www.puskice.co.

yu

1. POJAM RAUNOVODSTVA Raunovodstvo je toliko razvijeno da danas govorimo o raunovodstvu kao sistemu, naucnom metodu kojim se obuhvataju ekonomske transakcije. Raunovodstvena f-ja sastoji se u registrovanju, klasifikaciji, sumiranju i interpretaciji ekonomskih transakcija. U odnosu na oblast na koju se odnosi i predmet i aspekt analize, raunovodstvo se deli na : 1) makroraunovodstvo (drustveno raunovodstvo) 2) mikroraunovodstvo (poslovno raunovodstvo). Drustveno raun. se razvilo iz potrebe uvida u ekonomsku aktivnost zemlje, tj. rezultate nacionalne privrede. Predmet ovog raunovodstva su agregati proizvodnje koji najpotpunije odraavaju rezultate nacionalne privrede drustveni proizvod i nacionalni dohodak. Mozemo ga podeliti na 5 sektora : 1) sistem drustvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, 2) input-output, 3) tabele 4) sistem finansijskih tokova, 5) bilans placanja i bilans drustvenog bogatstva. Poslovno raunov. se vodi u preduzeima i odnosi se na ekonomske transakcije u preduzeu i obuhvata ekonomske procese koji se izraavaju u novcu i to kao eksterni i interni. 2. SADRZAJ RA. PREMA KODEKSU R. NAELA Raunovodstvo obuhvata sistemsku celinu 1) knjigovodstva 2) raunovodstvenog planiranja 3) raunovodstvenog nadzora i raunovodstvene analize sredstava 4) obaveza preme izvorima sredstava 5) prihoda i rashoda 6) kao i niz izvedenih ekonomskih kategorija. 3. FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO obezbeuje informacije o preduzeu, spoljanjim grupama i pojedincima koji su posebno zainteresovani za njegove aktivnosti. Spoljni subjekti su banke i akcionari. U velikim preduzeima vlasnici se mogu smatrati spoljnim subjektima. Takoe i u manjim preduzeima moze postojati eksterna grupa koja koristi finansijske informacije. Informacije koje proisticu iz aktivnosti finansijskog raunovodstva priprema posebna grupa. Uspeh te grupe dokumentuje aktivnost fin raunovodstva. Postoje pravila koja se zovu opste prihvaceni principi raunovodstva, koja su razvijena za uspostavljanje finansijskih informacija za spoljne korisnike. Drutveno knjigovodstvo se bavi kontrolisanjem primene ovih principa. Finansijsko raunovodstvo izvestava o informaciji iz proslosti, a na korisnicima tih informacija je predvianje buducnosti. 4. UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO je drugi deo raunovodstva. Bavi se pruanjem informacija koje trazi menadment grupa u vezi sa donoenjem odluka i vrednovanjem karakteristika preduzea. Zadovoljavaju se potrebe samo te grupe upravljaca preduzea. Izvetaji se kreiraju prema specificnim potrebama menadzmenta preduzea. Opste prihvaceni principi raunovodstva manje su bitni. Upravljako raunovodstvo je orijentisano na buducnost. Na bazi informacija upravljakog raunovodstva vrsi se planiranje, donose se odluke i zatim se prate aktivnosti njihovog sprovoenja. 5. REDOVNI I VANREDNI PRIHODI I RASHODI Redovni rashodi su vrednosti utrosenih materijalnih inputa, kao i vrednosti svih ostalih planiranih i angazovanih inputa. Vanredni rashodi su izgubljene vrednosti koje se ne odnose na stvaranje proizvoda i usluga kao poslovnih ucinaka. Nastaju vanrednim smanjenjem poslovnih sredstava ili vanrednim povecanjem obaveza prema izvorima poslovnih sredstava. Redovni prihodi su vrednosti prodatih proizvoda, usluga, roba, materijala i primljenih naknada u vezi sa plasmanom posleovnih sredstava, kao i ostale primljene vrednosti koje uticu na poslovni rezultat u odreenom obraunskom razdoblju. Vanredni prihodi su steene vrednosti vanrednim povecanjem obrtnih sredstava ili vanrednim smanjenjem obaveza prema izvorima poslovnih sredtava. 6. PROSTO KNJIGOVODSTVO je prvi stepen modernog knjigovodstva. Prva osobina je sto ne registruje promene na svim imovinskim delovima, pa se do konanog poslovnog rezultata dolazi pomocu knjige inventara popisnika. U popisnik se unose aktivni i pasivni imovinski delovi. Zanemaruju se prihodi i rashodi. Koriste se
