VETAENJE KOD KRIVINIH DELA PROTIV BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAAJA

Aleksander Karaka
Vii sud u Mariboru, Maribor, Slovenija

Stanko Lakovi
Univerzitet u Mariboru, Fakultet za graevinarstvo, Maribor, Slovenija

Rezime: Uporeivanje sa nekom drugim historikim dogaajima, pokazuje kako je saobraajna nesrea, zbog velikog broja faktora, njihovih varijanti, specifinosti svake od tih te meusobnog utecaja, kompleksan dogaaj, koji zahteva sistematian, metodoloki sreen i pre svega samostalan pretres, koji se bez posebnih znanja teko obezbeuje. U pravnom smislu utvrenja o saobraajnoj nesrei moraju da imaju odreeni temelj. Njime nisu obuhvaeni tek tragovi, kao to je to kod pretresanja u tehnikom smislu, ve i neki drugi izvori saznanja (npr. ispovesti svedoka, miljenja vetaka drugih struka i sl.) koji se u krivinom postupku obino aktiviu, ali tek kada je to izvreno na procesno valjani nain. Kljune rei: Saobraajna nesrea, krivini postupak, vetak

EXPERT EVALUATION IN CRIMINAL OFFENCE AGAINST ROAD TRAFFIC SAFETY

Abstract: The comparison with some other historic events leads toward distinction that the traffic accident, because of its numerous factors, varianst, specialitys and because of theirs mutual influence is rather complex event, demanding sistematic and methodological permanent treatment, which could be without specific knowledge hardly achieved. In legal sense findings about traffic accident have to have certain background. Their part are not just traces like dealing with accident in technical sense, but also some other sources of recognition (i.e. witness testimony, experts findings etc.), which are usually activated in criminal procedure, but only then, when this was done satisfying the standards of its fairness. Key words: Traffic accident, criminal procedure, experts 1. UVODNE NAPOMENE

Krivino pravo, kao deo prava kanjavanja, bavi se prouavanjem krivinih dela, poinioevog subjektivnog odnosa prema tim delima i prouavanjem krivinih sankcija. Dali je pojedinano, u krivinom zakoniku odreeno delo stvarno poinjeno, dali je njegov poinioc kriv i dali se ga moe kazniti ili mu izrei drugu krivinu sankciju, predmet je krivinog postupka, u kome se te injenice utvruju pomou dokaza. U uem smislu rei, radi se o dokazivanju kao delatnosti koja u segmentu dobijanja i izvoenja dokaza nije slobodna, ve je kao u svakom drugom pravnom postupku prethodno odreena i propisana. To znai, da se dokazivanje moe vriti samo u okvirima procesno regulisanih radnji. Svrha regulisanosti je u dobijanju najkvalitetnijih saznanja kojima se sa sigurnou odgovara na gornja pitanja, dok se istovremeno sa druge strane obezbeuje efikasno ouvanje prava pojedinaca1 koja su proklamovana u najviim pravnim aktima pojedine zemlje (npr. Evropska
1

Usp. Krapac D., Procesnopravni aspekti problema utvrivanja injennog stanja u krivinom postupku, Jugslovenska revija za kriminologiju I krivino pravo, br. 3-4/1981, str. 526.

227

konvencija o ouvanju ovekovih prava i temeljnih sloboda, Ustav itd.) u kojoj se takav krivini postupak provodi. Drugim reima i u neto jednostavnijom obliku: u krivinom postupku, dokazivanje i utvrivanje injenica po vsaku cenu, dakle bez obzira na kvalitet prikupljenog materiala i ne vodei rauna o ovekovim pravima ne moe da se prihvati, jer su dobiveni rezultati u gnoseolokom smislu nesigurni dok su sa aspekta navedenih pravnih akata neodrivi. Osim toga, kod dokazivanja radi se o vremenski ogranienoj delatnosti koja mora zajedno sa krivinom postupkom jednom da se privede kraju. U suprotnom, aplikacija pravne norme iz krivinog zakonika potiskuje se u neodreenu budunost, ime se gube njezini uinci i na kraju sam smisao. Zbog predhodne odreenosti i propisanosti te vremenske ogranienosti, izbor podataka u krivinom postupku u pravilu je manji od istog izbora kod utvrivanja injenica u nekim drugim, nepravnim oblastima (npr. u historiji, novinarstvu). Manjim izborom, po prirodi stvari postavlja se pitanje granice kod koje se pojedina injenica (jo uvek) moe sigurno utvrditi odnosno kada nastupa situacija, koja skladno sa presumpcijom nevinosti iziskuje zakljuak, kako odluujue injenice nisu bile utvrene te se okrivljenik optube mora oslobodti. 2. SAOBRAAJNA NESREA KAO DOGAAJ IZ PROLOSTI TEHNIKI I PRAVNI VIDICI

