PREPODOBNI NIKODIM SVETOGORAC: KAKO ]E[ KORISTITI MOLITVU

KAO ORU@JE U MISAONOJ BORBI

[ta je misaona borba? To je podvi`ni~ko delawe, borba misaona unutra

u samome ~oveku. Otkako je ~ovek pao u prvo-rodni greh, i otkako se
po svojoj voqi pot~inio sili greha, |avo stalno ima slobodan pristup k
wemu. Ali Bog je iskupio ~oveka. Iskupqenome ~oveku ostavio je
slobodu da se povinuje ili Bogu ili |avolu, a da bi se ta sloboda ispoqila
bez ikakve prinude, dopu{teno je |avolu da prilazi ~oveku, bilo kroz
pomisli, bilo kroz telesne strasti. Demoni neprekidno deluju na tokove i
zbivawa na{eg du{evnog `ivota. Oni raspaquju strasti u ~oveku i
sugeriraju mu grehovne misli i ma{tawa. Vojuju}i za svoju slobodu,
podvi`nik Hristov vodi veoma te{ku borbu sa pomislima, {to onaj ko
ovo nije i sam iskusio, ne mo`e ni da zamisli: mislima protiv misli.
Jedan starac je rekao: "Mislim o dobru da ne bih mislio o zlu". Kako
sa~uvati svoj um da misli samo o dobru? Kao pomo} i pobuda slu`i
~itawe duhovnih kwiga, molitava, samoukoravawe i razmi{qawe o
vrlini i grehu. Me|utim, najboqe sretstvo je molitva Isusova: "Gospode
Isuse Hriste...". Ona je bi~ za demone, po re~ima sv. Jovana
Lestvi~nika: "Molitvom Isusovom bi~uj neprijateqe". Ona je strela
odapeta protiv vraga. Kao {to ni jedna buba niti druga `ivotiwa ne
prilazi uzavrelom kotlu, nego kad se kotao ohladi onda slobodno prilazi
- tako i molitva Isusova stalno zagrevana u umu i srcu ~uva hri{}anina
od napasti vra`je. A kad ovaj zaboravi na molitvu onda se u wemu
pa`wa i ose}aji hlade, i ku{a~ slobodno prilazi ~oveku prqaju}i wegov
um ne~istim sawarijama.

Posle jednog du`eg nastojawa da opi{e karakteristike prave molitve,

prep. Nikodim najzad daje jednu malu pouku o upotrebi molitve u
nevidqivoj borbi i ka`e:

"Mo`da ti se u~inilo ~udnim da kada je re~ o nevidqivoj borbi i da, kad

`eli{ da zna{ kakvu pomo} u toj borbi pru`a molitva - slu{a{ samo o
tome kako }e{ dovesti molitvu do toga da bude prava! Ne ~udi se
tome i znaj da }e molitva samo u tom slu~aju postati pobedonosno
oru`je ako bude prava, tj. ako se ukoreni u srce i po~ne u wemu
neprekidno dejstvovati. Od tog momenta ona postaje kao oklop du{e
koji {titi da do we dopru strele zlog duha, strasni napadi tela i sablazni
sveta. Samim svojim prisustvom u srcu molitva prekra}uje borbu. Zato
se i savetuje: po`uri da ti za srce prione molitva i da ona u wemu bude
neprekidno. A to zna~i isto {to i re}i: postupaj tako i bi}e{ pobednik i
bez borbe.
Tako stvarno i biva, ali dok molitva do|e do te snage zli dusi ti ne}e dati
mira, i ne}e pro}i ni minute bez borbe ili bez bojazni da }e borba nai}i.
Da li je i tu od pomo}i molitva? Nesumwivo. I to vi{e nego ma koje
drugo sretstvo. Samo ako je molitva usrdna ona je u stawu da prizove
Bo`ju pomo} i da odbije neprijateqe.

Molitvi pripada mesto u samom po~etku odbijawa neprijateqskih

napada. Evo kojim redom te~e ta borba:

- Kada ~ovekova pa`wa, kao budan stra`ar primeti da dolazi neprijateq

i wegove se strele osete (tj. ili se pojavi ne~ista misao ili se uop{te
strast u ~oveku pokrene) - onda onaj koji revnuje za svoje spasewe
odmah biva svestan da je to delo zlog duha, i napre`e sve svoje snage
i bespo{tedno ga odbija od srca ne dopu{taju}i mu da u wega u|e. Ali
istovremeno uznosi molitvu Gospodu za pomo}. Pomo} dolazi,
neprijateqi se povla~e, borba se sti{ava.

Sv. Jovan Kolov to ovako obja{wava: "Ja sam sli~an ~oveku koji sedi
pod velikim drvetom i vidi da mu se pribli`ava mno{tvo zverova i
zmija. Kako ne mo`e sam da se brani od wih, on se brzo pewe na drvo i
tako se spasava od wih. Isto tako i ja - sedim u svojoj keliji i vidim da
zle misli ustaju na me. Kako nemam snage da se borim s wima ja
pribegavam molitvom Bogu i prizivam Ga u pomo}. Tako se spasavam
od neprijateqa".

Sv. Isihije, u svojoj Besedi o trezvenosti ( opreznosti ) i molitvi, ka`e

slede}e: "Potrebno je oprezno i budnim okom uma da gleda{ na srce i
da pazi{ ko ulazi. Kad vidi{ da dolazi neprijateq odmah ga odbijaj od
srca i istovremeno zavapi Hristu Gospodu; i tada }e{ imati prilike da
oseti{ Bo`ju za{titu."

Na jednom drugom mestu svetiteq veli: "Zato svaki put kad navaquju
ne~iste misli, ubacimo me|u wih prizivawe u pomo} na{ega Gospoda
Isusa Hrista - i vide}emo kako }e po~eti da se razvejavaju kao dim,
kao {to smo imali prilike da do`ivimo".

Daqe svetiteq u istoj Besedi ka`e: "Borbu s mislima moramo voditi

slede}im redom: - pre svega potrebna je pa`wa (nipsis). Zatim, kad
primetimo da je do{la ne~ista pomisao (logismos) moramo je odmah
odbaciti od srca s gnevom (timos) i kletvom ne dopu{taju}i joj da
prodre u srce. Istovremeno moramo prizvati (epiklesis) Gospoda Hrista
u pomo} da se to demonsko ma{tawe smesta razveje (meteorizesthai)
da ne bi um po{ao za wime kao dete zaneseno ve{tim ma|ioni~arem".

I opet: "^ovekov otpor obi~no zaustavqa daqi napad gre{ne misli - a

prizivawe imena Isusa Hrista izgoni je iz srca. ^im samo prodre u srce
slika nekog ~ulnog predmeta: ~oveka koji nas je uvredio, `enske
lepote ili srebra i zlata - odmah osudite sebe {to ste uneli u srce
zlopam}ewe, pohotu; srebroqubqe i drugo. Ako je um naviknut da se
~uva od prevare zlog duha i ako je sposoban da uvidi wegove zamke
(wegovo prisustvo) - neka se odmah odupre unutra{wim naporom
sopstvene voqe i neka prizove Gospoda u pomo}. Ako tako postupi
ra`arene strele demona se odbijaju i ne dopu{ta se strasnom ma{tawu
da za sobom odvu~e misli, niti da se srce sa wime sagla{ava, jer iza
toga neminovno proizlaze r|ava dela kao no} posle dana".

I jo{ mnogo }e{ sli~nih mesta na}i kod sv. Isihija te ti predla`em da
~e{}e ~ita{ wegovu besedu o trezvenosti i molitvi.