G

Ponudafinansijskih inform acija

"Podatak moe biti jako vredan ali nema cenu, informacija moe biti bezvredna, ali veoma skupa jer je neko spreman da je kupi i plati." Autor

U savremenim trinim privredama intenzivnog tipa osnovne i pratee finansijske izvetaje1 i na njima zasnovane informacije koriste sledei subjekti standardni korisnici finansijskih informacija:2 akcionari, finansijski investitori, analitiari vrednosnih papira rukovodioci zaposleni zajmodavci i ostali ponuai novca i kapitala (poverioci) kupci i dobavljai vlada/zakonodavna tela ostale zainteresovane strane.

1. DETERMINANTE SAVREMENIH FINANSIJSKIH INFORMACIJA

Analizu emo zapoeti bitnim determinantama savremenih finansijskih informacija koje primarno obuhvataju sledee:
1

potencijal informacije da smanji poslovnu nesigurnost (neizvesnost)

Koncept finansijski iskazi (eng. Financial Statements), odnosno kao to je kod nas odomaen raunovodstveni iskazi, obuhvata: A. Izvetaje koji sumiraju finansijsku poziciju i poslovne rezultate nekog preduzea (iskaz stanja i iskaz dohotka), B. Najee finansijski iskazi sadre bilans stanja, iskaz uspeha i iskaz pozicije kapitala vlasnika. ire u: Ljuti B.., Bonjak J.D. (1995) Renik raunovodstvenih termina englesko - srpski/Dictionary of Accounting Terms English - Serbian, Beograd, Panda Graf, str. 90. 2 Ovaj deo udbenika raen je na osnovu jednog od najboljih svetskih naunih izvora - Analiza finansijskih izvetaja Foster G. (1986) The Analysis of Financial Reports. Second Edition, New Jersey: Prentice - Hall International, Englewood Cliffs.

28

Deo 1 Trita i institucije

raspoloivost konkurentnih izvora informacija na tritu.

Ono to se smatra savremenim finansijskim izvetajima proizvod je suprotnih setova snaga na strani ponude i tranje za navedenim iskazima. Ova glava udbenika se bavi formiranjem jedinstvene nacionalne javne baze podataka za praenje, izvetavanje i ocenu boniteta preduzea, banaka i drugih pravnih lica.3 Razmatra snage na strani ponude finansijskih informacija, kao i nain na koji one utiu na sadraj finansijskih izvetaja ili na vreme njihovog izdavanja. Snage na strani tranje za ovom vrstom finansijskih informacija, razmatraemo kasnije. Strane koje formiraju tranju informacija iz finansijskog izvetaja ukljuuju (A) akcionare, 4 investitore, analitiare vrednosnih papira; (B) rukovodioce; (C) poslodavce; (D) zajmodavce i ostale dobavljae finansijskih sredstava; (E) kupce i dobavljae; (F) vladine zakonodavno regulatorne agencije i tela. Ove strane (subjekti) e tragati za informacijama iz finansijskog izvetaja, da bi olakale proces donoenja poslovnih odluka. Na osnovu ovih informacija se olakava nadgledanje nadzor upravnog aparata firme, interpretiraju se ugovori ili sporazumi, koji obuhvataju mere i odredbe zasnovane na jednoj tako definisanoj informaciji. Akcionari i ostali investitori jesu glavni korisnici finansijskih izvetaja korporacija (firmi i banaka). Ove strane se kreu u opsegu poev od pojedinaca sa relativno ogranienim resursima, pa sve do velikih dobro opremljenih institucija (osiguravajua drutva, zajedniki fondovi osiguranja, zajedniki investicioni fondovi i slino). Odluke koje navedene strane donose, ne odnose se samo na to koje akcije treba kupiti, zadrati, ili prodati, ve takoe i na vreme kupovine i prodaje tih akcija. Tipino e navedene poslovne aktivnosti imati jedan fokus - iu, dok e se u nekim sluajevima oba naglaska javiti simultano. Naglasak je izbor portfelja hartija od vrednosti, koji je konzistentan sa preferencijama investitora prema riziku, povraaju, prinosu od dividendi, likvidnosti i tako dalje. Informacija koja je potrebna za ovaj izbor moe varirati u znaajnoj meri od sluaja do sluaja. Ilustracije radi uzmimo u obzir pristupe koji imaju za cilj da detektuju hartije od vrednosti sa loe utvrenim cenama, uz pomo pristupa fundamentalne analize nasuprot pristupu tehnike analize. Pristup fundamentalne analize prvo sagledava informacije koje se odnose na firmu, na industrijsku granu i na privredu. U ovom pristupu finansijski izvetaj igra glavnu ulogu. Vaan aspekt je predvideti: 1. proraun vremena, 2. iznose, 3. neizvesnosti buduih novanih tokova firme (eng. cash flows). Nasuprot tome, tehnika analiza ima za cilj da utvrdi vrednosne papire sa loe odreenim cenama razmatranjem trendova cena hartija od vrednosti, obima trgovanja ovim finansijskim instrumentima i ostale povezane varijable. Pri tome obino se ne razmatraju izolovane informacije iz finansijskog izvetaja, ve se posmatra iri kontekst. U oba pristupa fundamentalnom i tehnikom, prioritet je analiza loe formiranih cena hartija od vrednosti. Izvan ovog konteksta, investitori u hartije od vrednosti mogu smatrati da nemaju superiorni uvid u budue izglede firme u odnosu na one koji su ve implicitni u tekuoj ceni konkretnog vrednosnog papira. Ova pretpostavka ne iskljuuje korienje informacija iz finansijskog izvetaja. Znaajna upotreba mogla bi biti, da se procene ili predvide specificne varijable firme kao to su rizik, prinos od dividendi i druge. Svrha ovih procena je da se uskladi izabrani investicioni portfelj sa preferencijama investitora, da se minimiziraju transakcioni trokovi koji su pridrueni odravanju portfelja sa ovim usaglaavanjem tokom vremena. U odlukama u fokusu je briga akcionara u nadgledanju monitoringu ponaanja rukovodilaca. Akcionari logino nastoje da utiu na akcije menadera na nain koji smatraju podesnim u zatiti svojih interesa. Rukovodioci - menaderi poseduju znaajna diskreciona prava koja se odnose na korienje i raspolaganje resursima koji pripadaju firmi. Mogu doneti odluke koje skreu ova sredstva od postojeih akcionara, priinjavajui im tetu ostavljajui ih samo sa zatitnim znakom firme (eng. Corporate Shell). Postojanje ovog potencijalnog konflikta kreiralo je podstrek za pismenim ugovorima ili sporazumima

