DON KORNVEL

HITLEROV PAPA TAJNA ISTORIJA PIJA XII

Uspeh se moe jedino postii (verovao je Paeli) papskom diplomatijom. Sistem konkordata doveo je njega i Vatikan do toga da prezru demokratiju i parlamentarni sistem... Krute vlade, kruta centralizacija i kruti ugovori trebalo je da uvedu u doba stabilnog reda, doba mira i tiine." Hajnrih Brining, nemaki kancelar 1930-1932. Pije XII i Jevreji... itava stvar je suvie tuna i suvie ozbiljna za gorinu... to je utanje koje je tako duboko i potpuno u dosluhu sa svim silama koje tlae, donose nepravdu, nasilje, eks-ploataciju, rat." Tomas Merton. Sluaj beatifikacije i kanonizacije pape Pija XII, koga s pravom potuju milioni katolika, nee zaustaviti ili usporiti nepravedni i zlobni napadi protiv ovog velikog i svetog oveka." Otac Peter Gumpel, jezuita, relator u sluaju kanonizacije Pija XII. PREDGOVOR Pre nekoliko godina veerao sam sa grupom postdiplomaca meu kojima je bilo katolika. Tema razgovora bila je papstvo, pa se itava grupa podelila u miljenjima. Jedna mlada ena je tvrdila da je za nju bilo teko da razume kako ovek zdravog razuma danas moe biti katolik, s obzirom na to da je Katolika crkva stala uz najozloglaenije desniarske vladare veka - Franka, Salazara, Musolinija, Hitlera. Njen je otac bio Katalonac, a njeni deda i baba po ocu pretrpeli su strane patnje za vreme graanskog rata od strane Franka. Potom se razgovaralo o Eueniju Paeliju, Piju XII, papi iz vremena rata, i o tome kako on nije uinio vie da spase Jevreje iz logora smrti. Kao i mnogi katolici moje generacije, bio sam suvie dobro upoznat sa tom tvrdnjom. Sve je zapoelo sa dramom Rolfa Hohuta Namesnik" (1963), u kojoj je Paeli prikazan (po miljenju mnogih katolika - neuverljivo) kao surovi cinik, vie zainteresovan za vatikanske vrednosne papire nego za sudbinu Jevreja. Ipak, Hohutov komad potpalio je raspravu o grenosti papstva i Katolike crkve u Konanom reenju. Svaki prilog toj raspravi podstakao je odgovor sa jo ekstremnijim gleditem. Vodei uesnici u raspravi, o ijim radovima govorim na kraju knjige, najveu panju posvetili su Paelijevim ratnim godinama. Ipak, Paelijev uticaj u Vatikanu poeo se oseati u prvoj deceniji dvadesetog veka i stalno je rastao tokom narednih etrdeset godina, sve dok nije bio izabran za papu (1939) u predveerje Drugog svetskog rata. Uinilo mi se da je objektivna ocena Paelija, njegovih zasluga i promaaja, zahtevala detaljniju istoriju od bilo koje do sada napisane. Takva rasprava proirila bi se ne samo na Paelijeve rane diplomatske delatnosti ve i na itav njegov ivot, ukljuujui i sazrevanje njegove duhovnosti jo od detinjstva. Bio sam uveren da bi, ako bi se 1

sve ovo iznelo, pontifikat Pija XII bio odbranjen. Nakon toga, odluio sam se da napiem knjigu koja e zadovoljiti iri krug italaca, starih i mladih, katolika i nekatolika, svih koji nastavljaju da postavljaju pitanja o ulozi papstva u istoriji dvadesetog veka. Projekat koji sam nameravao da napiem nije trebalo da bude konvencionalna biografija, poto uticaj pojedinog pape na globalne poslove zamagljuje uobiajene razlike izmeu biografije i istorije. Konano, papa, zajedno sa stotinama miliona vernika, veruje da je on Boiji predstavnik na zemlji. Podneo sam zahtev da mi se omogui pristup vanoj grai u Rimu, uveravajui one koji su upravljali odgovarajuim arhivima da sam bio veran linosti koju obraujem. Postupajui u tom uverenju dva kljuna arhivista dareljivo su mi omoguili pristup do tada nekorienoj grai i izjavama datim pod zakletvom, sakupljenim pre trideset godina za Paelijevu beatifikaciju, kao i dokumentima vatikanskog Dravnog sekretarijata. U isto vreme, otpoeo sam da kritiki prikupljam ogromnu masu naunih radova koji su se odnosili na Paelijeve delatnosti tokom dvadesetih i tridesetih godina u Nemakoj, radova objavljenih poslednjih dvadeset godina, ali koji su bili uglavnom nedostupni irokom krugu italaca. Sredinom 1997, privodei svoj istraivaki napor kraju, naao sam se u stanju koje se moe opisati jedino kao moralni ok. Materijal koji sam prikupio, a koji mi je pruao iri pogled na Paelijev ivot, doveo me je, ne do njegovog oslobaanja od kritike, ve do jo vee optube. Obuhvatajui Paelijevu karijeru od poetka veka, moje istraivanje uobliilo je priu o nastojanju da se ostvari do tada besprimerna papska vlast, koja je oko 1933. uvukla Katoliku crkvu u sauesnitvo sa najmranijim silama tog vremena. tavie, otkrio sam dokaze da je ve od samog poetka svoje karijere Paeli pokazivao nesumnjivu antipatiju prema Jevrejima i da je njegova diplomatija u Nemakoj tokom tridesetih godina dovela do izneveravanja katolikih politikih udruenja koja su mogla da dovedu u pitanje Hitlerov politiki reim i onemogue Konano reenje. Euenio Paeli nije bio udovite; njegov sluaj je daleko sloeniji i traginiji. Interes za njegov ivot svodi se na fatalnu kombinaciju visoke duhovne aspiracije koja se sukobila sa ogromnom voljom za mo i kontrolu. Njegov portret nije lik zla, ve lik fatalne moralne pomerenosti - odvajanja vlasti od hrianske ljubavi. Posledica tog raskida bila je dosluh sa tiranijom i, u krajnjoj liniji, sa nasiljem. Na vrhuncu Prvog vatikanskog koncila 1870, nadbiskup Vestminstera, Henri Mening, pozdravio je doktrinu o papskoj nepogreivosti i primatu kao trijumf dogme nad istorijom". U svom dokumentu Seanje, o Konanom reenju, objavljenom 1997, Papa Jovan Pavle II govorio je o Hristu kao Gospodaru istorije". Nema sumnje da je sazrelo vreme da se usvoje lekcije iz novije istorije papstva. Jesus College, Kembrid April 1999. PROLOG Za vreme svete" 1950. godine, kada su milioni hodoasnika stigli u Rim da iskau odanost papstvu, Euenio Paeli, Papa Pije XII, imao je sedamdeset i etiri godine i bio u dobrom zdravlju. Visok 180 cm, tanak kao prut, teak 62 kg1, lagana koraka, pravilnih navika, jedva da se neto fiziki izmenio od vremena kada je krunisan za papu, jedanaest godina ranije. Onima koji su ga sreli prvo to je padalo u oi bilo je njegovo primetno bledilo. Njegova koa, zategnuta preko snanih crta lica, gotovo pepeljasto siva, nezdrava, liila je na stari pergament," pisao je jedan posmatra, ali istovremeno, delovala je iznenaujue prozirno, kao da zrai iznutra hladnim, belim plamenom"2. Utisak koji je ostavljao na. inae neosetljive obine ljude irom sveta, esto je bio zapanjujui. Njegovo prisustvo zrailo je dobroudnou, mirnoom i svetou to zasigurno nikad nisam osetio ni kod jednog drugog

ljudskog bia", pisao je Dejms Lis-Miln. Sve vreme se smeio na najprijatniji, najljubazniji nain tako da sam se u trenutku preko glave zaljubio u njega. Toliko sam bio potresen da sam jedva mogao da govorim bez suza, svestan da mi se noge tresu."3 Tokom Svete godine bilo je mnogo papskih inicijativa - kanonizacija, enciklika (otvorena pisma katolikim vernicima po svetu), ak proglasa o nepogreivoj dogmi (Uznesenje device Marije) - i izgledalo je da je Pije XII vrsto sedeo na papskom prestolu, kao da je uvek bio papa i kao da e to zauvek ostati. Za pola milijarde katolikih vernika u svetu, on je oliavao papski ideal: svetost, posveenost, boanski ureenu vrhovnu vlast, i, u izvesnim okolnostima, nepogreivost u stavovima o veri i moralu. Sve do dananjeg dana, stariji Italijani govore o njemu kao o l'ultimo papa" o poslednjem papi. Iako ovek monakih sklonosti ka samoi i molitvi, ipak je primao u audijenciju ogroman broj politiara, pisaca, naunika, vojnika, glumaca, sportista, nacionalnih voa i kraljevskih linosti. Malo ih je bilo koje nije armirao i zadivio. Imao je divne kupaste ruke koje je veto koristio neprekidno blagosiljajui. Oi su mu bile velike i tamne, gotovo grozniave iza naoara sa zlatnim okvirima. Glas mu je bio piskutav, pomalo svaalaki, uz preterano naglaavanje. Kada je obavljao crkvenu slubu, lice mu je bilo bezizraajno, pokreti i gestovi smireni i elegantni. Prema svojim posetiocima bio je izrazito prijatan, oputajui ih pun laskanja i ljubaznosti, bez imalo pompeznosti ili afektacije. Bio je uvek spreman za jednostavan humor i smejao bi se bezglasnim smehom, otvorenih usta. Njegovi zubi, primetio je jedan posmatra, bili su kao stara slonovaa". Neko je primetio njegovu maiju" osetljivost, drugi su govorili o njegovoj povremenoj sklonosti ka enstvenoj" tatini. Ispred kamera oseao se traak narcizma. Pa ipak, veinu onih koje je sretao, impresionirao je oseanjem edne, mladalake nevinosti, kao neki veni seminarista ili samostanski iskuenik. Bio je prisan sa decom i privlaio ih je. Nikada nije ogovarao ili loe govorio o drugima. Njegove oi bi se zamrzle, kao u zeca, kada bi se osetio povreenim zbog preterane familijarnosti ili nekog prostakog izraza. Bio je sam - na jedan sasvim izvanredan i uznesen nain. Kako je mogue shvatiti tu jedinstvenu samou, tu egoistinu papsku uzvienost, u kojoj su moderne pape izabrale da bitiu? Ophrvan samoom svoje pontifikatske uloge, Pavle VI, papa ezdesetih i sedamdesetih godina, poverio je u jednoj svojoj linoj beleci ono to bi mogao napisati i Paeli, kome je Pavle VI (kao ovani Batista Montini) sluio petnaest godina: Bio sam i ranije usamljen, ali sada je moja samoa postala potpuna i strana. Otuda zamuenost, vrtoglavica. Kao statua na stubu - tako sada ivim. Isus je takoe bio sam na krstu. Ne treba da traim pomo spolja koja bi me oslobodila moje dunosti; moja dunost je isuvie jasna: odluiti, preuzeti svaku odgovornost za voenje drugih, ak i kada to izgleda nelogino ili moda apsurdno. I patiti sam... Ja i Bog. Razgovor mora biti pun i beskrajan.4 Ova vrtoglava papska svest svakako da menja oveka koji na svojim pleima nosi papski teret. To je samoa koju prate izvesne opasnosti, meu kojima nije najmanje ona od poveanog egoizma i despotizma. to je dua papska vlast, to je jaa papska svest. Teolog Don Henri Njuman, najuveniji britanski preobraenik u katolianstvo u devetnaestom veku, dao je poraavajuu ocenu o prethodnom dugakom pontifikatu: Nije dobro za pape da vladaju dvadeset godina. To je anomalija i ona ne donosi dobre plodove; on postaje bog, nema nikog da mu se suprotstavi, ne poznaje injenice, i bez zle namere radi okrutne stvari.5 Za deset godina otkako je postao papa, Paeli je uzdigao papstvo do neprevaziene uznesenosti; izvesno je da nije bilo nikog ko mu se mogao suprotstaviti; ponaao se kao neko ko je bio predodreen za kanonizaciju.

Postoji jedna izuzetna slika Paelija kada je bio u zenitu svoje moi, objavljena 1950. godine. Fotografisan odozgo i sa lea, visoko iznad Trga svetog Petra, on pozdravlja uskomeano mnotvo ispod sebe kao kolos koji itavu ljudsku rasu dri u zagrljaju. Slika u potpunosti odgovara naem poetnom uverenju: ideologija papskog primata, onakva kakvu mi poznajemo, izmiljotina je kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog veka. Drugim reima, u neko vreme, pre modernih sredstava komunikacije, nije postojao piramidalni model katolike vlasti - gde jedan ovek u beloj odedi vlada Crkvom u izrazito nejednakom odnosu snaga. Nekada je vlast Katolike crkve bila iroko raspodeljena na velike istorijske koncile i bezbrojne mree lokalnog samoodluivanja. Kao u srednjovekovnoj katedrali, bilo je mnogo istaknutih tornjeva vlasti. Izvesno je da je najvii od njih bilo papstvo. Ali rimski primat veeg dela dva milenijuma bio je pre apelacioni sud nego jedinstveno izgraena autokratija. Karakteristina slika Pija XII - vrhunski vladar, mada pun ljubavi, koji lebdi nad Trgom svetog Petra - otkriva neke suprotnosti koje razlikuju moderne pape od njihovih prethodnika. to je pontifeks bio uzvieniji, to je vernik bio manji i beznaajniji. to je pontifeks bio odgovorniji i autoritarniji, to je sputaniji bio narod boiji, ukljuujui tu i biskupe, sledbenike apostola. to je pontifeks bio svetiji i udaljeniji, to je profaniji i sekularniji bio itav svet. Ova knjiga kazuje priu o karijeri Euenija Paelija, oveka koji je bio Pije XII, najuticajnija crkvena linost na svetu od poetka tridesetih do kasnih pedesetih godina ovoga veka. Paeli je vie od bilo kog drugog vatikanskog zvaninika toga vremena, pomogao da ojaa ideologija papske moi - moi koju je sam preuzeo 1939. godine, u predveerje Drugog svetskog rata, i koju je zadrao sve do svoje smrti, oktobra 1958. Ali pria je poela tri decenije pre nego to je on postao papa. Meu mnogim inicijativama u svojoj dugoj diplomatskoj karijeri, Paeli je bio odgovoran za ugovor sa Srbijom koji je doprineo napetostima koje su dovele do Prvog svetskog rata. Dvadeset godina kasnije, on je sainio dogovor sa Hitlerom kome je pomogao da se legalno domogne diktature, i time neutralisao potencijal od 23 miliona nemakih katolika da protestuju i prue otpor (34 miliona posle Anlusa). Paelijevi ciljevi i njegov uticaj kao diplomate i pape ne mogu se odvojiti od nadlenosti i slube koja je podstakla njegovu izuzetnu ambiciju. Ta ambicija nije bila prosta udnja za vlau: pape dvadesetog veka nisu bile sebini ljudi svetovne oholosti, gordosti i pohlepe. To su bili, bez izuzetka, ljudi molitve i vrstog uverenja, optereeni arolikom istorijom stare ustanove koju su otelovljavali. Paeli nije bio izuzetak. Pa ipak, ova knjiga pokazae da je uprkos svemu izvrio poguban i grean uticaj na istoriju ovog veka. Paeli je roen u Rimu 1876. godine, u porodici crkvenih pravnika u slubi papstva, razoaranih gubitkom papskih teritorija koje je uzela nova nacionalna drava Italija. Taj gubitak suvereniteta doveo je papstvo u krizu. Kako su pape mogle da se smatraju nezavisnim od politikog status quo Italije, sada kad su postali obini graani ovog skorojevikog kraljevstva? Kako su mogle dalje da vode i tite Crkvu u sukobu sa modernim svetom? Jo od Reformacije, papstvo se nerado prilagoavalo stvarnosti rasparanog hrianskog sveta usred izazova prosvetiteljskih ideja i novih pogleda na svet. U odgovoru na politike i drutvene promene koje su hvatale korak posle Francuske revolucije, papstvo se borilo da preivi i vri uticaj u klimi liberalizma, sekularizma, nauke, industrijalizacije i nacionalne drave u razvoju. Pape su morale da se bore na dva fronta - kao primasi jedne ugroene Crkve i kao vladari potresenog papskog kraljevstva. Suoeno sa bezbrojnim izazovima koje su stvarali novi gospodari Evrope, papstvo je pokuavalo da zatiti univerzalnost Crkve, i istovremeno, da brani celovitost njene ugroene svetovne moi. Veina drava Evrope koje su se modernizovale, bile su sklone da odvoje Crkvu od drave: presto od oltara, papstvo od carstva, svetenstvo od laika, sveto od svetovnog. Katolika crkva postala je predmet pritiska u Evropi kroz dobar deo devetnaestog veka; njena imanja i bogatstvo su se sistematski otimali; verski redovi i svetenstvo gubili su mogunost

da deluju; kole je preuzela drava ili ih je zatvarala. Samo papstvo je stalno poniavano (Pije VII i Pije VIII bili su Napoleonovi zatoenici), i papske teritorije su bile u stalnoj opasnosti od cepanja i aneksija onako kako su snage italijanske drave i modernizacija hvatale zamah. Usponi i padovi u ovom razdoblju, otkrili su da je Crkvu iznutra rastrzao problem bremenit posledicama po moderno papstvo. Ukratko, vodila se bitka izmeu onih koji su se zalagali za apsolutni papski primat iz Rima kao centra, i onih koji su zahtevali veu podelu vlasti meu biskupima (ak je tu bilo i onih koji su se zalagali za stvaranje nacionalnih crkava, nezavisnih od Rima). Obe ove tendencije najizraenije su bile u Francuskoj od sedamnaestog veka pa nadalje, iako su prethodnici papske autokratije imali staro poreklo, koje je poticalo jo iz jedanaestog veka i iz temelja papskog monarhizma. Papska autokratija je bez sumnje, bila osnovni uzrok same reformacije. Trijumf modernih centrista, ili ultramontanista" (izraz skovan u Francuskoj koji ukazuje na papsku vlast preko planina" ili Alpa), potvren je Prvim vatikanskim koncilom iz 1870. godine. To treba da se sagleda u svetlosti gubitka papskih poseda. Na tom Koncilu papa je proglaen nepogreivim u pitanjima vere i morala. Takoe je bio proglaen za nespornog poglavara, vrhovnog duhovnog i administrativnog stareinu Crkve. U izvesnom smislu, ova definicija zadovoljava ak i one koji su oseali da ona nije u potpunosti tana: to je konano bio u istoj meri stav o ogranienjima, koliko i o okviru nepogreivosti i primata. U prve tri decenije posle Vatikanskog koncila, za vreme vladavine Lava XIII, ultramontanistika Crkva se uveavala i jaala. Kao da je dolo do restauracije; klerikalni Rim je cvetao sa novim akademskim i administrativnim ustanovama: katolike misije prodirale su do najudaljenijih kutaka sveta. Postojalo je iroko rasprostranjeno oseanje lojalnosti, poslunosti, ara. Obnova hrianske filozofije svetog Tome Akvinskog, ili barem neke njene verzije, obezbedila je okvire za odbranu protiv modernih ideja i zatitu papske vlasti. Meutim, ve tokom prve decenije dvadesetog veka, koncept granica papske nepogreivosti i primata postao je nejasan. Legalni i birokratski instrument preobratio je dogmu u ideologiju papske moi bez presedana u dugoj istoriji Rimske crkve. Na prelasku dva veka, Paeli, briljantan mladi vatikanski pravnik, saraivao je u preradi crkvenih zakona, kako bi obezbedio buduim papama neprikosnovenu dominaciju iz Rima kao centra. Ovi zakoni, odvojeni od svoje istorijske i drutvene pozadine, spakovani su u prirunik poznat kao Kodeks kanonskog prava, objavljen i primenjivan od 1917. godine. Kodeks, razdeljen katolikom kleru u celom svetu, stvorio je sredstva za ustanovljavanje, uspostavljanje i odravanje izvanrednog novog odnosa snaga od vrha do dna". Kao papski nuncije u Minhenu i Berlinu tokom dvadesetih godina, Paeli je nastojao da nametne ovaj novi Kodeks, pojedinim nemakim dravama (Pruska, Bavarska, Baden...). Nemaka je predstavljala jednu od najveih, najobrazovanijih i najbogatijih katolikih zajednica na svetu. Istovremeno, Paeli je radio na konkordatu sa Rajhom, crkveno-dravnom ugovoru izmeu papstva i itave Nemake. Njegova nastojanja da se ostvari ovaj dogovor sa Rajhom esto su nailazila na otpor, ne samo kod razoaranih protestantskih voa ve i kod katolika koji su verovali da je njegova vizija Nemake crkve bila neprihvatljivo autoritarna. Godine 1933. Paeli je naao uspenog partnera za pregovore o Nemakom konkordatu u linosti Adolfa Hitlera. Njihov ugovor ovlastio je papstvo da nametne novi crkveni zakon nemakim katolicima i davao je velikodune privilegije katolikim kolama i kleru. Za uzvrat, katolika crkva u Nemakoj, njena parlamentarna politika stranka i njena mnogobrojna udruenja i novine, svojevoljno" su se povukli, idui za Paelijevom inicijativom, iz drutvenog i politikog delovanja. Abdikacija nemakog politikog katolianstva 1933. godine, koju je iz Vatikana pregovarao i ostvario Paeli uz odobravanje pape Pija XI, obezbedila je uspon nacizma bez otpora najmonije katolike zajednice na svetu. To je bilo potpuno razliito od situacije koja je postojala ezdeset godina ranije, kada su se nemaki katolici suprotstavili irokom masovnom akcijom i zaustavili Bizmarkov Kulturkampf. Sam

Hitler se hvalio na sastanku vlade odranom 14. jula 1933, da je Paelijeva garancija o neintervenciji dala reimu odreene ruke da rei jevrejsko pitanje. Po zapisnicima sa sastanka vlade, Hitler je izrazio miljenje da se ovo ima smatrati velikim uspehom. Konkordat je dao Nemakoj mogunost i stvorio podruje poverenja to je bilo posebno znaajno u tekuoj borbi protiv meunarodnog jevrejstva."6 Papska podrka nacizmu, u Nemakoj i van nje, pomogla je da se zapeati sudbina Evrope. Pria u ovoj knjizi dakle, obuhvata period Paelijeve mladosti, godine kolovanja i godine njegove izvanredne karijere, dok nije postao papa. tavie, pripovest pronalazi novo sredite gravitacije u njegovim sudbonosnim pregovorima sa Hitlerom ranih tridesetih godina. Ovi pregovori, s druge strane, ne mogu se posmatrati odvojeno od razvoja ideologije papske moi kroz ceo vek, niti od Paelijevog ponaanja tokom rata i njegovog stava prema Jevrejima. Posleratni period Paelijevog pontifikata, tokom pedesetih, bio je apoteoza te moi, kada je vladao monolitnom, trijumfalistikom Katolikom crkvom koja se sukobljavala sa komunizmom u Italiji i iza Gvozdene zavese. Ali, to se nije moglo odrati. Unutranja struktura i ponaanje Katolike crkve poeli su da pokazuju znakove cepanja i opadanja u poslednjim godinama papstva Pija XII, to je zahtevalo preispitivanje i obnovu. Jovan XXIII koji je 1958. nasledio Paelija sazvao je 1962. godine, Drugi vatikanski koncil upravo zato da bi se odbacio monolitni. centralistiki model crkve njegovih prethodnika, i da bi se uspostavila kolegijalna, decentralizovana, humana zajednica u razvoju. U dva kljuna dokumenta, Crkva (Lumen Gentium) i Crkva u modernom svetu (Gaudium et spes) na drukiji nain se naglaavala istorija, crkvena sluba, zajednitvo, Sveti duh i ljubav. Vodea metafora crkve budunosti bila je Hodoasnici boiji". Oekivanja su bila velika i nije nedostajalo rasprava i zebnji - stare navike i disciplina teko iezavaju. Od samog poetka bilo je nagovetaja da papski i vatikanski centrizam nee tako lako da ustukne. U praskozorje treeg hrianskog milenijuma, jasno je da se crkva Pija XII ponovo uspostavila na bezbroj naina, od kojih su neki oevidni, drugi tajni, ali iznad svega, u potvrdi piramidalnog crkvenog modela - vere u primat oveka u beloj odedi koji diktira u samoi sa vrha. U poznim godinama duge vladavine Jovana Pavla II, Katolika crkva odaje neodoljiv utisak nefunkcionisanja, uprkos istorijskoj ulozi Jovana Pavla II u propasti komunistike tiranije u Poljskoj i entuzijazmu Vatikana da ulazi u trei milenijum iste savesti. U drugoj polovini vladavine Jovana Pavla II, politika Pija XII se ponovo pojavila kao izazov odlukama Drugog vatikanskog koncila, stvarajui tenzije unutar Katolike crkve koje bi mogle da kulminiraju u buduoj titanskoj borbi. To je prokomentarisao britanski teolog Adrian Hestings reima: Velika plima koju je omoguio Drugi vatikanski koncil, potroila je, barem institucionalno, svoju snagu. Staro stanje se ponovo pojavilo i danas se Drugi vatikanski koncil u Rimu tumai daleko vie u duhu Prvog vatikanskog koncila i u skladu sa modelom katolianstva Pija XII". Paeli, ija je kanonizacija ve dobro odmakla, postao je, etrdeset godina posle svoje smrti, ikona onih koji itaju i revidiraju odluke Drugog vatikanskog koncila sa stanovita takve ide-ologije papske moi koja se ve pokazala kobnom u istoriji ovog veka. 1. PAELIJEVI Bilo je uobiajeno da se Euenio Paeli u vreme njegovog pontifikata i posle smrti, opisuje kao lan Crnog plemstva. Crni plemii predstavljali su malu skupinu aristokratskih rimskih porodica koje su ostajale uz pape i posle gubitka njihovih poseda, tokom ogorene borbe za stvaranje italijanske drave. Iako su bili veoma lojalni papstvu, Paelijevi jedva da su bili aristokratija. Poreklo porodice Euenija Paelija bilo je ugledno, ali skromno. Sa oeve strane

poticali su iz zabaenog seoskog kraja blizu Viterba, povee varoi 80 km severno od Rima. U vreme Paelijevog roenja 1876. godine, njihov roak Pijetro Katerini (koga su pripadnici Euenijeve vlastite generacije nazivali konte"), jo uvek je posedovao kuu sa malo zemlje u selu Onano. Meutim, Paelijevi otac i deda, kao i njegov stariji brat Franesko, nisu dugovali svoj ugled plemikim vezama ili bogatstvu, ve lanstvu u kasti laikih vatikanskih pravnika u slubi papstva1. Ipak, poev od 1930, Paelijev brat i tri neaka dobili su plemike titule kao nagradu za svoje usluge u pravnikim i drugim poslovima za Italiju i Svetu stolicu. Paelijeva neposredna porodina veza sa Svetom stolicom datira jo od 1819, kada je njegov deda, Markantonio Paeli, stigao u Veni grad" da studira Kanonsko ili Crkveno pravo, kao tienik svog ujaka klerikalca, monsinjora Prospera Katerinija. Ve 1834. godine, Markantonio je postao advokat u Tribunalu svetog Rota, klerikalnog suda u ije aktivnosti je spadalo i ponitenje braka. Dok je gajio svoje desetoro dece (drugo dete bio je Euenijev otac, Filipo, roen 1837), Markantonio je postao kljuni inovnik u slubi Pija IX koga su popularno zvali Pije Nono. estokog temperamenta, harizmatian i epileptian, Pije IX (ovani Maria Mastai-Fereti), krunisan 1846, bio je ubeen, kao i odvajkada njegovi prethodnici, da papske teritorije koje presecaju italijansko poluostrvo obezbeuju nezavisnost naslednika svetog Petra. Ako je vrhovni pontifeks samo stanovnik strane" zemlje, kako moe tvrditi da je nezavisan od lokalnog uticaja? Tri godine posle krunisanja, izgledalo je kao da je Pije IX sramno izgubio vlast nad Venim Gradom koji je preuzela republikanska gomila. Petnaestog novembra 1849, grof Pelegrino Rosi, laiki ministar u vladi papske drave, uven po svom britkom sarkazmu, doao je do Palazzo della Cancellaria u Rimu i pozdravio prezrivim osmehom smrknutu masu koja je ekala. Kada je hteo da ue u zgradu, neki ovek je skoio i zadao mu smrtni udarac noem u vrat. Sledeeg dana, papina letnja palata u Kvirinalu iznad grada je opljakana, a Pije IX, preobuen u prostu sveteniku mantiju sa parom velikih naoara, pobegao je u primorsku tvravu u Gaeti, u sigurnost susednog napuljskog kraljevstva. Sa sobom je kao pravnog i politikog savetnika, poveo Markantonija Paelija. Iz ove tvrave Pije IX je slao javne optube protiv strane izdaje demokratije" i zapretio moguim glasaima ekskomuniciranjem. Zahvaljujui pomoi francuskih bajoneta i Rotildovom kreditu, uspeo je Pije IX da se vrati godinu dana kasnije u Vatikan i da preuzme prezrenu vlast nad gradom Rimom i onim to je ostalo od papskih teritorija. S obzirom na reakcionarne sklonosti Pija IX, barem poev od ovog perioda, moemo pretpostaviti da je Markantonio Paeli delio sa svojim pontifeksom odbojnost prema liberalizmu i demokratiji. Po povratku u Rim, Markantonio je naimenovan za lana Saveta cenzora", tela koje se bavilo ispitivanjem onih koji su bili umeani u republikansku zaveru". Godine 1852, postavljen je za ministra unutranjih dela. Papski reim tokom ovog poslednjeg perioda nije bio milosrdan. Piui Viljemu Gledstonu te iste godine, jedan engleski putnik opisao je Rim kao zatvor: Nema ni traga od slobode, nema nade za miran ivot; dve strane vojske; stalno opsadno stanje, uasne osvete, besne frakcije, opte nezadovoljstvo; takva je papska uprava ovih dana".2 Jevreji su postali meta postrepublikanske odmazde. U poetku svoje vladavine, Pije IX je podravao toleranciju, ukinuo je stari jevrejski geto, praksu preobraenikih molitvi za rimske Jevreje, i prisilno uenje katehizisa onih Jevreja koji su sluajno" pokrteni. Pa iako je povratak Pija IX bio omoguen jevrejskim zajmom, rimski Jevreji su sada bili prisiljeni da se ponovo vrate u geto i da plate, upravo zato to su podravali revoluciju. Potom je Pije IX bio umean u skandal koji je zaprepastio svet. Godine 1858, estogodinje jevrejsko dete Edgarda Mortara, kidnapovala je papska policija u Bolonji pod izgovorom da je njega est godina ranije krstila sluavka.3 Smeteno u ponovo obnovljen Dom Katekumena, dete je bilo prisiljeno da ui katoliku veru. Uprkos molbama Edgardovih roditelja, Pije IX je usvojio dete i voleo je da se sa njim igra, skri-vajui ga pod svoju mantiju, i viui: Gde je deko?"

Svet je bio ogoren; ak je o tome objavljeno dvadeset uvodnika u ,,New York Times-u", a austrijski car Franja Josip i Napoleon III, molili su papu da vrati dete njegovim pravim roditeljima. Sve je bilo uzalud. Pije IX je drao Edgarda zatvorenog u samostanu, gde je na kraju postao svetenik. Meutim, silina italijanskog nacionalizma bila je nezaustavljiva; i Markantonio Paeli, blizak svome papi, prisustvovao je dogaajima koji su imali dalekosene posledice za moderno papstvo. Godine 1860, nova italijanska drava pod vostvom pijemontskog kralja Vitorija Emanuela II, prigrabila je gotovo sve papske posede. U svom poznatom Silabusu grehova (1864), Pije IX je osudio osamdeset modernih" tekovina, ukljuujui tu socijalizam, slobodno zidarstvo i racionalizam. U osamdesetoj, zavrnoj osudi, on je objavio da je teak greh tvrditi da Rimski pontifeks moe i treba da se pomiri sa progresom, liberalizmom i modernom civilizacijom". Pije IX je oko sebe podigao zatitne bedeme boanske tvrave; unutar nje, on je podigao standarde katolike vere zasnovane na boijoj rei onako kako ju je tumaio on, vrhovni pontifeks, Hristov vikar na zemlji. Izvan tvrave vladali su standardi Antihrista, ideologije koje su poevi od Francuske revolucije u svom sreditu imale oveka i koje su sejale greh. Otrovni plod, izjavljivao je, ak je uticao i na samu Crkvu: bili su to pokreti koji su nastojali da umanje papsku vlast zahtevajui nezavisnost nacionalnih crkava od Rima. Ipak, jednako uticajna bila je i ve davno uspostavljena suprotna tendencija: ultramontanizam, poziv na neprikosnovenu papsku mo koja bi zraila irom sveta, prelazei sve nacionalne i geografske granice. Pije IX je tada poeo da priprema dogmatski proglas o jednom upravo takvom sveobuhvatnom primatu. Svet bi trebalo da preko dogme (fiat) sazna koliko je on moan da sve dri pod pretnjom ekskomunikacije. Mesto gde je trebalo da se odri rasprava pre proglasa bio je veliki crkveni koncil, skup svih biskupa kojima je predsedavao papa. Pije IX je sazvao Prvi vatikanski koncil krajem 1869, koji je trajao do 20. oktobra naredne godine. Na poetku, samo polovina biskupa koja je prisustvovala Koncilu bila je raspoloena da podri dogmu o papinoj nepogreivosti. Ali Pije IX i njegovi bliski saradnici poeli su da ih obrauju. Kada je bolonjski kardinal Gvido protestovao da samo zajednica biskupa Crkve moe da tvrdi da je svedok tradiciji doktrine, Pije IX je odgovorio: Svedok tradicije? Ja sam tradicija".4 Istorijski dekret o papskoj nepogreivosti koji je 18. jula 1870. usvojilo 433 biskupa, sa samo dva glasa protiv, glasi: Kada rimski pontifeks govori ex cathedra, to jest, kada obavlja dunost pastira i uitelja svih hriana, on odreuje... doktrinu u pitanjima vere i morala koja vae za itavu Crkvu; kroz boansku pomo koju mu je obeao sveti Petar, on poseduje onu nepogreivost kojom je Boanski Spasilac eleo da Njegova Crkva bude obdarena... i zato se takve definicije rimskog pontifeksa ne mogu same menjati i ne zavise od saglasnosti Crkve.5 Drugi dekret objavio je da je papa imao vrhovnu vlast nad svojim biskupima, kako nad pojedincima tako i nad celinom. Papa je, ustvari, imao potpunu vlast bez presedana. Za vreme donoenja ovih velikih odluka, oluja je besnela nad kupolom Svetog Petra i udar groma, koji je odjekivao u peinskoj unutranjosti bazilike, razbio je okno na visokim prozorima. Prema londonskom ,,Times-u", protivnici nepogreivosti pape, videli su u ovom dogaaju znak boanskog neodobravanja. Kardinal Henri Mening, nadbiskup Vestminstera i oduevljeni pristalica Pija IX, odgovorio je s prezirom: Oni su zaboravili Sinaj i Deset boijih zapovesti".6

Pre nego to se Koncil mogao okrenuti drugim stvarima, poslednji francuski vojnici napustili su Veni grad" da bi branili Pariz u Francusko-pruskom ratu. U njega su uli italijanski vojnici i tako je Rim bio izgubljen za papstvo, ovog puta zauvek. Sve to je ostalo Piju IX i njegovoj Kuriji, kardinalima koji su upravljali dotadanjim papskim posedima, bilo je 108.7 jutara dananjeg grada Vatikana i to uz dozvolu nove italijanske drave. Zatvarajui se unutar apostolske palate koja gleda na Crkvu svetog Petra, Pije je odbio da se dogovori sa novom italijanskom dravom. On je ve 1868. godine, zabranio italijanskim katolicima da uestvuju u demokratskoj politici. Markantonio Paeli je mogao da ostane bez posla da nije pomogao da se 1861. osnuje novi vatikanski dnevni list. L'Osservatore Romano" postao je moralno i politiko" glasilo Vatikana i novine koje se tampaju na sedam jezika sve do danas. U meuvremenu, idui stopama Markantonija, Euenijev otac Filipo, takoe obrazovan kao kanonista, slino je naimenovan za Tribunal Svete Rote, da bi vremenom postao dekan konzistorijalnih advokata, pravnika Svete Stolice. Paelijevi roditelji su se venali 1871. godine. Njegova majka, Virdinija Graciozi bila je Rimljanka i, kako se to kae, bila je pobona ker Crkve. Bila je jedna od trinaestoro brae i sestara. Dva njena brata postala su svetenici, a dve sestre su se zamonaile. Filipo Paeli obavljao je pastirsku dunost u parohijama Rima, delei duhovno tivo za itanje siromanima. Bio je poznat po svojoj privrenosti knjizi pod naslovom Massime eterne (Veni principi), meditacijama o smrti, koje je napisao Alfonso Liguori, katoliki moralista i svetac iz osamnaestog veka. Filipo je razdelio stotine primeraka po Rimu i svake godine je predvodio procesiju na rimsko groblje, gde su hodoasnici pod njegovim vostvom razmiljali o svojoj neizbenoj sudbini. Plata vatikanskih laikih pravnika bila je mrava i Paelijevi nisu bili imuni. Posle 1870, izgleda da je porodica oskudevala. Mnogo godina, Paeli se seao da nije bilo grejanja u porodinom stanu ak i do duboko u zimu, osim malog gorionika oko koga su lanovi porodice grejali ruke.7 I dok su posle 1870, mnogi njihovi laiki savremenici uli u dobro plaenu birokratiju nove Italije, Paelijevi su ostali odani svojoj prezrivoj odbojnosti prema uzurpaciji Vitorija Emanuela. Postojala je praksa lojalne papske buroazije da nosi jednu rukavicu, da stavlja stolicu okrenutu ka zidu u glavnoj sobi, da kapke na prozorima stalno dri zatvorene i da vrata palate stalno dri na pola zatvorene, u znak seanja na konfiskovano papino imanje. Paelijevi, mada sami nisu imali itavu palatu, pripadali su takvom nepokolebljivom sloju. Euenio Paeli je tako odrastao u okruenju naglaene katolike pobonosti, sirotinjskog uvaavanja i usaenog oseanja o povreenoj papskoj vanosti. Iznad svega, porodica je bila zagnjurena u mnogobrojna pravna pitanja i poslove - graanskih, meunarodnih i crkvenih. Paelijevi koji su smatrali da su njihovo papstvo i njihova Crkva ugroeni sa svih strana razornim silama modernog sveta, mislili su da ona moe da preivi i s vremenom prevazie sve opasnosti mudrom i sveoptom primenom zakonitosti. POTLAENA CRKVA U godinama posle Prvog vatikanskog koncila, Pije IX je posmatrao turobnu scenu tlaenja sa gornjih spratova apostolske palate, sa njenom globalnom perspektivom na Katoliku crkvu u svetu. U Italiji su bile zabranjene procesije i mise van crkve, verske zajednice su bile rasprene, crkvena imanja konfiskovana, svetenici regrutovani u vojsku. itav niz mera koje je Sveta Stolica razumljivo, smatrala antikatolikim, dolazio je iz nove prestonice: ozakonjenje razvoda braka, sekularizacija kola, ukidanje brojnih svetih dana. U Nemakoj, delimino kao odgovor na razornu" dogmu o nepogreivosti, Bizmark je zapoeo svoj Kulturkampf (kulturnu borbu"), politiku proganjanja katolianstva. Versko uenje potpalo je pod dravnu kontrolu, a verskim redovima bilo je zabranjeno da

poduavaju; jezuiti su proterani; drava se meala u poslove semenita; crkvena imanja bila su pod kontrolom laikih odbora; u Pruskoj je uveden graanski brak. Biskupi i kler koji se suprotstavljao zakonima Kulturkampfa bili su kanjavani, zatvarani i proterivani. U mnogim delovima Evrope bilo je isto: u Belgiji su katolici izbaeni iz prosvete; u vajcarskoj su zabranjeni verski redovi; u Austriji, tradicionalno katolikoj zemlji, drava je preuzela kole i ozakonila graanski brak; u Francuskoj se javio novi talas antiklerikalizma. Pisci, mislioci i politiari irom Evrope - Bovio u Italiji, Balzak u Francuskoj, Bizmark u Nemakoj, Gledston u Engleskoj - izraavali su snano uverenje da su papstvu, a sa njim i katolianstvu, dani odbrojani. ak i najsnanije pristalice Pija IX poele su da sumnjaju da je u korenu svih problema bila velika duina njegovog papstva. Razmiljajui o tome 1876, vestminsterski nadbiskup Mening je sumorno pisao o mranjatvu, zbrci, potitenosti... nedelanju i bolesti" Svete Stolice. Pa ipak, da li su stvari bile zaista tako sveopte i nepopravljivo loe? Da li je povuenost ve ostarelog Pija IX, u sukobu sa nezaustavljivim talasom modernizma, dovela do toga da je papstvo, najstarija iva ljudska institucija na zemlji, bilo na samrti? Moda je ba suprotno, konano gubljenje pontifeksovih svetovnih poseda, u kombinaciji sa korisnou modernih komunikacija, postavilo osnovu za do tada nesluene mogunosti vlasti. Ako mu je takva ideja i pala na pamet, Pije IX nije jasno iskazao svoju nameru, osim u svom priznanju pred smrt: Sve se promenilo; vreme mog sistema i politike je prolo, i ja sam suvie star da promenim svoj put; to e biti zadatak mog naslednika".8 Posle smrti Pija IX, 7. februara 1878. godine, njegovo telo je konano preneto iz svog privremenog poivalita u Crkvi svetog Petra, u grob u San Lorencu. Kada je pratnja dola do Tibra, gomila antiklerikalnih Rimljana zapretila je da e da baci koveg u reku. Samo dolazak policijskog voda spasao je telo Pija IX od poslednje uvrede.9 Tako se zavrio najdui i jedan od najnemirnijih pontifikata u istoriji papstva. DETINJSTVO I MLADOST U NOVOM" RIMU Euenio Paeli roen je u Rimu, 2. marta 1876, u vreme kada se pontifikat Pija IX nalazio na kraju svog munog trajanja. iveo je u stanu koji su njegovi roditelji delili sa njegovim dedom Markantoniom, na treem spratu Via Monte ordano 3 (sada Via delji Orsini). Zgrada se nalazila na nekoliko koraka od Kjeza Nuova sa njenim ukraenim i pozlaenim baroknim enterijerom. Prilazei sa zapadne strane Korso Vitorio Emanuele, vidi se ulaz u kuu, neto uvuen od ulice. Od vrata stambene zgrade, treba tano pet minuta peke da se stigne do mosta Svetog Anela na Tibru, a petnaest do Trga svetog Petra. Euenio je bio jedno od etvoro dece; njegova starija sestra uzepina imala je etiri godine kad je roen; stariji brat Franesko imao je dve. Druga sestra Elizabeta rodila se etiri godine kasnije. Rim u kome je Paeli roen i krten jedva da se neto promenio u poslednjih dve stotine godina. Vie od polovine podruja koje su opasavala Aurelijeve zidine bilo je ukraeno crkvama, kapelama i samostanima. Hrianski Rim iveo je pored ruevina klasine antike i ve oronulih vila, u senci veno zelenih hrastova, pomorandinih stabala i velianstvenih irokih borova. Dobar deo grada liio je na starinske trgovake varoi. Stada koza i ovaca okupljala su se oko fontana i prolazila ulicama i trgovima zajedno sa peacima i kolima. Sve e se ovo promeniti tokom Paelijevog detinjstva, kada je grad osamdesetih godina postao prestonica nove nacije, i kada je moderni svet tehnologije, komunikacija i saobraaja preobrazio njegovu starinsku otupelost. Stigli su ljudi sa severa i oni su gradili novu prestonicu na brzinu, jeftino i ne obazirui se na stil ili planiranje. Neke od novih arhitektonskih i umetnikih tvorevina raene su s namerom da upute neprijateljske signale u pravcu Vatikana. Spomenik Emanuelu, razmetljivi svadbeni kola", zapoet je 1885. godine, u slavu ujedinjenja zemlje pod njenim prvim

10

kraljem. Ratnika statua Garibaldija na konju, smetena na najvii vrh brda Janikulum, kao da dominira i nad novom prestonicom i nad vatikanskim gradom. U petoj godini, Paelija su upisali u obdanite koje su vodile dve asne sestre u ulici koja se danas zove Via Zanardeli. U to vreme porodica se preselila u vei stan u Via dela Vetrina, nedaleko od mesta gde je roen. Zavrio je privatnu katoliku osnovnu kolu u dve prostorije zgrade na Pjaca Santa Luia del inazi, blizu Pjace Venecija. Ustanova je bila u rukama udljivog osnivaa i upravitelja, sinjora uzepa Markija, koji je imao obiaj da dri govore sa svoje visoke katedre, o tvrdom srcu Jevreja".10 Jedan od Paelijevih savremenih biografa komentarisao je to bez ironije: Mnogo toga bi se moglo rei u korist sinjora Markija; on je znao da se utisci koje ponesu mala deca nikada ne gube".11 Sa deset godina, Paeli je postao ak u liceju Kvirino Viskonti, dravnoj koli koja je uopte uzev bila nenaklonjena katolianstvu i kleru. Nalazila se u Koleo Romano, gde je ranije bio smeten jezuitski rimski univerzitet. Euenijev brat Franesko bio je dve godine ispred njega po koli. Filipo Paeli je oito verovao da njegovim sinovima samo moe da koristi upoznavanje iz prve ruke sa njihovim sekularnim neprijateljima" dok su istovremeno dobijali najbolje klasino obrazovanje u Rimu. Po miljenju brata i sestre koji su ga nadiveli, Euenio je bio tvrdoglav. Iigljao, nene grae, pokazivao je impresivnu inteligenciju i mo pamenja od najranijih godina. Mogao je da upamti kada je hteo, itave stranice tiva i mogao je da ponovi itave lekcije re po re, poto bi izaao iz razreda. Imao je smisla za klasine i moderne jezike. Njegov rukopis i u mladosti, a i kasnije u zrelosti, bio je briljiv i elegantno ispisan. Svirao je violinu i klavir i esto je pratio svoje sestre koje su pevale i svirale mandolinu. Voleo je da pliva i za vreme raspusta jahao je na imanju svog roaka u Onanu. Malo ta je ostalo u anegdotama ili u knjievnim zapisima to bi moglo da pojasni linosti Euenijevih roditelja, osim svedoenja o njihovoj velikoj estitosti " koje je ostavila njihova mlaa kerka Elizabeta. Samo su fini izrazi", tvrdila je, mogli da preu preko njihovih usana". Virdinija Paeli vodila je svoju decu nekoliko puta dnevno da se mole pred kunim oltarom Bogorodice i itava porodica je itala Oena svako vee pre veere. Nema nikakvih tragova o traumama ili liavanju u detinjstvu; sa samo jo troje dece u porodici, Euenio je oigledno imao dosta roditeljske panje. Svedoanstva za beatifikaciju prirodno se upravljaju na dokaze o Euenijevoj ranoj pobonosti. Na svom putu od kole do kue redovno je poseivao ikonu Bogorodice, poznatu kao Madona dela Strada, blizu groba Ignjacija Lojole u Jezuitskoj crkvi. Ovde je, ponekad dva puta dnevno, otvarao svoje srce Bogorodici, govorei joj sve". Pria se da je jo kao dete pokazivao neobino oseanje skromnosti. Njegova mlaa sestra se sea da nikada nije uao u sobu ukoliko nije bio sasvim obuen. Bio je nezavisan i usamljen; obavezno se sa knjigom pojavljivao za obedom, traio od roditelja, brata i sestara dozvolu da se i zadubi u itanje. U mladosti je rado iao na koncerte i predstave, sa spremnom sveskom u koju je tokom pauze, beleio kritike izvoenja. Elizabeta se seala da bi komponovao duhovne bukete (molitve ukrasno zabeleene na karti), za misije ili due u istilitu. Ona se takoe priseala da joj je nametao svoja vlastita uzdravanja (na primer, odricao se nekih poslastica kao to su bili voni sokovi). Jo kao dete, pouavao je katehizisu petogodinjeg sina domara palate u kojoj su stanovali. Bio je deak kod oltara u Kjeza Nuova, pomaui na misi roaku sveteniku, i kao i mnogim drugim deacima odreenim za sveteniki poziv, njegova omiljena igra bila je da se oblai i obavi misu u svojoj spavaoj sobi. Majka ga je u tome podravala, dajui mu komad damasta koji je on zamiljao kao crkvenu odedu; pomagala mu je da postavi oltar zajedno sa sveama na aluminijumskoj foliji. Jedne godine on je odigrao itavu ceremoniju Svete nedelje. Kada jedna bolesna tetka nije mogla da ode na misu, mladi Euenio je izveo supstituciju slube, ukljuujui i propoved.

