MATEMATIKI FAKULTET

BEOGRAD

Seminarski rad iz metodike nastave Matematike II:

NEODREENI INTEGRAL

abac 2008

Student: Vlado Stojkovi Br. Indeksa: 475/06

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral Sadraj:

1. Zadatak odreivanja povrine..3-5 2. Primitivna funkcija..........................................................................................5-7 3. Neodreeni integral.........................................................................................7-10 4. Osobine neodreenog integrala.......................................................................10-12 5. Metoda zamene................................................................................................12-14 6. Metod parcijalne integracije............................................................................14-18 7. Kombinovanje raznih metoda..........................................................................18-20 8. Integracija racionalnih funkcija........................................................................20-24 9. Integracija nekih iracionalnih funkcija.............................................................24-25 10. Integracija trigonometrijskih funkcija..............................................................25-26 11. Razni zadaci......................................................................................................26-27

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

1. ZADATAK ODREIVANJA POVRINE

U geometriji se definie povrina figura kao to su pravougaonik, paralelogram, trougao, mnogougao, itd. Uopte ako imamo neku figuru koju moemo razbiti na konaan broj trouglova, tada je njena povrina jednaka zbiru povrina ovih trouglova. Takve figure koje se razbijaju na konaan broj trouglova zovu se elementarne. Odreivanje povrina elementarnih figura reava se u okviru geometrije. ta je povrina figure koju ograniavaju luk parabole y=x2, x-osa i ordinata ove parabole koja odgovara apcisi x?

Ili, uopte, ako je data funkcija f :[a, b] R, ta je povrina figure koju ogranivaju x-osa, grafik funkcije i ordinate koje odgovaraju takama a i b?

Skup taaka koje ine ovu figuru zove se ordinatni skup. Poto ordinatni skup nije elementarna figura i ne moe se razbiti na konaan broj trouglova, susrecemo se ovde sa dva pitanja: prvo, kako za ovakve figure definisati pojam povrine i drugo, kako izraunati povrinu ako smo je ve definisali?

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral Podrazumevajui pojam povrine kao intuitivno jasan, razmotrimo pitanje izraunavanja, tj. pronalaenja neke formule za odreivanje povrine ordinatnog skupa.

Oznaimo sa P(x) povrinu dela ordinatnog skupa izmeu ordinata u takama a i x, x [a, b]. Tada se P(x) moe shvatiti kao funkcija od x. Pretpostavljajui da je f neprekidno, pokuajmo da naemo izvod funkcije P=P(x). Neka je P prirataj koji odgovara prirataju x nezavisno promenljive. Uzimajui da su malo m i veliko M najmanja i najvea vrednost funkcije f na intervalu [ x, x+ x ], imamo dva pravouganika, jedan upisan, sa visinom m u deo ordinatnog skupa nad [ x, x+ x ], a drugi opisan, sa visinom M. Tada je: m x P M x, odakle sledi: P m M x Kad x 0, tada veliine m i veliko M tee vrednosti funkcije f u taki x, jer je f neprekidna. Dakle:
x 0

P P = f ( x) , pa je funkcija f ( x) = lim M , odnosno P(x)= lim x 0 x 0 x x P (x) takva da je njen izvod jednak ba funkciji f (x). lim m = f ( x) lim
x 0

Poto emo u formulaciji zadatka odreivanja povrine ordinatnog skupa imati datu funkciju f , tada e se funkcija P odreivati uslovom da je njen izvod P jednak fukciji f . Znamo da P nije time potpuno odreeno, jer e osim jedne funkcije P za koju je P= f biti isto ( P+C ) = f , gde je C proizvoljna konstanta. Ipak P e biti potpuno odreeno uz dopunski uslov P (a)=0, koji znai da je povrina dela ordinatnog skupa, koji se sastoji samo od ordinate u taki a, jednak 0.

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral U primeru sa parabolom y = x 2, P (x) treba da bude funkcija iji je izvod x2, a to je funkcija
x x , odnosno funkcija +C gde C moe biti bilo koja konstanta. Ali, P (0)=0 je 3 3
3

x samo za C=0, pa je P (x)= i to je formula za odreivanje povrineordinatnog skupa 3 2 parabole y = x .

Znai odreivanje povrine ordinatnog skupa funkcije y= f (x) svodi se na odreivanje funkcije P (x) takve da je P(x)= f (x), u kom sluaju da je P (x) primitivna funkcija od f (x), a za klasu funkcija P (x)+C kazemo da predstavlja neodreeni integral od f (x). Sada se sreemo sa postupkom koji je obrnut diferenciranju, jer umesto da traimo izvod jedne funkcije traimo funkciju preko njenog izvoda. Ovaj postupak se zove integracija.

