Arhangel Gavrilo, jedan od sedam velikih angela serafima za koje se veruje da su uestvovali u stvaranju sveta, slavi se danas 26.

kao jedan vanih praznika Srpske pravoslavne crkve. Gavrilo je prvi uz arhangela Mihajla koji je predvodnik vojske anela i sila dobra a ra njima slede ravni po cati Rafail, Uril, Selatil, Jegudil, Varahil i Jeremil.U hrianstvu se slavi kao aneo Blagovesnik zaduen za radosne ili blage vesti. Arhangel Gavrilo je iva sila bestelesna i jedan od sedmorice serafima
najbliih Bojem prestolu. Uestvovao je u Boijem stvaranju sveta i u borbi protiv "palih" anela, predvoenih samim zlom, satanom. Isti arhanel Gavrilo javio se Joakimu i Ani i najavio roenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji sa veu da e roditi sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista. Lik anela Gavrila slika sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima Blagovest, na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolino otvaraju u toku liturgije jer je ovaj dogaaj otvorio put u Carstvo nebesko. Najvea i najradosnija vest u hrianstvu koju je javio Blagovesnik je vest o Vaskrsenju Hristovom. Ova scena sa arhangelom Gavrilom kako sedi na grobnom kamenu i pokazuje na prazan grob najee se slika na pravoslavnim predstavama dogaaja Vaskresenja. Freska u srednjevekovnom manastiru Mileevi poznata kao Beli aneo jedna je od najlepih i najbolje ouvanih i proglaena je za sliku prolog milenijuma. U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranelovdan za koji se vezuju mnogobrojni obiaji, prema kojima se onim koji potuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.

, (Hebrew: Gavriel - " ") () . , , : "

 " ( 1, 19). . , , .[1] , , , : , ! , ! ( 1, 28). : , , ! , . , , . , (, . 30-33). ? (, . 34), : , ; , (. 35). : , (, . 38). . , . 25. /7. , . "".
. , , , 15- , , , . , ! , , , , . , . , , , , . , . , .

 . , , , , , : , ! (. 7, 14). : , ! ! (. 1, 2638). , , . :

! ,
. .

, . , 8 (26 ). , , , , , , . , , , . . , . , , . , . , : " , !"

, . . , , . , , , . 2. , , , . :

Lea i Aleksandar Imiragi - Astrologija Anela Pored svog naslednog i karmikog uticaja, svaki horoskop opisuje i upliv 72 Anela Zodijaka. Oni deluju kao kvalitet posebne svetlosne inteligencije koja budi jedan horoskop i unosi energiju isceljenja ivota. Aneli su suptilni entiteti koji predstavljaju direktni kanal sa Viom Inteligencijom natusa, a u okviru Zodijaka ukazuju na princip "vertikalne astrologije". Ova knjiga objanjava vezu izmeu Astralnog i Eterinog univerzuma s jedne strane i genetskog koda s druge strane koji ima mogunost prenoenja svetlosne energije i inteligencije u vidu Anela koji se kroz pentade Zodijaka manifestuju kao inteligencija istote i ispravne vibracije. Knjiga opisuje prirodu i upliv svakog od 72 Anela Zodijaka na ivot natusa, kao i potrebu Anela koju natus treba da ispuni kako bi aktivirao svetlost, ukoliko ona nije prisutna u datom delu horoskopa, te tako iscelio sopstveni ivot ili njegove delove. U etiri poglavlja knjige Metode poveanja ljudske bioenergije i biosinteze: Kretanje, Gladovanje, Disanje i Vodene terapije izloen je niz metoda pomou kojih italac moe osveiti ili popraviti narueno zdravlje i energiju koja se troi pri svakodnevnim obavezama. Svako poglavlje na sebi svojstven nain pomae oveku u obnavljanju i osnaenju kako fizike tako i mentalne energije.

