Sun NetBeans Tutorial

NetBeans je Sun-ov IDE, prvenstveno je napravljen za Javu ali ima i ugraenu podrku i za C/C++, Ruby i PHP, u potpunosti je modularan tako da se u njemu mogu integrisati razni plugini razliitog tipa. Ovaj tutorial de se pre svega fokusirati na instalaciju i osnove koridenja NetBeans-a namenjenog za razvoj Java desktop aplikacija. NetBeans se moe skinuti sa Sun-ovog sajta: http://netbeans.org/downloads/index.html za samo njegovo pokretanje neophodan je Java Runtime Environment (JRE), dok su za razvoj aplikacija neophodni dodatni paketi i kompajleri. JRE se takoe moe skinuti sa Sun-ovog sajta: http://www.java.com/en/download/manual.jsp Linux korisnici ga u zavisnoti od distribucije mogu instalirati na razne naine, ali preporuuje se download sa Sun-ovog sajta. Svaki skinut i instaliran modul se integrie u prethodno istalirani, tako da se celogupan razvoj odigrava u jednoj aplikaciji. Za razvoj Java desktop aplikacija neophodno je skinuti Java SE NetBeans Paket.

Za razvoj Java desktop aplikacija takoe je neophodno skinuti i instalirati Java Development Kit (JDK): http://java.sun.com/javase/downloads/widget/jdk6.jsp za Linux postoji i open source alternativa OpenJDK. Ukoliko se prethodno istalira JDK, instalacija JRE-a nije neophodna jer se on sadri u JDK-u. Nakon downloada JDK-a i NetBeans-a, neophodno je prvo instalirati JDK, a nakon njega i NetBeans. I jedna i druga instalacija su jednostavne i njih nije potrebno dodatno objanjavati.

Podsetnik o Java Aplikacijama

Java aplikacije funkcioniu isto kao i standardne desktop kompajlirane aplikacije napisane u kompilatorskim jezicima (C/C++, Delphi...) s tom razlikom to s one izvravaju uz pomod ved instalirane virualne maine, koja inae nije nita drugo do obina aplikacija koja slui da bi izvrila programe napisane u Javi. To za sobom vue prednost to omogudava da jednom komajlirana Java aplikacija radi svuda tamo gde je virtualna maina instalirana bez obzira na hardver i operativni sistem, ali i manu da se te aplikacije sporije izvravaju od klasinih, jer ne alju instrukcije direktno procesoru i operativnom sistemu, ved virtulanoj maini koja te instukcije pretvara u odgovarajude instrukcije procesora i odgovarajude sistemske pozive operativnog sistema. Sve u svemu, Java aplikacije imaju svoju primenu i postoje oblasti primene gde je najbolje primeniti njih. Poput klasinih aplikacija, i Java aplikacije mogu biti konzolne (izvravaju se u terminalu) i GUI (sa grafikim interfejsom). U NetBeans-u postoji ugraen sistem za brzu izradu GUI-a (RAD).

Krerianje novog projekta

Kreiranje novog projekta u NetBeans-u se vri klikom na File->New Project.

Nakon toga otvara se prozor za odabir tipa projekta. Sa leve strane se bira programski jezik ili platforma u kojoj se radi, a s desne sama vrsta projekta. Poto govorimo o Javi, mogude je odabrati nekoliko vrsta Java projekata, za ovaj tutorial su znaajne Java Aplication (konzolna aplikacija) i Java Desktop Aplication (GUI aplikacija). Biramo eljenu aplikaciju i klikdemo na Next, u slededem koraku dovoljno je samo jednostavno kliknuti na Finish.

Okruenje
Samo radno okruenje NetBeans-a je standarno za moderan IDE, sve funkcije od znaaja su na svojim standardnim mestima, tako da ih nije potrebno dodatno objanjavati. Ipak vredi ukazati na to da se kreiranje nove klase vri desnim klikom na ime projekta, i da za same opcije kompajliranja i pokretanja slui Run meni, a za debagovanje je tu Debug meni. Ukoliko se radi sa vie projekata, prelazak sa projekta na projekat radi kompajliranja i pokretanja se vri desnim klikom na ime projekta i klikom na Set Main Project.