2. PRIMITIVNA FUNKCIJA
Ranije smo upoznali pojam izvoda realne funkcije realne promenljive i operaciju nalaenja izvoda f date funkcije f . Prirodno je posmatrati i obrnuti problem: Nai funkciju F ako je poznat njen izvod F.
Primer 1.

Nai funkciju F:R R ako je poznat njen izovd F= f :R R, f (x)=2x. Reenje: Koristei tablicu izvoda zakljuujemo zbog (x2) =2x, x R, da je funkcija F (x)=x2, x R, traena funkcija. Meutim, ovo nije jedina takva funkcija. Na primer, funkcija F1(x)=x2+5, x R, zadovoljava F1 (x)=(x2+5) =2x, x R, pa i ona predstavlja traenu funkciju.
Definicija 1.

Funkcija F je primitivna funkcija za funkciju f na nekom intervalu ako je F diferencijabilna na tom intervalu i za sve x iz tog intervala je F(x)= f (x). Imajui u vidu primer 1 zakljuujemo da je funkcija F (x)= x2 primitivna funkcija za funkciju f (x)=2x na skupu R i da je funkcija F1(x)= x2+5 primitivna funkcija za istu funkciju na R. Vidimo da za datu funkciju f njena primitivna funkcija na nekom interavalu, ako postoji, nije jednoznano odreena.

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Teorema 1.

Ako je F(x) primitivna funkcija za f (x) na intervalu S, onda je i svaka funkcija F(x)+C, gde je C proizvoljna realna konstanta, primitivna funkcija za f (x) na intervalu S.
Dokaz:

Neka je C proizvoljan realan broj i neka je F primitivna funkcija za funkciju f na intervalu S. Onda je, za sve x S ispunjeno F(x)= f (x), ali je isto tako, za sve x S , ispunjeno (F(x)+C) =F(x)= f (x). Dakle, onda je svaka od funkcija F(x)+C, gde C R, primitivna funkcija za funkciju f (x) na intervalu S. Postavlja se pitanje da li skup funkcija {F(x)+C| C R} sadi sve primitivne funkcije f (x) na intervalu S, ako je F(x) jedna njena primitivna funkcija na S. Potvrdan odgovor daje sledea teorema.
Teorema 2.

Ako su F(x) i G(x) primitivne funkcije za funkciju f (x) na intervalu S, onda postoji realna konstanta C takva da je, za sve x S, F(x)-G(x) jednako C.
Dokaz:

Posmatrajmo funkciju F(x)-G(x), x S. Ona je diferencijabilna na S i vai ( F(x)-G(x)) =F (x) -G (x) = f (x)- f (x)=0 za sve x S. Odavde na osnovu jedne od posledica Lagranove teoreme sledi da je F(x)-G(x) konstantna fukcija na S, to je trebalo dokaati.
Primer 2.

Data je funkcija f (x)=3x2, x R, nai: a) Sve njene primitivne funkcije b) Onu primitivnu funkciju koja sadri taku ( 0, 1 ). Reenje: a) Znamo da je (x3) =3x2 pa je funkcija F(x)= x3, x R , jedna od primitivnih funkcija nae funkcije f (x). Onda je skup svih njenih primitivnih funkcija { x3+C| C R }

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral b) F(x)= x3+C F(0)=03+C 1=03+C 1=C Pa je F(x)= x3+1 traena primitivna funkcija.

3. NEODREENI INTEGRAL
Definicija 2.

Neka funkcija f na intervalu S ima primitivnu funkciju. Neodreeni integral funkcije f na intervalu S je skup svih njenih primitivnih funkcija na S; oznaavaemo ga sa f ( x)dx . Imajui u vidu ve upoznate injenice u vezi sa primitivnim funkcijama date funkcije zakljuujemo: ako je F jedna od primitivnih funkcija za f na S, onda je na S

f ( x)dx = {F ( x) + CC R}
Jednostavnosti radi, pie se: f ( x)dx = F ( x) + C

Simbol

je znak integrala, f (x) je podintegralna funkcija, a izraz f (x) dx je

podintegralni izraz. Sama oznaka

Kako je F primitivna funkcija za f na S, to znai da je za sve x S ispunjeno F(x)= f (x), uoavamo da podintegralni izraz f (x)dx predstavlja diferencijal funkcije F, pa imamo da je: 1)

f ( x)dx

ita se: integral od f ( x)dx .

f ( x)dx = dF ( x) = F ( x) + C .

Diferencijal proizvoljnog elementa neodreenog integrala jednak je njegovom podintegralnom izrazu tj. 2) d f ( x)dx = f ( x)dx . Iz relacija 1 i 2 zakljuujemo da su operacija diferenciranja i operacija integracije meusobno inverzne. Nai neodreeni integral neke funkcije f na intervalu S znai nai sve primitivne funkcije f na S.

