1.

Uvod Nije dovoljno znati Treba hteti promeniti Nije dovoljno hteti Mora se uiniti

Ne postoji neka generalno prihvaena definicija ili model koji objanjava ko je preduzetnik, ta to on radi i po emu se on razlikuje od drugih. Kriterijumi za definisanje preduzetnitva se kreu od kreativnosti i inovativnosti do linih karakteristika pojedinaca. Preduzetnik se esto koristi da oznai osnivaa firme koji poinje biznis, kojim se niko pre toga nije bavio. U tom kontekstu svi oni koji npr. kupuju neiju firmu po definiciji nisu preduzetnici. Richard Cantillon se smatra zaetnikom teorije preduzetnitva. Njegov koncept se zasniva na riziku koji preduzetnik snosi kupujui odredjenu robu po poznatoj ceni,a prodajui je po ceni koja je neizvesna.Tako da uloga preduzetnika prestavlja prirodu rizika i neizvesnosti sa kojim se suoava preduzetnik, uloga vlasnika tj. kapitaliste i preduzetnika u ekonomiji i inovativna funkcija preduzetnika.

Generalno posmatrano, preduzetnitvo predstavlja irok okvir za povlaenje raznih poslovnih poteza unutar kojih se odvijaju preduzetnike aktivnosti. Kako e se razvijati preduzetnike aktivnosti i da li e one kao krajnji ishod imati pozitivan ili negativan rezultat, zavisi od velikog broja faktora koji determiniu razvoj raznih aktivnosti. Za preduzetnike ideje i tenje nema granica. Strana poslovica nebo je granica, u punom smislu rei odraava delovanje preduzetnika.Svaka prepreka je pravi izazov za dodatne napore i svojstvena preduzetnika reenja. Jedna savladana prepreka dovodi do daljeg snaenja i poveanja. Spremnosti da se bre, uz manje napora i trokova prebrode naredna,mnogobrojna i tea ogranienja na putu ka poslovnom uspehu.Za preduzetnike poduhvate vai maksima POKUAJ POPRAVI UINI. Preduzetnik se ui na sopstvenim i tuim grekama, ime stie dragoceno znanje i iskustvo. U veini sluajeva nisu u pitanju line sposobnosti preduzetnika ve uslovi pod kojima se odvijaju njihovi poslovni poduhvati. Klasino poimanje preduzetnitva je da je to skup ljudskih aktivnosti na kombinovanju resursa radi ostvarivanja odredjenog poslovnog poduhvata.U ekonomskoj aktivnosti resursi se ne mogu upotrebiti odvojeno jedan od drugog, odnosno spajati.U svakom konkretnom sluaju trai se ona kombinacija koja tedi oskudne resurse,a osigurava najvei obim poslovanja.

2.Razvoj preduzetnitva i biznisa Preduzetnitvo se razvija u dva pravca: Kao individualno preduzetnitvo koje se zasniva na trinoj konkurenciji malih i srednjih preduzea i obino predstavlja spoj svojine, upravljanja i rizika u jednoj osobi ili preduzetnikoj grupi. Kao interno korporacijsko preduzetnitvo koje je povezano s ogranienom konkurencijom i podelom svojinskih, upravljakih i rizinih funkcija Preduzetniki pristup poslu podrazumeva sledee: Svi misle i svi rade Decentralizaciju i participaciju zaposlenih u odluivanju Timski rad Brie se konvencionalna granica izmeu preduzea i okruenja,pa se sve promene u okruenju direktno reflektuju na direktnu organizaciju preduzea

Savremeno poslovanje moe se razvijati samo na radnikovom znanju, invenciji, sposobnosti za bre promene u strukturi radne produkcije i timskom radu i odluivanju. Znaajna grupa savremenih istraivanja u oblasti preduzetnitva, istie sposobnost uoavanja potencijalne anse, kao preduzetniki kvalitet br. jedan. Kljuni faktor preduzetnitva lei u inovativnosti pojedinca i ne mora da podrazumeva vlasnitvo. Ono to je posebno bitno jeste da se potencijalna ansa izvodi iz odreenog problema, za ije je reavanje potrebno napraviti odreenu promenu. Preduzetnik pored uoavanja problema i spoznavanja odreene anse na tritu treba da poseduje i sposobnost adekvatnog organizovanja u praksi u cilju realizacije takve anse. Preduzetnici ive sa ubeenjem: U svakom problemu lei potencijalna ansa. Dobro je da ima problema, jer sve dok oni postoje,realne su anse da se ostvare odreene koristi na obostrano zadovoljstvo. Meutim, njih treba na adekvatan nain prepoznati, operacionalizovati i u praksi iskoristiti. Preduzetnik je u stanju da prepozna ta je drugima potrebno i da zatim kreira neku njihovu potrebu. On je u stanju da anticipira trendove na tritu i da prepozna anse koje drugi nisu u stanju da vide. Svaki biznis uvek poinje odreenom idejom. Svi proizvodi i usluge,koji potencijalno mogu da postanu predmet poslovanja su na poetku samo preduzetniki san. Meutim,da bi ideja imala anse da bude uspena,od velike je vanosti verovanje u nju, bazirano na ubeenju da ona ima trine potencijale. To znai da preduzetnik mora realno da istrai i oceni mogunosti plasmana svog proizvoda tj. usluge. Poto se uveri da ideja ima trini promet,on mora da veruje da je upravo on ta osoba koja moe uspeno da realizuje i iskoristi takvu ideju u praksi.

