ORGANIZACIJA

FINANSIJSKOG POSLOVANJA FINANSIJSKOG POSLOVANJA

Odluka o finansiranju
Osnovni oblici finansiranja
savremenog preduzea su:
Sopstveni kapital kapital koji
pripada samom preduzeu, odnosno pripada samom preduzeu, odnosno
njegovim vlasnicima,
Tui kapital koji preduzee angauje
od poverilaca na bazi ugovora, uz
priznavanje razliito formulisanih
prava.
Sopstveni izvori finansiranja
Akcijski kapital
Akumulirani profit
Amortizacija
Tui izvori finansiranja
Neosigurani
Osigurani
Kratkoroni
izvori
finansiranja
Oroeni krediti
Srednjeroni
Oroeni krediti
Uslovni ugovori o prodaji
Lizing aranmani
Srednjeroni
izvori
finansiranja
Direktni kreditni aranmani
Prodaja obveznica
Dugoroni
izvori
finansiranja
Optimalna kombinacija finansiranja
Pod optimalnom
kombinacijom izvora
finansiranja treba
podrazumevati takvu podrazumevati takvu
kombinaciju sopstvenih i
tuih izvora finansiranja koja
obezbeuje optimalne
rezultate sa aspekta
likvidnosti, ekonominosti i
rentabilnosti finansiranja i
poslovanja preduzea
Likvidnost
Optimalna likvidnost
postie se ako je preduzee svakodnevno sposobno da izmiri sve svoje
dospele obaveze plaanja bez ogranienja u smislu visine i roka, sa
odravanjem minimalne likvidne rezerve koja obezbeuje potpunu odravanjem minimalne likvidne rezerve koja obezbeuje potpunu
platenu sposobnost i minimalno smanjuje rentabilnost u odnosu na
maksimalno moguu
Raspoloiva novana sredstva + Minimalna likvidna sredstva = Dospele obaveze plaanja
Ekonominost
Optimalna ekonominost postie se ako su ostvareni najmanji trokovi
pribavljanja novanih sredstava i trokovi korienja novanih sredstava po
jedinici pribavljenih novanih sredstava
Trokovi pribavljanja Trokovi korienja
novanih sredstava + novanih sredstava = Minimalni trokovi po novanoj jedinici
Ukupno pribavljena novana sredstva
Rentabilnost
Optimalna rentabilnost postie se ako su sva pribavljena novana sredstva
uloena tako da se ostvaruje maksimalno mogua stopa rentabilnosti, a da
to istovremeno ne dovodi do nelikvidnosti i nestabilnosti, ve stvara uslove
za optimalan razvoj preduzea
Ostvarena akumulacija
od uloenih sredstava * 100 = Maksimalna stopa rentabilnosti
Angaovana sredstva
Struktura finansiranja
Samofinansiranje
preduzea
akcijskim
kapitalom
Finansiranje
emisijom akcija
Poveanje
akcionarskog
kapitala
uvoenjem na
berzu
RIZIK I LEVERID U
TURIZMU I TURIZMU I
HOTELIJERSTVU
Poslovni i finansijski rizik
Poslovni rizik odraava stalno prisutnu neizvesnost u
pogledu oekivanog poslovnog profita, kao prinosa na
ukupna poslovna sredstva (ROA-Return on asset).
Finansijski rizik je odreen neizvesnou budueg neto
profita kao prinosa na sopstvena poslovna sredstva
imovinu (RONW-Return on net worth)?
Rizik i leverid
Leverage (leverid) - metod pomou koga se pokuavaju
proceniti efekti poslovanja uz prisustvo konstantnih faktora
POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERID
Poslovni rizik predstavlja rizik ostvarenja poslovnog profita (dobitka) na uloeni
kapital (sredstva).
Poslovni profit (rezultat) sastoji se od:
1) kamate (k), 1) kamate (k),
2) poreza iz rezultat (rg),
3) neto profita (N
P
f).
P
pf
= k + r + N
pf
Poslovni rizik predstavlja neizvesnost da e hotelijersko preduzee ostvariti
poslovni profit zbog prisustva fiksnih trokova poslovanja u ukupnim trokovima.
POSLOVNI LEVERID
Poslovnim leveridom (operating leverage) izraava se efikasnost
poslovanja preduzea sa fiksnim trokovima.
Kod preduzea sa velikim udelom fiksnih trokova, kao to su hotelska, Kod preduzea sa velikim udelom fiksnih trokova, kao to su hotelska,
dolazi do iznad proporcionalnog rasta profita sa rastom obima posla
(prometa) zbog degresije fiksnih trokova, odnosno da dolazi do iznad
proporcionalnog rasta gubitka sa padom obima aktivnosti (posla,
prometa).
U sluaju pada tranje za uslugama hotelskog preduzea kao kapitalno-
intenzivnog, prvi korak treba da bude smanjenje cena, a ne smanjenje
obima proizvodnje (prometa).
Faktor poslovnog leverida
FINANSIJSKI RIZIK I FINANSIJSKI LEVERID
Finansijski rizik je odreen neizvesnou budueg neto profita kao prinosa
na sopstvena poslovna sredstva - imovinu
Finansijski leverid polazi od injenice da je isplativo koristiti tue izvore
(kredit) u finansiranju poslovanja preduzea sve do momenta dok se tim
poslovanjem ostvaruje stopa rentabilnosti koja je vea od ponderisane poslovanjem ostvaruje stopa rentabilnosti koja je vea od ponderisane
kamatne stope po kojoj se plaaju kamate na preuzeti kredit.
Pravilo finansijske poluge se zasniva na injenici, da vlasnike preduzea ne
interesuje rentabilnost ukupnog poslovanja preduzea, ve prvenstveno
prinos na vlastito ulaganje u preduzea (rentabilnost vlastitog kapitala).
Rentabilnost poslovanja preduzea meri se odnosom poslovnog dobitka i
ukupnog uloenog kapitala u preduzee.
SLOENI RIZIK I SLOENI LEVERID
Sloeni (kombinovani) leverid
pojavljuje se kao neizvesnost pri
ostvarivanju bruto profita, neto
profita i prinosa na sopstveni
kapital. On predstavlja sveukupni
rizik pred kojim se nalazi rizik pred kojim se nalazi
preduzee.
Za izraunavanje faktora sloenog
leverida neophodno je imati
podatke o visini mare pokria,
poslovnog profita, bruto profita,
faktora poslovnog leverida i
faktora finansijskog leverida.