11

Vana linost u Euenijevom ivotu, odkada je napunio osam godina, bio je jedan kapelnik, otac uzepe Lais. Prema Elizabetinom svedoenju, njihov otac je zamolio oca Laisa da se brine o Euenijevom duhovnom razvoju. Lais je postao est posetilac doma Paelijevih, gde je redovno izvetavao roditelje o Euenijevom verskom napretku. Postoje naznake da je u ovom odnosu postojalo ono osobeno prijateljstvo koje esto postoji izmeu uzornog svetenika i pobonog mladia koji razmilja o verskom pozivu. Euenio je poneo uticaje svojih roditelja i oca Laisa u svoj svetovni licej. Pria se da je za jedan zadatak da opie svoju omiljenu" istorijsku linost, izabrao Augustina iz Hipa, na opti podsmeh svojih kolskih drugova. Kada je pokuao da malo proiri studije istorije hrianske civilizacije, temom koja nije bila u programu nastave, profesor ga ja ukorio, rekavi mu da on nije taj koji treba da predaje. Meu ono malo to je ostalo od onoga to je pisao, nalazi se desetak njegovih kolskih sastava. Iako pomalo visokoparni, ipak su bili dobro sastavljeni i teni. Jedan, pod naslovom Znak da se ono to je upisano u srcu pojavljuje na licu, bavi se zlom kukavike tiine" i pria o potovanom starcu koji, za razliku od ostalih dvorana, odbija da laska tiranskom kralju.12 U drugom sastavu pod naslovom Moj portret, trinaestogodinji Paeli procenjuje sebe na nain koji je istovremeno iskren i samoironian. Srednjeg sam rasta", poinje on. Telo mi je vitko, lice prilino bledo, kosa kestenjasta i meka, oi crne, nos pomalo orlovski. Neu da govorim mnogo o svojim grudima koje nisu, da budem iskren, snane. Najzad, imam par dugih i tankih nogu, sa povelikim stopalima." Otuda je, dalje govori itaocu, lako zakljuiti da sam ja fiziki prilino osrednji mladi". Govorei o svojoj moralnoj prirodi on priznaje da je njegov karakter dosta nestrpljiv i estok". Nada se da e uz pomo obrazovanja nai nain na koji e ga kontrolisati". Zavrava priznanjem da ima uroenu velikodunost duha", i tei se milju da mada ne podnosi protivreenje, lako oprata onima koji ga uvrede.13 Blizak Paelijev kolski drug, koji je kasnije postao kardinal, rekao je da je Paeli kao deak imao sposobnost da se samokontrolie to je istinski retko kod mladog sveta".14 Meu njegovim mladalakim sastavima, samo jedan, napisan kad mu je bilo petnaest godina, otkriva da je Euenio Paeli moda iskusio mladalaki poraz. Tu opisuje u treem licu nekog ko je slep od tatine i grenih ideja i sumnji". Ko e mu, pita se on, dati krila pa da se digne sa ove bedne zemlje do najvie sfere i iskida ovaj zli veo koji ga uvek u svuda obavija?" U zakljuku, on govori kako mu ta osoba upa kosu" i eli da nikad nije roen". Zavrava sa molitvom: Boe moj, prosvetli ga!"15 Da li je to bio dokaz emocionalne krize podstaknute preteranim uenjem i mladalakim asketizmom? Tamna epizoda je prola i nikada se, koliko je poznato, nije povra-tila. Razvio je ljubav prema muzici. Posebno je voleo da slua Betovena, Baha, Mocarta i Mendelsona i zainteresovao se za istoriju muzike. Jo kao deak itao je klasike iz zadovoljstva i zapoeo da skuplja vlastitu klasinu biblioteku koju je uvao itavog ivota. itao je Avgustina, Dantea, Manconija, a od svih je najvie voleo Cicerona.16 Njegovo najomiljenije duhovno tivo bilo je Imitacija Hrista od Tomasa a Kempisa, kaluera iz petnaestog veka. Imitacija koja je do ezdesetih godina uivala iroku popularnost meu vernicima, pa ak i meu usrdnim dejecezanskim svetenicima, odgovarala je asketskim tenjama suzdranog monatva: ona je ohrabrivala ona unutranja oseanja koja su bila neposredno povezana sa Bogom bez drutvenog posredovanja, smatrajui da su ljudske veze nesavrene i rastrojene. Ipak, savetovala se vedrina, poniznost i milosre prema svakom, a posebno prema onima koji nam se najmanje dopadaju. S vremenom je Paeli nauio celu knjigu napamet. Meu drugim omiljenim verskim autorima bio je ak-Beninj Bosije, francuski biskup iz sedamnaestog veka iju je uzvienu i ubedljivu elokvenciju Paeli nastojao da prevazie u narednim godinama. Bosije se nalazio na njegovom nonom stoliu pored kreveta, celog njegovog ivota.

12

Posle Paelijeve smrti, jezuita, otac Robert Lajber, njegov lini pomonik tokom etrdeset godina, pisao je da je papina duhovnost ostala u sutini mladalaka. U njegovom verskom ivotu ostao je poboan deak iz onih dana... Iskreno je potovao svaku jednostavnu, poniznu pobonost. Sauvao je detinju ljubav za Bogorodicu iz svoje mladosti."17 U leto 1894. godine, poto je zavrio licej u svojoj osamnaestoj godini, sa diplomom, odnosno sa licenza ad honorem, Paeli se povukao na deset dana u crkvu Sv. Agneze u Via Nomentana. Po prvi put (ali ne i poslednji) proao je kroz Duhovne vebe Ignjacija Lojole, prirunik za duhovnu meditaciju. Ova vebanja vide ivot kao borbu izmeu Satane i Hrista. Od onih koji su se privremeno povukli u crkvu, trailo se da jasno izaberu u budunosti: da prate merila Hrista ili da prate merila Princa Tame. Po povratku kui, Paeli je obavestio svoje roditelje da eli da postane svetenik. Po prianju Elizabete, Ova odluka nikog nije iznenadila. to se nas tie, on se rodio kao svetenik." SEMINARISTA Almo Koleo Kapranika, poznat jednostavno kao Kapranika, zastraujua je graevina, smetena na mirnom trgu u srcu starog Rima, blizu Panteona i nalazio se na dvadesetak minuta hoda od doma Paelijevih. Osnovana 1457. godine, Kapranika je bila i jo uvek je uvena kao uzgajilite najviih vatikanskih dostojanstvenika. Euenio Paeli se tu smestio u novembru 1894. i upisao na kurs filozofije u oblinjem rimskom jezuitskom univerzitetu Gregoriani. Paeli je zapoeo svoje studije za svetenika na vrhuncu pontifikata Lava XIII, naslednika Pija IX, izabranog 1878. Lav XIII bio je konzervativan (saraivao je u sastavljanju Silabusa greaka Pija IX). Imao je gotovo 68 godina kada je izabran, pa ipak, silno se trudio da se uskladi sa modernim svetom. Prve godine njegove vladavine obeleene su nizom izvanrednih akademskih inicijativa: ustanovio je u Rimu novi institut za filozofiju i teologiju, centre za prouavanje Svetog pisma i centar za astronomiju. Vatikanski arhivi su otvoreni i za katolike i za nekatolike naunike. Pod Lavom XIII aktivno su otvorene istorijske perspektive koje je katolika nauka gotovo sasvim zanemarila. Kao nuncije, Lav je putovao irom Evrope i upoznao se sa radnim i ivotnim prilikama u razvijenim industrijskim sreditima. Osamdesetih godina, katolike sindikalne organizacije koje su traile uputstva za svoj rad od Crkve, dolazile su u Rim u sve veem broju. Godine 1891. Lav je objavio encikliku Rerum Novarum (Nove stvari), papski odgovor posle pola veka na Marksov Komunistiki manifest i Kapital. Osuujui tlaenje i sutinsko ropstvo brojne sirotinje preko instrumenata lihvarstva" u rukama malog broja vrlo bogatih ljudi", i zahtevajui pravedne nadnice i pravo na organizovane sindikate (po mogustvu katolike) i u izvesnim okolnostima pravo na trajk, enciklika je odbacila socijalizam i bila pomalo neodreena prema demokratiji. Klasa i nejednakost, izjavio je Lav, nepromenljive su odlike ljudskog drutva, jednako kao pravo na privatnu svojinu ili ona prava koja neguju i tite porodini ivot. Osudio je socijalizam kao iluziju, smatrajui ga jednakim sa klasnom mrnjom i ateizmom. Autoritet drutva, uio je, ne dolazi od oveka ve od Boga. Godine 1880. pisao je nadbiskupu Kelna da kuga socijalizma... koja tako duboko izopauje oseanje naeg sveta, crpe svoju snagu iz tame koju prouzrokuje u intelektu, skrivajuu svetlo venih istina i kvarei ivotne norme koje je odredio hrianski moral".18 Lav je verovao da je odgovor socijalizmu, tom velikom zlu savremenog sveta, bila hrianska intelektualna renesansa zasnovana na veri i razumu. Ta renesansa, izjavio je, treba da ima svoj koren u misli sred-njovekovnog filozofa i teologa sv. Tome Akvinskog. Tomizam ili neotomizam kako je nazvan posle Lavove enciklike iz 1879 (o oivljavanju tomistikih studija)19 jedna je sveobuhvatna intelektualna sinteza, koja sjedinjuje istine Otkria i podruja natprirodnog, fiziki kosmos, prirodu, drutvo, porodicu i pojedinca. Posle

13

vie od jednog veka u kome su svetovne kole filozofije irom Evrope i Amerike postajale sve vie subjektivistike i materijalistike, Lavova odluka da ponovo otkrije bezbedne i postojane apsolutne istine tomistike filozofije - koja se dizala, po miljenju pontifeksa iznad maglina modernog skepticizma kao blistava srednjovekovna katedrala - izgledala je inspirativna. Upravo tako, koliko god da je Lav podstakao katoliku uenost posle generacija intelektualne jalovosti, oivljavanje neotomizma u ravni prosenog kandidata za sveteniko zvanje, oznailo je jedan znaajan pomak ka konformizmu i suavanju klerikalnog uma. Neotomizam, barem onakav kakav se uio u semenitima devedesetih godina, odbacio je mnogo toga to je bilo dobro i istinito u modernim idejama. Godine 1892, dve godine pre nego to je Paeli stigao na Gregorijanski univerzitet, Lav je proklamovao da se tomistiki sistem mora smatrati kao konaan" na svim semenitima i katolikim univerzitetima. A tamo gde je Toma propustio da razradi neku temu, profesori su morali da dou do zakljuaka koji su bili u skladu sa njegovim uenjem. Pod sledeim papom, Pijem X, neotomizam e dostii ortodoksnost ravnu dogmi. OBRAZOVANJE U IZOLACIJI Kada je Paeli zapoeo svoje studije u povoljnoj duhovnoj klimi u eklezijastinom Rimu, u leto 1895, planovi oko njegovog svetenikog obrazovanja uzeli su udan obrt. Na kraju svoje prve akademske godine, napustio je i Kapraniku i Gregorijanski univerzitet. Prema Elizabeti, za to je bila kriva hrana u Kapraniki: njegov izbirljiv" stomak progonie ga itavog ivota, to je ukazivalo na nervoznu, napetu telesnu grau. itava porodica, izjavila je ona pred tribunalom za kanonizaciju, dolazila bi u koled svake nedelje da mu donese posebnu hranu kako bi preiveo.20 Ona je ak ukratko opisala kako je njihov otac konano dobio odobrenje da Euenio ivi kod kue nastavljajui redovno da studira. Rezultat ovog novog rasporeda bio je da se Paeli vratio materinskoj zatiti, i time izbegao grubosti meanja sa vrnjacima, rigoroznu seminarsku disciplinu, kao i zajedniko druenje. Nesposobnost da se suoe sa tekoama u semenitu dovodila je do naglog prekida klerikalnih ambicija veine kandidata za svetenike. Paelijevi su, meutim, imali mone prijatelje u Kuriji. Sa izuzetkom prijateljstva sa mlaim roakom, kao to e se videti, njegova majka je ostala u sreditu njegovog emocionalnog ivota. Uzajamna odanost izmeu majke i sina svugde je prisutna u svedoanstvima za beatifikaciju. Kada je postao papa, on je krst koji je nosio na grudima ukrasio majinim draguljima. U jesen 1895, upisao se u novu akademsku godinu da studira teologiju i Sveto pismo na Institutu sv. Apolinarija, nedaleko od njegove kue, i istovremeno na jezike na svetovnom univerzitetu Sapienca, takoe u blizini. Meutim, njegove veze sa ovim ustanovama bile su isto akademske prirode. Kod kue, priala je Elizabeta, nosio je svoju mantiju i rimsku kragnu preko dana i nastavio da bude pod uticajem oca Laisa", linosti koja je bdela nad duhovnim napretkom njegovog detinjstva. U leto 1896, u dvadesetoj godini, putovao je sa Laisom u Pariz da prisustvuje Astronomskom kongresu. Ne postoje svedoanstva koja bi opisala tok njegovog svetenikog obrazovanja kroz naredne etiri godine. Jedino se izvesno zna da je proao neophodne ispite koji su mu omoguili da ue u Sveti red. Drugog aprila 1899, kada je imao samo dvadeset i tri godine, zareen je sam, u privatnoj kapeli pomonog rimskog biskupa, umesto zajedno sa ostalim kandidatima rimske dijeceze u Crkvi sv. Jovana Lateranskog. Jo jednom je izbegao svoje vrnjake. Sledeeg dana odrao je svoju prvu misu na Bogorodiinom oltaru u bazilici Santa Marija Maore, uz asistenciju oca Laisa. Paeli je zavrio svoje obrazovanje u Svetoj teologiji sa doktoratom (po dananjim standardima to bi pre bila fakultetska diploma) koji je dobio na osnovu kratke disertacije, sada

14

izgubljene za potomstvo, i usmene odbrane na latinskom. U jesen se ponovo upisao na Institut sv. Apolinarija da studira prava. To je znailo poetak ozbiljnih postdiplomskih studija, tokom kojih je verovatno doao pod uticaj jezuitskog kanoniste Franca Ksavijera Vernca, strunjaka u pitanjima ekleziastike vlasti u kanonskom pravu. Meutim, uticaj rimskih jezuita koje je Paeli smatrao svojim posebnim mentorima u vreme dok je bio seminarista, a potom i tokom ivota, vaan je iz drugih razloga, 1898. godine, kada je Paeli zavrio svoje studije za svetenika, Civilt Cattolica", rimski jezuitski list, zalagao se za proglaenje krivim Alfreda Drajfusa, jevrejskog oficira koji je bio optuen za veleizdaju u Francuskoj. List je nastavio da tvrdi da je on kriv i naredne godine, ak i kada je osloboen optube. Urednik, otac Rafaele Balerini optuio je Jevreje da su kupili sve novine i savesti Evrope" da bi oslobodili Drajfusa. U hladnom zakljuku on je potvrdio da kada god bi Jevreji dobili dravljanstvo" to bi dovelo do propasti" hriana ili masakra tuinske rase." 21 Ne zna se u kojoj meri je Paeli bio pod uticajem ovih shvatanja koja su objavljena u izuzetno uticajnom rimskom asopisu. Ali budui katoliki svetenici na kraju devetnaestog veka, morali su da budu pod uticajem duge istorije hrianskih stavova prema Jevrejstvu. KATOLIANSTVO I ANTISEMITIZAM Postoje znaajne razlike izmeu devetnaestovekovnog rasizma, inspirisanog izopaenim drutvenim darvinizmom, i tradicionalnog hrianskog antijudaizma koji traje jo od ranog hrianstva. Rasistiki antisemitizam od one vrste koja e omoguiti nacistiko Konano reenje, bio je zasnovan na ideji da je jevrejski genetski materijal bio po prirodi bioloki inferioran; otuda zla logika da e njihovo istrebljenje doneti koristi na putu ka nacionalnoj veliini. U poznom srednjem veku, panski Jevreji bili su iskljueni iz iste" zajednice hrianske krvi, i postavljala su se pitanja u vreme evropskog otkria Amerike o statusu uroenikih prirodnih robova" u Novom svetu. Ipak, rasistike ideje nisu nikada bile deo ortodoksnog hrianstva. Hriani su, u celini, ignorisali rasno i nacionalno poreklo u potrazi za preobraenicima. Hrianska antipatija prema Jevrejima roena je iz uverenja koje potie jo iz rane hrianske crkve, da su Jevreji ubili Hrista - u stvari, da su ubili Boga. Prvi crkveni oci, veliki hrianski pisci prvih est vekova hrianstva, pokazivali su izrazitu sklonost prema antijudaizmu. Hristova krv" pisao je Origen, nije pala samo na Jevreje onog vremena, ve i na sve generacije Jevreja, sve do kraja sveta." Sveti Jovan Hrizostom je pisao: Sinagoga je javna kua, mesto za skrivanje neistih ivotinja... Nikada se nijedan Jevrejin nije molio Bogu... Oni su u vlasti demona." Na Prvom nikejskom saboru 325. godine, car Konstantin je naredio da Uskrs ne treba da se nadmee sa jevrejskom Pashom: Nedostojno je," izjavio je, da se na najsvetijem prazniku ide za obiajima Jevreja; otuda nemojmo imati nita zajedniko sa tim odvratnim narodom." Sledio je niz carskih mera protiv Jevreja: posebni nameti, zabrana za otvaranje novih sinagoga, proglaenje nezakonitim brakova izmeu Jevreja i hriana. Cvetali su progoni u narednim carskim vladavinama. Oko petog veka, Jevreji su bili stalno napadani tokom Svete nedelje, iskljuivani iz javnih slubi, dok su im sinagoge spaljivane. Moe se s pravom postaviti pitanje zato hriani nisu iskorenili sve Jevreje u tom ranom periodu hrianskog carstva. Prema hrianskom verovanju, Jevreji su morali da preive i da nastave lutanje po Dijaspori kao znak prokletstva koje su naneli svom narodu. S vremena na vreme, pape su u prvom milenijumu zahtevale obuzdavanje, ali nikada i prestanak progona ili promenu oseanja. Papa Inoentije III, u ranom trinaestom veku, saeo je papsko gledite prvog milenijuma: Njihove rei - neka njegova krv bude na nama i naoj deci - donela je nasledni greh na itav narod, koji ih prati kao prokletstvo tamo gde ive i rade, kada se raaju

15

i kada umiru." etvrti lateranski sabor, koji je odran pod Inoentijem III 1215, postavio je zahtev da Jevreji moraju da nose kape na glavama koje e ih razlikovati od drugih. Poto su bili lieni drutvene jednakosti, proterani iz sopstvene zemlje, iskljueni iz javnih slubi i najveeg broja trgovakih delatnosti, Jevrejima su preostale malobrojne alternative kao to je bilo pozajmljivanje novca, to je bilo zabranjeno po hrianskom zakonu. Ovlaeni da pozajmljuju po tano odreenim interesnim stopama, Jevreji su postali prokleti kao krvopije" i lihvari" koji su iveli od dugova hriana. Srednji vek bio je vreme nevienih progona Jevreja, koje su ponekad zauzdavale prosveenije pape. Krstai su smatrali delom svoje misije da mue i ubijaju Jevreje na svom putu za i iz Svete zemlje; praksa prisilnih preobraanja i pokrtavanja, posebno jevrejskih deaka, postala je iroko rasprostranjena. Jedan od glavnih ciljeva novih redova propovednika bio je preobraanje Jevreja. Izbila je rasprava izmeu franjevaca i dominikanaca o pravu vladara da silom pokrtavaju jevrejsku decu kao nastavak njihove vlasti nad robovima na svojim posedima. Prema franjevcima koji su sledili teologa Dansa Skotusa, Jevreji su bili robovi po boanskoj odluci; dominikanac Toma Akvinski tvrdio je da po prirodnom zakonu koji se odnosi na roditeljstvo, Jevreji imaju pravo na obrazovanje svoje dece u onoj veri koju za njih izaberu.22 Meutim, srednji vek je takoe obeleen zlokobnom pojavom, kasnije poznatom pod nazivom krvna optuba". Verovanje da Jevreji mue i rtvuju hriansku decu zapoelo je u Engleskoj u dvanaestom veku i brzo se proirilo Evropom. S tim u vezi, postojao je mit da su Jevreji krali svetu hostiju, priesni hleb koji je postao telo i krv" Hristova na misi, da bi obavljali neke strane rituale. U isto vreme, navodi za ritualno ubistvo, ljudske rtve i skrnavljenje hostije dalo je podsticaja verovanju da judaizam ukljuuje izvoenje magije u cilju podrivanja i konanog unitenja hrianstva.23 Pogubljenje Jevreja optuenih za ritualno ubistvo, pratilo je i unitavanje itavih jevrejskih zajednica, optuivanih za izvoenje magijskih radnji koje su prouzrokovale crnu smrt i druge velike i male poasti. Pojavom reformacije smanjena su takva suenja za ritualnu magiju, a mitovi o krvnoj optubi, ustukli su pred ubeenjem da vetice praktikuju rtveno ubijanje dece. Ali uskoro, papa iz esnaestog veka, Pavle IV, ustanovio je geto i noenje ute trake. U osamnaestom veku, Jevreji su postepeno dobili slobodu u podrujima koja su bila najudaljenija od rimskog centra katolianstva - Holandija, Engleska, protestantske enklave Severne Amerike - ali papske drave su i dalje primenjivale represivne mere protiv Jevreja i duboko u devetnaestom veku. U kratkom naletu liberalizma kada je izabran, Pije IX, kao to smo videli, ukinuo je geto, ali ga je uskoro ponovo uveo kada se vratio iz progonstva u Gaeti. Rimski geto je konano nestao kada je stvorena italijanska drava, iako je podruje geta" preivelo kao stambena etvrt za siromanije Jevreje u gradu, sve do Drugog svetskog rata. U meuvremenu, antijudaizam je u Rimu tinjao i povremeno se razgorevao sve do papstva Lava XIII, kada je Paeli bio uenik. Najuporniji oblik antipatije usredsredio se na tvrdoglavost" Jevreja, to je bila tema Paelijevog visokoparnog uitelja, sinjora Markija. U stvari, postojala je neobina podudarnost izmeu Paelijevog mesta roenja i mita o tvrdom srcu, koja pokazuje vanost obiaja u istrajavanju predrasude. U Via Monte ordano, ulici u kojoj je Paeli roen, bio je obiaj tokom mnogih vekova da nove pape obave antijevrejsku ceremoniju na svom putu do bazilike Sv. Jovana Lateranskog. Tu bi se pontifeks zaustavio sa svojom procesijom kako bi primio kopiju Petoknjija od rimskog rabina, dok su ga njegovi ljudi ekali. Tada bi papa vratio tekst okrenut naopake uz dvadeset zlatnika, izjavljujui da, iako potuje Mojsija, odbacuje tvrdo srce jevrejskog naroda. Naime, postojalo je staro i vrsto ukorenjeno uverenje katolikih teologa da, kada bi Jevreji samo hteli da sluaju otvorenog srca razloge hrianske vere, oni bi odmah uvideli da gree i preobratili bi se.

16

Pojam jevrejske tvrdoglavosti bio je sutinski element u sluaju Edgarda Mortara. Kada su roditelji otetog Edgarda lino zamolili papu da im vrati njihovog sina, Pije IX im je rekao da mogu da dobiju svog sina nazad ako se preobrate u katolianstvo, to bi oni odmah uinili samo kad bi otvorili svoje srce hrianskom Otkrovenju. Ali oni to nisu uinili. Mortarovi su, po miljenju Pija IX, zbog svoje tvrdokornosti sami sebi naneli svu patnju. Jevrejska tvrdoa srca" paralelna je i u poneemu se poklapa sa pojmom jevrejskog slepila", to je prikazano u rimskoj misi za Veliki petak, kada svetenik moli za perfidne, lukave Jevreje" i trai da na Bog i Gospod skine veo sa njihovih srca; da bi i oni priznali naeg Gospoda Isusa Hrista".24 Ova molitva tokom koje svetenik i narod odbijaju da kleknu, trajala je sve dok je nije ukinuo papa Jovan XXIII. Odrastao u porodici kanonskih pravnika (Markantonio Paeli je verovatno konsultovan u sluaju Mortara), Paeli je po svoj prilici znao za sluaj Mortara i argumente koji su branili papino delovanje, kao to je sigurno bio u razredu pod uticajem opaski sinjora Markija o jevrejskoj tvrdokornosti. Vanost optubi za jevrejsku slepu tvrdoglavost bila je u njenoj snazi da se ojaa ubeenje iroko rasprostranjeno kod mnogih katolika - oni nisu bili svesni antijudaizma, a kamoli antisemitizma - da su Jevreji bili odgovorni za vlastite nevolje. Takvo gledite ohrabrilo je zvaninike Katolike crkve tokom tridesetih godina ovog veka, da zatvore oi dok je anti-semitizam besneo u Nemakoj. Jo ekstremniji oblici antijudaizma su buknuli meu katolikim intelektualnim krugovima u Rimu za vreme vladavine Lava XIII, to je bez sumnje uticalo na budue svetenike na katolikim univerzitetima. Jo jednom su se podizale krvne tube u nizu lanaka koji su objavljeni od februara 1881. do decembra 1882. godine u Civilt Cattolica". Pisao ih je jezuita, uzepe Orelja de San Stefano, tvrdei da je ubistvo dece za praznik Pashe bilo neto sasvim obino" na Istoku i da je korienje krvi hrianskog deteta bio opti zakon koji je leao na savesti svih Jevreja". Svake godine Jevreji razapinju dete na krst", a da bi krv bila delotvorna, dete mora da umre na mukama".25 Godine 1890, Civilt Cattolica" je ponovo skrenula panju na Jevreje u nizu napisa objavljenih u obliku pamfleta pod naslovom Della questione ebraica in Europa (Rim, 1891), koji je imao za cilj da izloi delovanje Jevreja u formiranju moderne lib-eralne nacionalne drave. Autor je optuio da su svojim lukavstvom" Jevreji podstakli Francusku revoluciju da bi postigli graansku jednakost, i da su se od tada namestili na kljune poloaje u privredi veine drava, sa ciljem da ih kontroliu i uspostave svoje otrovne kampanje protiv hrianstva". Jevreji su bili odvratna rasa"; bili su lenj narod koji niti radi niti ita proiz-vodi; koji ivi na znoju drugih". Pamflet u zakljuku poziva na ukidanje graanske jednakosti" i trai segregaciju Jevreja od ostalog naroda. Mada postoji znaajna razlika izmeu rasistikog antisemitizma i religioznog antijudaizma, ovaj tekst objavljen u Rimu za vreme Paelijevog kolovanja, otelovljuje bujanje zlokobne antipatije. injenica da su takva gledita bila podsticana od strane vodeeg jezuitskog asopisa koji je uivao zatitu pape, ukazuje na njihov mogui domet i slinost sa stavovima vlasti. Takve predrasude teko su mogle biti neprijateljske prema rasistikim teorijama koje e dostii vrhunac u besnom nacistikom napadu na evropsko jevrejstvo u Drugom svetskom ratu. Verovatna je pretpostavka da su ove katolike predrasude, u stvari, podstakle pojedine oblike nacistikog antisemitizma. 2. TAJNI IVOT Postoji fotografija u papskim arhivima koja prikazuje Lava XIII, papu od 1878. do 1903. kako sedi na prestolu postavljenom na podijumu u vatikanskim vrtovima. Izgleda slab, omraveo (ameriki biskupi su ga zvali vrea kostiju"), onako kako je on mislio da treba da izgleda apsolutna, kraljevska vlast. Okruen je bliskim saradnicima, ali samo jedan od njih

17

sedi, stamena figura Marijana Ramopole del Tinaro, kardinala dravnog sekretara i glavnog arhitekte Lavove meunarodne diplomatije. Rampola sedi na prostoj stolici, kao da je sasvim zadovoljan svojim niim poloajem, smeten sa strane, od kamere, kao da eli da pokae da ne deli isto gledite sa svojim papom. Takoe postoji fotografija Paelija iz istog vremena, kao privlanog, mladog svetenika, blagog pogleda. Godine 1901, dve godine pre smrti Lava XIII, on je uao u ambijent ovog monog, malog dvora da naui kako radi vatikanska birokratija i da odmah postane izuzetan miljenik. Da li je on bio, posle petogodinjeg pontifikalnog obrazovanja i majinske zatite kod kue, posluni sluga za sve poslove, izabran zbog svoje savitljivosti meu stotinama kandidata u velikim rimskim semenitima? Ili je bio snana i odluna linost koja se nala, zahvaljujui dugoronoj strategiji, u svom pravom elementu? Dogaaji e uskoro pokazati Paelijevu snagu, njegovu sposobnost da igra ulogu u administraciji koja se nalazila na prelazu ka apoteozi moderne papske moi. I pored sve svoje drutvene saoseajnosti, Lav XIII bio je autokrata koji je uspostavio mnoga merila za papsku uzvienost dvadesetog veka, koja su vaila sve do izbora Jovana XXIII. Od katolikih posetilaca zahtevalo se da kleknu pred njega za vreme audijencije, i tokom svoje vladavine on se nikada nije obraao niti reju svojoj posluzi. Podsticao je kult vlastite linosti, saraujui u stvaranju masovnih reprodukcija njegovih fotografija u boji i ohrabrivao ogromna hodoaa u Veni grad". Ipak, i pored njegove sklonosti ka linom apsolutizmu, teio je da neposredno i praktino utie na spoljanji svet iz svog rimskog svetilita. Kroz este enciklike pisane kitnjastim jezikom, ustanovio je modernu praksu stalnog papskog propovedanja sa svog uzvienog poloaja. Papski uticaj su uveale moderne komunikacije dok su se misionarski poduhvati irili, katoliko stanovnitvo u industrijskim oblastima uveavalo, a katolika emigracija u Novom svetu naglo rasla. Lav je shvatio potrebu da ide u korak sa svetom koji se ubrzano menjao i preduzeo je mere da ga dostigne, da dovede do promena jaanjem puteva uticaja i obavetavanja iz rimskog sredita do najudaljenijih delova sveta. Iskusan u diplomatiji, Lav je verovao da je papska diplomatska sluba imala da igra sutinsku ulogu i u sprovoenju unutranje crkvene discipline i u uspostavljanju odnosa izmeu crkve i drave. Godine 1885, panija i Nemaka su ga zamolile da posreduje u sporu oko poseda Karolinskih ostrva na Pacifiku. A godine 1899, ruski car Nikolaj II i holandska kraljica Vilhelmina, koristili su njegove dobre usluge u svojim nastojanjima da organizuju mirovnu konferenciju evropskih drava. Lav je eleo da ga smatraju nezavisnim arbitrom, u stvari, vrhovnim sudijom u svetskim poslovima. Razmiljajui o vatikanskoj diplomatiji uz pomo dela Tome Akvinskog, on je u svojoj encikliki Immortale Dei (1886) ponovo izloio odnos izmeu Svete Stolice i nacionalnih drava. Prema meunarodnom pravu, svetovne drave priznaju uzajamni suverenitet ne samo preko ugovora ve i razmenom akreditovanih predstavnika. Papski nuncije, po Lavovom miljenju, bio je predstavnik papskog duhovnog suvereniteta, a kao ambasador bio je i predstavnik politikog suvereniteta svoje drave. Lav XIII je video mo bezdravne, onosvetske Svete Stolice kao savrenog drutva" - savrenog u svojoj celovitosti i samostalnosti. Zahvaljujui Lavovom entuzijazmu za snaenje papske diplomatije i odlunom regrutovanju i obuavanju koje je sprovodio Rampola, stalne misije akreditovane pri Svetoj Stolici poveane su od osamnaest na dvadeset i sedam. U meuvremenu, kao tek skoro rukopoloeni svetenik, Euenio Paeli se brinuo za due uenika u samostanu Senakl u Rimu i bio je est posetilac samostanu Uznesenja" blizu Vile Borgeze, gde je uestvovao u slubi za kapelsku liturgiju. Bez sumnje, pod uticajem svog dede, oca i brata Franeska, Paeli je vredno prouavao kanonsko pravo u nadi da e ga pozvati da zapone svoju crkvenu karijeru", kako ju je nazvao njegov otac kada je traio mesto za Euenija u Kapraniki.

18

Detalji o tome kako je visoki emisar lovio glavu mladog svetenika, postali su legendarni.1 Kasno jedne veeri, poetkom 1901, Paeli je bio kod kue i svirao violinu u pratnji svoje sestre Elizabete na mandolini. Tada je neko snano zakucao na vrata i tu se pojavio monsinjor Pjetro Gaspari, nedavno naimenovani podsekretar u Odeljenju za izvanredne poslove, to je odgovaralo inostranim poslovima unutar Dravnog sekretarijata. Prema prianju njegove sestre, Paeli nije mogao da prikrije svoje uenje. Omanji, demekasti ovek, seljakog izgleda, kojem je tada bila 51 godina, Gaspari je ve bio uven u meunarodnim krugovima kao sjajan kanonski pravnik, inae ve osamnaest godina ef katedre na tom predmetu, na Katolikom institutu u Parizu. Kada je prelat pozvao Paelija da mu se pridrui u Dravnom sekretarijatu, mladi svetenik ga je u poetku uveravao da je njegova ambicija oduvek bila da radi kao pastir dua". Ali kad je sasluao ta je monsinjor imao da kae o vanosti odbrane crkve od napada sekularizma i liberalizma irom Evrope, on je popustio. Narednih trideset godina, Gaspari i Paeli, fiziki i drutveno razliiti, radili su zajedno. To je bilo razdoblje u kome su kanonsko pravo i konkordatsko pravo - okviri u kojima je Sveta Stolica vodila svoju spoljnu politiku - oblikovali rast papske moi u dvadesetom veku. Godine 1930, Paeli e naslediti Gasparija kao kardinal dravni sekretar, i to e mesto zadrati sve dok ne postane papa. Nekoliko dana pasle Gasparijeve posete, Paeli je postavljen za apprendista, pripravnika u Gasparijevom odeljenju. Nekoliko nedelja kasnije (to je dokaz da je bio miljenik unutar Vatikana) Paelija je, prema zvaninom izvetaju,2 izabrao sam Lav XIII da odnese pismo sa izrazima sauea u London i da ga preda kralju Edvardu VII na engleskom dvoru, povodom smrti kraljice Viktorije. Bilo mu je samo dvadeset i pet godina i ve se naao na putu brzog napredovanja. Godine 1902, uz svoj poloaj u Vatikanu, naimenovan je kao povremeni nastavnik kanonskog prava na Univerzitetu sv. Apolinarija. Potom je dobio isti posao na Akademiji za plemstvo i crkvena lica, koledu za mlade diplomate, gde je predavao graansko i kanonsko pravo. Godine 1904. je doktorirao. Tema njegove teze3 bila je priroda konkordata (posebnog ugovora izmeu Svete Stolice i drava, kraljevina, carevina) i funkcija kanonskog prava kada konkordat, iz bilo kog razloga, prestane da vai. Znaaj ovog istraivanja postae jasan kasnije u ovoj knjizi, kada budemo videli kako se Paeli uputa u niz pregovora oko konkordata kako bi ugovore izmeu crkve i drave doveo u sklad sa novim kodeksom kanonskog prava. Uskoro je napredovao do mesta minutante, kada mu je povereno da pie skraene izvetaje koji su stizali u Sekretarijat iz celog sveta. Iste godine, postao je papski komornik sa titulom monsignor, a potom je ponovo napredovao sledee godine kada je dobio titulu lini prelat. Dve godine kasnije, opet mu je odobren put u London, ovaj put u pratnji Rafaela Meri del Vala, pansko-irskog kardinala dravnog sekretara, na Evharistiki kongres u Londonu sastanak verskih i svetovnih predstavnika odran na otvorenom prostoru, gde je Paeli u sjajnom purpuru proao ulicama Vestminstera. Svedoenja za beatifikaciju govore o njegovoj ogromnoj vrednoi, velikoj ljubavi za red i disciplinu. Njegov jedini odmor bio je da se proeta svakog dana posle ruka, sa brevijarom u ruci, u parku Vile Borgeze. Samo jedna pria meutim, ukazuje na to da je don Euenio mogao da skrene sa svog dobro ureenog ivota u emocionalnu opasnost, za vreme tih njegovih ranih svetenikih godina. Paeli je imao roaku Mariju Terezu Paeli, ker njegovog roaka Ernesta, jo jednog paelijevskog laika sa izvesnim uticajem u Svetoj Stolici". Roditelji Marije Tereze bili su rastavljeni (ne znamo zato) i ona je zbog toga bila smetena kod asnih sestara u samostan Uznesenja, od svoje pete godine. Oko 1901. godine, Marija Tereza, tada trinaestogodinjakinja, upala je u silenzio sepolcrale - grobnu tiinu ili depresiju, to je bila

19

posledica svae izmeu njene majke i jedne od asnih sestara koja je izgleda pogrdno govorila o italijanskom kralju za vreme asa. Ernesto Paeli, ne govorei Mariji Terezi, zamolio je don Euenija da je izvue iz njenog psiholokog bekstva", ime je zapoeo odnos koji e trajati pet godina. Svakog utorka, mladi svetenik i njegova roaka etali su sami i razgovarali u predvorju samostanske kapele najmanje dva sata. Razgovarali su o stvarima, priala je ona, koje su bile zatiene peatom ispovesti. On me je otvorio", rekla je tribunalu za beatifikaciju, i ja sam mu se poverila." Ali bilo je tu i mnogo vie od toga: po prianju Marije Tereze, nae dve due su se pribliile, povezane u Bogu".4 Ona je nala u njemu, kako je verovala, drugog Hrista". Uprkos onome to je ona opisala kao njihova uzdranost i tajna", njen otac je postao sumnjiav u vezi sa njihovim odnosom kad je njoj bilo osamnaest godina i stavio je na to taku. Moj otac", opisala je ona, nije razumeo ovu uzdranost i tajnu, niti je razumeo plemenitu linost don Euenija." Don Euenio je, pria nam Marija Tereza, sa tugom prihvatio ovo ponienje i ja sam izgubila jedinstvenu podrku i moralno i duhovno vostvo". Sledei put ga je videla, priala je, sedam godina kasnije, na papskoj audijenciji kada je proao pored mene: izgledao je vedar, skroman, ponizan, zatvoren pa ipak veseo, jednostavan kao i uvek. Imao je istotu onoga ko ivi blizu Boga. I sve devojke u samostanu su govorile - ko bi mogao da ga gleda, a da ga ne voli!"5 Osim ovih letiminih saznanja, nema dovoljno detalja koji bi omoguili da se ispria kako se razvijao njegov karakter. Ali, neto jasnija slika se pojavila u nekoliko narednih godina u nizu tekih trenutaka koji su zadesili crkvu, a koje je Paeli utljivo posmatrao iz vatikanskog epicentra. injenica da je on ostao izuzetan miljenik i tokom ove krize - poznate kao antimodernistika kampanja - i nastavio da napreduje dok su drugi skrajnuti, govori mnogo o njegovoj razboritosti, snalaljivosti i sposobnosti preivljavanja. Nema sumnje da je itava afera na njega ostavila neizbrisiv trag. PAPA PIJE X Prvih dana jula 1903, Lav XIII, u svojoj 93. godini, bio je na samrti. Dve naredne nedelje gomila prelata i vatikanskih dokoliara punila je papske apartmane, dok se mnotvo okupljalo na Trgu svetog Petra. Lav se jo nije predavao, taj mravi starac sa oduzetom levom rukom, koji je etvrt veka ranije bio samo naimenovan da bi obavljao papsku dunost do narednog izbora. U jednom trenutku se proirio neverovatan glas da se oporavio i da e se uskoro vratiti na posao. Dvadesetog jula ujutro, traio je pero i hartiju i poeo da pie latinske stihove u ast sv. Anselma. U etiri poslepodne, meutim, izdahnuo je u napadu guenja. Telo je balzamovano tek narednog dana, i tako, zahvaljujui vruini, ceremonija ljubljenja golog papinog stopala bila je ovom prilikom zanemarena. Posle uobiajenog pogreba, grobari su morali da lupe koveg kako bi stao na mesto. Dogaaj je posmatrao uasnuti uzepe Sarto, patrijarh Venecije, koji je kasnije kazao svom kolegi: Vidi, tako zavravaju pape."6 Kardinali su uli u konklavu sledeeg meseca, od prvog do etvrtog avgusta, i oekivalo se da e Rampola, ovek koji je trebalo da nastavi politiku Lava XIII, postati papa. Tokom trajanja konklave, austrijski car Franja Josip koji je imao mo veta, izrazio je svoje nezadovoljstvo dotadanjim kardinalom dravnim sekretarom. U poetku je jaala podrka Rampoli, oigledno kao reakcija na ovo uplitanje, ali potom se smanjila. Na kraju, trostruku krunu dobio je uzepe Sarto, koji nije iznutra poznavao Vatikan i Kuriju. On je uzeo ime Pije X. Sekularni svet je poslednji put intervenisao u novijim izborima papa, i novi papa se postarao da se spoljanji uticaj vie nikad ne uvai. Posmatrano iz jedne perspektive, Crkva kao suvereno drutvo konano je zadobila savrenstvo" kome je Lav XIII tako predano teio. Posmatrano iz druge, iz izbora za papu otklonjen je i poslednji trag sekularnog pluralizma.

20

Sarto, tada ezdesetosmogodinjak, bio je suprotnost svom uzvienom i aristokratskom prethodniku. Bio je sin potara i valje iz Venecije. Birajui njega, konklava kardinala je izabrala pastirskog papu, oveka molitve i jednostavne pobonosti, koji je dobar deo ivota proveo kao upnik, parohijski svetenik, duhovni direktor semenita i dijecezanski biskup. Sartova ambicija bila je da obnovi duhovni ivot Katolike crkve, da nadahne iskrenu linu odanost, a ne da pokazuje spoljanje znake pobonosti, kao i da usadi u mlade oseanje verskog doivljaja. Njegov moto bio je vaspostaviti sve stvari u Hristu". Tokom njegovog pontifikata, od 1903. do 1914, on je ohrabrivao uenje katehizisa i redovno poseivanje svete priesti kao uobiajenih obeleja upnog ivota. Uveo je da deca ve od sedme godine, umesto od jedanaeste kako je bilo do tada, mogu da primaju evharistiju, to je dovelo do popularne proslave Prvog priea sa belim haljinama, earpama, poklonima i porodinim sveanostima. To je takoe dovelo i do prakse ranog redovnog ispovedanja. Pije X imao je oreol pobonog, posveenog pastira, ali on je bio sumnjiav prema intelektualnim i modernim stvarima. Njegova pobonost, tako oigledna svima koji su dolazili s njim u dodir, bila je jednaka njegovom svetom aru. Tamo gde je Lav XIII izgledalo da se angauje i miri sa modernim svetom, Sarto se suprotstavljao, podstiui vladavinu zastraujueg konformizma, koja e uticati na seminariste, teologe, svetenike, biskupe, pa ak i kardinale. KRIZA MODERNIZMA Nekoliko nedelja nakon ustolienja Pija X, akademsku godinu 1903. obeleila je u glavnom milanskom dijecezanskom semenitu, pristupna beseda oca Antonia Fumagalija koji se obratio skupini svetenika i profesora u prisustvu nadbiskupa metropolite.7 Svi prisutni, rekao im je Fumagali, moraju da se uvaju od intelektualnog otrova koji je izbio u Francuskoj i koji se iri kroz Italiju. Mislio je pri tom, na one ideje koje su bile poznate kao modernizam", i povezane sa izvesnim francuskim katolikim naunicima koji su nasuprot Tomi Akvinskom, tvrdili da postoji nepremostivi jaz izmeu prirodnog i natprirodnog znanja. Namera je bila, kako ju je opisao Fumagali, da se podrije katoliko pravoverje i verovanje odanih katolika. Kobne posledice ovih ideja bile su: relativizam i skepticizam. Vraajui se na ovu kontroverzu posle jednog veka, teko bi bilo opisati modernistike grenike kao progresivce, liberale ili moderniste. Oni bi se pre mogli nazvati piscima i misliocima koji su pokuavali da obnove katoliki ivot, misao i duhovnost koristei sile koje su oblikovale savremenu kulturu".8 Strah od modernih uticaja u Crkvi usredsredio se na slinu grupu modernista u Severnoj Americi i za vreme papstva Lava XIII. Poznata kod svojih kritiara pod nazivom amerikanizam, ova grupa prekookeanskih modernista" teila je da uskladi katolianstvo sa demokratijom. Tradicionalisti u Sjedinjenim Dravama i rimska Kurija videli su da se u tom pozivu na demokratiju krila opasnost od demokratizacije same Crkve. Lav je odluno ukazao na to u svom apostolskom pismu iz januara 1899. Religiozni amerikanizam" pisao je papa, opasniji je i utoliko vie neprijateljski prema katolikoj doktrini i disciplini, ukoliko sledbenici ovih novotarija smatraju da u Crkvu treba uvesti izvesne slobode."9 Amerikanizam je iznenada umro zahvaljujui prvom hladnom udaru koji mu je nanelo papino neodobravanje. Otrov" evropskog modernizma bio je pronaen, na primer, u uenju i radovima Luja Diana, katolikog profesora iz sedamdesetih godina XIX veka, sa Katolikog instituta u Parizu. On je dovodio u pitanje ideju da Bog neposredno utie na poslove ljudi. Poetkom devedesetih, Dianov uenik, katoliki svetenik i naunik, Alfred Loazi, otiao je jo dalje, odbacujui da je svaki red u Svetom pismu pre bio bukvalan, nego metaforiki istinit. U svojoj knjizi Jevanelje i Crkva, objavljenoj 1902, Loazi se zalagao za vanost prouavanja Crkve iz drutvene, simbolike i organske" perspektive, upravo zato da bi se suprotstavio

21

vladajuim liberalnim protestantskim idejama. Ali bez obzira na njegove namere, Loazijevo delo, kao i ono Dianovo, izazvali su bes Kurije koja je sve takve ideje tumaila, ak i izreene u odbranu Crkve, kao opasan izazov katolikoj pravovernosti i autoritetu Rima. Bez obzira na to, knjigu su sa oduevljenjem pozdravili brojni francuski seminaristi i nastavnici koje je tako oeala modernistika etka. U Britaniji su je takoe primili sa dobrodolicom teolog baron Fridrih fon Higel i jezuita Dord Tirel. Tirel je navukao toliko mrnje iz Rima da su odbili da ga sahrane po hrianskim obredima. S vremenom, pet Loazijevih knjiga stavljeno je na Indeks zabranjenih knjiga. U meuvremenu, otrov" za koji se verovalo da se iri kroz Crkvu trebalo je iskoreniti. Umberto Beninji, ovek koji je vodio kampanju za unitenje modernizma, radio je u samom srcu Vatikana u istoj kancelariji sa Paelijem, u Odeljenju za izvanredne poslove pri Dravnom sekretarijatu. Beninji je bio izuzetno energian i armantan ovek koji je zadobio poverenje svog pontifeksa i nekolicine visokih kardinala. On e progoniti sumnjive moderniste sa fanatinim arom. Iako je studirao hriansku istoriju i ak drao povremeno taj predmet na jednom od rimskih semenita, on je jednom optuio grupu svetski priznatih istoriara da su ljudi za koje istorija nije nita drugo do neprekidni oajniki napor da se povraa. Za takva ljudska bia postoji samo jedan lek: Inkvizicija."10 Beninji je vodio dvostruki ivot. Ujutro bi radio u vatikanskom uredu; tokom poslepodneva i krajem nedelje on bi upravljao iz svog privatnog stana, tajnom slubom poznatom kao Sodalitium Pianum (Bratstvo pobonih). Poto je upravljao katolikom slubom vesti i novina, Beninji je zaposlio najvetije ljude u medijima da vode njegovu pijunsku slubu, irei antimodernistiku propagandu i prikupljajui obavetenja o grenicima" kroz mreu obavetajaca i dopisnika. Sve je to raeno pomou modernih kopir i pisaih maina, kao i uz pomo etiri slubenika, od kojih su dva bile asne sestre. Beninji je imao vlastiti tajni kod: Pije X, na primer, zvao se mama". Bezbrojni seminaristi, nastavnici u semenitima, upnici, parohijski svetenici i biskupi bili su prijavljivani", ili dostavljani, za doktrinarnu nepravovernost, a detalji o tome bili su upisivani u sve debljim Beninjijevim dosijeima. ak ni crkveni dostojanstvenici nisu bili poteeni. Kardinali, nadbiskupi Bea i Pariza, bili su prijavljeni, kao i itava dominikanska zajednica Friburkog univerziteta u vajcarskoj. Prestupi" su ili od blagonaklonog spominjanja hrianske demokratije" do noenja liberalno obojenih novina, sumnji u istinitost aneoskog prenosa Svete kue iz Nazareta u grad Loreto. Sluajna re u trpezariji ili dnevnoj sobi u semenitu, stajanje u drutvu sa sumnjivim modernistom, a da se ne govori o propovedi sa nepravovernim shvatanjima, moglo je da dovede do prokazivanja, posle ega je sledilo ukla-njanje sa nastavnikog mesta i proterivanje u udaljenu seosku upu. I da li se ikome moglo verovati, kada se znalo da su i studenti, pa ak i stari prijatelji saraivali sa Beninjijevom pijunaom, moda zbog svoje savesti, a moda u nadi da e imati od toga neke koristi? U nedostatku dokaza, moemo samo nagaati kako je na Paelija uticala antimodernistika kampanja koja je uzdrmala Crkvu do njenih temelja i ohrabrila intelektualnu uskogrudost i opreznost koja e trajati vie od pola veka. Kao to svedoenja za njegovu kanonizaciju pokazuju, sam Pije X bio je odgovoran za ovo intelektualno proganjanje. Stav Pija X prema modernistima postao je s vremenom primetno neumeren. Oni hoe da prema njima postupamo sa uljem, sapunom i milovanjem", rekao je jednom, mislei na one koji su savetovali samilost prema navodnim grenicima. Ali njih treba tui pesnicama. U dvoboju, ne brojite niti merite udarce, bijete kako stignete. Rat se ne vodi samilou; to je borba, dvoboj."11 Nije onda ni udo da je bio spreman da podri Beninjijeve izvanredne mere kako bi pronaao i unitio zamiljenog neprijatelja.