to bolje potencijalni preduzetnik razume sebe i poznaje svoje dobre i loe strane,lake e uoiti kada i gde treba da se osloni na druge u kreiranju i realizaciji njegovog biznisa.Ono to je potrebno jeste da postoji ubeenje da je izabrani biznis pravi biznis. Preduzetnici imaju viziju onoga to je mogue i spremni su da investiraju svoje vreme,trud, rad i novac u proces transformacije svoje ideje u konkretan proizvod tj. uslugu.Oni se pridravaju sledee filozofije: Najbolji nain da se predvidi budunost je da se ona otkrije.

Svaka faza preduzetnikog putovanja trai od preduzetnika izuzetnu upornost i istrajnost.Svaki biznis ne zahteva toliko puno vremena,ali je evidentno da svaki od njih zahteva strpljenje i veliku upornost.Poto je biznis lansiran,upornost preduzetnika je potrebna u neposrednom odvijanju procesa proizvodnje,njenog kontinuiteta,kao i reavanje brojnih problema i izazova koji se javljaju.U nekim situacijama meutim,nije ba najbolje i najpametnije biti uporan i istrajan po svaku cenu,jer se to granii sa tvrdoglavou. Preduzetnici sa potencijalnom preduzetnikom ansom treba da: U svakom problemu vide odreenu ansu. Uvek trae oblasti u kojima potrebe ljudi ili nisu zadovoljene ili su zadovoljene na neadekvatan nain. Da razmilja slobodno i samostalno. Bude uveren da njegova ideja poseduje stvarnu trinu opravdanost. Veruje u biznis ideju. Odie samopouzdanjem. Da veoma malo obraaju panju na ono to se desilo u prolosti. Da u sadanjem trenutku aktivno rade na otkrivanju novih ansi,koje se nalaze na nekom bliem ili daljem vremenskom horizontu. Ispoljavaju kreativnost u svim fazama biznisa. Poseduju sposobnost da se zadre postojei i kreiraju novi kupci. Spreman da se bori sa brojnim problemima koji prate njegov biznis. Prihvata injenicu da otpoinjanje i upravljanje biznisom podrazumeva elemente rizika,ali on upravlja rizikom. Definie nivo prihvatljivog rizika i pokuava da shvati ta dobija,a ta gubi ako rizikuje. Da nikada ne odustane od realizacije odreene ideje, sve dok veruje da postoje znaajne trine mogunosti za njgov proizvod ili uslugu

3.Planiranje poslovne mogunosti Identifikacija nove ideje prestavlja veoma sloen zadatak. Najvei broj novih ideja ne

dolaze same po sebi,ve nastaju kao produkt razvijenog mehanizma za identifikovanje potencijalne ideje. Najvanji izvori identifikovanja potencijalne ideje su: Potroai Preduzetnici posveuju posebnu panju potroaima, tj. oni pokuavaju na neformalan nain da testiraju neki proizvod ili uslugu i na osnovu povratne informacije da kreiraju neku ideju. Kompanije Preduzetnici treba takoe da razvijaju i formalan metod za testiranje i razvoj proizvoda i usluga,koji se nude postojeim ili novim kompanijama. Najee ove analize ukazuju na nain kako treba poboljati postojeu ponudu, to rezultira novim poslovima. Koniranje Ovo je jedan od naina koji se najee koristi za prikupljanje poslovnih ideja.Naime ,analizom strukture ponude proizvoda i usluga uoava se deficitiranost odreenih proizvoda ili usluga i na taj nain se formira ideja koji bi to bili proizvodi koji bi trebali da upotpune postojeu ponudu na tritu.Ovako iskristalisana ideja slui kao osnova za otpoinjanje i razvoj novih poslova. Kanali distribucije lanovi distribucionih kanala su takoe odlian izvor ideja.Zbog tesne povezanosti sa tritem,lanovi distribucionih kanala najee imaju dobre sugestije za kompletno nove proizvode. Istraivanje i razvoj Istraivake organizacije predstavljaju najvei rasadnik novih ideja,kojima se kasnije slue preduzetnici i primenjuju ih u praksi. Franinzing Ovo je takoe jedna od mogunosti zapoinjanja biznisa,gde se koristi ve razradjena poslovna ideja,ime firme ,steeni imid firme, znanje i iskustvo koje daje na uslugu preduzetniku,zata mu ovaj plaa nakadu. Kupovina firme Pojedinci se mogu opredeliti za kupovinu ve razvijenog biznisa u cilju voenja svog biznisa. Lino iskustvo U ovom sluaju pojedinci formiraju nove ideje na osnovu ranijih iskustva steenog znanja.

