G

Tranja finansijskih inform acija

"Dok god nema kupaca finansijskih informacija znai da takve ne postoje i da privreda nije trina." Autor

Za razliku od zemalja anglosaksonske tradicije u kojima se raunovodstvo, revizija i pravo razvijaju u vekovnom kontinuitetu predstavljajui stubove trine privredne stabilnosti i razvoja, kod nas su prvi pravi potezi tek u povoju. Stoga je prisutna velika i izuzetno znaajna razlika u pogledu pripreme, obelodanjivanja, revizije, korienja, interpretacije i svega ostalog vezanog za publikovane finansijske iskaze (godinji, periodini, planski). U Americi je objavljeno par studija vezanih za naine na koje korisnici finansijskih informacija procenjuju, odnosno ocenjuju njihovu pouzdanost. Ameriki istraivai ang, Most i Brein su 1983. godine poslali upitnik pojedinanim finansijskim i institucionalnim investitorima i finansijskim analitiarima u SAD, Velikoj Britaniji i Novom Zelandu.1 Sve tri grupe stvarnih, odnosno potencijalnih korisnika informacija iz finansijskih izvetaja su se sloile da su izvor informacija za investicione odluke. Sloili su se da su godinji izvetaji o finansijskom poslovanju firmi od izuzetnog znaaja. Periodini izvetaji su na zaelju, sredstva javnog informisanja i masovnih komunikacija su znaajnija, a govorkanja i saveti su skoro najznaajniji. Za nas na ovim prostorima izgleda da je iskaz stanja firme "otac i majka" finansijske analize, dok je kod investitora najznaajniji bilans uspeha zbog profita - ciljne funkcije firme. U SAD je iskaz o promeni finansijske pozicije firme na 3. ili 4. mestu. Rezime poslovanja unazad za 5 do 10 godina je izuzetno znaajan jer je reprezentant stabilnosti poslovanja. Diskusija menadmenta o poslovanju je na 5 do 10. mestu po znaaju, prodaja i prihod po linijama proizvodnje i prodaje oko 5. mesta, pismo Predsednika korporacije od 7. do 10., a izvetaj revizora preteno na 9. odnosno 10. mestu. Raunovodstvene politike i njihovo obelodanjivanje su oko 8. mesta, fusnote koje prate godinje finansijske iskaze takoe pri dnu od 7. do 10. mesta. Logino je da veliki kreditori - zajmodavci zahtevaju od zajmotrailaca vie informacija, ee, sa mnogo detalja, nego to je u poziciji da zahteva i dobija pojedinani finansijski investitor. Nepostojanje privatnih agencija za rejting obveznica, firmi i banaka u nacionalnom privrednom prostoru, smanjuje potrebu za ponudom veeg obima detaljnijih finansijskih informacija. Moe se oekivati da e tranja za ovom vrstom informacija rasti.

Navedeno prema: Foster G. (1986) Analiza finansijskih iskaza. Financial Statement Analysis. New Jersey: Prentice Hall i Chang, L.S., Brain C.W. (1983) Korisnost godinjih izvetaja. Uvodna studija. The Utility of Annual Reports: An Introduction Study. Journal of International Business Studies.Spring/Summer, str. 63-84.

16

Preduzetniki kapitalisti e biti sve snaniji i traie sve vie preciznijih informacija o novim proizvodima, tehnologijama, projektima naunog istraivanja i razvoja, nego to se o tome informiu ostali zainteresovani. Obim ponude finansijskih informacija usmerenih na privatne investitore e svakako kod nas rasti, ali sporo, i sa znaajnim vremenskim zastojem bar za narednih nekoliko godina. Firme i banke zainteresovane za privlaenje finansijskih investitora sve vie e uviati da je reenje u selektivnom i fokusiranom informisanju privatnih finansijskih investitora (postojeih i potencijalnih). to vie pouzdanih finansijskih informacija firme i banke budu nudile, izvan onih koje su minimalno zakonom propisane, bie u poziciji da podiu svoj kredibilitet. Na toj osnovi e agencije za rejting kao i kreditni biroi biti u poziciji da im opravdano dodeljuju vii rejting od onoga koji bi samo sudei po godinjim finansijskim iskazima zasluivali, to je nesumnjiva prednost. Time e biti u poziciji da privlae vei broj do tada neodlunih i relativno skeptinih finansijskih investitora. Formiranje centralne baze podataka o bonitetu jeste osnova za navedenu nadgradnju. Odsustvo pravih berzi koje funkcioniu kod nas stvara dodatni problem jer nema ire kotacije vrednosnih papira tako da nema ni fluktuacije cena. Zbog toga se teko sagledava da li je i u kojoj meri firma izloena finansijskom stresu. Uz to je oteano donoenje kreditnih odluka.