U poetku je predvieno da ovakav javni registar formira, organizuje i njime upravlja Narodna banka Srbije Zavod za obraun i plaanja. Oekuje se da e se ova finansijska institucija ubrzo transformisati u komercijalni nezavisni finansijski servis sa elementima javnog registra. 4 Termin akcija i deonica koristimo podrazumevajui isto znaenje.

izmeu rukovodilaca i same firme, sa ciljem da se bolje usklade interesi upravljaa i akcionara - pravih vlasnika firme.5

Glava 3 Ponuda finansijskih informacija

29

Za informacijama koje e prezentirati rukovodioci i ostale strane, koja e otkriti kako su rukovodioci koristili finansijska i ostala sredstva koja su pod njihovom kontrolom postoji znaajna tranja. Primer za to je izdavanje i obelodanjivanje periodinih i godinjih finansijskih izvetaja koje koriste akcionari. Kada se predvia utvrivanje vremena, iznosa i nesigurnosti buduih novanih tokova firme, kritina varijabla mogu biti prethodni zabeleeni rezultati rukovodstva, koji se odnose na resurse koji su pod njihovom kontrolom. Analizu koju mogu preduzeti akcionari i investitori radi donoenja odluka mogu obaviti sami za sebe, ili to za njih mogu obaviti posrednici, kao to su to advokati, analitiari vrednosnih papira i investicioni savetnici. Nuno je formiranje jedinstvene centralne nacionalne informacione baze za praenje i ocenu boniteta preduzea i banaka kao bazine informacione osnove za analitiare hartija od vrednosti. Ovi posrednici takoe mogu delovati kao grupa za pritisak na rukovodioce i ostala tela (na primer zakonodavne agencije), koja utiu na vremenski rok - frekvencu i sadrinu informacija koja se daju spoljnim korisnicima. Ipak treba uzeti u obzir da ove intermedijarne institucije mogu imati sasvim razliito rangiranje znaaja varijabli iz integralnog finansijskog izvetaja, u odnosu na investitore za koje je sprovedena analiza finansijskih informacija.6 Investitori na primer mogu biti pristalice obaveznog obelodanjivanja predvianja plata i ekstra nagrada rukovodilaca (bonusi), dok se meutim analitiari vrednosnih papira mogu protiviti odluci da se takvi podaci objavljuju. Razlog je u tome to su konkurentni sa aktivnou analitiara i smanjuju oblasti u kojima su pozicije ukljuene u izvetaje analitiara direktan rezultat njihove informacione analize. Znai da se smanjuje mogunost da prodaju svoje analize. Jedan od izvora tranje rukovodilaca za informacijama iz finansijskog izvetaja izrasta iz ugovora, koja u sebi sadre odreene rezervne klauzule, bazirane na varijablama iz finansijskog izvetaja. Jedan primer za to su ugovori za pospeivanje inicijative rukovodilaca. OKVIR 3.1 Ilustracija iz prakse Da bi smo ovo ilustrovali razmotrimo sledee pravno obezbeenje u okviru ugovora za stimulisanje viih rukovodilaca pivarske kompanije Pabst (eng. Pabst Brewing Company): Program za plate kljunih rukovodilaca zasniva se na prethodno utvrenim ciljevima korporacije koji se tiu prinosa na uloeni kapital i obima prodaje. Uesnici u ovom programu su podobni da dobiju od 10% do 100% svoje osnovne plate, u zavisnosti od performansi kompanije i uesnika u odnosu na prethodno utvrene ciljeve. Nee se dodeljivati nagrade u okviru ovog programa ukoliko kompanija nije rentabilna tokom godine koja je u pitanju, i ni jedna nagrada nee biti dodeljena ukoliko minimalno nije ostvareno 70% ciljeva korporacije, koji se odnose na prinos u odnosu na uloeni kapital i obim prodaje. Tekui ciljevi korporacije su za sastavne delove programa 7,25% prinos na uloeni kapital pre oporezivanja i kvantitativni 12.875.000 isporuenih buradi piva. Glavni izvrni rukovodilac odreuje rezultate koje su ostvarili pojedinani uesnici, i on ih preporuuje komitetu za personalnu politiku saveta direktora. Plan kompanije Pabst eksplicitna je veza sa finansijskim izvetajima firme. U drugim sluajevima mogu postojati implicitne (ali veoma jaka veze) izmeu kompenzacije i varijabli iz finansijskih izvetaja kao to su prihodi, prihodi po akciji ili odnos prihodi/vlastiti akcionarski kapital. Izvor: Risti ., Ljuti B.. (1990) Finansije preduzea: Teorija i politika poslovnog finansiranja. Beograd: Savremena administracija, str. 293-294.