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Primer 3.
Nai

x dx, x R
3

1 Reenje: Iz ( x5 ) = 5 x 4 dobijamo da je x5 = x 4 , pa je 5

x dx = 5 x
4

+C

Primer 4. Nai 3x dx, x R Reenje: Kako je (3x ) = 3x ln 3 , to je (

3x 3x ) = 3x , pa je 3x dx = +C. ln 3 ln 3

Primer 5.
Nai cos 3xdx, x R

1 Reenje: Kako je (sin 3x ) = 3cos 3x , to je ( sin 3 x) = cos 3x , pa je 3 1 cos 3xdx = 3 sin 3x + C .

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral Priseajui se pojedinih osnovnih izvoda, moemo prema njima napisati tablicu osnovnih integrala:

Sve ove formule proveravaju se na taj nain to pokaemo da je izvod funkcije na desnoj strani jednak odgovarajuim podintegralnim funkcijama. U definiciji primitivne funkcije stoji da je S, nad kojim je F (x) =f(x) neki interval, koji predstavlja domen podintegralne funkcije. Na primer kod formule

bie S=(-1, 1) 9

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Kod formule (3) u tablici integrala, skup S= (, 0) (0, +) . Tada primitivna funkcija treba da bude ona iji je izvod jednak podintegralnoj funkciji nad svakim od tih intervala

Jer je (ln x + C1) =

1 za x (0, +) x 1 1 (ln | x | +C 2) = (ln( x) + C 2) = (1) = za x (, 0) . x x

4. OSOBINE NEODREENOG INTEGRALA

Teorema 3.

Neka funkcije f 1 i f 2 imaju primitivne funkcije na S. Onda funkcija f 1+ f 2 ima primitivnu funkciju na S i vai: ( f 1( x) + f 2( x))dx = f 1(x)dx + f 2( x)dx
Dokaz:

Neka je F1 primitivna funkcija za f 1 i F2 primitivna funkcija f 2 na S. Onda je za sve x S ispunjeno F 1( x) = f 1( x) , F 2( x) = f 2( x) , pa je ( F 1( x) + F 2( x)) = F 1( x) + F 2( x) = f 1( x) + f 2( x) . Zbog toga je: ( f 1( x) + f 2( x))dx = F 1( x) + F 2( x) + C , gde je C proizvoljna konstanta. S druge strane je konstante, skupovi funkcija {F 1( x) + F 2( x) + C | C R} i {F 1( x) + F 2( x) + C1 + C 2 | C1, C 2 R} su jednaki, pa je tvrenje dokazano.

( f

( x)dx + f 2( x)dx = F 1( x) + F 2( x) + C1 + C 2 . Kako su C, C1, C2 proizvoljne

Teorema 4.

Neka funkcija f ima primitivnu funkciju na S i neka je a R \{0} . Onda funkcija af ima primitivnu funkciju na S i vai af ( x)dx = a f ( x)dx .

10

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Dokaz:

Neka je F primitivna funkcija za f na S. Onda je za sve x S ispunjeno F ( x) = f ( x) , pa je (aF ( x)) = aF ( x) = af ( x) . Zbog toga je af ( x)dx = aF ( x) + C1 gde je C1 proizvoljna realna konstanta. S druge strane je proizvoljna realna konstanta, pa je a f ( x)dx = a( F ( x) + C 2) = aF ( x) + aC 2 . Skupovi funkcija {aF ( x) + C1 | C1 R} i {aF ( x) + aC 2 | C 2 R} su jednaki.
Posledica:

f ( x)dx = F ( x) + C

gde je C 2

Neka funkcije f 1 i f 2 imaju primitivne funkcije na S i neka su a i b realni brojevi razliiti od nule.Onda funkcija af 1( x) + bf 2( x) ima primitivnu funkciju na S i vai

(af

( x) + bf 2( x))dx = a f 1( x)dx + b f 2( x)dx .

Primer 6. Nai:

(7 x 3 8 x 2 + 3)dx
x4 x3 8 + 3x + C 4 3

3 2 3 2 3 2 (7 x 8 x + 3)dx = 7 x dx 8 x dx + 3dx = 7 x dx 8 x dx + 3 dx = 7

Primer 7.

Nai:

1 + x3 x 4 dx

1 + x3 x 4 1 1 1 1 1 dx = ( 4 + )dx = 4 dx + dx = + ln | x | +C = 3 + ln | x | +C x4 x x x x 4 + 1 3x
Primer 8.

Nai:

x4 + 2 x2 x 2 + 1 dx

x4 + 2x2 ( x 2 + 1) 2 1 x3 1 1 dx = dx = ( x 2 + 1 2 )dx = ( x 2 dx + 1dx 2 )dx = + x arc tgx + C x2 + 1 x2 + 1 x +1 x +1 3

11

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Primer 9.