22

U svom svedoenju za kanonizaciju Pija X, Pjetro Gaspari, Paelijev ef i bliski poverenik tokom tih godina, osudio je line inicijative Pija X u ovoj kampanji. Papa Pije X," rekao je Gaspari tribunalu, odobravao je, blagosiljao i ohrabrivao tajnu pijunsku mreu izvan i iznad hijerarhije koja je nadzirala lanove same hijerarhije, ak i njihove eminencije kardinale; ukratko, on je odobravao, blagosiljao i ohrabrivao neku vrstu Slobodnog zidarstva u Crkvi, neto do tada neuveno u crkvenoj istoriji".12 Kako su progoni uzimali maha, Pije X je ponavljao opomene i sve vie i vie zabranjivao radove modernista". Sedamnaestog aprila 1907, objavio je dugaku alokuciju protiv tih pobunjenika" koji su, kako je izjavio, pokuavali da izbace katoliku teologiju i dekrete crkvenih koncila, i da se prilagode vremenu." Njihove pogreke, izjavio je u jednoj sveobuhvatnoj definiciji modernizma, nisu jeres, ve zbirka i otrov svih jeresi".13 Treeg jula 1907, objavio je dekret Lamentabili optuujui ezdest i pet modernistikih ideja. Jedna ideja zbog koje je posebno trebalo aliti, bilo je uverenje da je Hrist kako ga pokazuje istorija mnogo inferiorniji od Hrista koji je predmet vere". Druga je bila uverenje da se katolianstvo moe pomiriti sa pravom naukom samo ukoliko se pretvori u nedogmatsko hrianstvo, to jest, u sveobuhvatni i liberalni protestantizam. Dva meseca kasnije, Pije X objavio je svoju encikliku o modernizmu, poznatu kao Pascendi. Pascendi14 predstavlja dokument od izuzetne vanosti za istoriju Katolike crkve u dvadesetom veku, jer se njim odreuje u velikoj meri dogmatski i centristiki ton papskog uenja sve do Drugog vatikanskog koncila poetkom ezdesetih godina dvadesetog veka. U isto vreme, enciklika jo potpunije odreuje odnose moi, definiui ideologiju primata izmeu papstva i itave Crkve, naime, odreuje jednom za svagda, da intelektualna pitanja unutar katolike crkve ne smeju da budu predmet rasprave naunika, ve da predstavljaju moralno pitanje koje mora da se rei papskim autoritetom. Kako se to u to vreme govorilo, navodei Alfonsa Liguorija, papska volja: Boija volja." U meuvremenu, Pije X izgovorio je otre rei o navodnim grekama amerikanizma, za koje je verovao da su jo uvek ive u SAD. Ukazujui da je amerikanizam bio prethodnik modernizma, papa istie da su u pogledu moralnih vrednosti modernisti prihvatili naela amerikanista, da su aktivne vrline vanije od pasivnih, kako u oceni onog ega se one moraju pridravati tako i u njihovom sprovoenju".15 U svojim nastojanjima da se oslobode svih naslaga modernizma, lanovi amerike hijerarhije podsticali su Crkvu u SAD da pree u pasivno" duhovno mrtvilo, iz koga se nije izvukla tokom narednih trideset godina. Tri godine kasnije, 1. septembra 1910, u zavrnom inu prinude, Pije X objavio je nalog16 kojim obavezuje budue svetenike i svetenike na administrativnim i prosvetnim poloajima da se zakunu da e odbaciti modernizam i da e podrati Lamentabili i Pascendi. Poznata kao antimodernistika zakletva, na koju se do dananjeg dana u izmenjenom obliku zaklinju budui svetenici, ona je zahtevala potpuno prihvatanje papskog uenja i provoenje u svim vremenima znaenja i smisla onakvog uenja kakvo je odreivao papa. Kao to je savremeni komentator papske vlasti, otac Pol Kolins, to definisao: Nije postojala mogunost bilo kakvog oblika protivljenja, ak ni unutranjeg. Savest linosti koja se zaklinje prinuena je da prihvati ne samo ono to je Rim predlagao ve i smisao kako Rim to tumai. Ovo ne samo da je bilo u suprotnosti sa tradicionalnim katolikim razumevanjem uloge savesti, ve je to predstavljalo oblik kojim se misao kontrolisala, kakav nije postojao ak ni pod faistikim i komunistikim reimima."17 Ova sredina u kojoj niko nikom nije verovao, bilo je mesto u kome se Paeli naao dok se uspinjao klizavim stepenicama vatikanske birokratije. Detaljan spisak svih stavki koje su spadale u modernistiku zaveru, kako ih je opisala Kurija, bio je uglavnom izmiljen. Ono to nije bilo izmiljeno bio je papin strah od modernog sveta, uas od centrifugalnog raspada koji je naterao Pija X da zauzme stav dubokog otpora ak i prema umerenijim vidovima drutvenog i politikog modernizma na poetku novog veka, ukljuujui i dobrobiti demokratije.

23

Nemogue je rei kako je ova kampanja pogodila Paelija lino - da li se on odupirao sumnji opreznou ili je postao preutni sauesnik u progonu. Verovatno je atmosfera nepoverenja izotrila njegovu vetinu govorenja nejasnim i okolinim jezikom. Branioci Paelijevog stava u pitanjima antimodernizma istiu da je mnogo godina kasnije kao papa, naao mesto u svom srcu da oprosti Romolo Muriju, ekskomuniciranom modernisti.18 injenica je, meutim, da je, za razliku od svog starijeg kolege Gasparija koji oevidno nije odobravao ponaanje Pija X, Paeli ovog podravao. Paeli je bio taj, u liku Pija XII, koji je 29. maja 1954. kanonizovao Pija X kao velikog sveca Crkve, opisujui ga kao vatreni plamen milosra i blistavi sjaj svetosti."19

3. PAPSKE IGRE MOI Potovan zbog svoje pastirske brige, preziran od liberala do dana dananjeg zbog antimodernistike kampanje, Pija X manje pamte zbog projekta koji moda predstavlja najvaniji dogaaj u istoriji Katolike crkve modernog doba - pisanja, obznane i objavljivanja katolikog pravnog prirunika poznatog kao Kodeks kanonskog prava iz 1917. godine. Zapoet u najveoj tajnosti 1904, tekst, zajedno sa antimodernistikom zakletvom, postaje sredstvo kojim e Sveta Stolica uspostaviti i odravati nov, nejednak i do tada nepoznat odnos moi, koji je stvoren izmeu papstva i Crkve. Gaspari i Paeli su bili njegovi glavni arhitekti, uz podrku dve hiljade naunika i sedam stotina biskupa iz celog sveta. Paeli e se ovim poslom baviti trinaest godina. Kanonsko pravo ini skup internih zakona Katolike crkve, koji su se sakupljali stotinama godina u itavu dunglu dekreta, pravila i propisa. Ono je uglavnom bilo organizovano (ili neorganizovano) hronoloki, a ne po temi ili predmetu, i bogato lokalnom raznovrsnou. Ideju da se uvede red u ovaj pravni haos, Kuriji je prvi predloio Pije IX 1864. godine, ali je odluka o tome odloena do planiranog Prvog vatikanskog koncila, est godina kasnije. Usled izbijanja Francusko-pruskog rata i suspendovanja koncila, 20. oktobra 1870. odluka o projektu kanonskog prava zanemarena je narednih trideset godina.1 Presudna je bila odluka da se napravi kodeks, a ne samo kompilacija ili zbir zakona ili vaeih kanona. Kodifikacija znai uoptavanje, stavljanje zakona u jezgrovite formule odvojene od svo-jih istorijskih i drutvenih izvora. Jo od Napoleonovog Zakonika (Kodeksa) iz 1804 (koji je igrao tako znaajnu ulogu u modernizovanju" francuskog drutva), kodifikacija je ula u modu - na primer u vajcarskoj, Nemakoj i Italiji. Mada izgleda ironino, Pije X kao antimodernista, iskoristio je Kodeks kanonskog prava kao akt modernizacije: da stvori jednoobraznost, centralizam, disciplinu.2 Kodeks je trebalo primenjivati univerzalno, bez lokalnih izmena ili ustupaka. On je odreivao granice ovlaenja i postavljao pravila i kazne. On je preobrazio papsku mo, a time i svest o tome ta je znailo biti papa i katolik. Preko najsavremenijih sredstava tampe i distribucije, on je stigao do svakog katolikog svetenika na svetu, prelazei sve kulturne granice, a njegova bezvremenost i univerzalnost ovekoveili su novu i do tada neuvenu svest o vrhovnoj papskoj vlasti. Prema Ulrihu tucu, uglednom protestantskom kanonskom pravniku tog vremena, njegov ideoloki znaaj bio je ogroman za budunost katolike Crkve. Sada kad je nepogreivost u podruju vere i morala pripisana papstvu", pisao je 1917, sa iskrenou koja nije bila mogua njegovim katolikim kolegama, ono je zavrilo posao u oblasti zakona i dalo (katolikoj)

24

Crkvi sveobuhvatan zakonik koji iscrpno regulie okolnosti unutar Crkve, unicus et authenticus fons (jedinstven i autentian izvor) za administraciju, jurisdikciju i zakonske pouke, to je bilo sasvim novo u odnosu na ono to je Crkva do tada imala u svom dve hiljade godina dugom postojanju."3 Na vrhu piramidalnog modela vlasti bio je papa, ija je suprematija opisana u kanonu 218: Vrhovna i potpuna jurisdikcija u Crkvi, u stvarima vere i morala i svega onoga to se tie discipline i upravljanja crkvom u itavom svetu." Pod vlau ove jedine autoritarne linosti, kodeks je regulisao i usklaivao itav ivot Crkve i njene odnose prema papstvu i Kuriji, koje je Pije X istovremeno reorganizovao.4 U teoriji, papska Komisija za Kanonsko pravo nije imala ovlaenje da donosi nove zakone. Ali, kao to emo videti, bie nekih znaajnih nijansi i novih naglasaka, nastalih u procesu uoptavanja. I dok je bilo jasno da je Rim objavio jednostranu nezavisnost od svakog svetovnog uticaja, oigledno je bilo da je takoe bio u toku prenos vlasti iz lokalnih dijeceza do Rima. Meu kljunim novinama bilo je uobliavanje u kanonu 1323 u kome se govori o razlici izmeu obinog i sveanog prava pape da propoveda, to je bila zbrka koju su oci Prvog vatikanskog koncila nastojali da izbegnu.5 To je znailo da je barem u praksi, ako ne i u teoriji, od tada postojala namera da se papske enciklike smatraju jednakim po autoritetu kao i dogma izreena ex cathedra. Kasnije se to zvalo lana nepogreivost". U isto vreme, jeres i greke bili su spojeni u sadraju kanona 1324: Nije dovoljno samo izbegavati jeres; ovek mora jednako paljivo da se kloni svih greaka koje joj se manje ili vie pribliavaju; otuda svi moraju da potuju propise i dekrete preko kojih je Sveta Stolica zabranila miljenja takve vrste." U standardnom izdanju koje se koristilo u semenitima sve do 1983. godine, nalazimo sledee razjanjenje: Takvi su svi doktrinarni dekreti Svete Stolice, ak iako nisu nepogreivo predloeni, i ak iako dolaze od Svete kongregacije uz odobrenje Svetog oca ili iz Odbora za Bibliju... Takvi dekreti nemaju saglasnost vere; oni nisu de fide catholica. Ali oni zasluuju iskrenu unutranju i intelektualnu saglasnost i odanu poslunost."6 Tako se antimodernistika zakletva uvukla u kodeks. Dok je uvravao saglasnost za centralizovanu vatikansku vlast, kodeks je takoe izbegao ekumenske kolegijalne diskusije u kanonu 1325: Katolici treba da izbegavaju rasprave i savetovanja o pitanjima vere sa nekatolicima, naroito u javnosti, osim ako Sveta Stolica ili, u sluaju hitnosti, biskup datog mesta nisu dali odobrenje."7 A po kanonu 246, sve presude o teolokoj pravovernosti poveravaju se Svetoj kancelariji (ranije rimskoj inkviziciji). Uporedo sa ovim odredbama stvoreni su i novi propisi koji su uspostavljali cenzuru. Po kanonu 1386.1, nijednom sveteniku nije bilo dozvoljeno da objavi knjigu ili da izda ili da prilog za novine, asopis, magazin ili reviju, bez dozvole lokalnog biskupa. Svaka dijeceza bi imala svog vlastitog cenzora (kanon 1393.1). Cenzori su morali da daju posebnu izjavu o veri (kanon 1406.1). Od njih se trailo da svaki rad koji dobije dijecezanski imprimatur mora da bude potpuno u skladu sa optim Koncilima Crkve, ili sa ustavom i preporukama Apostolske Stolice" (kanon 1393.2). Ime cenzora, tavie, nije smelo biti obelodanjeno sve dok biskup ne bi dao povoljan sud o njegovom radu (kanon 1393.5). Iznad svega, stajao je kanon 329.2, koji je davao papi jedinstveno pravo da imenuje biskupe. Razvoj modernih nacionalnih drava kroz devetnaesti vek svedoi o postepenom i dobrovoljnom odustajanju svetovnog uplitanja u imenovanje biskupa i o preuzimanju tog prava od Svete Stolice. Kroz vei deo crkvene istorije, pape su nasledile pravo da imenuju biskupe uglavnom unutar papskih drava i podruja na Istoku gde su dijeceze bile pod neposrednom vlau pape. Oni su, drugim reima, imali samo izuzetno pravo da imenuju biskupe. Kanon 329.2, iskoristio je nedavne istorijske okolnosti i pretvorio ih u univerzalni, apsolutni i bezvremeni zakon, koji nije imao uporite ni u istoriji ni u tradiciji. Pokojni Geret

25

Svini, u svojoj studiji o ovom pitanju, uverljivo je naslikao posledice ovog pravila, koje vai do dananjeg dana. Ako je 'Crkva' zamiljena kao jedinstvena maina, sa boanskom pomoi koja se nalazila na vrhu, i ako se od biskupa ne trai nita vie sem da efikasno pokreu tu mainu, onda je sasvim ispravno da ih imenuje Rim."8 Imenovanje biskupa, tavie, imae vane posledice za sprovoenje nepogreivog ili konanog uenja od strane svih katolikih biskupa, kada istupaju zajedno i sa papom. Ova ideja o nepogreivosti, razjanjena est decenija kasnije u revidiranoj verziji Kodeksa kanonskog prava, danas pretpostavlja kolegijalni pluralizam. Pa ipak, kako na to ukazuju kritiari sistema, kolegijalnost je teko dostian ideal kada papa bira svakog biskupa u kolegijumu po svojim vlastitim shvatanjima i predrasudama.9 U praksi, nova pravila u imenovanju biskupa bila su predmet osporavanja. Postojali su brojni konkordati o kojima se tokom vekova pregovaralo izmeu Svete Stolice i raznih vlada i kraljevstava po svetu, koji su postavljali lokalna pravila za imenovanje novih biskupa. Tipino je bilo da konkordat dozvoljava svetovno uplitanje, kao i meru kolegijalnosti - na primer, elje kanonika katedrale. Gaspariju i Paeliju postalo je jasno da e neki od vanih konkordata zahtevati ponovne pregovore i ponitavanje, ako kodeks bude zaiveo.10 Sloeni zadatak sreivanja konkordatskog prava pokazao se mnogo teim nego to su to vatikanski strunjaci predviali. Maja 1917. godine, kada je ceo kodeks bio objavljen, Paelijev glavni zadatak bio je da ukloni prepreke za njegovu potpunu primenu u najveoj i najmonijoj katolikoj dravi na svetu: Nemakoj. PAELI I ODNOSI IZMEU CRKVE I DRAVE U FRANCUSKOJ Istovremeno dok se suoavao sa ogromnim zadatkom da kodifikuje kanonsko pravo, Paeliju su takoe povereni kljuni projekti u oblasti meunarodnih odnosa. Najvaniji se ticao odnosa izmeu crkve i drave u Francuskoj gde je bujao antiklerikalizam. Problemi i istorija odnosa izmeu Tree republike i Svete Stolice oblikovali su Paelijeve stavove i politiku prema Crkvi i dravi u narednim godinama. Imajui u vidu antagonizam francuske vlade prema katolikoj hijerarhiji i kleru zbog njihovih rojalistikih tenji, Lav XIII je osamdesetih godina XIX veka pokuao da se lagano izvue iz vlastitog monarhistikog poloaja. Meutim, francuska hijerarhija nije imala nameru da proguta pilulu republikanizma, ak iako je ohrabrenje za to stizalo od samog pape. Stvari su krenule nagore kada su katolike novine La Croix prile pogrenoj strani u uvenom Drajfusovom sluaju. Drajfus, jevrejski armijski oficir, osuen je na prinudni rad na avoljem ostrvu, poto je bio optuen da je prodao dravne tajne, to su navodi u koje su francuski biskupi bili spremni da poveruju u svetlu svojih antisocijalistikih predrasuda. Jedan katoliki svetenik, opat Kro, izjavio je da Drajfusa treba gaziti jutrom i veerom... i treba ga tresnuti po nosu.11 Jezuitski mesenik Civilt Cattolica izjavio je neslavno: Jevreja je Bog stvorio da svugde bude izdajnik", dodajui da Francuska sada mora da ali to je 1871. donela zakon koji je dao francusko dravljanstvo Jevrejima, poto Jevreji ak i sada skupljaju sredstva za upuivanje albe u korist Drajfusa u Nemakoj. Kada je Drajfus osloboen optube, 20. juna 1899, socijalisti su napali katoliki kler. Iskoristivi jo jedan talas anitiklerikalizma irom Francuske, nejaka vlada Valdek-Rusoa donela je 1901. godine zakon kojim je bilo zabranjeno verskim redovima da dre nastavu. Jezuiti su zatvorili svoje kole i okrenuli se drugim poslovima; itave verske zajednice su emigrirale u Englesku, Belgiju, Holandiju i SAD. U narednim godinama progone je nastavio naslednik Valdek-Rusoa, Emil Komb, koji se septembra 1904. hvalio da je zatvorio 13.904 katolike kole.12

26

Pije X koji je izabran na vrhuncu francuskih antiklerikalnih progona, stavio je do znanja da ne eli pomirenje sa Francuskom republikom. Pije je odbio da odobri naimenovanje nekih kandidata za dijeceze koje je predloila Kombova vlada, i zvanino je protestovao kod italijanskog kralja Vitoria Emanuela III, kada je francuski predsednik Emil-Fransoa Lube najavio dravnu posetu Rimu, 1904. Francuska vlada je odgovorila prekidom diplomatskih odnosa sa Vatikanom, nakon ega je usledio zakon kojim se zvanino crkva u Francuskoj odvaja od drave. Manja posledica ovog razlaza, ali veoma znaajna za Euenija Paelija, bila je odluka kardinala dravnog sekretara Meri del Vala da narui od Gasparija libro bianco (belu knjigu), zvanian izvetaj o skoranjoj istoriji odnosa izmeu Svete Stolice i Francuske. Gaspari je preneo zadatak na Paelija ,,jednog od mojih odanih ljudi u Dravnom sekretarijatu, u koga imam posebno poverenje".13 U Paelijevom izvetaju francuska vlada se optuuje za okorelo sektatvo i navodi se da su ministri u vladi bili umeani u nareenje da se provali u nuncijaturu (ili ambasadu) Svete Stolice u Parizu, da bi se ukrala tajna ifra za komunikaciju sa Vatikanom. U meuvremenu, kriza se produbljivala. Francuska vlada je pokuala da kontrolie crkvenu imovinu uspostavljajui zajednika laiko-klerikalna administrativna tela (u poetku, trebalo je da se ona sastoje od nekatolikih laika). Kako bi oslobodio Crkvu od svakog takvog svetovnog uticaja, Pije X je dobrovoljno predao celokupnu crkvenu imovinu francuskoj dravi, stavljajui dobro Crkve, kako se izrazio, ispred crkvenih dobara. Francuska je odgovorila tako to je prinudno iselila kler i vernike iz njihovih kua i samostana. Vlada je bila odluna da sprovede pravnu kontrolu nad Crkvom koju je odvojila od drave. Pije X bio je odluan da sprovede potpunu kontrolu nad Crkvom kao duhovnom, doktrinarnom, pravnom i administrativnom celinom. To je bila jasna papina vizija o potpunom odvajanju suvereniteta: Crkva sa papom koji je bespogovorno bio na njenom elu i svet kroz koji posreduje papska diplomatska sluba i biskupi. Ova ideja odrazila se na stav Pija X prema katolikim politikim strankama u Francuskoj, Italiji i Nemakoj. On nije mario za njih poto ih nije mogao kontrolisati. Ovo je nagovetavalo Paelijev budui stav prema katolikoj stranakoj politici u Nemakoj, tokom dvadesetih i tridesetih godina. Jednom je Pije X rekao o nemakoj Katolikoj stranci centra (Zentrumspartei): Ne dopada mi se, jer je katolika stranka."14 Takva izjava je bila utoliko neobinija poto je Pije X bio u godinama kada se mogao seati kakva je bila uloga Stranke centra u borbi protiv progona katolike crkve u Bizmarkovoj Nemakoj tokom 70-ih godina XIX veka. Dravni sekretarijat je oigledno prihvatio lekcije nauene tokom Kulturkampf-a. Neka francuski katolici", rekao je kardinal Meri del Val, idu za primerom progonjenih katolika u Bizmarkovoj Nemakoj. Ujedinjujui se u vlastitoj odbrani, ti nemaki katolici su porazili Kulturkampf." Ipak, Pije X je vie voleo da ukloni katoliku politiku stranku upravo zato to nije video kakva bi bila uloga laiko-klerikalnog pluralizma unutar piramidalne strukture papske vlasti. Komentariui gledite Pija X o politikom katolianstvu, istoriar i novinar Karlo Falkoni pie: On je verovao da je meavina politike i vere najopasniji mogui hibrid za Crkvu, poto su uopte, a posebno u to vreme, katolike stranke negovale uee svetenika u politici. Najzad, smatrao ih je beskorisnim, jer su katolici uvek mogli da nau podrku za svoje verske zahteve od laikih stranaka koje su bile naklonjene Crkvi ili koje barem nisu bile neprijateljske prema njoj."15 Ovakvo gledite imae i Paeli, kao to emo videti, dvadeset godina kasnije. Tada se kao kardinal dravni sekretar, zalagao za mirnu i poslunu Crkvu i njenu saradnju sa Nacistikom strankom po pitanju daljeg postajanja Katolike stranke centra koja je predstavljala poslednju prepreku na Hitlerovom putu u diktaturu. Paeli je sazreo kao strunjak za vatikanske spoljne poslove tokom sukoba sa Kombovom vladom, dok se nadugako bavio tekim poslom kodifikovanja kanonskog prava i svakodnevnim zadacima u Odeljenju za izvanredne poslove. Istovremeno, skriven od sveta,

27

godinama je radio na tome da zadobije poverenje svojih pretpostavljenih, sve dok se 1911. godine nije uzdigao do ranga podsekretara u Odeljenju za izvanredne poslove,16 zamenivi Umberta Beninjija koji je podneo ostavku iz zdravstvenih razloga (to je verovatno bilo u vezi sa iscrpljujuim dvostrukim ivotom koji je vodio kao vatikanski birokrata i pijunski ef). Naredne godine, kao jo jedan znak posebne milosti, Paeli je zamoljen da otputuje u Englesku u pratnji kardinala enara Granita Pinjatelija di Belmonte, da prisustvuje krunisanju kralja Dorda V. Tokom te posete prisustvovao je u Spithedu smotri Kraljevske mornarice, dogaaju koga se, kada je postao papa, esto priseao za vreme privatnih audijencija sa engleskim hodoasnicima. U jesen 1912, takoe je naimenovan za consultore ili savetnika u Svetoj kancelariji, to ukazuje da ni trun antimodernistike sumnje nije pao na njegovu pravovernost. U svojstvu visokofavorizovanog podsekretara i kao linost koja tek stie u svet meunarodne diplomatije i prava, sada se ukljuio u niz pregovora koji su znaajno doprineli velikoj napetosti izmeu Srbije i Austrougarskog carstva u periodu koji je prethodio izbijanju Prvog svetskog rata. Detalji prie, koji su najavljivali strategiju Nemake deceniju kasnije, nalaze se u brojnim dosijeima u Vatikanu. Arhiv, poznat kao Sekcija za odnose sa dravama, podeljen je prema vatikanskim aktivnostima sa razliitim dravama. U kutijama pod nazivom Austro-ugarska 1913 - Srbija - Beograd 1913-1915." nalazi se kolekcija naslovljena Concordato tra la Santa Sede e la Serbia" (Konkordat izmeu Svete Stolice i Srbije"), i sadri pisma, deifrovane strogo poverljive memorandume, zapisnike sa sastanaka kardinala, nacrte ugovora - to je sve zajedno nekad bilo na uvanju kod Euenija Paelija, sa belekama pisanim njegovim briljivo ispisanim rukopisom. U uvodu u zbirku dokumenata navodi se da je pregovara za Srbiju bio gospodin Lujo Bakoti koga je postavio ministar inostranih dela Srbije; da je specijalni agent pri Svetoj stolici za Srbiju bio francusko-italijanski svetenik Denis Kardon; i da su pregovori zapoeti 1913, na poziv monsinjora Euenija Paelija, podsekretara Svete kongregacije za izvanredne poslove." KONKORDAT SRBIJE I SVETSKI RAT Tano u 11.30 pre podne, 24. juna 1914, samo etiri dana pre nego to je austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand ubijen u Sarajevu, predstavnici Svete Stolice i srpske vlade seli su u salone Dravnog sekretarijata da stave potpis na ugovor poznat kao Konkordat Srbije. Susretu su prisustvovali glavni srpski pregovarai na elu sa Milenkom Vesniem, srpskim poslanikom u Parizu i Lujom Bakotiem iz srpskog ministarstva spoljnih poslova. Sa vatikanske strane bio je tu kardinal Meri del Val, do koga je bila visoka, uglaena linost tridesetosmogodinjeg monsinjora Euenija Paelija. Paeli je tokom proteklih osamnaest meseci pregovarao i izradio nacrt dokumenta. Po odredbama ugovora, Srbija je garantovala Svetoj Stolici pravo da nametne svoj novi Kodeks kanonskog prava katolikom kleru i vernicima u zemlji; garantovala je slobodu veroispovesti i obrazovanja unutar svojih granica. Srbija se takoe obavezala da e da plaa beogradskog nadbiskupa, skopskog biskupa i svetenstvo koje je sluilo u katolikim crkvama. U isto vreme, ugovor je podrazumevao ukidanje starih protektoratskih prava Austrougarskog carstva nad katolikim enklavama u Srbiji. Ideja da Vatikan odobri katolikoj evropskoj zemlji da deluje kao zatitnik katolika unutar druge, nekatolike drave, bila je poznata praksa iz kolonijalnih vremena.17 Posebno je Francuska koristila svoj status zatitnika na Dalekom i Srednjem istoku, sve do raskida sa Vatikanom 1905; Nemaka, Austrija, panija i Belgija imale su u razliita vremena i u razliitim delovima sveta status koji im je davao vie ili manje politike i trgovake prednosti.

28

U meuvremenu, nikada se nije postavljalo pitanje konkordata sa Srbijom, poto je tamo broj katolika bio mali - to jest, sve do pobede Srbije u Prvom balkanskom ratu protiv Turske 1912. i njenog irenja u Makedoniju, Epir i Severnu Albaniju.18 Sa tim pridodatim teritorijama, broj katolika u okviru proirene Srbije poveao se sa sedam na etrdeset hiljada. Srbija, u kojoj je veina stanovnitva bila pravoslavna, smatrala je da e joj prijateljski odnosi sa katolicima biti od koristi. Austrougarska zatitnika prava koja su se ljubomorno uvala vie od jednog veka, bila su uglavnom simbolina. Ali sadravala su ovlaenja da imenuju biskupe i da obrazuju balkanske svetenike po latinskom obredu u semenitima Austrije i Maarske, pa ak su i davala moralno pravo carstvu da pokori teritoriju ukoliko se smatralo da su katolike zajednice bile ugroene. Za Austrougarsku ova simbolina prava nisu bila zanemarljiva. U vreme kada je Srbija, ohrabrena iz Rusije, dovodila u pitanje austrougarsku dominaciju na itavom Balkanu, Franja Josip je bio spreman da upotrebi sva raspoloiva sredstva kako bi ouvao veze i odanost Carstvu. Konkordat Srbije koji je potpisan u Vatikanu toga dana 1914. godine, unitio je te veze i uticaj koji je iao uz to. Sa svoje strane, Srbija je oekivala da dobije mnogo toga po konkordatu, poto je on odagnao sumnje o njenom snanom sektatvu prema pravoslavlju i pojaao njene imperijalistike ambicije da bude sredite zajednice meu arolikim slovenskim narodima kako katolikog tako i pravoslavnog obreda u tom podruju. Vatikan je takoe trebalo mnogo da dobije, poto je konkordat proglasio kraj vekovnog antagonizma izmeu Rima i pravoslavne izme", otvarajui mogunost evangelizacije katolikog latinskog i istonog obreda u Rusiji i Grkoj. Iznad svega - a dokumenti otkrivaju da je to bio Paelijev osnovni motiv - konkordat je dao papstvu znaajnu mo, ukljuujui tu i naimenovanje biskupa i prelata, to e potom biti potvreno u kodeksu iz 1917, a to je do tada bilo pravo austrijskog cara. Izgubila je samo Austro-Ugarska, poto je ugovor pretio da uvea srpski, panslovenski uticaj du njenih junih granica, kao i da nanese carstvu diplomatsko ponienje. Pregovori oko srpskog konkordata vodili su se u nizu strogo poverljivih razmena gledita, u trouglu izmeu Bea, Beograda i Vatikana. Austrijanci su sa svoje strane pokuali da onemogue pregovore, ali je Vatikan, preko Euenija Paelija, isterao projekat do kraja, uprkos svim opreznim savetima, ukljuujui tu i otre opomene papskog nuncija iz Bea. Be je besno reagovao na vest o konkordatu. Austrijska tampa i narod," pisao je 25. juna, italijanski ambasador iz Bea, smatraju da je konkordat Srbije veliki diplomatski poraz njihove vlade".19 Pod naslovom Novi poraz, beki list Die Zeit" je pisao: Ovim e porasti srpski ugled, a njihovi biskupi i svetenici e postati vaan inilac u panslovenskoj agitaciji... Zato je, zaboga, Austrija uloila tolika finansijska sredstva u te balkanske zemlje u ime naeg protektorata, to je vie politiki nego verski potez, a sada to u nekoliko nedelja odbacuje, bez ikakve borbe?" U jo eem napisu u Arbeiterzeitung, dan posle potpisivanja, uvodniar je pitao: Posle ovog ponienja, hoe li se glas Austrije ikad vie sluati?" Vlada je postupila sa Srbijom kukaviki i nesposobno, govorila je tampa. Posledica toga bila je naglo uveana antisrpska retorika i pozivi na akciju. Kada je nadvojvoda ubijen u Sarajevu, nekoliko dana kasnije, reakcije su ve postale eksplozivne. Konkordat Srbije je, nema sumnje doprineo neprihvatljivim zahtevima koje je Austro-Ugarska nametnula Srbiji, zbog ega je rat bio neizbean. PAELIJEVA TAJNA DIPLOMATIJA Poetak neobine prie o konkordatu Srbije bilo je putovanje seoskog upnika u Beograd, u leto 1912. Otac Denis Kardon nameravao je da se upozna sa balkanskim zemljama pre nego to se vrati u Be, gde e prisustvovati evharistikom kongresu".20 Kardon je bio krupan,

29

uurban, nametljiv klerik, poznavalac nekoliko jezika, ukljuujui i srpsko-hrvatski, koji je vodio malu parohiju u mestu Taa u Visokim Alpima iznad Ventimilje na Sredozemlju. Jedne veeri, u svom beogradskom hotelu, razgovarao je sa jednim ministrom iz srpske vlade (u vatikanskim dokumentima nije identifikovan21). Svetenik je ukazao na to da bi konkordat mogao biti od interesa i za Crkvu i za Srbiju. Ministar je rekao da on sumnja da bi srpska vlada mogla da se neposredno obrati Vatikanu zbog otrog suprotstavljanja Austrije. On je rekao sveteniku da su mnogi ljudi na visokim poloajima to pokuali i da nisu uspeli. Ali, Kardon je tako uverljivo govorio o vrednostima konkordata da je ministar odmah naimenovao ovog smernog i oigledno povodljivog svetenika kao specijalnog srpskog izaslanika pri Svetoj Stolici. Sledei dan, Kardon je razgovarao sa ministrom vera u kancelarijama srpske Vlade, a posledica toga bila je da je svetenik konano uspostavio vezu sa Dravnim sekretarijatom u Vatikanu. ovek se pita", pisao je uvodniar L'claireur de Nice", novina koje su prve objavile Kardonovu priu, 26. juna 1914, u stvari, zahteva da zna, ko je zaista bio glavni pregovara ovog vanog dogaaja!" Jasno je iz dosijea da to nije bio niko drugi do Euenio Paeli, podsekretar u Odeljenju za izvanredne poslove, koji je direktno odgovarao kardi-nalu-dravnom sekretaru, Meri del Valu. Svi poslovi - sa Kardonom, sa diplomatama u Beu i Beogradu i sa austrijskim ambasadorom pri Svetoj Stolici u Rimu - ili su preko Paelija. On je skicirao sve odredbe konkordata, odgovarao na svako pitanje, piui uvek svojom rukom u ime Meri del Vala i ak preraujui njegova pisma pre ifrovanja, organizujui i piui zapisnike sa sastanaka Kurije gde su se donosile konane odluke. itave godine srpski pregovori nisu ukljuivali beke diplomate u Rimu, papskog nuncija u Beu ili odgovarajue austrijske ministre. U rukom pisanom memorandumu na francuskom, upuenom Paeliju, 10. januara 1913,22 austrijski ambasador pri Svetoj Stolici, alio se Paeliju da je uo za glasine - poevi od novinskog lanka u Beogradu od prolog novembra - o naporima Srbije da reformie zatitu katolika unutar svoje teritorije. On je upozorio Vatikan da je austrijska vlada smatrala protektorat nad Balkanom koji je ona drala od pradavnih vremena", ne svojim pravom ve svojom dunou". Nota je bila puna prezira prema ideji da Srbija trai da oslobodi katolike koji ive na njenim teritorijama od austrijskog jarma, zamenjujui strane svetenike domaim". Zavrio je traenjem potvrde da e se Sveta Stolica nai oi u oi sa austrijskom vladom u vezi s potrebom da protektorat ostane na snazi. Druga nota austrijskog ambasadora stigla je 4. februara,23 i u njoj se saoptava da se slubenik srpskog Ministarstva vera obratio upniku u Skoplju, traei od njega podatke o broju katolika u njegovoj dijecezi, izvetaje o dohocima i imanjima i detalje o uspostavljanju nadbiskupije. Na konzul u Skoplju traio je od upnika da odbaci ove zahteve," pisao je ambasador. Zavrio je time to je podsetio Paelija da je on ve i ranije traio razjanjenje i da ga ponovo trai. Konano, u edmemoaru od 17. februara, 1914,24 ambasador je izneo odluan stav svoje vlade prema zbivanjima, ukazujui na uslove pod kojima bi Austrija pristala na izmene u shvatanju protektorata. Uslovi su sadravali poimenine molitve za cara Franju Josipa i njegovu porodicu za vreme svake mise; poasnu stolicu za cara koja se mora nalaziti u svakoj crkvi; posebno mesto za carskog predstavnika za vreme verskih procesija, takvim predstavnicima mora se dati posebna prednost tokom ceremonije kaenja, poljupca za mir, agnus dei, priea, itd."; prisustvo carskih grbova i proslavu njegovog roendana. Sa dananjeg stanovita sve je ovo imalo malog znaaja, ali je u odnosu na kulturnu lojalnost bilo od sutinske simboline vanosti. Jo jedan zbunjen i neobaveten ovek koji je uo glasine, bio je sam nuncije Svete Stolice u Beu. U pismu od 15. februara 1913,25 nadbiskup Rafaele Skapineli obavestio je Paelija o svojim nedavnim razgovorima sa srpskim diplomatama. Oigledno da nuncije nije bio u toku sa zbivanjima, ali pretpostavljajui o emu se radi, preuzeo je na sebe da ispita prednosti i

30

nedostatke takvog ugovora. Sve u svemu, priznao je, konkordat e otvoriti nove perspektive za katoliki uticaj na Balkanu (gde se katolici smatraju tuincima bez uticaja na politiki i kulturni ivot zemlje"). Ali zavrio je ledenom proroanskom opaskom: Austrija, meutim, izgleda da je odluna da se otro pozabavi Srbijom i opte je uverenje da moe doi do rata sa tom zemljom u prolee, to dalje krajnje komplikuje stvari. Ne bi li bilo bolje kad bismo ostavili (pregovore o konkordatu) za sada nego da rizikujemo niz neizvesnih i opasnih okolnosti koje se mogu zavriti sa vojnim porazom Srbije; jer Srbija je sredite privlanosti za ambicije junobalkanskih naroda - koji svi izgledaju namerni da ugroze celovitost Austrougarskog Carstva.26 Tokom narednih dvanaest meseci, dosijei Dravnog sekretarijata pokazuju da je otac Kardon esto putovao izmeu Rima i Beograda, dok je Paeli nastavio da igra make i mia sa austrijskim diplomatama i papskim nuncijem u Beu. Iz oajnikih nota Austrijanaca, vidi se da je Paeli bio odluan, bez obzira na molbe iz Bea, da dokraji status protektorata, vie u interesu centristike papske politike nego u korist katolika u Srbiji. U meuvremenu, da bi umirio Austrijance, on je pokrenuo ideju o pravima patronata (patronatus), isto poasnim pravima koja su u skladu sa kanonskim pravom". Oigledno je da je kanonista Paeli, nameravao da skrene panju Austrijanaca na haotinu umu rimskog kanonskog prava, znajui sasvim dobro, a to Austrijanci nisu mogli znati, da im predstojei kodeks iz 1917. nee dati apsolutno nita u pogledu poasnih prava". Austrijanci se nisu mogli umiriti, ali ipak, nije postojalo nita to bi moglo da zaustavi Svetu Stolicu, osim da je mole za jasno izraena prava patronata u konkordatu ili barem za njegovo odlaganje. Trebalo je odrati dva sastanka u Kuriji, pre nego to je dolo do potpisivanja konkordata. Prvi je odran u nedelju, 3. maja 1914, u 10.30, i u njemu se opaa rastue oseanje krize zbog ugovora. Kardinali Vanuteli, De Lai, Goti, Ferata, Gaspari i Meri del Val bili su prisutni. Paeli je bio sekretar sastanka, beleei svojeruno zapisnik.27 Srbija je zapretila da e se povui iz pregovora u sluaju da Vatikan isuvie popusti Austriji ili u sluaju daljeg odlaganja. Kurija je bila priterana uza zid. Ukoliko bi se Srbija povukla, verovali su u Kuriji, poloaj katolika u regionu mogao bi postati gori nego pre poetka pregovora o konkordatu. Kardinali su shvatili da je dolo vreme da se odlue, iako se iz zapisnika sa sastanka imao utisak da se kao u snu kreu ka neizbenom. Vanuteli je zapoeo nagovarajui svoje kolege da potpiu, poto je bio uveren da e konkordat da unapredi interese katolike crkve na Istoku. Bio je svestan, kazao je, osetljivosti Austrijanaca. Ali pokuajmo da ih ubedimo da vide prednosti, a ne nedostatke." Govorio je kako da Austriju zadovolje sa poasnim pravima, ali nije predloio nita odreeno. Potom je kratko govorio De Lai, podravajui sve to je kazao Vanuteli, i potvrujui da treba da nastave sa konkordatom jer je to najbolji konkordat koji smo ikada napravili", to je bilo laskavo priznanje Paelijevom trudu. Zatim je govorio Goti, zalaui se da treba prihvatiti konkordat, jer nije u njihovoj moi da odbiju bilo kakav zahtev za ugovorom. On je, ipak, opomenuo da treba da budu veoma paljivi u tome kako postupaju sa Austrijom", iako ni on nije imao nita posebno da predloi. Potom, koristei se malo kazuistikom, izneo je mogunost da se Austrija uveri u svoj isto poasni status kao patron", dodajui da nema potrebe da se ovo podupre posebnim dogovorom". Drugim reima, obeanje o poasnom statusu nije trebalo pominjati u konkordatu. Potom je uzeo re Ferata, nudei neto opreznosti: Srbija nije, tvrdio je, zemlja kojoj se moe verovati, i jasno je da ona trai konkordat prosto da bi otklonila uticaj Austrije". Ponovo

31

je ukazao da se moe napredovati samo ako se zadovolji Austrija: ali ni on, kao ni ostali, nije imao konkretan predlog. Paelijev vodi i mentor, Gaspari, takoe je, kao i drugi, podrao konkordat. Paeli je zapisao: E anch'egli, tutto considerato, per affirmativa" (I on se, uzimajui sve u obzir, izrazio pozitivno). Ostalo to je zabeleeno da je govorio Gaspari sasvim je malo i neobavezno. Sada Austrija nema pravo na protektorat, poto su se Turci povukli iz regiona," kazao je Gaspari. Zatim je uzeo re kardinal dravni sekretar Meri del Val, iznosei najjae razloge u korist konkordata. Odbiti", zapoeo je, znailo bi dati izgovor Slovenima da jo vie dre katolike kao taoce. A treba da se setimo da su Srbi doli nama... Oni su zainteresovani da srede situaciju. Ovakva prilika moda se vie nikada nee pojaviti. U svakom sluaju, austrijski protektorat vie ne deluje niti moe da deluje." Naglaavajui ono ega bi se Paeli mogao dobro seati dvadeset godina kasnije, kada je razgovarao sa Hitlerom, Meri del Val je izjavio: Ako kaemo da ne moemo verovati tim Srbima, utoliko vie imamo razloga da ih privrstimo sa konkordatom." Zavrni sastanak kardinala u Dravnom sekretarijatu sazvan je 7. juna 1914. u 10.30 pre podne.28 Kardinali su ponovo raspravljali o problemu prava patronata (patronatus) - to je sada bio minimum austrijskih uslova, ukoliko ele da daju konkordatu svoj nevoljni blagoslov. Ali, kako su kardinali priznali, govorei jedan za drugim, srpski pregovarai bi se sigurno pre povukli nego to bi dozvolili takva prava u ugovoru. Pred kraj sastanka, Meri del Val izneo je gotovo oajniku misao: Bie tekih posledica ako sada prekinemo pregovore. Srbi e otro istupiti protiv Crkve, tvrdei da mi nikada nismo ni eleli da damo pravu zakonsku osnovu za ono to su oni nudili. U isto vreme, ako katolike zajednice budu zatim primorane da trae da ih brane Austrijanci, one e biti dvostruko prezrene." Meutim, Gaspari je bio taj koji je ponovio opreznu opasku bekog nuncija, nadbiskupa Skapinelija, od pre pre osamnaest meseci: Glavni razlog zbog kojeg je Srbija traila ovaj konkordat je da se preporui onim slovenskim zajednicama koje su pod vlau Austrougarskog carstva i da ukloni sve prepreke koje se mogu pojaviti iz verskih ili kulturnih obzira. Oni pokuavaju da pokau da je kraljevina Srbija u srdanim odnosima sa Svetom Stolicom i da ponude katolicima garantije slobode i dobrobiti. To su bile poslednje rei izgovorene u Kuriji pre nego to se otilo kod Pija X na potpis, i jedina prava primedba na poslednjem sastanku na kome su svi ostali odobravali. Gaspari je barem shvatio da je Vatikan upao u zamku koju je namestila elja Kurije da vri neposrednu papsku upravu nad katolicima na Balkanu, kao i mogunost misionarskog uspeha na Istoku. Srbija je uvukla Vatikan u legendarne zavrzlame balkanske politike, i Vatikan je propustio da shvati kakav e biti uticaj konkordata na zategnutosti u regionu. Nema dokaza da je Paeli koji je napravio koreografiju za itav proces, sumnjao u mudrost svog dranja u ovim pitanjima, bilo tada bilo kasnije. Niti ima dokaza da je Gaspari shvatio obim upletenosti svog tienika u tu stvar. Konkordat koji je imao dvadeset i dva lana, potpisan je 24. juna, i nosio je peat Paelijeve budue politike: irenje papske moi nad katolikom crkvom do lokalnog nivoa, a posebno, kontrola nad imenovanjem biskupa. Sutinska eliminacija lokalnog prava u izboru biskupa postala je glavni problem unutar Crkve, sve do kraja veka. lan 1. prosto kazuje da e se Katolika i Apostolska rimska vera provoditi slobodno i javno u Kraljevini Srbiji". lan 3. govori o tome da nadbiskup Beograda i biskup Skoplja direktno odgovaraju Svetoj Stolici za svoje crkvene poslove", a lan 4. naglaava da e

32

Njegova Svetost imenovati kandidate za biskupije", obavetavajui srpsku vladu kako bi se izbegao politiki prigovor. est daljih lanova naglaavaju slobodno ispoljavanje katolike vere u skladu sa odredbama kanonskog prava, ukljuujui i uopteni lan 20: Ako se bilo kakva tekoa pojavi u tumaenju ovih lanova... Sveta Stolica i kraljevska vlada e zajedniki potraiti reenje koje je u skladu sa kanonskim pravom. " U konkordatu se predvialo da vlada izdano finansira biskupe, kler i nastavnika katolike vere. U Srbiji e se ustanoviti semenita i budui svetenici i katihete e se podsticati da ue doktrinu katolike vere na lokalnom jeziku. Na misi e se govoriti molitva za kralja Srbije. Nije bilo pomena Austrougarske, niti se i jednom reju ukazivalo da njene stare veze sa katolianstvom u regionu zasluuju bilo kakav obzir, a da ne govorimo o patronatskim pravima. Austrijski list Die Zeit" objavio je narednog dana na naslovnoj strani lanak Novi poraz". Njegovi detaljni argumenti ukazali su na politiku dimenziju koju je Paeli prenebregavao tokom osamnaest meseci pregovora o konkordatu. Katolika hijerarhija u regionu, pisale su novine, sada duguje svoju odanost Srbiji, kao i kler koji e se sada obrazovati u semenitima unutar Srbije. To je veliki gubitak uticaja, ega Austrija mora biti sasvim svesna." I dalje se nastavlja: Austrija je vekovima podnosila ogromne rtve, sve ni za ta, u ime balkanskih katolika, ukljuujui Albaniju - gde takoe gubimo na status protektorata. To je straan udarac naem ugledu." Trei, najjai argument koji je izneo list tog jutra i koji su prenele sve novine sveta, bio je najzloslutniji. Konkordat je najbolje orue propagande u korist Velike Srbije, jer je jedina prepreka ujedinjenju Srba i Hrvata jaz izmeu katolike i pravoslavne vere. Ako uz vojni uspeh (protiv Turske), Srbi mogu da dodaju diplomatski uspeh nad Austrijom, Srbija onda mora postati centar za Slovene juno od austrijskih granica. Svesrpski agitatori smatraju pomo biskupa i klera veoma bitnom ovoj borbi." Kada je 28. juna nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu enu ubio srpski nacionalista u Sarajevu, emocije koje je izazvao Srpski konkordat postale su deo opteg talasa antisrpskog besa. Konkordat je ipak doprineo napetostima koje su dovele austrijsku vladu dotle da pretera u upuivanju poniavajueg ultimatuma Srbiji. Nema pokazatelja da je papa Pije X shvatio ulogu Svete Stolice u dodatnom pritisku koji je doveo Austrougarsko carstvo i Srbiju do ivice. Objava rata, pria se, bacila ga je u duboku depresiju od koje se nikad nije oporavio. Umro je 20. avgusta 1914 - kau, slomljenog srca. Ono to je jasno iz ove epizode je potencijalno negativan uticaj vatikanske diplomatije na kulturne i politike odnose, njena mo da izazove pometnju i nesigurnost, njena namera da jo vie komplikuje rastue napetosti izmeu drava. Oigledno je da Sveta Stolica nije bila samo duhovni posmatra koji je bio zainteresovan iskljuivo za duhovnu dobrobit katolika u Srbiji, ve i igra na svetskoj sceni sa vlastitim dugoronim ambicijama i ciljevima. U narednim godinama, Paelijeve inicijative u meunarodnoj politici usredsredile su se na ponovne pregovore o konkordatima koji su bili u suprotnosti sa novim Kodeksom kanonskog prava. Nema dokaza da je Paeli razmatrao opasne posledice srpskih pregovora posle ovog dogaaja. Sa te take gledita, ova epizoda oznaava zlokoban poetak Paelijeve nezainteresovanosti za dalekosene politike posledice njegovih diplomatskih koraka u ime pape. 4. PUT NEMAKE Treeg septembra 1914, dve nedelje posle smrti Pija X, izabran je Benedikt XV, kardinal akomo dela Kjeza. Aristokrata iz enove, sitnog rasta (njegov nadimak bio je picoletto malecki), Dela Kjeza je bio svetaki skroman, vispren i dinamian. tienik Rampole, kardinala dravnog sekretara kod Lava XIII, Dela Kjeza se brzo uzdigao u redovima