Na primer emitovanje terminskih akcija kao dela kompenzacionih ugovora izmeu rukovodilaca i firme, ili rae korienje racija prihodi/vlastiti akcionarski kapital, u odnosu na pokazatelj - ukupna relizacija, da bi se donela odluka o veliini usmeravanja premijskih akcija. 6 Pod intregralnim finansijskim izvetajem podrazumevamo iskaze stanja i uspeha (raun profita i gubitka), i njim srodne pratee raunovodstveno finansijske izvetaje i iskaze (na primer: Iskaz promene na fondovima, Iskaz novanog toka).

30

Kada struktuira sporazume izmeu firme i ostalih poslovnih entiteta, rukovodstvo moe ukljuiti ugovorne uslove koji se zasnivaju na varijablama iz finansijskih izvetaja. Na primer u sporazumu o zajednikom poslovanju (partnerstvo) jedna firma moe pristati da postane operativni partner. Tada e joj se isplaivati nadoknada na osnovi "trokovi plus" za pokrie operativnih trokova, i da uestvuje u raspodeli prihoda iz partnerskog odnosa na dogovorenoj procentnoj osnovi. Dosta je uobiajeno u ovim sluajevima da zdrueni partneri ortake firme ili biznisi iznajme raunovodstvenu firmu, da obavi reviziju finansijskih izvetaja partnerskog odnosa. Znaajna stvar je da su partneri nainom na koji su formirali svoje partnerstvo kreirali novoizvedenu tranju za informacijama iz finansijskih izvetaja. Rukovodioci takoe koriste informacije iz finansijskih izvetaja u mnogim svojim finansijskim, investicionim i operativnim odlukama. Varijable zanovane na finansijskom izvetaju kao to su vrednost finansijskog koeficijenta, tekui dug u odnosu na sopstveni kapital i koeficijenta pokria kamate, jesu esto vane u donoenju odluke koliko dugoronog duga treba da se prikupi, odnosno uzme na zajam. Takoe se mogu koristiti za donoenje upravljakih odluka i finansijski izvetaji drugih firmi. Na primer, kada se odluuje gde da se preusmere resursi firme, finansijski izvetaji drugih firmi mogu pokazati oblasti u kojima se upravo sada stiu visoke margine prihoda. Tranja poslodavaca za informacijama iz finansijskih izvetaja moe nastati iz nekoliko motiva. Sve nas ovo logino vodi do zakljuka da bez formiranja jedinstvenog javnog nacionalnog registra za praenje i ocenu boniteta preduzea i banaka nema ni govora o ovakvom pristupu. Poslodavci imaju steene neprikosnovene interese u kontinuiranom i rentabilnom poslovanju svoje firme, pri emu su finansijski izvetaji vaan izvor informacija o sadanjoj i potencijalnoj buduoj rentabilnosti i solventnosti. Poslodavci takoe mogu traiti finansijske izvetaje da bi nadgledali odrivost svojih penzionih planova. U nekim sluajevima je interes poslodavca uvean ugovorima izmeu poslodavaca i kompanije, koji se baziraju na varijablama koje su ukljuene u finansijske izvetaje. Finansijski izvetaji firme pretstavljaju izvor informacija koje kupci i dobavljai mogu da koriste, da bi donosili zakljuke o finansijskoj sposobnosti firme. Tranja vlade/zakonodavnih agencija za informacijama iz finansijskih izvetaja moe nastati u najrazliitijim oblastima kao to su: porast budetskih prihoda, kao to su to na primer porez na dohodak, porez na promet, prikupljanje poreza na dodatnu vrednost na primer, ugovaranje vlade kada kompenzira dobavljae, koji su plaeni po osnovici - trokovi plus, ili za nadgledanje da li kompanije koje rade za vladu ne zgru previsoke profite odreivanje na primer, da li je prihvatljiva stopa prinosa koju moe ostvariti postrojenje za proizvodnju elektrine energije intervencije u cilju regulisanja odreenih pitanja, na primer, da li obezbediti vladin zajam kao potporu i garanciju firmi koja je u finansijskim tekoama.