Nai:

1 3sin 2 x dx cos 2 x cos 4 x

1 3sin 2 x 1 sin 2 x 2sin 2 x cos 2 x 2sin 2 x cos2 x cos4 x dx = cos2 x(1 cos2 x) dx = cos2 x sin 2 x dx = cos 2 x sin 2 x 1 1 cos2 x sin 2 x dx 2 cos2 x sin 2 xdx = sin 2 xdx 2 cos2 x dx = ctgx 2tgx + C

Odreivanje integrala je mnogo sloenije od traenja izvoda, pa emo sada izloiti neke posebne metode koje se mogu primeniti na raunanje pojedinih integrala. Pri tome uvek pretpostavljamo da posmatrana podintegralna funkcija ima primitivnu funkciju na posmatranom intervalu.

5. METODA ZAMENE
Ova metoda zasiva se na diferenciranju loene fukcije. U formulacijama teorema koje slede koristie se pojam neprekidno diferencijabilne funkcije na intervalu. To je funkcija koja je diferencijabilna na posmatranom intervalu i njen je izvod neprekidna funkcija na tom intervalu.
Teorema 5.

Neka funkcija f (x) ima primitivnu funkciju F(x) na intervalu S i neka je : T S neprekidno diferencijabilna funkcija na intervalu T tj. x = (t ), t T . Onda funkcija f ((t ))(t ) ima na T primitivnu funkciju F ((t )) , pa je na T

f ((t ))(t )dt = F ((t )) + C .

Dokaz:

Sloena funkcija F ((t )) je diferencijabilna i vai ( F ((t )) = F ((t ))(t ) . Poto je F ( x) primitivna funkcija za f ( x) na S, i za t T je (t ) S , to je F ((t )) = f ((t )) na T, odakle sledi tvrenje teoreme.

12

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Primer 10.

Nai: cos( x 2)dx Funkcija u = ( x) = x 2 preslikava (, +) na interval (, +) , neprekidno je diferencijabilna na intervalu (, +) i ( x) = 1 . Zbog toga se dati integral moe pisati u obliku

cos( x 2)dx = cos udu = sin u + C = sin( x 2) + C

Primer 11.

u = ( x) = x 2
du = dx

Nai: (5 x + 1)10 dx Ovaj integral moemo nai neposrednom integracijom ako prvo izvrimo stepenovanje binoma. Meutim, to bi bilo neracionalno. Metod zamene znatno skrauje posao.
u = 5x + 1

(5x + 1)

10

dx =

u 1u 1 1 du = + C = u11 + C = (5 x + 1)11 + C 5 5 11 55 55

10

11

du = 5dx

1 dx = du 5
Primer 12.

Nai:

dx x + 2x + 2
2

dx dx dx du = 2 = = 2 = arctgu + C = arctg ( x + 1) + C 2 + 2x + 2 x + 2 x + 1 + 1 ( x + 1) + 1 u +1
u = x +1 du = dx

13

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral Primer 13.

Nai:

sin x
2du dx du du = = = = sin u x x 2sin u cos u sin u cos u 2 2sin cos cos u 2 2 cos u

dx

u=

x 2

sin x =

dx

2u = x
2du = dx

du cos 2 dz x = = ln |z | +C = ln | tgu | +C = ln | tg | +C 2 tgu z

tgu = z

1 du = dz cos 2 u

Za uspeno korienje ovog metoda neophodna je vetina prepoznavanja u podintegralnom izrazu funkcije koja e na opisani nain dovesti do toga da se zamenom promenljive integracija pojednostavi.

6. METOD PARCIJALNE INTEGRACIJE

Poznato je da se izvod proizvoda dveju diferencijabilnih na intervalu S funkcija u i v nalazi po formuli (u ( x)v( x)) = u( x)v( x) + u ( x)v( x) , a diferencijal proizvoda takvih dveju funkcija je d (u ( x)v( x)) = v( x)du ( x) + u ( x)dv( x) . Ako su funkcije u i v neprekidno diferencijabilne, onda imajui u vidu svojstvo neodreenog integrala i da su operacije nalaenja diferencijala i nalaenja neodreenog integrala u odreenom smislu inverzne operacije dobijamo:

u ( x)v( x) = v( x)du ( x) + u ( x)dv( x) u ( x)v( x) v( x)du ( x) = u ( x)dv( x)

d (u ( x)v( x)) = v( x)du ( x) + u ( x)dv( x)

d (u ( x)v( x)) = v( x)du ( x) + u ( x)dv( x)

u( x)dv( x) = u( x)v( x) v( x)du( x) u ( x)v( x)dx = u( x)v( x) v( x)u( x)dx

14

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral Ovaj postupak za nalaenje neodreenog integrala zove se metod parcijalne integracije. Ovom se metodom moemo koristiti ako: Umemo da naemo jednu primitivnu funkciju v( x) za v( x) i drugo umemo da naemo integral

v( x)du ( x) .