www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

zasebne knjige za pojedine impovinske delove: knjiga blagajne, knjiga duznika-poverilaca.... Prosto knjigovodstvo odreuje samo praenje promena na nekim aktivnim i pasivnim imovinskim delovima sto ne mogucava iznalazenje pravog poslovnog uspeha. Vremenom su se javile neke pomocne knjige: 1) konto 2) valuta 3) deviza 4) knjiga otpreme. Ali ni ovakvo prosireno knjigovodstvo nije potpuno... 7. DVOJNO KNJIGOVODSTVO najee u praksi, ima dve varijante: 1) dvojni sistem 2) trostruki sistem (potpuno usvaja principe dvojnog knjigovostva s tim sto zahteva bezuslovno razbijanje meovitih imovinskih rauna (raun robe, valuta) na iste imovinske raune. U praksi je ovaj sistem naputen jer nije uneo sustinske promene u dvojno knjigovodstvo. 8. INVENTAR POJAM je ona knjigovodstvena evidencija (knjiga) u koju se detaljno unosi popis celokupne imovine jednog preduzea na odreeni dan. Pritom imovinu jednog preduzea predstavljaju njegova aktiva i pasiva. AKTIVA preduzea je izrazena u njegovoj konkretnoj imovini (novac, valute, sirovine, proizvodi, nepokretnosti i potrazivanja od drugih). Postoje osnovna i obrtna sredstva... PASIVA oznaava dugove (obaveze), jednog preduzea, odnosno izvore (poreklo) konkretnih osnovnih i obrtnih sredstava kojima ono raspolaze. Pasiva pokazuje visinu potrazivanja poverilaca za dobijena osnovna ili obrtna sredstava na upotrebu, koja treba nekad vratiti. U kapitalistickom sistemu, osnovna i obrtna sredstva daje sam osniva tako da se sopstvenik pojavljuje kao poverilac za protivvrednost datih sopstvenih sredstava. Inventar je sistematski pregled celokupne aktivne i pasivne imovine, tipican primer knjigovodstvene evidencije o ukupnom imovinskom stanju preduzea, za razliku od pojedinacnih knjigovodstvenih evidencija, u kojima se vrsi popis samo pojedinih vrsta imovinskih delova. 9. ETIRI OSNOVNE BILANSNE PROMENE Prva grupa: obuhvata promene koje izazivaju poveanje aktive i poveanje pasive za isti iznos (nabavka materijala na kredit). Druga grupa: smanjenje aktive i pasive za isti iznos (dobavljau je isplacen dug u gotovu). Trea grupa: izazivaju promene strukture leve strane rauna (aktive) Npr. predaja materijala u proizvodnju smanjuje zalihe a povecava proizvodnju u toku. etvrta grupa: promene u strukturi pasive (isplata obaveza prema dobavljacima iz kredita). 10. RAUNI (KONTA) Evidencija svih promena na svim pojedinim imovinskim delovima vri se pomocu sistemske evidencije rauna (konto). Pod pojmom rauna podrazumevamo grafiki prikaz terazija koji sluzi kako za ubelezavanje pocetnog stanja odreenog imovinskog dela tako i za beleenje svake promene nastale u stanju tog imovinskog dela. Za svaki aktivni i pasivni imovinski deo otvara se po jedan raun. Ovi rauni se vode u glavnoj knjizi. 11. SALDO RAUNA Saldo na italijanskom znaci ostatak. Misli se na ostatak stanja jednog imovinskog dela, cifarski izraenog na njegovom raunu, posle dopisivanja i otpisivanja svih nastalih promena na tom imovinskom delu. Saldo predstavlja razliku vee i manje strane, tj. dugovne i potrane strane rauna odgovarajueg imovinskog dela. Saldo je dugovan ako je veca dugovna strana od potrazne, a u obrnutom slucaju je potrani. Saldirati znai iznai saldo jednog rauna. 12. OBLICI I VRSTE RAUNA Knjienje na raunima vri se na taj nacin sto se odvojeno evidentiraju uveanja i a odvojeno smanjivanja vrednosti. Poveanje aktive se knjii na stranu duguje, a smanjenje aktive na stranu potrauje. Poveanje pasive se knjii na stranu potrauje a smanjenje na stranu duguje. Osnovni knjigovodstveni problem je da se analizom odreene poslovne promene utvrdi na koje se imovinske delove ona odnosi i kako na njih dejstvuje. Rauni se dele na: 1) rauni stanja, rauni uspeha i mesoviti rauni, 2) sintetiki i analitiki rauni, 3) bilansni i izvanbilansni rauni.