4.Izbor biznisa Prvo, biznis treba da odraava linost i interese preduzetnika.On takoe treba da se odnosi na oblast rada u kojoj e preduzetnik da uiva i to je posebno vano za koju poseduje odreena znanja i iskustva.Ukoliko preduzetnik nema veliki interes za posao koji je odabrao,bie mu izuzetno teko da odgovori svim obavezama koje se nameu u uspenom biznisu. Ukoliko preduzetnik eli da pone biznis u kom ima veliki interes, ali ne i iskustva moe pronai poslovne partnere koji poseduju odredjena eljena znanja, ili dodatnu obuku uz eljene oblasti. Drugo,vaan kriterijum za izbor biznisa se odnosi na izbor koji ima svoje trite i profitne potencijale vee ili jednake od preduzetnikovih finansijskih oekivanja. Neki preduzetnici su zadovoljni sa umerenim,ali stabilnim prihodom, a druge ele bogatstvo i mo. U celoj stvari kljuni momenat je da je izabrani biznis konzistentan sa eljama i mogunostima preduzetnih ljudi. Bolje je realno analizirati potencijale za realizaciju biznis ideje pre ulaska u posao, nego posvetiti mesece i godine razvoju ideje, pre nego to se konstatuje da biznis nikada nee ostvariti eljene finansijske efekte.

4.1.Analiza opcija Prvo to je neophodno jeste proceniti raspoloivo vreme,finansijske resurse, strunost, prihvatljivi nivo rizika i finansijska oekivanja. Zatim se vri izbor biznisa koji na najbolji nain usklauje potencijale preduzetnika i njegova eljena oekivanja.U procesu traganja i iznalaenja biznis ideje,neophodno je analizirati da li su takve ideje prihvatljive i da li ih treba realizovati.Da bi se donela konana odluka koji biznis otpoeti , potrebno je napraviti ozbiljne analize. Osnovni cilj je da se pronae biznis koji na najbolji nain povezuje potencijale, interese i budua oekovanja preduzetnika. Vreme koje planira da posveti razvoju biznisa je glavni determinirajui faktor biznisa kome se treba posebno posvetiti.Ko eli da razvije biznis u svom slobodnom vremenu,potrebno je da se opredeli za takav biznis koji zahteva mnogo manje anganovanje.Potpuno je drugaija slika ukoliko eli da se biznisom bavi u punom radnom vremenu.Ukoliko se opredeli za ovu drugu varijantu, postoje znaajne razlike po pitanju stila ivota koji eli da ima ili da odri prilikom realizovanja biznisa.Zatim pitanje vremenskog perioda,koji je tesno povezan sa pitanjem konkurencije,njihove snage i nae sposobnosti da ih potisnemo sa trita. Iskustvo je veoma bitan faktor u otpoinjanju novog biznisa.Za one koji nemaju iskustva u izabranom biznisu,nivo rizika koji se moe smanjiti na vie naina.Npr. pronalaskom biznis partnera, ili imati odreen broj zaposlenih koji poseduju potrebno znanje i iskustvo.