Iz gornjeg ujedno proizlazi zakljuak prema kojem se u pravu kod veine sluajeva bavimo utvrivanjem injenica iz prolosti. Njihova svota, skupljena u tekstu pravne norme, u svakidanjem ivotu sastavlja dogaaj iz prolosti ili historiki dogaaj. On je u konkretnom sluaju jednokratan i neponovljiv. Primjerice, neki poinioc u istim vremenskim i mjesnim prilikama ne moe dva puta da ukrade istu stvar, drugog dva puta liiti ivota ili ga dva puta na isti nain da povredi. Sve to se deava van tih okvira drugi je historiki dogaaj, iako moe prvom prema nekim elementima (na primer nainu izvrenja) jako da slii. Poto su takvi dogaaji neponovljivi, oni se razliito od nekih dogaaja u prirodoslovlju, empiriki ne mogu preispitati. Ako bi to bilo nekim nainom i uraeno, dogaaji iz prolosti vremenom i mjestom bili bih ponovljeni, a to je nemogue.2 injenice koje se utvruju u krivinom postupku tako ne mogu biti objektivno sigurne i pouzdane, ve su to samo na (moralnoj) razini, 3 koja nuno podrazumeva postojanje nekog koji e te injenice da utvruje. U krivinom postupku evropsko kontinentalnog tipa, utvrivanje injenica u pravilu povereno je strankama (dravnom tuiocu i okrivljenom) i sudu, koji ima zadnju re i o pogledu njihovog postojanja. Isto je i u nekim drugim pravnim postupcima, time da su odnosi izmeu stranaka i suda neto drugaije postavljeni, ali to vie nije predmet naeg priloga. Bez obzira na razlike u nainu raspravljanja historikih dogaaja u pravu i nepravnim oblastima, saobraajna nesrea, kao zabranjena posledica4 kod krivinih dela protiv bezbednosti drumskog saobraaja, kolokvialno se moe definisati kao neeljeni rezultat interakcije izmeu oveka, saobraajno tehnikih sredstava i okoline, u kojoj se nesrea desila. U usporedbi sa nekim drugim historikim dogaajima, saobraajna je nesrea, zbog broja faktora, njihovih varianti, specifinosti svakoga od njih te meusobnog utecaja u
2

Usp. Zupani B.M., Pravica zoper samoobtobo, Kazensko procesno pravo, Odlobe in razprave, Z Uradni list, Ljubljana 1991, str. 196. 3 Isto tamo. 4 Ona se u krivinom pravu obino definie kao uinak u vanjskom svetu koji moe da se vidi iz opisa krivinog dela te je bitan uslov za njegovo postojanje. Usp. Bavcon L./elih A., Kazensko pravo Sploni del, Ljubljana 1996, str. 145.

228

injeninom smislu kompleksan dogaaj koji zahteva sistematiku, metodoloki sreenu i pre svega samostalnu raspravu, koja se bez posebnih znanja teko obezbeuje. Primjerice, saobraajna nesrea ne moe da se raspravlja na isti nain kao kraa ili drugi historiki dogaaj sa manjim brojem faktora, sa adekvatno niim brojem varianti te sa specifinostima i meusobnim utecajima koji se mogu katkad praktiki i zanemariti. U gnoseolokom i metodolokom smislu takvi su dogaaji manje zahtevni a njihove granice mogu se prevazii ve sa uobiajnim logikim premisama i pomou prosenog ivotnog iskustva. Reeno moemo prikazati emom, u kojoj su ispostavljeni tehniki vidici saobraajne nesree.