Kreiranje GUI Aplikacije

Za razliku od NetBeans-ovog najvedeg konkurenta Eclipse-a, koji nema ugraenu podrku za brzo kreiranje grafikih interfejsa (RAD), NetBeans sadri jako dobar interfejs za to. Kontole se jednostavno postavljaju na formu i na osnovu toga NetBeans kreira Swing kod.

S leve strane se nalazi polje za forumu na koje se postavljaju kontrole, iznad njega su dugmadi za formatiranje komponenata koja se postavljaju na formu, klikovima da dugmadi Source i Design mogude je prelaziti izmeu koda i samog dizajna strane, koji su ustavari jedno isto s tim to je pogled na njhi razlit. S gornje desne strane nalazi se paleta kontrola koja je podeljena u kategorije, s donje strane su svojstva koja se vezuju za kontrolu koja je trenutno selektovana. Samo RAD okruenje umnogome podeseda na Microsoft-ov Visual Studio. Postavljanje kontrola na formu se vri jednostavnim prevlaanjem iz palete. Svakoj kontroli se mogu dodeliti odreene funkcije Event Hendleri koji se pokredu ukoliko korisnik na odreen nain interaguje s datom kontrolom. Funkcije se kontrolama dodeljuju desnim klikom na kontrolu -> Events -> odabir eventa. Npr.: Ukoliko elimo da dodelimo dugmetu funkciju za klik na njega, odabrademo Events -> Mouse -> Mouse Cliked. Nakon toga otvara se deo koda gde se nalazi data funkcija. U toj funkciji se unosi kod koji se pokrede klikom na dugme. Primer: private void jButton1MouseClicked(java.awt.event.MouseEvent evt) { jButton1.setText("Novo ime dugmeta"); }

Podeavanja
Sva podeavanja NetBeans IDE-a nalaze se u padajudem meniju Tools. Bide objanjene one najvanjije: Java Platforms Koristi se ukoliko je neophodno omoguditi rad aplikacije na vie distribucija JRE-a ili se je potrebno kompajlirati je uz pomod razliitih JDK-a (npr. sa OpenJDK-om u Lunux-u). NetBeans Platforms Slui za upravljanje razliitim NetBeans platformama u okviru istog IDE-a. Zvui udno, ali opcija je jako korisna, jer omogudava koridenje starijih verzija za koje postoje neophodni plugini koji nisu dostupni u novijim verzijama, takoe moe se na primer koristiti jedna platforma za razvoj Java, a druga za neki drugi programski jezik, koja je pritom prilagoenija za rad s njime, tako to ima instalirane odvarajude module i plugine. I Java i NetBeans platforme se instaliraju tako to se odabere direktorijum do instaliranog JDK-a, odnosno NetBeans-a. Variables Slui za dodavanje promenljivih okruenja (environment variables). Ukoliko se doda neki folder koji sadri Java biblioteke, one de se automatski nadi u listi biblioteka, bez ikakvog runog dodavanja. Liberies Klikom na ovu stavku menija otvara se dijalog za dodavanje/uklanjanje i upravljanje bibliotekama klasa i API-a. Interfejs dijaloga je jako jesnostavan. Jesnostavno postoje dugmadi za dodavanje/uklanjanje biblioteka i kao I neophodnih datoteka koje ine te biblioteke.

Templates Otvara okvir za dijalog za podeavanje ablona. abloni su ureeni po folderima, gde obino svaki odgovara po jednom programskom jeziku. Njihovim koridenjem moe se izbedi esto ponavaljanje copy/paste operacija. Dodavanje ablona se vri jednostavno kreiranjem nove tekst datoteke negde na disku i njenim dodavanjem, klikom na dugme add. Njeno dodatno ureivanje se vri klikom na dugme Open in Editor. Palette Podmeni za podeavanje Java i HTML kontrola.