Deo 1 Trita i institucije

Sve ove mogunosti pruae centralna baza podataka o bonitetu koja e se formirati u naoj zemlji. Sadrae mnotvo bogatih, standardnih finansijskih informacija iz finansijskih iskaza preduzea i banaka, kao i ostalih kvalitetnih izvora informacija koje pokree sam privredni ivot. Informacije iz finansijskih izvetaja samo su jedan input u takvim odlukama. U pojedinim sluajevima politiki inioci mogu biti od jednake, ako ne i vee vanosti. Na primer, u odreivanju da li da se odobri garancija u vidu vladinog potpornog zajma. Politika platforma partije koja je na vlasti, biraka oblast koja e biti izloena visokoj nezaposlenosti, ukoliko firma koja se nalazi u finansijskim neprilikama bankrotira, mogu biti kritini faktori. Strane koje trae finansijske informacije od korporacija su bez utvrenih granica. Razliite strane kao to su fakulteti, organizacije za zatitu ovekove sredine i ostale grupe za pritisak sa specijalnim interesima, pristupaju korporacijama traei od njih podatke koji se odnose na njihove finansijske i ostale poslove. Mnoge korporacije ine koncentrisane napore da odgovore nekim od navedenih zahteva koje im

upuuju ove strane. Akcije koje preduzima jedna ili vie strana o kojima smo govorili mogu imati za posledicu preraspodelu dobiti meu ovim stranama. Na primer:

Glava 3 Ponuda finansijskih informacija

31

moe se smanjiti dobrobit akcionara, a poveati dobrobit rukovodilaca, kada firma obavlja veliku akviziciju druge firme po prevelikoj ceni. Velike firme esto plaaju visoke plate svojim rukovodiocima moe porasti dobrobit akcionara isplatom velikih dividendi, to smanjuje raspoloiva sredstva koja slue kao kolateralno obezbeenje kreditorima firme dobrobit akcionara moe porasti, kada telo koje regulie cenu elektrine energije odobri veliko poveanje cena, to ima za posledicu da kupci plaaju vee raune za elektrinu energiju. Ovaj sluaj e nastati kada inostrani poverioci na primer preuzmu delove elektroprivrede Srbije i Crne Gore, tako da e tada registar imati tu korisnu ulogu za relativizaciju sukoba na liniji prodavci - kupci struje.

Upravo navedeni primeri nisu nita drugo do oblasti u kojima interesi akcionara, rukovodilaca, radnika, dobavljaa, kupaca i vlade mogu biti konfliktni. Novija teorijska istraivanja sprovedena u SAD sredinom 1980-tih godina pruila su pregled brojnih pitanja u ovoj oblasti.

2. POTENCIJALNI KONFLIKTI INTERESA KORISNIKA FINANSIJSKIH INFORMACIJA

Raspoznavanje postojanja ovih i slinih konflikata poveava nae poimanje dva znaajna inioca, zdruena sa tranjom informacija iz finansijskih izvetaja: svaka pojedinana strana mora imati isto rangiranje stavki i pozicija, koje trebaju biti otkrivene u finansijskim izvetajima, kao i pravo vreme njihovog obelodanjivanja. Tipino e pojedinane strane biti protiv obelodanjivanja pojedinih stavki koje su protivne njihovim vlastitim interesima. Na primer rukovodstvo i akcionari banke verovatno e biti protiv potpunog i promptnog obelodanjivanja "problematinih zajmova." Argumentacija je da bi to moglo prouzrokovati "bekstvo" baninih depozita. Na suprot tome banini deponenti mogu imati preferenciju za ranijim, radije nego za kasnijim otkrivanjem takvih "problematinih zajmova" finansijski izvetaji mogu igrati vanu ulogu u okviru mehanizama koji se koriste za nadgledanje (eng. monitoring) potencijalne preraspodele bogatstva izmedju razliitih zainteresovanih strana. Na primer obezbeivanje finansijskih izvetaja koje je dodatno potvrdila revizija, jedan je mehanizam pomou koga akcionari mogu nadgledati potencijalne akcije rukovodstva, sa ciljem spreavanja preraspodele bogatstva.

Egzistenciju konflikata meu razliitim stranama koje smo prethodno naveli prihvatili su sudovi u SAD ve vie godina. Na primer, opisan je sudski sluaj iz 1910. godine. Vezan je za konflikt izmeu vlasnika obveznica koje su vukle prihod i klasinih akcionara eleznike kompanije "Central Georgia Railway." Da bi se platila kamata vlasnicima obveznica koje vuku dohodak, ostvareni profiti eleznike kompanije Central Georgia Railway morali su da dostignu navedeni iznos. Isplate kamate su bile na nekumulativnoj osnovi. Vlasnici ovih obveznica su optuili kompaniju, da je podcenila prihode koji su iskazani u finansijskim izvetajima iz 1907. godine da bi izbegli plaanje kamate. Sud je potvrdio zahtev vlasnika obveznica koje vuku prihod (kamatonosne obveznice). Sud je utvrdio da eleznika kompanije centralne Dordije: nije knjiila kao prihode one prihode od svoje filijale parobrodskog drutva, koji su morali biti uplaeni u korist eleznice

32

Deo 1 Trita i institucije

da su sklonili u stranu odnosno sakrili "izuzetno visoke rezerve za neusaglaena potraivanja za prevoz drveta"; i da su prouzrokovali previsoke trokove odravanja (Trokovi su "bili dobro iznad ostalih eleznica u junim dravama SAD, a jo vie iznad proseka za zemlju kao celinu").