Deo 1 Trita i institucije

1. MOGUI KONFLIKTI INTERESA KORISNIKA FINANSIJSKIH INFORMACIJA

U naoj zemlji se tek formira tranja za finansijskim informacijama. Kvalitet i obim ponude je relativno nizak. Moe se oekivati da e rasti sa radikalnim uvoenjem u nau praksu finansijskog izvetavanja adekvatnih meunarodnih raunovodstvenih standarda (eng. IAS), uz intenzivniju primenu direktiva Evropske Unije (EU). Tranja za finansijskim informacijama je relativno niska. Zbog inflacije, neadekvatnog obraunskog sistema, odsustva stvarne nezavisne privatne revizije radikalno je opala. U relativno zakrljaloj tranji i ponudi finansijskih informacija konflikti meu korisnicima na nacionalnom planu (menaderi, zaposleni, drava, investitori, itd.) su stvarno neznatni, bar za sada. U praksi se oituju na drugim mestima, sve vie vaninstitucionalno i vansistemski, to je negativan trend. Intenzivno uvoenje revizije bi u odreenoj znaajnoj meri moglo da relativizira ove potencijalne konflikte, ali ih svakako nee eliminisati. Formiranje javnog jedinstvenog registra boniteta firmi i banaka predstavlja nesumnjivo pravi put za institucionalizaciju formiranja finansijske infrastrukture nae privrede i finansijskog sektora. Logino bi bilo za oekivati da, to su firme vie zaduene budu stimulisane da obelodanjuju izvetaje o svom finansijskom poslovanju, unajmljivae spoljne revizore, formirae internu reviziju, sve sa ciljem da se zatite poverioci po osnovu kredita, obveznica, akcija i poreza. Spoljni revizori imaju zadatak da relativiziraju ove konflikte interesa, tako da je na firmi da odlui (pod pretpostavkom da nije zakonski obavezna zbog svoje veliine) da unajmi revizore. Moe se oceniti da su godinji i periodini finansijski iskazi znaajan reprezentant kredibiliteta - boniteta firme/banke. Vredi istai da je na prvom mestu ugled i reputacija menadera. To je primarni faktor koji smanjuje neizvesnost i rizik u investicionim i kreditnim odlukama, a finansijski izvetaj upravo ne sadri takve informacije, otuda je to njegovo osnovno - inherentno ogranienje.

2. FAKTORI KOJI UTIU NA GRUPU INFORMACIJA RASPOLOIVIH ZA SPOLJNE KORISNIKE

U naoj zemlji na finansijske informacije koje su raspoloive, odnosne relativno lako i jeftino dostupne eksternim korisnicima utiu znatno slabije snage, nego to je to sluaj u razvijenim trinim privredama.

Slika 2.1 Faktori koji utiu na grupu informacija raspoloivih za eskterne korisnike

Glava 2 Tranja finansijskih informacija

17

Izvor: Foster G. (1987) Financial Statement Analysis. Second Ed. New Jersey: Prentice Hall Inc., str. 24.

Na Slici 2.1. elaborirali smo prilagoeni grafikon toka inilaca koji utiu na setove finansijskih informacija koje su raspoloive za eksterne korisnike. Razvoj trinih snaga i mehanizama je na niim lestvicama, tako da relativno slabo deluje slobodno trite. Otuda je relativno mali uticaj na "otvaranje apetita" i rast tranje za finansijskim informacijama koje obelodanjuju firme i banke, dok ove snage deluju intenzivnije iz meunarodnog okruenja. Tranja za ovim informacijama je bila neznatna u periodu trajanja sankcija UN protiv Srbije i Crne Gore. Regulatorne snage poput zakonodavne, izvrne vlasti i institucija bitno i presudno utiu na sadrinu, obim, dubinu i kvalitet finansijskih informacija koje se obelodanjuju u periodinim i redovnim godinjim finansijskim iskazima. Tranja regulatornih snaga kao korisnika informacija je bar za sada relativno niska. Bilo bi normalno da upravo ova tela snano zahtevaju standardizaciju finansijskih informacija u skladu sa svetskim merilima, da bi se mogla efikasnije sprovoditi regulatorna dravna funkcija u domenu ekonomije. Regulatorne snage bitno utiu na sadraj finansijskih informacija, a jo vie na odluke koje na toj osnovi donose akteri izvan firme - poveriloci, banke, finansijeri, profesionalne asocijacije, i drugi. Sadrina informacija koje se obelodanjuju u finansijskim iskazima firmi i banaka direktno utie na poslovno - finansijske i menaderske odluke, i obrnuto, ime je formirana povratna sprega na ovoj relaciji. Sadrina obelodanjenih finansijskih iskaza u sadejstvu sa odlukama menadera na osnovu njih (strateke i operativne) ini sintezu informacija koje pritiu ka eksternim korisnicima, pri emu tranja eksternih korisnika finansijskih informacija (izvan firmi i banaka) nije preterano razvijena u nas.