33

diplomatske slube da bi postao podsekretar u Dravnom sekretarijatu kod kardinala Meri del Vala. Meutim, u paranoidnoj atmosferi pontifikata Pija X, Dela Kjeza je bio osumnjien verovatno zato to se esto i neoprezno osvrtao na srenija vremena i savete Lava XIII. Iz Vatikana je uklonjen 1907. godine i postavljen za nadbiskupa u Bolonji, to se smatralo nazadovanjem u slubi. Na tom mestu nije mu dodeljen kardinalski eir (to se automatski podrazumevalo za tako vanu dijecezu), sve do 1914. Postavi papa, otpustio je Meri del Vala, jedva davi vremena odlazeem kardinaludravnom sekretaru da oisti svoj sto. Istovremeno, Beninjijeva pijunska mrea, Sodalitium Pianum, na brzinu je zatvorena (Beninji je zavrio svoj vek, sasvim u stilu, kao Musolinijev dounik),1 a antimodernistiki lov na vetice je prestao. Pa ipak, antimodernistika zakletva, cenzura knjiga koje su pisali svetenici i ogranienja koja je nametao Kodeks kanonskog prava koji je jo uvek bio u pripremi, ostali su na snazi kako bi uvrstili monolitnost nove ideologije papske moi kroz vei deo veka. Benedikt XV je sada svoju panju upravio na zadatak da prisili zaraene evropske drave da sednu za pregovaraki sto. Muila ga je slika hriana koji ratuju protiv hriana, katolika protiv katolika. Odmah nakon svog izbora, objavio je protest svetu protiv strane klanice". Bio je slomljen", kazao je, zbog neizrecivog uasa i patnje pred stranom slikom ovog rata sa rekama hrianske krvi."2 Odluno je smatrao da Sveta Stolica na najbolji nain moe da utie strogo neutralnim ili, kako je rekao, nepristrasnim stavom. S obzirom na to da je imao mogunosti da manipulie verskim protestom s ciljem propagande, na Benedikta XV su vrili snane pritiske da se opredeli za jednu stranu. On je odbio da se pridrui bilo kojoj strani u osudi neprijateljskih zloina i posledica takvog dranja bila je da su ga obe strane prezrele. Kada se Italija u maju 1915. pridruila saveznicima, ona je traila tajnim Londonskim ugovorom da saveznici spree predstavnike Svete Stolice da uzmu bilo kakvog uea u dogovorima oko mira ili u sreivanju problema u vezi s ratom. Izgleda da Italija nije bila jedina koja je smatrala da je papstvo u stanju da iskoristi svetsku krizu za svoje vlastite ciljeve u jo uvek nereenom Rimskom pitanju, tj. sukobu izmeu Svete Stolice i italijanske drave. Benedikt XV je za kardinala dravnog sekretara naimenovao Pjetra Gasparija koji e to mesto drati narednih esnaest godina. Paeli je istovremeno unapreen za sekretara Odeljenja za izvanredne poslove, gde je usmerio svoj rad na stradanja ogromnog broja ratnih zarobljenika sa obe strane. Paeli je bio sredite administrativne aktivnosti, proteui do krajnjih granica komunikacione mree katolike Crkve u slubi dobrotvornog rada. U svakoj dijecezi gde su se nalazili logori ratnih zarobljenika, biskupi su morali da ukljue svetenike sa znanjem jezika da uspostave vezu izmeu zarobljenika i njihovih porodica. Radei sa meunarodnim Crvenim krstom i vajcarskom vladom, Paeli je pregovarao o razmeni ranjenih zarobljenika.3 Kao rezultat njegovih napora, oko 65.000 zarobljenika je otilo kuama. Paelijevo odeljenje takoe je prikupljalo vesti o nestalima i mrtvima, i upravljalo fondom Svete Stolice za nabavku lekova i hrane. Tokom prve tri godine rata u kojima, kako se pria, Paeli nije imao ni dana odmora, nastavio je da radi na pripremi za objavljivanje i sprovoenje Kodeksa kanonskog prava. Tokom 1916, kruile su glasine po Vatikanu da je Paeli trebalo da bude naimenovan za papskog nuncija u Minhenu, ali je mesto na kraju dobio nadbiskup uzepe Aversa, koji je bio nuncije u Brazilu. Prema baronu Karlu Montiju, italijanskom diplomati i posredniku na papskom dvoru, Gaspari nije hteo ni da uje da Paeli napusti Rim sve dok se ne objavi novi Kodeks. U meuvremenu, papa Benedikt XV ekao je pravu priliku da ukljui sile u mirovni plan koji je smiljen u Vatikanu. Izgledalo je da je taj trenutak stigao 1917, u jednom od najstranijih perioda rata za saveznike. Nemci su okupirali Bukuret; podmorniki rat je unitavao savezniku trgovaku flotu; ofanzive na zapadnom frontu bile su na mrtvoj taki, dok je Rusija bila zahvaena haosom revolucije. SAD jo nisu ule u rat. Benedikt XV je

34

verovao da su dogaaji pogodovali okupljanju zaraenih strana oko mirovnog stola. Postavljalo se pitanje kome poveriti osetljivi zadatak da o tome obavesti Nemce? Kao da se umealo provienje: samo to se nadbiskup Aversa smestio u Minhenu, iznenada je umro od upale slepog creva, 3. aprila. Benedikt XV je zakljuio da je Paeli bio idealna zamena. Na maloj, privatnoj ceremoniji u Sikstinskoj kapeli, Benedikt XV lino je posvetio Paelija za nadbiskupa sardskog, 13. maja 1917. Sarda ili Sardi nije postojala kao dijeceza u kojoj bi se brinulo o duama, ve je bila samo jedna od sedam stotina dijeceza u Istonom hrianstvu koje su unitili muslimani, a koje su bile poznate u Rimu pod imenom in partibus infidelium (u oblasti nevernika). Toga dana, u kapeli, sluenju je prisustvovao izuzetan skup crkvenih monika: papa Benedikt XV, Pjetro Gaspari i Ahile Rati, vatikanski bibliotekar i diplomata, Paelijev kolega i prijatelj koji e sam postati papa, pet godina kasnije. Prisutni su bili i Paelijeva majka i brat Franesko, ali ne i njegov otac koji je umro od upale plua prethodnog novembra. Oni koji trae posebno znaenje u danima device Marije, primetie kasnije da je Paeli postao biskup 13. maja 1917, upravo onog dana kada se pria da je troje dece videlo Gospu, svu u bljetavoj svetlosti u mestu Fatima, u Portugaliji. Ova prikaza, koju su kasnije prepoznali kao devicu Mariju, rekla im je: Doite ovde trinaestog dana za est meseci u isto vreme i ja u vam rei ko sam i ta elim."4 Posle ovog dogaaja, desio se fenomen sunca koje se okretalo u Fatimi, to je videlo na hiljade svedoka. Godine 1928, Lucija, jedna od jo ivih svedoka, otkrila je prvu od uvenih Tajni Fatime, u kojoj se prorokovao rat i komunizam tokom dvadesetog veka. etrde-set godina kasnije, kao papa, sam Paeli svedoi da je u vatikanskim vrtovima video pojavu sunca koje se okree. Sabrani, pravni administrator, imao je neobino mistinu stranu karaktera, koja e s vremenom doi do punog izraaja. Datum njegovog posveenja, 13. maj, postae praznik Nae Gospe iz Fatime. PREGOVORI OKO MIROVNOG PLANA Osamnaestog maja 1917, nadbiskup Euenio Paeli krenuo je u velikom stilu sa rimske stanice Termini za Minhen. Ne samo da je Paeli imao svoj privatni kupe, ve je i jedan zapeaeni vagon pridodat vozu, nosei ezdeset sanduka namirnica, kako se ne bi desilo da na njegov osetljivi stomak utie hrana u ratom zahvaenoj Nemakoj. Baron Karlo Monti bio je taj koji je 19. maja saoptio Benediktu XV priu o Paelijevoj ekstravagantnosti.5 Monti je rekao zapanjenom Svetom ocu da je morao, kako bi zadovoljio Paelijeve potrebe na putu, da uposli nita manje nego etiri ministra u italijanskoj vladi, i da su samo trokovi za namirnice dostigli sumu od osam hiljada lira to je trebalo da obezbedi Sveta Stolica. Poseban vagon u kome je hrana bila zapeaena trebalo je brzim vozom dopremiti u Cirih, kazao je papi, a Paelijev privatni kupe, to je bio ustupak nezamisliv tokom rata, trebalo je posebno da obezbede ita-lijanske dravne eleznice. tavie, svi efovi stanica od Rima do vajcarske granice stavljeni su u stanje pripravnosti u sluaju da nadbiskupu Paeliju bude potrebna pomo. U meuvremenu, ministarstvo spoljnih poslova nabavilo je posebne pasoe, a ministar finansija je dao posebnu dozvolu da ogromna koliina hrane koja je bila pod embargom, izae iz Italije. Prema baronu Montiju, Sveti otac je tresao glavom u udu, primeujui da, kada bi njega poslali u Minhen, on bi vie voleo da ivi kao i svako drugi u Bavarskoj. Monti u svom pripovedanju dodaje jo jedno poreenje koje nagovetava da je to bio papa koji se udio kada je saznao da pilii na njegovoj trpezi kotaju ak dvadeset lira. ,,Ovo je jednostavan svetenik", pisao je Monti, koji nema velike prohteve i koji se ponaa bez pompe." Ipak, bez obzira to se tvrdi da je Benedikt XV osudio Paelijevu ekstravaganciju, papa i Kurija su imali izuzetno miljenje o mladom nadbiskupu i poverili su mu kljunu ulogu u papskim planovima za mir.

35

Do 25. maja, Paeli se smestio u nuncijaturi u Minhenu, neoklasinoj palati na Brenertrase, nasuprot zgradi koja e se kasnije zvati Smea kua, a to je bila kolevka nacizma. (Obe zgrade razorile su snane bombe tokom Drugog svetskog rata.) Domainstvo je vodila mala grupa laika, a Paeli je imao jednog pomonika, po imenu monsinjor Skjopa. Velelepni automobil, sa naslikanim papskim grbom na vratima, stajao je u garai. Paeli je odmah pokrenuo rad na mirovnom planu Benedikta XV. Jasan u naelima, nejasan u detaljima, njime se trailo postepeno razoruanje, ukidanje vojne obaveze, arbitraa umesto rata, sankcije protiv drava koje odbiju da prihvate presude arbitara, i sloboda mora. Sutinski, njime se traio povratak okupiranih teritorija i predlagao protokol za raspravu o spornim regionima kao to su Alzas i Loren, Trenta i Trst, uz odgovarajue obzire koje treba imati prema eljama naroda. Benedikt XV je predloio da Belgija treba da povrati nezavisnost, a da se Poljska ujedini i obnovi. Dvadeset i osmog maja, tri dana po dolasku, Paeli se odvezao sa koijama i konjima do kraljevske palate. Tu je, u prisustvu ministra spoljnih poslova, grofa Georga Fridriha fon Hertlinga, uruio akreditive kralju Ludvigu Treem Bavarskom. Meutim, vaniji susreti e se tek odigrati u Berlinu, i kasnije u Krojcnahu, vojnom vrhovnom tabu kajzera Vilhelma II. Krenuo je vozom za Berlin, u ponedeljak 25. juna. U pismu Gaspariju u kome je opisivao putovanje, ujemo Paelijev glas po prvi put od vremena njegovih deijih sastava. Odsean, gotovo novinarski, ima se utisak da zahteva da mu se u svakoj prilici ukazuje potovanje. Stigli smo u Berlin u 7.20 ujutro. Na stanici, me je doekao poslanik Ercberger (Matijas Ercberger, istaknuti katoliki voa stranke Centra), i mi smo se odvezli u sjajnom vojnom automobilu, koji mi je on potpuno stavio na raspolaganje tokom itavog mog boravka u Berlinu. Otpratio me je do hotela Kontinental, jednog od najboljih u prestonici, gde sam boravio u dosta podnoljivom apartmanu na prvom spratu, kao gost carske vlade. Odmah sam ukazao g. Ercbergeru potrebu da sprei novinske prie kako bi se po novinama izbegli neprijateljski komentari protiv Svete Stolice o mirovnom planu, a koji e po svoj prilici predstaviti da Sveta Stolica podrava nemaku stranu. Mom zahtevu je u potpunosti udovoljeno: cenzor je zaustavio svaki komentar u novinama o ovoj stvari. Sluio na Svetoj misi u katolikoj crkvi Svete Edvige u 10.30. pre podne... U 11.30 pre podne, poeo moj sastanak sa carskim kancelarom (Teobald fon Betman-Holveg)...sinjore Betman-Holveg, ovek impozantnog stasa, snanih crta lica i neto grubog izgleda, mada se ini da je prostosrdaan i pronicljiv.6 Kancelar Betman-Holveg rekao je Paeliju da Nemaka iskreno eli da doe kraj ovom stranom ratu koji ona nije izazvala", i da je pokazala dobru volju da pregovara sa svojim neprijateljima jo od prolog decembra. Ta ponuda, nastavio je kancelar, protumaena je kao znak slabosti, a ne kao iskrena elja da se zaustavi besmislena klanica, iako su centralne sile vojniki nepobedive". Zaista, dolo je vreme da se doe do mira, tvrdio je, i njega spreava samo rava volja neprijatelja Nemake, to dokazuju govori Lojda Dorda i Vilsona". Posle ovoga, njih dvojica su otpoela razgovore o detaljima. Paeli je obavestio Gasparija da je kancelar postavio pitanje postepenog i uzajamnog razoruanja, nezavisnosti Belgije i problem Alzasa i Lorena, kao i spora oko granice izmeu Italije i Austrije. Betmen-Holveg je, ne bez oklevanja", komentarisao je Paeli, prihvatio da je mogu izvestan napredak u ovim stvarima. Potom je kancelar dodao jo neka pitanja - smatrajui da Austrija moe da popusti neto u vezi sa sporom oko granice sa Italijom; pomalo prekorevajui Paelija zbog sklonosti francuskih biskupa da podstiu na mrnju protiv Nemake. Izvetavajui o poasti koja mu je ukazana tog dana na veeri, Paeli je u rukom napisanoj fusnoti, izrazio svoje zaprepaenje da je jedan od glavnih voa Radnikih hrianskih

36

sindikata bio pozvan: Ovo ukazuje", dodao je, da vlada zaista namerava da podri radnike stranke."7 PAELI I KAJZER U utorak uvee, 28. juna, napustio je Berlin i otiao u kajzerov rajnski vrhovni tab u raskonom specijalnom carskom eleznikom vagonu", zajedno sa svojim pomonikom, monsinjorom Skjopom. Prevezli su ga do kajzerove rezidencije u dvorac starog grada Krojcnaha, gde mu je stavljen na raspolaganje jedan otmeni apartman". Potom su Paelija odveli u jednu skromnu sobu sa nekoliko stolica, u kojoj je kajzer sedeo za stolom; njegova sasuena ruka oslanjala se na balak njegovog maa, a Veliki gvozdeni krst visio je sa kragne njegove vojnike bluze. Na stolu je bio poljski telefon, a mape linija fronta visile su po visokim zidovima. Paeli je obavestio Gasparija da je proitao kajzeru uvaeno pismo pontifeksa, u skladu sa mojim uputstvima". Poruka je sadravala zabrinutost Svetog oca zbog produenja rata", zbog ogromnih materijalnih i moralnih razaranja, samounitenja evropske civilizacije koja je graena tokom mnogih vekova ljudske istorije. Papa nije sumnjao, izjavio je Paeli, da nemaki car eli da mu pomogne u poslu oko zavretka rata. Kajzer je izgleda sluao sa punom panjom i potovanjem". Meutim, kada je odgovorio, njegov glas, njegovi pokreti, njegov izraz lica, po Paeliju, bili su fanatini i nisu bili sasvim normalni (esaltato e non del tutto normale").8 Kajzer mu je rekao da Nemaka nije izazvala ovaj rat. Bili smo primorani da se borimo protiv razornih ciljeva Engleske, ija ratna sila mora biti unitena." Govorei ovo, primetio je Paeli, kajzer je udario pesnicom po vazduhu. Nemaka je pokuala da ponudi mir prolog decembra, nastavio je kajzer, ali papa je propustio da to spomene. Na kraju, monarh je, prema Paeliju, visokoparnim reima ukazao na opasnost od meunarodnog socijalizma i govorio o potrebi za mirom. Vilhelm je zatim, posavetovao nuncija, da bi papa trebalo da ozbiljno naloi itavom kleru i katolikim vernicima da rade i da se mole za mir. Pruska armija i katolika hijerarhija potom treba da stvore ujedinjeni front protiv pretnje od socijalizma. Prema Paeliju, kajzer je skakao sa teme na temu; govorio je o izdaji italijanskog kralja, o vanosti da papa ima vlastitu teritoriju sa koridorom do mora, o prilikama u Rusiji i planu Engleske da tu zemlju podri finansijski kako bi je zadrala u ratu; o budunosti Belgije. Tada je, prema tvrdnjama Paelija i on odgovorio, odluno zahtevajui u ime Svetog oca i u skladu sa obeanjem njegovog velianstva, da se zaustavi deportacija Belgijanaca u Nemaku". (Prema nekim drugim verzijama susreta, ali ne Paelijevoj, kajzer je postao pomirljiv i obeao da e odmah da zaustavi takvu praksu.)9 Posle sastanka, Paeli je pozvan na ruak uz sve odgovarajue poasti". Tokom obeda kome su prisustvovali razni kneevi, stavili su me da sedim", precizno je zapisao, desno od kajzera, dok mi je monsinjor Skjopa sedeo sa leve strane." Kajzera je u tolikoj meri oduevio susret sa Paelijem, da je ostavio vlastiti detaljan opis o tome u svojim memoarima, objavljenim u prevodu 1922, u The New York Times-u".10 Kajzerova verzija, oigledno napisana po belekama iz tog vremena, zanimljiva je sa gledita Paelijeve pomirljivosti i smenog pokuaja Skjope da mu pritekne u pomo, jer je osetio da nuncije nije shvatio sutinu i da je verovatno imao problema sa razumevanjem jezika. Kajzer je Paelija opisao kao otmenog, privlanog oveka, veoma inteligentnog i sjajnog ponaanja". inilo mu se da nuncije zna nemaki dovoljno dobro da bi mogao lako da ga razume kada ga uje, ali ne i toliko dobro da bi mogao teno da ga govori". Zato su govorili francuski, iako je nuncije povremeno upotrebljavao nemake govorne izraze". Monsinjor Skjopa, koga kajzer pominje kao kapelana", govorio je teno i uestvovao u razgovoru - ak

37

i kad nije bio pitan - kada god bi osetio strah da je na nuncija isuvie uticalo ono to sam mu govorio". Kajzer je tvrdio da je Paeli intervenisao kada se postavilo pitanje mira izmeu Austrije i Italije, rekavi da bi papi bilo teko da se umea, poto ne postoje odnosi izmeu Vatikana i ital-ijanske vlade, i da Italija ne bi odobrila makar i samo nagovetaj o konferenciji, ako bi on potekao od pape. Ovde je, po kajzerovim memoarima, monsinjor Skjopa primetio da bi takav korak bio nezamisliv, poto bi italijanska vlada mobilisala gomilu, pod kojom je podrazumevao reakciju naroda. Kada je kajzer izrazio svoju sumnju u to, Skjopa je, po vladarevom pisanju, postao isuvie glasan. Rekao je da ja ne poznajem Rimljane; da kada ih neko podbode postaju jednostavno strani...ak je bilo mogue da napadnu Vatikan, to bi moglo da dovede u opasnost i samog papu." Iako je kajzer pokuao da umiri njegove strahove, Skjopa je ne dajui se omesti, nastavio da pria o strahotama gomile". Potom je Paeli preuzeo inicijativu i kazao da je papi teko da uradi bilo ta praktino u vezi sa mirom a da ne povredi ili ne izazove protivljenje laike Italije, to ga moe dovesti u opasnost. U njegovom govoru osealo se staro neraspoloenje zbog nereenog Rimskog pitanja. Kao da je nagovetavao svoju uzdranost kad postane papa, Paeli je izjavio da se mora imati na umu da (papa) naalost, nije bio slobodan. Kada bi papa imao dravu ili barem okrug u kome bi mogao autonomno da vlada i da radi ta mu se dopada, situacija bi bila sasvim drugaija; ali kako stvari stoje, on je suvie zavisan od laikog Rima i ne moe da deluje u skladu sa svojom slobodnom voljom." Daleko od toga da je nagovestio da papa treba da ponovo ima svoju dravu (kako je to obavestio Paeli), vladar je, u svom pripovedanju dogaaja rekao da je savetovao Paeliju da bi papa morao da bude hrabriji: Ukazao sam da je cilj da se doe do mira u svetu toliko veliki da je neprihvatljivo da papa bude obeshrabren politikim obzirima i da ne obavi takav zadatak, koji kao da je bio stvoren za njega. " Po vladarevom prianju to je ostavilo dubok utisak na Paelija: Primetio je da sam ipak u pravu." Kajzerova verzija njegovih komentara o socijalizmu i katolianstvu razlikuje se bitno od one koju je Paeli dao Gaspariju. ta moe da misli katoliki vojnik (rekao je Vilhelm Paeliju)... kada uje samo za napore socijalista, a nikada o naporu pape da ga oslobodi od uasa rata. Ako papa ne uini nita, nastavio sam, postoji opasnost da e mir svetu doneti socijalisti, to bi znailo kraj papine moi i Rimske crkve. Po kajzeru, argument je pogodio cilj; Paeli je kazao da e to odmah saoptiti Vatikanu i dati mu podrku, i da papa mora da deluje. Tu je Skjopa opet intervenisao, rekavi da bi papa doveo sebe u opasnost, ako bi tako radio, i da bi ga gomila napala. Ali kajzer je odgovorio da se Gospod Isus Hrist nikada nije bojao gomile. Da li treba da verujem", rekao je kajzer monsinjoru, da se njegov namesnik na zemlji plai da postane muenik, kao njegov Gospod, kako bi doneo mir svetu koji krvari; i to sve zbog dronjave rimske gomile? Kao protestant, ja sam imao mnogo bolje miljenje o rimskom svetenstvu, naroito o papi, da bih poverovao u takvu tvrdnju". Nakon toga, kako se vladar sea, Paeli ga je zgrabio rukom i blistavih oiju" rekao mu na francuskom: Vi ste apsolutno u pravu! To je papina dunost; on mora da dela; svet mora da se preko njega vrati miru." Tako je Paeli potvrdio mistinu ulogu papstva, jedinstvenu vokaciju pontifeksa da utie na sudbine naroda. Da li je on shvatio, kao to je to oigledno shvatio monsinjor Skjopa, da je kajzer pokuao da iskoristi tu viziju jedinstvene odgovornosti u nemaku korist? Kako god bilo, na tome se zavrila Paelijeva personalna diplomatija u ime pape Benedikta XV.

38

Sudbina mirovnog plana Benedikta XV mogla se lako predvideti, s obzirom da su obe strane jo uvek bile uverene da se rat moe dobiti i da se strane rtve mogu do izvesne mere opravdati njihovim biraima. Odgovor predsednika Vilsona na papine predloge bio je da su oni nalikovali na status quo ante. Odgovarajui u ime SAD, 27. avgusta, on je kazao: Mi ne moemo dovoljno verovati na re sadanjim vladarima Nemake, da bismo poverovali u njihove pomirljive namere na mirovnoj konferenciji", i da je glavno pitanje rata sada postalo spasenje slobodnih ljudi sveta od pretnje i stvarne moi ogromne vojne mainerije". Francuzi i Britanci su utali. Oni su i dalje ekali odgovor iz Vatikana na pitanja o pravim namerama Nemake. Na isti nain, Nemaka je nastojala da otkrije kroz panske kanale koliko su saveznici voljni da popuste. Nemaki i austrijski odgovori na papin mirovni plan konano su, 20. septembra, objavljeni preko vajcarske novinske agencije. Austrijanci su najavili da su predlozi dobrodoli, i ukazali na to da su spremni da razgovaraju o miru. Nemaki odgovor samo je potvrdio prie o kajzerovoj ljubavi za mir i izrazio smernu nadu da e od predloga neto biti. Formalni odgovor dao je 24. septembra, Betman-Holvegov naslednik, kancelar Georg Mihaelis. U ovoj izjavi koja nikada nije bila objavljena, kae se da situacija nije dovoljno jasna". Drugim reima, Nemci nisu bili spremni na pregovore, iz straha da bi mogli da zavre sa neim manjim nego to bi dobili nastavkom rata. Oktobra 1917, Paeli je na kratko putovao u Rim da stavi taku na mirovni plan Benedikta XV i Gasparija, pre nego to se ponovo vratio u Minhen kako bi se posvetio radu na pruanju humanitarne pomoi. PASTIRSKI NUNCIJE Paeli je neumorno putovao po Nemakoj tokom poslednjih dvanaest meseci rata, donosei hranu i odeu izgladnelima svih veroispovesti", a u ime Svete Stolice.11 Nazareno Padelaro, prvi i apologetski biograf, navodi rei ratnog zarobljenika koji je bio svedok Paelijevog dolaska u logor. uo se glasan uzvik koji je odjekivao kroz barake. Svi oficiri su se skupili, dok se skromna figura nuncija pribliavala... Ljudi mau, plau, alju mu poljupce. On uspravan, dostojanstven i vedar, baca saoseajne poglede, zamagljene tugom, preko gomile ovih ljudi koje je dotakao u dubinu due."12 U ranu jesen 1917. godine, meutim, Paeli se pokazao u neto manje saoseajnom svetlu prema svim veroispovestima", kada je odbio da, u nekoj posebnoj prilici, pomogne nemakim Jevrejima. Sam Paeli opisao je ovu epizodu u pismu Gaspariju koje je sve do sada bilo zakopano u dosijeima Dravnog sekretarijata.13 etvrtog septembra 1917, Paeli je obavestio Gasparija da je izvesni dr Verner, minhenski rabin koji predstavlja Zajednicu Izraeliana Nemake," doao u nuncijaturu molei za uslugu. Kako bi proslavili praznik Senica koji poinje prvog oktobra, nemakim Jevrejima je bilo potrebno palmino lie koje je obino stizalo iz Italije. Na nesreu, italijanska vlada je zabranila da se preko vajcarske izveze palmino lie koje su Jevreji kupili, ali koje je zadrano u Komu. Zajednica Izraeliana", nastavio je Paeli, trai intervenciju pape u nadi da e se zaloiti u ime hiljada nemakih Jevreja. Oni su uvereni da e se njihov zahtev povoljno reiti." Sa samouvereneu koja je bila tipina za njegovo kasnije ophoenje sa pretpostavljenima, Paeli je savetovao Gasparija kako da u ovom sluaju postupi, mada je bilo jasno da je on ve sve obavio. Izgledalo mi je da e ukoliko pristanem na ovo, Jevreji misliti da imaju posebnu privilegiju ne samo unutar praktinih, kratkoronih, isto graanskih ili prirodnih prava zajednikih svim ljud-skim biima, ve da na pozitivan i neposredan nain pomaemo u obavljanju jevrejskog kulta... Ja sam dakle, utivo odgovorio da aljem hitan izvetaj o tome Svetom ocu, ali sam

39

nagovestio da zbog ratnih kanjenja u komunikacijima sumnjam da u odgovor dobiti na vreme, i da e Sveti otac zakasniti da do tanina objasni stvar italijanskoj vladi. Pismo je ilo sporovozno, diplomatskom potom. Gaspari je odgovorio osamnaestog septembra, ifrovanim telegramom. Paljivo sam razmislio o toj stvari i odobravam u potpunosti nain na koji ste vi vodili ovo osetljivo pitanje. Oigledno je da Sveta Stolica ne moe da pristane na zahtev dr Vernera. Meutim, u daljem odgovoru ovom gospodinu - odgovoru u kome raunam na vau ve zapaenu visprenost - treba naglasiti injenicu da Sveta Stolica nema diplomatske odnose sa italijanskom vladom.14 Tako je Paeli odbio emernu molbu svoje jevrejske brae koja je mogla da donese duhovnu utehu hiljadama ljudi. Bez imalo stida, pisao je ponovo 28. septembra 1917, obavetavajui Gasparija da je usmeno saoptio", uz svu potrebnu uzdranost" sa Vernerom, i da mu je naglasio, kao to je vaa eminencija savetovala, injenicu da Sveta Stolica nema dipomatske odnose sa italijanskom vladom." Onda je dodao: Profesor Verner je bio savreno uveren u razloge koje sam mu naveo i toplo mi je zahvalio za sve to sam za njega uinio." Neki katoliki kanonisti bili su spremni da brane njegovu akciju do dananjeg dana, tvrdei da je on bio pod istinskom obavezom da ne pomae nehrianima u vrenju njihovih verskih obreda. Ali ova epizoda pokazuje to da su bile neopravdane kasnije tvrdnje da je veoma voleo Jevreje i da je njegovo delovanje uvek bilo motivisano njihovim najboljim interesima. To da je bio u stanju da umea Svetu Stolicu u diplomatsku smicalicu kako bi osujetio mogunost da se pomogne nemakim Jevrejima u ovoj beznaajnoj liturgijskoj stvari, ukazuje da je u svojim ranim etrdesetim godinama imao malo naklonosti prema jevrejskoj veri. Paeli je, meutim, pruio obilje dokaza tokom ovog perioda za hvale vredne poslove u vezi s milosrdnim delovanjem, to je detaljno beleeno za njegove pretpostavljene i posebno za samog papu. I ovog puta, njegov glavni cilj bio je da prikae svevideu, svemilosnu dobrotu Svetog oca u Rimu. Sedamnaestog oktobra, pisao je Gaspariju iz zarobljenikog logora u Puhhajmu, gde je posetio nekih est stotina Francuza i vie od hiljadu Rusa, koji su svi bili po rangu prosti vojnici".15 Govorei na francuskom, on je odrao propoved koju je u celosti napisao za Gasparija, i u kojoj uverava odrpane zarobljenike, koji u veini nisu bili katolici, da se papa Benedikt XV brine za njihove patnje. Poto je blagoslovio zarobljenike, podelio je pakete koji su naroito iz Vatikana poslati za Nemaku. Svaki paket", beleio je, nosio je na sebi grb pontifeksa i poruku 'Sveti otac alje svoj blagoslov', i sadravao je 200 grama okolade, kutiju keksa, est paklica amerikih cigareta, 125 grama sapuna, jednu konzervu kakaa, 100 grama aja, 200 grama eera." Potom je obiao logor, prolazei pored redova bednih zatvorenika, pre nego to je poao u inspekciju njihovih baraka i kuhinje gde su pripremani njihovi dnevni obroci supe i pokvarenog hleba". Konano, stao je zamiljeno u malom groblju, gde su sahranjeni siroti zarobljenici pomrli tokom svog zatoenitva". Kada je otiao od njih, obavestio je Gasparija da je bio svestan da je saoseajno i neiscrpno milosre Svetog oca unelo umirujui melem vere i ljubavi u njihovu stranu patnju". PAELI I JEVREJI-BOLJEVICI

40

Dok je Paeli bio angaovan tokom prvih dvanaest meseci kao papski nuncije u Minhenu, Nemaka je klizila u propast. Odbacivi svaku mogunost da napravi umeren mir sa Saveznicima, nemake vojne voe su pojaali podmornike napade u Severnom Atlantiku, to je dovelo do ulaska SAD u rat. Konano sve su stavili na kocku u jednoj ambicioznoj, mada uzaludnoj ofanzivi na Zapadnom frontu. Krajem rata, broj nemakih rtava popeo se na dva miliona. Naciji je bilo teko da prihvati da je takva rtva bila uzaludna. Nemaka nije bila spremna za tako ogroman poraz, ali jedna stvar je bila jasna tih poslednjih dana: predsednik Vudro Vilson i Saveznici bili su odluni da ne sklapaju mir sa kajzerom i starim reimom, ve sa predstavnicima naroda. Kada je primirje potpisano 11. novembra 1918, voa nemake delegacije bio je Matijas Ercberger, poslanik Katolike stranke centra, koji je radio za mir od sredine rata. Kajzer Vilhelm II, pobegao je u Holandiju i abdicirao; princ Maks Badenski, poslednji kancelar Drugog rajha koga je osnovao Bizmark, preneo je svoju vlast na privremenog predsednika, socijaldemokratu Fridriha Eberta. Lagan prelaz ka demokratiji nije bio mogu. Saveznici su gurnuli Nemaku u politiki vakuum, to je dovelo do duboke revolucionarne promene i privrednog i drutvenog haosa. To je sa svoje strane dovelo do opte gladi, pobuna i trajkova. Neko vreme izgledalo je da e se trijumf boljevika u Rusiji ponoviti u Nemakoj: bujali su radniki saveti, pobuna u mornarici proirila se na spontani ustanak u celoj zemlji. U Minhenu, gde je Paeli iveo, nezavisni socijaldemokrata Kurt Ajzner, sa gomilom radnika koji su ga pratili, demobilisao je vojnike i seljake, zbacio vladajuu monarhiju osmog novembra i objavio socijalistiku republiku. U Berlinu, ubrzo potom, savet komesara" objavio je novu nemaku vladu. Ipak, ove ekstremne leviarske grupe nisu imale optu podrku kakvu su imale umerene socijalistike grupe koje e se pojaviti kao vladine stranke posle pada Drugog rajha. Najvie sledbenika imala je Socijaldemokratska stranka koju je predvodio Fridrih Ebert, od koje su se 1917, otcepili Nezavisni socijaldemokrati traei da se zaustavi rat i zahtevajui istinski" posleratni socijalizam. Paeli je bio u sreditu zbivanja. Poetkom novembra, poslao je tri ifrovane poruke Gaspariju, izvetavajui o sve veoj napetosti i politikom haosu u gradu, zavravajui sa veu da Ajznerova privremena vlada nee vie dozvoljavati da se ifrovane poruke alju u Rim. Pitao se, ne bi li bilo uputno da ode iz Minhena?16 Gaspari je 13. novembra obavestio Paelija da je Benedikt XV odobrio da se nuncijatura preseli, ali da prvo treba da zatrai savet minhenskog nadbiskupa.17 Posle nedelju dana, Paeli je odgovorio da mu je nadbiskup savetovao da napusti Nemaku i ode u vajcarsku. Danas", izvestio je u istom pismu. polazim za neko vreme u Rorah... Stanje stvari je neizvesno i teko".18 Sve do kraja februara 1919,19 Paeli je posmatrao razvoj dogaaja iz mirnog vajcarskog sanatorijuma koji su vodile asne sestre. U meuvremenu, monsinjor Skjopa, moni pomonik, ostao je da se brine o nuncijaturi u Minhenu. Iako je Ajzner, novi socijalistiki voa u Minhenu, sebe smatrao demokratom, on nije pokazivao sklonost ka potovanju demokratski izabrane vlasti, izuzev to se oslanjao na gomilu skupljenog oloa koji je sainjavao radniki savet. Politiki neiskusan sanjar, pokazao je da je njegov utopijski nain uprave bio besmislen i osuen na propast. Mlai ratni veteran i antisemitski nacionalista, po imenu grof Arko-Vali, ubio je Ajznera 21. februara dok je ovaj iao na sednicu bavarskog parlamenta. Nakon nedelju-dve neshvatljive zbrke, 12. aprila zapoela je vladavina terora na ijem elu se nalazio crveni revolucionarni trijumvirat koji su sainjavali Maks Devijen, Eugen Levin i Tovija Akselrod. Da bi ubrzali diktaturu proletarijata oni su hvatali taoce iz srednje klase, bacajui ih u zatvor tadelhajm. Zatvarali su kole, nametali cenzuru i oduzimali ljudima kue i imovinu. Hrana se nije delila onim porodicama koje su se smatrale graanskim. Reim je

41

upadao i na ekstrateritorijalne posede raznih ambasada i konzulata i otimao hranu, nametaj i automobile. Po povratku u Minhen, obraajui se Dravnom sekretarijatu,20 Paeli je imao o emu da izvesti. Nakon ovih stranih dogaaja, odran je sastanak diplomatskog kora koji je trebalo da odlui ta dalje preduzeti. Posle duge rasprave, doneta je odluka da se razgovara neposredno sa Levijenom, efom minhenskog sovjeta, kako bi se postigao jasan sporazum da komunistika vlast mora da prizna imunitet diplomatskim predstavnicima i ekstrateritorijalnost njihovih rezidencija. Poto bi moja pojava pred takvim gospodinom bila potpuno nedolina", pisao je Paeli, poslao sam pomonika Skjopu koji je primljen u sovjetu ovog jutra, zajedno sa otpravnikom poslova Pruske, gospodinom grofom Fon Cekom." Skjopa se vratio iz Levijenovog taba koji se nalazio u bivoj kraljevskoj palati, sa puno linih utisaka koji su omoguili nunciju da opie prilike Gaspariju. Paelijev opis bio je optereen oseanjima koja je ili izvukao od Skjope i podrao ili ih je dodao sa svoje strane. Mainom pisano pismo je potpisano i ponegde dopisano Paelijevom rukom: Scena koja se mogla videti u palati ne moe se opisati. Konfuzija je bila potpuna i stvarala je utisak haosa; prljavtina je bila nepodnoljiva; vojnici i naoruani radnici ulazili su i izlazili; zgrada, koja je nekad bila kraljev dom, odjekivala je kricima, runim jezikom, psovkama. Potpuni pakao. Vojska slubenika trala je po zgradi, izdajui naredbe, maui papirima, i usred svega ovoga, nalazila se gomila mladih ena sumnjivog izgleda, Jevrejki kao to su bili i ostali, koje su se vukle po svim kancelarijama sa sebi svojstvenim pohotljivim ponaanjem i osmesima. ef ove enske gomile bila je Levijenova ljubavnica, mlada Ruskinja, Jevrejka i rasputenica. I upravo je njoj nuncijatura bila obavezna da ukae potovanje, kako bi poslovi u nuncijaturi mogli dalje da se obavljaju. Taj Levijen je mlad ovek, otprilike 33 ili 35 godina, ruski Jevrejin. Bled, prljav, sa podbulim oima, grubog glasa, prost, odbojan, sa licem koje je istovremeno inteligentno i podmuklo. On se drznuo da primi monsinjora Skjopu u hodniku, okruen oruanom pratnjom, od kojih je jedan bio njegov verni telohranitelj. Sa eirom na glavi i cigaretom u ustima, sluao je ono to mu je monsinjor Skjopa govorio, ponavljajui da je u urbi i da ima vanija posla.21 Stalna Paelijeva zaokupljenost jevrejstvom ove gomile uzurpatora vlasti, u skladu je sa rastuim i iroko rasprostranjenim uverenjem meu Nemcima da su Jevreji bili podstrekai boljevike revolucije i da je njihov glavni cilj bio razaranje hrianske civilizacije. Ali, u tome ima i neeg drugog to je u ovom odlomku odbojno i zlokobno. Stalno pominjanje jevrejstva ovih pojedinaca, kao i niz epiteta kojima se opisuje njihova fizika i moralna odbojnost, daje utisak o stereotipnom antisemitskom preziru. Prema Paelijevim reima, monsinjor Skjopa je insistirao da je misija koju je obavljao nuncije zasluivala poseban postupak, na ta je Levijen odgovorio, u naglaeno ironinom tonu", da je nuncijev glavni cilj bio da zatiti Stranku centra. Na to je dobri monsinjor odgovorio da je nuncije bio tu da brani prava svih katolika, ne samo u Bavarskoj, ve i u itavoj Nemakoj". Nakon ove razmene rei, Skjopu su odveli do oveka koga su zvali drug Ditrih, koji je bio odgovoran za spoljne poslove i koji je rekao monsinjoru sasvim otvoreno da e nuncije ukoliko uini bilo ta protiv interesa Republike Sovjeta, biti baen u zatvor. Dodao je da nije bilo potrebe za nuncijaturom u Minhenu jer je sada crkva bila potpuno odvojena od drave. Poto se malo smirio, drug je uveravao, prema Paelijevim reima, da e ekstrateritorijalnost nuncijature biti potovana i o tome je izdata potvrda.

42

NUNCIJEV AUTOMOBIL Posle desetak dana, Paeli je morao da se suoi sa Crvenom gomilom koja je dola do nuncijature da konfiskuje slubeni automobil. Ovaj incident se esto navodi kao objanjenje za njegovu ogromnu mrnju prema komunizmu i kao ilustracija njegove hrabrosti da se izloi linoj opasnosti kao i hipnotika mo njegove svetake linosti.22 Njegov lini lekar tvrdio je da je Paeli esto sanjao o ovoj epizodi sve do kraja ivota. Glavni izvor za priu, kako je ispriana posle Paelijeve smrti, bila je njegova domaica, sestra Paskvalina Lenert koja je dola u nuncijaturu u martu prethodne godine, u svojoj dvadeset i treoj godini. Sestra Paskvalina (kasnije majka Paskvalina) postala je sredina linost u Paelijevom domainstvu i izvor za mnogu hagiografsku i anegdotsku grau. Kaluerica iz Bavarske, preuzeta je iz osnovne kole u kojoj je bila uiteljica u malom vapskom selu", kako je ona to opisala, i postavljena na dvomeseni probni rad" u nuncijaturi u Minhenu. Probni rad" se nikad nije zavrio. Ona je ostala njegova domaica i zamena za majku do kraja njegovog ivota. U svojim memoarima o Paeliju, koji su objavljeni 1959, godinu dana posle njegove smrti, tvrdila je da je bila svedok i, u stvari, glavni uesnik u epizodi sa limuzinom. Po njenom prianju, dva lana Crvene brigade ula su u kuu, poto ih je pustio sluga. Potom je Paeli, koji je bio u lokalnoj bolnici zbog leenja, naiao na prednja vrata. Na samu pojavu nuncija, pie ona, ljudi su se zaprepastili"; izgledalo je kao da su se izgubili", a potom, stresavi zapanjenost, uperili su pitolj na nuncijeve grudi i povikali da e otii kolima nuncijature."23 Po nuncijevom nareenju, pisala je, otvorena je garaa i revolucionari su otili u limuzini. Poto su nedavno otvoreni arhivi Dravnog sekretarijata, sada po prvi put imamo opis incidenta po Paelijevim vlastitim reima, od 30. aprila 1919. U pismu Gaspariju, Paeli je izvestio da je komandant Crvene brigade juga, ovek po imenu Zajler, zajedno sa jednim sauesnikom" koga su zvali Brongrac i drugim vojnicima naoruanim pukama, revolverima i runim granatama", doao do nuncijature. Sluga je otvorio vrata i oni su upali unutra, izjavlju-jui da ele da uzapte kola - sjajno vozilo", komentarie Paeli, sa papskim grbom." Poto monsinjor Skjopa nije bio kod kue", pisao je Paeli, predstavio sam se i odmah stavio do znanja komandantu da je ovaj nasilni upad u nuncijaturu i zahtev za kola, flagrantno krenje meunarodnog prava svih civilizovanih naroda. Pokazao sam mu potvrdu o ekstrateritorijalnosti koju mi je dao Narodni komesar za inostrane poslove." Kao odgovor, Paeli je nastavio, sauesnik mi je pritisnuo puku na grudi, a komandant, pravi kriminalac, poto je naredio svojim poslunicima da dre svoje granate spremne, bezobrazno mi je rekao da je razgovor suvian i da on mora odmah da dobije kola". uno protestujui, pisao je Paeli, on je zatraio od sluge da odvede drutvo do garae, gde je dolo do nove drame. Izgleda da je ofer nuncijature, predviajui takav dogaaj," onesposobio kola. Na to, komandant je telefonirao Ministarstvu za vojne poslove i tu mu je reeno da, ako kola odmah ne budu osposobljena, digne u vazduh celu zgradu, a itavu druinu iz nuncijature" odmah uhapsi. U meuvremenu, monsinjor Skjopa koji je otiao u glavni tab Crvenih brigada kako bi zaustavio konfiskaciju kola, dobio je obeanje. Posle toga, pojavila su se tri agenta sigurnosti" i naterali komandanta da popusti. Oko est uvee, Zajler i njegova brigada su napustili zgradu praznih aka. Mir se vratio u nuncijaturu", pisao je Paeli, ali ne zadugo." Sledeeg dana, 30. aprila, ista grupa se vratila u devet ujutro, ovaj put sa dokumentom o rekviziciji koji je potpisao Vrhovni ef Crvenih brigada, Egelhofer. Ovaj put, Skjopa je bio prisutan, a Paeli je bio bezbedno odsutan. Bio sam na klinici profesora Johnera", objasnio je

43

Paeli Gaspariju, poto sam nedavno imao jak napad gripa i poto sam patio od loeg stomaka zbog koga sam iao na poseban tretman." U raspravi sa revolucionarnim izvrnim komitetom i italijanskom vojnom misijom u Berlinu, monsinjor Skjopa je uspeo da dobije nareenje da se rekvizicija ukine. Zajler je morao da opozove svoje nareenje, ali je", komentarisao je Paeli, u kapala sa njegovih usana kada je zapretio da bi sve iz nuncijature trebalo baciti u zatvor." Incident sa kolima, obavestio je Gasparija, dogodio se uz zvuke puane vatre, koja je oznaavala bratoubilaku borbu izmeu Crvene brigade i Bele brigade koje su se tukle za osloboenje bavarske prestonice, koja trpi pod okrutnom jevrejsko-ruskom revolucionarnom tiranijom". Paelijevo lino svedoenje dogaaja ne govori nita o herojstvu i hipnotikoj harizmi, iako se s obzirom na okolnosti, ponaao prilino odvano. Ako je bilo junaka u tim do-gaajima, onda je to bio monsinjor Skjopa. Posle konanog tronedeljnog gra revolucije u Minhenu, predsednik Ebert je odobrio upotrebu Frajkora i Rajhsvera koji su se sastojali od veterana, kako bi se sruila Minhenska sovjetska republika. Oni su to i uinili, uz brojne rtve. Pre nego to je sve bilo zavreno, nuncijeva palata u Minhenu je jo jednom, po poslednji put, pretrpela uvredu, dok su se vladine plaenike snage borile u ulinim borbama. Kasno uvee, pet dana posle incidenta sa kolima, Paeli je ponovo bio na bezbednoj udaljenosti, provodei no na klinici profesora Johnera. Uprkos predlogu da i on ode na spavanje negde drugde, monsinjor Skjopa je bio u zgradi i upravo je zavrio svoju veeru. Paeli je, prema Skjopinom svedoenju, napisao jo jedan izvetaj Gaspariju.24 Izgleda da je Skjopa upalio svetlo u svojoj spavaoj sobi kada se uo uzvik iz milicijskog voda koji je patrolirao ulicom. Verujui da e neko da puca na njih, oni su zasuli gornje spratove zgrade mitraljeskom vatrom pre nego to su napali na glavna vrata nuncijature, traei da izvre pretres. Skjopa je proveo grupu milicajaca kroz svaku sobu u kui i oni nisu nali nita. Vod je otiao, ostavljajui dva straara ispred kue tokom noi. Kada je razgledao gornje spratove, Skjopa je utvrdio da su uniteni. Sledee jutro je izbrojao vie od pedeset rupa na fasadi zgrade. Bilo je pravo udo", pisao je Paeli, da nijedan geler nije pogodio gasnu cev, to bi odmah dovelo do eksplozije." Poto je ovaj uzbudljivi napad proao, i minhenska kriza se zavrila, barem to se tie Paelija, on je mogao da pone da razmilja o pravom cilju svoje misije u Nemakoj.