uvar praga Vrijeme u kojem ivimo bremenito je promjenama koje se dogaaju na svim razinama. Mnoge se dojueranje sigurne luke rue, ostavljajui za sobom prazninu neizvjesne budunosti. Korenite promene u drutvu esto uzrokuju i individualne krize i potstiu na pitanja o smislu i svrsi ivota. Korenite promene u drutvu dovode u pitanje mnoge stare vrednosti i opstevaee norme ivljenja i ponaanja.. Ljudi poinju traiti sebe i svoje mesto pod suncem. Takva traganja esto dovode do kriza. Kinesko slovo za krizu, weichi, sastoji se iz dva znaka od kojih jedan znai opasnost, a drugi ansu.. Sudei, prema tome, kriza bi bila opasna ansa ili opasnost koja prua ansu. Naime, ivot nije statian ve dinamian proces tokom kojeg se menjamo, rastemo i razvijamo. Dok se jedan deo nas grevito dri starog i poznatog, drugi nas deo vodi prema napred kako bismo, osvajajui predele novog i nepoznatog, uili, razvijali se i rasli u psiholokom i duhovnom smislu rei. Put iz starog u novo vodi kroz probleme i zadatke koje oni pred nas postavljaju. Svaki problem pred kojim se naemo predstavlja izazov i prua priliku da nauimo neto o sebi i u svoj ivot unesemo kvalitetne promene. No, put do promene vodi kroz preispitivanje i odricanje od starog i poznatog te otvaranje prema novom i nepoznatom, a to nije lako. Kada se naemo pred naizgled nereivim problemom, rui se celi na dotadanji svet. Sve to smo bili, sve u to smo verovali, odjednom biva dovedeno u znak pitanja.. Jasno nam je jedino da na stari nain vie ne ide. Novi jo ne znamo. U takvim se trenucima oseamo kao da smo se odjednom nali u mranom hodniku; vrata, kroz koja smo proli, za nama su se zalupila a ona nova, kroz koja bismo mogli ili trebali izai jo ne moemo videti. Niotkuda ni traka svetla. Nestalo je ono to smo tako dobro poznavali i to je predstavljalo celi na dotadanji ivot; umesto toga, stojimo sada pred prazninom novog i nepoznatog. Sve je dovedeno u pitanje - vera, smisao, ivot sam. Razum i trodimenzionalna svest ovjeka ne vide tu nikakvog izlaza. Poinju izranjati pitanja, strahovi, sumnje... Naime, poput deteta u utrobi, koje se pupanom vrpcom grevito dri svoje majke, i mi smo pupanom vrpcom vezani za sve ono to nam ivot ini poznatim, predvidljivim i sigurnim mestom za ivljenje. Bojimo se promene, jer svaka promena znai odricanje od starog i poznatog, te suoenje s novim i nepoznatim, to u sebi moda krije opasnost da budemo povreeni. ak i onda kad je to staro dotrajalo i u svojoj sutini odavno mrtvo, trudimo se iz petnih ila vestacki mu