Palette -> Swing/AWT Components

Palette -> HTML/JSP Code Clips

Oba dijaloga slue za odreivanje koje de se kontrole nadi u ToolBox-u kontrola. S tom razlikom to okvir za dijalog koji se odnosi na na Swing/AWT dozvoljava dodavenje novih kontrola koje se mogu putem palete dodati na formu. Kontrole se mugu dodati importovanjem JAR datoteke sa diska, mogu se dodate iz NetBeans-ove biblioteke klasa (u koju se inae mogu importovati eksterne JAR datoteke koje sadre biblioteke klasa) i mogu se dodati iz samog projekta, koji se nalazi u NetBeans-ovom spisku.

Plugins otvara se okvir za dijalog za podeavanje dodataka. Sadri pet kartica:

Updates kartica za kontrolu auriranja dodataka jedino to nudi od podeavanje jeste odabir instaliranih dodataka koje elimo da auriramo, kao i njihov opis sa desne strane i dugme Update s kojim poinje samo auriranje.

Avilable Plugins Nudi spisak postojedih dodataka na Sun-ovom serveru koji se mogu instalirati. ekiranjem eljenih dodataka i klikom na dugme Install poinje njihovo preuzimanje sa servera i instaliranje.

Downloaded kartica za instaliranje runo skinutih dodataka. Jednostavno klikom na Add Plugins se odaberu skinuti dodaci sa diska i klikom na dugme Install izvri se njihova instalacija.

Installed kartica za kontrolu instaliranih dodataka. Mogu se deakriviati, klikom na dugme Deactivate, ponovo aktivirati, klikom na dugme Activate, ili trajno ukloniti, klikom na dugme Uninstall.

Settings kartica za podeavanje servera odakle se dodaci instaliraju, kao i interval za njihovo automatsko auriranje, i podeavanje proxy-a. Sa leve strane bira se ciljna grupa dodataka koja se podeava, a sa desne strane se nalazi spisak lokacija sa kojih se dodaci skidaju i auriraju. Oni se mogu ureivati klikom na dugme Edit, ili ukloniti dugmetom Remove, isto tako se mogu i dodati novi, klikom na dugme Add. Options otvara se okvir za dijalog sa velikim brojem mogudnosti za podeavanje. Koridenjem dugmadi Import i Export postavke se mogu sauvati i opet uitati. Deli se na est kartica: General Editor Fonts & Colors Keymap C/C++ Miscellaneous

General Kartica za podeavanje podrazumevanog pretraivaa za NetBeans i podeavanje proxy-a. Editor U ovoj kartici se nalaze sva podeavanje editora na jednom mestu. Podeavanje koje se moe izdvojiti od ostalih jeste stil formatiranja prilikom kodiranja. Nalazi se u podkartici Formating.Prilikom odabira programskog jezika pojavide se labela Style, kraj nje se moe odabrati stil. Promene formatiranja prilikom odabera stila su vidljive u primeru na desnoj strani okvira za dijalog. Fonts & Colors Mogude je postaviti sve u vezi fontova i boja editora. Svaka stavka se moe posebno podesiti. Postoji nekoliko ved napravljenih tema: NetBeans, Earth i NetBeans 5.5 su teme klasinog tipa, dok se u ponudi nalaze i teme visokog konstrasta (invertovane): Norway Today i City Lights. Keymap Kartica za podeavanje preica sa tastature. Postoji par ponuenih profila (npr. Ecpipse, koji postavlja preice sa tastature u identinom rasporedu koji to nidi NetBeans-ov rival Eclipse). C/C++ -bide detaljnije objanjena u slededem poglavlju. Miscellaneous Sva ostala podeavanja koja se nisu nala u ostalim kategorijama.