Sud je ponovo iskazao odnosno revidirao prihode navie i naloio ovoj eleznikoj kompaniji da retroaktivno isplati vlasnicima obaveze po osnovu kamatonosnih obveznica. Da bi ovo bilo mogue u dananjim uslovima kod nas i to bez posredovanja sudske vlasti ustanovljavanje baze podataka o bonitetu pravi je i prvi institucionalni korak koji vodi ka stabilnosti privrede. U pojedinim sluajevima ugovori izmeu razliitih strana eksplicitno spoznaju injenicu da je jedna strana sklona da izvri aproprijaciju sredstava odnosno bogatstva druge strane. Kao to je ranije primeeno, poverioci za zajmovni kapital kreditori tipino ukljuuju ugovorne klauzule u okviru sporazuma o bankarskom zajmu, koje znaajno ograniavaju sposobnost zajmoprimca da donosi odluke, koje bi imale za posledicu znaajno sniavanje njegove mogunosti i sposobnosti da otplauje glavnicu duga i dospele kamate. Kao drugi primer razmotrimo ugovor zaposlenih o raspodeli profita koji je potpisan 1982. godine izmeu sindikata ujedinjenih auto radnika (eng. UAW) i kompanije za proizvodnju kamiona Mack Tracks Inc. (koji je 41% u posedu kompanije Renault, francuskog proizvoaa automobila). Sporazum je stipulirao da se profiti odnose na kontinuirane operacije - poslovanje, posebno iskljuujui profite i gubitke od diskontinuiranih operacija. Sporazum je takoe naznaio da profiti Mack Tracks, koji potiu iz rada u SAD treba da budu obraunati pre bilo kakvih administrativnih trokova koje odreuje matina kompanija. Efekat ovih naznaka je da se ogranii sposobnost rukovodstva kompanije Mack Tracks (i Renault-a) da sniavaju iskazane profite kompanije Mack preko rashoda, koji se odnose na diskontinuirane operacije, ili preko porasta administrativnih trokova korporacije koje se pridodaju Mack-ovom poslovanju. Postojanje konflikata interesa samo po sebi ne znai da e svaka strana preduzeti akcije koje su na tetu druge strane. Na primer strane u konfliktu mogu prvo traiti naine da uine svoje interese kongruentnim. Ipak e na empirijskom nivou jedan model predvianja pojedinanog ponaanja biti pre svega voen utelovljenim vlastitim interesima, te izgleda da e imati znaajnu snagu objanjavanja (naroito u odnosu na modele konkurencije). Savet koji je dao australijski Predsednik vlade (Jack Lang) u to vreme jednom mladom politiaru je u tom smislu interesantan: "U trci za ivot uvek podupiri sopstveni interes,..., jer zna bar je vredelo pokuati."

3. TRANJA ZA POSLOVNO - FINANSIJSKIM INFORMACIJAMA

Tranja za informacijama iz finansijskih izvetaja je izvedena iz poboljavanja procesa donoenja odluka ili nadzora, koja nastaje sa njenom upotrebom. inioci koji odreuju da li se oekuje da e, takvo poboljanje nastati ukljuuju: potencijal informacije da redukuje nesigurnost raspoloivost konkurentnih izvora informacija.

Znaajan element mnogih odluka jeste nesigurnost. Na primer moe biti prisutna nesigurnost o buduoj rentabilnosti firme, kvalitetu njenog upravnog aparata ili u pogledu sposobnosti njenih dobavljaa da ispune obaveze po osnovu sporazuma o garantovanim isporukama. U tom kontekstu postoje dva povezana pitanja: sa kojim nivoom nesigurnosti se suoava donosilac poslovne odluke i koji su oekivani dobici od sniavanja nesigurnosti?

Glava 3 Ponuda finansijskih informacija

koju ulogu moe odigrati informacija iz finansijskog izvetaja u promeni verovanja o nesigurnosti?

