V. SEKSPIR VELIKE TRAGEDIJE KRALJ LIR izvor: a)1603.

objavljena knjiga Semjuela Harsneta `prikaz besramnih papskih obmana` koja je jedan od menje vaznih, ali nesumljivih izvora za Sekspirovu tragediju. b)stara anonimna drama o kralju Liru (oko 1590.) c) prica o kralju Liru je bila poznata dugo pre Sekspira. U `istoriji britanskih kraljeva` napisana oko 1337. javlja se prva celovita verzija te price. prema tom izvoru, Lir je drevni kralj koji je vladao u 7. ili 8. veku pre Hrista; d) `ogledalo za vlastodrzce` ima podataka o kralju Liru tu imamo fiktivnu autobiografiju Kordelije. e) Holinshedova `Hronika` odakle je Sekspir mogao preuzeti vojvodske titule Reganinog i Gonerilinog muza. f) u Spenserovoj `Vilinskoj kraljici` se prvi put javlja Kordelijino ime onako kako ga i Sekspir upotrebljava, i podatak da je ona obesena. (u `ogledalu za....` i `Hronici` ona se ubija bodezom). ali, glavni izvor Sekspiru je anonimna drama `Istinita istorija kralja Lira` izvedena 1605. godine; drama se srecno zavrsava Lirovim povratkom na presto. g) prica o Glosteru nija bila deo ranijih verzija legende o kralju Liru. Sve vaznije pojedinosti sporednog zapleta o Glosteru preuzete su iz `Price o slepom panflagonijskom kralju` u pastoralno-viteskom romanu Arkadija Filipa Sidnija. h) Montenjevi eseji- u ovoj drami Sekspir prvi put upotrebljava oko 100 reci koje se javljaju u engleskom prevodu tih ogleda. odnos prema izvoru: ima toliko mnogo izmena u odnosu prema izvorima. u svim pomenutim izvorima Lir ponovo zadobija kraljevsku vlast posle vojne pobede nj najmladje cerke. on vlada neko vreme, umire, nasledjuje ga Kordelija. protiv nje ustaju sestrici, bacaju je u tamnicu gde se ona ubija. Samo kod Sekspira Lir nije samo star, nego i veoma star; samo kod njega Kordeliju ubijaju (u drugim ona izvrsava samoubistvo) ; u ranijim verzijama Lir je isteran iz kuce, ali kod Sekspira je on i isteran ali u oluju (otezavajuca okolnost); u izvorima Lir strpljivo podnosi nesrecu, kod Sekspira gubi razum. Kod Sekspira su religiozni elementi drasticno redukovani u odnosu na izvor. Novo je i lik Lude, kao i sporedni zaplet o Glosteru strukturalna slicnost Kralja Lira sa Sekspirovim komedijama: scene u sredishnjim delovima drame, u kojim se gl. junak pojavljuje u divljoj prirodi, odgovara boravku protagonista drama San letnje noci i Kako vam drago. Slicnost sa komedijom jeste postojanje glavog zapleta (Lir i njegove cerke), i sporednog zapleta (prica o Glosteru i njegovim sinovima). U ovoj drami , kao i u slucaju glavnih i sporednih prica u `snu letnje...` i `kako vam...` veza se ne ostvaruje samo ukrstanjem niti zapleta, vec i tematski: motiv koji se javlja u gl. zapletu razvijen je i u nizem kljucu u sporednom zapletu. Analogije su ocigledne: u oba zapleta u sredistu je starac koji pogresno procenjuje svoju decu i ukazuje poverenje onima koji ce ga svirepo izneveriti; oba starca su izbacena iz kuce i ostavljena da lutaju; jedan je kaznjen ludilom, drugi slepilom; i jednom i drugom utehu pruzaju od njih samih odbaceno dete; i jedan i drugi posle velikih patnji uvidjaju istinu. U cemu je svrha udvostrucavanja osnovne teme? motiv oceva u zabludi i dobre i zle, zahvalne i nezahvalne dece iskazan je na dva razlicita nivoa. Time se ostvaruju dva cilja: jedan je uopstavanje, a drugi pojasnjavanje centralnog motiva. Ovim, tema o zabludi roditelja, nezahvalnosti dece, i tragedija starosti dobija siri znacaj i opstu 1