5. PAELI I VAJMAR Nemaka privreda bila je na ivici propasti, njeni saveznici u ritama, njena vojna mo nestala, njeno drutvo podlono revoluciji i graanskom ratu. Osramoena, pritisnuta surovim mirovnim odredbama u Versaju, Nemakoj su oajniki bili potrebni prijatelji i saveznici sa moralnim uticajem. U elji da Nemakoj pomogne, papski nuncije mogao je da oekuje posebnu panju kada god se zalagao za legitimne interese Katolike crkve. Urednici L'Osservattore Romano", ve su u februaru, a zatim i aprilu 1919, ukazali na to da bi Saveznici trebalo da umere svoje zahteve na Versajskoj mirovnoj konferenciji. Bilo je vie toga to je Sveta Stolica mogla da uradi u korist Nemake, poevi od pritiska da se popusti oko spornih granica i teritorija do podravanja diplomatskih veza sa bivim neprijateljima i neutralnim zemljama. S obzirom na to, Sveta Stolica je mogla samo da se okoristi pomaui ozdravljenje nemake privrede i politike.1 Pre rata, Nemaka je priloila Svetoj Stolici vie

44

sredstava nego sve nacije na svetu zajedno. to je vie vremena Nemakoj trebalo da oivi svoju privredu, to je Vatikan gubio vie sredstava. Laiko katoliko politiko rukovodstvo u Nemakoj, takoe je smatralo da je nova situacija u kojoj se nala zemlja sjajna prilika, ali sa sasvim drugog stanovita. Poto su tokom rata pokazali bespogovornu lojalnost, nemaki katolici su verovali da su proli dani njihove inferiornosti, dani kada su ih smatrali Reichsfeinde (neprijateljima domovine). Katolici su sainjavali oko jedne treine nemakog stanovnitva u posleratnom periodu. (U Hitlerovom Velikom rajhu - ukljuujui tu i Sar, Sudete i Austriju - to e porasti do skoro jedne polovine stanovnitva). Katolici su se hvalili da imaju monu mreu drutvenih i politikih asocijacija sindikata, novina, izdavakih kua, omladinskih grupa, enskih grupa, kola, koleda - od kojih su mnoge stvorene i ojaane kao reakcija na Bizmarkov progon Katolike crkve sedamdesetih godina XIX veka i koje su se odrale i irile naredne etiri decenije. U ravni nacionalne politike, Katolika stranka centra izala je iz rata kao glavna snaga sa mreom odbora irom zemlje i sa iskusnim parlamentarnim predstavnicima. Stranka je prepustila svoj vodei poloaj u Rajhstagu 1912. godine socijaldemokratima, ali je ipak imala uticaja tokom rata, izvrivi znaajan udar 19. aprila 1917, kada je silom opozvala antijezuitske zakone iz 1872. Od tada, jezuiti su slobodno ulazili u Nemaku i sa velikom energijom osnivali zajednice, kole i kolede. Na izborima, polovinom januara 1919, Centar je sakupio 6 miliona glasova i 91 mesto, odmah posle socijaldemokrata koji su dobili 11.5 miliona glasova i 163 od 421 mesta u skuptini. Tako je Stranka centra postala kljuni igra u potonjim vajmarskim koalicionim vladama, meetarei u vlasti izmeu socijaldemokrata i stranaka koje su zauzimale preostala 73 mesta. Izmeu 1919. i 1933, ak pet lanova Katolike stranke centra postali su kancelari u deset vlada. Odlunost katolika da igraju pozitivnu ulogu u stvaranju post-monarhistike, demokratske i pluralistike Nemake, dugovala je zanemarljivo malo papskom drutvenom uenju ili papinoj podrci. Naprotiv, Stranka centra je morala stalno da se ogluuje o zahteve Paelija ali i pape Pija XI, izabranog 1922, da se kloni veine socijaldemokrata, sa kojima je bila primorana ili da napravi koaliciju u vladi ili da se povue u politiku izolaciju. Pa ipak, katoliko vostvo, izuzev reakcionarnih grupa koje su se nostalgino vraale u vreme prineva, moglo je da nae mrvu utehe u izjavi davno preminulog Lava XIII koji je sa oklevanjem priznao, navodei sluaj SAD, da republikanska demokratija, izmeu ostalog, moe da ponudi nesporan politiki sistem.2 Smisao tenji katolikog politikog vostva moe se napabiriti iz politikih i verskih ideja Maksa elera, najuglednijeg nemakog katolikog filozofa i politikologa toga doba. eler, koji je bio Paelijev vrnjak, sin oca protestanta i majke Jevrejke, postao je najuticajniji katoliki mislilac tokom veka. Pedesetih godina, kada je Karol Vojtila, budui papa Jovan Pavle II, radio u krakovskom semenitu na svojoj tezi o ljudskoj linosti, radovi elera su mu uvek stajali pri ruci. eler koji je 1916. odbacio svoju raniju privrenost nemakom nacionalizmu (i koji e jednog dana da napusti Katoliku crkvu poto se razveo i ponovo oenio), verovao je da hrianska etika moe da stvori drutva, zajednice i pojedince i da ih vodi u konkretnim drutvenim i politikim situacijama. Drugim reima, verovao je da je hrianstvo drutvena religija. eler se suprotstavio takvom shvatanju pojedinca koje je odbacivalo solidarnost sa drugima.3 Iz istog razloga, bio je protiv komunistikog kolektivizma koji je odbacivao odgovornost i dostojanstvo pojedinca. elerova vanost u ovom kritinom trenutku je onolika koliko on odreuje sve vei uticaj Euenija Paelija na katoliko pitanje u Nemakoj. U najmranijim danima svetskog rata, eler je izjavio da katolici ne treba da ponude Nemakoj i Evropi strogu rimokatoliku pravovernost, ni apologetsku ni papsku vlast iz Vatikana, ve blagotvorni, samoodreujui uticaj koji se javlja u najmanjim grupama i zajednicama. Ovaj uticaj je opisao kao

45

velikoduan i blag, a ne kao surov", vie konkretan nego apstraktan", pre ukorenjen u ljudima i ivoj tradiciji nego u istorijskim naelima", privreniji organskoj nego vetakim elitama". Ova poreenja ukazuju na jaz koji po njegovom shvatanju, postoji izmeu socijalnog katolicizma i piramidalne ideologije papske suprematije koja je videla papu kao posveenog doktrinarnog i crkvenog autokratu. eler je video budunost Stranke centra i katolikih sindikata, tavie, kao zborno mesto hrianskih demokrata svih boja; ni Jevreji nisu bili iskljueni.4 Katoliki uticaj, tvrdio je, ne samo da mora da stoji uz neto to se zove Germanstvo - ve tavie, on mora da bude utkan u njega i da bude oevidan u meunarodnim odnosima".5 Ova ideja predstojeeg katolikog trenutka", koji e kombinovati unutranje pomirenje i meunarodnu saradnju, podrao je Matijas Ercberger, uticajni poslanik Katolike stranke centra. Od 1916. pa nadalje, eler i Ercberger su saraivali kao mirovni aktivisti. eler je esto putovao u vajcarsku, Holandiju i Austriju, kao zastupnik ideje primirja i razoruanja. Upravo je Ercberger predstavljao Nemaku na potpisivanju Versajskog ugovora, to mu je s vremenom donelo pogrdan naziv novembarski kriminalac" i to je dovelo do njegovog ubistva. Jo 1917, Ercberger je nastojao da ubedi biskupa Mihaela fon Faulhabera iz Bavarske da je, bez obzira na ishod rata, velika katolika renesansa" bila na vidiku. On je rekao prelatu da u jubilarnoj, etiristotoj godini od Luterovih antipapskih Vitenberkih teza, katolianstvo treba da bude sredite hrianske kulturne i intelektualne obnove. Predloio je da njegovo prirodno sredite bude Minhen, srce katolike Bavarske, iako e cela zemlja od toga da ima koristi. Ercberger je bio predstavnik one grupe katolikih politiara koji su od katolika u posleratnoj Nemakoj, zahtevali nov politiki pragmatizam. Nemaka vie nije bila sinonim za protestantizam: duh pomirenja i tolerancije bio je potreban na obe strane velike verske podele. Ercberger je traio da katolici, koji tradicionalno nisu uivali srazmeran udeo u visokom obrazovanju, profesijama i dravnoj slubi, moraju sada da zauzmu mesto koje im pripada u drutvu i da rade na tome da se osea njihovo prisustvo. Meutim, upravo u trenutku kada su nemaki katolici nastojali da dovedu do ove promene tako to su postali osnova i potka nemake kulture, drutva i politike - upravo u trenutku kada su ak i protestantski politiari govorili o kovanju novih veza sa Svetom Stolicom - istorijska vatikanska inicijativa bila je na pragu da razori itav proces. Paelijeva misija kao papskog nuncija odnosila se na pregovore oko ugovora izmeu Crkve i drave koji bi podsetio na etiristotu godinjicu Luterove Reformacije na jedan sasvim drugi nain od onoga kako ga je zamislio Ercberger. Desetog decembra 1520. u Lestertoru u Vitenbergu, Luter i njegovi uenici su spalili sve knjige kanonskog prava u znak svog raskida sa Rimom. Ovaj in ne samo da je simbolizovao Luterovo odbacivanje papske vlasti, ve i njegovo ubeenje da Rim uzdie svoje vlastite zapovesti iznad Boijih". Tomovi kanonskog prava, alio se Luter, ne govore nita o Hristu". Istorijski in otpadnitva, svet za nemaki protestantizam, bio je od ogromne vanosti za Paelijevu ambiciju - poziv da se, posle etiri veka, doe do zvaninog vladinog priznanja i prihvatanja, da se nemakim katolicima 1917. nametne Kodeks kanonskog prava. Novi kodeks, kao to smo videli, bilo je delo posveeno koncentraciji crkvene vlasti u linosti pape. Ovde, u ovom aktu vrhunske moi i centralizacije, to se Paelija tie, lei budui izvor katolikog jedinstva, duha, kulture i vlasti. To je bilo u naglaenoj suprotnosti sa pragmatinim, pluralistikim, komunalim katolicizmom koji su zagovarali eler i Ercberger. PAELIJEV KONKORDAT I HITLER

46

Pristajanje nemakog naroda na nacizam ne moe se u potpunosti razumeti, a da se ne uzmu u obzir dug put, koji je zapoeo jo 1920, do Nemakog konkordata iz 1933, Paelijeva presudna uloga u tome i Hitlerovi razlozi za njegovo potpisivanje. Pregovore je vodio iskljuivo Paeli u ime pape, bez uea vernika, svetenstva i nemakih biskupa. (Kada je Hitler postao Paelijev sagovornik u pregovorima, konkordat je time postao vrhunski izraz dve autoritarne linosti, dok su navodni korisnici bili oslabljeni, potisnuti i neutralisani). Diplomatska prepiska iz toga vremena, do kraja 1929. godine, pokazuje da su Gaspari i Paeli potpisali veinu dokumenata, dok je papa igrao ulogu Mojsija Gasparijevom Aronu.6 Ali, kao to e biti oigledno, strategiju i stil, posebno poev od 1930, uobliio je i vodio Paeli lino. Vekovima su se u Vatikanu uvali razliiti ugovori izmeu Svete Stolice i svetovne vlasti, koji su obezbeivali pravo da se odredi doktrina; uslovi za prijem svetih tajni; prava na molitvu i obrazovanje; zakoni u vezi sa vlasnitvom, semenitima, svetenikim i episkopalnim naimenovanjima i platama; zakon o braku i njegovom ponitavanju. Odredbe konkordata pre Prvog svetskog rata razlikovale su se od zemlje do zemlje, i ak kao to je to bio sluaj sa Nemakom, od regije do regije, pri emu je svaki ugovor pravljen po meri lokalnih okolnosti, obiaja i svetovne moi. Meutim, u svetlu kodeksa iz 1917, vatikanska politika u pogledu konkordata se promenila. Od tada, konkordat postaje instrument konsenzusa pomou koga se reguliu ivoti biskupa, klera i vernika od vrha do dna, na jednakoj osnovi, svugde i bilo gde na svetu. Uz to, konkordat pretpostavlja pravo papstva da obavee vernike, bez dogovora sa njima, na svaku vrstu uslova koje ono smatra da treba prihvatiti tokom lokalnih pregovora. Sledeih trinaest godina, jedan ovek, Adolf Hitler, stajae izmeu Paelija i njegovog sna o superkonkordatu koji e obezbediti punu snagu kanonskog prava podjednako za sve katolike u Nemakoj. Predviajui konane pregovore, osnovni uslov koji je postavio Hitler 1933. godine, bio je nita manje nego dobrovoljno povlaenje nemakih katolika kao takvih, iz drutvenog i politikog delovanja, ukljuujui i dobrovoljno rasputanje Stranke centra, u tom trenutku jedine sposobne preivele demokratske stranke u Nemakoj. Ovu abdikaciju politikog katolianstva sproveo je sam Paeli (koji se u to vreme uzdigao do mesta kardinala dravnog sekretara u Vatikanu), koristei veliku mo ubeivanja koja mu je bila na raspolaganju. Paelijev zamaan program vodilo je, kao to smo videli, gotovo mesijansko ubeenje kroz tri generacije porodice Paeli, da Crkva moe da preivi i ostane ujedinjena u modernom svetu samo jaanjem papske vlasti kroz primenu zakona. Paelijeva konkordatska politika nije se usredsredila toliko na interese Nemake crkve koliko na piramidalni model crkvene vlasti koji se stvarao jo od Pija IX. Za razliku od elera i Ercbergera, Paeli se nije bavio sudbinom paralelnih vera, verskim zajednicama ili institucijama, kao ni ljudskim pravima ili drutvenom etikom. Kada su poele da stiu albe nemakog episkopata protiv nacistikog reima, one su se uglavnom bavile prestupima protiv katolikih interesa navedenih u odredbama konkordata, i bile su prosleivane u Vatikan. Nita nije moglo biti udaljenije od shvatanja pojma snage kroz jedinstveno, samoodreujue, pluralistiko katolianstvo koje je delovalo kao centar okupljanja za meukonfesionalnu hriansku demokratiju. Nita nije moglo biti bolje smiljeno da urui monu instituciju Katolike crkve Nemake u ruke Hitleru. Meutim, neposredno posle Prvog svetskog rata, suprotstavljene tenje Rima na jednoj strani i tenje nemakog katolikog vostva na drugoj, i njihove dalekosene posledice, tek treba da se shvate. PAELIJEVA KONKORDATSKA STRATEGIJA Od samog poetka, Paeli se suoio sa nizom prepreka koje su proizlazile iz duge i sloene istorije nemakih odnosa sa papstvom. ak i bez pomoi Paelija, neke od ovih tekoa

47

poele su da nestaju nakon pisanja novog ustava u Vajmaru, malom i starom gradu u Tiringiji koji je dao ime nizu vlada koje su upravljale Nemakom sve do Hitlerovog stupanja na vlast. Bizmark je gromoglasno zauvek odbacio pojam Nemakog konkordata sa Vatikanom u uvenom govoru 1872. u Rajhstagu. Ne verujem", rekao je govorei o dogmi papske nepogreivosti i primata, da je posle nedavno izraene i javno objavljene dogme Katolike crkve, mogue jednoj svetovnoj sili da zakljui konkordat bez da ta sila u izvesnoj meri ili na neki nain, ne izgubi obraz. To Nemaki rajh uopte ne moe da prihvati."7 Prilika za ovaj govor bilo je ukidanje nemakog poslanstva pri Svetoj Stolici, to je, u stvari, ostavilo Nemaku, Prusku i Vatikan bez uzajamnog predstavnitva i bez pisanih sporazuma koji bi zatitili prava katolika u Pruskoj, osim papske bule iz 1821. De salute animarum8 za koju je pruski kralj dao svoju uzdranu dozvolu i odobrenje". Godine 1882, kada su se zavrila Bizmarkova proganjanja katolika, ponovo je uspostavljeno prusko poslanstvo pri Svetoj Stolici u Rimu, ali jo uvek nije bilo carskog poslanstva. I tako je to ostalo sve do 1918. Postavljalo se pitanje, kako je Paeli mogao da pone pregovore o Nemakom konkordatu bez nuncijature u Berlinu koja bi bila u rangu ambasade, i obrnuto, bez nemake ambasade pri Svetoj Stolici u Rimu? Jedan od Paelijevih prioritetnih zadataka bio je da sredi ovu stvar. Posle ratifikacije ustava u Vajmaru, 11. avgusta 1919, Paeli je shvatio da je odluka nove republike da odvoji Crkvu od drave, otvorila put da Pruska prihvati vaan propis koji je jedino papi davao mo da imenuje nove biskupe. lan 137. novog ustava inilo se da uklanja prerogative drave u crkvenim stvarima, objavljujui da verska udruenja mogu sama da upravljaju svojim poslovima bez meanja drave ili civilne vlasti", i time vraajui upravu crkvama, ili, kako je Paeli tumaio stvari katolicima, lino papi. Ali, bila je tu i jedna prepreka, poto je lan bio samo jedna uoptena odredba, dok su detalji ostavljeni pojedinim regionalnim dravama. Otuda hitnost, kako se inilo Paeliju, da se pregovara o konkordatu sa svakom dravom pojedinano, istovremeno ispitujui mogunost konkordata za itavu Nemaku. Jedna druga odredba Vajmarskog ustava, pruila je Paeliju priliku da sprovede svoju celokupnu strategiju. lan 78. je predviao da je odravanje odnosa sa stranim dravama iskljuivo u nadlenosti Rajha". Poto je Sveta Stolica, strogo uzevi, strani vladar, kako je to Paeli video, a ne strana drava, to je ukazivalo na nain na koji treba da se uspostave veze kako sa regionalnim dravama tako i sa Rajhom, sa velikim mogunostima korienja jednih i drugih za postizanje svojih ciljeva. Jo jedan lan bio je od izuzetne vanosti za sve nemake katolike roditelje, kao i za Paelija. Novi ustav davao je Rajhu veliku mo u pitanjima verskog obrazovanja, posebno kolskih inspekcija, strukture nastavnog programa, standarda za kvalifikacije kao i imenovanja i otputanja nastavnikog kadra. Poto je kola rasadnik katolianstva, Paeli je bio odluan da ovaj lan ustava mora da se brie, barem to se katolika tie - iako nije imao nameru da osporava ustavnu obavezu da se jemi finansiranje verskih kola i verskog obrazovanja u dravnim kolama. Daleko od toga. Poevi od Bavarske, Paeli je nameravao da uvede ispravke po pitanju kolstva u svim nemakim dravama, sa krajnjim ciljem da se taj lan ukloni iz primene u itavoj dravi u buduem celovitom Nemakom konkordatu. Bavarska na jugu Nemake, sa svojim brojnim katolikim stanovnitvom i istorijskim vezama sa papstvom, bila je oigledno polazite za njegov prvi dravni konkordat. U meuvremenu, preteno protestanska Pruska, koja je imala zajedniku prestonicu sa vladom Rajha, mogla je malo da prieka. Katolika Bavarska, sa svojim oseanjem za kulturnu nezavisnost od severa, uvek je udila da ispita obim svoje regionalne autonomije, ime je Paeli dobio priliku da postavi presedan stvarajui model konkordata za jednu propapsku dravu.

48

BISKUPSKO PITANJE Meutim, drugi razlog naveo je Paelija da sa protestantskom Pruskom postupa oprezno u ovoj ranoj fazi. Jedanaestog novembra 1919, stolica velike i stare biskupije u Kelnu ostala je upranjena posle smrti kardinala nadbiskupa Feliksa fon Hartmana. Time je stavljen na probu kanon iz 1917, kojim novog nadbiskupa imenuje sam papa. Oduvek je imenovanje nadbiskupa u Kelnu bilo u rukama kanonika katedrale, na slobodnim izborima, onako kako su predviali stari i lokalni primeri, a to je bilo potvreno papskom bulom iz 1821. Prvi test novog kodeksa izazvao je strasne rasprave izmeu centristikog papskog apsolutizma i pristalica lokalnog prava. Na sam dan Hartmanove smrti, devet glavnih svetenih lica kaptola u Kelnu, od kojih su dvojica bili pomoni biskupi, potpisali su pismo Svetom ocu traei njegov blagoslov, poto je sada nama dunost da izaberemo novog nadbiskupa".9 Zbog toga je 17. novembra Gaspari poslao Paeliju hitan, ifrovani telegram: on treba da obavesti kanonike da u pogledu imena nadbiskupa oni moraju da saekaju uputstva od Svete Stolice".10 Nedelju dana posle Hartmanove smrti, Paeli je pisao kanonicima u Kelnu da ni u kom sluaju ne zapoinju izbor ve da saekaju uputstva za imenovanje nadbiskupa, koje e Sveta Stolica bez daljeg poslati".11 Kanonici, meutim, nisu bili skloni da ustupe svoja stara prava, dok je pruska vlada reila da u pogledu ove stvari ne ostane po strani. Drugog decembra, Paeli je primio pismo od pruskog otpravnika poslova koji je izrazio odluan stav svoje vlade da Vajmarski ustav nije izmenio odredbu papske bule De salute animarum.12 Drugim reima, Paelijevo tumaenje novog ustavnog spora izmeu crkve i drave u korist Vatikana, naiao je na odluan otpor u Pruskoj, barem to se tie izbora novih katolikih biskupa. Svaki pokuaj meanja u izbor kelnskog biskupa, dalje navodi otpravnik, imao bi najtee posledice po odnose izmeu Svete Stolice i nemakih katolika". Jo gore je tek imalo da doe. U ifrovanom telegramu od 15. decembra, Paeli je upozorio Gasparija da su mu kanonici iz Kelna rekli u svom odgovoru da imaju razloga da veruju da e pruska vlada odbiti da isplauje biskupske plate i trokove za nadbiskupiju ukoliko Sveta Stolica jednostrano promeni izborni postupak. Da li elite da i dalje ostanete pri ranijim uputstvima?", telegrafisao je Paeli Gaspariju.13 U meuvremenu, prve nedelje decembra, papski nuncije u vajcarskoj, Luii Maljone, saznao je od Dijega fon Bergena, pruskog poslanika pri Svetoj Stolici, da su se pruska vlada, nemaki biskupi i kanonici iz Kelna, dogovorili da je sadanji biskup Paderborna, monsinjor ulte, najbolji kandidat za upranjeno mesto. Maljoneov potonji predlog Gaspariju, primer je za vete mahinacije papske diplomatije tog doba. Ako je on moda takoe prihvatljiv Svetom ocu, kao to ja mislim da je sluaj", pisao je Maljone, popunjavanje ovog veoma vanog upranjenog mesta provee se na veliko zadovoljstvo svih u Nemakoj."14 Maljone je zatim ukazao, krajnje oprezno, da mu je nemaki izaslanik nagovestio da e vlada prihvatiti ulteov izbor (ovaj izvanredan" kandidat u oima svih zainteresovanih") ukoliko postoje neke naznake da on moe postati kardinal na narednom konzistorijumu. Maljone se ak usudio da ukae da nije bilo nemakih kandidata za izbor u narednom konzistorijumu, dok je Poljska, drava nedavno stvorena", ve imala dva naimenovana kardinala, od kojih je jedan nadbiskup Gnesena i Posena - oblasti otete od domovine Nemake". Bez sumnje pod mudrim nadzorom nuncija u vajcarskoj, nemaki izaslanik se distancirao od svakog traga pritube ili moralne ucene. Maljone je mogao da izvesti da je izaslanik dodao: Jedino elim da obavestim Svetu Stolicu da su nai ljudi postali jo osetljiviji i sumnjiaviji to je posledica mnogih patnji kroz koje su proli; u tolikoj meri da oni ne ele da posumnjaju da ne uivaju uzvienu blagonaklonost Svetog oca." Drugim reima, ako Sveti otac eli iskreno da pokae da nije antinemaki nastrojen, neka nam d kardinala.

49

Sedamnaestog decembra, Gaspari je poslao jo jedan ifrovani telegram Paeliju, izmenivi prethodna uputstva u svetlu dogovora oko kandidata. Vaa Ekselencija treba da ode u Berlin gde se vlada nee protiviti naimenovanju (ultea), poto je sada konsultovana. Vaa Ekselencija e potom otii u Keln i rei kaptolu da samo ovom prilikom mogu da imaju biskupa iz Paderborna, poto je pristanak vlade ve dat."15 Tako je Paeli pourio vozom u Keln i rekao okupljenim kanonicima da ovom prilikom i samo sada, mogu da izaberu novog nadbiskupa prema svojim starim privilegijama, ali da moraju da shvate da tako nee moi da rade u budunosti. Paelijev pristanak 1919. bio je utoliko laki poto su i on i Kurija bili jednoduni u pitanju kandidatu koga su traili kanonici.16 Meutim, postojali su drugi razlozi zbog ega se Paeli pouzdavao u svoju iru strategiju i ubeenje da e sa Rajhom uspeti da ostvari ono to mu je izgledalo da ne moe sa Pruskom. MAHINACIJE IZMEU BERLINA I MINHENA Dvadesetsedmog septembra 1919, ministar inostranih poslova Herman Miler, najavio je da se prusko poslanstvo u Rimu pretvara u nemaku ambasadu pri Svetoj Stolici, i da Dijego fon Bergen, uz saglasnost Vatikana, treba da bude prvi ambasador predstavljajui ceo Rajh, kao i dravu Prusku. Matijas Ercberger, koji je promovisan u Reichsminister-a, nije smatrao da postoji bilo kakva prepreka Nemakom konkordatu. Na banketu posle Boia, koji su priredili predsednik i kancelar u Paelijevu ast u Berlinu, on je izjavio da bi konkordat trebalo u potpunosti da promeni strukturu odnosa izmeu Vatikana i Nemake i da e ga sve drave zajedno ugovoriti, pod vostvom Rajha".17 Postojale su, meutim, unutranje tekoe u dogovoru oko vatikanske ambasade, u ta su bili umeani stari rivaliteti izmeu Bavarske i Pruske, Minhena i Berlina, katolike i protestantske Nemake. Ali Paeli je krenuo da reava ove probleme sa lukavou prepredenog pokeraa, na zadovoljstvo i uz estitke pape i rimske Kurije. to se tie ministara u Berlinu, odluka da se uspostavi ambasada Rajha pri Svetoj Stolici doneta je pod pretpostavkom da e postojee bavarsko poslanstvo biti zatvoreno. Ali to se nije dopalo Paeliju. On nije nameravao da radi iskljuivo sa tradicionalno protestantskim Rajhom ukoliko je postojala mogunost igranja po principu zavadi pa vladaj", uz istovremene pregovore sa katolikom Bavarskom. Zbog toga je on nastavio da se koristi prednostima podela i rivaliteta izmeu nacionalne i lokalne vlade u Nemakoj, koristei u velikoj meri metod diplomatske ucene. On bi vie voleo, rekao je Paeli vladama drava i vladi Rajha u Berlinu, ambasadu Rajha u Vatikanu (Rimu), sa papskom nuncijaturom za nemake poslove (osim Bavarske) u Berlinu, i bavarsko poslanstvo pri Vatikanu u Rimu, sa papskom nuncijaturom u Minhenu". Ali ako vlada Rajha ne misli da prihvati ovakav dogovor, nastavio je, Sveta Stolica bi elela da zadri status quo ante". Drugim reima, on e se uzdrati od toga da odobri uzajamna diplomatska predstavnitva izmeu Rajha i Svete Stolice, to e za posledicu imati da e Nemaka izgubiti Vatikan kao jednog snanog saveznika na svetskoj sceni. U svakom sluaju, govorio je nuncije, Sveta Stolica je odluna da zadri nuncijaturu u Minhenu."18 Rajh je, nemajui kud, popustio i Pruska je pristala da njeno vlastito predstavnitvo u Rimu postane odeljak amabasade Rajha u Vatikanu. U meuvremenu, maja 1920, Gaspari je rekao nemakom ambasadoru da e nuncije za itavu Nemaku otvoriti rezidenciju u Berlinu, i da e Paeli doi na to mesto. Ipak, Sveta Stolica je najavila da e za izvesno vreme novi nuncije u Rajhu ostati i dalje nuncije u Minhenu, zastupajui Bavarsku, i da e putovati izmeu dva grada kako nae za shodno. Paeli je sada drao sve dizgine u rukama, i njegova diplomatska vetina moe se videti u svakom detalju ovih znaajnih dogovora. Stvari su se promenile od davne 1917, kada je Matijas Ercberger savetovao Paelijevom prethodniku u Minhenu,

50

pokojnom nadbiskupu Aversi, da kajzer nikad nee pristati da se bavarski nuncije naknadno akredituje za Rajh ili Prusku, poto bi to bilo isto to i davanje Rajhu da igra sporednu ulogu.19 Pa ipak, ma koliko da je ova diplomatska majstorija izgledala veta, ona je odgodila pregovore oko Nemakog konkordata. A posledica tog propusta, po vienju nemakog crkvenog istoriara Klausa oldera, dovela je do traginog polazita sa koga je 1933. Hitler prisilio, u roku od nekoliko nedelja, nemako katolianstvo na kapitulaciju".20 Drugim reima, Paeli je mogao da zakljui Nemaki konkordat ranih dvadesetih godina a da ne dovede u pitanje katoliku politiku i drutvenu delatnost. Desetak godina kasnije, Hitler je lukavo shvatio da mu konkordat prua priliku da obezbedi dobrovoljno povlaenje politikog katolianstva, sa kojim je bio odluan da izbegne svaku konfrontaciju. PAELI KAO DOAJEN DIPLOMATIJE Tridesetog juna 1920, Paeli je uruio svoje akreditive predsedniku Republike, i tako postao prvi diplomata koji je to uradio pod vajmarskom vladom. Na taj nain postao je najstariji diplomata u prestonici, to je bila poast koju je on negovao sa velikim armom i dostojanstvenou.21 Poto mu je toplo poeleo dobrodolicu, predsednik Fridrih Ebert je sveano izjavio da je njegova dunost bila da uredi, sa odgovarajuim vlastima, odnose izmeu Crkve i drave u Nemakoj, tako da one budu u skladu sa novom situacijom i savremenim prilikama". Paeli je odgovorio: to se mene tie, ja u posvetiti sve svoje snage negovanju i jaanju odnosa izmeu Svete Stolice i Nemake." (Trinaest godina kasnije, Hitler je upotrebio istu frazu, od rei do rei, kada je obeao neposredno sreivanje odnosa izmeu Berlina i Svete Stolice u zamenu za pristanak Stranke centra da glasa za Zakon o posebnim ovlaenjima, koji mu je omoguio diktatorsku mo.)22 Poto je izgovorio ove uglaene rei, Paeli je posvetio svu svoju panju pregovorima oko konkordata sa bavarskom vladom, sa kojom je on ve napravio nacrt koji je zaprepastio ministre svojom smelou. U pitanju kolstva, na primer, zahtevao je da drava prihvati sve predloge lokalnog biskupa u vezi sa verouiteljima, i da drava mora da otpusti ove nastavnike, ako to zahteva biskup. U meuvremenu, od drave se trailo da ispuni sve finansijske obaveze i istovremeno garantuje primenu kanonskog prava na vernike. 23 Reakcija u Minhenu na Paelijevu veliku listu zahteva nije bila toliko zaprepaenje koliko ok, ak i meu onima koji su bili veoma raspoloeni prema konkordatu. Septembra 1920, slubenik zaduen za poslove Vatikana u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, profesor Rihard Delbrik, upozorio je na neraspoloenje" koje su izazvali Paelijevi preterani zahtevi" u Minhenu. Primetio je takoe, da je najudnije kod Paelija da je on jedva svestan toga ta je mogue u Nemakoj i da pregovara na nain kao da to ini sa Italijanima".24 Delbrik je takoe otkrio dokle je Paeli bio spreman da ide. Nuncije je uslovio svoje zahteve otvorenim pretnjama o diplomatskim protivmerama. Ukoliko se ne prihvate njegovi zahtevi, rekao je Paeli bavarskoj vladi, nee biti ni konkordata; a ako ne bude konkordata, onda Sveta Stolica nee imati naina da pomogne u sluaju teritorijalnih sporova sa nemakim susedima, na primer, u pitanju dijeceze u Saru, to moe u svakom trenutku da postane problem. Sa dubokim aljenjem, Nemaka e morati da popusti." Paeli je imao na umu osetljivo pitanje bivih nemakih teritorija koje su anektirali ili demilitarizovali saveznici na kraju rata. Mnoge od ovih teritorija, na istoku i na zapadu, nastanjivali su katolici. Hoe li ove teritorije ostati unutar svojih starih nemakih dijeceza? A ako ne, da li e bar svetenstvo da dolazi iz nemakih semenita, i tako nastavi da vri nemaki uticaj?25 Jasno je da je u interesu nemake vlade bilo da podrava nemaki kulturni i verski uticaj nad ovim odvojenim podanicima, to je bilo pitanje koje je Paeli mogao da rei jednim potezom pera. Ali on je sa izvanrednom hladnokrvnou obavestio bavarsku vladu, a

51

potom i vladu Rajha, da ova saradnja ima cenu: naime, da se popusti u pogledu kolskog pitanja. Briga Rajha za probleme granice bila je tolika, da je u novembru 1920. odobren nacrt bavarskog konkordata, ukljuujui tu i zahteve oko obrazovanja. To je bio oigledan Paelijev trijumf. Postavljalo se pitanje: kakav je utisak ovo ostavljalo na protestantsku Nemaku, posebno na Prusku? U intervjuu pariskom listu Les Temps", u decembru, Paeli je objanjavajui svoje planove, izjavio da namerava da identini konkordat primeni na itavu Nemake ili Prusku. Jo jedanput on je ostavio sve opcije otvorene za svoje budue delovanje: prvo Pruska? Ili Rajh? U meuvremenu, obe strane su ga zvale: vlada Rajha, i posebno pruska vlada koja se bojala da e Rajh biti lak plen za Paelija, i otuda je elela da unapred postavi vlastite kriterijume za konkordat. DOMAA DRAMA U to vreme Paeli je imao buru u kui zbog bitke koja se vodila izmeu sestre Paskvaline, njegove mlade domaice i laikog dela posluge, oko prevlasti u domainstvu.26 Izgleda da je klika u stalnom delu posluge, kojoj je smetalo napredovanje sestre, poela da joj stvara tekoe. Kako tvrde svedoci za beatifikaciju, ona je ponekad bila neprijatna ena, posebno ukoliko oni koji su radili sa njom nisu bili dovoljno hitri. Ona je imala ono to je jedan od svedoka beati-fikacije opisao na italijanskom kao snellezza, odnosno ustrina. Sa dozvolom Paelija, Paskvalina je s vremenom preuzela rukovoenje itavim domainstvom u nuncijaturi, ukljuujui ienje, kuvanje i pranje, efikasno uklanjajui svoje protivnike. Otada je ona postala bez premca u svom domenu. Po prianju Paelijeve sestre Elizabete, neprijatelji domainstva odgovorili su tako to su po Minhenu proneli glasinu da nuncije na nju gleda vie nego svetenikim oima. Paelija je prirodno, pogodila ovakva optuba, kako je to pedeset godina kasnije rekla njegova sestra tribunalu za beatifikaciju. On je insistirao na istrazi povodom ove orribile calunnia - teke lai - na najviem nivou u Vatikanu. Elizabeta je rekla da joj je on kasnije pisao, izraavajui svoje zadovoljstvo presudom koju je donela istraga, rekavi da je ponovo naao svoj mir i vedrinu duha - to mu je bilo veoma potrebno kako bi mogao da nosi teak teret svog posla".27 U to vreme, Paeli je poeo da koristi usluge jednog idealnog pomonika, jezuite Roberta Lajbera. Lajber, miran i sitan ovek, opisuje se u jednom svedoanstvu za beatifikaciju kao melanholian i tuan tip, koji stalno uzdie, ali koji je veliki radnik i ije su misli u pogledu problema crkve bile u punom skladu sa nuncijevim". Njih dvojica su proveli sate i sate radei zajedno. Pria se da je tih dana, otac Lajber rekao za Paelija: On je roeni vladar." Lajber je takoe imao i miljenje o sestri Paskvalini: Nuncio treba da je spakuje i poalje kui, ali on to nee zato to ona poznaje veoma dobro ekonomiju domainstva."28 CRNA SRAMOTA Zanimljiv primer za nacionalne i internacionalne probleme sa kojima se suoavao Paeli u ovom periodu, bio je spor izmeu Nemake i Francuske oko dovoenja crnih vojnika u okupiranu Rajnsku oblast. Ve u aprilu 1920, odgovarajui na zahteve nemakih biskupa i laikih molilaca, Paeli je obavestio Gasparija da su francuski crni vojnici svakodnevno silovali nemake ene i decu u Rajnskoj oblasti i da se mora iskoristiti uticaj Svete Stolice da se izvri pritisak na francusku vladu da odatle ukloni ove vojnike. Kardinal Adolf Bertram iz Vroclava, pisao je (na latinskom) Gaspariju 31. decembra 1920, izjavljujui da Francuska vie voli da koristi afrike vojnike, koji su bez ikakve kulture i morala izvrili neopisive zloine nad enama tog regiona, u situaciji koja je postala poznata pod imenom Crna

52

sramota".29 Po tvrenju Bertrama, Francuzi su ak planirali da poalju jo crnih vojnika u to podruje. U meuvremenu, istraivanje nemake vlade donelo je dovoljno dokaza o zloinima koje su izvrili ovi vojnici: spisak sadistikih zlodela, silovanja i stranih napada na ene i okrutnosti prema deci, izmeu ostalog". U odgovoru Gaspariju, 16. januara,30 francuski ambasador pri Svetoj Stolici odluno je odbacio Paelijeve i Bertramove navode, opisujui ih kao odvratnu propagandu" koju je podsticao Berlin. On je tvrdio da su injenice bile da je samo jedna grupa severnoafrikih vojnika bila u regionu, od kojih je veina pripadala staroj civilizaciji i meu kojima je bilo mnogo hriana. U meuvremenu, podigla se meunarodna kampanja protiv crnih vojnika i njihovih navodnih zloina. U SAD, pod vatrom otvoreno rasistikih peticija, Predstavniki dom je zatraio istragu31 koja je opovrgla nemake optube. Odbor je preporuio da SAD ne preduzimaju nikakve radnje spram albi koje stiu od nemake vlade i Svete Stolice. Ali Paeli, koji je raspolagao rezultatima istrage, nije bio uveren u njegove zakljuke. Sedmog marta 1921, on je ponovo pisao Gaspariju, traei od Pape da intervenie u ime zlostavljanih nemakih ena i dece. Gaspari nije dalje prosledio zahtev francuskoj vladi, ali su navodi o Crnoj sramoti nastavili da se javljaju sve dok ove teritorije nisu konano bile osloboene. to se tie Paelija, ova epizoda je uobliila njegov stav prema rasi i ratu. Dvadeset i pet godina kasnije, kada su se saveznici spremali da uu u Rim, on je traio od britanskog ambasadora pri Svetoj Stolici da zamoli britansko Ministarstvo inostranih poslova da nijedan obojeni savezniki vojnik ne bude u onom malom broju koji e biti smeten u Rimu posle okupacije".32

6. SJAJNI DIPLOMATA Tokom 1921, Paeli je nastavio da manevrie izmeu Rajha i Pruske, traei najpogodniji poloaj za pregovore u skladu sa svojom konkordatskom politikom. U to vreme, u pomo i u slubu, dola mu je jedna neobina linost: Ludvig Kas, strunjak za kanonsko pravo, poslanik Katolike stranke centra u Rajhstagu i (to je neobino za profesionalnog politiara) katoliki svetenik. Pet godina mlai od Paelija, ivahan, sa naoarima, sa obaveznim lepim tapom, Kas, poznat kao prelat", postao je Paelijev bliski saradnik u svim fazama pregovora o konkordatu. Kao to e se pokazati, bilo je to kobno za nemaki narod, jer iako je zvanino predstavljao Rajh", Kas je bivao sve odaniji Paeliju. Kas je predstavljao kljunu linost u Paelijevoj konkordatskoj politici i njegovoj kasnijoj vezi sa Hitlerom. Njegov poloaj nije bio sasvim jasan i s vremenom je postajao sve neobiniji. Kas je bio taj koji je postao voa Stranke centra kada je bivi kancelar Vilhelm Marks podneo ostavku, u oktobru 1928. Kas je bio prvi svetenik koji je postao voa Stranke centra u njenoj dugoj istoriji, i to u vreme kada se poveavao jaz izmeu interesa Vatikana i interesa nemakog katolianstva. Podran od strane Paelija, on se pojavio kao kompromisni kandidat to je bila posledica podeljenih glasova izmeu laikih kandidata sa levog i desnog krila stranke. Kao to e se pokazati, Kasova tvrdnja da predstavlja stranku koja je odravala ravnoteu snaga u Nemakoj, bila je neosnovana: godine 1931, on je postao u svakom pogledu Paelijev privatni pomonik, njegov prijatelj, poverenik i uvaeni pratilac. On je predstavljao interese Paelija i papstva, od poetka do kraja.

53

Kao i Paeli, Kas je bio ubeen da novi Kodeks kanonskog prava treba da se nalazi u osnovi svakog budueg konkordata. Kas je tavie, stalno ohrabrivao Paelija u uverenju da je zajedniki i sveukupni Nemaki konkordat bio neophodan kako bi se spreilo da pojedine drave preduzmu mere koje su bile karakteristine za doba Kulturkampf-a. Zbog ovog ubeenja je u stvari, Paeli upao u zamku koju mu je 1933. postavio Hitler mnogo mu obeavajui u tom smislu.1 U meuvremenu, tokom leta 1921, vlada Rajha, pod kancelarom Jozefom Virtom, politiarom levog krila Stranke centra, vrila je pritisak na Paelija da zakljui odmah Nemaki konkordat nadajui se da e to pomoi Nemakoj u otrom teritorijalnom sporu sa Poljskom. Poljska je traila Gornju leziju; Virt je bio ubeen da bi vre veze sa Vatikanom mogle da budu od pomoi. Paeli se odupirao, verovatno zato to mu se nisu dopadale Virtove leviarske ideje. U jesen, u nadi da e privoleti Paelija na razgovore, Virt je molio nuncija da mu barem da napismeno listu pitanja koja su za Vatikan bila od posebne vanosti. Ono to mu je Paeli dao bio je manje-vie nacrt Bavarskog konkordata, u kome su zahtevi o pitanjima kolstva predstavljali uvredu za Prusku.2 Paeli je ponovo zapanjio ministre otvorenim pretnjama. Na sastanku u Ministarstvu vera i obrazovanja u decembru 1921, rekao je ministru Otu Belicu i dravnom sekretaru Karlu Hajnrihu Bekeru, da e pomoi Nemakoj tako to e hitno postaviti nemakog biskupa u Trir u Sarskoj oblasti, samo ako vlada pristane da sarauje u pogledu kolskog pitanja u konkordatu. Inae, oko Sarske oblasti vodio se teritorijalni spor sa Francuskom. Paeli je, potom, bez uvijanja dodao da e Svetoj Stolici biti bolje bez konkordata ukoliko ne bude mogla da sprovede svoje namere u vezi sa kolama. Ministri su primetili, na kraju sastanka, da Paeli nije shvatio probleme nemake politike.3 I pored toga, posle pojaanih pregovora, 6. januara 1922, u zamenu za naimenovanje nemakog biskupa u Triru, Paeli je iznudio od Pruske pristanak da e barem razmotriti kolsko pitanje na zahtev Rajha".4 Poto je postavio znak jednakosti izmeu kolskog pitanja i preteih teritorijalnih problema, Paeli se hvalio svojom pobedom kardinalu Adolfu Bertramu, dodajui da njegovi uspesi u ovim stvarima ne duguju samo njegovom talentu ve i Bogu. Kardinal Bertram i nadbuskup ulte, vodei katoliki prelati u Pruskoj, bili su zapanjeni. Piui Betramu 9. januara, ulte je opisao dogovor kao ogroman rizik", jer e on samo ohrabriti Francusku na jo veu teritorijalnu agresivnost. S vremenom e se pokazati, razmiljao je ulte, da e to biti suprotno interesima Vatikana u Nemakoj. Posledica ove prepiske bila je Bertramova molba Paeliju da ne preteruje, poto je jurisdikcija Pruske drave u pogledu obrazovanja bila neprikosnovena. Paeli je, meutim, smatrao da zna bolje od svoje nemake hijerarhije. On je nastavio svoju politiku, ne sluajui savet svoje biskupske brae, ne primeujui nemaku drutvenu i politiku stvarnost, u tolikoj meri opsednut da pobedi u pitanju kolstva, da je prenebregao druge ozbiljne implikacije. U pitanju je bila neobina meavina upornosti i bezobzirnosti, zbog ega e on, kroz deset godina, postati veoma pogodan partner za pregovore sa Hitlerom.5 NOVI PAPA Dvadeset drugog januara, umro je Benedikt XV, posle kratke bolesti. Nasledio ga je 6. februara, Akile Rati, koji je uzeo ime Pije XI. Rati, ezdesetetvorogodinji sin upravnika fabrike svile iz okoline Milana, bio je naunik, strunjak za paleografiju i arhivista. Bio je takoe i oduevljeni planinar. Posle staa u vatikanskoj biblioteci, poslat je u Poljsku kao nuncije, gde se istakao kao vet i odvaan diplomata. Za nadbiskupa Milana bio je naimenovan 1921. godine, kada je postao i kardinal. Nizak i demekast, sa telom alpskog planinara, imao je iroko, visoko elo i prodorne oi. Smekao bi se kada bi primao

54

hodoasnike i posetioce, ali umeo je da bude i strog. Prelati su priali da su se za susret sa Ratijem pripremali kao pred ispit. On ih je strogo unakrsno ispitivao i teko onom sveteniku koji nije znao odgovore. Postao je jedan od najsamovoljnijih papa u novijoj istoriji papstva. Po prvi put od 1870, blagosiljanje urbi et orbi vrilo se iz loe iznad Trga svetog Petra, to je ukazivalo na to da je Pije XI bio odluan da rei Rimsko pitanje. Rektor Engleskog koleda, koji je posmatrao novog papu kako stoji i gleda preko Trga, seao se da je ovaj bio miran i sabran kao onda kad je stajao na vrhu Monte Rosa ili kao kad je provodio no na kamenitom grebenu za vreme oluje na Alpima".6 Paeli i Rati su se dobro poznavali i jednako su mrzeli i bojali se boljevizma. Na Paelijevo veliko zadovoljstvo, jedna od prvih Ratijevih odluka bila je da zadri Pjetra Gasparija na mestu dravnog sekretara. To je znailo da nee biti promena u konkordatskoj politici. Dok je nastavljao da pregovara o konkordatu sa dravama u Nemakoj, Paeli je takoe tokom 1923. i 1924. bio upleten u otre domae i meunarodne krize koje je podstakla francuska okupacija rurske doline i propast nemake marke. Jedanaestog januara 1923, tvrdei da su isporuke uglja i drveta bile zadrane, francuske i belgijske trupe su okupirale veoma industrijalizovanu rursku oblast. Za odmazdu, Berlin je prekinuo isplatu reparacija i pozvao na pasivan otpor i trajkove, obavezujui vladu da plati kompenzaciju pobunjenim radnicima. Teroristike grupe napadale su eleznice i druga industrijska postrojenja uz pomo nemake armije. Dolo je do talasa hapenja, kanjavanja, proterivanja i strogih mera protiv civila. Vrednost nemake marke je opala u odnosu na vrednost amerikog dolara, prvo na 18.000, a zatim 1. jula na 160.000. U novembru, odnos je bio etiri milijarde maraka za jedan dolar, posle ega se broj uveao do jedne bilijarde. Francuzi su se gorko alili da je Vatikan favorizovao Nemaku. Gaspari se pravio gluv. Koristei se Paelijevim izvetajima, kardinal-dravni sekretar je u vie navrata upozoravao na opasnost od komunistikog prevrata u toj oblasti, ukoliko Nemaka izgubi strpljenje zbog francuskih koraka. Pod pritiskom nemakog ambasadora pri Svetoj Stolici, a posle Paelijevih izvetaja u kojima se stalno ponavljala pretnja izgledima za konkordat, Pije XI objavio je 28. juna otvoreno pismo u L'Osservatore Romano". U njemu je osudio stroge odredbe reparacija i kritikovao Francusku zbog okupacije delova zapadne Nemake. Nemci su bili ushieni. Francuzi su bili besni. U velikoj meri zahvaljujui Paelijevoj diplomatiji, dve strane su se pribliile, iako su Francuzi ostali sumnjiavi u pogledu namera Vatikana.7 U meuvremenu, Gaspari koji je delao u dosluhu sa Paelijem, a kroz posredovanje tajnih nezvaninih misija", uputio je upozorenja francuskim prelatima da Francuska igra opasnu igru u Ruru. Primio je izvetaje da e Rusija da iskoristi pometnju u Zapadnoj Evropi. Tako je, putem privatnih sastanaka, ifrovanih depea, doapnutih predloga i u nemake i u francuske ui, Vatikan koristio svoje dobre usluge da spoji obe strane. BAVARSKI KONKORDAT Paelijevi napori da zakljui Bavarski konkordat konano su urodili plodom u martu 1924, kada su obe strane bile spremne da ga potpiu. Poetkom januara 1924, Pije XI i Paeli su sedeli zajedno u Apostolskoj palati, prelazei preko nemakog teksta re po re. Nekoliko dana kasnije, konkordat je izglasan u bavarskom parlamentu sa 73 glasa za i 52 protiv. Bio je to dug i naporan posao, koji je trajao pet godina. Gaspari je bio veoma zadovoljan, posebno svojim tienikom Paelijem, u tolikoj meri da ga je veliao bavarskom poslaniku u Rimu kao jednog od najboljih nuncija, ako ne i najboljeg".8 Konkordat je obezbedio da bavarska drava prizna novi Kodeks kanonskog prava kao normu za naimenovanje nadbiskupa, biskupa, monsinjora i kanonika. On je dao Paeliju svu vlast koju je traio za verske kole i za veronauku kroz itav obrazovni sistem. Njime se, osim

55

toga, obezbeivalo priznanje, zatita i napredovanje Katolike crkve i svih njenih udruenja i institucija, za sva vremena. Za uzvrat, u lanu 13, Crkva je pristala da, s obzirom na to da je bavarska drava plaala svetenstvo, samo graani Bavarske ili neke druge drave unutar Nemake, mogu da budu imenovani.9 Meutim, Paelijev uspeh sa Bavarskim konkordatom, odmah je stvorio probleme u vezi sa buduim konkordatima Nemake i Pruske. Pruski ministri su bili veoma sumnjiavi, poto se Paeli javno hvalio da je nameravao da iskoristi Nemaki konkordat da im nametne svoju volju. Dvadeset sedmog novembra, pruska vlada je obavestila vladu Rajha da, poto je Bavarska pregovarala o svom konkordatu, Pruska je za sebe zadravala sva prava u tom pogledu. Ministri su tvrdili da je bilo nezamislivo da se crkveno-dravna politika najvee nemake drave odreuje u Rimu, umesto u Berlinu. Istovremeno, oni su izjavljivali da ne moe da se zakljui Nemaki konkordat bez saglasnosti pruske vlade. PAELI KAO USPEAN DOMAIN Paeli se zvanino preselio u Berlin 18. avgusta 1925. i nastanio u sjajnoj rezidenciji nuncijature okruenoj parkovima, u Rauhtrase 21, u kvartu Tirgartena. Visok, elegantan u svom purpurnom svilenom ogrtau, postao je poznata linost u prestonici, stiui u limuzini u ministarstva Rajha i Pruske, ili dolazei na prijeme u ambasade. Poeo je da prireuje prijeme za diplomate i zvaninu elitu prestonice, to mu je donelo ugled uspenog domaina. Predsednik Ebert bio je redovan gost u nuncijaturi, kao i feldmaral Paul fon Hindenburg, zatim ministar inostranih poslova Gustav trezeman i drugi lanovi vlade. Paeli je postao poznat kao prijatan gost na veerama, uven po svojim zabavnim i duhovitim odgovorima i sposobnosti da razgovara na gotovo svakom jeziku. Lord D'Abernon, britanski ambasador u Berlinu od 1930. do 1936, smatrao je da je Paeli bio najbolje obaveteni diplomata u Berlinu".10 Prema amerikoj novinarki Doroti Tompson, Paeli je zaista bio najbolje obaveteni diplomata u Nemakoj".11 Paeli je poeo da se oputa i da pomalo uiva, naputajui svoj uobiajeni asketski nain ivota u interesu podmazivanja tokova diplomatije. Postoje prie da je jahao konje na bogatakim imanjima izvan Berlina. Prema navodima sestre Paskvaline, berlinski prijatelji su za njega nabavili mehanikog konja koji je radio na struju. On ga je jahao, tvrdila je sestra, obuen u jahae odelo. Piui posle njegove smrti, Paskvalina se seala da je pridobio svaije srce svojom prefinjenom, plemenitom skromnou... svugde se pokazivao kao vrhovni, pa ipak ljudski topao princ Crkve". Ona je pamtila na svoj osobeni slatkoreivi nain da, uprkos svom visokom poloaju nuncija u Berlinu, njegov pogled nije propustio da vidi cvet koji je krasio njegov sto, ili neki mali gest koji je njegov obrok trebalo da uini prijatnijim, ak ni maku koja bi se uunjala i sa ljubavlju sela do njegovih nogu". Voleo je sve ivotinje, nastavila je, osim muva prema kojima je imao pravu averziju".12 U tiini nuncijature, nastavila je, on je bio isto tako dostojanstven i skroman u jednostavnoj mantiji, kao to je bio u svojim sjajnim odorama". Vraajui se jednog jutra iz etnje po Tirgartenu, ushieni Paeli je ispriao sestri Paskvalini da mu je priao jedan mali deak i upitao ga da li je on svemogui Bog". Da li se ovaj uglaeni, stegnuti, strogi prelat ikada zaista oputao? Mali nagovetaj veselosti u njegovom karakteru pojavljuje se u anegdoti koju je ispriao jedan aristokrata, sused iz Berlina. Hans-Konrad talberg opisao je jednu neobinu ceremoniju." U pitanju su bili pozdravi koje su Paeli i on razmenjivali svakog jutra dok su otrili svoje brijae gledajui se iz udaljenih, ali susednih prozora kupatila. Jednog dana", rekao je talberg svom sinu, Paeli me je iznenadio kada je u znak pozdrava, zamahnuo svojim brijaem, kao da see."13

56

PRUSKI KONKORDAT Tokom ovog perioda drutvenog ivota, kao doajen diplomatskog kora u Berlinu, Paeli je nastavio da radi na pregovorima oko konkordata sa Pruskom. Pruski ministri, koji su bili pod uticajem generacija protestantskog pluralizma, instiktivno su verovali u ouvanje tradicionalnih prava lokalnih katedralnih kaptola, ak i za katolike. Sa svoje strane, Paeli je video protestantski otpor u vezi s imenovanjem biskupa kao dokaz njihove antipapske predrasude. Kako su meseci prolazili, problemi su postajali javni i strasti su rasle. Paeli je uklonio zabrinutost katolika o neposrednoj pretnji katolikim kolama. Protestanti su smatrali da su oni uvari liberalnih ideja, a protiv rimske dogme. Nije li ovaj italijanski nuncije pokuavao da uvede Protivreformaciju u samo srce protestantske zemlje? to je Paeli vrio vei pritisak, to su Prusi bili sve odbojniji. Do jeseni 1928, sredini problem kolskog pitanja ostao je nereen. Dolo je vreme da se otvoreno razgovara. Pruski predsednik vlade Oto Braun, rekao je Paeliju da nijedna odredba koja bi se ticala kole ne moe da ue u konkordat". Paeli je odgovorio da on ne moe da se vrati Svetom ocu u Rim sa nacrtom konkordata u kome se ne pominju kole". Braun je uzvratio, a ja ne mogu da odem u parlament sa konkordatom koji pominje kole, a da se ne izloim sigurnom porazu."14 Paeli je bio taj koji je konano popustio u prolee 1929. U zavrnim pregovorima, dve strane su postigle sporazum o novoj berlinskoj dijecezi u skladu sa Paelijevim eljama. U pitanju imenovanja biskupa postignut je privremeni kompromis: katedralnim kanonicima ostavljeno je pravo da naprave listu imena, od kojih bi Sveta Stolica izabrala tri, a od kojih bi potom, kanonici napravili konaan izbor. Jedna posebna klauzula davala je pruskoj vladi pravo veta, ako bi dolo do nekih veoma ozbiljnih problema. Svi svetenici morali su biti nemaki graani i imati odgovarajui stepen obrazovanja. U pitanju kola: utanje.15 Konkordat je potpisan 14. juna 1929. Mesec dana kasnije, odobrio ga je pruski parlament sa 243 glasa za i 171 glasom protiv. Petog avgusta, Paeli je poslao zvaninu notu Braunu obavetavajui ga da je kompromis u vezi sa kolama napravljen pod pritiskom. On je bio obavezan, pisao je, da izjavi da se on nije odricao osnovnih naela" za koja se zalagao, i koja je obezbedio u drugim konkordatima u vezi sa kolskim pitanjem.16 Paeli nije napustio rad na Nemakom konkordatu, ali trenutak nije bio povoljan, poto se Rajh jo jednom suoio sa opasnim spoljnim i unutranjim nevoljama. Krajem oktobra 1929, dolo je do propasti njujorke berze i poetka svetske ekonomske krize. Tri nedelje pre toga, umro je Gustav trezeman, iscrpljen viegodinjim pokuajima da povrati Nemakoj predratni ugled. trezeman je uveo Nemaku u Ligu naroda; on je pregovarao o Dozovom i Jangovom planu, kojim su se reparacije svele na podnoljiv nivo. trezeman je bio jedan od glavnih arhitekata pakta u Lokarnu koji je doneo delimian mir Evropi. Njegovom smru i sa sve veim ekonomskim i industrijskim burama, dani Vajmarske Republike bili su odbrojani. Posle propasti u Volstritu, priliv zajmova iz SAD je prestao, dok su stari morali da se vraaju. Sa padom svetske trgovine, Nemaka vie nije mogla da izvozi dovoljno proizvoda da bi platila uvoz sirovina i hrane. Nezaposlenost je rasla, poslovi su padali. Propast banaka bila je neizbena. I dok su se ovi dogaaji odvijali, Paeli je pozvan u Rim. Poziv je doao telegramom u novembru, dok se odmarao u svom omiljenom utoitu, u samostanskom sanatorijumu Rorah, gde je boravio najmanje dva puta godinje od 1917. Kardinal-dravni sekretar Pjetro Gaspari, gotovo 80 godina star, konano se povukao. Njegov tienik i miljenik gotovo etvrt veka, izabran je da ga zameni. Paeli je pourio natrag u Berlin da raisti svoj sto i da se sa svima pozdravi.