SAOBRAAJNA NESREA

UESNICI U NESREI

OSIGURANJE TRAGOVA

VOZILA I DRUGI PREDMETI

ANALIZA NESREE

PREISPITIVANJE UESNIKA NESREE SA FIZIOLOKOG VIDIKA

PREISPITIVANJE CESTE I VOZILA OBZIROM NA MOGUE NEDOSTATKE

TELESNE MANE: smanjena sposobnost vida, izofrenija, eerna bolest, druge smetnje

TEHNIKE MANE: greke u konstrukciji ceste, iznenadni kvarovi i druge greke

UZROCI NESREE

PSIHIKI UZROCI greke u proceni, nesporazum, kolebanje, nepanja i drugi elementi

LOA TEHNIKA VONJE loe upravljanje vozilom, vea brzina od sigurne, nekvalitetno koenje, pogrena reakcija

KONSTATACIJE

ema 15: Tehniki vidici saobraajne nesree Saobraajna nesrea u pravnom smislu je prema lanu 134. st. 1 slovenakog Zakona o sigurnosti drumskog saobraaja (ZSDS) nesrea na javnom ili nekategorisovanom drumu koji se koristi za javni drumski saobraaj, u kojoj je uestvovalo barem jedno kretajue vozilo te je kod toga najmanje jedno lice izgubilo ivot ili je telesno povreeno ili je prouzroena
5

Vir.Inenjerski prirunik iz drumskog i gradskog saobraaja

229

materijalna teta. Zakonska definicija saobraajne nesree treba nam zbog toga jer ZSDS i neki drugi zakoni njome veu odreene pravne posledice (npr. krivine sankcije), to kod uopte definicije, koja sigurno ne bi bila jedina uopta, i koja bih se prije ili kasnije menjala, ne bi bilo mogue. Takvo stanje po sebi vodi u nesigurnost koja je u pravnoj dravi neprihvatljiva. Odatle njezina uskost, zbog koje su zakonski propisane posledice u nekim sluajevima izkljuene iako dogaaj kao takav moe da odgovara pokuanoj definiciji saobraajne nesree.6 Isto vai za uzroke saobraajnog nersee u pravnom smislu. Tek kada je pojedinani uzrok definisan u odgovarajuim zakonima, kao krenje drumsko saobraajnih propisa, on postaje pravno znaajan. Kod toga je sasvim mogue da u nekim sluajevima krenje navedenih propisa nee da se podudara sa uzrocima u tehnikom smislu,7 to ini okrivljenkovo oslobaanje neizbenim. Tehniki uzrok naime nema svoj odraz u krenju drumsko saobraajnih propisa dok ti ostaju bez odgovarajueg tehnikog temelja te su utvrenja o uesniku kao prouzroitelju saobraajno nesree barem nesigurna ako ne i pogrena. Utvrenja o saobraajnoj nesrei i njezinim uzrocima moraju da imaju odreeni temelj. On nuno ne obuhvaa samo tragove, kao to je to kod raspravljanja o saobraajnoj nesrei u tehnikom smislu, ve su njegov sastavni deo i neki drugi izvori saznanja (npr. ispovesti svedoka, vetaka miljenja drugih struka itd.) koji se u krivinom postupku obino aktiviu ali tek, ako je to bilo uraeno na procesno valjani nain. ta nam to govori? Svaki izvor saznanja mora kao takav da bude odreen u zakonu o krivinim postupku i dobijen na nain (sa procesno regulisanom radnjom) koji je u istom zakonu i propisan. Ako je zakonska odredba krena onda se sadrina izvora kod utvrenja uzroka saobraajne nesree ne sme da upotrebi. Vei broj zakonsko raspoloivih izvora tako ne mora da znai, da e biti svi u krivinom postupku i upotrebljeni, zbog ega broj izvora saznanja sam po sebi jo uvek ne osigurava bogastva saznanja. To je vano jer predmet preispitivanja u krivinom postupku nije samo procesna valjanost dobivenih izvora, ve i kvalitet injenica koja iz tih izvora proizlaze. U krivinom postupku pomenuta preispitivanja u pravilu se vre unutar njegovih faza: istrage i glavnog pretresa. Kot toga treba da se zna, da je u obe faze uz aktivnost suda predviena i ativnost stranaka kao i nekih drugih procesnih sudionika te da su utvrenja o saobraajnoj nesrei samo stepenica kod utvrivanja poinioevog odnosa prema delu (krivnje) kao centralnog pitanja toga postupka. Jednako kao tehniki vidici i pravni vidici saobraajne nesree mogu se prikazati emom:

