@|j@a@a@y

_a@a

DUINA PUTA KOJA ZA SOBOM POVLAI OLAKICU SKRAIVANJA NAMAZA I IFTAR POSTAA?

Priprema i obrada: Safet Sulji Fakultet erijatskih Nauka ISLAMSKI UNIVERZITET U RIYADU

DUINA PUTA KOJA ZA SOBOM POVLAI OLAKICU SKRAIVANJA NAMAZA I IFTAR POSTAA?

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

Hvala i zahvala Uzvienom Allahu, delle enuhu, Koji sve u mjeri stvori i odredi, Koji mumine Pravim putem uputi, a kafirima bolnu kaznu priredi. Neka su salavat i selam na Njegovog odabranog roba i Poslanika, Muhammeda Ibn Abdullaha, sallallahu alejhi ve sellem, na one koji su se prihvatili Njegove upute, koji se dre Sunneta i na sve sljedbenike do Sudnjega Dana.

Veina islamski uenjaka stava su da je duina puta koja za sobom povlai olakicu skraivanja namaza i Iftar postaa etrdeset osam milja. Rekao je Ibn Kudame, rahmetullahi alejhi, u Mugniju: "Mezheb Ebu Abdullaha (Ahmed Ibn Hanbela) je da nije dozvoljeno skraivanje namaza onome ko putuje manje od esnaest Ferseha, a Ferseh je duina koja iznosi tri milje, te to ustvari biva etrdeset osam milja. Dotinu razdaljinu Abdullah Ibn Abbas, radijjallahu anhuma, odredio je direktno primjerima, pa je kazao: Ta duljina je kao od Usfana do Mekke, ili od Taifa do Mekke, ili Dide do Mekke. Na osnovu reenog duina (razdaljina) na kojoj je dozvoljeno da ovjek krati namaz ili posta da iftari je duina od dva dana s nijjetom da je putnik (dva dana u prolom vremenu kada se putovalo na Devama ili pijeice kada se prlelazilo dnevno otprilike dvadeset

DUINA PUTA KOJA ZA SOBOM POVLAI OLAKICU SKRAIVANJA NAMAZA I IFTAR POSTAA?

milja) i ovo je stav Ibn Abbasa, Ibn Omera, kao i Malika, Lejsa i afije." Ova razdaljina ukoliko se eli odrediti u dananjoj poznatoj mjernoj jedinici za duinu, odnosno kilometrima to bi iznosilo osamdeset i neto kilometara (aproksimativno). Rekao je ejh Ibn Baz, rahmetullahi alejhi, u dijelu "Medmu'u El-Fetava" u poglavlju o odreivanju duine ili razdaljine putovanja: "Ono na emu je veina (Dumhur) islamski uenjaka jeste da je ta razdaljina oko osamdeset kilkometara za onoga ko putuje Autom, a takoer ovo se odnosi i na onoga ko putuje Avionom, Brodom ili pak Vozom, dakle ova razdaljina i njoj pribline se nazivaju putovanjem (ar. Sefer), a takoer ovo je poznato i kod muslimana (u obiaju ljudi), te onaj ko putuje spomenutu razdaljinu na Devi, ili pjeice, ili pak autom za takvu osobu kaemo da je na putu odnosno da je putnik." Upitan je "Kolegij za erijatske Decizije (Fetve) u Saudiskoj Arabiji" (Lednetu Ed-Daime Fi Es-Sudije) 8/90: O pitanju skraivanja namaza, te da li je dozvoljeno taksisti koji pree razdaljinu od 300 kilometara da skrati namaz? Pa su odgovorili: "Razdaljina koju ovjek nakon to pree biva mu dozvoljeno da skrati namaz je otprilike osamdeset kilometara shodno stavu (miljenju) dumhura (veine) islamski uenjaka. Stoga dozvoljeno je taksisti kao i drugom ovjeku kada pree spomenutu razdaljinu da skrati namz kao to smo to u drugim odgovorima pojasnili."
2

DUINA PUTA KOJA ZA SOBOM POVLAI OLAKICU SKRAIVANJA NAMAZA I IFTAR POSTAA?

Drugo miljenje uenjaka jeste da se putovanje (ar. Sefer) ne odreuje razdaljinom (duinom puta), nego stvar koja se gleda i koja je presudna po ovom pitanju jeste obiaj (ar. Urf), te ono to ljudi po svom obiaju gledaju i smatraju da je putovanje, onda je to putovanje i na njega se odnose erijatske olakice i openito propisi kao to je spajanje i skraivanje namaza, iftar postaa... Rekao je ejhu-l-Islam Ibn Tejmijje, rahmetullahi alejhi, u dijelu "El-Fetava" 24/106: "Dokazi su na strani onih koji su olakice spajanja i skraivanja namaza kao i iftar postaa vezali i uinili dozvoljenim openito za svakog onoga ko je putnik (na putu po obiaju ljudi) ne sprecifirajui putovanje (ar. Sefer) od putovanja I ovo je ispravan stav!" Upitan je ejh Ibn Usjemin u dijelu "Fetava Erkanu Islam" na strana 381: O razdaljini na kojoj je dozvoljeno da se skrauje namazm, i je li dozvoljeno da se spoji namaz bez skraivanja? Pa je odgovorio, rahmetullahi alejhi: "Razdaljina na kojoj je dozvoljeno da se skrati namaz je osamdeset i tri kilometra po miljenju odreenog broja uenjaka, dok drugi uenjaci smatraju da se ovo pitanje ne vraa na razdaljinu nego na Urf (obiaj) pa ono to se obiajno smatra putovanjem to biva putovanje pa makr i ne dostiglo spomenutu razdaljinu od osamdeset i tri kilometra, dakle ono za to ljudi kau je putovanje to biva putovanjem a za to kau da se obiajno ne smatra putovanjem onda i nije putovanje pa makar dostiglo razdaljinu od stotinu kilometara. I ovaj drugi stav je
3

DUINA PUTA KOJA ZA SOBOM POVLAI OLAKICU SKRAIVANJA NAMAZA I IFTAR POSTAA?

izabrano miljenje ejhu-l-Islama Ibn Tejmijje, rahmetullahi alejhi, i ovaj stav se temelji na tome da Allah, azze ve delle, a niti Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nisu precizno odredili razdaljinu na kojoj olakice bivaju dozvoljene. Rekao je Enes Ibn Malik, radijjallahu anhu: "Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, imao je obiaj kada bi izaao izvan Medine razdaljinu od tri milje ili tri Ferseha da klanja namaz dva rekata (skraeno)." (Hadis biljei imam Muslim pod brojem 691). Stav i miljenje ejhu-l-Islama Ibn Tejmijje, rahmetullahi alejhi, je blie istini. Ovdje je shodno da se napomene da nema smetnje ukoliko doe do razilaenja u Urfu (obiaju) kod ljudi da se uzme za gore spomenutu razdaljinu kao mjerilo jer je to stav i miljenje uenjaka Mudtehida, te za to nema smetnje inaAllahu teala, no ako nema razilaska meu ljudima po pitanju Urfa (ta je u obiaju putovanje) onda je osnova da se uzima i vraa na Urf." Molim Allaha, azze ve delle, da nas podui vjeri, da nam istinu pokae istinom i da je slijedimo, a da nam zabludu pokae zabludom kako bi se je klonili. AMIN