33

U nekim situacijama analiza finansijskih izvetaja moe igrati vanu ulogu u revidiranju takvih verovanja. Pretpostavimo da zajmodavci ele da predvide rentabilnost podnosioca zahteva za zajmom, koji se nalazi u relativno stabilnoj industrijskoj grani i pretpostavlja se kontinuitet rukovodstva kao razumna pretpostavka. U tom kontekstu prethodni i sadanji zabeleeni rezultati rentabilnosti mogu biti veoma korisna polazna taka, kada se predvia rentabilnost tokom ivotnog ciklusa predloenog zajma. Opet nas ova linija analiza uverava da je prisustvo baze podataka o bonitetu preduzea i banaka koju e se voditi u naoj zemlji kljuna za dejstvo navedenog trinog mehanizma. U drugim situacijama neizvesnost moe nastati iz onih izvora o kojima finansijski izvetaju mogu dati vrlo malo uvida. Kada se ulazi u istraivanja nalazita nafte i gasa na partnerskoj osnovi, glavna oblast nesigurnosti je geoloka struktura iznajmljenih oblasti za istraivanja, poto ova informacija nije tipino ukljuena u finansijski izvetaj. Slino tome glavna oblast nesigurnosti i neizvesnosti u zajednikim novozapoetim poslovnim poduhvatima odnosi se na izvodljivost i primenljivost novih tehnologija i prihvatanje na tritu novih proizvoda koji nisu jo razvijeni. Tada ponovo finansijski izvetaji ne daju vei uvid u ove oblasti. Ipak i u takvom kontekstu kao to su istraivanja nafte i gasa u okretanju ka novim zajednikim ulaganjima finansijski izvetaju mogu igrati indirektnu pozitivnu ulogu. Kvalitet i reputacija rukovodstva kritina je varijabla u takvim partnerskim odnosima i ulaganjima. Finansijski izvetaji prethodnih aktivnosti sa kojima se bavilo rukovodstvo firme mogu biti koristan input u procenjivanju njihovih prolih rezultata. Treba ipak istai da rezultati empirijske studije iz 1985. godine ukazuju da na tritu u znaajnoj meri deluju efekti reputacije u biznisu. Informacije iz finansijskih izvetaja jesu jedan od mnogih izvora informacija, koji je na raspolaganju zainteresovanim stranama koje smo naveli.

4. SISTEMATIZACIJA OSTALIH IZVORA FINANSIJSKIH INFORMACIJA

Ostali izvori finansijskih informacija obuhvataju: izvetaje koji su usmereni na kompaniju kao to su izvetaji o dividendama i izvetaji o proizvodnji izvetaje koji su usmereni na industrijske grane, kao to su novi ugovori o nadnicama sa sindikatima izvetaje koji su orijentisani na privredu kao celinu, kao to su izvetaji o kretanju ponude i tranje novca, kamatnih stopa, itd.

5. KOMPARATIVNE PREDNOSTI INFORMACIJA IZ FINANSIJSKIH IZVETAJA

Postoje osnove po kojima finansijski izvetaji mogu imati komparativnu prednost, u odnosu na ove konkurentne izvore informacija: Informacije iz finansijskih izvetaja sadre varijable koje su veoma interesantne za irok krug stvarnih i potencijalnih korisnika. Usled razlika u miljenju izmeu kupaca i prodavaca o buduim prihodima, mnogi takvi ugovori ukljuuju element obezbeenja. To se moe bazirati na uzimanju procenta od zaraenih prihoda u meri u kojoj su ostvareni. Tada finansijski izvetaji poseduju komparativnu prednost u odnosu na ostale izvore informacija, poto oni izvetavaju o varijabli koja je od neposrednog interesa za ugovorne strane. Informacije iz finansijskih izvetaja su pouzdan izvor informacija. Otuda proistie i njihov potencijal da sniavaju neizvesnost. Jedan od razloga pouzdanosti bi mogao biti u postojanju revizora koji dodatno potvruju i poveavaju kredibilitet finansijskih izvetaja koje je prezentiralo rukovodstvo. Sledei razlog je da

34

spoljne zainteresovane strane mogu shvatiti da novi proizvodi mogu posedovati vei sadraj odnosa sa javnou nasuprot informacija ve sadranih u finansijskim izvetajima. Informacije iz finansijskog izvetaja su jeftiniji standardni izvor informacija. U veini sluajeva kada firme objavljuju vlastite finansijske izvetaje ne naplauju ih pojedinim korisnicima. Na suprot tome agencije koje se bave ovim poslom naplauju svoje usluge (to ponekad nije beznaajno), da bi se pristupilo njihovim bazama podataka koje su komercijalno raspoloive. Ovo je upravo argument da javni registar za praenje i ocenu boniteta preduzea, banaka i drugih privrendih subjekata mora biti organizovan na isto komercijalnoj osnovi, jer je to svetski standard i praksa . Informacije iz finansijskog izvetaja su izvor drugih informacija. U nekim sluajevima rukovodstvo moe sniziti vrednost informacije koju nude konkurentni komercijalni izvori poput spoljnih agencija. Menaderi mogu bez oklevanja i zastoja blagovremeno obelodanjivati informacije o budetu firme (biznis plan), informaciju o uticaju novih dogaaja na firmu, i tako dalje. Uopte reeno potencijal informacija iz finansijskog izvetaja da postanu blagovremene vei je sa objavljivanjem finansijskih izvetaja, koji se odnose na budue godine (na primer predvianje prihoda), nego ako se odnose na izvetaje raunovodstvene revizije finansijsih izvetaja, koji su usmereni na tekuu i prethodne godine. Za veinu pozicija koja su obuhvaene u finansijskom izvetaju koji je revizija pregledala i revidirala, vremenska sukcesivnost izgleda da nije izvor komparativne prednosti. Time bi baza podataka o bonitetu postala prvi, nezamenljivi i pravi izvor bazinih pouzdanih finansijskih informacija trinog tipa za inicijalnu analizu boniteta preduzea i banaka u naoj zemlji. . Ovo gledite o izvorima konkurentnih informacija znaajno je u oceni uloge koju poseduju finansijske informacije u procesu nadzora poslovnih odluka. Kao to se moe zapaziti izrada i publikovanje periodinih i godinjih finansijskih izvetaja jedan je od naina na koji akcionari mogu nadgledati ponaanje rukovodstva. Ipak postoje mnoga druga sredstva nadzora: savet direktora, upravni i nadzorni odbor, zajmodavci korporacije, analitiari vrednosnih papira, i mnogi drugi. Svi zajedno mogu potencijalno pruiti informacije o ponaanju rukovodstva. Takoe za nadgledanje rukovodstva mogu se koristiti nefinansijske informacije, kao to su to izvetaji o proizvodnji i o udelu na tritu, kvalitet menadmenta i odnosa sa javnou. U okviru firme pojedini rukovodioci mogu delovati kao nadzor jedni nad drugima (sistem interne kontrole i interne revizije). U takvom okruenju i rasporedu odnosa, finansijski izvetaji e se koristiti samo kada su trokovno efikasna sredstva nadzora. Zapaziete da u veini sluajeva izbor nije u odabiru jednog sredstva nadzora iskljuivanjem ostalih. Pre je pravi izbor u brizi za odgovarajuom meavinom (eng. mix) mnogih sredstava nadzora koja su raspoloiva. Time e baza podataka o bonitetu u naoj zemlji preuzeti ulogu jednog od elemenata stabilnosti privreivanja.