www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

13. AKTIVNI I PASIVNI RAUNI Aktivni rauni: pokazuju stanje i kretanje sredstava na levoj, pozitivnoj strani aktivnih rauna. Knjii se poetno stanje sredstava i sva dalja poveanja, a na desnoj strani smanjenja sredstava. Saldo aktivnih rauna je u nacelu pozitivan, zato sto je leva strana veca od desne. U aktivne raune spadaju osnovna sredstva kao sto su zgrade, transportna sredstva, obrtna sredstva kao sto su blagajna, iro raun, materijal, proizvodnja u toku, gotovi proizvodi. Pasivni rauni: pokazuju stanje i kretanje izvora sredstava na desnoj, negativnoj strani. Na desnoj su poveanja, a na levoj smanjenja. Saldo je u naelu negativan, zato to je desna strana vea od leve. U pasivne raune spadaju poslovni fond, deoniarski kapital, rezervni fond, fond zajednicke potrosnje, razni krediti... 14. AKTIVNO PASIVNI RAUNI Mogu imati kako aktivan, tako i pasivan saldo. Na njima se odraavaju imovinsko-pravni odnosi preduzea sa poslovnim partnerima ili licima. Npr. raun kupci moze da bude i pasivan uliko kupci nama daju akontaciju radi koje imamo obaveze prema njima. Dobavljaci su u principu pasivan raun jer pokazuje dugove prema dobavljacu, ali moze da bude i aktivan ukoliko preduzee daje akontacije dobavljacima i on tada ne pokazuje nikakve obaveze preduzea prema dobavljacima ve ukazuje na sredstva koja su kod dobavljaca. 15. RAUN ISPRAVKE VREDNOSTI je raun iz malobrojne kategorije rauna cija je funkcija ispravljanje vrednosti sredstava i njihovih izvora prikazanih na odogovarajucim raunima. Njihova vrednost je u dopunskoj f-ji u odnosu na druge raune, jer pomocu njih imamo jasnu ekonomsku sadrinu drugih rauna stanja. Najtipicniji raun ove vrste je ispravka vrednosti osnovnih sredstava. 16. MEOVITI RAUNI Na osnovu pozitivnih knjigovodstvenih propisa ne smeju da se vode u knjigovodstvu. Oni iskazuju kako stanje izvesnog aktivnog ili pasivnog imovinskog dela, tako i ostvaren uspeh na njima. Kod njih nema saglasnosti izmeu knjigovodstvenog i stvarnog stanja, tj. imovinskog dela. Naprotiv, utvrena razlika ismeu ova dva stanja predstavlja realizovani uspeh (gubitak ili dobitak), proistekao iz poslovanja tim imovinskim delom. Ako je stvarno stanje vee od knjigovodstvenog radi se o dobitku, zaradi. Kod pasivnih imovinskih delova imamo dobitak kada je stvarno stanje obaveza manje od knjigovodstvenog. 17. SINTETIKI I ANALITIKI RAUNI sintetiki rauni su zbirni (kolektivni) rauni, a analiticki rauni predstavljaju pojedinacne raune koji su ustvari delovi sintetikih rauna. U dananje vreme se nuzno pristupa raslanjavanju osnovnih rauna glavne knjige kao sinteze knjigovodstvenih evidencija na njihove delove tj. analitike raune. Onaj raun koji ima bilansnu poziciju je sintetiki raun, koji moze da se rasturi na analitke raune. 