primenljivost, znaci, ne samo na kralja... Sama prica o Glosteru je napisana i prikazana jednostavnije i razumljivije u odnosu na gl. zaplet. U povesti o Liru sve je grandiozno, nadljudsko; likovi su na granici simbola, a strasti su elementarne. Prica o Glosteru je vise `ljudska`. lik Lira: Lir nije prikazan kao savrsenstvo, kao idealna figura bez mana. Uvek je bio samovoljan, i samouveren, prek, cudljiv, ponekad nepravican i-po meni glavna nj mana: tvdoglavo uporan pogotovo kad nije u pravu. on je veliki duhovni usamljenik, najpre vlastitom krivicom (pogresno rasudjivanje) jer ne moze da razume ili nece da slusa ljude oko sebe, a potom zato sto je poremetio umom. on je covek kojeg je vlast iskvarila pa je postao nerazborit starac nesposoban da shvati bilo koje misljenje drukcije od svog. on ne samo da zeli nego i zahteva da mu se javno i ceremonijalno laska, pa nagradjuje one koji udovoljavaju njegovom hiru (Regana, Gongorila), a kaznjava one koji dbijaju da to ucine (Kordelija, Kent). Lir je autoritaran, neuvedjavan i dopusta svojim ljudima (pa cak i prerusenom Kentu i Ludi) da se prema drugima ponasaju drsko, omalovazavajuce, nasilnicki. Sekspirovi savremenici su tumacili tragediju Lirovu renesansnom teorijom o strastima. Prema njoj, Lir je covek koji je sebi dopustio da strast ili neumereno osecanje gneva u njemu nadvladaju razum i zauzmu njegovo mesto. Njegova kasnija sudbina je samo pustosenje izazvano tim mikrokosmickim prevratom. ako tako shvatimo Lirovu pocetnu krivicu, kako razumeti njegovu kasniju tragediju i smrt? postoje dve poruke, dva tumacenja, prvo optimisticko, drugo pesimisticko. o p t i m i s t i c k o: Lir prolazi kroz proces duhovnog ozdravljenja; kako se zbivanja nizu on stice dublje shvatanje sveta, upravo zahvaljujuci zlu kojem je dao maha svojim nepromisljenim cinom. na pocetku je nerazuman i ohol starac, a zatim prolazi kroz gnev, ocajanje, patnju i ludilo, da bi na kraju stekao novu mudrost i pravu svest o svetu koji ga okuzuje. p e s i m i s t i c k o: prema kojem je Sekspirova prica o mucnom Lirovom putovanju od samoobmane do svesti o sebi. Kao prica o zivotu pojedinca i kao mitski iskaz delovanja sile svirepe sudbine u napacenom ljudskom svetu. Lir je izuzetan samo po svom duhovnom stasu; njegova sudbina u to svetu nije izuzetna -ona se preko silazne stepenice koju cini prica o Glosteru spaja sa podrucjem svakodnevnog ljudskog iskustva i ilustruje delovanje opsteg nacela. `Kralj Lir` je potresna vizija mocnog coveka koji je stao licem prema sudbini i ostao slomljen ne samo bez milosti nego i bez napora: `mi smo bogovima ko muve nestanim decacima; oni nas ubijaju radi zabave...` Cak ni ljubav Kordelije, Kenta, Edgara u takvom svetu nema ucinka, osim privremene utehe. druga lica u `Kralju Liru`: osim Kordelije i Lude su znatno bledje. Razlog toga je u opstoj koncepciji drame; ne u Sekspirovoj nesnalazljivosti jer je u vreme ove drame on na vrhuncu svog stvaralastva. Upecatljivost karaktera proistice iz intenziteta njihovnih osnovnih osobina i iz njihovog rasporeda u opstoj shemi tragedije; primeceno je da je tu uticaj sheme srednjovekovnih moraliteta. ( od 12 gl. likova polovina je pravednih a polovina nepravednih. Kao u moralitetu. Ali to je moralitet u kome ce biti unisteni svi: plemeniti i neplemeniti, gonjeni i gonioci, vivisekcija ce trajati sve dok scena ne ostane prazna. Taj raspad i propast sveta bice prikazan u dva plana, kao na dve razlicite scene. Jedna bi mogla da se nazove scenom Makbeta, druga scenom Jova. Scena Makbeta je scena zlocina. Pocelo je od bajke za decu o dvema kcerkama zlim i jednoj dobroj. dobra cerka ce 2