Deo 1 Trita i institucije

Press Clipping 3.1 Argentina zemlja fina

Pregovori sa Fondom Prethodna godina je bila vreme zamarajuih, tekih i neizvesnih pregovora argentinske vlade sa Fondom. Strunjaci iz Vaingtona su prvo bili veoma vrsti i neumoljivi. Izrazili su poetnu dozu skepse da li je predsednik Eduardo Duhalde u stanju da spase privredu. Jo izraenije sumnjaju da e je uspeno reformisati. Veinski vlasnici MMF-a, itaj grupa 7 najbogatijih zemalja su promenili kurs. Poto je sve na poetku i kraju dana samo ogoljena politika, Fond je okrenuo kormilo prema zahtevima Italije, Francuske i SAD. Ponuen je posebno uparen "tranzicioni" zajam Fonda koji e trajati est meseci. Do tada nita od novog novca. Fond se brine samo da voda bude izmeu usta i nosa Argentine, da se zemlja ne udavi, a otom potom. Diplomatska elegancija Fonda upravo je u tome da blagovremeno i diskretno odobri zajam koji e omoguiti da Argentina ne padne u docnju sa ratama koje dospevaju ovih dana. Pomogni mi da ti pomognem Novi zajam Fonda je stvarno ruka pomoi pruena Argentini. Krajem novembra je izostalo plaanje rate od 800 miliona dolara. Nove rate dolaze to je neprihvatljiv scenario izostanka otplate za Fond i Banku. Ovako izgleda kao da je Fond "overio" podrku programu ekonomskih reformi, odnosno da je uveren da je "majstor" ponovo u radionici. Vladini ekonomisti "pevaju" da je recesija davna prolost. Za to primaju platu i treba lepo da pevaju. Cinizam - razoarani idealizam Sve ukazuje da mesta optimizmu u Argentini nema previe. Kolaps je