18. KONTNI PLAN (Plan rauna) Predstavlja osnovnu karakteristiku jednoobraznog knjigovodstva. Propisuje se u jednoj zemlji od strane nadleznih organa. Njegov zadatak je da u jednoj privredi unapred obavezno propisuje najcelishodniju knjigovodstvenu organizaciju, koja ce u svakom momentu biti sposobna da osigura i pruzi privrednom knjigovodstvu tacne pokazatelje izvrsenja postavljenih planova. Ovo se odnosi kako na drzavu, tako i na privredna preduzea. Razlikujemo 1) Opsti kontni plan onaj koji se odnosi na itavu zemlju i prema njemu sva preduzea vode svoje knjigovodstvo. 2) Posebni kontni plan onaj koji se odnosi na pojedina grane privrede zbog ega se zove i granski kontni plan. 19. VRSTE KNJIENJA Knjienje predstavlja beleenje jedne poslovne promene u odgovarajuoj knjigovodstvenoj evidenciji. Sprovodi se putem knjigovodstvenih stavova. Imamo 3 vrste knjienja: 1) Hronoloko knjienje predstavlja takvo beleenje poslovnih promena pri emu se strogo vodi rauna o vremenskom nastajanju pojedinih promena. Belee se onim redom kako su nastajale deavale se. 2) Sistematsko knjienje podrazumeva da se promene grupiu prema predmetu na koji se odnose, da
www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

bi se omoguilo pravilno praenje stanja i kreatanja pojedinih imovinskih delova. 3) Linijsko knjienje je i sistematsko i delimino hronoloko. 20. DNEVNIK Hronoloko knjienje se sprovodi u osnovnoj knjigovodstvenoj knjizi dnevniku. Zove se tako jer se u njega unose sve dnevne poslovne promene, da bi se zatim sistematski razvrstale na odgovarajue raune glavne knjige. Svaka poslovna promena predstavlja zasebnu knjinu jedinicu i belezi se posebno u dnevnik. 21. GLAVNA KNJIGA Je najtipinija knjigovodstvena evidencija, koja mora da sadrzi posebne raune za evidentiranje svake posebne kategorije poslovnih promena. Na osnovu pocetnog inventara i pocetnog bilansa, u glavnoj knjizi se otvara onoliko sintetikih rauna koliko ima ukupno pasivnih i aktivnih imovinskih delova, prikazanih u bilansu, na aktivnim i pasivnim pozicijama. Slino dnevniku ima kolone: datum, opis, novane, dugovne i potrane iznose. 22. ZAKLJUNI LIST Je poseban knjigovodstveno evidencioni obrazac i sainjava se samo pri sastavljanju periodinih stanja. Na njemu se vri zbirno iskazivanje prometa svih rauna sintetickih rauna glavne knjige. Takoe je omoguceno uzajamno kontrolisanje prometa dnevnika i glavne knjige. Sadrzi: rb, naziv rauna, poziv, bruto-bilans, saldo-bilans, inventarni bilans i uspesni bilans 23. VRSTE ANALITIKIH EVIDENCIJA U KNJIGOVODSTVU Analitika evidencija se moe voditi za svaku sintetiku evidenciju tj. raun. U praksi analitika evidencija se vodi kao analiticka evidencija: 1) kupaca 2) dobavljaca 3) materijala 4) gotovih proizvoda 5) licnih zarada 6) osnovnih sredstava 24. SPORNA I SUMNJIVA POTRAIVANJA Ako dunik odbija da isplati naa potraivanja, ako ne moe da se doe do sporazuma, pokree se spor nadlenog suda. Zbog toga se izdvaja iznos spornog potraivanja na konto sporna potraivanja, a odobrava kontu