Metod parcijalne integracije primenjujemo ako su ove dve integracije jednostavne. Ocenu o tome da li je primena metoda parcijalne integracije opravdana i da li smo izbor funkcije u ( x) i diferencijala dv( x) uspeno izveli, dobiemo na osnovu toga da li je dobijeni integral

v( x)du ( x) jednostavan i da li ga umemo nai.

Primer 14. Nai:

xe dx
x

Izaberimo:

xe dx = xe e dx xe dx = xe e + C
x x x

u ( x) = x

dv( x) = e x dx v( x) = e x dx = e x

du ( x) = dx

Primer 15.

Nai: ln xdx 1
u = ln x 1 du = dx x dv = dx v=x

ln xdx = x ln x x x dx = x ln x dx = x ln x x + C

15

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Primer 16.

Nai: arctgxdx

arctgxdx = xarctgx x 1 + x
xarctgx x dx = 1 + x2 1 xarctgx ln( x 2 + 1) + C 2

dx =

u = arctgx

du =

1 dx 1 + x2

dv = dx v=x

du x 1 2 2 1 du 1 x 2 + 1 dx = u = 2 u = 2 ln | u |= 2 ln( x + 1)

u = x2 + 1
du = 2 xdx

xdx = Primer 17.

du 2

Nai: I = e x cos xdx Primenjujui metod parcijalne integracije, stavljajui e x = u , du = e x dx , cos xdx = dv , v = sin x .
I = e x cos xdx = e x sin x e x sin xdx

Primenimo metod parcijalne integracije ponovo, stavljajui da je:

I = e x sin x (e x cos x + e x cos dx) I = e x sin x + e x cos x e x cos dx I = e x sin x + e x cos x I + C1

ex = u i du = e x dx
dv = sin xdx

2 I = e x sin x + e x cos x + C1 1 I = (e x sin x + e x cos x + C1) 2 ex I = (sin x + cos x) + C 2

v = cos x

16

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Primer 18.

Integrali
In = dx , n = 1, 2,... ( x + a 2 )n
2

Odreuju se pomou rekurentne formule. Naime uzimajui 1 u= 2 , v = 1 ( x + a 2 )n 1 2nx u = 2 n( x 2 + a 2 ) n 1 2 x = 2 2 2n (x + a ) ( x + a 2 ) n +1 Imamo: In =

= = = = x 2nx x 2 dx 2 n (x + a ) ( x + a 2 ) n +1
2

v = 1 v=x

x2 x + 2n 2 dx ( x 2 + a 2 )n ( x + a 2 ) n +1 x2 + a2 a2 x + 2n 2 dx ( x 2 + a 2 )n ( x + a 2 ) n +1 x2 + a2 x dx ) + 2n( 2 dx a 2 2 2 2 n 2 n +1 (x + a ) (x + a ) ( x + a 2 ) n +1

x2 + a2 x dx + 2n 2 dx 2na 2 2 2 2 n 2 n +1 (x + a ) (x + a ) ( x + a 2 ) n +1 x = 2 + 2n I n 2na 2 I n + 1 2 n (x + a ) x 2na 2 I n + 1 = (2n 1) I n + 2 ( x + a 2 )n 1 x 2n 1 + - rekurentna formula In +1 = In 2 2 2 n 2na ( x + a ) 2na 2

Naimo integral: I 1 = Smena: x = at dx = adt

dx x + a2
2

17

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

I1 =

dx adt dt 1 dt 1 1 x = 2 2 = = = arctgt + C = arctg + C 2 2 2 2 x +a a t +a a(1 + t ) a 1 + t a a a

2

I2, I3, ... mogu se izraunati iz rekurentne formule.

7. KOMBINOVANJE RAZNIH METODA

Neki odreeni integrali se mogu nalaziti kombinovanjem ve upoznatih metoda, uz eventualno korienje nekih poznatih identinosti.
Primer 19.

Nai: sin x cos 3 xdx Koristei trigonometrijsku identinost 1 sin cos = (sin( + ) + sin( )) dobijamo: 2 1 sin x cos 3x = (sin( x + 3 x) + sin( x 3 x)) 2 1 = (sin 4 x sin 2 x) 2 1 sin x cos 3xdx = 2 (sin 4 x sin 2 x)dx 1 = (sin 4 x sin 2 x)dx 2 1 = ( sin 4 xdx sin 2 xdx) 2 1 cos 4 x cos 2 x )+C = ( + 2 4 2 1 1 = cos 4 x + cos 2 x + C 8 4

18

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Primer 20.