57

Meu mnogim slavljima u tu ast, bio je i ruak koji je priredio Hindenburg, sada predsednik Republike. Nazdravljajui Paeliju, on je izjavio: Zahvaljujem Vam na svemu to ste uinili tokom ovih dugih godina za stvar mira, nadahnuti kakvi ste bili smislom za pravdu i dubokom ljubavlju za ljude. Uveravam Vas da neemo zaboraviti Vas i Va rad."17 Desetog decembra, Paeli je napustio Berlin. Vlada mu je obezbedila otvorenu koiju u kojoj je stigao do stanice Anhalter. Rauhtrase je bila ispunjena desetinama hiljada mladih lanova Katolike akcije koji su drali baklje iznad glava. Zastave su bile sputene u Paelijevu ast, pevale su se himne, a ljudi su plakali dok je prolazio. Na podijumu, orkestar je svirao papsku himnu. Ograde koje su zadravale ljude, bile su gotovo sruene. Paeli je neprekidno blagosiljao masu.18 O Boiu, Paeli je dobio crveni eir. Prema prianju sestre Paskvaline, on to nikada nije eleo i nije mu bilo milo kada ga je dobio. U stvari, ona je napisala, elja njegovog srca bila je da se posveti brizi za due".19 Meutim, sedmog februara 1930, on je preuzeo svoju novu dunost kardinala dravnog sekretara, najmoniji poloaj u Katolikoj crkvi posle pape. Jo nije bio napunio pedeset i etiri godine. 7. HITLER I NEMAKO KATOLIANSTVO Adolf Hitler je vrlo rano shvatio kakve opasnosti moe da ima otpor katolianstvu za razvoj nacionalsocijalizma. U svojoj knjizi Mein Kampf napisao je da bi sukob sa Katolikom crkvom u Nemakoj imao pogubne posledice. Za vreme njegovih lutalakih dana u Beu, seao se, on je razmiljao o ravim posledicama Kulturkampf-a i shvatio vanost da se povue jasna razlika izmeu politikog katolianstva i verskog katolianstva. Politike stranke", pisao je, nemaju nikakve veze sa verskim problemima, sve dok oni ne postanu nesaglasni sa nacijom, podrivajui moral i etiku rase; kao to ni religija ne moe da se pomea sa spletkarenjima politikih strana-ka".1 Poto je puten iz zatvora zbog svog uea u puu u pivnici, on je ponovio ovo stanovite u stranakim novinama Vlkischer Beobachter" 26. februara 1925, izjavljujui da nacionalsocijalistiki pokret nee biti uvuen u verske rasprave". Dve godine kasnije, on je izjavio u stranakom cirkularu, da se sve izjave o veri zabranjuju iz taktikih razloga.2 Obeao je da nee biti novog Kulturkampf-a u njegovoj borbi sa Katolikom strankom centra, ve e se on nadmetati sa ovom strankom na osnovu politikih shvatanja". U stvari, Hitler je imao dva gledita o crkvi - javno i privatno. Februara 1933. on je izjavio u Rajhstagu da crkve treba da postanu sastavni deo nemakog nacionalnog ivota. Privatno, narednog meseca, on se zakleo da e potpuno iskoreniti" hrianstvo iz Nemake. Ili si hrianin ili Nemac", rekao je. Ne moe biti i jedno i drugo".3 U meuvremenu, on se usmerio na paljivo korienje moi crkava u sopstvene svrhe. Tokom 1927, Hitler je vodio znaajnu privatnu prepisku sa katolikim nacistikim simpatizerom, po imenu otac Magnus Get, problematinim mladim klerikalcem koga su njegovi pretpostavljeni namestili u zabaeno selo po imenu Leenbul. Get je napisao nekoliko unih, ali laskavih pisama Hitleru koja su izmamila dva odgovora.4 U prvom odgovoru, Hitler je opisao Katoliku crkvu kao ogroman tehniki aparat" koji umanjuje" Nacionalsocijalistiku stranku. Nije zadatak stranke, nastavio je, da se obraa lojalnim hrianima, ve da vrati naciji sve njene delove i njenu moralnu i duhovnu kulturu koja je izgubljena". U drugom pismu, pisanom u Minhenu marta meseca, Hitler je izjavio: Uvek, i u svim okolnostima smatram da je nesrea kada se vera bez obzira u kom obliku, pridrui politikim strankama." Politizacija vere je tetna", objasnio je dalje. Optuio je Katoliku stranku centra da vodi otru borbu protiv nacionalne ideje jo od vremena Prvog svetskog rata. Zavrio je optim mestom da politiko hrianstvo nije dobilo nove lanove crkve, ali

58

da je izgubilo milione". Ovo miljenje zlokobno podsea na oseanja Pija X prema Francuskoj, i Pija XI prema Italiji i Katolikoj narodnoj stranci (Partito Popolare). S vremenom, isto miljenje podrae Euenio Paeli u sluaju Nemake i Stranke centra. Kako bilo, uz podrku snane Stranke centra tokom posleratnog perioda, dolo je do ogromnog rasta nemakog katolikog ivota i aktivnosti - verske, kulturne kao i politike. Rastao je broj katolikih udruenja, radnikih sindikata, organizovanja verskih odmora i izdavatva: veoma je porastao interes za javno dobro. Tokom dvadesetih godina, svetenstvo katolikih dijeceza poraslo je sa 19.000 na 21.000. Broj monakih udruenja se gotovo udvostruio, sa 366 na 640; lanovi verskih redova poveali su se sa 7.000 na 14.000. Broj ena u katolikim organizacijama poveao se sa 60 na 77 hiljada. Katoliko stanovnitvo 1930. godine, u Nemakoj, brojalo je oko 23 miliona, to je inilo 35% stanovnitva, a to je bilo 2,3 miliona vie nego pre rata, uprkos velikim gubicima teritorija mahom nastanjenih katolicima.5 U skladu sa vizijama elera i Ercbergera, katoliki pisci, pesnici, umetnici i novinari snano su doprineli cvetanju kulturne aktivnosti za vreme vajmarskog perioda. Pod uticajem mislilaca kakav je bio Romano Gvardini i Piter Lipert, katolika misao stekla je ugled kao snana i originalna. Katedre za prouavanje katolikih ideja otvorene su u Frankfurtu na Majni, Vroclavu i Berlinu. Bujali su katoliki akademski klubovi i drutva, i u svakom delu Nemake esto su se drale konferencije i seminari o katolikim temama. Iako je katolianstvo bilo vera manjine, u poreenju sa protestantskim crkvama, bilo je bolje organizovano. Protestantske omladinske grupe imale su oko 700.000 lanova, dok je samo katolika omladina brojala 1,5 milion. ak i posle brzog uspeha nacistikih organizacija, sve do 1933, katolianstvo je ostalo najvea pojedinana drutvena ustanova u zemlji. Katoliko izdavatvo je izvetavalo o radu udruenja i podsticalo ga. Krajem dvadesetih, bilo je oko etiri stotine dnevnih katolikih novina, to je inilo oko 15% tiraa dnevne tampe u zemlji. Uz to, bilo je oko 420 katolikih asopisa, od kojih je trideset imalo tirae preko 100.000. Dva katolika servisa dnevnih i filmskih novosti slalo je materijale po celoj zemlji, a katolika filmska revija Film-Rundschau", snano je uticala na irenje nemake filmske industrije. Skupovi katolikih radnika, deaka skauta i drugih omladinskih grupa, esto su se odravali u svim delovima zemlje, kao i slube na otvorenom. Jednoj takvoj slubi u Dortmundu 1927, prisustvovalo je osamdeset hiljada ljudi.6 Poto je Vajmarski ustav ukinuo zabrane verskog okupljanja, katolike procesije su postale popularne i tamo gde se nikada do tada, koliko se pamti, nisu odravale. Tokom proslave Tjelova (Corpus Christi), evharistiju su nosili u ukraenoj nosiljci niz Unter den Linden u Berlinu, uz pratnju katolikih politiara koje je obavezno predvodio katoliki kancelar koji je u to vreme bio na vlasti. Kada je Hitlerova stranka, zahvaljujui ogromnoj nezaposlenosti (3,2 miliona u januaru 1930), spektakularno ojaala posle izbora od 14. septembra 1930, Katolika crkva Nemake predstavljala je jo uvek zavidnu silu. Do koje mere je Hitler uspeo da umanji strahove katolika od nacionalsocijalizma tokom dvadesetih godina? Do koje je mere Hitlerov poetni uspeh bio ak, poetak katolikog srljanja ka nacionalsocijalizmu? Hitlerov trijumf na izborima u septembru 1930, poveao je broj njegovih glasova sa dotadanjih 2,6 na 18,3 procenta, a broj poslanika u Rajhstagu porastao je sa 12 na 107. Nacisti su postali druga po veliini stranka posle socijaldemokrata. Ovo pomeranje, po svemu sudei, dogodilo se zato to je stranka desnice bila za njih ideoloki privlana, s obzirom da su oni tragali za radikalnim reenjima tekih ekonomskih prilika. Postoje ak primeri u oblasti varcvalda, da su katolika radnika udruenja naginjala nacionalsocijalizmu zbog lokalnog antiklerikalizma i razoaranosti u Vajmarsku vladu.7 Pa ipak, dok su liberali bili desetkovani, a socijaldemokrati izgubili pet procenata glasova, Katolika stranka centra, oslanjajui se na

59

svoje tradicionalne glasove u katolikim oblastima, zadrala je svoje. Zapravo, poveala je broj svojih mesta sa 62 na 66, ili za 14,8 procenata glasova. U stvari, na kraju decenije, katolika kritika nacionalsocijalista bila je estoka i podravali su je tampa i propovednici u crkvi. Katoliki novinar Valter Dirks, piui u asopisu Die Arbeit", avgusta 1931, opisao je katoliku reakciju na nacizam kao otvoren rat". Ideologija nacionalsocijalista, tvrdio je, stoji u otvorenom, otrom kontrastu naspram (katolike) crkve". Meu izvetajima nacistikih aktivista koje je sakupio Teodor Abel 1934, nalaze se otre optube na borbeni katoliki otpor nacionalsocijalizmu poetkom tridesetih godina XX veka. Katolika crkva nam oteava ivot. Uteha vere kao i sahrana na posveenom zemljitu uskraivala se ubijenim nacionalsocijalistima", pisao je jedan svedok.8 Drugi, piui o progonima" koje je Stranka centra vodila protiv nacista, alio se da se nama u lokalnoj crkvi ne daju sakramenti, poto odbijamo da napustimo stranku. Pismo biskupu ostalo je bez odjeka." Kako se onda desilo da se antagonizam katolika prema nacizmu nije ostvario u obliku sukoba kojeg se Hitler toliko plaio? Pouna polazna taka u analizi je prepiska posle izbora za Rajhstag 1930, izmeu nacionalsocijalistike komande oblasti (Gauleitunga) u Hesenu i kancelarije katolikog biskupa u Majncu. Oficir za tampu Gauleitunga eleo je da zna da li biskup deli miljenje izvesnog paroha iz Kirhauzena, koji je svojim parohijanima dao sledea uputstva: 1. Nijedan katolik ne moe da ima lansku kartu Hitlerove stranke. 2. Nijedan lan Hitlerove stranke ne moe da prisustvuje (na skupovima u parohiji) pogrebima i drugim dogaajima. 3. Sve dok katolik ima lansku kartu Hitlerove stranke, ne mogu mu se davati sakramenti.9 Pitanje iz Gauleitunga donelo je brzu potvrdu od generalnog vikara Majnca da je paroh iz Kirhauzena zaista govorio u skladu sa miljenjem dijeceze. Prelat je ak skrenuo panju na po-litku rasne mrnje" koju je sprovodila Hitlerova stranka", a koja je, pisao je generalni vikar, nehrianska i nekatolika". Potom je ukazao na to da je Hitler u Mein Kampf-u prilino buno hvalio katolike ustanove, to nije moglo da zamaskira injenicu da verska i obrazovna politika nacionalsocijalizma nije u skladu sa katolikim hrianstvom". Afera u Majncu, o kojoj se u to vreme mnogo raspravljalo, zabrinjavala je katolike biskupe u Nemakoj. Nije li generalni vikar iz Majnca govorio mimo dogovora? Ne bi li biskupi trebalo da objave zajedniko gledite? Neki su privatno gunali da je politici u Majncu nedostajala taktika mudrost: konano, nije li nacionalsocijalizam postavio pozitivno hrianstvo" nasuprot ateistikom marksizmu? Ipak, katoliki biskupi nisu uspeli da sastave zajedniki dokument kada su se, kasno u jesen, sakupili na konferenciji u Fuldi. Umesto toga, predsednik konferencije, kardinal Bertram iz Vroclava, u svojoj novogodinjoj poruci, upozorio je Katoliku crkvu u Nemakoj na politiki ekstremizam i nerazumnost i zlo rasizma. Februara 1931, meutim, bavarski biskupi sastavili su preciznije uputstvo za svetenstvo u njihovoj oblasti. Izbegavajui otvorenost generalnog vikara iz Majnca, zauzeli su vie pluralisti-ki, lokalniji pristup, tvrdei da svetenici treba da sude o svakoj situaciji od sluaja do sluaja: Kao uvari pravog uenja vere i morala, biskupi moraju da upozore protiv nacionalsocijalizma, sve dok on iznosi miljenja o kulturnim i politikim prilikama koja su nespojiva sa katolikim uenjem."10 Idueg meseca, katoliki nadbiskupi u tri druge oblasti -

60

Kelnu, Paderbornu i Gornjoj Rajni - jasno su izjavili da su nacionalsocijalizam i katolianstvo nespojivi i ponovili kljunu reenicu iz pisma bavarskih biskupa. Otuda su u kritinim godinama pre 1933, dok se Hitler uspinjao ka vlasti, a nacistiki pokret jaao i irio se, ove biskupske inicijative bile simptomatine kao jedinstven, neposredan odgovor Katolike crkve. Bilo je malo izuzetaka: benediktinski opat Alban ahlajtner, koji je podravao naciste zbog onoga to je on smatrao da su taktiki razlozi protiv Luteranaca; poremeeni otac Vilhelm Maria Zen, koji je verovao da je boije provienje poslalo Hitlera na svet; Hitlerov prijatelj sa kojim se dopisivao, otac Get. Moe li postojati bilo kakva preostala sumnja u svesti prosenog katolika o ideologiji nacionalsocijalista i njenim moguim posledicama? U svojoj studiji o popularizaciji katolikih stavova meu nacistima, Klaus older, nemaki crkveni istoriar toga razdoblja, navodi dve kljune rasprave i monu kampanju u tampi. U prolee 1931, katoliki predstavnik u Rajhstagu, Karl Trosman objavio je bestseler pod naslovom Hitler i Rim u kome je opisao nacionalsocijaliste kao brutalnu stranku koja e oduzeti sva prava ljudima", Hitler, izjavio je, uvlai Nemaku u novi rat, rat koji e se zavriti jo pogubnije od prethodnog". Nedugo zatim, katoliki autor Alfons Vild objavio je veoma popularnu raspravu, pod naslovom Hitler i katolianstvo", u kojoj je tvrdio da Hitlerovo vienje sveta nije hriansko, ve da je poruka rase, poruka koja ne objavljuje mir i pravdu, ve nasilje i mrnju". U meuvremenu, dva katolika novinara, Fric Gerlih i Ingbert Nab, osudili su nacionalsocijalizam na stranicama asopisa iz Minhena Der Gerade Weg", u kome se pokret oznaava kao kuga". U broju od 21. jula 1932, pisci izjavljuju da nacionalsocijalizam znai neprijateljstvo sa susednim zemljama, despotizam u unutranjim poslovima, graanski rat, meunarodni sukob. Nacionalsocijalizam znai lai, mrnju, bratoubistvo i beskrajnu bedu. Adolf Hitler propoveda zakon lai. Vi koji ste postali rtve obmane oveka koji je opsednut despotijom, probudite se!"11 Meutim, ovaj estoki i ujedinjeni front Katolike crkve u Nemakoj, nije bio u skladu sa gleditima koja su vladala u Vatikanu - gleditima koje je sve vie oblikovao i predstavljao Euenio Paeli. PAELI NA SVOM TERENU Udobno smeten u Vatikanu kao kardinal dravni sekretar, Paeli je bio odgovoran za spoljnu politiku i dravne odnose irom sveta, za vreme kada je Pije XI bio teko bolestan i kada je poveravao sve vie dunosti svom omiljenom kardinalu. Paeli se vratio na domau teritoriju u vie nego jednom smislu, poto je sluio u Sekretarijatu ve esnaest godina, od skromnog inovnika do podsekretara. Dok se prilagoavao zadatku nadgledanja ogromnih i sloenih crkvenih odnosa po svim kontinentima, bio je uvuen u jo jednu domau dramu u koju je bila upletena njegova domaica monahinja sestra Paskvalina.12 Kada se u decembru pozdravio sa svetom u Berlinu, isto tako se sa olakanjem pozdravio sa Paskvalinom i njenim dvema pomonicama monahinjama, koje su bile deo domainstva. Nije bilo u planu da ih povede u Rim. Prema prianju Paelijeve sestre Elizabete, on nije imao naroito miljenje o Paskvalini, koju je Elizabeta opisala kao pravu gazdaricu" i veoma lukavu" (scaltrissima). Stigavi u Rim, Paeli se privremeno smestio u Via Boecio kod svog brata Franeska, pre nego to se uselio u vatikanski apartman kardinala dravnog sekretara iznad loija Apostolske palate. Pre nego to e se preseliti, zamolio je Elizabetu da vodi njegovo novo vati-kansko domainstvo. Elizabeta ga je podsetila na to da je ona supruga i majka i da ima izvesne obaveze, ali Paeli se nije dao omesti. On e obezbediti, rekao joj je, da to ne poremeti njene porodine dunosti.

61

Dan ili dva posle razgovora, ispriala je Elizabeta tribunalu za beatifikaciju, sestra Paskvalina se pojavila u Rimu, bez najave i bez dozvole bilo od svog sestrinstva bilo od Paelija. Prvo je iznajmila sobe u samostanu u Via Nikolo 5, a zatim, tvrdei da je siromana i da ne zna italijanski, ona je zamolila Elizabetu da je prihvati, brzo se odomaivi i preuzevi svoju uobiajenu zapovedniku ulogu nad svim poslovima. Elizabeta je priala da je trpela monahinju iz obzira prema svom bratu, ali je dodala da nije razumela zato je on nije spakovao i poslao kui. Elizabeta je konano uspela da izbaci Paskvalinu iz kue i, nadala se, iz Rima, jednim drastinim korakom. Toliko mi je dosadila da sam joj rekla da zatvaramo stan, poto idemo u Lurd." Elizabeta je odrala re, ali im je ona otila iz grada, sestra Paskvalina se preselila u Paelijev vatikanski apartman pod izgovorom da ga namesti i uredi za ivot. Poto se uvukla u nove odaje, ona je pozvala svoje dve bive pomonice monahinje iz Nemake. Paeli se ponovo naao u rukama Paskvaline i sestrinstva, to je bila okolnost koja e trajati sve do njegove smrti, gotovo trideset godina kasnije. CRVENI TROUGAO Od trenutka kada je preuzeo poslove u Dravnom sekretarijatu, Paeli se upleo u nemake probleme, a jedan od vanijih bio je uspon Hitlerove nacistike stranke. Iako Paeli nije odobravao otvoreni rasizam nacionalsocijalizma, njegove strahove su prekrili poznata agresija i ciljevi komunizma u onome to se u Vatikanu zvalo Crveni trugao" - Sovjetska Rusija, Meksiko i od 1933, panija. Stav Svete Stolice prema Hitleru bio je nejasan: ako se prave neka poreenja, nacisti se nikada nisu zakleli da e unititi hrianstvo. U stvari, oni su poeli da smiruju odnose sa Katolikom crkvom. Sa stanovita Dravnog sekretarijata o Crkvi u svetu, opasnost od komunizma bila je neto sasvim drugo. Lenjin i Staljin posle njega, nikada nisu skrivali svoje namere. Oni su objavili rat samoj religiji, i Ruska pravoslavna crkva trpela je ogromna ubistvena proganjanja od ruku komunista jo od 1917. Vladike i svetenici bili su zatvarani i ubijani; crkve su bile pljakane i unitavane ili pretvarane u ateistike muzeje. kole i tampa su se koristili kao sredstvo da se ocrni crkva. Postalo je zloin da se deca ispod 16 godina ue veri. Iako u Rusiji nije bilo vie od 1.5 miliona katolika koji nisu predstavljali opasnost za reim, Katolika crkva bila je takoe rtva boljevikog progona. Godine 1923, administrator kljune katolike nadbiskupije u Mogiljevu i njegov vikar bili su uhapeni zajedno sa trinaest svetenika, optueni da su podsticali protivrevoluciju". Vikaru su odsekli uvo i muili ga dok nije pao u nesvest. Bio je pogubljen na Veliki petak te godine. Ubrzo potom, egzarh Unijatske katolike crkve u Rusiji, osuen je na doivotnu robiju. U meuvremenu, stotine episkopa, svetenika i laika, pohapeno je i odvedeno u gulag u Solovki, na Crnom moru. Godine 1930, u Sovjetskoj Rusiji nije bilo vie od tri stotine katolikih svetenika (u poreenju sa 63 u 1921) od kojih je sto bilo u zatvoru.13 Devetnaestog marta 1930, mesec dana nakon to je Paeli zvanino preuzeo dunost, Pije XI predvodio je ceremoniju okajavanja u prepunoj Crkvi svetog Petra, tokom koje su pominjani sveci svete Rusije i pevan De Profundis za due skoranjih muenika. U Meksiku, katolici su takoe bili proganjani. Druga polovina devetnaestog veka bila je ispunjena talasima domaih revolucija u komunistikom stilu koje su imale male ili nikakve dodire, ak ni posle 1917, sa marksizmom i Kominternom. Meutim, godine 1924, kada je na vlasti bio predsednik Plutarko Elias Kales i kada je dolo do jo jednog nemilosrdnog progona, Meksiko je postao druga zapadna zemlja koja je priznala Sovjetski Savez. Prema katolikim izvorima, oko 5.300 katolikih svetenika, vernika, laikih lanova bilo je ubijeno za vreme Kalesovog etvorogodinjeg mandata i narednih sedam godina njegovog uticaja. Samo prisustvo svetenika u Meksiku pod Kalesom bilo je smrtna uvreda i Crkva je otila u

62

ilegalu, a njeni svetenici, kako je to kasnije opisao Grem Grin u svom delu Mo i slava, putovali su zemljom preobueni, drei mise u ambarima i talama. Godine 1926, Pije XI osudio je Kalesov reim u svojoj encikliki Iniques afflictusque izjavljujui da u Meksiku sve to se zove Bog, sve to lii na javnu molitvu, zabranjeno je i zgaeno." U pokretu koji je imao za cilj da podstakne otpor, on je podravao meksiku hijerarhi-ju da odobri interdicta, to bi znailo potpunu suspenziju verskih obreda i sakramenata irom zemlje. Proganjanja su se i dalje nastavila, ali isto tako i otpor meu svim slojevima, ukljuujui i aktivnosti militantnih formacija, koje su se zvale Cristeros. Po miljenju crkvenog istoriara H. Daniela-Ropsa, otpor je doveo do konanog poraza antiverskih elemenata u meksikoj vladajuoj eliti.14 LATERANSKI SPORAZUMI I NJIHOVE POSLEDICE Pije XI i Paeli shvatili su da se nikakav sporazum ne moe postii sa komunizmom bilo gde na svetu. U sluaju totalitarnih pokreta i reima desnice, situacija je bila drukija. U Italiji, Sveta Stolica je potpisala sporazum sa Musolinijem u februaru 1929, i time nagovestila Paelijev dogovor sa Hitlerom iz 1933. Paelijev brat Franesko i prethodni dravni sekretar, Pjetro Gaspari, vodili su pregovore i uobliili nacrt sporazuma. Sporazum je barem za izvesno vreme, okonao sukobe izmeu Svete Stolice i Italije, koji su trajali jo od 1870. Prema odredbama Lateranskih sporazuma, katolianstvo je postalo jedina priznata vera u dravi. Sutinski, dogovor je potvrdio pravo Svete Stolice da unutar Italije sprovodi Kodeks kanonskog prava, iji je najvaniji izraz za Pija XI bio lan 34, u kome je drava priznala valjanost braka sklopljenog u crkvi. Papstvo je dobilo suverenitet nad malenom teritorijom Grada Vatikana (108.7 jutara) zajedno sa teritorijalnim pravima nad nekoliko zgrada i crkava u Rimu i letnjom palatom u Kastel Gandolfo na jezeru Albano. U nadoknadu za izgubljenu zemlju i imanja, Vatikanu je dato osamdeset pet miliona dolara, u ondanjoj vrednosti. Uticajna demokratska Katolika narodna stranka (Partito popolare), u mnogome slina Stranki centra u Nemakoj, bila je rasputena i njen voa Don Luii Sturco, prognan. Sam Vatikan je naloio katolicima da se povuku iz politike kao katolici, to je ostavilo politiku prazninu koju su popunili faisti. Nakon potpisivanja Lateranskih sporazuma, na izborima u martu 1929. godine, Vatikan je podstakao svetenike irom Italije da podre faiste, dok je papa govorio o Musoliniju kao o oveku koga je poslalo Provienje". Umesto politikog katolianstva u Italiji, Svetoj Stolici je bilo doputeno, po lanu 43, da prui podrku pokretu Katolike akcije, jedne beskrvne tvorevine u kojoj su klerikalci vodili ver-nike na zborovima, a koju je Pije XI s omalovaavanjem opisao kao organizovano uee laika u hijerarhijskom apostolatu Crkve, koje prevazilazi stranaku politiku".15 Meutim, lan 43. je predviao da Katolika akcija bude priznata samo dotle dok vodi svoju aktivnost izvan svake politike stranke i u neposrednoj zavisnosti od crkvene hijerarhije za irenje i sprovoenje katolikih naela". U drugom odeljku lana stoji da se itavom kleru i svim pripadnicima verskih redova u Italiji zabranjivalo ulanjenje i delovanje u bilo kojoj politikoj stranci. Krajem dvadesetih, u Nemakoj, daleko pre potpisivanja Nemakog konkordata, Paeli je takoe pokrenuo Katoliku akciju, najavljujui njeno osnivanje tokom Evharistikog skupa u Magdeburgu 1928. Kao to smo videli, Paelijeva odbojnost prema politikom katolianstvu - koja see jo od vremena Pija X i burnih odnosa izmeu crkve i drave u Francuskoj - bila je duboka, iako je u ovom trenutku bila pritajena. Njegovo interesovanje za Stranku centra i bilo kog katolika unutar vlade u Nemakoj, kao to je to bivalo sve oevidnije, usredsredilo se na meru do koje ih je mogao iskoristiti kao centre za pregovore o zakljuenju Nemakog konkordata povoljnog za Svetu Stolicu. Lateranski sporazumi, koje je pripremio i o kojima je pregovarao njegov stariji brat Franesko, uz sve mere koje je trebalo da osakate politiko i

63

drutveno katolianstvo, sadravali su sve ono to je Paeli teio da postigne u Nemakom konkordatu. Ironino i zlokobno, kljuna linost u nemakoj politici koja je imala slino zadovoljstvo ili radost zbog potpisivanja Lateranskih sporazuma, i koja je gajila nade da e ostvariti slian spo-razum kad stupi na vlast, bio je Adolf Hitler. Nekoliko dana posle potpisivanja Lateranskih sporazuma, Hitler je objavio lanak za Vlkischer Beobachter, 22. februara 1929, toplo pozdravljajui sporazume. injenica da se Kurija izmirila sa faizmom," pisao je, pokazuje da Vatikan veruje novoj politikoj stvarnosti mnogo vie nego to je to inila prethodna liberalna demokratija sa kojom se nije mogla sloiti." Osvrui se na nemaku situaciju, on je zamerio vostvu Stranke centra zbog njenog upornog pristajanja uz demokratsku politiku. Nastojei da propoveda da je demokratija i dalje u najboljem interesu nemakih katolika, Stranka centra se naglaeno suprotstavlja duhu sporazuma koje je danas potpisala Sveta Stolica." Zakljuak njegovog visokoparnog teksta sadravao je veliku neistinu i predstavljao glasnu najavu buduih prilika: injenica da se Katolika crkva dogovorila sa faistikom Italijom", nastavio je, bez sumnje dokazuje to da je faistiki svet ideja blii hrianstvu nego jevrejskom liberalizmu ili ak ateistikom marksizmu, sa kojim je takozvana Katolika stranka centra tako blisko povezana, na tetu dananjeg hrianstva i naeg nemakog naroda." Uprkos Hitlerovim tvrdnjama, Vatikan ni u kom sluaju nije bio naklonjen Nacistikoj partiji; Sveta Stolica nije podravala ni implicitni ni eksplicitni rasizam nacionalsocijalizma, i upozo-ravala je na mogunost da e ona stvoriti idolatriju zasnovanu na paganskim fantazijama i lanom folkloru. injenica je meutim, bila, da je od vremena Pija IX Vatikan zaista podsticao nepoverenje prema socijaldemokratiji kao prethodniku socijalizma, a time i komunizma. Otuda je vatikanska procena bilo koje politike stranke bila obojena time kako ona stoji u odnosu na komunistiku opasnost. U tom smislu to je neobino, nacistika povezanost u imenu sa socijalizmom bila je dovoljna da izazove sumnju o toj stranci meu nekim naivnim vatikanskim monsinjorima. U L'Osservatore Romano", od 11. oktobra 1930, urednik je izjavio da je lanstvo u Nacionalsocijalistikoj stranci nespojivo sa katolikom saveu", dodajui, kao to je potpuno nespojivo sa lanstvom u socijalistikim strankama svih boja". Meutim, bez obzira na sve, Pije XI i Paeli su procenjivali pokrete na osnovu njihovih antileviarskih uverenja, to je navelo Svetu Stolicu da zabrani Narodnoj stranci da se priblii socijalistima 1924, i time neutralie pokuaje da se obori Musolini. Posle 1930, kada je Stranki centra u Nemakoj vie nego ikada bilo potrebno da se stabilizuje saraujui sa socijaldemokratima, Paeli je vrio pritisak na vostvo Stranke centra da izbegava socijaliste i da sarauje sa nacionalsocijalistima. U meri u kojoj su nacionalsocijalisti objavili otvoren rat i socijalizmu i komunizmu, Pije XI i Paeli su razmatrali prednosti privremenog taktikog saveza sa Hitlerom, to e Hitler u potpunosti iskoristiti kada za to doe trenutak. Uskoro e postati oigledno koliko je ovaj potencijalni savez sa avolom nacizma bio rezultat straha za budunost Crkve u Nemakoj i koliko je to bila taktika da se ostvare ciljevi papstva. KASOV DVOSTRUKI IVOT Paelijevo neposredno i stalno meanje u nemake poslove posle njegovog povratka u Rim, olakao je politiki dvostruki ivot Ludviga Kasa, njegovog najblieg poverenika i uenika, i voe Stranke centra od 1928. im se Paeli smestio u Vatikanu, Kas je poeo da zanemaruje svoje nemake politike obaveze i da putuje tamo-ovamo izmeu Rima i Berlina na zahtev kardinala dravnog sekretara, provodei ponekad itave nedelje u Paelijevom apartmanu. Politika sudbina Nemake zavisila je u velikoj meri od stanovita i delovanja

64

Stranke centra, u kojoj je Kas, kao stranaki voa i kao bliski Paelijev saradnik, imao izuzetnog uticaja. ta je navelo vou Stranke centra da nedeljama sedi na privatnom sastanku sa Paelijem u Rimu? Jedva to je Paeli uao u svoju kancelariju, poetkom februara 1930, ve su on i Kas nastavili zapoeti rad na Nemakom konkordatu, istovremeno nastavljajui pregovore oko Badenskog konkordata.16 U meuvremenu, Paeli je obavestio svog naslednika u berlinskoj nuncijaturi, nadbiskupa ezarea Orseniga, da e stvari u vezi sa visokom diplomatijom i dalje voditi samo on i Kas. Kao to je to bio obiaj u pregovorima, Paeli je naao korisna sredstva za diplomatsko meetarenje. Godine 1930. bilo je to pitanje vojnih kapelana, to je bio problem od sutinske vanosti u to vreme. Da li treba da katoliki kapelani odgovaraju posebno imenovanom vojnom biskupu, ili oni treba da budu pod jurisdikcijom lokalnih biskupa u ijoj dijecezi borave? Vojska se odluila za prvo reenje kako bi izbegla mogui sukob interesa i kako bi mogla da vri kontrolu. Nemaki katoliki biskupi podravali su, prirodno, drugo reenje. Paeli je meutim, ovaj problem video kao vaan adut u pregovorima oko konkordata.17 Otuda je 9. marta bavarski diplomata pri Svetoj Stolici, baron fon Riter, obavestio vladu u Minhenu da je Kas u Vatikanu i da je Paeli traio sastanak po pitanju vojnih biskupa. Sastanak bi se mogao pretvoriti u raspravu o pitanju konkordata sa Rajhom kako bi se obezbedilo ispunjenje umerenih elja Svete Stolice kao ustupak od strane Rajha".18 Kada se izaslanik Rajha pri Vatikanu, Dijego fon Bergen, upoznao sa Paelijevim predlogom, njegov odgovor je bio odsean: Kardinal-dravni sekretar pominje mogunost da se pitanje vojnih kapelana rei u okviru Nemakog konkordata. Prenoenje stvari na tu osnovu se odbija."19 U meuvremenu, u Berlinu, nemaka vlada je imala druge probleme koje je trebalo da reava i Paelijevi predlozi mogli su samo da poveaju njene tekoe. Dok su Kas i Paeli razmiljali o poboljanju konkordata u Rimu, parlamentarna demokratija je bila u ozbiljnoj opasnosti u Nemakoj, zahvaljujui ekonomskoj krizi koja se pogorala posle kraha na Volstritu 1929. To je konano dovelo do izbora od 14. septembra 1930, kada je Hitlerova stranka doivela ogroman uspeh. Unitenje nemake demokratije, tavie, nastavila je koterija monih vojnih linosti, pre svih generala Kurta fon lajhera, veterana koji je pod svoj uticaj doveo predsednika Hindenburga. tienik jednog drugog meetara, generala Vilhelma Grenera, lajher (njegovo ime na nemakom znai skita ili unjalo) pomogao je da se organizuju Frajkori posle Prvog svetskog rata i postao je zvezda koja se uspinjala u novom Rajhsveru, vaskrsloj nemakoj vojsci. Godine 1928, on je kontrolisao obavetajnu slubu i bio je glavni oficir za veze izmeu Rajhsvera i vlade. Godine 1930, smatrali su ga najmonijim ovekom u Nemakoj, sa mreom pijuna, ovlaenjem da prislukuje telefone i utie na tampu. USPON BRININGA Dvadeset i sedmog marta 1930, raspala se velika koalicija pod Hermanom Milerom, zbog nesporazuma izmeu vlade i Rajhstaga oko isplate socijalne pomoi nezaposlenima. Jo jedanput je Stranka centra postala moni posrednik kada je jednog od njenih najpopularnijih poslanika, Hajnriha Brininga, odanog katolika koji se uzdigao preko sindikalnog krila stranke, Hindenburg izabrao za kancelara. Ovaj blagi, etrdesetpetogodinji neenja i ratni heroj, bio je pod snanim uticajem iskustva koje je stekao u rovovima tokom Svetskog rata. Bio je odluan da ojaa jedinstvo zemlje, razrei teret isplate reparacija Saveznicima i ponovo stvori od Nemake vladajuu ekonomsku silu u Evropi. Na nesreu, njegova lina hrabrost bila je jednaka njegovoj kratkovidosti kada je re o realnoj proceni stvari. Poznat pod imenom Kancelar gladi", Brining je predloio niz strogih mera koje su mogle da uravnotee nacionalni budet. Kada je Rajhstag odbio da izglasa njegov paket, u julu 1930, on je uveo

65

ponovo mere, pozivajui se na lan 48. Vajmarskog ustava, koji je omoguio vladi da upravlja predsednikim dekretima. Meutim, u istom lanu, Rajhstag je mogao da ove predsednike dekrete proglasi nevaeim. Pri glasanju, dekreti su bili odbaeni sa 236 glasova protiv i 222 glasa za, to je automatski dovelo do novih izbora. Ishitreni opti izbori u trenutku kada je privreda bila u neredu, pokazali su se ozbiljnim promaajem. etrnaestog septembra 1930, glasovi nacista su porasli osam puta, od 800.000 na 6,4 miliona, ime je Nacionalsocijalistika stranka postala druga po veliini i time dobila mogunost da deli vlast u situaciji sve gore ekonomske krize. Briningova sudbina je bila da gotovo dve godine vodi klimavu manjinsku vladu pomou predsednikih dekreta. Time je blokirao veliku manjinu socijalistikih i nacistikih predstavnika u Rajhstagu, dok je za bolesnu ekonomiju imao sve manje leka. Kad je stupio na dunost u januaru 1930, broj nezaposlenih bio je oko tri miliona. Do decembra te godine, taj broj se popeo na 4.480.000, da bi krajem 1931. taj broj dostigao 5.615.000.20 Dok je Hitler ekao priliku, zanemarivanje parlamentarne demokratije utrlo je put javnom mnjenju da prihvati diktaturu 1933. Pa ipak, Brining je bio, i po karakteru i po svojim namerama, veoma daleko od demagoga. U svom politikom obrazovanju, Brining se u znatnoj meri oslanjao na pojmove solidarnosti koje su istraivali eler i Ercberger. To je pretpostavljalo prenos vlasti na dobrovoljna udruenja, upravu i sindikate, ali se konana politika odluka ostavljala parlamentu zasnovanom na optem pravu glasa. Zalaui se za takav program, on je predstavljao sutu suprotnost odanom katolikom industrijalcu Fricu Tisenu, koji je vodio krstaki rat protiv radnikih sindikata, pokreui korporativistoki politiki model. Navodei encikliku Pija XI Quadragessimo appo (1931), koja je napisana u ast proslave etrdesetogodinjice objavljivanja Rerum novarum Lava XIII, Brining je kritikovao Pija XI da je podrao Tisenovo miljenje, to je papstvo bilo blagonaklono prema korporativnosti italijansko-faistikog stila.21 Brining je tvrdio da je njegova tajna strategija za Nemaku bila da dovede zemlju do ustavnosti britanskog tipa, odnosno do parlamentarne demokratije sa ustavnim monarhom na elu. Jo uvek traje rasprava oko toga u kojoj meri je tano njegovo izlaganje u tim godinama, objavljeno u njegovim memoarima 1970, kao i spor oko alternativa njegovoj strogoj antiinflatornoj politici.22 Neobino je bilo da je Paeli radio sa kancelarom Briningom u okolnostima ekonomske krize i pretee najave politike katastrofe. to se Paelija tie, Briningove mune odgovornosti kao kancelara velike nacije u krizi bile su manje znaajne od njegovog statusa kao poslunog katolika koga je mogao da oblikuje po svojoj volji u nameri da zakljui konkordat sa Nemakom koji bi bio povoljan za Svetu Stolicu. Marta 1931, usred sve veeg privrednog i politikog nereda u Nemakoj, Paeli je kinjio Berlin svojim zahtevima oko konkordata, insistirajui i dalje da Rajh treba da popusti oko kolskog pitanja - to je bio uslov koji nije uspeo da obezbedi u konkordatu sa Pruskom. Za uzvrat, kako je nagovestio, bio je spreman da popusti Rajhu po pitanju vojnih kapelana i njihove lojalnosti vojnim biskupima. Nije udo da nije postojalo raspoloenje u Berlinu za dogovor sa Paelijem, ak ni meu najlojalnijim voama politiara Katolikog centra, osim naravno Ludviga Kasa. Stvari su prevrile meru za Uskrs, kada je nekoliko lanova stranke koje je predvodio ministar unutranjih poslova Jozef Virt, posetilo Rim. Virt je obavestio Paelija da s obzirom na promenljivo stanje u nemakoj politici, zahtevi Svete Stolice ne dolaze u obzir. Na jednom drugom sastanku u Vatikanu, Virt se sukobio sa Pijem XI kada je papa pokuao da ga ubedi da Stranka centra treba da se otcepi od koalicije sa veinom socijalista u pruskom Landtagu. Rasprava je postala toliko una da je Virt besno napustio prijem.23 Paeli se nije pokolebao i odluio je da eka svoj trenutak dok ne bude mogao direktno da se sastane sa Briningom.