18

Deo 1 Trita i institucije

3. INSTITUCIONALNI OKVIR FINANSIJSKOG IZVETAVANJA U SRBIJI

Institucije koje se bave problematikom finansijskog izvetavanja ine ram - okvir u kome se odvija aktivnost finansijskog izvetavanja u nacionalnoj privredi. (videti Sliku 2.2.: Institucionalni okvir koji usmerava finansijsko izvetavanje). Analiza pokazuje da se na vrhu piramide na nivou 1 nalazi izvrna vlast oliena u predsedniku republike vlade. U ovu grupu spadaju resorni podpredsednik vlade zaduen za oblast finansija. U skuptini se usvajaju se zakoni kojima se regulie oblast raunovodstvene problematike obrauna, finansijskog izvetavanja i revizije. Sudska vlast oliena u Vrhovnom sudu, privrednim sudovima i krivinom sudstvu znatno se manje ukljuuje u ovu problematiku nego to je to sluaj u anglosaksonskom svetu gde je uloga i ingerencija sudstva stvarna u reavanju konflikata izmeu korisnika informacija iz finansijskih izvetaja. Na nivou 2. se kao "spiritus movens" javlja ministarstvo finansija. Priprema predloge relevantnih zakonskih i podzakonskih akata. Stara se o njihovom sprovoenju u praksi. Na tom nivou je Narodna banka Srbije (NBS) koja ima predmetne ingerencije u domenu finansijskog izvetavanja za banke. Na nivou 2. je i Komisija za hartije od vrednosti. Objektivna ocena je da je ona jo stvarno pasivna u ovoj oblasti. Pre svega jer nije jo preuzela u praksi svoje potpune zakonom predviene ingerencije, u pogledu strune kompetentnosti propisivanja i regulisanja forme i sadrine finansijskog izvetavanja za aktere na berzi, kao i za same berze i za berzanske posrednike. Bilo bi logino da u narednih par godina Komisija za hartije od vrednosti postane jedan od "kljunih regulatornih uesnika" u ovoj igri vezanoj za pravila i sadrinu finansijskog izvetavanja za berzansko trgovanje. Ostale vladine agencije na nivou 2. su praktino sasvim pasivne, mada bi mogle i trebalo bi aktivnije da utiu sa svojim zahtevima i preporukama. Na nivou 3. nalazi se Komitet za raunovodstvene standarde Saveza raunovoa i revizora Srbije (SRRS) i Odbor za meunarodne raunovodstvene standarde dosadanjeg Jugoslovenskog udruenja raunovoa (JUR) odnosno sada nacionalnog udruenja raunovoa Srbije. Komitet SRRS je praktino prihvatio Meunarodne raunovodstvene standarde (eng. IAS) mada jo nisu zakonska obaveza u praksi. Profesionalne organizacije raunovoa (JUR, SRRS) iako su formalno na nivou 3., efektivno utiu kao da su na nivou 1. To govori da su granice i nivoi uticaja odreeni stepenom aktivnosti institucija i nivoom profesionalnog i materijalnog angaovanja. Berze su stvarno malo, praktino ak i nisu uticale na formu i sadraj finansijskog izvetavanja. Skreemo panju na injenicu da je prema prvobitnom projektu koji je raen u saradnji sa Svetskom bankom/Meunarodnom finansijskom korporacijom posredstvom Udruenja banaka Jugoslavije tokom 1989. godine ovo bilo jedno od kljunih pitanja, perspektiva razvoja berzi. Oigledno je da su berze imale neke druge prioritete. To se moe lako dokumentovati, jer se u praksi odstupilo od memoranduma potpisanom izmeu Jugoslovenske vlade i misije IBRD/IFC, Vaington, SAD. Ovo odstupanje nije tetilo nikome osim berzama i interesima privrede. Navedenu situaciju moe jednostavno, efikasno i u duhu svetskih standarda reiti Savezna komisija za hartije od vrednosti kroz aktivniji pristup teoriji i praksi finansijskog izvetavanja. To bi trebalo biti jedno od centralnih pitanja njene aktivnosti, te e otuda biti i jedino merilo uspeha. Na nivou 4. uoava se odsustvo veeg broja nezavisnih profesionalnih institucija i organizacija (na primer: Savez finansijskih analitiara, Unija kreditora, Institut finansijskih direktora). Nema ni znaajnije aktivnosti ostalih profesionalnih lobi organizacija (poput Udruenja banaka, Komore privatnih preduzetnika koji stvarno zapoljavaju stotine hiljada, a ne par desetina, razliitih asocijacija, itd). Za ovaj nivo se moe predvideti da e poveavati uticaj sa ekonomskom liberalizacijom i jaanjem privredne aktivnosti.

Slika 2.2 Institucionalni okvir koji usmerava finansijsko izvetavanje na nacionalnom planu

Glava 2 Tranja finansijskih informacija

19

Izvor: Ljuti B.. (2001) Investicije. Osnove berzanskog i bankarskog poslovanja. Beograd: MBA Press, str.51.

4. POTREBE KREDITORA ZA RAUNOVODSTVENIM INFORMACIJAMA

Kreditori odnosno bankari su kod nas preteni traioci i korisnici informacija iz finansijskih izvetaja. Istini za volju pre desetak godina znatno vie nego danas, jer su se tada intenzivno ocenjivali "investicioni projekti", a u odreenoj meri i kreditni zahtevi. Na alost, bilansi naih firmi i banaka sve manje korespondiraju sa stvarnim finansijskim performansama. To dalje znai da nisu reprezentativni, ime gube korisnost i ulogu. Kreditori uvek mnogo lake donose odluku da odobre zajam kada je u pitanju "velika i ugledna" firma, pri emu ne ocenjujemo ta to stvarno znai. Uz rast kamatnih stopa i opadanje privredne aktivnosti, opada ponuda zajmova, a tranja raste. Ipak, kreditni analitiari u bankama trae od svojih sadanjih i perspektivnih klijenata preteno iste grupe finansijskih podataka, uz oekivanje da e sa formiranjem registra boniteta uvideti prednosti od svetskih standarda finansijskog izvetavanja. Time se praktino uvode elementi institucionalne ekonomije u nau privredu, to olakava transaktorima donoenje poslovnih i na makro planu, ekonomskih odluka.

5.