Glava 3 Ponuda finansijskih informacija 35 izbegnut, za sada. Vlada kao da je u stanju da kreira makar privid stabilnosti. Iskustvo Argentine ukazuje da je posle gigantskih devalvacija sledila hiper inflacija. Istorija se nije ponovila ovog puta. Devalvacija je obavljena u ekonomskoj depresiji sa visokom nezaposlenou, to su bili pravi amortizeri. Na suprot mranim projekcijama ekonomista u Vaingtonu, ekonomska politika je ostvarila bolje rezultate od oekivanih. Nisu tampali novac. Odrali su javnu potronju pod kontrolom tako da su realno skresani javni rashodi. ak su upodobili monetarnu politiku. Centralna banka se stara o likvidnosti dobrih banaka i odrava stabilnost kursa. Postepeno se vraa poverenje javnosti u pezos i u banke. Firme su primorane da svoje devizne prilive dre u bankama. Sve to stvara prostor za postepenu liberalizaciju i odmrzavanje deviznih depozita i rauna. Krhka stabilnost Inostrani investitori i argentinski analitiari razliito vide izglede. Neki su optimisti drugi previe zabrinuti. Sa dolaskom prolenih izbora politiari pritiskaju papuicu budetske potronje. Vlast je slatka, pa je pitanje ta e sada predsednik Duhalde initi. Moe da odloi izbore, da pokua ponovo da se kandiduje, ili ko zna ta tree. Politike neizvesnosti i rizici ukazuju da je ekonomska stabilnost i izgledi pod znakom pitanja. To svakako moe izazvati stampedo na banke, zbog ega niko nema hrabrosti da o tome ak i razmilja. Ekonomska politika i problemi Zato ne rei jasno da je Argentinska drava bankrotirala. Isto vai i za nau. Ko ne plaa dugove po svojoj volji mora ii pod starateljstvo poverilaca i suda. Sve ostalo su samo prazna naklapanja koja nikuda ne vode. Ima "vrhunskih" strunjaka koji tvrde da drava ne moe bankrotirati, ali moe, i te kako. Ako to nije institucionalno moe biti sutinski, to ne menja rezultat, ali bitno smanjuje izglede finansijskog oporavka. Verovatno e na ove jasne, nedvosmislene i jednoznane zakljuke moda i skoiti neko da "grakne": "ne, niste u pravu". Ipak, biznis i ekonomija nisu slobodne pevake discipline, ve vrlo disciplinovane discipline. Pravila postoje, mogu da se potuju ili ne. Svaki pristup prednosti ima, ali i nedostatke. Uz to je finansijski sistem Argentine insolventan. ta je sa naim ne zna se jer to nismo analizirali, mada su analogije jasno prisutne. Argentina nema pristup inostranim deviznim berzama i izvorima finansiranja. Bez kredita nema ekspanzije izvora i krug je zatvoren. Banke nee da odobravaju zajmove dok ne budu sigurne ta e biti posebno u pogledu pouzdanosti pravnog sistema. Mali korak za posrnulu privredu Argentinska privreda vie nije na kolenima, jo manje na leima, ve lei na stomaku. Sporazum sa Fondom e je izvui, ali samo privremeno iz finansijske izolacije. Vlada stoji pred pregovorima o reprogramu duga od "samo" 100 milijardi dolara i to privatnim kreditorima. Mogue je da e poverioci prihvatiti znaajan otpis potraivanja. Uslov za to e biti formiranje budetskog vika pre plaanja kamata. To je osnov za servisiranje inozajmova, i to znatno iznad ovogodinjeg nivoa od 2,5%. Situacija lii na to da e poverioci doneti spisak za "veliko spremanje" kue, bolje reeno listu ta sve i ko treba da uradi. Rei da je najgore prolo (u Argentini) je lepo, istovremeno i istina jer tamo je sada pravo leto. A leto zima nije, zbog ega verovatno nije ni preterano hladno. Koliko e jo tako biti osetie na svojoj koi Argentinke i Argentinci i njihova deca Argentinii. Nae je da pratimo sa daljine i nikako da ne verujemo da se sve to dogaa samo drugima. Branko . Ljuti Izvor: Dnevni list Danas, 20 januar, 2003.

6. KLJUNE TAKE
Vano je spoznati da nijedan pojedinaan izvor finansijskih informacija pogotovu ne izolovani raunovodstveni iskaz ne poseduje monopol nad informacijom, koja se moe koristiti za donoenje odluka. To vai i za jedinstvenu javnu registracionu bazu podataka, za praenje i ocenu boniteta preduzea i banaka. Ovoj instituciji ne treba da se pridodaju one funkcije koje ne poseduje, pa tada nee ni biti razoarenja da nije uspela u onome to i nije njena uloga. Time se suava i polje delovanja "potencijalnih nevernih Toma", za koje je sve ono to oni pokreu i rade odlino, a ono to drugi rade pravi neuspeh i propast. Pokuaji pojedinanih izvora finansijskih informacija da razviju ili da suze svoje aktivnosti, mogu uticati na tranju za informacijama koje nude drugi izvori. Na primer, odluka firme da objavi podatke o trinoj vrednosti svih njenih oblika imovina koje je potvrdila raunovodstvena revizija, moe smanjiti tranju da analitiari vrednosnih papira nezavisno procenjuju ove podatke. Baza podataka o bonitetu koja e se formirati, takoe e smanjiti tranju za nekvalitetnim izvorima finansijskih informacija, podii kvalitet ponude finansijskih informacija i uvesti svetski standard u finansijsko izvetavanje u domenu same baze podataka o bonitetu. Metodologija novo formirane baze podataka u potpunosti je nezavisna i stabilna u odnosu na mogue promene obraunskog sistema i kontnog plana. Baza podataka o bonitetu u narednoj fazi e delovati u pravcu nune i preko potrebne meunarodne standardizacije finansijskog izvetavanja u naoj zemlji.

36

Deo 1 Trita i institucije

7. BIBLIOGRAFIJA I DODATNA LITERATURA

Beranek W. (1981) Research Direction in Finance. Quarterly Review of Economics and Business, 21, Spring., str. 6-24. Greener M. (1978) The Penguin Dictionary of Commerce. Harmondsworth: Penguin Books Ltd. Greenwald D., and Associates (1973) Dictionary of Modern Economics. Second Edition. New York: The McGraw-Hill. Petrovi M. (1978) Uporedno razmatranje osnovnih kategorija poslovnih finansija. Referat koji je na slovenakom jeziku podnet na X simpozijumu o raunovodstvu i poslovnim finansijama, Portoro Mart. Risti ., Ljuti B.. (1990) Finansije preduzea: Teorija i politika poslovnog finansiranja. Beograd: Savremena administracija. Van Horne J.C. (1986) Fundamentals of Financial Management. London: Prentice Hall International. Vasiljevi B.A., Ljuti B.. (1997) Bonitet preduzea, banaka i drugih pravnih lica. Izvori, registrovanje, metodologije, analiza i saoptavanje. Beograd: Narodna banka Jugoslavije - Zavod za obraun i plaanja. Weston F.J. (1981) Developments in Finance Theory. Financial Management, 10, str. 5-22.