Podeavanje GNU C++ kompajlera i QT Framework-a

NetBeans IDE ne sadri C++ komajler niti ikakav C++ framework, zato je neophodno instalirati i jedno i drugo. Postoji verzija Qt framework-a koji u instalaciji sadri i GNU C++ kompajler(MinGW). Na lokaciji http://qt.nokia.com/downloads u kartici LGLP sa leve strane postoji link za skidanje paketa pod nazivom Qt SDK for Windows. Sama instalacija je krajnje jednostavna, ali ne i kratka. Posle instalacije Qt-a neophodno je jo skinuti i instalirati kolekciju konzolnih alata MSYS sa http://www.mingw.org/wiki/MSYS. Na kraju instalacije MSYS-a otvoride se konzola, na jedno ili dva pitanja koja se budu pojavila treba odgovoriti potvrdno(y), na kraju de konzola postaviti pitanje gde se nalazi MinGW. Poto je MinGW instaliran sa Qt-om treba uneti njegovu putanju. On nalazi u Qt-ovom direktorijumu (<QtDir>/mingw). Instaler trai da se umesto znaka \ koristi znak /. Nakon toga treba pokrenuti <QtDir>\qt\configure.exe. Otvoride se konzola, na prvo pitanje treba odgovoriti sa Open Source Edition(o), zatim treba prihvatiti licencu(y). Nakon toga Qt de poeti konfiguraciju sistema, operacija moe potrajati. Nakon zaveetka konzola de se sama zatvoriti. Odreene putanje na disku treba dodati u Path promenljivoj okruenja(Environment variable). To se ini tako to se u ue u Control Panel->System Properties(XP) ili Control Panel->System(Windows 7). U sluaju Windows-a 7 neophodno je jo i kliknuti na link sa leve strane Advanced System Properties. Otvara se prozor u kome treba udi u karticu Advanced i kliknuti na dugme Environment Variables Otvara se prozor koji sadri dve sekcije, u donjoj sekciji koja se zove System variables treba pronadi komponentu Path. Duplim klikom na nju otvoara se novi prozor, u dijalogu Variable value: treba na kraju teksta dodati: ;<QtDir>\mingw\bin;<MSYSDir>\bin;<QtDir>\qt\qmake;<QtDir>\bin;<QtDir>\qt\bin npr: ;C:\Qt\2010.04\mingw\bin;C:\msys\1.0\bin;C:\Qt\2010.04\qt\qmake;C:\Qt\2010.04\bin;C:\Qt\2010.04\qt\bin Nakon svega ovoga konano treba pokrenuti NetBeans, zatim udi u Tools->Options->C/C++ tu se treba proveriti da li je NetBeans detektovao sve putanje do neophodnih izvrnih fajlova, po pravilu to bi trebalo da bude kao to je na slici, ali ukoliko nije, treba runo podesiti putanje do izvrnih datoteka do kojih putanja ne postoji, uz napomenu da vrednosti Fortran Compiler i CMake Command treba ostati prazne.

Kreitanje C++ projekata u NetBeans-u

C++ i Qt projekti se kreiraju iz padajudeg menija File -> New Project -> C/C++ i se desne strane se odabere eljeni tip projekta. Kodiranje klasinih C++ projekata se nimalo ne razlikuje od kodiranja u nekom drugom IDE-u (npr. Visual Studio). Kodiranje Qt aplikacija je takoe C++ programiranje uz koridenje Qt biblioteka. Qt biblioteke se mogu koristiti i za konzolne aplikacije, ne samo za GUI prorame. Poto NetBean-s ne poseduje ugraeni RAD editor formi, mogude je koristiti editor koji dolazi uz Qt SDK to se ini tako to se desnim klikom klikne na eljeni projekat i iz menija odabere New -> Qt Form Nakon toga otvara se prozor u kome se mogu podesiti ime klase(forme) i tip forme. Klikom na dugme Finish kreira se nova forma koja sadri tri datoteke .h, .cpp i .ui. za ukljuivanje frome u projekat neophono je izvriti inkludovanje .h datoteke. Duplim klikom na .ui datoteku otvara se Qt RAD editor (Qt Designer). Meutim pravu snagu Qt-a mogude je osetiti samo ukoliko se forme kreitaju putem tradicionalnog kodiranja.

Inae Qt SDK dolazi sa IDE-om Qt Creator koga nije neophodno konfigurisati za rad sa Qt bibliotekom.

NAPOMENA: Ovaj tutorial ne sadri nita o CVS-u i SVN-u. Bide dobunjen.