6 7

Uzmimo sudar dva vozila kod razdragane vonje njivom ili pad bicikliste bez povreda i materijalne tete. Na primer klizanje vozila zbog prevelikog naklona nepravilno graenog druma a ne kao posledica neprilagoene brzine iz lana 27 st. 1 ZSDS.

230

ema 2: Pravni vidici saobraajne nesree 3. POLJA POKRIVANJA I TAKE RAZILAENJA

Usporeivanje izmeu obe eme pokazuje, kako je proces saznanja kod utvrivanja injenica u vezi sa saobraajnom nesreom u tehnikom i pravnom smislu sastavljen iz etiri slinih koraka. Kada se oni postavljaju paralelno, moemo utvrditi, da se nalaze u odnosu opteg i posebnog, na to smo ve upozorili kod definisanja saobraajne nesree, kako smo je sami pokuali da formuliemo i njezinoj zakonskoj definiciji. Iznimka su osiguranje tragova i procesne radnje, gde je navedeni odnos upravo suprotan. Kod toga potrebno je upozoriti, da nakon njihovog ulaska u krivini postupak i za tragove kao tzv. materialne tragove poinju da vae pravila o procesnoj valjanosti, zbog ega nije neophodno da e biti kod utvrivanja uzroka saobraajne nesree u tom postupku i upotrebljeni. Konano, dobivene injenice o saobraajnoj nesrei i njezinim uzrocima, u krivinom postupku samo su deo injenica do kojih mora sud doi kako bih doneo odluku (presudu) za koju je edino on nadlean. Tehniki vidici saobraajne nesree time dobivaju izgled instrumentalnosti koji nas zavodi. Naime, oni su temelj bez kojeg je utvrivanje pravnih vidika saobraajne nesree praktiki nemogue. Ako se na primer sudioniku u saobraaju stavlja na teret, da je obzirom na prilike vozio neprimerenom brzinom, a u isto vreme nije nam poznat podatak, koliko je njegova brzina neposredno pred sudar iznosila, onda je jasno, da o neprimerenosti kao pravnom uzroku za saobraajnu nesreu ne moemo da presuujemo. Odatle pokrivanje i odatle toke razilaenja to u pojednostavljenom obliku prikazujemo u sledeoj emi.

231

ema 3: Polja pokrivanja i take razilaenja Usporeivanjem na desnoj strani nije posebno obuhvaena analiza jer je ona deo pomenutih faza krivinog postupka koje su sastavljene iz pojedinanih procesno regulisanih radnji. Njihova funkcija je upravo u utvrivanju i preispitivanju injenica, ali ne samo po pitanju uzroka saobraajne nesree ve i po pitanju drugih okolnosti, od kojih zavisi upotreba materialne krivine norme. Drugim reima, analiza uzroka saobraajne nesree tek je jedan o segmenata procesnih radnji u njihovom dinamikom smislu zbog ega se traenje njegovog pravnog pendanta pokazuje nepotrebnim. 4. VETAENJE

