Чулом вида човек прима више од 80 % утисака из спољашње

средине. Око је орган који садржи фоторецепторе, чулне ћелије које примају
светлосне дражи. То омогућава виђење.
Очи су парни органи чула вида и налазе се у склопу лица. Чине их
помоћни и главни делови.
Помоћни делови ока су: обрве, трепавице, очни капци, сузне жлезде,
вежњача и очни мишићи. Обрве спречавају сливање зноја са чела у очи. Очни
капци штите око од различитих утицаја. Они су споља покривени кожом, а
унутра су обложени слузокожом. На њиховом споју се налазе трепавице.
Сузне жлезде луче сузе. Смештене су у спољним горњим угловима очних
дупљи. Сузе спирају предњу површину очне јабучице и сливају се
унутрашњи угао отвора капака, одакле сузно-носним каналом доспевају у
носну дупљу. Очни мишићи покрећу очне јабучице у свим правцима, и то обе у
истом смеру истовремено. Има их шест пари. Њихов рад контролишу
мождани нерви.
Главни делови ока су: очна јабучица, очни нерв и центар чула вида.
Очна јабучица је смештена у очној дупљи и у њој се налазе чулне ћелије,
пријемници светлосних дражи. Очни нерв преноси светлосне надражаје у
центар за вид који се налази у потиљачном делу мозга. У њему настаје осећај
вида.
Очна јабучица је сложене грађе. Беоњача је спољни омотач очне
јабучице, који у предњем делу прелази у рожњачу. Рожњача је провидна. Она
има јаку преломну моћ ( 43 диоптрије ) и помоћу сочива ( 17 диоптрија )
умањује лик предмета 1000 пута, гледано са даљине од 15 м. Испод беоњаче
налази се судовњача. Она садржи сплет крвних судова и мрке пигментне
ћелије које у оку стварају услове мрачне коморе. Са предње стране
судовњача прелази у цилиарно тело, а цилиарно тело у дужицу. Дужица је
мишићна опна обложена пигментним ћелијама. У средини дужице налази се
кружни отвор, зеница. Дужица садржи мишиће који се рефлексно скупљају и
опружају, што доводи до ширења или сужавања зенице у завиности од јачине
светлости. Очно сочиво се налази иза дужице, а испед стакластог тела. Оно је
провидно, еластично и двогубо испупчено. Може да мења облик деловањем
цилиарног тела. Рефлексно прилагођавање сочива при гледању предмета
блиских оку или удаљених назива се акомодација ока. Стакласто тело се
састоји од провидне, пихтијасте супстанце и испуњава унутрашњост ошне
јабучице. Мрежњача је омотач који облаже унутрашњу површину очне
јабучице. Она у процесу виђења има исту улогу као филм у фотографском
апарату.Мрежњача садржи 125 милиона густо распоређених чулних ћелија,
фоторецептора. Постоје две врсте фоторецептора, различите грађе, а
означени су као чепићи и штапићи. Чепића има 4-5 милиона и углавном су
распорећени у жутој мрљи која се налази на задњем полу очне јабучице, на
месту сабирања светлосних зрака. У њој се ствара јасан лик гледаног
предмета и она омогућава распознавање боја ( централни вид ). Штапића има
око 120 милиона. Налазе се у осталим деловима мрежњаче и одређују видно
поље ( периферни вид ). Тиме се омогућује кретање у простору и виђење при
слабој светлости. Штапићи и чепићи садрже фотосензитивни пигмент,
родопсин, у чији састав улази витамин А неопходан правилно
функционисање чула вида. Нервни продужеци чепића и штапића образују
нерв. Место на коме он напушта очну јабучицу означено је као слепа мрља. На
њој нема фоторецептора.