FINANSIJSKO IZVETAVANJE U USLOVIMA REGULISANJA

o emu e izvetavati u finansijskoj sferi

DRAVNOG

U svetu je u toku debata o tome u kojoj meri dravna regulatorna tela treba da propisuju i kontroliu finansijsko izvetavanje. Ima miljenja da je zadatak privatnog sektora da sam odredi:

20

Deo 1 Trita i institucije

kakav e biti sadraj i frekvenca finansijskih izvetaja kakvi e biti raunovodstveni principi i raunovodstveni standardi.

Ovde, kao i mnogo drugde, mnogo je lake rei nego uiniti. Sami ciljevi finansijskog izvetavanja su u odreenoj meri kontradiktorni. I pored toga se mogu svesti na tri osnovna elementa: izvetavanje o poslovanju firme/banke da ih vrednuju investitori da slue u vladinom ekonomskom planiranju.

(i)

Osnovni zadaci finansijskog izvetavanja

Finansijsko izvetavanje o poslovanju firme/banke. Time se omoguava korporaciji/banci da prezentira finansijske informacije za koje smatra da najvie doprinose ciljevima poslovanja firme. Vrednovanje finansijskih investitora. Da se omogui finansijskim investitorima pristup podacima o firmi/banci, uz mogue kombinovanje sa drugim podacima i podacima o drugima omoguava investitorima i finansijskim analitiarima da porede firme iz iste grane ili iz razliitih grana i delatnosti. Ekonomsko planiranje vlade. Da bi mogla da se vodi makro ekonomska i segmentirane ekonomske politike Policy - Mix, da se donose javne politike odluke potrebno je dobro i pouzdano finansijsko izvetavanje. Tako se na primer moe procenjivati budue kretanje zaliha u privredi, kapitalne investicije, rashodi za istraivanje i razvoj, profiti, likvidnost, solventnost, efikasnost, stepen konkurencije na razliitim tritima. Savezna komisija za hartije od vrednosti, e obavljati monitoring svojih odluka, mera i direktiva. To moe initi sa ciljem da se eliminiu pekulacije na berzama, koje negativno utii na stabilnost nacionalne privrede. Za razliku od trinih privreda u kojima na finansijsko izvetavanje preteno utie privatni sektor, kod nas je privatni sektor privrede u zaetku, sa stvarno malim uticajem na pravila i sadraj finansijskog izvetavanja. ak se u zemljama sa najboljim finansijskim izvetavanjem u svetu poput SAD smatra da su finansijski izvetaji pomalo nedokuivi za deifrovanje prosenom graaninu i investitoru. Kao da su dizajnirani sa ciljem da budu nerazumljivi osim relativno uskom krugu posveenih raunovoa i finansijskih menadera. Kod nas prethodna konstatacija vai jo vie ako ni zbog ega drugog ono zbog sloenog obraunskog sistema koji se isuvie esto menjao. Time je izgubljena uporedivost i konzistentnost, zbog nemogunosti konzistentne primene raunovodstvenog koncepta istorijskog troka. Sve to ini izuzetno tekim stvarno sagledavanje objektivne finansijske pozicije i profitabilnosti izvetajnog entiteta (banka, firma).

6. FINANSIJSKA POZICIJA I PROFITABILNOST

U svetu se sve vie investitori, vlade, finansijski analitiari sreu sa "rastuom planinom" beskorisnih cifara iz finansijskih izvetaja. Finansijski izvetaji vinim firmama i bankama u svetu, a i kod nas, omoguavaju esto da pokau ono to ele i to im odgovara, da uspeno skrivaju neprijatne istine i tu leka nema. Zadatak je javnog sektora da propie takva pravila koja e bar delimino odstranjivati nedostatke finansijskih iskaza. Ipak, ma koliko bila dobra i efikasna regulativa nikada nee moi da odstrani do kraja sve nedostatke. Jedino pod tim uslovima e vlada, zainteresovana investiciona javnost, menaderi, zaposleni raspolagati objektiviziranim i uporedivim podacima na osnovu kojih e moi da donose ispravne odluke. Tek tada e se raspolagati relativno pouzdanijim finansijskim informacijama, na osnovu kojih e moi da se objektivnije procenjuje ta je sadrano u finansijskim izvetajima, ta je dobijeno kroz njihovo agregiranje u okviru jedinstvenog registra boniteta firmi i banaka. Tada e biti mogue da se inteligentno zagledamo u budunost, da donosimo racionalne odluke ekonomske

politike, koje e donositi vlada i njene agencije na osnovu konzistentnih i agregiranih finansijskih podataka za firme i banke u jedinstvenoj bazi podataka o bonitetu preduzea i banaka.