Krivina dela ve neko vreme nisu dogaaji iz prolosti koji se mogu utvrivati tek pomou svedoka, isprava i ostalih, manje zahtevnih dokaznih sredstava. To vai naroito za ona krivina dela koja su na jedan ili drugi nain povezana sa modernim nainom ivota koji je zbog razliitih pomagala postao laki ali u isti as sloeniji, ta nas u velikoj meri ini zavisnima od ljudi sa posebnim znanjima i sposobnostima. a) Tko je vetak Kada u krivinom ili bilo kojem drugom pravnom postupku dolazimo do poloaja, da odreenu injenicu, zbog otsustva posebnih znanja ili sposobnosti, ne moemo sami da utvrdimo, postaje jasno, da nam treba lice koje te dve stvari poseduje i koje nam moe kod nae zadae da nam pomogne. To lice je vetak. Izmeu potrebe i samim angaovanjem vetaka treba da bude odnos uzronosti (test potrebnosti). Inae je prisutna opasnost, da vetak sa svojim konstatacijama zamenjuje ono ta bi trebao da utvrdi sud. Uzurpacija sudskog odluivanja bila bih takorei evidentna te se suprostavlja ustavnom zahtevu, prema

232

kojem o pravima i dunostima pojedinca odluuje nezavisan, nepristrasan i zakonom postavljeni sud. Na koji nain su navedena znanja i sposobnosti steeni nije u prvom planu, ali je zbog jakog opteg razvoja skoro nezamisivo, dabih veak mogao da bude netko koji nebi bio formalno obrazovan. No, sa druge strane postoje znanja koja nemaju svoju domovinu ili se njihova polazita nalaze i razliitim strukama (kao je to sluaj upravo kod vetaka saobraajne struke), i injenica je da neka obrazovanja (primjerice medicina) omoguuju stecanje veeg broja specifikih znanja od drugih. Zbog toga treba u oba sluaja da se oekuje, kako e se u krivinom postupku, konstatacije vetaka ee puta da preispituju od sluaja kada e se njihova formalna naobrazba i specifika znanja koja su potrebna sudu, skoro u celini da pokrivaju. Konano, u istom procesnom smislu, vetakove konstatacije svrstavaju se u tzv. lina dokazna sredstva jer, isto kao i okrivljenikova obrana ili svedoki iskaz, dolaze od strane fizikog lica, no opet se od istih razlikuju po tome, da od vetaka ne dolaze proleinjenice, ve ih on slino kao i sud moe da ocenjuje. b) Uloga i zadaa vetaka Vetak mora da da struno osnovani izvid i nepristrasno miljenje. U dravama tzv. kontinentalnog pravnog kruga8, vetak je sudijin nezavisan pomonik (amicus curiae) da bih ovaj mogao doneti pravilnu i pravednu odluku. Na takav stav a naroito na samo miljenje ne moe i ne sme da utee ni okolnost da je bio vetak angaovan sa strane jedne od stranaka. Drugije je u dravama t.i. anglosaksonskog pravnog kruga9, gde je vetak smatran kao deo stranake suprotne momadi, zbog ega su njegova nezavisnost i nepristrasnost kategorije koje se u svakom pojedinanom sluaju tek dokazuju. c) Vetakovi materijali Svoju zadau vetak moe da obavi samo ako ima dovoljno materijala, pomou kojeg e sudu da posreduje tzv. primarne injenice, koje sud u svezi sa historinim dogaajem ne moe da utvrdi. Kada govorimo o materialu, mislimo u prvom redu na dokaze, kod kojih e vetak morati voditi rauna o dokazima koji su dobiveni na neformalni nain i dokazima koji su dobiveni na zakonsko propisani nain te istima i dokazima koji su bili dobiveni na zakonom zabranjeni nain. Registriranje razlika nije uvek lak posao, pa se elementarno poznavanje pomenutih pitanja od strane vetaka, pokazuje nekom vrste nude, dok se to sa pozicije suda vidi kao dunost pravilnog usmeravanja vetaka kod njihovog rada. U suprotnom nastupaju posledice sa znatnim uincima na procese saznavanja. Ako se naime vetakovo miljenje zasniva na tzv. zabranjenim dokazima, onda niti miljenje ne moe da bude pravno valjani dokaz te ga sud ne sme upotrebiti. To u najmanju ruku znai da su vetakova nastojanja uzalud te da njegova zadaa zapravo nije ispunjena. Druga vrsta materiala su knjige, lanci, rasprave i sve ostalo to se svrstava u pojedinanu strunu okolinu, iz koje vetak crpi t.i. strune injenice, koje zajedno sa primarnim injenicama sastavljaju zakljuenu celinu. d) Prihvatljivost vetakovog miljenja Iako je sud angaovao vetaka zbog odsustva vlastitog znanja i sposobnosti, njegovo miljenje nije duan da prihvati. Sudovi su naime kod presuivanja dokaza, za razliku od
8 9

To su skoro sve drave evropskog kontinenta osim Velike Britanije i Republike Irske. Pored gornjih, u taj krug se kao najpoznatije svrstavaju Ujedinjene amerike drave, Kanada i Australija.