66

Prilika za ovaj susret pojavila se u avgustu, kada je Brining doao u Rim na razgovore sa Musolinijem. Brining je doao u Veni grad" 13. jula usred krize najvee nemake banke, do koje je dolo zbog nelikvidnosti Darmtatske i Nacionalne banke. tedie su povukle svoje uloge iz banaka u itavoj zemlji, pa su tako suspendovani svi bankarski poslovi. Kada se 5. avgusta stvar normalizovala, bankovni interes bio je 15 procenata, a interes na depozit nije bio manji od 20 procenata. Suoen sa 4,5 miliona nezaposlenih i sa stalnim opadanjem industrijske proizvodnje i izvoza, Brining se nadao da e ubediti Musolinija da podri Nemaku u vezi sa pitanjem plaanja reparacija. PAELIJEVI SUKOBI SA KANCELAROM Kada je Brining posetio Paelija, pre ugovorene audijencije sa papom, ujutro 8. avgusta 1931, ljutito je razmiljao o gubitku vremena zbog protokola koji ga je obavezivao da se vue puevim korakom kroz beskrajne prostorije sa poasnom gardom u stavu mirno. To je bilo besmisleno za politiare koji su navikli da rade brzo, i kojima je svaki sat bio dragocen." Kancelar je konano proveo 45 minuta sm sa Paelijem u njegovoj kancelariji. Razgovor je poeo veoma prijateljski", prema Briningu, sve dok Paeli nije zahtevao od njega da preduzme korake koji bi samo oteali politiku situaciju u Nemakoj. Brining je zabeleio da je Paeli imao malo razumevanja za njegovo stanje i raspoloenje.24 Poto je Paeli ponovio svoj zahtev - da napravi ustupak po pitanju vojnih kapelana i naknade za tvrde zahteve Vatikana u Nemakom konkordatu - Brining je bio zabezeknut. On je ve obavezao Rajh da vodi takvu politiku koja je nalagala da vojni kapelani odgovaraju vojnom biskupu, i oekivao je bezrezervnu Paelijevu podrku u tome. To pokazuje kakve je razgovore obavio Ludvig Kas, pripremajui ovaj susret u Vatikanu. U svakom sluaju, Brining je bio odluan da u Nemakom konkordatu ne moe biti mesta zahtevu koji bi favorizovao Katoliku crkvu po pitanju kolstva. Rekao sam mu, da s obzirom na krizu u Nemakoj, ja, kao katoliki kancelar, ne mogu da podravam taj zahtev. Veina velikih nemakih drava imala je svoje konkordate i izgledalo je da e se pregovori uspeno zavriti i sa ostalima. Da sam u ovom trenutku pokuao da vrim pritisak po pitanju Nemakog konkordata, to bi izazvalo bes protestanata na jednoj strani i dovelo do potpune zbunjenosti na strani socijalista."25 Iako mu je objasnio politiku stvarnost, Paeli je nastavio da tera po svome. Pouavao je Brininga kako treba ubudue da vodi svoju vladu, savetovao ga je da stvori desniarsku administraciju sa ciljem da se zakljui Nemaki konkordat, i da to treba bezuslovno odmah uiniti."26 Zakljuak je bio da ukoliko je cena za Nemaki konkordat da nacisti i Hitler uu u manjinsku vladu, on bi trebalo da se bez oklevanja dogovori sa njima.27 Kancelar je jo jedanput otrim reima rekao Paeliju da je krivo shvatio politiku situaciju u Nemakoj i iznad svega, sutinski karakter nacizma." Brining se bez sumnje seao svog susreta sa Hitlerom od 5. oktobra, kada je razgovarao sa voom nacista o buduoj saradnji. Hitler je brbljao kancelaru ceo sat, dok su smeekouljai hodali tamo-amo, ispred navodno tajnog sastajalita. Brininga je zapanjilo koliko je puta Hitler upotrebio re vernichten (unititi), i zakljuio je da e glavno Hitlerovo naelo uvek biti prvo mo, pa onda politika".28 Kada se postavilo pitanje niza ugovora izmeu crkve i drave sa protestantima, Paeli i Brining nisu mogli da obuzdaju svoje strasti. Sve vajmarske vlade pozdravile su dogovore sa drugim konfesijama u Nemakoj, koji su napravljeni po modelu Paelijevih konkordata, to je bila politika koju je Brining nameravao da nastavi. Paeli mu je uvijeno rekao da on misli da je neverovatno da katoliki kancelar moe da potpie protestantski konkordat.29

67

Rekao sam mu ljutito", belei Brining, da sam u duhu nacionalnog ustava, na koji sam se zakleo, bio u obavezi da titim interese Protestantske crkve jednako kao i sve druge vere".30 Izgleda da je tom prilikom Paeli dao oduka svom besu, osuujui celokupnu kancelarevu politiku" i pribegavajui pretnji koja sa ove udaljenosti izgleda jednako smena kao to je oigledno bila i samom Briningu u to vreme. Upozoravajui nemakog kancelara, Paeli mu je rekao da je, s obzirom da on nije bio spreman da sarauje, Ludvig Kas bio doveden u nezavidnu situaciju, ime je njegov poloaj u Vatikanu bio oslabljen. Paeli je rekao da e on morati da trai od Kasa da podnese ostavku na poloaj predsednika Stranke centra i da prihvati mali crkveni poloaj u Vatikanu.31 Zapanjeni Brining je odgovorio da, poto je Kas istovremeno svetenik i vodei nemaki politiar, teko da bi moglo da mu protivrei. Nastavio je rekavi, da bez obzira na to, on mora da se suprotstavi svakom pokuaju od strane Vatikana da utie na njegove politike odluke ili da se mea u poslove Stranke centra".32 Prema Briningu, tada je dolo do udne razmene gledita u kojoj je kancelar postavio pitanje Musolinijeve zlokobne povrede odredbi Lateranskih sporazuma, ukazujui na unutranju slabost takvih konkordata u sudaru sa totalitarnim reimima. Prethodnih nedelja, samo dve godine posle potpisivanja Lateranskih sporazuma, Musolini je napadao bezazlenu nepolitiku Katoliku akciju, optuujui Crkvu da se bavi politikom skrivajui se pod vidom svojih verskih udruenja, naroito pokretima mladih. Maja 1931, spaljeni su primerci ,.L'Osservatore Romano" u kojima se kritikovao reim. Faistiki grubijani pretukli su prodavce novina. Tri nedelje pre nego to je Brining doao u Rim, Pije XI je objavio encikliku Non abbiamo bisogno (Nemamo potrebe), to je bila otra optuba na raun faistike vlade zbog njenog nepravednog postupka prema Katolikoj akciji. Znaajno je meutim, da je Pije zasnovao svoj argument na neprihvatljivom zahtevu italijanskog faizma da u potpunosti kontrolie ivot graanina. Groteskna politika stvarnost faizma, meutim, nije bila osuena. U naredne dve-tri godine, isti uzdrani papski protesti protiv nacistikog reima u Nemakoj bie na slian nain selektivni. Razmiljajui o krizi izmeu Vatikana i Musolinijeve vlade, Brining je rekao Paeliju da je svima oigledno da faistiko rukovodstvo ismeva slabosti vatikanskih pretnji povodom stalnih povreda Lateranskih sporazuma". Izjavio je da je video velike opasnosti za Crkvu ukoliko s vremenom doe do prevelikog zbliavanja izmeu Vatikana i italijanskog faizma". Prema Briningu, Paeli je ipak insistirao da Nemaka stranka centra postigne dogovor sa nacistima. Objasnio sam mu", pisao je Brining, da su do sada propali svi pokuaji da se doe do nekog dogovora sa krajnjom desnicom. Paeli nije shvatio prirodu nacionalsocijalizma. S druge strane, iako socijaldemokrati u Nemakoj nisu bili vernici, bili su tolerantni. Ali nacisti nisu bili ni vernici ni tolerantni."33 U tom trenutku, poto je ve kasnio na sastanak sa papom, Brining je morao da napusti Paelija. Tokom audijencije kod pape, kojoj Paeli nije prisustvovao, Brining je sluao dok je Pije XI govorio gotovo bez prestanka, sa zadivljujuom koncentracijom, o linim iskustvima i odnosima koji su ga vezivali za Nemaku". Onda je Pije bacio bombu. Posle mog razgovora sa Paelijem, nisam mogao da verujem svojim uima kada je papa iznenada estitao nemakim biskupima na njihovom jasnom i hrabrom dranju protiv pogrenih naela nacionalsocijalizma." Brining pria da je tada on poeo da govori protiv ideje da se zakljuuju konkordati sa totalitarnim reimima, i da mu je papa dozvolio da nastavi. Iskustvo pokazuje", rekao je Brining Svetom ocu, da konkordati uvek nose rizik da e Crkva, korak po korak, morati da ustukne sve vie u onim oblastima gde je konkordat ostao nedoreen. Moe doi do pravog sukoba, ako svaki katolik instiktivno bude smatrao da mora da se stavi na stranu Vatikana. Nesporazumi oko nejasnih pitanja bie veliki." Brining je smatrao da su njegove primedbe izazvale snaan utisak kog pontifeksa."

68

Na drugom sastanku sa Paelijem te veeri, prilikom susreta kojim e se zavriti svaka budua saradnja izmeu ova dva oveka, Brining je rekao kardinalu dravnom sekretaru o emu je razgovarao sa papom. On mu je otrim" reima rekao da je razmiljao o njihovom prethodnom razgovoru i da je odluio da ostavi po strani pitanje vojnih kapelana i itav Nemaki konkordat svom buduem nasledniku. Na kraju, Brining je ironino primetio da je on bio uveren da e Vatikan bolje proi kod Hitlerovih ruku.... nego kod njega, odanog katolika".34 Brining ili njegov urednik, meutim, nije objavio svoj najpogubniji opis Paelija. U delu rukopisa koji je iseen iz objavljenih memoara, on kae: Svi uspesi (verovao je Paeli) mogu se postii samo zahvaljujui papskoj diplomatiji. Sistem konkordata naterao je njega i Vatikan da prezru demokratiju i parlamentarni sistem... Krute vlade, kruta centralizacija, kruti ugovori trebalo je da uvedu u doba stabilnog poretka, doba mira.35 Te veeri, Brining je otputovao spavaim kolima u Nemaku. Iscrpljen i uzbuen, nisam spavao te noi", pisao je Brining. Na prelazu Brener, pljutala je kia. Izgledalo je veoma hladno. Kas je uao u voz u Insbruku, veoma uznemiren, i zapitao me o mojim razgovorima sa Paelijem. Zbog moje fizike iscrpljenosti, moda sam propustio da mu prenesem otrinu Paelijevih zahteva. Stigao sam u Berlin umoran i zabrinut."36 Uprkos Briningovom sukobu sa Paelijem i njegovom upozorenju Piju XI o kobnim posledicama, papa i Paeli su nastavili da podstiu vostvo Stranke centra da razmatra koristi od saradnje sa nacistima. Katalizator je bio Ludvig Kas, koji je sve vie bivao u Paelijevom drutvu i sve vie izraavao Paelijeva miljenja. Te godine postavilo se pitanje Kasove lojalnosti do te mere, da je on ponudio ostavku na vostvo u stranci. Ovaj gest koji je shvaen kao znak lojalnosti njegovoj stranci, izgleda da je rasprio sumnje i ponuda je odbijena. Ali novembra 1931, Kas je izneo gledite koje je ve iskazao Paeli, a Brining odluno odbacio, da desnica i levica koje nikad nisu saraivale", treba sada da sarauju zbog odreenog cilja za ogranieno vreme."37 Krajem decembra, papa je ponovio sugestiju baronu fon Riteru, bavarskom poslaniku pri Svetoj Stolici, da e saradnja izmeu Crkve u Nemakoj i nacionalsocijalista moda samo privremeno iz specifinih razloga, spreiti jo vee zlo."38 Riter je objasnio u svojoj depei da je preporuka Svetog oca bila isto praktine prirode. Konano, kako bi trebalo da Stranka centra reaguje ukoliko nacisti nastave da jaaju i na kraju stvore vladu? Kao to e dogaaji pokazati, ideja za ovu saradnju, koja je potekla iz kancelarija kardinala dravnog sekretara, bila je neprihvatljiva za katolike biskupe, kler i vernike u Nemakoj. U meuvremenu, iako je bio osujeen u svojim namerama da privoli Brininga da zakljui Nemaki konkordat u avgustu, Paeliju se pruila jo jedna prilika da progura svoju konkordatsku politiku u nemakim dravama. Ovaj put to je bio Baden, gde stvari jo nisu bile razreene, i gde je nadbiskup Karl Fric fon Frajburg, koji je uvek bio otvoreno hladan prema Paelijevim konkordatskim ambicijama, umro 7. decembra 1931. Paeli je odmah iskoristio priliku da otpone sa izbornom procedurom za biskupa. U to vreme, badenska vlada je stajala po strani u neprijatnom sporu izmeu koalicije koju je vodila Stranka centra i socijaldemokrata. Badenski predsednik Stranke centra, Peter For, koji je bio ubeen da bi pritisak da se zakljui konkordat poremetio krhki status quo, zamolio je Paelija da bude obazriv. Boravei u Rimu, For je objasnio Paeliju lino da je najbolji nain da se sauva koalicija i vladajui poloaj Stranke centra, da se konkordat odloi na neodreeno vreme. Zatraio je od Paelija da potvrdi stare dogovore, po kojima se dozvoljavalo lokalno i

69

svetovno diskreciono pravo u izboru novog biskupa, kao to je to dogovoreno izmeu Badena i Svete Stolice u prolom veku. Paeli nije bio nimalo sklon da obrati panju na ovakav nemaki lokalni savet. U oholom pismu Foru, u kome je osudio badensku vladu zbog njenih stavova i namera", on je izjavio da zadovoljavajui odnosi izmeu Crkve i drave mogu da se postignu samo sa novim konkordatom. U jo otvorenijem pismu badenskom Kultusminister-u (ministar vera i obrazovanja), Paeli je izneo moralnu ucenu: Ukoliko vlada ne pristane na predlog da se zakljui konkordat to je bre mogue, Sveta Stolica nema izbora nego da nastavi sa imenovanjem novog biskupa u Frajburgu u skladu sa Kanonom 329, paragrafom 2, novog kanonskog zakonika."39 Pregovori su se vukli do prolea 1932, kada je Paeli sproveo ono to je napisao. On je naimenovao novog biskupa putem papinog dekreta (fiat) ne obazirui se na prava ili elje dijeceze. Desilo se, kako je Kas obavestio Fora u zgradi Rajhstaga sredinom aprila, da je izbor pao na Konrada Grebera, biskupa iz Majsena, koji je bio omiljen u Badenu. to je dugorono bilo jo vanije, Greber, kasnije poznat kao Smei biskup zbog svoje naklonosti prema nacistima, bio je oduevljeni poklonik Paelija i njegove konkordatske politike. Greber je odmah poeo da vri pritisak na vladu u Badenu da to pre zakljui konkordat. Pritisak i pregovori su se nastavili sve do jeseni kada je Paeli konano ostvario svoj naum. Ali For je bio u pravu kada se radilo o politikim posledicama. Posle potpisivanja novog ugovora u Paelijevoj kancelariji, avgusta 1932, dolo je do niza estokih politikih sudara koji su doveli do raskida izmeu socijaldemokrata i badenske koalicije koja je odravala stabilnost u dravi od 1918. Nova koalicija Stranke centra, Nemake narodne stranke i Ekonomske stranke uspela je da sprovede konkordat samo zahvaljujui odluujuem glasu predsednika Landtaga. BRININGOV PAD Dok se Paeli bavio badenskim konkordatom, demokratija u Nemakoj se raspadala u situaciji kada je pet miliona ljudi bilo nezaposleno i kada je zemlja bila izloena brojnim nesmanjenim ekonomskim nevoljama. U velikoj meri zahvaljujui lajherovim spletkama, delimino zahvaljujui Hindenburgovom razoaranju u njega, Brining, kancelar gladi", dao je ostavku 30. maja 1932. lajher i njegovi pajtai iz Rajhsvera ubedili su Hindenburga da na Briningovo mesto postavi Franca fon Papena. Papen je bio armantni aristokrata, poslanik desnog krila Katolike stranke centra, ovek koji se lako kretao u sredini viih vojnih oficira, industrijalaca i veleposednika. Pod lajherovom zatitom, sastavio je vladu kojom su dominirali aristokrati i plutokrati, pri emu je sam lajher za sebe sauvao Ministarstvo odbrane. U isto vreme, bez ikakvog ugleda u Rajhstagu, Papen je ubrzo otuio od sebe vlastitu stranku, Katoliki centar. Ludvig Kas, jo uvek ef stranke, ve ranije mu je rekao da on nee da doe na Briningovo mesto, dok je Papen obeao Kasu da ga nee imenovati u vladu. U trenutku kad je bio najpotrebniji svojoj stranci, Kas se mrzovoljno povukao u utoite u Alto Adie da pie raspravu o Lateranskim sporazumima. U meuvremenu, Papenov prvi korak je bio da raspusti Rajhstag, zakazujui nove izbore za 31. juli. Njegov drugi korak bio je da skine zabranu koja je bila stavljena na rad SA, Hitlerove smeekouljae. Bilo je to estoko leto uoi novih izbora. U junu je izbilo na stotine sukoba u zemlji, a bilo je i mnogo mrtvih u ulinim sukobima izmeu nacista i komunista. Optuujui komuniste za najgore nasilje u Pruskoj, Papen je njenu vladu uinio odgovornom, privolevi Hindenburga da ga ovlasti da otpusti pruskog ministra, preuzimajui izvrnu vlast kao Reichskommissar. Dve nedelje kasnije, nacisti su odneli ubedljivu pobedu na izborima za Rajhstag, dobivi 37,4 posto glasova naspram veinskih socijalista koji su dobili 21,6 posto i Stranke centra sa 16,2

70

posto. Komunisti su dobili 14,5 posto glasova. Teorijski, Nemakom se vie nije moglo upravljati, poto su dve stranke koje su htele da srue Vajmarski ustav - nacisti i komunisti gotovo imale veinu u Rajhstagu. Meutim, gruba stvarnost bila je da su nacisti postali pojedinano najvea politika snaga u Nemakoj, sa 230 mesta, sa glasakom snagom od 13.700.000 glasova, i privatnom vojskom od 400.000 smeekouljaa i crnokouljaa. Posle julskih izbora, nemaka hijerarhija je nastavila da igoe naciste i da ponavlja svoje optube u objavljenim zapisnicima sa biskupske konferencije u Fuldi, odranoj u avgustu. Sve dijecezanske vlasti zabranile su ulanjivanje u ovu stranku", pisalo je u dokumentu. Nacistiki zvanini program, rekli su biskupi, sadri lanu doktrinu", a izjave brojnih predstavnika su suprotne veri". Konano, govorilo se, zajednika ocena katolikog klera, bila je da ukoliko stranka dobije monopol da vlada u Nemakoj, to ona tako arko eli, interesi katolika postae krajnje neizvesni".40 Meutim, za desniara Papena, koalicija sa Hitlerom davala je najbolje izglede za njegov ostanak na dunosti kancelara. Koalicija koja je ukljuivala nacionalsocijaliste takoe se dopadala Paeliju, iako iz sasvim drugih razloga. On je jo jedanput pokuao da onemogui stvaranje koalicije kako bi blokirao socijaliste i spreio boljevizam u Nemakoj. Ne bi li Stranka centra uradila dobro kad bi se povezala sa desnicom", upitao je barona fon Ritera, i da tamo trai koaliciju koja e da odgovara njenim naelima?"41 Kako bilo, vie da podri ustavnu vladu nego da prigrli politiku nacista, Stranka centra je konano razmotrila pregovore za koaliciju sa Hitlerom tokom avgusta i septembra, to je bio proces koji je katoliki Der Gerade Weg" okarakterisao kao bajku o vukovima i ovcama". Hitler je, meutim, igrao na velike uloge, odbijajui da prihvati bilo kakvo drugo reenje osim potpune vlasti. On je eleo kancelarski poloaj i glavna ministarska mesta za svoju stranku. Hindenburg, meutim, nije iao tako daleko, kritikujui Hitlera zbog njegovog omalovaavanja ustava. U meuvremenu, dok su se demokratske institucije u Nemakoj pribliavale krahu za vreme Papenovog kancelarstva, Ludvig Kas je zavravao svoju raspravu o politikom znaaju Lateranskih sporazuma. Verovao je da njegova razmiljanja o ovom pitanju imaju znaaja za odnose izmeu Crkve i drave ne samo u Italiji ve i kod kue.42 Imajui u vidu bliske odnose izmeu Paelija i Kasa, rasprava otkriva Paelijeva razmiljanja u tom trenutku. Kas je tvrdio da je pakt sa Musolinijem bio idealan dogovor izmeu moderne totalitarne drave i moderne Crkve, sporazum u kome je glavno pitanje bilo da drava prihvati Kodeks kanonskog prava za katolike graane. Autoritarna crkva", rezonovao je, treba da razume 'autoritarnu' dravu bolje od drugih." Musolini je reio pitanje na naelu hijerarhijske koncentracije moi pod neogranienom voljom Duea, mada, objanjavao je Kas, ne bi imalo smisla da se Due uplie u detalje kanonskog prava. Niko ne bi mogao bolje da razume zahtev za sveobuhvatnim zakonom, kakav trai Crkva, nego diktator koji je u svom delokrugu uspostavio radikalnu, neprikosnovenu i nespornu, hijerarhijsku faistiku graevinu." Nigde nije ideologija papskog primata, ozakonjena tek petnaest godina ranije u Kodeksu kanonskog prava iz 1917, bila tako jasno uporeena sa faistikim naelom voe -fhrerprinzip - niti se igde iskrenije naglaavala potreba za povlaenjem iz socijaldemokratije. Nezamislivo je da je lanak bio napisan bez prethodne konsultacije sa Paelijem ili barem bez njegovog neposrednog nadzora i odobrenja. Naime, prema samom kodeksu, Kas je morao da trai dozvolu svog neposrednog nadreenog da bi mogao da ga objavi. U stvari, Paelijev duh se osea u svakom redu ovog manifesta o odnosima Svete Stolice i faistike drave, koji je objavljen u trenutku kada je odluka o sudbini Katolike crkve u Nemakoj bila u potpunosti u rukama Paelija. 8. HITLER I PAELI

71

Samo je diktator mogao da prihvati takav konkordat kakav je traio Paeli. Samo lukavi diktator kakav je bio Hitler mogao je da smatra konkordat sredstvom za slabljenje Katolike crkve u Nemakoj. Kada je sve bilo zavreno - kada su Paeli i Hitler stigli do svog kobnog dogovora jula 1933 - svaki od njih je izrazio svoje vienje o znaaju ugovora. Jaz izmeu njihovih ciljeva bio je upeatljiv. Piui Nacistikoj partiji 22. jula, Hitler je izjavio: injenica da Vatikan zakljuuje ugovor sa novom Nemakom znai da Katolika crkva priznaje dravu nacionalsocijalista. Ovaj ugovor celom svetu pokazuje jasno i nesumnjivo da je lana tvrdnja da nacionalsocijalizam ima neprijateljski stav prema religiji."1 etrnaestog jula, za vreme sednice vlade posle potpisivanja prvog nacrta konkordata, Hitler je saoptio svojim ministrima ta je sutina tog moralnog pristanka. U Nemakom konkordatu Rajhu je data prilika", belee se Hitlerove rei u stenografskim zapisima sa sednice, i stvoreno je odreeno poverenje to e biti od posebne vanosti u predstojeoj borbi protiv meunarodnog Jevrejstva."2 im se upoznao sa pismom od 22. jula, Paeli je otro odgovorio u napisu objavljenom 26. i 27. jula, u L'Osservatore Romano". Prvo je kategoriki odbio Hitlerovu tvrdnju da konkordat podrazumeva moralno odobravanje nacionalsocijalizma. Zatim je naveo ta je bio pravi cilj njegove konkordatske politike. To je jedan jedini cilj koji se provlai kroz Paelijevu diplomatsku politiku poev od Srpskog konkordata iz 1913, do zakljuenja Nemakog konkordata iz 1933. Treba naglasiti, pisao je, da je Kodeks kanonskog prava osnova i sutinska zakonska pretpostavka konkordata". To je znailo ne samo zvanino priznanje (od strane Rajha) crkvenog zakonodavstva, ve i prihvatanje mnogih odredaba tog zakona i zatitu svih crkvenih zakona." Sveta Stolica je ovim dogovorom, pisao je, u potpunosti ostvarila istorijsku pobedu. Ugovor ni u kom sluaju nije znaio da Sveta Stolica odobrava nacistiku dravu, ve naprotiv, da drava u potpunosti priznaje i prihvata crkveni zakon. Naglaeno protivreni ciljevi Paelija i Hitlera bili su tragian podtekst konkordatskih pregovora koji su voeni potpuno skriveni od episkopata i katolikog laikog vostva tokom 60 meseci Hitlerovog uspona do vlasti. HITLEROV USPON Hitlerov put do vlasti iao je preko brojnih vlada koje su se sve vie udaljavale od parlamenta i time postajale sve manje demokratske. Na prvoj sednici Rajhstaga 12. septembra 1932, Franc fon Papen, simpatizer nacista, suoio se sa izglasavanjem nepoverenja i odmah je sazvao nove izbore za 6. novembar. U meuvremenu, obavljao je dunosti kancelara, napadan i od nacista i od komunista, koji su bili jedinstveni samo u svom preziru prema demokratskoj politici. Novi izbori, peti u toj godini, ponovo su izbacili naciste kao najveu stranku; ipak, glasovi su im opali za dva miliona i znaajno im je opalo lanstvo, to je ukazivalo da su moda gubili zamah. Krajem 1932, izgledalo je da je nacistika veina u parlamentu bila nedovoljna; i dok je Hitler oklevao da ue u koaliciju da bi obezbedio parlamentarnu veinu, Hindenburg je takoe oklevao da mu ponudi poloaj kancelara. U isto vreme, ni Rajhsver ni industrijalci nisu bili spremni da prihvate jo jednu vladu u kojoj bi dominirali socijalisti. Tako se Katolika stranka centra nala gurnuta u stranu, nesposobna da pronae partnera u vladi; nesigurna u svoj sledei korak, ali odluna da podri ustav. Drugog decembra, predsednik Hindenburg prihvatio je Papenovu ostavku i meetar lajher je za kratko postao kancelar, najavljujui svoju ambiciju da razbije naciste u Rajhstagu i stvori novu koaliciju u kojoj e biti jedan deo nacionalsocijalista, ali bez Hitlera. Meutim, i pored svih svojih mahinacija, lajher nije bio u stanju da stvori trajniju vladu od Papenove.

72

U novoj godini, posle razgovora sa Hitlerom, Papen je predloio Hindenburgu formulu po kojoj bi Hitler dobio kancelarski poloaj, dok je on, Papen, imao nameru da zadri stvarnu mo, povlaei poteze iza scene, na poloaju vicekancelara. Mada je Hindenburg bio skeptian prema Hitleru, izgleda da je Papenov plan titio nemakog predsednika od izlaganja moguem skandalu u vezi sa zloupotrebom pomoi zemljoposednicima i izbegavanjem plaanja poreza na imovinu. Na tako jeftin nain, Hitler je doao na vlast. Hitler je poloio zakletvu kao kancelar 30. januara 1933, zajedno sa Hermanom Geringom, koji je bio ministar avijacije i pruski ministar unutranjih poslova. Gering je sada kontrolisao policiju u Pruskoj i time dobio ogromnu mo za vrenje prinude, to e on iskoristiti narednih nedelja kada krene u ienje stranakih protivnika. Novi ministar odbrane, sa velikim uticajem u vojsci, bio je general Verner fon Blomberg, nacistiki simpatizer koga je opinila Hitlerova harizma. Alfred Hugenberg, voa ultrakonzervativne Nemake nacionalne narodne stranke (DNVP), imao je dvostruku ulogu ministra privrede i ministra poljoprivrede. Hitler, meutim, nije hteo da pristane ni na kakvu podelu vlasti. Odmah je zakazao nove izbore za peti mart, i poeo da koristi svoj poloaj kancelara da kontrolie medije, da tlai opozicione demokratske stranke, i da zapone progon Jevreja i leviara". Dvadeset sedmog februara, dolo je do poara u Rajhstagu, za koji je Hitler odmah optuio holandskog komunistu. U antikomunistikoj histeriji koja je usledila, Hindenburg je ovlastio Hitlera da suspenduje odredbe Vajmarskog ustava o graanskim pravima, to su bile mere koje je Hitler iskoristio da pojaa svoju izbornu kampanju u elji da obezbedi apsolutnom veinu i tako osigura mandat za diktaturu. Meutim, na izborima od petog marta, Hitler ipak nije uspeo da obezbedi apsolutnu veinu za nacionalsocijaliste. Ali sa privremenim saveznicima u liku Hugenbergovih desniarskih naciona-lista, on je uspeo da skrpi veinu od 52 procenta, obezbeujui 340 od 647 mesta u Rajhstagu. Sa konanih 88,7 procenata, nacisti su dobili vie od sedamnaest milona glasova. Socijalisti su pali na 18,3 procenta glasova, a Katoliki centar koji je hrabro vodio kampanju naspram iroko rasprostranjenog nacistikog zastraivanja, ostao je zadivljujue vrst sa 13,9 procenata, dobivi u stvari, jo tri mesta u Rajhstagu. Dakle, sve do marta 1933, nemako katolianstvo sa svoja 23 miliona vernika, i dalje je predstavljalo snano, nezavisno demokratsko birako telo, koje je, zajedno sa katolikom hijerarhijom, ostalo vrsto u svojoj osudi nacionalsocijalizma. Mada Stranka centra nije imala pouzdane saveznike sa kojima bi mogla da napravi koaliciju, i stoga nije mogla da doe na vlast, Hitler se bojao reakcije iz tvrave politikog katolianstva kao celine. Ta grupa je, prirodno, bila daleko vea od glasakog tela same Stranke centra, sa irokim vezama i udruenjima na mnogim nivoima irom zemlje. Zbog svoje davno donete odluke da izbegne novi Kulturkampf i s tim u vezi rizik uspenog katolikog otpora ili odbojnosti, Hitler nije nameravao da neposredno napadne biskupe. Ipak, neto se moralo uiniti kako bi se oni onemoguili i upravo su tu Paelijeve ambicije oko Nemakog konkordata pritekle Hitleru u pomo. Sa Hitlerovog stanovita, idealno reenje za katoliku opasnost bio je upravo dogovor na vrhu sa Vatikanom, u svemu slian Lateranskim sporazumima, koji su stavili van zakona katoliko po-litiko delovanje u Italiji i uspeno ukljuili crkvu u faistiku Italiju. Prema Hitlerovom vienju stvari, takav ugovor ograniie slobodu Katolike crkve na versku praksu i obrazovanje u zamenu za povlaenje katolika, na insistiranje same Svete Stolice (i po uslovima koje e diktirati nacistiki reim), iz drutvenog i politikog delovanja. Pa ipak, do Nemakog konkordata nikad ne bi dolo da biskupi nisu pristali da se odreknu svojih osuda nacionalsocijalizma. Niti bi bilo Nemakog konkordata da nije Stranka centra, pre svog povlaenja, dala legalitet izglasavanju Zakona o posebnim ovlaenjima koji e omoguiti Hitlerovu diktaturu. Kroz period Vajmarske Republike, nijedna vlada nije bila ni blizu da prihvati Paelijeve uslove za zakljuenje konkordata. Samo zahvaljujui diktatorskoj

73

prisili, sa Firerom koji je neposredno radio sa dravnim sekretarom Paelijem u papino ime, takav ugovor je mogao da postane stvarnost. Na prvoj sednici vlade posle izbora, odranoj sedmog marta, Hitler je otkrio svoju zabrinutost zbog snage katolianstva. Tada je rekao ministrima da se Stranka centra moe poraziti jedino ako se Vatikan uveri u potrebu da je raspusti.3 Kada je Hitler postavio pitanje Zakona o posebnim ovlaenjima, Papen je pomenuo razgovor koji je prethodnog dana vodio sa Ludvigom Kasom. Po Papenovim reima, Kas, koji nita nije zapoinjao bez Paelijevog odobrenja, ponudio je potpun razlaz sa prolou" i saradnju njegove stranke". Dogaaji e pokazati do koje e mere Kas, ili bolje rei Paeli, povui znak jednakosti izmeu podrke Zakonu o posebnim ovla-enjima i poetka pregovora za Nemaki konkordat. U isto vreme, ovi dogaaji e otkriti do koje su se mere konci vukli iz Dravnog sekretarijata u Vatikanu. Nagovetaj da je Paeli ispitivao Hitlerovo raspoloenje, pojavio se 13. marta, nedelju dana posle prve sednice Hitlerove vlade. U noti nemakom izaslaniku u Vatikanu, Paeli je upozorio Firera na nedavne rei hvale koje je papa izgovorio povodom napada kancelara Rajha na boljevizam. Izaslanik je rekao da su u Dravnom sekretarijatu sugerisali da se ovi komentari mogu uzeti kao indirektna podrka akciji kancelara Rajha i vlade, protiv komunizma".4 Uprkos ovim laskavim znakovima iz Paelijeve kancelarije, nemaki biskupi su, kao i uvek, u veini bili protiv Hitlera. Kardinal Mihael fon Faulhaber iz Minhena, koji je bio prisutan u Vati-kanu kada je papa dao ove primedbe na konzistoriju kardinala, zabeleio je da su svi prisutni bili zapanjeni: Sveti otac to tumai iz daljine. On ne razume o emu se tu radi, ve misli samo na krajnji cilj."5 Kardinal Faulhaber je toliko bio uznemiren zbog perspektive katolika pod Hitlerom, da je 10. marta pisao predsedniku Hindenburgu, rekavi mu da je strah uao u iroke krugove katolikog stanovnitva".6 Osamnaestog marta, tavie, kada je Papen posetio kardinala Bertrama da ga pita da li je dolo do promene raspoloenja meu biskupima, predstavnik hijerarhije je rekao Papenu da se uopte nita nije promenilo; u stvari, dodao je prelat, ako treba da doe do neke promene, onda bi ona trebalo da doe od strane voe nacionalsocijalista".7 Ovo je samo povealo Hitlerovu zabrinutost. Ali put za Hitlera nije bio ni u njegovim odnosima sa biskupima niti u kolektivnom vostvu Stranke centra, ve u predsedniku stranke, Ludvigu Kasu, kao Paelijevom nezvaninom predstavniku u Nemakoj. U danima posle martovskih izbora, iako je bio voa velike parlamentarne stranke iji se raspad oekivao, Kas je postao neobino pasivan i odbojan. Na sastanku stranke u Kelnu, nedelju dana posle izbora, Hajnrih Brining, bivi kancelar, zatraio je od stranke da ne podrava neto to je bilo tako protivustavno kao to je bio Zakon o posebnim ovlaenjima. Prema svedoku koji je vodio zapisnik sa diskusije, Kas koji nije hteo da iskae svoje miljenje o toj stvari, udario je o sto i uzviknuo, Jesam li ja voa stranke? Ako nisam, ko je?" Pisac je onda postavio pitanje: Nije li Kas u svojim pregovorima sa Hitlerom moda dao ovome neka obeanja zbog kojih je morao da bude tako odluan."8 Kao to je primetio istoriar Oven edvik, Kasova uloga u glasanju stranke za Zakon o posebnim ovlaenjima, marta 1933, jedan je od najkontroverznijih poteza u nemakoj istoriji".9 Kas je zaista duboko zaao u pregovore sa Hitlerom, kao to je bio i u bliskim dodirima sa Paelijem u Rimu. Izgledalo je da su obe strane bile zadovoljne tokom razgovora. To je ilo do te mere, da je na sednici vlade od 15. marta, Hitler najavio da on ne oekuje tekoe oko postizanja dvotreinske veine koja bi podrala Zakon o posebnim ovlaenjima. Posle pet dana, Gebels je zapisao u svom dnevniku da e Stranka centra prihvatiti taj zakon". (Godine 1937. Gebels je izjavio u svom listu Der Angriff, da je Kas pristao na Zakon o posebnim ovlaenjima, u zamenu za pristanak vlade da pregovara o Nemakom konkordatu sa Svetom Stolicom).10

74

Kada se Kas suoio sa lanovima parlamentarne grupe Stranke centra 22-23. marta u Berlinu, pre kritinog glasanja u Rajhstagu o Zakonu o posebnim ovlaenjima, on je zatraio od njih da podre predlog, kako bi izvrili moralni pritisak na Firera i njegova data obeanja Katolikoj crkvi - obeanja za koje je on bio uveren da e ih Hitler dati napismeno (iako do pisanih obeanja nikad nije dolo). Brining je izjavio da on nikad ne bi glasao za predlog, poto je taj zakon najmonstruoznija odluka koja je ikad traena od parlamenta". U svom govoru u Rajhstagu, Hitler je najavio svoju odluku da postigne sporazum sa Vatikanom. Pridavao je najveu vanost, izjavio je, daljem negovanju i jaanju prijateljskih odnosa sa Svetom Stolicom". Prema Briningu, Kas je tvrdio da je Hitlerovo obeanje najvei uspeh koji je postignut u nekoj zemlji za poslednjih deset godina, u meudravnim odnosima".11 Reenica podsea tano i za-straujue, (kao da je napisana u govoru), na rei koje je izgovorio Paeli etrnaest godina ranije, kada je predao svoje akreditive predsedniku Rajha Ebertu: Posvetiu svu svoju snagu negovanju i jaanju odnosa izmeu Svete Stolice i Nemake." Hitlerova izjava bila je jasan nagovetaj dogovorenog sreivanja odnosa sa katolianstvom, o emu e na vrhu pregovarati zvaninici u Berlinu i Rimu. Posle govora, manjina koju je predvodio Brining energino se zalagala protiv toga da se Hitleru ustupe zakonska sredstva da zavede diktaturu. Ali prilikom glasanja, samo etrnaest od sedamdeset i etiri poslanika usprotivilo se zakonu. Kas se tada saglasio sa manjinom iz razloga mogue opasnosti za njihovu linu sigurnost; Brining je govorio o ostavci na poslaniko mesto; a Virt je, sa suzama, ponudio da mu se pridrui. Konano, poto su sasluali razliita gledita katolikih unionista u delimino razorenoj zgradi Rajhstaga, Brininga su ubedili da e razdor u Stranci centra unititi svaku mogunost budueg katolikog otpora verskim progonima.12 Da bi obezbedila disciplinovan i zajedniki stav kao stranka, manjina se konano saglasila sa veinom. Oni su se pridruili svojim kolegama i proli kroz bataljone podsmeljivih jurinika do operske kue Krol, gde su glasali. Podrka koju je Stranka centra dala Zakonu o posebnim ovlaenjima, liila je na priznanje da je Kas koji je sve vreme bio u tesnoj vezi sa Hitlerom, bio u najboljem poloaju da donese presudu o sporu. Zakon koji je usvojen tog dana sa 441 naspram 94 glasa (samo socijaldemokrati su bili protiv), dao je Hitleru dovoljnu veinu glasova da usvaja zakone bez odobrenja Rajhstaga i da zakljuuje ugovore sa stranim zemljama (od kojih e prvi ugovor biti onaj sa Paelijem). Po zakonu je vlast predsednika trebalo da ostane neprikosnovena, ali detaljne odredbe dokumenta uinile su ovu klauzulu besmislenom. Sledeeg dana, ne obavestivi nikoga u svojoj stranci o svojoj nameri ili cilju, Kas je otputovao vozom u Rim na tajne razgovore sa Paelijem. Posle dve godine, Kas je u jednom pismu nemakom izaslaniku u Vatikanu, potvrdio kakva je bila stvarna veza izmeu njegove podrke Zakonu o posebnim ovlaenjima i budueg Nemakog konkordata: Odmah nakon usvajanja Zakona o posebnim ovlaenjima, u ijem prihvatanju sam ja igrao pozitivnu ulogu na osnovu nekih garantija koje mi je dao kancelar Rajha (opte politike garantije kao i garantije kulturne politike), 24. marta, otputovao sam u Rim... Kako bih objasnio gledita koja sam izneo u Rajhstagu 23. marta, eleo sam da razjasnim situaciju nastalu posle izjave kancelara Rajha i da ispitam mogunosti sveobuhvatnog sporazuma izmeu Crkve i drave."13 U meuvremenu, Hitlerova lukava izjava u Rajhstagu u kojoj je obeao bliske odnose sa Svetom Stolicom, u stvari, ve nagovetavajui da su ti odnosi poeli da se ostvaruju, zbunila je nemake katolike biskupe koji su prethodnih nedelja bili u dilemi zbog brojnih optubi i obeanja od strane vlade. Obraajui se naciji preko radija, Hitler se pozvao na Boga i uveravao ljude da e hrianstvo biti osnova na kojoj e obnoviti zemlju. Dvadeset i prvog marta, Hitler je objavio notu u kojoj je izjavio da je veoma oaloen" to ne moe da prisustvuje verskoj slubi pomirenja na Dan Potsdama zbog toga to katoliki biskupi odbijaju da daju sakramente katolikom nacistikom vostvu. Tako je na biskupe izvren

75

pritisak da daju nekakav odgovor novom kancelaru; ali dok su neki smatrali da bi bilo korisno opozvati optube koje je izrekla stranka, jedan broj prelata, zajedno sa kardinalom ulteom iz Kelna i biskupima Ahena, Limburga, Trira, Minstera i Paderborna, zahtevao je da se optube obnove i pojaaju. Meutim, Hitlerova izjava u Rajhstagu od 23. marta, i pristajanje Stranke centra zajedno sa naglaenim uveravanjima vlade, oslabila je odlunost kljunih biskupa. Uz to, postojali su i signali iz Rima, koji su dolazili iz Paelijeve kancelarije. Kardinal Faulhaber je 24. marta poslao pismo biskupima svoje konferencije na jugu Nemake: Moram se posle onoga to sam saznao na najviim mestima u Rimu - a to vam sada ne mogu preneti uprkos svemu, ponaati mnogo tolerantnije prema novoj vladi koja danas ne samo da je u poloaju vlasti - to nai principi ne mogu da promene - ve koja je ovu vlast dobila na zakonit nain."14 Pominjanje ustavne zakonitosti Hitlerove vlade prvo je zabeleeno u L'Osservatore Ro-mano". Otuda je legalitet koji je Hitler traio, a koji je Kas odobrio, sa Paelijevim nagovorom, sada postao podsticaj koji e da ubedi katolike biskupe da podre Hitlerov reim. Istog dana, predstavnik hijerarhije, kardinal Bertram, razdelio je nacrt pomirljive izjave biskupima na razmatranje. Vratolomna brzina, kojom se trailo od biskupa da odgovore, zbunjuje do dananjeg dana. Ludvig Folk, jezuitski istoriar tog perioda, nagovestio je u svom originalnom istraivanju tih dogaaja, da je pritisak doao sa drugog mesta", mislei na Vatikan. Papen je, tvrdio je on, proveo vaan vikend ubeujui Bertrama da biskupska javna izjava pomirenja moe pomoi u procesu pregovora oko Nemakog konkordata, dok bi u suprotnom dolo do zastoja u tom poslu. U ovoj fazi Papen je ugovorio u Rimu sastanak sa Paelijem koji je radio sa Kasom na buduem dogovoru sa Hitlerom. Protestantske crkve irom Nemake formalno su 26. marta priznale da prihvataju Hitlera i njegov reim. Protestanti koji su posmatrali kako Vatikan dogovara konkordat sa Hitlerom, sada su traili i nastojali da dobiju slian dogovor za sebe po katolikom uzoru. Usaglaena izjava biskupa, pomirljiva prema nacistima, bila je urno objavljena 28. marta, irom zemlje. U njoj je bilo nekih rezervi, ali ona je ukazivala, uprkos oitim nedoreenostima, na porazno prihvatanje od strane biskupa. Ne povlaei miljenje koje smo dali u naim ranijim izjavama u vezi sa izvesnim verskoetikim pogrekama, episkopat veruje da moe da prihvati sa poverenjem da su navedene opte zabrane i upozorenja postala nepotrebna. Za katolike hriane, kojima je glas Crkve svetinja, u ovom momentu nije potrebno da se uputi posebno upozorenje da budu lojalni zakonitoj vlasti i da savesno ispunjavaju graanske dunosti, odbacujui u naelu svako nezakonito ili subverzivno ponaanje.15 Nacistika tampa je s dobrodolicom pozdravila izjavu kao podrku Hitlerovoj politici, ne razjanjavajui nedoreenost koju je ostavila hijerarhija. Politiari Stranke centra bili su zapanjeni, jer je izgledalo kao da biskupi govore da su im nacisti drai od Katolike stranke centra. Reakcija katolikih vernika bila je: iroko rasprostranjena zbunjenost i oseanje izdanosti. Tipian odgovor dao je otac Franciskus Stratman, stariji katoliki kapelan sa Berlinskog univerziteta, koji je 10. aprila pisao kardinalu Faulhaberu: Due blagonaklonih ljudi su zbunjene to je posledica tiranije nacionalsocijalista, i ja samo beleim injenicu kada kaem da je autoritet biskupa meu nebrojenim katolicima i nekatolicima, uzdrman kvaziodobravanjem nacionalsocijalistikog pokreta."16 Poto se vratio s razgovora koje je vodio sa Paelijem poetkom aprila, Kas je objavio uvodnik u kome je pozdravio Hitlerov govor u Rajhstagu, kao logian nastavak ideje jedinstva" Crkve i drave. On je izjavio da je zemlja bila u procesu evolucije gde su neosporno velike formalne slobode" Vajmarske Republike morale da ustupe mesto strogoj i

76

bez sumnje privremenoj, velikoj dravnoj disciplini" u svim oblastima ivota. Stranka centra, nastavio je, obavezna je da sarauje u tom procesu kao sejaica budunosti".17 Kao da je eleo da opravda neobinu lakou i brzinu kojom je hijerarhija potvrdila reim i da u tome istakne ulogu Paelija, Faulhaber je napisao 20. aprila, da su biskupi dovedeni u ovu tra-ginu situaciju zbog stava Vatikana".18 Meutim, Vatikan je, u linosti Euenija Paelija, bio daleko od toga da do kraja prihvati Hitlerovu nameru da uniti politiko katolianstvo u Nemakoj. BOJKOT JEVREJA Posle izjave biskupa, Hitler je odmah za 31. mart sazvao radni komitet o odnosima Crkve i drave, to je nateralo Kasa da se hitno vrati iz Rima i da se bori za zatitu katolikog obrazovanja. Datum odravanja komiteta bio je znaajan, poto je prvog aprila zapoeo nacistiki bojkot jevrejskog biznisa irom zemlje. To nije bio prvi nagovetaj buduih proganjanja. Nedelju dana ranije, trideset smeekouljaa provalilo je u jevrejske kue u malom gradu na jugozapadu Nemake, sakupilo stanovnike u gradsku venicu i pretuklo ih. Napad su ponovili u susednom gradu, od ega su dva oveka umrla. Bojkot je ipak bio neto drugo. Po reima Saula Fridlendera, to je bila prva velika proba na nivou cele zemlje, o tome kakav je stav hrianskih Crkava prema poloaju Jevreja pod novom vlau".19 Pa ipak, dok je Hitler raspravljao sa hrianskim pred-stavnicima o buduim odnosima izmeu njegovog reima i crkava, posle ovog prvog sistematskog i sveopteg progona Jevreja, nije bilo nijedne rei protesta ni iz Nemake niti iz Rima. Minhenski kardinal Faulhaber, govorei o napadu nacista na Jevreje, nadugako je pisao Paeliju, tvrdei da je protest besmislen poto bi on samo proirio borbu i na katolike. Jevreji", rekao je Paeliju, mogu sami sebi da pomognu." Pa ipak, nastavio je, posebno je nepravedno i bolno da se na ovaj nain Jevreji, ak i oni koji su pokrteni pre deset ili dvadeset godina i koji su dobri katolici... zvanino i dalje smatraju Jevrejima, i kao lekari ili advokati gube svoja radna mesta". Paelijev odgovor nije zabeleen, i nema naznaka u njegovim buduim uputstvima da je izrazio neslaganje sa kardinalom. U odgovoru na molbu da intervenie u odbranu Jevreja te iste nedelje, kardinal Bertram je naglasio da postoje neposredni problemi koji su mnogo vaniji: kole, izdravanje katolikih udruenja, sterilizacija". U zakljuku, ponovio je istu misao: Jevreji su", izjavio je, sposobni da sami sebi pomognu."20 Meu hiljadama pojedinaca koje je pogodio bojkot Jevreja, bila je Edit tajn, nemakojevrejski filozof. Ona je bila pod uticajem Maksa elera sa Univerziteta u Frajburgu, gde je radila doktorat pod naslovom O problemu empatije". Od svojih mladalakih godina, tajnova je bila ateista. Hrianstvo ju je, potom, u prvo vreme privuklo emocionalno, da bi ta privlanost postala sasvim druge vrste posle itanja autobiografije svete Tereze iz Avile, karmelitske mistiarke iz esnaestog veka. Ona je pisala da je njen povratak Bogu uinio da se ponovo osea kao Jevrejka", i mislila je da je njeno preobraanje u hrianstvo postojalo ne samo u duhovnom smislu, ve i u smislu krvi". tajnova se pokatoliila 1922, a aprila 1933, kada je dolo do bojkota, ona je bila primljena za profesora filozofije na Nemakom institutu za naunu pedagogiju u Minsteru. Aprilski dekret protiv Jevreja onemoguio mu je da dobije to mesto. Oktobra 1933, ona je ula u samostan Karmelianki u Kelnu, uzevi ime sestra Tereza Benedikta od Krsta. Iz klostera je pisala strasno pismo Piju XI molei ga da osudi mrnju, progone i irenje antisemitizma uperenog protiv Jevreja, bilo kada i bilo od koga". Njeno pismo ostalo je bez odgovora. Tek posle etiri godine on je izdao zakasnelu encikliku o antirasizmu, Mit brennender Sorge.

77

PAPEN I KAS U RIMU U meuvremenu, do drugog aprila, rasprava u Hitlerovom radnom komitetu o odnosima crkve i drave dovoljno je napredovala da bi papski nuncije u Berlinu obavestio Paelija da vicekancelar Papen, eli da doe u Rim i razgovara s njima pre Uskrsa. Kao to se videlo, Paelija je Faulhaber detaljno obavestio o otpoinjanju progona Jevreja upravo u trenutku kada je trebalo da krene u ozbiljne pregovore o konkordatu sa onima koji su inili te zloine. tavie, Nemaki konkordat je sada trebalo da one probleme koji su mnogo vaniji" preuzme iz ruku nemakih katolika i stavi ih u ruke Pija XI, ili bolje rei, njegovog poverljivog dravnog sekretara. Stoga nije nikakvo udo da su se katoliki biskupi oseali tako malo odgovorni za sudbinu Jevreja kada im je Sveta Stolica poverila tako malo odgovornosti za sudbinu njihove vlastite Crkve. Sedmog aprila uvee, Papen je otputovao u Veni grad", poverivi efu Vatikanskih poslova u Ministarstvu inostranih dela da je nameravao da trai, kao jedan od glavnih ustupaka, prihvatanje odredbe koja je takoe postojala u Italijanskom konkordatu (Lateranski sporazumi), a prema kojoj je kleru bilo zabranjeno da bude aktivan ili da pripada bilo kojoj politikoj stranci". Sa svojim tradicionalnim, mada manjinskim svetenikim lanstvom i sa svojim vieslojnim oslanjanjem na parohijalne mree, Stranka centra bi takvom klauzulom bila dokrajena, kao i drutveno i politiko delovanje svih katolikih udruenja u Nemakoj. Idueg jutra, osmog aprila, u kolima za ruavanje ekspresnog voza Minhen-Rim, Papen je sluajno" sreo Kasa koji je takoe iao u Rim. Izgleda neverovatna pomisao, kao to je to tada tvrdio Kas, da su obojica ili kod Paelija, a da nisu znali ta su bile namere svakog od njih. U svakom sluaju, Kas je zapisao da su se sloili da su anse za Nemaki konkordat sada bile znaajne. Papen je Kasu saoptio osnovne pretpostavke ugovora sa stanovita Rajha: obez-beenje verskih prava katolika u zamenu za depolitizaciju svetenstva i rasputanje Stranke centra". Prema navodima Kasa, dok su njih dvojica za vreme doruka raspravljali o idealnim odnosima izmeu 23 miliona nemakih katolika i Hitlerovog reima, on je uveravao Papena da mora da se d neki dokaz o stvaranju odgovarajuih kulturno-politikih garantija. Ukoliko doe do toga, onda ja sigurno neu biti sitniav."21 Posledica njihovog razgovora bila je da je Kas koji nije imao slubeno mesto u pregovorima, sada postao kljuna figura. I dok su prolazili kroz italijanske predele, on je ponudio da bude na raspolaganju" Papenu u buduim pregovorima, to je Papen ljubazno prihvatio. Tako je Kas preuzeo ulogu posrednika ostajui u naelu odan duhom i duom Paeliju. U kojoj meri je Kas postao blizak sa Paelijem, moe se videti iz niza opaski u biografiji sestre Paskvaline, posle smrti obojice. Ona nam kazuje da je Kas, koji je redovno pratio Paelija na odmoru u Rorahu", bio za ovog vezan oboavanjem, iskrenom ljubavlju i bezuslovnom odanou." Ona dalje opisuje napetost koja je postojala izmeu Kasa i oca Lajbera kao posledicu uzajamne ljubomore kada bi Paeli pokazivao vie naklonosti prema jednom ili drugom, to ak ni Paelijev diplomatski genije nije mogao lako da ublai". Ona je takoe opisala jednu epizodu kada se Paeli veoma uznemirio posle Kasovog iznenadnog odlaska za Nemaku.22 Paeli i Papen su se sreli u kardinalovoj kancelariji u Veliki ponedeljak, 10. aprila, gde su napravili raspored rada po kome e Papen i Kas sastaviti osnovni nacrt za susret koji e se odrati u Veliku subotu. Tokom najpunije nedelje u crkvenom liturgijskom kalendaru, ljudi su radili ludakom brzinom, piui nacrte lanova za koje bi im u drugim okolnostima inae, bile potrebne godine da se dogovore. Paeli i Kas su proveli Uskrnju nedelju i ponedeljak prolazei preko nacrta taku po taku.