produiti vek. Ogroman je ljudski strah od promene! Nesvesni toga da smo u sutini duhovna bia, mnogi se ljudi vezuju za materijalni svet, okolnosti i ljude koje na svom putu sreu te se pod svaku cenu trude kontrolisati ivot i odrati stvari onakvima kakve misle da bi trebale biti. No, naa je dua svesna toga da su uenje i duhovni rast mogui jedino kroz promenu. Stoga nas stavlja pred razliite kunje sueljavajui nas s tekom boleu ili smru, rastavom, ratom, elementarnom nepogodom i sl. Kada se naemo pred jednom takvom situacijom u trenutku se rui celi na dotadanji sistem i ini nam se da stojimo pred zidom. Vrata za nama su zatvorena i ne moemo natrag a kroz vrata koja vode prema napred - ne vidimo niti znamo kako ih nai. Tu stupa na scenu ono to neki ezoterini pravci nazivaju "uvarem praga". Mali uvar praga zastraujui je lik satkan od naih unutarnjih utvara, strahova i blokada i pojavljuje se pred nama svaki put kada smo spremni napraviti novi korak u smislu svog unutarnjeg, tj. duhovnog razvoja. On se tada pojavljuje poput prepreke koja nas upozorava na to koje nas sve opasnosti ekaju, usudimo li se napraviti taj korak. Zastraeni tim prijetnjama, mnogi ljudi odustanu. Samo oni koji se, usprkos strahu usude riskirati i napraviti korak te proi pored njega, mogu ii dalje, prema eljenom cilju. Nakon nekog vremena oni e imati prilike susresti se s "velikim uvarem praga". Za razliku od prethodnoga, veliki je uvar praga prekrasno bie satkano iz svetlosti koji, poput kerubina s ognjenim maem prei put dalje onima koji nisu spremni sva svoja znanja i sposobnosti odgovorno i svesno deliti s drugim ljudima. Samo oni koji su u svom ljudskom razvoju doli do najvie take, mogu proi pored velikog uvara praga. Ma kako ga nazivali, uvar praga je arhetipski lik koji postoji otkako je sveta i vijeka i, na ovaj ili onaj nain, on se pojavljuje pred nama svaki put kada nas naa dua povede korak dalje kao da eli ispitati koliko smo uistinu spremni napraviti taj korak. U bajkama i predajama mnogih naroda on se javlja kao zastraujui uvar (zmaj ili zmija ili straan div) nekog tajnog blaga do kojeg mora doi glavni junak. Tek pobijedi li ga, uspije li svladati tu neman, junak moe postii ono to je naumio. Po mom je miljenju jedan od najboljih opisa uvara praga dao Franz Kafka u svojoj pripovijetki "Ispred zakona". Ispred zakona stoji vratar. Tom vrataru dolazi ovjek sa sela i moli ga, da ga pusti u zakon, no vratar mu odgovara, da mu sada ne moe dopustiti da ue. ovek razmisli malo i potom upita: "A kasnije? Hou li onda kasnije moi ui?" "Moda", odvrati mu vratar, "ali sada ne".

Budui da su vrata koja vode do zakona jo uvijek otvorena, a vratar se maknuo ustranu, ovek se sagne da kroz vrata pogleda u unutranjost. Spazivi to, vratar se nasmeja i ree: "Ako te to tako mami, pokuaj proi usprkos mojoj zabrani. Ali upamti: ja sam moan. A ja sam samo poslednji po inu. Tamo ispred svake dvorane stoji jo po deset vratara, sve jedan moniji od drugog. Ve sam pogled na treeg ak ni ja ne mogu izdrati." Takve potekoe ovek sa sela nije oekivao; ta, govorili su da je zakon svagda i svakome pristupaan, no kad malko pazljivije pogleda vratara u bundi, njegov iljasti nos, dugu, prorijetku, crnu tatarsku bradu, odlui ipak radije priekati, dok mu ovaj ne dopusti ui. Vratar mu dade klupicu, te naredi, da sedne s jedne strane vrata. Sedei onde, proveo je ovek mnogo dana i godina. Mnogo je puta pokuao ui, mnogo je puta vrataru dosaivao svojim molbama. Vratar je esto razgovarao s njime, ispitivao ga o njegovoj domovini i o mnogo emu drugom, no sve to bijahu sama ravnoduna pitanja, kakva postavljaju velika gospoda, a naposletku bi uvijek iznova rekao da ga jo ne moe pripustiti. ovek, koji se bee pripremio za put, upotrijebio je tota, ne bi li nekako podmitio vratara. Ovaj je, istina, primio sve te darove, ali njegov odgovor na kraju sveudilj bijae: "Ja to uzimam samo zato da ne bi rekao da si togod propustio napraviti." Za silnih tih godina, ovek je gotovo netremice promatrao vratara. Posve je zaboravio na druge vratare, a ovaj ovde, inilo mu se, jedina je prepreka za ulazak u zakon. Proklinjao je svoj nesretni udes, prvih godina bezobzirno i u sav glas, posle, kad ostari, glas mu postade tii i samo jo sebi gunae u bradu. Postade detinjast i, kako je dugogodinjim promatranjem vratara upoznao i buhe u njegovu krznenom ovratniku, poe i njih moliti da mu pomognu skloniti vratara. Najzad mu oslabi vid, i nije vie znao postaje li uistinu sve oko njega mranije ili ga samo oi varaju. No usprkos tomu, sada je u mraku razabirao neki sjaj, to neugasivo izbijae kroz vrata zakona. Polako je tako prolazio dan za danom i najzad mu dani bijahu izbrojani. Pred samu smrt, u glavi mu se sva iskustva tih dugih godina sloe u jedno pitanje, koje dosada jo ne bee postavio vrataru. Rukom mu dade znak, da se priblii, jer vie nije mogao uspraviti telo, koje postajae sve ukoenije. Vratar se morao sagnuti duboko k njemu jer ovjek se bijae jako smanjio. "A to bi sada jo hteo znati?" upita ga, "ta, ti si nezasitan." "Svi streme k zakonu", odvrati ovek, "pa kako onda da za svih tih silnih godina niko osim mene nije traio da ue?" Vratar shvati, da je ovjek ve na izdisaju, i da bi dopro do njegova sluha, koji se ve gubio, izdere se na nj: "Ovdje niko drugi nije mogao biti priputen, jer ovaj ulaz bejae odreen samo za tebe. A sada ga idem zatvoriti." uvar praga nije neko nezavisno bie, koje je stvorila neka mo izvan