233

njihovog dobivanja i izvoenja, slobodni, to znai da nisu vezani nikakvim posebnim formalnim dokaznim pravilima, niti mogu biti sa istima ograniena (l. 18). Pojedinani dokaz je, bez obzira na okolinu iz koje proizlazi, predmet ustinske ocene koja jedina sudu nareuje, dali e dokaz da prihvati ili odbije. Sa druge strane, slobodna ocena dokaza, sudu omoguava prihvaanje i takvog miljenja koje je osnovano na stavovima koja su u odreenoj struci u manjini, no opet ne smeju da prebijaju strune okvire jer bi na taj nain dolo do vetakovog izjednaavanja sa arlatanom ili oduevljenim amaterom. Stoga, vetakovo miljenje u naelu e biti prihvatljivo onda, kada e se zasnivati na konstatacijama koja su u pojedinoj struci ope prihvaene odn. veina ih smatra kao takvima te su iz eksperimentalne faze prele u demonstrativnu fazu.10 Postavljenim standardom, sudske dvorane se zatvaraju pred konstatacijama koje su osnovane na nepreispitanih metodama te se kao takve peorativno svrstavaju u naunu kramu (junk science), u svakidanjem ivotu u pravilu izbegavamo. 5. ZAKLJUAK

U prilogu koji je obzirom na opseg i teinu predmeta raspravljanja neophodno nepotpun, pokuali smo da pretstavimo neka temeljna znanja u vezi sa utvrivanjem injenica kod saobraajnih nesrea te da upozorimo na posebnosti, kada iste injenice utvrujemo unutar krivinog postupka. Nepogreiv most izmeu uslovno imenovanim nepravnim i pravnim utvrivanjem injenica su vetaci, koji sa svojim strunim znanjem i sposobnostima dopunjuju informacijsku bazu koja je sudu potrebna kod donoenja pravilne odluke. Kod toga vetaci su sa jedne strane vezani pravilima struke kojoj pripadaju, dok su sa druge strane kod svog posla, isto kao i drugi sudionici, duni da potuju pravila zakona krivinom postupku. Ako obaveza i dunosti ne ispunjavaju, njihove se konstatacije mogu pokazati pogrenima ili barem riskantnima, dok moe biti samo miljenje i pravno nevaljano. U svakom izmeu sluaja, i ne obazirui se na razlike, vetakov zadatak nije ispunjen, pa se tako postavlja pitanje njegovog smisla. Zato je i te kako vano, da je sud barem u osnovnim crtama upoznat sa stanjem u pojedinanoj struci te da vetak zna sa kakvim pravnim zahtevima e se sresti. Time saradnja izmeu vetaka i suda postaje nudom, koja obojici omoguava da optimalno funkcioniu i tako kao to se od njih i oekuje. REFERENCE: [1] Bavcon L./elih A., Kazensko pravo Sploni del, Ljubljana 1996. [2] Krapac D., Procesnopravni aspekti problema utvrivanja injennog stanja u krivinom postupku, Jugoslovenska revija za kriminologiju I krivino pravo, br. 3-4/1981. [3] McCormick, On Evidence West Publishing Co., At Paul Minnesota 1984. [4] Zupani B.M., Pravica zoper samoobtobo, Kazensko procesno pravo, Odlobe in razprave, Z Uradni list, Ljubljana 1994.

10

Radi se o standardu kojeg je ameriki Vrhovni sud postavio u sluaju Frye protiv Sjedinjenih amerikih drava, kada se bavilo pitanjem, dali je kod utvrivanja injenica dozvoljena upotreba tehnike sprave, sline dananjem poligrafu. Vid. McCormick, On Evidence West Publishing Co., At Paul Minnesota 1984, str. 605.

234