Glava 2 Tranja finansijskih informacija

21

Press Clipping 2.1 Konflikt interesa i interesi u konfliktu

Prof. dr Branko . Ljuti Pravni fakultet u Beogradu "Oni koji mnogo govore o konfliktu interesa, verovatno su i sami u nekom" Slobodan Mili, sociolog Beskonfliktno drutvo i institucije ne postoje, kao to nema ni takve porodice a jo manje pojedinca. Sutina je da treba teiti izbegavanju, minimiziranju i relativizaciji konflikata, jer to doprinosi harmoninijem razvoju, poveava drutveno bogatstvo, a smanjuje stresove i lomove svih vrsta. Konflikt demokratske javnosti sa korisnicima drutveno negativnog i neprihvatljivog konflikta interesa jeste opravdan i drutveno koristan konflikt koji doprinosi afirmaciji koncepta zatite javnog interesa. Pre nego to se pozabavimo razmatranjem pravnih, finansijskih i funkcionalnih aspekata konflikta interesa bitno je da pokuamo odrediti ta je to interes. U svakodnevnom govoru i komunikaciji esto koristimo izraze poput - nije mi u interesu, ne interesuje me, samo ga to interesuje, interesno su vezani, itd. Generalno, interes moemo odrediti kao izraz koji oznaava: "... pravo, potraivanje, titulu ili pravni udeo u neemu." (Black H. C. (1983) Blacks Law Dictionary. With Pronounciations. Abridged Fifth Edition. St. Paul, Minn.: West Publishing Co. str. 416) U anglosaksonskim zemaljama sa precedentnim pravom termin interes se primenjuje na zemljite ili realne stvari-realitete. esto se interes koristi u vezi s terminima "posed", "pravo", "titula." Stoga preciznije interes oznaava pravo posedovanja prednosti koja iz neega proistie. Interes je u ovom kontekstu bilo koje pravo u odnosu na prirodu nepokretne imovine, ali neto manje od titule na istu. Interes je i objekt ljudske elje ili namere. Re interes izraava u sferi nepokretne imovine prava, privilegije, ovlaenja, imunitete i tome slino. Konflikt interesa Konflikt interesa je izraz koji se koristi u vezi sa slubovanjem javnih slubenika (dravna uprava, odnosno, javna administracija) i lica u fiducijarnom svojstvu. Oznaava njihovu vezu sa onim pitanjima koja su od linog interesa ili su za njih dobitak. Jasno je da iz njihovog dobitka automatski proistie gubitak za druge interese (pojedince, grupe, institucije, dravni, javni, itd.). Pitanje konflikta interesa jeste duboko etiko i nadasve ispravno ljudsko u filozofskoj ravni posmatranja. U veini savremenih pravnih sistema, posebno u najrazvijenijim, oblast konflikta interesa je zakonski regulisana veoma precizno i obuhvatno. Svakako to podrazumeva, a ne iskljuuje razvijanje profesionalne etike strukovnih organizacija. Bitno je jaanje etike na svim nivoima, posebno u javnom radu i kada je u pitanju koncept zatite konkretnog i apstraktnog javnog interesa. U normalnim okolnostima i smo javno ukazivanje na oigledan konflikt interesa jeste dovoljan element na javnoj sceni, koja je odgovorna, da uzrokuje jasnu i nedvosmislenu diskvalifikaciju javnog slubenika (dravna uprava, nosioci izbornih javnih funkcija, sline ugledne javne slube). Stoga se konflikt interesa jasno moe vezati za svakog ko obavlja odreeni javni posao i titi javni interes. Konflikt interesa kada je oigledan ukazuje da je na delu sukob izmeu javnog interesa i privatnih lihvarskih interesa i to lino veoma zainteresovane i motivisane osobe da se obogati. Javni interes Javni interes s prelaskom iz jednog u drugi drutveni sistem ne nestaje, ve dobija druge obrise, ideoloku potku i drutvene determinante. Koncept delotvorne zatite javnog interesa je posebno znaajan u demokratskim sistemima. esto je i osnov za dobijanje izbora i imenovanje vlade. Preciznije, one drutvene grupe i politike partije koje uspenije zastupaju i brane navedeni koncept u praksi imaju vee poverenje javnosti i glasaa, stoga su snanije zastupljene u parlamentarnim sistemima. Stoga se javni interes moe odrediti kao: Neto to pripada javnosti, zajednici uopte, poseduje neki poseban interes, ili neki interes na osnovu koga su pogoena njihova prava ili obaveze. (Black H. C. Opus Cit. str. 643). Svakako da javni interes nije neto preusko poput kurioziteta, a jo manje je to neka vrsta interesa koja se odnosi na odreene specifine lokacije.