poginuti obesena u zatvoru. zle cerke takodje ce poginuti, ali pre toga postace preljubnice, a jedna od njih muzeubica i trovacica svoje sestre. Samo zlocin i smrt. samo akcija. biva pogazeno sve sto je nazivano pravom bozjim, prirodnim ili ljudskim. Scena Jova je glavna scena. Na njoj ce biti odigran sarkasticni i bufonski moralitet o ljudskoj sudbini. Ali pre toga svi likovi moraju biti istrgnuti iz svog mesta, iz svoje drustvene situacije i gurnuti u jamu, do krajnjeg ponizenja. Moraju stici do dna. Pad je ne samo filosofska parabola-kao skok oslepljenog Glostera u `ponor`. Temu pada Sekspir vodi uporno i dosledno i ponavlja je najmanje 4 puta. Pad je istovremeno i fizicki i duhovni, i telesni i drustveni. U pocetku su bili kralj, dvor, ministri, posle su vec samo cetiri prosjaka koji lutaju putevima po vetru i kisi. Lir njpre ima svitu od 100 slugu, posle od 50, najzad samo od 1. Kent biva proteran jednim kraljevim gestom. Ali proces degradacije stalno je isti. Otpada sve sto izdvaja: zvanje, drustveno mesto, cak i ime. ona su nepotrebna. svako je vec samo senka samoga sebe. Samo covek : LIR: ko mi moze reci ko sam? LUDA: Lirova senka. ................................... LIR: gle, ko si ti? KENT: Covek, gospodine. Go covek nema imena. Da bi covek bio sasvim go, tj., da bi postao samo covek, nije dovoljno oduzeti mu ime, polozaj... treba iscupati iz njega karakter. Izmasakrirati I fizicki i moralno. pretvoriti ga ka Lira u ruinirani ostatak prirode i tek tada ga upitati ko je. Novi renesansni Jov mora da sudi kroz scenu Makbeta. Slepac je covek, ludak je covek, blesavi starac je covek. Samo covek. Ono nista koje pati, pokusava da patnji da smisao, buni se ili se miri sa svojom patnjom i mora da umre. ko bi mi mogao reci: ja sam u najgorem stanju? Sada mi je gore nego ikad .............................. i jos gore mi moze biti, nije najgore dokle god mozemo reci: ovo je najgore Lir i Gloster predstavljaju Ljudski rod. Ostale licnosti su nedvosmisleno pozitivne (Kordelija, Edgar, Kent, Luda....) ili negativne (Regana, Gongorila, Edmund....), -sto je vrlo neuobicajeno za Sekspirove dramske likove- i otelotvoruju suprotstavljene snage dobra i zla, koje deluju na simbolicnog predstavnika covecanstva. I Lir i Gloster se najpre pogresno opredeljuju, uvidjajuci svoju zabludu, kaju se i prelaze na drugu stranu, unistavajuci zlo u sebi. Vrhuncem Lirovog duhovnog preobrazaja smatra se njegov susret i izmirenje s Kordelijom. U toj svetlosti Kordelija je ovaplocenje ljubavi i samopozrtvovanja (ponekad je tumacena kao simbol Hrista koji mora umreti da bi iskupio gresnike). Iako ima veoma malo teksta (nesto vise od 100 redaka) i sto se posle pocetne scene, pojavljuje tek kod sredine 4. cina, ona nosi neke osnovne poruke drame. Zgadjena licemerjem svojih sestara, ona u 3