Nai:

dx 2 + 2x x2

Imamo da je 2 + 2 x x 2 = 3 ( x 1) 2 . Da bi podintegralna funkcija bila definisana, mora biti | x 1 |< 3 , pa ovaj integral moemo posmatrati na intervalu S = (1 3,1 + 3) . Smenom x 1 = t 3, dx = 3dt , nalazimo

dx
2

2 + 2x x 3 ( x 1) 3 3t dt x 1 = arcsin t + C = arcsin +C 3 1 t2
2

dx

3dt
2

3dt 3 1 t2

Primer 21. Nai:

x2 1 x2 x2

dx

I =

1 x

dx = x 1 x 2 1 x 2 dx

u = x, du = dx
xdx 1 x2
= dv

= x 1 x 2 + 1 x 2 dx = x 1 x2 + = x 1 x +
2

1 x2 1 x 1 1 x2
2

dx dx x2 1 x2 dx

v = 1 x2

= x 1 x 2 + arcsin x I + C1 2 I = x 1 x 2 + arcsin x + C1

I =

x 1 1 x 2 + arcsin x + C 2 2

Upoznali smo razne metode za nalaenje neodreenih integrala. Pokazaemo kako se navedene metode mogu iskoristiti za nalaenje integrala odreenih tipova i time reiti problem integracije funkcija koje pripadaju odreenim klasama.

19

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

8. INTEGRACIJA RACIONALNIH FUNKCIJA

Pm( x) , gde su Pm( x) i Qn( x) polinomi ( stepena m odnosno n ), zovu se Qn ( x) x2 + 5 x3 x 2 + 3x 1 racionalne funkcije. Tako su na primer, funkcije 4 , 2 , 2 x + x2 + 1 x + 1 x + x + 1 A Mx + N , 2 , k = 1, 2... b 2 4c < 0 racionalne ili funkcije k k ( x a) ( x + bx + c) Funkcije oblika Poaimo kako se integrale funkcije: A A Mx + N , , 2 , k = 1, 2... b 2 4c < 0 k k x a ( x a) ( x + bx + c) Primer 22. Nai:

xa

dx, A, a R

Smenom x a = u, dx = du dobijamo: A A x a dx = u du = A ln | u | +C = A ln | x a | +C Primer 23.

( x a)

dx, A, a R, k N , k > 1

Smenom kao u prethodnom primeru dobijamo: A A A A ( x a)k dx = u k du = (1 k )u k 1 + C = (k 1)( x a)k 1 + C Primer 24.

Mx + N dx, M , N , b, c R, b 2 4c < 0 + bx + c

b b2 Napiimo imenilac datog razlomka u kanonskom obliku x 2 + bx + c = ( x + ) 2 + c pa 2 4 b uvedimo smenu x + = u . Dati integral postaje: 2 20

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

b M (u ) + N b 4c b 2 Mu + P 2 2 2 4c b2 du = u 2 + e2 du , gde smo stavili N 2 = P, 4 = e ( poto je u + 4 2 b 4c < 0 ). Sada moemo dobijeni integral da predstavimo kao zbir dva integrala: Mu + P Mu P u 2 + e2 du = u 2 + e2 du + u 2 + e2 du Mu dz 2 2 u 2 + e2 du nalazimo smenom u + e = z, udu = 2 . Mu M u 2 2 u 2 + e2 du = 2 ln(u + e ) + C , a drugi smenom e = z, du = edz P P u u 2 + e2 du = e arctg e + C

Konano dobijamo da je :

Mx + N M P u ln(u 2 + e 2 ) + arctg + C = d= + bx + c 2 e e b b N x+ M 2 arctg 2 +C ln( x 2 + bx + c) + 2 e e

2

Primer 25. Mx + N dx, M , N , b, c R, b 2 4c < 0, n N , n > 1 + bx + c) n b Slino prethodnom primeru, smenom x + = u , dati integral se svodi na integrale 2 udu du (u 2 + e2 )n i (u 2 + e2 )n .

(x

Prvi integral se lako nalazi smenom u 2 + e 2 = z , 2udu = dz udu 1 dz 1 1 (u 2 + e2 )n = 2 z n = 2(n 1) z n1 + C = 2(n 1)(u 2 + e2 )n1 + C Drugi integral je 18. primer iz parcijalne integracije. Integracija proizvoljne racionalne funkcije moe se svesti na nalaenje integrala oblika: A x a dx, A, a R 21

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

( x a) x
2

dx, A, a R, k N , k > 1

Mx + N dx, M , N , b, c R,b 2 4c < 0 + bx + c Mx + N 2 ( x 2 + bx + c)n dx, M , N , b, c R, b 4c < 0, n N , n > 1 A Mx + N , 2 , zovu se prosti razlomci. Neka je dat k ( x a) ( x + bx + c) n Pm( x) dx , gde su Pm( x) i Qn( x) polinomi. Mogua su dva integral racionalne funkcije Qn ( x) sluaja: Racionalne funkcije oblika