22

Deo 1 Trita i institucije Javni interes se odnosi i vezuje za sve graane skupno, u pitanjima koja se tiu lokalne, regionalne ili federalne vladavine i institucija. Javna sluba podrazumeva visok nivo pravne odgovornosti i relativno visoke etike standarde. Obavljanje javne slube podrazumeva visoku linu odgovornost za javna dela i njihove efekte. To je, pre svega, svest da su ovlaenja proistekla iz zakona, da je mandat stvarno ogranien, te da treba iveti i sretati se sa ljudima i posle mandata, to znai da je slubenik svestan svoje odgovornosti. Bitno je da sami javni slubenici razumeju u emu je sutina koncepta konflikta interesa i da sami izbegavaju takve situacije, a ne da pod pritiskom javnosti nastupaju korektivne i reaktivne mere. Odnos etike, profesionalnih etikih kodeksa i zakona U svetu, posebno u razvijenim i pravno ureenim zemljama postoji nekoliko visokouglednih profesija, koje obavezuju svoje lanove striktnim normama nezavisnih profesionalnih organizacija (advokati, lekari, revizori, zanatlije i ostali). Ove struke su strogo samoregulisane, uz rigoroznu obuku, polaganje ispita, certifikaciju i odravanje profesionalnih licenci tokom radnog veka njihovih poslenika. Jedna od bitnih osobina samoregulisanja jeste sposobnost profesionalnih organizacija da donose i rigorozno sprovode internu regulativu i etike kodekse. U sluajevima kada slabe ovi mehanizmi na scenu stupa pravosudni sistem koji ih dovodi u red kroz odgovarajue presude. Pravosue je poslednja instanca odbrane prava, pa je za profesionalnu etiku i drutvo u celini bolje da sudskih sporova iz ove oblasti ima srazmerno malo. to se tie politiara ne moe da kodi da donose svoje "interne kodekse" profesionalnog ponaanja jer na to imaju pravo, kao i da ih rigorozno sprovode. Istovremeno, takva injenica samo olakava javnu debatu, politike procese i podie efikasnost pravosudnog sistema, ali nikako ne iskljuuje sve navedene elemente. U naem pravnom sistemu, po uzoru na one iz drava vladavine prava, dobro je da se donese vie povezanih zakonskih propisa koji jasno i nedvosmisleno pravno reguliu oblast konflikta interesa. Da li e poslanici, dravni slubenici i nosioci izbornih javnih funkcija potovati i u kojoj meri svoje ue ili ire kodekse, kao i zakonske propise, bie vidljivo na javnoj sceni. Da bi sam segment i mehanizmi etike efikasno funkcionisali potrebna im je stvarna drutvena potpora, ali otri zakoni i rigorozna primena bie jo korisniji. Tu bi bila prikladna amerika poslovica: Prii sa osmehom i pomiluj, ali dri dugi tap u drugoj ruci. Tada osmeh ima znatno viu cenu u senci i deluje preventivno. Ogranienja doktrine "Ko nije osuen - nije kriv" U javnoj debati uje se ve godinama izvanredan, snaan i logian argument da niko ko nije osuen nije kriv. Ne elaborirajui ire granice ove pravne maksime, treba ukazati da u sferi konflikta interesa nije primenljiva u poetnim fazama obelodanjivanja konflikata, ve eventualno, samo u krajnjim. ak ni tada presuda nee imati bitnijeg uticaja na formiranje javnog mnjenja. Jo manje e delovati na promenu stava javnosti ako je ve donela svoj sud. Sudska presuda moe biti u suprotnosti sa ocenom javnosti koja takoe moe biti podlona prevelikim grekama, ali ima veu specifinu teinu i uticaj na budue dogaaje. Bitno je da javni poslenici sami propisuju i sprovode politiku, procedure i kodekse kojima e postojano i efikasno izbegavati line konflikte interesa i znati kako da se ispravno ponaaju u takvim situacijama. Svakako da svako ko ima linog integriteta i savesti zna ta je dobro jer su nas tome uili u porodici, koli i u drutvu, ali kada su velike pare i pitanju i najvei morali su na probi. Pa ko izdri izdri i kima mu puca od moralnosti, ko ne izdri uiva, ako ga ne uhvate. Vlada, njena ministarstva, agencije, tela i institucije, kao i celokupna javna administracija treba da u svemu to ini, to zasniva na zakonu ili drugim vaeim propisima. Ovo upravo zbog injenice da se mnoga ministarstva esto u praksi pozivaju na propise koji su stavljeni van snage ili pozivaju neke nove koji su u proceduri usvajanja ili e tek biti usvojena. Vlada koja oliava dravu i javne interese, koja je primarno, uz skuptinu uvar javnih interesa mora na delima pokazati, dokazati i uveriti javnost u svoju nepristrasnost, ne nudei nikome bilo kakve povlastice ili koristi. Bitno je da sve finansijske transakcije koje se odnose na javne fondove zahtevaju najvii stepen javnog poverenja i niim naruene etike standarde ponaanja. Stoga, i ako se ne donese etiki kodeks za politike izabranike i imenovane funkcionere, on postoji u "nepisanoj formi" u javnom mnjenju. Svaki pojedinac na javnoj funkciji mora izbegavati striktno bilo kakav oblik, ak i najmanjeg ili neznatnog konflikta interesa, ili ak i privida u svim svojim javnim i privatnim poslovima. Naa nacionalna regulativa u ovoj oblasti jo poprilino zaostaje za praksom i normativom najrazvijenijih zemalja. Od javnih slubenika oekuje se da bez oklevanja javno obelodanjuju, na zahtev javnosti, sve bitne injenice koje se odnose na njihove akcije, odnosno izostajanje akcija. Osoba koja je u javnoj slubi, posebno na izbornom mestu, mora biti etiki sa istananijim ulima i delovanjem, svesnija i odgovornija za svoje postupke od obinog graanina - glasaa. Jedan od osnovnih negativnih elemenata koji razara svaku dravu iznutra upravo je korupcija i njen komplementarni element konflikt interesa, kao efikasan, instrumentalizovan alat ostvarenja pragmatinih lihvarskih ciljeva. Javni slubenici se moraju ponaati odgovorno, uverljivo, nepristrasno te ne smeju initi bilo ta to umanjuje, stvara utisak da umanjuje ili e umanjivati poverenje graana. Nesporan je zakljuak da je jedan od osnova poverenja graana u vlast, odsustvo konflikta interesa javnih slubenika ispoljeno na delima, a