pocetku ispoljava neprilagodljivu i jogunastu narav, ali kasnije, ona je mlaz bele svetlosti u mracnom svetu tragedije. Luda: je jedna izrazita licnost koja iskace iz kompozicije i karakterne sheme moraliteta. Luda govori u zagonetkama i paradoksima i ostro, mada posredno, komentarise tekuca zbivanja. Njegove primedbe u stvari odslikavaju Lirove svesne ili polusvesne misli i osecanja, koja se ne bi mogla iskazati dramskim sredsvima. Njihova neprekidna povezanost je i vizuelni izraz ludosti. Luda je odan kralju. On ima zreliji pogled na Lirovu situaciju i od samog Lira, iako na trenutke deluje kao maloumno dete koje se plasi samoce i mraka i potpuno je zavisan od svog ujkaLira iako ga ovaj povremeno i kaznjeva bicem. Luda ima osecajnu dusu. Tuguje nakon Lirovog progona Kordelije. postoje razna tumacenja nestanka Lude iz drame (posle 6 scene 3. cina). prihvatljivije mi deluje, (od tumacenja ekonomicnoscu glumca u Sekspirovo doba -isti glumac igrao Kordeliju u zavrsnim scenama; kao i Ludin nestanak kao simbolicna tuga-smrt zbog Kordelije) misljenje J.Kota: Luda se pojavljuje na sceni kada pocinje Lirovo ludilo, i pad. nestaje pred kraj 3. cina a ja cu u podne ici u postelju su njegove poslednje reci. vise se nece pojaviti. Luda vise nije potrebna. Kralj Lir je prosao kroz skolu filozofije luda. Kad poslednji put sretne Glostera, razgovarace jezikom Lude, i gledace na scenu Makbeta kao sto je na nju gledala Luda. Jezik Lude je drugaciji od Kentovog, Lirovog, Glosterovog, cak I Edmundovog-oni su retori. Ludin govor je pun bibliskih travestija, i obrnutih srednjovekovnih parabola. prostacko izrazavanje, skatoloska poredjenja, lepota baroknog nadrealizma; njegove pesmice lice na prostacke stihove, Luda se sluzi apsurdnim vicem, dijalektikom, paradoksom. Njegov je jezik jezik savremenog crnog humora. lik Edmunda: odnos drugih likova prema Liru: Gloster mu je privrazan do kraja. on je uz svog kralja. Kent mu oprasta i takodje staje na njegovu stranu i pored nanesene mu uvrede. Kordelija mu oprasta, i na kraju je uz njega. Luda (vidi gore.) Regana i Gonerila su predstavljene kao suparnicke politicke stranke u odnosu na kralja-oca. Tako se i ponasaju. biblijske teme u drami:od polovine 2. do kraja 4. cina Sekspir u kralju Liru pokrece biblijske teme. Drama je tragicno ismevanje svih eshatologija, neba koje obecavaju na zemlji, i raja koji obecavaju posle smrti- ruse se u `Liru` oba poretka vrednosti: i srednjovekovni i renesansni. Gloster je slep- on pocinje da `vidi` tek kada oslepi. Lir je lud- on shvata svoju situaciju, zivot, smisao tek kada poludi, tj. to je biblijska tema o bogatasu koji postaje siromasan, I o coveku koji je dobio vid posto ga je izgubio. Odnos Istorijske drame i `Lira`: Tema Kralja Lira je raspadanje i pad sveta. Lir pocinje kao hronike: izborom novog kralja. izmedju prologa i epiloga vodi se domaci rat. Ali nasuprot istorijskim dramama svet se ne srasta ponovo. U `Liru` novog krunisanja nece biti. Edgar nema vise koga da pozove na krunisanje. Svi su pobijeni ili pomrli. ispunile su se Glosterova reci :ovaj svet pretvorice se u nista. Oni sto su preziveli, Edgar, Vojvoda od Olbanija, Kent, samo su ruinirani ostaci prirode. U drami degradacija vladara nastupa polako, stepen po stepen. Lir je podelio kraljevstvi i dao vlast, ali je hteo -i mislio- i dalje da ostane kralj, kao sto ni Sunce ne prestaje da sija. U istorijskim dramama desakralizacija vrsi se udarom 4