kupci ukoliko se radi o potraivanju od kupaca, i o ovoj vrsti potraivanja vodi se posebna evidencija. Ako se po miljenju pravne sluzbe sporno potraivanje nece moci naplatiti u celosti, vrsi se njegovo otpisivanje krajem poslovne godine, tj. knjii se kao rashod na kontu vanredni rashodi (ili otpis spornih potraivanja). Trokovi spora takoe se knjie na teret konta sporna potraivanja. Odobrava se konto IV spornih potraivanja, koji ispravlja vrednost konta sporna potraivanja. Ukoliko se na kontu kupci nalazi potraivanje od nesigurnih dunika, koji su recimo stupili u likvidaciju i sl, ono se izdvaja na konto sumnjiva potraivanja. 25. SISTEM UPRAVLJANJA RAUNOVODSTVOM Podrazumeva metode i instrumente za optimalno delovanje raunovodstvene f-je. Preduzee kao slozen sistem objedinjuje u sebi razne funkcije koje su meusobno povezane, Ukljuena je i poslovna sprega. Postoji i preciznija definicija upravljanja raunovodstvom: Upravljanje raunovodstvom je kontinuirana delatnost, koja koristei se specifinim instrumentima kroz odreene aktivnosti imanentne raunovodstvenoj f-ji, nastoji da omogui optimalno izvravanje poslovnih ciljeva. 26. ANALITIKO KNJIGOVODSTVO MATERIJALA Materijalno knjigovodstvo vodi evidenciju o stanju i kretanju zaliha sirovina i materijala, sitnog inventara, ambalae. Knjigovodstvo osnovnih sredstava vodi evidenciju o stanju i kretanju osnovnih sredstava u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Pogonsko knjigovodstvo (proizvodnje) predstavlja analitiku evidenciju proizvodnje. Evidentira ulaganje sredstava za rad, predmeta rada i ivog ljudskog
www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

rada u procesu prozivodnje. Ovo se vodi u naturalnim i vrednosnim pokazateljima za obraunske jedinice i proizvode. Robno knjigovodstvo je analitika evidencija gotovih proizvoda i pokazuje stanje i kretanje pojedinih vrsta gotovih proizvoda. Analitiko knjigovodstvo dobavljaca sadri analitiku evidenciju potraivanja i obaveza preduzea u vezi sa dobavljaima. Knjigovodstvo linih zarada je analitika evidencija linih zarada i prua podatke o stanju i kretanju zaposlenih radnika po obraunskim jedinicama.

1. POJAM RAUNOVODSTVA 2. SADRZAJ RA. PREMA KODEKSU R. NAELA 3. FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO 4. UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO 5. REDOVNI I VANREDNI PRIHODI I RASHODI 6. PROSTO KNJIGOVODSTVO 7. DVOJNO KNJIGOVODSTVO 8. INVENTAR POJAM 9. ETIRI OSNOVNE BILANSNE PROMENE 10. RAUNI (KONTA) 11. SALDO RAUNA 12. OBLICI I VRSTE RAUNA 13. AKTIVNI I PASIVNI RAUNI 14. AKTIVNO PASIVNI RAUNI 15. RAUN ISPRAVKE VREDNOSTI 16. MEOVITI RAUNI 17. SINTETIKI I ANALITIKI RAUNI 18. KONTNI PLAN 19. VRSTE KNJIENJA 20. DNEVNIK 21. GLAVNA KNJIGA 22. ZAKLJUNI LIST 23. VRSTE ANALITICKIH EVIDENCIJA U KNJIGOVODSTVU 24. SPORNA I SUMNJIVA POTRAIVANJA 25. SISTEM UPRAVLJANJA RAUNOVODSTVOM 26. ANALITIKO KNJIGOVODSTVO MATERIJALA

www.puskice.co.yu