Da je stepen polinoma Pm ( x) manji od stepena polinoma Qn( x) , tj. da je data funkcija pravi razlomak ili je stepen polinoma Pm ( x ) vei ili jednak stepenu polinoma Qn( x) . Ako je stepen polinoma u brojiocu m vei ili jednak od stepena polinoma u imeniocu n , podelimo ova dva polinoma, pa emo dobiti kao kolinik polinom koji znamo da integralimo i ostatak koji je polinom stepena manjeg od n . Zato je bitno da razmotrimo sluaj kad je n > m . Dokazuje se da se svaki polinom Q( x) moe napisati u obliku P( x) moemo rastaviti na zbir Q( x) = ...( x a) k ...( x 2 + bx + c) m ... i da racionalnu funkciju Q( x) A1 A2 Ak prostih razlomaka, s tim to faktor ( x a )k donosi sabirke + + ... + , 2 ( x a)k x a ( x a) a faktor ( x 2 + bx + c) m sabirke: A1 x + B1 A2 x + B 2 Amx + Bm pri emu su A1 , + 2 + ... + 2 2 2 ( x + bx + c) m x + bx + c ( x + bx + c) A2 ,, Ak ; A1 , B1 , A2 , B 2 ,, Am , Bm konstante koje treba naknadno odrediti. Uzmimo nekoliko primera. Primer 26. dx 1 Podintegralna funkcija je racionalna funkcija, definisana za sve realne vrednosti x razliite od 1 i -1. Njen se imenilac moe rastaviti na linearne cinioce: x 2 1 = ( x 1)( x + 1) . Ako uoimo A B i , gde su A i B realni brojevi, jasno je da bi naa proste racionalne funkcije x 1 x +1 podintegralna funkcija mogla biti jednaka zbiru takve dve proste racionalne funkcije, za Nai integral

22

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral podesno odreene vrednosti koeficijenata A i B . Dakle, potraimo A , B R , takve da je za sve x R \{1,1} , ispunjeno: 1 A B 1 ( A + B) x + A B = + to moemo opisati u obliku 2 . Ovo e biti = 2 x 1 x 1 x +1 x 1 x2 1 tano ako i samo ako je, za sve x R \{1,1} , 1 = ( A + B) x + A B . Kao to znamo, dva polinoma su jednaka akko imaju sve koeficijente jednake. Dakle, A + B = 0 i A B = 1 , 1 1 to je ekvivalentno sa A = , B = . 2 2 Na taj nain smo pokazali da je za sve x R \{1,1} 1 1 1 1 ) , to predstavlja razlaganje nae funkcije. = ( 2 x 1 2 x 1 x +1 dx dx x 1 = ln | x 1 | +C1 , x + 1 = ln | x + 1 | +C 2 zbog toga je za x R \{1,1} , 1 1 1 1 1 dx dx x 2 1dx = 2 ( x 1 x + 1)dx = 2 ( x 1 x + 1) 1 1 x 1 = (ln | x 1 | ln | x + 1 |) + C = ln | | +C 2 2 x +1

Primer 27.
Nai

x ( x 1)
2

dx

1 A B C = + 2+ ako pomnoimo obe strane relacije sa x 2 ( x 1) dobijamo: x ( x 1) x x x 1

2

1 = Ax( x 1) + B( x 1) + Cx 2 1 = ( A + C ) x 2 + ( B A) x B A + C = 0, B A = 0, B = 1 Pa je: A = 1, B = 1, C = 1 Dakle: 1 1 1 1 1 1 1 = + 2+ = 2 + 2 x ( x 1) x x x 1 x x x 1 1 1 1 1 x 2 ( x 1) = x dx x2 dx + x 1 dx 1 1 x 1 = ln | x | + + ln | x 1 | +C = + ln | | +C x x x

23

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

Primer 28. x4 dx Nai: 2 x +1

x 4 = ( x 2 + 1)( x 2 1) + 1 x4 1 = x2 1 + 2 2 x +1 x +1

x4 1 1 2 2 x 2 + 1 dx = ( x 1 + x 2 + 1)dx = x dx dx + x 2 + 1 dx = x3 x + arctgx + C 3

9. INTEGRACIJA NEKIH IRACIONALNIH FUNKCIJA

Za neke klase funkcija mogue je dati opta upustva za nalaenje njihovih integrala na taj nain to se podesnim smenama integrali takvih funkcija svode na integrale racionalnih funkcija. Integrali oblika:

R ( x, R ( x,

x 2 + a )dx i

R ( x,

a x 2 )dx

Odruju se pomou Ojlerovih smena. x 2 + a )dx , smenom

x2 + a = x + t

x 2 + a = x 2 + 2 xt + t 2
a t 2 = 2 xt x= a t2 t2 + a , dx = dt 2t 2t 2

se svodi na integral racionalne funkcije

R ( x,
x=

a x 2 )dx , a > 0 , smenom a x 2 = a + xt

2 at t +1 2 a dx = dt (t + 1) 2 se svodi na integral racionalne funkcije.