Glava 2 Tranja finansijskih informacija 23 ne na reima (Dela govore vie nego rei). Slubenik javne uprave ili politiar, svakako ne bi smeo da prima bilo kakve poklone, koristi pogodnosti, od bilo koje osobe, drutvenih grupa i institucija koje direktno ili indirektno tee da iz toga ostvare koristi, preciznije reeno blagonaklon stav za neki svoj interes, proces ili preduzetniku aktivnost. Da li zainteresovana strana moe odreivati da li je ili nije u konfliktu interesa? Dosledno uverenje o znaaju drutvenih vrednosti, strunost i dobronamernost trebalo bi da budu neke od osobina poslenika vladajue strukture i dravnog aparata. Na drugoj strani stoji ponaanje kod koga je primarna vlastita korist u odnosu na drutvenu i shvatanje vlasti kao sredstva za lino bogaenje. Ova negativna ponaanja karakteriu marginalni broj predstavnika javne scene u drutvima socijalnog progresa i dravama vladavine prava i jakih institucija. Ali kada se u jednom drutvu namnoe afere, ojaaju lini uticaji monika, a oslabe institucije i usled demagoke halabuke utihne demokratska javnost, onda je tu stvoren povoljan ambijent za konflikt interesa kao pojavni oblik korupcije. Prepoznavanje postojanja konflikta interesa je podlono objektivnom a ne subjektivnom kriterijumu. To konkretno znai da sam nosilac javne funkcije koji je lan vie komisija, saveta ili nadzornih odbora javnih finansijskih regulatornih tela i institucija - nikakvim argumentima ne moe osporavati, odnosno odreivati da li je ili nije u konfliktu interesa. Dodajmo tome i napomenu, da je ve konflikt interesa to to zainteresovana strana odluuje ili uplivie odluku takve vrste svojom odbranom ili bilo kakvom drugom argumentacijom. Ovom prilikom ostaviemo po strani veoma znaajna pitanja "ko kontrolie kontrolore" jer sm koncept saveta, nadzora, upravo podrazumeva transparentnost a ne kumuliranje funkcija. Doktrina nespojivih javnih funkcija Doktrina nespojivih javnih funkcija veoma je znaajna za zemlje sa snanom javnom administracijom, koja obavezuje javne slubenike na svest o tome koje su javne funkcije inkompatibilne. Ameriko pravo nalae da pojedinac ne moe obavljati vie javnih funkcija ako su takve funkcije nespojive. Kriterij jeste ukoliko su te dve funkcije nekonzistentne, ili su na tetu javnog interesa. U tom sluaju javni slubenik mora dati ostavku na druge javne dunosti, to je njegova nedvosmislena javna obaveza. U sluaju da je jedna funkcija potinjena drugoj, takoe je oigledan konflikt interesa. U standardnom argonu to je bilo poznato kao "kumuliranje funkcija", to su ak i komunisti kritikovali, ali su praktikovali i to efikasno. Danas se to ne kritikuje ali se jednako efikasno koristi. Valjda je to prevelika elja pojedinih nosilaca javnih funkcija da to vie zatite ire slojeve stanovnitva od odgovornosti i prevelikog rada, pa ele sve sami i to to pre da obave i zavre. Tu vai pristup - bolje da sve pare ostanu u kui. Svakako da je bolje za pojedince, ali se time oteuje javni interes. Postoji stara izreka da Nijedan javni posao ili sluba ne moe imati kraja, za razliku od njih privatni interesi i line koristi imaju vremenske rokove koji su uslovljeni duinom "boravka" na funkciji. Konflikti interesa u biznisu Svaki biznis koji je profitno orijentisan zavisi od svojih nametenika od kojih se oekuje da deluju u najboljem interesu firme, posebno kada su izloeni izazovu da uine neto drugo. U svakodnevnom ivotu zaposleni se suoavaju sa injenicama onog to je u njihovom interesu (finansijskom, linom) i onog to je u interesu firme. Kada nastanu situacije konflikta interesa u praksi svi se pitaju da li je, i u kojoj meri, ugroen integritet firme. Stoga su zaposleni direktno odgovorni da deluju u najboljem interesu svog poslodavca, da izbegavaju takva dela ili privide da deluju neodgovarajue. Cilj je da se podigne svest i da zaposleni o moguem ili stvarnom konfliktu interesa obavesti svog pretpostavljenog. Konflikti interesa mogu nastati na mnogim poljima, unutar firme, u okruenju, itd. Prijateljstva sa osobama koje imaju prevelik interes za poslovanje firme ili firmi sa kojima posluje dotina kompanija mogu biti uzrok problema. Takva injenica zahteva dodatnu opreznost. Ukoliko neko blizak zaposlenom u kompaniji dobija korist koja je rezultat poslovne pozicije u datoj firmi, izraz je konflikta interesa. Brojne mogunosti dodatnog rada, izbor za lana upravnog ili nadzornog odbora, nekog tela, bilo ega to bi zahtevalo da se otkriju osetljive informacije o firmi u kojoj je stalno zaposlen ukazuje na nepravilnost. Jedna od znaajnih mogunosti koja ukazuje na konflikte interesa jesu pogodnosti pri zaduivanju (lako dobijanje zajmova, niske kamate ili beskamatno, krediti koji se ne otplauju, krediti bez garancija i hipoteka), krediti koji menaderi i javni slubenici sami sebi odobravaju i brojne druge kreativne eme. *** ta na kraju rei, osim da se sve jasnije naziru obrisi slike iz kaleidoskopa koja se, istina, stalno pomera, ali istovremeno poseduje i odreenu pravilnost. Zaostajanje razvoja pravnog sistema, etike, standarda biznisa, standarda korporativnog upravljanja, slaba nacionalna revizija, odsustvo borbe protiv korupcije, sve vie konflikata interesa ukazuju na nau drutvenu zbilju u delu, u kome je prepreka razvoju demokratskih institucija, drutva i