Nivo prihvatljivog rizika: razvoj (moe li se transformisati ideja u konkretan proizvod) proizvodnja (da li je u mogunosti da ekonomino proizvede proizvod) marketing (poto je proizvod proizveden,moe li se prodati) menadment (ako moe da se proda proizvod,da li ta prodaja donosi profit) rast ( moe li se efikasno upravljati rastom biznisa) Potencijalni finansijski rezultati su samo jedan od faktora koje treba razmatrati u procesu odluivanja o otpoinjanju nekog biznisa. Moda je mnogo bolje krenuti poslom koji se stvarno voli i u kome se uiva ,ali koji donosi samo 100 novanih jedinica godinje,nego baviti se poslom koji preduzetnika ini nezadovoljnim,a koji donosi veu sumu novca. 4.2.Koraci u analizi biznis opcija Da bi doneo odluku vezanu za izbor biznis ideje koju e u praksi realizovati,pred preduzetnikom se nalazi veoma teak i delikatan zadatak analiziranja velikog broja biznis opcija.U obavljanju ovog posla,preduzetnik primenjuje metodu korak po korak. Ti koraci su sledei: KORAK 1. Evidentiranje problema na tritu Prvi korak u procesu definisanja biznis ideje je vezan za paljivo oslukivanje trita.U tom kontekstu,preduzetnik treba da napravi listu i utvrdi segmente u kojima potrebe ljudi nisu zadovoljene na adekvatan nain,ili uopte nisu zadovoljene. KORAK 2. Identifikovanje odgovarajuih poslovnih ansi Panja se sada usmerava na pitanje da li odreeni problem ili trini gep moe da se transformie u biznis ansu. Ovaj korak trai pametno razmiljanje,i u njemu je od manje vanosti da li je biznis profitabilan ili ne.Od velike pomoi moe i da bude tehnika trine saturacije koja omoguava sagledavanje slobodnog prostora na tritu kao i mogunosti ukljuivanja novog biznisa.Takoe se koristi i tehnika segmentacije gde se vri identifikovanje tipova kupaca i stepen zadovoljenja njihovih potreba.

KORAK 3. Utvrivanje potrebnih resursa za realizaciju odreene poslovne ideje Poto je identifikovao probleme koji postoje na tritu i definisao potencijalne poslovne anse,preduzetnik treba da utvrdi potrebne resurse za njenu realizaciju .Ostali faktori koji su

preduslov za startovanje biznisa su : odgovarajua tehnologija,potrebne investicije ,zapoljavanje saradnika. KORAK 4. Projektovanje finansijske dimenzije U ovoj fazi potrebno je utvrditi ,u najgrubljim crtama,oekivani nivo prodaje,trokova,profita,inicijalnih ulaganja kapitala,projektovanog toka sredstava.Ovde treba odgovoriti na 3 pitanja.Prvo ,koliko novca je priblino potrebno da bi se otpoele pojedine biznis opcije? Drugo, koliki profit proizvodi svaka biznis opcija?I tree, kada biznis generie pozitivan tok sredstava? Biznis se moe poeti iz puno razloga,ali da bi se preduzetnik oseao gospodar svoje sudbine,njegov biznis mora da stvara profit.1 Sve biznis opcije treba rangirati na bazi njihove finansijske isplativosti ,pri emu preduzetnik treba da eliminie one opcije koje nemaju,ili imaju ograniene,profitne potencijale. KORAK 5. Rangiranje pojedinih poslovnih ideja na bazi linih preferencija,finansijske isplativnosti i nivoa rizika Line preferencije su veoma vaan faktor koji se mora uvaavati u analizi biznis opcija.Preduzetnik tek na kraju treba da rangira preostale opcije,za koje je utvreno da su profitabilne,pitajui se u koji biznis je spreman da investira svoj ivot? Od izuzetne je vanosti za preduzetnika da proceni ta e mu biznis uzeti od njegovog privatnog ivota,i koliko je on spreman da poputa pod naletom posla kojim se bavi.

KORAK 6. Izrada biznis plana.Predstavlja detaljnu ocenu biznis ideje i njenu operacionalizaciju.

Dr Pavle Popovi, Preduzetnitvo Granice rasta, Beograd, 1995.,

5.Koncipiranje i planiranje mogunosti proizvodnje

Nezavisno o kakvom je preduzeu re,preduzetnik obavezno mora odgovoriti na odreeni broj pitanja pre osnivanja preduzea. Privatni preduzetnik bi morao nai to jasnije odgovore na neka pitanja kao to su: Za koga i ta proizvoditi? Ko su osnivai preduzea? Kako proizvoditi? Kako obezbediti kapital? Kako izraditi plan poslovanja preduzea? Kako stei potrebna organizaciona znanja? Prvo i temeljno pitanje na koje treba odgovoriti je: Ko je kupac? Obino se misli da je bitno reiti pitanje poslovnog prostora,sirovina,tehnologije,kredita,a kupac se decidirano ak i ne spominje,ve se elaboratu spominje obino neki neodreeni pojam domaeg ili spoljnog trita. Meutim, ivotna logika koju praksa jedino priznaje, trai sasvim drugaije ponaanje, a to je da se najpre utvrdi kome e se neto prodavati i onda detaljnije s njim precizira ta e to biti,kog kvaliteta,cene i sl. Da bi doao do odgovora za koga i ta proizvoditi,preduzetnik teorijski gledano moe slediti etiri strateka puta: Postojei proizvod plasirati na novo trite; Postojei proizvod plasirati na postojee trite; Novi proizvod prodati na stranom tritu; Novi proizvod plasirati na postojee trite.