24

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

10. INTEGRACIJA TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA

Integrali oblika

R(sin x, cos x)dx svode se na integrale racinalnih funkcija smenom

x x 2du u = tg , = arctgu, dx = s tim to se koriste relacije: 2 2 1+ u2 x x 2tg 1 tg 2 2 2 = 2u , cos x = 2 = 1 u sin x = x 1+ u2 x 1+ u2 1 + tg 2 1 + tg 2 2 2

Primer 29. Nai:

sin x + cos x

dx

2du dx 1+ u2 2du du = = 2 = 2 2 2 sin x + cos x 2u 1 u u + 2u + 1 u 2u 1 + 2 2 1+ u 1+ u du 2dz 2dz = 2 2 = 2 2 (u 1) 2 2z 2 2( z 2 1) dz 1 z 1 = 2 2 = 2 ln | | +C z 1 2 z +1 u 1 1 2 2 ln | = | +C u 1 2 +1 2 x tg 1 2 2 u 1 2 2 ln | ln | 2 = | +C = | +C x 2 2 u 1 + 2 tg 1 + 2 2 = 2 smena: u 1 = 2 z

du = 2dz

Opisana smena tg

x = u je dakle univerzalna i pogodna za nalaenje svakog integrala 2 opisanog tipa. Meutim, esto ona dovodi do integrala racionalne funkcije koja je nepotrebno komplikovana. U nekim sluajevima racionalizacija moe da se postigne nekim drugim smenama, pri emu su dobijene funkcije jednostavnije.

25

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral U integralima oblika: 1) 2) 3)

R( x R( x R( x

(kx + l ) 2 + m 2 )dx koristi se smena kx + l = mtgt (kx + l ) 2 + m 2 )dx koristi se smena kx + l = m sin t (kx + l ) 2 m 2 )dx koristi se smena kx + l = m cos t

Smene su tako odabrane da realizuju eliminaciju korena.

11. RAZNI ZADACI

Primer 30.
Nai:

dx
3

( x 1)( x + 1) 2 smena: x +1 =t x 1 t3 +1 x= 3 t 1 6t 2 dt (t 3 1) 2

=3

x + 1 dx x 1 x + 1 1 t2 + t +1 2t + 1 dt = 3 3 = ln + 3arctg +C 2 t 1 2 (t 1) 3 1 ln 2 (3 x +1 2 3 x +1 x +1 ) + 23 +1 +1 x 1 x 1 x 1 + 3arctg +C 3 x +1 2 (3 1) x 1

dx =

26

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral Primer 31. Nai:

x+

dx x2 x + 1

t2 t +1 (2t 1) 2 = 2 2 dt t 1 t 2 1 +t 2t 1 2t 1 2 t 2t + 1 = 2 dt (2t 1)(2t 2 t )

smene:

x2 x + 1 = t x

x 2 x + 1 = t 2 2tx + x 2 t 2 1 x= 2t 1 t2 t +1 dx = 2 dt (2t 1) 2

t 2 2t + 1 = 2 dt t (2t 1) 2 3 1 3 = + 2 ln | t | ln | 2t 1 | +C 2 2t 1 2 Gde je: t = x + x 2 x + 1 .

Primer 32. Nai:

3 + 2x x 2 dx smena: x 1 = 2sin t
dx = 2 cos tdt

= 4 ( x 1) 2 dx = 4 4sin 2 t 2 cos tdt

= 4 cos tdt = 2 (1 + cos 2t )dt = 2t + 2sin t cos t + C
2

= 2 arcsin

x 1 x 1 + 3 + 2x x2 + C 2 2

27

Seminarski rad iz metodike nastave matematike II Neodreeni integral

LITERATURA:

1. Dr. Milosav Marijanovi Matematika za IV razred srednjih strunih kola, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Srbije, Beograd 1972. 2. Z. Kadelburg, V. Mii, S. Ognjanovi Analiza sa algebrom 4, Krug, Beograd 1999. 3. V. Mii, Z kadelburg, P. Mladenovi Matematika za IV razred srednjih kola, Bakar Bor. 1991. 4. Jovan D. Keki Matematika sa zbirkom zadataka za IV razred gimnazije, Nauka, Beograd 1990.

28