bodeza ili brutalnim skidanjem krune sa glave zivog vladara. Lir sam predaje vlast, a konacnu desakralizaciju zavrsava Luda: LUDA: `strice, daj mi jedno jaje; pa cu ti dati dve krune. LIR: kakve ce biti te dve krune? LUDA: pa kad presecem jaje po sredini i pojedem sadrzinu, ostanu dve krune od jajeta. Kad ti prelomis svoju krunu po sredini i das mi oba dela, ti nosis svog magarca na ledjima preko blata (...) A sad si nula bez ikakvog broja. Sad sam bolji nego ti: ja sam luda, a ti si nula... Lirovo ludilo: Hugo Klajn istice 3 cinioca Lirovog ludila (inace, u uvodnoj sceni -deobe kraljevstva- istice da Lir nikako nije lud. Ludilo dolazi naknadno. Cinjenice za tu tezu su: jak protest Kentov u prvoj sceni, za razliku od njegovog odnosa kada se vec ludilo razvilo: tada je Kent pun paznje prema kralju, umiruju ga, ide mu uz dlaku, pun je saosecanja za njegovo stanje. Isto i Kordelija. Lira je pigodila istina koju je rekla njegova najmilija cerka, ona od koje se nije nadao, i to javno!, i tu je pre prkos autokrate nego ludilo. Kasnije i ona se ponasa slicno Kentu.): 1) sam odnos dveju cerki prema Liru; njemu oluja ne pada toliko tesko je mu sprecala misljenje o `crnim mislima`: oluja ova ne da mi da mislim, o onome sto bi me vise peklo ali on ce prkositi oluji: u takvoj noci ne dati mi uci! nek plusti, trpecu... U takvoj noci... Regano, Gonerila! starog oca...na tom putu ceka ludilo ... Ali, on protiv 1. cinioca ludila nije nemocan. On besni, psuje, proklinje i sebi daje oduska. 2) dogadjaj sa Kordelijom je ostavio traga. U razgovoru sa Ludom i Luda pokazuje da nije ne povredjena Lirovim inom. Lir ne govori o njoj ne zato sto je ljut, nego zato sto se kaje i bol mu pricinjava secaje na svoj cin. Pred odlazak Regani, Lir kaze: bio sam nepravedan prema njoj (Kordeliji)...To on uvidja dodatno, lutajuci; to je crv koji ga nagriza mnogo vise nego nepravda njegovih cerki koje su ga odbacile. Lir se boji ludila na tom putu, gde misao cerkama koje su se ogresile o njega, vodi ka mislju o njoj o koju se on sam ograsio. 3) ali, njega ne lomi ni jedan od ova dva cinioca, niti bura, vec susret sa Edgarom, pojava tog coveka, na izgled ludog prosjaka jadnog Toma, Lira potpuno pomuti i rastroji, mnogo vise od drugih cinilaca. u tom trenutku on pomeri pamecu. vise ne vlada sobom, trga odelo sa sebe, Luda mora da ga stisava. Odsad je Edgar za njega filozof, ucen Tebanac. Sad Kent konstatuje da je Lirov um poceo da se mraci. gledajuci prosjaka, Lir se pita: zar covek nije nista vise nego to... ovakva jadna, gola, racvasta zivotinja? Lirovo ludilo izbija u trenutku kada se pita: sta je u stvari covek?, a ugledavsi Edgara, dobio je odgovor suprotan misljenju koje je imao citavog zivota. Na njega ne utice Edgarovo ludilo, nego beda i golotinja. Pitanje od kojeg je posao je bilo: ko sam, i sta sam ja, Lir?(kralj, od rodjenja... ali dozivljava da bude `svrgnut`), zatim : sta je covek?(u susretu sa E. on uvidja, poredeci i svoj jad u pustinji i svoju bedu, posle `bogatstva` koje je imao, da je skoro isti kao jadni Toma, -zivotinja), onda nema rodjenih kraljeva, svaki je, onda, presto uzurpiran, onda 5

je covek kralj samo zahvaljujuci spoljnim ukrasima... onda je sve u sta je Lir citavog zivota verovao bila pogreska, i obmana. Svest o `nistavnosti coveka`, rodila se u glavi starca, Lira, coveka.