U rasponu neizvesnosti, preduzetnici moraju razmiljati, procenjivati, ocenjivati i napokon odluiti ta e i za koga proizvoditi. Kada se samo jedna osoba pojavljuje kao osniva,tada se postupak pripreme,a zatim voenja i razvitka preduzea pojednostavljuje utoliko to prilikom odluivanja nije potrebno niti zajedniko telo upravljanja,niti usaglaavanje stajalita meu osnivaima upravljaima. Sam akt o osnivanju donosi jedna osoba,ona je nosilac i potpisnik svih odluka o preduzeu. Ali kad vie osoba osniva preduzee treba reiti pitanje njihovog meusobnog odnosa u obezbeenju poetnog uloga, upravljanja preduzeem, organizacije rada... Poetni ulog moe biti u visini minimalnog zakonskog uloga,ali s minimalnim propisanim kapitalom za osnivanje preduzea nije mogue zapoeti niti uspeno obavljati poslovni proces. Upravljanje preduzeem izuzetno je znaajno za uspenost i razvitak preduzea. Recept za najefikasnije reenje nije mogue dati unificirano ve ga treba traiti u svakom pojedinanom sluaju.

Onaj ko se odlui da bude preduzetnik nakon to odgovori na pitanje za koga e i ta proizvoditi, nuno mora odgovoriti na pitanje: kako taj proizvod izraditi? Budui da mogu biti razliite opreme,tehnologije i tehnike izrade ,razliite sirovine i sl. nije nimalo lako dati jedan odgovor. Neki predmet se moe proizvesti uz razliitu upotrebu ljudskog rada i uz razliitu upotrebu strojeva, sirovina i energije. Svaki od tih faktora proizvodnje ima svoju cenu po kojoj se moe nabaviti. Kombinacija pri kakvoj e ukupni trokovi biti minimalni,smatrae se optimalnom kombinacijom koja e preduzetniku najbolje odgovarati, jer e svaka druga tehniko tehnoloka kombinacija,razliita od optimalne,uticati na poveanje ukupnih trokova,te bi preduzetnik,ve u startu morao proizvoditi uz veu,odnosno nepovoljniji faktor trokova.Gde troak moe biti najnii,tamo je i mogunost najboljeg izbora,odnosno odluke kako proizvoditi. Kad utvrdi ta,za koga i kako e proizvoditi,preduzetnik treba da odgovori na pitanje :kako osigurati finansijska sredstva potrebna za organizaciju i realizaciju proizvodnje? Ukoliko preduzetnik ima vlastiti kapital,situacija je jednostavna.Preduzetnik se,naime ,moe uputiti u banku,podignuti novac i uloiti ga u posao gradnju proizvodnog pogona,osnivanje preduzea ili formiranje trgovakog drutva.Ukoliko preduzetnik je upuen na anganovanje tuega kapitala on mora odluiti hoe li se obratiti banci ili pak privatnoj osobi za potrebni poetni kapital.Pod uslovom da mu banka odobri potrebna finansijska sredstva,preduzetnik je reio problem i on izvodi svoj projekt,u naelu ,kao da ima vlastita sredstva.Meutim,ako banka oceni njegov projekt suvie rizinim ili ne profitabilnim i zbog toga mu ne odobri kredit,preostaje mu da se obrati privatnim licima,i to od poslovnog projekta,a zatim i onima koji ga,uz odgovarajuu naknadu,smatraju umesnim i korisnim. Nikad nije dobro osnivati preduzee pa tek onda razmiljati ta e se raditi. Kod nas se to esto ini.To se vidi ve po tome to je veina novoosnovanih preduzea kod nas registrovana za sve mogue delatnosti.To je znak da preduzetnik nije raistio ta e raditi,ve polazi od toga da e neto od svega navedenog raditi i tako pokuava sebi smanjiti rizik.Umesto osnivanja preduzea napamet,treba najpre istraiti poslovni plan kroz koji e se sve konkretno sagledati:prodaja,nabavka,trokovi,dobit i dr. Ukoliko preduzetnik nije u stanju sainiti konkretan poslovni plan onda vrlo malo zna o poslu,pa je bolje da ne ide u tako veliku avanturu i rizik.