24

Deo 1 Trita i institucije privrede. Od toga zavisi da li emo civilizacijski opstati i ta emo predstavljati za sebe i druge u budunosti. Sve ostalo su samo prazne prie koje omoguavaju efikasno korienje konflikta interesa zarad linog interesa. Literatura Committee on Conflicts of Interest in Business Law of the Business Law Section and Continuing Legal Education (2000) Conflicts of Interest in Business Law: Guidelines for the Practitioner. Second Ed. Seattle: Washington State Bar Association Duke Energy. Conflicts of Interest. Duke Energys Code of Business Ethics. http://www.duke-energy.com/ Ljuti B.. (2003, u tampi) Bankarsko i berzansko poslovanje. Beograd: MBA Press. www.invest.co.yu/mba_press Medial College of Georgia Guidelines for Avoiding Conflicts of Interest. http://www.mcg.edu/ Meining R.R. (2003) Conflictgs of Interest. http://www.mrsc.org/ Municipal Research Services Center of Washington (1995) Appearance of Fairness Doctrine in Washington State. http://www.mrsc.org/ Part 3-Improper Business Practices and Personal Conflicts of Interest. Federal Acquisition Regulation. Ramage R. (1997) Conflict of Interest in the Amalgamation of Two Firms of Solicitors. Butterworts: New Law Journal (January 24 and 31) Spalovi D. (2003) Kodeks ne moe da zameni zakone. Beograd: Dnevni list Politika. str. A7, 02. septembar. The Appearance of Fairness Doctrine. http://www.abacuslaw.com/ Conflicts of Interest Checking. Izvor: (2003) Pravni informator, br. 9. http://www.propisi.com 24.12.2003.

7. KLJUNE TAKE
Tranju za finansijskim informacijama u nas formiraju razliite strane. Svaka od njih ima svoju iu interesovanja. Otuda nije verovatno oekivati da e se svi stvarni i potencijalni korisnici informacija iz finansijskih iskaza sloiti ta ih interesuje i u kom obimu treba da obelodanjuju informacije firme i banke. Interes je taj koji dominantno odreuje kakve e informacije traiti svaka grupa, odnosno pojedinci iz grupe. Napominjemo da su finansijski iskazi i na njima formirana centralna baza podataka boniteta firmi i banaka samo jedan od izvora informacija. Svakako ne jedini, ne ekskluzivan. Otuda upozoravamo potencijalne korisnike da ga koriste uz ograde i potpunu odgovornost za korienje korisnika informacija. Baza podataka o bonitetu nee snositi bilo kakvu pravnu ili neku drugu materijalnu, odnosno moralnu odgovornost za tete prouzrokovane njenim korienjem. Baza e kao finansijska institucija uiniti sve to je u razumnoj moi i u skladu sa profesionalnom odgovornou da podaci budu pouzdani, u meri u kojoj su pouzdani osnovni izvori informacija. Otuda registraciona baza podataka nee ni na koji nain krivotvoriti originalnu sliku, ve e uiniti sve to razumno moe, da slika bude verna originalnom uzorku. Korisnike finansijskih informacija treba ohrabrivati da koriste ostale konkurentne izvore informacija pored: A. Objavljenih godinjih finansijskih iskaza za firme/banke, B. Baze podataka o bonitetu, C. na primer: razliite pravne ugovore, pregovore sa sindikatima i vladom, D. stepen u kome je imovina firme pod hipotekom (stvarnom, potencijalnom), E. evidencija o polisama osiguranja, F. fiziko obezbeenje objekata, G. reputacija proizvoda i/ili usluga na tritu, ugled firme, itd. Zdrav razum ne moe nadomestiti sama baza podataka o bonitetu, ni svi prethodno navedeni izvori informacija. Informacije iz finansijskih izvetaja, na njima baziran javni registar boniteta moe sluiti razliitim namenama. Njegova osnovna namena je: a. da minimizira neizvesnost i rizik pri donoenju investicionih i kreditnih odluka; b. da slui kao relativno objektivna osnova za sklapanje pravnih

ugovora. Sve u svemu, finansijski iskazi istovremeno igraju vie uloga koje smo prethodno detaljno razradili.

Glava 2 Tranja finansijskih informacija

25

8. BIBLIOGRAFIJA I DODATNA LITERATURA

Foster G. (1986) Analiza finansijskih iskaza. Financial Statement Analysis. New Jersey: Prentice Hall. I u: Chang, S. L., Brain W.C. (1983) Korisnost godinjih izvetaja. Uvodna studija. The Utility of Annual Reports: An Introduction Study. Journal of International Business Studies. Spring/Summer, str. 63-84. Ljuti B.. Glavni urednik (1996) Osnovi finansija za menadere. Fundamentalni koncepti finansijskog menadmenta. Beograd: Panda Graf. Vasiljevi B.A., Ljuti B.. (1997) Bonitet preduzea, banaka i drugih pravnih lica. Izvori, registrovanje, metodologije, analiza i saoptavanje. Beograd: Narodna banka Jugoslavije - Zavod za obraun i plaanja.