nas iji bi zadatak bio sprijeiti nam napredovanje na naem putu. Oblik tom arhetipskom liku daje nae neznanje; u njemu se ogledaju svi strahovi i otpori, svi negativni obrasci, loe misli i osjeaji iz nae prolosti, sve ono ega se svjesno ili nesvjesno jo uvijek grevito drimo. Onaj deo u nama koji je vezan za prividni svet stvari i nepromjenjivih odnosa ne eli promenu i pokuava se zatititi od svega to bi ga moglo uzdrmati. Pojavljujui se u obliku uvara praga, on nas eli zastraiti i naterati da odustanemo. U vremenima promene i krize, koju misao na promenu uzrokuje, uvara praga susreemo na razliite naine i na razliitim nivoima: u snovima i u vizijama, u liku neke konkretne osobe ili situacije u naem svakodnevnom ivotu. I dok s jedne strane oseamo da je nuno napraviti neki korak, uvar nas praga odgovara od njega donosei pred nas celu paletu zastraujuih slika i misli te najrazliitijih ideja koje bi nas mogle navesti na to da se ne pomaknemo s mesta. (To je ona vena igra yina i yanga o kojoj su oduvijek govorili istonjaki mistici). uvar praga moe na sebe uzeti toliko lica koliko je oblika ovekova bia koje tei za venim ivotom, a najee se javlja u liku koji nam je tog trenutka najstraniji. Tri su glavne vrste "zemaljske hrane" koje ovjeka dre u iluziji odvojenosti od duhovnoga sveta i vezuju ga uz svet privida: seksualnost, mo i posedovanje. Nabrojene su teme u svezi s tri prva energetska sredita ili akre. esto se uvar praga javlja u svezi s tim podrujima kao glas koji nas plai i zadrava da ne bismo napravili neki korak, npr. napustili posao koji nas ne zadovoljava i na kojem se oseamo frustriranima i potraili drugi. U takvim se situacijama pojavljuje u obliku upornih misli ili poruka nekoga iz okoline, govorei: "Ma, nemoj to. Ovde si siguran, ovdje zna to moe oekivati, a ko zna to te tamo eka..." i sl. Njegov je glas snaan i, uvi ga, ovek se boji napraviti bilo ta, ak i onda kada, na primer, za svoj rad na dotinom radnom mestu ve mesecima nije dobio platu, kada ga pretpostavljeni ikaniraju i sl. Iz istih razloga ljudi ostaju u odnosima koji ih vie ne zadovoljavaju, ne usuujui se traiti nita za sebe ni odbiti ono to ne ele, iz straha od samoe, naputenosti, osude okoline... Pored individualnih uvara pragova postoje i kolektivni, poput politiara, vojske, crkve, banaka i sl. koji nam nude razliite oblike zabluda, npr. "Ako nemate novaca, ne oajavajte. Mi vam nudimo mogunost kredita. Kupite danas, platit ete sutra" itd. (kao da e sutra to platiti netko umjesto nas). uvar praga javlja se i u obliku rasprodaja, na kojima znamo kupiti i stvari koje zapravo ne elimo, samo zato to su jeftine... Pod maskom prividne sigurnosti, uvar praga nas zapravo dri prikovanima za staro i ne da nam napred ve nas potie da ostanemo