6.Novi biznis Otpoinjanje novog biznisa zahteva obimna istraivanja i analize ukoliko se eli minimiziranje elemenata poslovnog rizika.Istraivanja i kreiranja odreenog biznisa od nule su mnogo tea i neizvesnija od istraivanja kupovine postojee firme. Potrebno je pokriti sledee segmente istraivanja: Istraivanje potreba za konkretnim biznisom tj. proizvodom ili uslugom Lokacija Trite Analiza fizikih kapaciteta Pitanje ljudskih resursa potrebnih za odvijanje posla Projekcija finansijskih pokazatelja. Preduzetnik pre nego to krene u realizaciju svoje biznis ideje,mora da utvrdi da li postoji potreba za njegovim biznisom na odreenom teritorijalnom prostoru.Ako ne postoji dovoljna tranja,postoji velika verovatnoa da firma nee biti profitabilna. Da bi smo odredili lokaciju potrebno je da znamo: Ko su potencijalni kupci i ta je to to ih privlai da kupe proizvod koji im se nudi? Koje su karakteristike potencijalnih kupaca? Koliko su efikasni potencijalni konkurenti i gde su locirani?Poreenje lokacija koje imaju najvie kupaca sa lokacijama koje imaju najeu konkurenciju,omoguuje uvid u najbolju lokaciju za novi biznis. Potrebno je dobro sagledati poziciju trita, jer tesno povezana sa faktorom lokacije je analiza broja stanovnika i njegovih karakteristika. Neophodne informacije kod fizikih kapaciteta su: Obim neophodnih radova Graevinska specifikacija Tip opreme koja e se instalirati Izrada neophodnih projektnih reenja Danas je sve vie zastupljena potreba za razvijanjem i usavravanjem ljudskih resursa zbog njihove izmenjene uloge u novonastalim uslovima poslovanja.Obuka ljudskih resursa za odreene poslove se obavlja prvenstveno u smislu poveanja znanja i kvalifikacija zaposlenih s namerom da se to bolje izae u susret i odoli konkurenciji koja dolazi iz spoljnog okruenja. Preduzetnik mora da sa to veom preciznou pokuava da projektuje budue rezultate svog biznisa. Poznavanje tano iznosa potrebnog kapitala i njegovih moguih izvora su izuzetno vani faktori uspenog otpoinjanja nekog biznisa.Svi poslovi nisu odmah profitabilni,to znai da je na poetku mogue imati vee novane izdatke od novanih dobitaka.

7.Poslovni plan Neophodno je imati plan pre nego to se krene u realizaciju poduhvata,tzv. poslovni plan. Poslovni plan je nuan jer daje pregled celine,pomae kao podsetnik da se neto ne ispusti,ukazuje na kritine take i slui onima koji se ukljuuju u poduhvat kao poslovni partneri ili finansijeri, da sagledaju valjanost posla.Poslovni plan koji govori o preduzetnikom poduhvatu mora da obuhvati osnovne podatke o poslovnoj ideji,ciljeve koji se ele postii kao i zadatke koji se moraju obaviti kako bi se poduhvat ostvario. Poslovni plan je pisani opis budueg poslovanja.To je dokument koji opisuje ta preduzetnik planira i kako planira da to ostvari. Poslovni plan pomae u odluivanju,kako onima koji ga piu,tako i onima koji ga itaju. Njega koriste preduzetnici koji trae investitore kako bi im preneli svoju poslovnu viziju. Njega piu i preduzea koja pokuavaju da privuku nove poslovne partnere ili da razumeju kako da bolje vode preduzee. Poslovni plan treba da predstavlja izraz poznavanja i odanosti menadmenta poslovnoj ideji.Od mnotva ideja treba odabrati pravu,koja e omoguiti da se zadovolje neke bitne potrebe u postojeem sistemu potronje. Poslovni plan je praktian test da li mala,naizgled skromna ideja,moe da dovede do pojave novog preduzea koje e otvoriti novu granu i stvoriti nove trite. Planiranje pre zapoinjanja novog poslovanja neophodno je paljivo isplanirati akcije koje e to poslovanje ustanoviti.Iako je pravljenje prognoza i detaljno planiranje veoma teak i vremenski zahtevan posao,neophodno je biti uspean u tome.Izrada dobrog poslovnog plana je neophodna da bi se razumela sloenost i izvodljivost ideje i da bi se imao pristup eksternim izvorima finansiranja. Planiranje pre zapoinjanja rada preduzea je kljuni faktor uspeha, poto prvi meseci poslovanja novog preduzea odreuju uspeh ili neuspeh takvog projekta.