u cipelama koje smo ve prerasli iz straha da moda neemo nai nove koje vie odgovaraju naoj sadanjoj meri. Jednom kada je prevladan, sav na strah ini nam se nitavnim i smenim, a nova sloboda, koju smo svojim izborom dobili daje nam snagu se suoimo sa svim preprekama koje nam stoje na putu, te ih svladamo. Smejati se, rizik je da ispadne budala. Plakati je rizik izgledati sentimentalan. Posegnuti za drugim je rizik uplitanja. Otkriti oseaje rizik je otkriti svoje pravo ja. Izloiti ideje i snove pred svetinu rizik je da ih izgubis. Voleti nekog je rizik da ljubav ne bude uzvraena. iveti je rizik umiranja. Pokuati znai reskirati pogreku. Ali reskirati se mora Jer najvea je opasnost nita ne reskirati. ovek koji nita ne riskira, ne ini nita, nema nita, nije nita i postaje nita. On e moda izbei patnju i bol, ali ne moe nita nauiti ni osetiti, mijenjati se ni rasti, ljubiti ni iveti. On je okovan svojim stavovima, on je rob. On je proigrao svoju slobodu. Samo onaj koji se usudi, istinski je slobodan. (xxx) Ne prepoznamo li glas uvara praga i ne prepoznamo li kakav je smisao iskuenja pred koje nas stavlja, zastat emo zastraeni i nesposobni pomaknuti se, privezani za aveti prolosti, projektujui svoj unutranji pakao na svet i ljude oko nas.. Samo oni, koji se usude, mogu ii napred. Samo oni koji se usude pogledati u tamu, mogu zaista stii do svetla. To je jednostavna istina, koju znaju svi posveeni i svi oni, koji otvorena srca kroe putem istine ne bojei se rizika, koji donosi novo i nepoznato. Uspemo li prepoznati i prevladati svoj strah i otpor te, usprkos njima, nastaviti put, uskoro emo

spoznati da uvar praga, kojeg smo doivljavali kao zastraujueg protivnika, u sutini nije protivnik ve zatitnik, koji nam pomae da svojim putem ne idemo prebrzo, ve svesno i odgovorno napredujemo korak po korak. Kad stojimo pred njim, a to se dogaa u svakoj krizi u kojoj se naemo, ini nam se, u naem strahu, da znamo odgovore na sva ivotna pitanja. Ostajemo prikovani pred pragom novog poetka, pred novim vratima koja nas ekaju, i moemo za to nai brojna objanjenja, psiholoka, filozofska ili ak religijska, ali - ivot prolazi mimo nas. Nakon nekog vremena - a katkada moe protei i celi jedan ljudski vek - ponovno emo napustiti stavove na koje nas je naveo na strah i opet poeti ivjeti. Do nove krize. Usudimo li se, pak, suoiti se sa svojom tamom i strahom te proi pored "uvara praga", imat emo prilike videti kako se ta tamna zastraujua sila najednom transformira u svetlo koje nas prati dalje na naem putu. Ono to nas je strailo, bile su samo aveti prolosti i naa vezanost za stvari koje su morale umreti kako bi napravile mesta neem novom. uvar se praga, od demonskog bia koje nas strai, pretvorio u anela uvara. Samo se nesvesni i nepaljivi ljudi potpuno identifikuju s dogaajima i situacijama koje ivot pred njih donosi. Ljudi koji kroe putem istine i samospoznaje znaju da je sve to se dogaa i sav materijalni svet tek pozornica i ifra kojom se objavljuje ono nevidljivo. Svaka je ivotna kriza ispit i prilika za predah i pitanja, te korak prema napred. Svaka je ivotna kriza, ma kako bolna i teka bila, prilika za novi poetak, za novo roenje due; za inicijaciju. Upravo u krizi savreno smo slobodni budui da sam oseaj krize znai da je dotinom odsad zauvek zatvorena jedna mogunost, no istovremeno, na jednom dubljem nivou, pred njim se otvara bitno vie mogunosti no to ih je ikada bio svestan. Sve u prirodi ima svoj tok i svoje vreme, sve je u prirodi podlono kosmikom zakonima i ciklusima raanja i umiranja. Sva mudrost sveta sastoji se u tome da prepoznamo te faze u naim ivotima i na njih reagiramo na odgovarajui nain, odnosno da pustimo neka umre ono to je staro i dotrajalo, kako bismo time napravili mesta za roenje neeg drugog, novog. To je prirodan proces, prirodan tok stvari. Sva mudrost sveta sastoji se u tome da prepoznamo glas uvara praga i osluhnemo, a onda se okrenemo svojoj unutarnjoj mudrosti i zamolimo je za vodstvo i podrku pri prvom koraku te potom, usprkos strahu, usprkos neznanju, krenemo. Svi sledei koraci