7.1.Plan poduhvata Rezime plan pomae pri donoenju odluke, da li da ga ita ili odmah odbaci.Potencijalni ulagai kao pravi poslovni ljudi mogu brzo da shvate sutinu,odnosno vrednost ponude projekta ako je sve dato na odgovarajui nain.Plan koji je preopiran i onaj koji je izostavio neophodne detalje,mogu dovesti do toga da se ak i dobar predlog odbaci. Plan obuhvata: Prikaz firme sa podacima o poslovanju Detaljne karakteristike proizvoda,posebno one koje ga razlikuju od drugih slinih Osobenosti trita i tranje ukljuujui i specifinosti za ili protiv plasmana proizvoda.Iz podataka o tritu,investitora treba uveriti da moe postii obim plasmana Marketing strategiju ,odnosno kako ispuniti oekivanja o prodaji,koja sadri pristup za uspostavljanje kontakta sa kupcima Podatke o izvorima i cenama sirovina,pomonih materijala i delova za ugradnju Konstrukciju i dizajn proizvoda sa tehnolokim detaljima koji prethode proizvodnji Opis tehnologije koja podrazumeva proizvodnju i pomonu opremu sam proces,proizvodnje ,potrebne glavne i pomone objekte Prikaz organizacije delovanja po poslovnim funkcijama ukljuujui menadment Faze razvoja poslovnog poduhvata sa vremenskim razgranienjima svake faze Kritine take poduhvata,to podrazumeva otvoreno iznoenje najkritinijih momenata sa stanovita trita ,proizvodnje i same izgradnje Finansijske pokazatelje sa detaljima o ulaganjima,trokovima i prihodima.

8.Biznis plan Biznis plan predstavlja celovitu i dobro organizovanu dokumentacionu osnovu, koja slui preduzetniku kao vodi u realizaciji zamiljene strategije kreiranja odreenog biznisa i ostvarenja njegovih ciljeva. Put od kreiranja neke ideje do konane destinacije uspenog biznisa je veoma dug i naporan,ispunjen mnogim neoekivanim problemima,izazovima i nedoumicama. Biznis plan treba da ponudi odgovor na pitanje kako tj. na koji nain iz take A doi u taku B,pri emu je taka B budua destinacija.Da bi uspeo ,preduzetnik mora da ima jasno definisane ciljeve i biznis strategije za njihovo ostvarivanje.Ono to svaki preduzetnik mora da poseduje,pre nego to se upusti u bilo kakvu poslovnu avanturu,jeste biznis plan. Izrada biznis plana zahteva vreme i znaajne napore.Izradom biznis plana potencijalne greke prave se na papiru,a ne na tritu.Niko ne moe sa sigurnou da oekuje da e se ono to je predvieno u biznis planu realno i ostvariti,ali sutina poslovnog planiranja je u pripremanju biznisa na promene sa kojima se potencijalno moe suoiti,kao i na njegovo brzo reagovanje i prilagoavanje novonastalim uslovima.Biznis plan ne treba posmatrati kao nekakav luksuz koji je rezervisan za velike firme i velike poslove,ili pak kao dokument koji ima za cilj da impresionira relevantne faktore poslovnog okruenja. Prilikom startovanja odreenog biznisa,pogotovu ako nije postojalo neko znaajnije iskustvo u konkretnoj oblasti,veoma je bitno odreenu ideju razraditi,oceniti njene dobre i loe strane, sagledati prednosti i nedostatke i na taj nain nivo rizika. Biznis plan moe biti od velike koristi u sluaju proirenja kapaciteta.Ako se odreeni proizvod iri previe brzo,to moe biti na tetu kvaliteta proizvoda ,tj. usluga, koji se nude tritu.Ako se pak eka previe dugo sa njegovom ekspanzijom,trite moe da bude saturirano slinim proizvodima,to moe da znai i gubitak poslovne anse zbog preteranog oklevanja. Za najvei broj poslovnih poduhvata,potreba za razvojem novih proizvoda je pitanje ivota.Prilikom razvoja novog proizvoda i njegovog uvoenja na trite veoma je bitno ispitati realne trine i finansijske rezultate odreenog poslovnog poteza. Kreditne institucije, kao to su banke i finansijske kompanije,biznis plan vide kao dokument koji treba da im olaka proces donoenja odluke o eventualnom kreditiranju odreenog poslovog projekta. Biznis plan svojim ocenama internog i eksternog okruenja preduzetniku treba da prui veliku sliku biznisa.Umesto da operie u nekakvom mraku,gledajui samo u jedan aspekt problema,biznis plan mu omoguava da biznis posmatra viedimenzionalno,iz razliitih uglova,i u tom kontekstu ,da donosi odluke koje su u odreenom trenutku najbolje. Biznis plan je i instrument kontrole,jer daje odgovor na pitanje da li se definisani ciljevi ostvaruju.Ako definisana strategija ne daje eljene rezultate,vano je uiniti brze promene

strategije koje e biznis vratiti na eljenu putanju razvoja. 9.Marketing sistem

Marketing se definie kao proces planiranja i realizacije definisane koncepcije biznisa,politike cena,promotivnih aktivnosti i kanala distribucije u kontekstu zadovoljenja individualnih i organizacionih ciljeva. Marketing koncept je poslovna filozofija usmerena ka kupcu. On je centralna dimenzija biznisa,njegovo srce,uspenog biznisa. Tri kljune komponente marketing koncepta, koje preduzetnik mora uvek da ima na umu, su sledee: Potrebe kupaca (orijentacija ka kupcima) Organizacija biznisa Ostvarenje ciljeva Preduzetnik sa svojim raspoloivim resursima nije u mogunosti da se orijentie na sve kupce. Pre svega,on mora da identifikuje elje i potrebe kupaca koje moe da zadovolji.Preduzetnik koji nije trino orijentisan je esto samo tehnoloki i proizvodno orijentisan.Tamo gde postoji ovakva orijentacija,preduzetnik veruje da kvalitet proizvoda sam po sebi utie na to da kupci dolaze na vrata proizvoaa. Druga komponenta marketing koncepta jeste organizacija.Bez obzira da li je preduzetnik startovao biznis i ima npr. tri zaposlena radnika,ili je u pitanju brzo rastua firma sa 200 zaposlenih,kao posledica razliitog pristupa i poimanja marketing filozofije od strane zaposlenih,mogu nastati ozbiljni problemi.Svaki biznis u krajnjoj liniji ine ljudi i oni,direktno ili indirektno,utiu na stav kupca u firmi. Trei deo marketing koncepta se onosi na ostvarenje ciljeva. Uspean marketing koncept podrazumeva posedovanje pravog proizvoda,raspoloivog na pravom mestu i u pravo vreme.Marketing jedne firme treba da otkrije ta kupci ele da kupe,pokuavajui da uskladi njihov cilj sa ostvarenjem svojih sopstvenih,koji se tiu realizacije profita.Preduzetnik treba da oslukuje zadovoljstva kupaca i da shodno tome prilagoava svoj nastup na tritu. Kupac je uvek u pravu i na kraju,uvek dobija ono to eli,a nefleksibilni proizvoai ,koji se ne adaptiraju zahtevima trita,su prinueni da se povuku iz biznisa.U tom kontekstu, marketing objedinjuje ciljeve firme, s jedne, i zahteve kupaca, s druge strane: Kupac ostvaruje koristi zadovoljenjem svojih potreba,a Firma ostvaruje svoje ciljeve realizacijom prodaje i profita. Za razumevanje marketinga potrebno je definisati i znaaj marketing sistema. Marketing sistem predstavlja skup meusobno povezanih elemenata tj. komponenata ,kako onih koji su u odnosu na firmu eksternog,tako i internog karaktera,a koji joj omoguavaju uspean nastup na tritu.U okviru marketing sistema egzistiraju firme (preduzetnici) i njihova konkurencija (koji zajedno predstavljaju ponudu odreenih proizvoda i usluga) i kupci (koji pedstavljaju efektivnu tranju).

10.Finansijski plan Za marketing plan smo ve rekli da predstavlja srce biznis plana i da obezbeuje elemente za ocenu obima i vrednosti prodaje,ukazujui pri tome na glavne izvore prihoda neke firme.Meutim,da bi se stekla realna slika uspenosti odreenog biznis projekta,neophodno je integralno sagledavanje relevantnih finansijskih pokazatelja. Marketing plan analiza je potrebna,ali i ne dovoljan uslov za donoenje odluke o realizaciji odreene biznis ideje.Glavni razlog za izradu plana je da se rei i ocene izraene u srategijskoj analizi (analiza trita i konkurencije,marketing plan ,itd.) prevedu u brojeve koji e biti analizirani kako bi se procenila profitabilnost i finansijska opravdanost investicionog projekta.Ovaj posao preduzetnik vie radi za sebe,a ne za eksterne finansijere,kako bi uvideo da li je pogodno da uloi novac i vreme u konkretan projekat,ili da trai neku drugu poslovnu ideju.Poslovni plan pomae i u tome da se uvidi za koje njegove delove je potrebno vriti dodatna istraivanja i da li postoje alternativni metodi za poveanje profitabilnosti i u tome da se uvidi za koje njegove delove je potrebno vriti dodatna istraivanja i da li postoje alternativni metodi za poveanje profitabilnosti ili smanjenje finansijskih potreba. Finansijska analiza odreene biznis ideje,kao i celokupna analiza finansijskog poslovanja firme,bazira se na osnovnim detaljnim izvetajima bilansu stanja i bilansu uspeha. Bilans stanja,polazei od principa dvojnog knjigovotstva,posmatra imovinu u obliku u kome se ona nalazi i imovinu po njenom poreklu tj. pripadnosti ili vlasnitvu i to odreenog vremenskog trenutka. Bilans uspeha pokazuje da li je firma uspela da postigne svoj cilj poslovanja - da ostvari dobit.On obuhvata sve prihode i trokove koji su nastali u toku odreenog vremenskog perioda.