ukazivat e nam se putem. ini mi se da su glavni uvari pragova Heruvimi. Prema pravoslavnom hrianstvu, Heruvimi, zajedno sa Serafimima i Prestolima, spadaju u viu jerarhiju anela jer oni stoje pred prestolom Boijim i neprestanu najavljuju Njegovu slavu. Heruvim je iskonski mitoloki lik starih Asiraca Karibu - esto prikazivan u asirskom Drvetu ivota. Preuzet u Bibliju iz hanaanske mitologije, Heruvim straari, uvajuiput na ulazu u Edemski vrt ka Drvu ivota (Postanje 3,24). U Jezekiljevoj (1,5-2 viziji, etiri Heruvima kao etiri ivotinje nalik na ljude, cine iva prestolna kola za Boije velianstvo, dok je slava Boija nad njima. Heruvime moemo sresti u Yesodu, mistinim usponom po Drvetu ivota, gde ih prepoznajemo kao uvare akakih zapisa. Akaki zapisi se ne nalaze u Yesodu, ve u Tifaretu, sefiri koja se prostire na mentalnom planu. Preko heruvima se, meutim, moze dobiti dozvola da se ue u biblioteku akae koja se nalazi u Tipharetu. Cuvari su reptili ili demoni.Oni moraju da ulivaju strah.U sustini,cuvari reflektuju nas strah i zbunjenost.Oslikavaju nasu nesigurnost,podsvesni strah.Ali stoje neutralno,kao da ne uticu na nase opredeljenje,sluze kao provera naseg duhovnog stanja. Jednom sam srela cuvara praga.Nisam znala naravno ko je bio taj covek.Prosto sam znala da ne mogu dalje i morala to nesto da ostavim za nekoga na tom mestu,nekom stubu i rekla cuvara da mu to da kad taj neko tuda prodje... Cuvar praga je bio covek, srednje visine,prosecan covek i delovao je samouvereno.Delovao je jako samouvereno. Ali kada sam pitao da mi objasni zasto ne mogu dalje, rekao mi je da ne moze, ali da ne zna razlog. Razlog sam morao da potrazim u sebi. Cuvari pragova nisu demoni. Oni imaju ozbiljan posao. Oni ne dopustaju prolaz u odredjene sfere entitetima koji nisu iz ovog ili onog razloga dorasli za to. Preko vantelesnih iskustava, ovi cuvari pragova, nam se pokazuju realno. To nisu tek tako neke sene, vec stvarni entiteti i to cesto u obliku ljudskih bica. Kao kada vidim babu na pijaci, pa ne sumnjam da

je baba, tako isto kada vidim jednog cuvara praga, ne sumnjam da je cuvar praga.