78

Nemaka hijerarhija i svetenstvo nisu bili sa tim upoznati, niti su za to znali Katolika stranka centra i nemaki laici pojedinano ili u celini. Biskupima je ak bila uskraena informacija o injenici da se pregovori vode. Pa ipak, nisu mogli a da ne uju glasine. Kada se kardinal Bertram, predsednik biskupske konferencije, 18. aprila pismeno obratio Paeliju iznosei zabrinutost zbog glasina o pregovorima, Paeli se nije udostojio da mu odgovori dve nedelje. On je samo potvrdio da su mogui pregovori zapoeli", Posle tri nedelje, kada se ve raspravljalo o poslednjim takama, Paeli je otvoreno lagao kada je obavestio kardinala Faulhabera iz Minhena da se samo razgovaralo o konkordatu, ali da nije bilo nieg konkretnog.23 U meuvremenu, Stranka centra je postajala sve slabija zbog odsutnosti iz Berlina svog efa, Ludviga Kasa koji se sada za stalno smestio u apartmanima Euenija Paelija u Vatikanu. Kasu je bilo predloeno da podnese ostavku, ali je on to odbio, tvrdei da bi to poremetilo stvari u Rimu" - to jasno ukazuje na to da su sada jednu od poslednjih demokratskih stranaka u Nemakoj vodili Paelijevi hirovi. U pismu iz tog vremena generalnom vikaru iz Pasaua, Franc Egersdorfer sa Minhenskog univerziteta jetko je primetio: Budunost nemakog katolianstva izgleda da se reava u Rimu. To je rezultat progresivnog centralizma." 24 ta je navelo Paelija da sastavi prvi nacrt tako neumesno brzo i tajnovito? Stranka centra, po Paelijevom miljenju, morala je da nestane. Ali pre njenog konanog raspada, okolnosti u kojima je i dalje postojala (prema Paelijevoj taktici od dvadeset godina) ponudile su osnovu za cenkanje u njegovim pregovorima sa Hitlerom. Najvanije je bilo dobiti na vremenu. Hitler je sa svoje strane, gajio dva glavna cilja u svom bezglavom juriu ka dogovoru. Prvo, kao to smo ve videli, odluio je da zakonskim merama i bez odlaganja, odvoji religiozno katolianstvo od politikog katolianstva. Drugo, postojala je mogunost snanog meunarodnog propagandnog udara. Zakljuke Lateranskih sporazuma iz 1929, propratio je ovim reima: Ako papa danas postigne takav sporazum sa faizmom, onda je on u najmanju ruku saglasan sa miljenjem da je faizam - pa otuda i nacionalizam - mogue opravdati vernicima i da je u skladu sa katolikom verom."25 Dok je Sveta Stolica vekovima obiavala da potpisuje ugovore sa vladarima i vladama koje su bile neprijateljski raspoloene prema njenim verovanjima i vrednostima, odredbe Lateranskih sporazuma su zaista uspostavile neku vrstu integracije bez presedana izmeu katolianstva i korporativne drave. Hitler je veoma jasno video da je konkordat mogao da se predstavi kao papska podrka nacistikom reimu i njegovoj politici. Shvativi Paelijevo nestr-pljenje i unutranju slabost ciljeva kardinala sekretara, koji su pre svega bili usmereni na mo Svete Stolice, Hitler je mogao da diktira tok pregovora i time ih u potpunosti manipulie u svoju korist. PREDAJA NEMAKIH BISKUPA Papen se vratio u Berlin u utorak Uskrnje nedelje. Posle opteg" razgovora koji je vodio sa Hitlerom, mogao je da obavesti Paelija da je Firer bio spreman da prui dalekosene garantije u pitanju kola", ali da je tekst lana u vezi sa depolitizacijom sasvim neprimeren".26 U zanosu diplomatske oholosti, uprkos svojoj sklonosti ka depolitizaciji, Paeli je pokuao da zavara Hitlera sa novoproirenim lanom Kodeksa kanonskog prava u kome se zahtevalo biskupovo odobrenje ukoliko je katoliki svetenik eleo da postane zvaninik u nekoj politikoj organizaciji. ta je motivisalo Paelija da zamuti vodu kad je bilo rei o odredbi o depolitizaciji? Da li ga je u poslednjem trenu obuzeo obzir da e time da oslabi Crkvu u Nemakoj? Izgleda da mu takva misao nije padala na pamet. Pre bi se moglo rei da je bilo rei o pregovarakoj zamci. Reklo bi se da su se ova dva oveka dobro razumela. Pregovori su se nastavili, sve dok tree

79

nedelje maja meseca, Hitler nije zatraio u svom nacrtu da se sva politika delovanja katolikog klera moraju kategoriki zabraniti. U meuvremenu, tokom kritinih meseci aprila i maja, Katolika stranka centra, bez voe, zanemarena od Rima i hijerarhije, batrgala se, dok su je njeni nekad odani sledbenici naputali u stotinama hiljada. U isto vreme, nacisti su postajali sve glasniji i samouvereniji, ubeeni u svoju pobedniku sudbinu kao jedine stranke u dravi, stranke koja e doneti punu zaposlenost i napredak zemlji unitenoj ekonomskim krizama i inostranim ponienjem. Predaja katolika nacionalsocijalistima, u poetku beznaajna sada je postala ogromna reka u provaliji koju je stvorio slom nekad mone Stranke centra. Najzad, vostvo stranke zatrailo je od Kasa da podnese ostavku, to je on nevoljno uinio telefonom iz Vatikana. estog maja, za njegovog naslednika izabran je Hajnrih Brining. Ali Hitlerova ruilaka mo bila je sada nezaustavljiva, kao to su bile i sile koje su delovale na raspadu Stranke centra. Uprkos svemu, Brining je molio lanove da ostanu ujedinjeni i samostalni. Tada je Paeli, dok su pregovori o konkordatu uveliko napredovali, reio da dovede na scenu nemake biskupe. Prilika za to ukazala se osamnaestog maja tokom jedne ad limina posete Rimu, biskupa Vilhelma Berninga iz Osnabrika i nadbiskupa Grebera iz Frajburga. Paeli nita nije prepustio sluaju u svom izboru izaslanika. Obojica su bili naklonjeni nacizmu. Dolo je vreme, rekao je Paeli dvojici prelata, da svi nemaki biskupi ujedine svoje gledite o konkordatu. Desilo se da je susret sa nemakim biskupima bio zakazan za kraj maja kako bi se razmotrilo stanovite episkopata prema Treem Rajhu. Meutim, kada su se sakupili, pitanje konkordata, koje su uspeno izreirala dva Paelijeva biskupa, dominiralo je u njihovim razmatranjima. Berning i Greber uverili su sakupljene prelate da je konkordat praktino zavren i da je jo ostalo da se postigne dogovor u pogledu depolitizacije.27 Kardinal dravni sekretar traio je njihovu podrku, rekao je Berning biskupima, i bitno je bilo da se to uradi veoma brzo. Nepotpune beleke Ludviga Sebastijana, biskupa iz pejera, ukazuju da je na ovom vanom skupu dolo do estokih nesporazuma. Kardinal ulte iz Kelna, zamerio je da pod nacistikom vladom zakon i pravo" ne postoje i da se nikakav konkordat ne moe zakljuiti sa takvom vladom". Biskup Konrad fon Prejzing razdelio je memorandum na sastanku, podseajui biskupe da je miljenje Nacionalsocijalistike stranke o svetu u suprotnosti sa onim Katolike crkve. Mi treba da katolikom svetu otvorimo oi pred opasnostima za veru i moral koje proizlaze iz nacionalsocijalistike ideologije." Traio je da se napie pastirsko pismo u kome e se navesti greke nacizma i koje e biti upueno irom Nemake. Najvanije je, kazao je, da se u tom pismu ukae na sukob do kojeg e verovatno doi".28 Sve je to bilo suvie malo i suvie kasno. Oni koji su imali primedbe bili su u manjini. injenica da je Paeli bio neposredno ukljuen u pregovore sa Hitlerom ulivala je biskupima, u izvesnoj meri, poverenje. Pa ipak, oni su oigledno videli kakva opasnost preti od klauzule o depolitizaciji, uobliene u lanu 31. Naime, ova odredba je mogla da ukine svaku i bilo koju vrstu drutvenog delovanja koje bi se odvijalo pod patronatom i u ime Katolike crkve. Saterani u oak od strane Paelijevih pristalica, lanovi hijerarhije nisu bili u stanju da nametnu promene koje su sadravali njihovi zahtevi. Nakon ubedljivog apela nadbiskupa Grebera, nemaki biskupi su podrali konkordat, predajui ga Paeliju na duu. Kao posledica biskupske odluke, 3. juna je objavljeno pastirsko pismo koje je sainio Greber, u kome se najavio prestanak otpora hijerarhije nacistikom reimu, pod uslovom da drava potuje prava i slobode Crkve - pre svega katolikih kola i udruenja. Nakon to je obezbedio saglasnost biskupa, Greber je pisao Kasu: Hvala Bogu, uspeo sam da obezbedim

80

saglasnost za propratno pastoralno pismo... Mnoge izreene elje odbacio sam sa lakoom, poto su oni traili nemogue."29 Kardinal Faulhaber stavio je taku na stvar obavestivi Papena da je spreman da prihvati lan 31, poto je konkordat kao celina toliko vaan. Primer tome su verske kole i ja smatram da tu ne smem da pogreim."30 Sa Paelijeve take gledita, odluka biskupa predstavljala je pobedu, poto je on procenio da to nije bila predaja Hitleru, ve potinjavanje volji Svete Stolice. To mu je davalo slobodu da, sa njihovom podrkom, dovede konkordat do uspenog zakljuenja prema njegovim vlastitim kriterijima. Paelijevo samozadovoljstvo od 3. juna nije bilo dugog veka. Tokom nedelje kada je osigurao saglasnost nesrenih i uzdranih biskupa, u Rim su stigle vesti zbog kojih nije vie mogao da zanemaruje surovu stvarnost nacistike vladavine i pravu prirodu svog partnera u pregovorima. To se desilo za vreme skupa katolikih egrta u Minhenu koji je bio zakazan za period od 8. do 11. juna, i na koji je stiglo 25.000 mladih katolika iz cele Nemake. Iako su ga Hajnrih Himler i Rajnhard Hajdrih, voa esesovaca i njegov zamenik, u poetku zabranili, skup je odobren pod uslovom da uesnici mariraju sa savijenim zastavama. Posle nekoliko pojedinanih napada smeekouljaa u prva dva dana, nacistike uniformisane siledije organizovale su niz estokih napada na vee grupe u subotu uvee. Stotine katolikih mladia bilo je prebijeno i oterano sa ulica, dok su njihove uoljive narandaste koulje cepane sa lea. Misa koja je povodom skupa bila planirana na otvorenom za nedelju jutro, bila je otkazana. Ako je Paeliju preostala ijedna iluzija o tome ta su nacisti podrazumevali pod politikim katolianstvom", sada je bio razuveren. Bilo je sasvim oigledno da se zabrana politike delatnosti katolikog klera i zabrana svih, osim isto verskih udruenja, kao to je to predviao lan 31. predloenog konkordata, proirila na sve katolike javne delatnosti koje su nacisti po svom nahoenju odredili kao politike. Reakcija katolike hijerarhije bila je upravo onakva kako su se nacistike voe mogle nadati. Faulhaber je pisao bavarskim biskupima, savetujui ih da prekinu skupove udruenja katolike omladine, poto mi ne elimo da rizikujemo ivote mladih niti da vlada zabrani omladinske organizacije". On je dalje insistirao na tome da se moraju preduzeti ozbiljne mere protiv svetenika koji govore neumereno". Takva je bila Paelijeva centristika politika prema nemakom katolianstvu, poetkom leta 1933: paraliza putem samokontrole. Konkordat jo nije bio ni potpisan, a nacistika policijska drava je ve pokazala svoje lice. Mona Crkva sa odanim upnicima i brojnim laikim drutvenim i politikim organizacijama bila je u stanju samonametnute inercije, oekujui od Vatikana savet za svaki sledei korak, ideju i nalog. U meuvremenu, Hitler je iskoristio do kraja tu neaktivnost da izopti i uniti svaki trag drutvene i politike katolike moi i identiteta. Tokom juna, poslanici i lanovi Stranke centra bili su podvrgnuti talasu nasilja: pretresima kua, hapenju i zastraivanju. U Minhenu, Fric Gerlih, hrabri i ugledni katoliki urednik lista Der Gerade Weg", pretuen je gotovo na smrt u kancelarijama asopisa, zatim baen u koncentracioni logor gde je ubijen godinu dana kasnije. U Bavarskoj, gde je lokalni suparnik Stranke centra bila Bavarska narodna stranka koja je tradicionalno bila veoma snana, nekih dve hiljade sledbenika i zvaninika je uhapeno. Nacistika tampa je to pravdala tvrdei da je bilo dokaza da ,,su ciljevi katolianstva da na svaki nain sabotira naredbe vlade i radi protiv nje".31 Dvadeset i drugog juna, Papen je razgovarao sa Hitlerom o pregovorima oko konkordata, to je prethodilo vicekancelarevom sastanku sa Paelijem u Vatikanu gde je trebalo doneti konanu odluku. U pogledu lana 31, Hitlerov stav bio je sledei: Razmatrajui garantije koje nudi ovaj ugovor, kao i zakonsku regulativu koja titi prava i slobode Katolike crkve u Rajhu i njegovim dravama, Sveta Stolica e obezbediti da se celokupnom kleru i vernicima zabrani stranaka politika delatnost."32 Klauzula je dozvoljavala Svetoj Stolici da ima vlast da efikasno kontrolie i prisiljava katoliki kler u Nemakoj da se pridrava kanonskog

81

zakona. To je bila krajnje autoritarna povelja kojom su se odreivali odnosi izmeu crkve i drave. ZAVRNI PREGOVORI Papen je stigao u Rim 28. juna, i lan 31. je stavljen na sto pred Paelija, Kuriju i papu da ga razmatraju dok su vesti o novim progonima i pritiscima Crkve u Nemakoj stizale u Dravni sekretarijat iz sata u sat. Paelija je sve ovo moglo da podseti na zavrni sastanak juna 1914, kada kardinali nisu hteli da prekinu pregovore o Srpskom konkordatu, za koji se on tako predano zalagao, iako tu nije dolo do nekih teih posledica po katolike u regionu. Tekst konkordata zavren je u nedelju ujutro, prvog jula 1933, i Paeli ga je tog dana prelistao zajedno sa papom Pijem XI. U potpunosti upoznat sa nasiljem koje se prethodnih nedelja vrilo nad katolicima irom Nemake, nepopustljivi papa postavio je poslednji uslov. Paeli je zabeleio da je na kraju njihovog sastanka, papa zahtevao da sada treba da se postave garantije za nadoknadu u sluajevima akta nasilja". Svetom ocu bilo je dosta naizmeninog zlostavljanja i pregovora". Kao budua mlada koju bije verenik i koja buno zahteva nadoknadu u svom venanom ugovoru, Pije XI je traio od Hitlera da se izjasni o nadoknadi ili potpisa nee biti".33 Drugog jula, Paeli i Kas su doterali sve odredbe ugovora. Ali jo uvek je postojao sutinski deo nezavrenog posla koji je pretio da sve pokvari. Za to vreme, u Nemakoj je Brining, novi voa poljuljane Stranke centra, pokuavao da spase ta je preostalo od te demoralisane politike organizacije, pripremajui se za progone za koje je znao da dolaze. Papen je govorio Paeliju i Kasu da je Briningovo odbijanje da raspusti stranku onemoguilo zavretak konkordata i izloilo Crkvu neprekidnim napadima. Nemaki biskupi su upozorili Paelija da ne treba da veruje Papenovoj verziji dogaaja. Ali kocka je bila baena; Paeli i Kas su sada shvatili da Stranka centra mora da nestane, kako bi se obezbedilo prihvatanje lana o crkvenim udruenjima u Nemakom konkordatu. Uz Paelijevu podrku, Kas je drugog jula pozvao Jozefa Josa iz levog krila Stranke centra, viui ljutito na telefonu: ta! Zar se jo niste rasturili?" Jos se do kraja ivota seao naredbe iz Vatikana gde se zahtevalo da se Stranka centra rtvuje, kako bi se osigurao uspeh Paelijeve diplomatije.34 Poto je Papen ve imao ovlaenje od Hitlera da zavri dogovor, i poto je bilo izvesno da bi definisanje i odlaganje nadoknade bio beskrajan proces, on je smatrao da papin poslednji zahtev treba zanemariti. Treeg jula, uputio je Hitleru preko posebnog kurira tekst sa prateim pismom u kome je sam sebi estitao. Te veeri, dokument o konkordatu poslat je u Berlin. RASPAD STRANKE CENTRA Narednog dana, 4. jula, poto su mnogi politiari Stranke centra zapretili da e pristupiti nacionalsocijalistima, Brining se, sa gorinom u srcu, sloio da raspusti stranku. To je bila jedina preostala demokratska stranka u Nemakoj, i injenica da je nestala dobrovoljno, a ne putem prisilne likvidacije, imala je neposredne i dalekosene posledice. Saglasnost stranke sa vlastitim rasputanjem, zajedno sa prividnim pristankom biskupa na postojanje jednopartijske drave, bila je okolnost koja je dala krila nacistima i dovela katolike u jo veem broju u zagrljaj nacionalsocijalizma. Monsinjor Ludvig Kas, koji e ostati u Vatikanu do kraja ivota, snosi odgovornost za alosno rasulo stranke. Njegov oportunizam, podeljena lojalnost, viemesena odsutnost da bi sluio Paeliju, nisu bili u skladu sa odgovornostima koje je imao kao predsednik velike demokratske stranke. Ali glavnu krivicu ipak snosi Paeli, koji je bio Kasov mentor, verski mu je bio nadreen i bio sa njim blizak prijatelj. Paeli nikada nije odstupio od svog

82

neprijateljskog stava prema katolikim politikim strankama koje su delovale nezavisno od Svete Stolice. Gotovo trideset godina docnije, Robert Lajber je tvrdio da je Paeli, uvi za rasputanje stranke, rekao: teta to se to moralo sada desiti."35 Branioci Paelija su iskoristili ovu reenicu u pokuaju da ga opravdaju od bilo kakve odgovornosti za tragian kraj stranke. Na drugom mestu, meutim, Lajber je priznao da ovde nije bilo aljenja ve da je to bio izraz ljutnje zbog gubitka aduta za pregovaranje, pre zakljuenja konkordata. (Paeli) je eleo", pisao je Lajber 1958, da stranka odloi svoj raspad posle potpisivanja konkordata. Sama injenica da ona postoji, rekao je, mogla je biti od koristi u fazi pregovora."36 Godine 1934, Paeli je odbacio da je dobrovoljno rasputanje stranke bio uslov za konkordat; ali Klaus older komentarie: Sa svim onim to znamo, to nije istina". Bivi kancelar, Hajnrih Brining, koji je posmatrao itav proces, nije osporavao postojanje veze izmeu dva dogaaja. Godine 1935, navodi se da je kazao: Iza sporazuma sa Hitlerom nije stajao papa, ve vatikanska birokratija i njen voa, Paeli. On je zamislio jednu autoritarnu dravu i jednu autoritarnu Crkvu pod vostvom vatikanske birokratije, gde bi to dvoje zakljuili veiti savez. Iz tog razloga katolike parlamentarne stranke, kao to je bila Stranka centra u Nemakoj, nisu odgovarale Paeliju i njegovim ljudima, i bile su rasputene bez aljenja u raznim zemljama. Papa (Pije XI) nije podravao ovakve ideje. 37 Hitler je sada imao sve karte i koristio ih je bezobzirno. Upravo kada je Paeli mislio da je zakljuenje pitanje sata, Hitler je jo jednom zaustavio igru. Pozivajui Rudolfa Butmana, pravnog strunjaka u Ministarstvu unutranjih dela, Hitler je zahtevao da vladini inovnici proeljaju dokument. Na vanost koju je Hitler davao ugovoru (Hitler je prema olderu, proveo vie vremena i napora na konkordatu sa Paelijem, nego na bilo kom ugovoru tokom itavog Treeg Rajha), ukazuje i injenica da je on 5. jula, zatraio od Butmana da kritiki oceni dokument u prisustvu ministra unutranjih poslova, spoljnih poslova i finansija. Istog dana, Butman je doleteo iz Berlina u Minhen i od Minhena do Rima, gde se pridruio Papenu. Zatim su se sreli sa Paelijem da mu objasne Hitlerova pitanja i zahteve koje je postavio u poslednjem asu. Raspravljalo se o razlici u prirodi izmeu verskih i politikih katolikih udruenja. Hitler je takoe traio veu preciznost po pitanju nadoknade za napade nacista. Sedmog jula, dok su se vodili muni pregovori, Paeli je bio nervozan i otvoreno je govorio da otkriva duh nepoverenja" na strani Nemaca. S obzirom na stav nemakih pregovaraa, izjavio je, da ne izgleda verovatno da se moe postii sporazum.38 Meutim, kardinal dravni sekretar imao je u Butmanu dostojnog partnera. Dravni inovnik je glatko odgovorio da ima vie smisla da se sve izgladi odmah nego da se upadne u tekoe poto dokument bude potpisan. Takoe je tvrdio, to je do krajnosti ozlovoljilo Paelija, da poreenje Lateranskih sporazuma sa Nemakim konkordatom nije poreenje slinog sa slinim, poto u Nemakoj postoje i druge vere, uklju-ujui veliku protestantsku veinu". Bolna taka ostao je problem katolikih udruenja. Butman se zalagao da samo ona udruenja koja se mogu okarakterisati kao iskljuivo verska, kulturna i dobrotvorna" mogu i da budu zatiena. Sva ostala treba da se raspuste ili da se sjedine sa graanskim ili nacistikim udruenjima. Ali kako napraviti razliku izmeu dve kategorije - verske i graanske - i ko e to da uradi? Poto Paeli nije bio spreman da prihvati Butmanovu formulu bez formalne definicije ove razlike, obe strane su se konano sloile da se ubaci odredba da se trai zajednika definicija u budunosti. Ispostavilo se, kao to e pokazati dogaaji, da je takva Paelijeva odluka bila krajnje nepromiljena. Precizne rei Pija XI o restituciji, stvorile

83

su takoe tekoe koje je reio sam Hitler tokom maratonskog telefonskog razgovora sa Butmanom, 7. jula uvee. Narednog dana, 8. jula, dok su zvona Svetog Petra odbijala est sati uvee, dva pregovaraa su se nala u salonu Dravnog sekretarijata kako bi stavili svoje inicijale na dokument. Paeli i Papen sedeli su jedan do drugog. Uz Paelija su bili monsinjor uzepe Picardo iz Dravnog sekretarijata i Ludvig Kas, dok je uz Papena bio Butman. Paeli je oigledno bio na ivici nerava, poto je tog dana primio vest o parohijskom sveteniku koji je bosonog izvuen iz kue u Kenigsbahu i premlaen.39 Dok je stavljanje inicijala bilo u toku, Paeli, koji je inae bio veoma savestan u pitanjima protokola, grekom je napisao svoje puno ime na jednoj od stranica. Kas je uvideo propust i predloio da kopija te stranice ostane u Sekretarijatu. Kada su zavrili, Paeli je postavio pitanje premlaenog svetenika. Butman je odgovorio diplomatski. On je ukazao da se moda radilo o sveteniku koji je bio politiki angaovan. U svakom sluaju, dodao je, ljudi iz tog kraja bili su vrlo preki.40 HITLER POZDRAVLJA KONKORDAT U ponedeljak je tampa irom Nemake sa velikim naslovima objavila vest o konkordatu, i Hitler je odobrio izjavu usaglaenu sa Paelijem prolog petka. U njoj su se nalazila dva vana ustupka koje je traio Vatikan, ali u objavljenoj izjavi nala se reenica o kojoj nije postignut dogovor, zbog ega su ustupci ispali istorijska pobeda nacionalsocijalizma: Zakljuenje konkordata izgleda mi (pisao je Hitler) da prua dovoljno garantija da e pripadnici katolike veroispovesti u Nemakoj od sada pa ubudue da se bez rezerve stave u slubu nove nacionalsocijalistike drave. Stoga, nareujem sledee: 1. Rasputanje onih organizacija koje su priznate u sadanjem ugovoru, i do ijeg rasputanja nije dolo po naredbi nemake vlade, treba odmah povui. 2. Sve mere prisile protiv svetenstva i drugih voa tih katolikih organizacija treba opozvati. Uvoenje takvih mera u budue nije dozvoljeno i bie kanjivo u skladu sa postojeim zakonima.41 Papen i Paeli potpisali su formalno 20. jula ugovor u prostorijama Dravnog sekretarijata. Fotografija te ceremonije pokazuje ukruene i ozbiljne uesnike. Nakon toga usledila je razmena poklona. Paeli je dobio majsensku madonu, a Papen papsku medalju; Butmanu je poklonjena fotografija pape u srebrenom ramu. Nemaka ambasada u Rimu poklonila je 25.000 lira Svetoj Stolici u dobrotvorne svrhe.42 to se Rajha tie, ovaj dogaaj sa konkordatom okonan je zakljukom na sastanku vlade odranom 14. jula, kada je Hitler odbio da o tome raspravlja sa svojim ministrima, insistirajui da treba samo da se zabelei veliki uspeh". Nabrajajui prednosti ugovora, naglasio je vatikansko priznanje nacionalistike nemake drave", i povlaenje Crkve iz politikih organizacija. Rasputanje Stranke centra, rekao je, moe se smatrati konanim".43 Na tom sastanku, Hitler je izneo miljenje od koga se ledi krv, da je konkordat stvorio atmosferu poverenja to e biti naroito znaajno u neposrednoj borbi protiv meunarodnog jevrejstva". Nije zabeleeno dalje objanjenje, ali ova izjava se moe shvatiti sa dva stanovita. Prvo, sama injenica da je Vatikan potpisao takav ugovor ukazuje da je postojalo i u njemu i van njega, uprkos Paelijevom odbacivanju od 26. jula, katoliko moralno prihvatanje Hitlerove politike. Drugo, ugovor je prinudio Svetu Stolicu, nemaku hijerarhiju, kler i vernike na utanje o bilo kom problemu koje je nacistiki reim smatrao politikim. Tanije reeno, poto je progon i

84

istrebljenje Jevreja u Nemakoj sada postalo uobliena politika, ugovor je zakonski obavezao Katoliku crkvu u Nemakoj na utanje povodom zloina protiv Jevreja. Na sastanku vlade odranom 14. jula takoe je prihvaen i Zakon za uklanjanje genetski bolesnog potomstva. To je zahtevalo sterilizaciju onih koji su bili nasledno mentalno bolesni, ukljuujui slepilo i gluvou. Nekih 320.000 - 350.000 pacijenata bie sterilisano u Treem rajhu, mnogi bez svojevoljnog pristanka ili pristanka porodice.44 Takva javna politika sterilisanja, oblik rasnog ienja" koji je po duhu srodan sa postepenim uobliavanjem Konanog reenja, bili su u suprotnosti sa nedavnim objanjenjem Pija XI o nepovredivosti ivota u njegovoj encikliki Casti connubii (30. decembra, 1930). Konkordat je, kao to e uskoro postati jasno, uhvatio Katoliku crkvu u zamku da prihvati takvu politiku i njenu praksu kao obinu politiku stvar, o kojoj nije bilo dozvoljeno raspravljati, a kamo li aliti se. tavie, odredbe konkordata o katolikom obrazovanju suoile su nemake katolike sa neposrednom moralnom dilemom, s obzirom na to da je to bila oblast od najvee vanosti za Crkvu u ugovoru.45 Po odredbama lana 21. konkordata, Hitler je trebalo da zatiti i preuzme trokove obrazovanja katolikih uenika u svim vrstama ustanova od osnovnih do zavretka srednjih kola. Katolikim dijecezanskim vlastima dato je pravo da ispituju verske predmete u kolama i da imenuju i otputaju verouitelje. Jo je bilo vanije, prema lanu 23, da su katoliki roditelji mogli da zahtevaju da se uvede katoliko obrazovanje tamo gde nije postojalo, zavisno od mesnih uslova. Tako je Hitler dao katolikom obrazovanju carte blanche u irenju ustanova i mesta za uenike. Upravo u trenutku kada su Hitler i Paeli radili na pregovorima o ovim obrazovnim pogodnostima za katolike, nacistika vlada je 25. aprila 1933, usvojila uz mnogo buke Zakon protiv prenatrpanosti u nemakim kolama i univerzitetima, koji je imao za cilj da smanji broj upisanih jevrejskih uenika u te ustanove. Zakon je postavio strogu kvotu (1.5 % upisa u kole i univerzitete) koja se smatrala odgovarajuom za broj nearijevaca ili jevrejskih studenata. Otuda je ista vlada sa kojom je Paeli pregovarao o povoljnim obrazovnim pravima za katolike, istovremeno gazila obrazovna prava jevrejske manjine. Papstvo, Sveta Stolica i nemaki katolici su neizbeno postali sauesnici u rasistikoj i antisemitskoj vlasti. Drugi primer katolike saradnje sa reimom, poeo je 25. aprila, kada je na hiljade svetenika irom Nemake postalo deo birokratije za antisemitsko svedoenje, koja je pruala detalje o istoi krvi kroz matine knjige venanih i roenih. To je bio deo birokratije koja je pratila sisteme kvote za Jevreje u kolama, na univerzitetima i u slubi, pre svega u sudstvu i medicini. Ova svedoenja e konano provesti Nirnberke zakone, sistem nacistike vlade za razlikovanje Jevreja od nejevreja. Saradnja katolikog klera u tom procesu nastavie se tokom nacistikog reima i na kraju e povezati Katoliku crkvu kao i Protestantske crkve, sa logorima smrti.46 Meutim, u sluaju Svete Stolice, bilo je daleko vie krivice, poto domet i pritisak prisutan u centralizovanoj primeni kanonskog prava, koji je Paeli tokom svoje karijere toliko uveavao i jaao, nije bio iskorien da se suprotstavi procesu. U stvari, sluaj je bio upravo suprotan. O tome pie Ginter Levi: Saradnja Crkve u ovim pitanjima nastavila se tokom ratnih godina, kada cena za jevrejstvo vie nije bilo otputanje sa posla i gubitak sredstava za ivot, ve deportacija i otvoreno fiziko unitenje."47 Neki odvani svetenici su iskoristili mogunost da kontroliu knjige krtenih da zavaraju naciste, ali to su bili usamljeni sluajevi. To je bila stvarnost moralnog ambisa u koji je Paeli, budui papa, odveo nekad veliku i ponosnu nemaku Katoliku crkvu. Paeli vie nije imao iluzija u pogledu nasilnike prirode nacistikog reima. Poetkom avgusta 1933, Ajvon Kirkpatrik, britanski poslanik pri Vatikanu, imao je dug razgovor" sa Paelijem u Dravnom sekretarijatu tokom kojeg Paeli nije ni pokuao da sakrije svoje gaenje prema postupcima Hitlerove vlade".48 Piui Robertu Vensitartu u Forin ofisu, Kirkpatrik je opisao Paelija kao oveka koji prezire nacistiki progon Jevreja, njihove postupke prema politikim protivnicima, vladu terora

85

kojoj je podvrgnut itav narod." Paeli je imao potrebu da objasni pravdajui se (Kirkpatriku), kako je mogao da potpie konkordat sa takvim ljudima". Nije se pominjalo njegovo zadovoljstvo ranije izraeno na stranicama L'Osservatore Romano", da je konkordat bio trijumf kanonskog prava, pobeda Svete Stolice, niti je pomenuo da je on godinama eleo upravo takav konkordat. Pitolj je," rekao je, bio uperen u njegovu glavu i on nije imao izbora". Zatim je dolo neoekivano priznanje. Nemaka vlada", naveo je Kirkpatrik Paelijeve rei, ponudila mu je ustupke, ustupke, mora se priznati vee nego to je ijedna prethodna nemaka vlada htela da prihvati, i on je morao da izabere izmeu sporazuma koji su oni nametali i praktine eliminacije Katolike crkve iz Rajha." Izgleda da je Paeli brzo zaboravio Briningovo upozorenje o sutinskoj slabosti konkordata sa totalitarnim reimima. Paeli je rekao Kirkpatriku, koji je to preneo Forin ofisu, da Crkva... nije htela da se bavi politikom. Oni su bili izvan politike arene." Paeli je zatim na rastanku dao sledei komentar: Ako nemaka vlada bude povredila konkordat, a ona e to sigurno uiniti, Vatikan e imati ugovor koji e joj omoguiti da protestuje." Na kraju, sa osmehom na licu, Paeli je rekao: Nemci verovatno nee povrediti sve odredbe konkordata istovremeno."49 BRINING BEI A ta se desilo sa Hajnrihom Briningom, bivim konzervativnim kancelarom koga je Paeli prikazao kao radikalnog liberala? Bez politike baze, provodio je vreme zahtevajui od biskupa da zaustave ratifikaciju Nemakog konkordata, do ega je dolo 10. septembra. Putovao je irom Nemake, itajui naglas izvetaje o fizikom muenju Jevreja i socijaldemokrata, upozoravajui na to da je Hitlerov krajnji cilj bio da uniti crkvu. Prema organizatoru otpora, jezuiti ocu Fridrihu Mukermanu, Brining ga je trgnuo iz moralne inercije to je bila posledica vatikanskog odobravanja nacistike politike. To je bio glavni efekat konkordata, ega Paeli izgleda da nije bio svestan. Brining se svugde gde je mogao, zalagao za otpor. Oktobra 1933, izmoden stalnim nadzorom policije, Brining se na kraju razboleo. Bolnici u kojoj se oporavljao od sranih problema, poeli su da prete. Stalno je menjao mesto boravka. U prolee 1934, sea se otac Mukerman u svojoj prii o otporu (Im Kampf), Brining je liio na progonjenu zver. Bio je na kraju snaga, iscrpljen, ekajui poslednji metak". Pristao je da ga Mukermanov brat prebaci preko holandske granice 21. maja 1934. kako bi zapoeo nov ivot u izgnanstvu sa onim to je mogao da stavi u jedan kofer. Brining je doiveo da utie na posleratno formiranje Hrianske demokratske stranke u Nemakoj, viekonfesionalne drutveno napredne stranke, konzervativne po tempu". On je takoe podrao uspon Konrada Adenauera kao vodeeg politiara hrianskih demokrata i najsposobnijeg kandidata sa kancelara u Federalnoj Republici. 9. KONKORDAT NA DELU Potpisivanje Nemakog konkordata oznailo je da je nemako katolianstvo poelo i formalno da prihvata svoje obaveze po odredbama ugovora koji je kao moralnu dunost nametnuo katolicima da sluaju nacistiku vlast. Tako su katoliki kritiari zautali. Velika crkva, koja je pruala osnovu za stvaranje opozicije, ograniila se na sakristiju. Bilo je nekoliko zapaenih izuzetka, kao to su na primer bile propovedi kardinala Faulhabera u odbranu Starog zaveta u jesen te godine, ali to su bili pojedinani (i, kao to se pokazalo, uzdrani) izrazi neposlunosti. Nita ni slino dogovorenom protestu nije se pojavilo u Nemakoj, ak ni u vezi s problemima gaenja odredbi samog ugovora.

86

Potpisivanje konkordata nije dovelo do prestanka napada na katolika udruenja i drutva koja su bila, po kriterijumima same crkve, nepolitika. Nacistiki zvaninici irom Nemake nisu oseali da ih obavezuje duh ugovora, poto on, zahvaljujui Paelijevoj urbi, jo nije bio zavren u pogledu definisanja pojma politikih" udruenja. Povremeni nasrtaji na katolika udruenja su se nastavljali i pojaavali. Zabrane i zastraivanja katolikih grupa, posebno katolike tampe, bile su este u Bavarskoj, tradicionalnom uporitu nemakog katolianstva, gde su Himler i Hajdrih bili najaktivniji. Devetnaestog septembra, bavarska politika policija poslala je cirkular kojim se zabranjuju svi katoliki skupovi, sa izuzetkom horskih proba i skupova milosra svetog Vincenta de Pola.1 Ali centralizovani proces vatikanske zatite" zatekao je Nemaku crkvu u stanju samonametnute pasivnosti. Nevoljna da se ali u bilo kakvom neposrednom ili javnom obraanju iz straha da ne povredi odredbe konkordata i ne uvredi Rim, hijerarhija je oekivala od Paelija da deluje kao kanal za njene albe protiv gaenja raznih prava. Ali bilo je malo onoga to je Paeli mogao da uradi bez definicije pojma udruenja, ili priloenog spiska onih organizacija koje zasluuju zatitu. Dokle god nije postojao spisak, poinioci birokratizovanog nacistikog terora mogli su da tvrde da su udruenja bila ukljuena u zakonsku zatitu; tako je odlaganje bilo u interesu nacista; s vremenom, odreena udruenja e se pod pritiskom, raspustiti sama. Poetkom avgusta, Paeli je bio iscrpljen, oklevajui oko poslednjeg ina, odluke da se ratifikuje konkordat. Nespreman da preuzme celokupnu odgovornost za konanu i neopozivu odluku, zatraio je od nemake hijerarhije da sazove biskupsku konferenciju i ponudi zajedniko miljenje. Iako su biskupi na svom sastanku u Fuldi, poslednje nedelje avgusta 1933, izrazili svoj strah za opstanak nemakih katolikih novina, izmeu ostalog, trenutak za odbijanje ratifikacije ugovora je proao. Oni su glasali da se od Paelija zatrai da ratifikuje konkordat bez odlaganja, sumnjajui da ratifikacija moe da popravi stanje; ali oni su takoe traili od njega da prenese reimu spisak njihovih albi, meu kojima je bio i patetini zahtev u prilog Jevreja koji su preli u katolianstvo. injenica da su oni sada smatrali da je potrebno da zatrae od Paelija da govori u prilog jevrejskih preobraenika, otkrivala je oevidnu slabost Paelijeve politike, to se videlo iz sporih reakcija Vatikana na progone Jevreja. U molbi biskupa, upuenoj Paeliju, pisalo je sledee: Da li bi bilo mogue da Sveta Stolica izrazi rei saoseajnosti za one hriane koji su preobraeni iz jevrejstva, koji, njihova deca i unuci, ogromno trpe zbog svog nearijevskog porekla?"2 Ratifikacija konkordata trebalo je da bude okonana na ceremoniji 10. septembra, u Apostolskoj palati u Vatikanu, sa detaljima koje je u poslednji as trebalo da urede Paeli i savetnik nemake ambasade, Eugen Kle. Paeli je i ovoga puta ponovo propustio da pojasni razliku izmeu verskih i politikih udruenja, to je moglo da se postigne sa jednim dogovorenim spiskom organizacija. Posle neposrednog kontakta sa vladom Rajha, dobio je uveravanja da e napadi koji su bili u toku protiv katolikih organizacija irom Nemake da prestanu, samo ukoliko se konkordat brzo ratifikuje. Paeli je zato brzo odgovorio, iako nije bio uveren da e to doneti rezulatate. Tokom razgovora o ratifikaciji, Kle se ponaao prema Paeliju sa arogancijom koja se graniila sa prezirom. Kada je kardinal dravni sekretar predao Kleu memorandum sa albama u kojima se navodi postupak prema jevrejskim preobraenicima u katolianstvo, poslanik je odbio da ga primi. Tako je Paeli morao ponovo da napie dokument, pominjui jevrejske konvertite u katolianstvo u promemoriji. Ponovo je Kle odbio da ga prihvati, izjavljujui da dravni sekretar mora da zapone dokument sa reenicom u kojoj se kae da Sveta Stolica nema nameru da se mea u unutranje stvari Nemake". Kle je zatim traio da samo one pritube koje se odnose na odredbe konkordata mogu da budu prihvaene, a da reenicu o katolicima jevrejskog porekla treba potpuno izbrisati.3 Na kraju, Paeli je povukao promemoriju, podnosei je kasnije u vidu note ambasadi, u kojoj je zaista prihvatio reenicu da Sveta Stolica nema nameru da se mea u unutranje

87

stvari Nemake". Zatim je nastavio da moli u ime onih nemakih katolika koji su preli iz judaizma u hriansku veru ili koji su bili potomci u prvoj generaciji ili dalje, poreklom od Jevreja koji su prihvatili katoliku veru, i koji su, zbog razloga poznatih vladi Rajha, jednako izloeni drutvenim i ekonomskim nevoljama".4 Sama injenica da je napravio takvu razliku, pokazuje naravno Paelijev diplomatski dosluh sa sveoptom antisemitskom politikom Rajha. Posle zavrnog ina ratifikacije, Paeli je bio potpuno nervno propao. Devetog septembra, uoi zvanine ceremonije razmene potpisanih dokumenata, otputovao je u svoje utoite u sanatorijum u Rorahu u vajcarskoj. Kada je Butman pitao da li moe da doe tamo, kako bi razgovarali o nekim vanim spornim takama, Paeli je zahtev odbio. Nemaka strana je kasnije tvrdila da bi se neke znaajne razmirice u konkoradatu mogle da ree brzo i lako, samo da je Butman mogao da se sretne sa Paelijem u vajcarskoj.5 Naredne nedelje, ratifikacija konkordata proslavljena je u Nemakoj sa misom zahvalnosti u katedrali sv. Hedvige u Berlinu, koju je sluio papski nuncije Orsenigo. Nacistike zastave meale su se sa tradicionalnim katolikim barjacima; na vrhuncu mise, pevana je unutar crkve Pesma Horsta Vesela" i prenoena preko megafona hiljadama ljudi koji su stajali napolju. Ko je tada mogao da sumnja da je nacistiki reim dobio blagoslov Svete Stolice? U stvari, nadbiskup Greber ak je otiao tako daleko da je estitao Treem Rajhu na novoj eri pomirenja. Pa ipak, bilo je oevidno od prvog dana ratifikacije da je u raznim krajevima Nemake, ne samo u Bavarskoj, propust da se napravi razlika izmeu verskih i politikih udruenja, iskorien kako bi se potisnulo katolianstvo. PROTESTI PREKO RIMA Tada je nemaka hijerarhija zapoela rutinsku i zakasnelu proceduru slanja svojih albi papi, to jest Paeliju, a ne onima koji su vrili zlodela. U toku biskupske ad limina (periodine posete nacionalnih biskupa pragu" pape) 4. oktobra 1933, kardinal Bertram uruio je spisak protesta koji umesno objanjavaju obim stalnih i rastuih nacistikih progona hrianskih crkava, a posebno katolike, u Nemakoj. Meu njegovim albama bile su i one koje su se odnosile na totalitarne zahteve drave" to je imalo posledice po porodini i javni ivot; guenje crkvenih udruenja, ukljuujui ak i katolike krojake grupe za zimsku pomo"; ograniavanja ka-tolike tampe za ta je kardinal mislio da je gore od bilo ega to se deavalo u vreme Bizmarkovog Kulturkampf-a; otputanje inovnika katolike vere, i iroko rasprostranjena diskriminacija prema Jevrejima - preobraenicima u katolianstvo. Konano, on je nagovestio ozbiljan sukob povodom zakona o sterilizaciji. Uprkos Greberovim i Papenovim pokuajima da umanje Bertramove proteste, nesreni nemaki biskupi su vrili pritisak na Paelija. ta su mu to zaista govorili biskupi? Jasno je iz Paelijevog narednog koraka da su mu bar neki od njih predlagali da papa uloi snaan protest i ak da zaustavi primenu konkordata. To bi bio korak da se povrati inicijativa i ukloni mogui otpor to je moglo da ima nepredvidive posledice za Hitlera, ak i u ovoj poslednjoj fazi. Dvanaestog oktobra, nemaki ambasador pri Svetoj Stolici, Dijego fon Bergen, upozorio je Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu da ga je Paeli obavestio da je papa nameran da protestuje protiv sve veeg gaenja konkordata i pritiska na katolike, uprkos zvaninim nemakim obeanjima." Paeli je dodao da je papa nameravao da se obrati javnosti protiv stvari koje su se dogaale u Nemakoj".6 Tako je zapoela sloena diplomatska igra murke. Paelijeva glavna taktika bila je pretnja" papskom javnom optubom, dok su pregovarai iz Rajha pokuavali da spree papine proteste tako to su davali utisak da nastavljaju pregovore. Paeli je izjavio da je Sveta Stolica spremna da prizna Hitlerov Rajh bez obzira na povrede ljudskih prava u njemu, bez obzira na povrede protiv drugih veroispovesti i drugih vera, ukoliko Katolika crkva u Nemakoj bude ostavljena na miru.

88

U isto vreme, Hitleru su se pribliavali izbori za Rajhstag, kao i povlaenje iz Lige naroda i referendum o tome. Stoga je papski protest mogao da nanese tetu Firerovim interesima. Glavni pregovara u poslednjim fazama rada na konkordatu, Butman, hitno je upuen u Vatikan, gde mu je Paeli uruio promemoriju sa spiskom biskupskih albi. Paeli se potom sreo sa Butmanom u nekoliko navrata, 23,25. i 27. oktobra. Tom prilikom njih dvojica su pokuala jo jednom da svoju panju posvete onome to je inilo politike" katolike organizacije. Razmenjivali su se argumenti, kao to je to bilo i poetkom jula. U jednom trenutku, kada je Butman predloio da katolike omladinske, sportske i profesionalne organizacije treba da budu ukljuene u nacionalsocijalistike grupe, Paeli se toliko iznervirao da je izjavio da bi to bilo povreda meunarodnog prava, (i) da meunarodno pravo stoji iznad zakona Rajha". 7 Butmanova poseta Rimu omela je na neodreeno vreme papsku osudu, i on se tada vratio u Berlin da se bavi drugim problemima u vezi sa odnosima izmeu crkve i drave, ukljuujui i pripremu konferencije na kojoj je tebalo da se raspravlja o zakonu o sterilizaciji. ak ni tu, uprkos pozivu biskupima da daju svoj doprinos, katoliko stanovite nije igralo nikakvu ulogu u konanom provoenju zakona. U meuvremenu, Butman nije urio da se vrati u Rim kako bi izgladio vea neslaganja. Ali dok je on mahao obeanjem o rezoluciji, Paeli je spreio papu da uputi protest celom svetu. U meuvremenu, sa predikaonice Crkve svetog Mihaila u Minhenu, najvee u gradu, kardinal Faulhaber je objavio uzdrani protest u ime svih nemakih hriana. On je ukazao, na usamljen i potpuno tragian nain, da se nije iskoristio potencijal za protest. Izmeu prve nedelje Adventa (etiri nedelje pre Boia) i Nove godine, on je odrao pet propovedi protiv nacistikog odbacivanja Starog zaveta. Propovedi je sluao veliki broj vernika (glasnogovornici su bili postavljeni u dve susedne crkve) i bile su razdeljene irom zemlje (1934. objavljene su u Njujorku na engleskom jeziku, pod naslovom Jevrejstvo, hrianstvo i Nemaka.) 8 Govorei kako u ime katolika tako i protestanata - mi irimo ruke ka svojoj odvojenoj brai, da zajedno branimo svete knjige Starog zaveta" - Faulhaber je, za one koji su hteli da itaju izmeu redova, ponovio ono to je rekao tri godine ranije: da je nacionalsocijalizam jeres. U etvrtoj propovedi, kardinal je izjavio da se priprema opasna oluja; nacisti su pretili da odbace Stari zavet zato to je to jevrejska knjiga. Faulhaber je izjavio da je Hrist odbacio krvne veze" i zamenio ih vezama vere". U poslednjoj propovedi, izjavio je: Nikad ne smemo zaboraviti: nas ne spasava nemaka krv. Nas spasava dragocena krv naeg raspetog Gospoda." Faulhaberove propovedi su bila jasne, ali one nisu mogle da utee nemake Jevreje, u njima nita nije moglo da odbrani Talmud, a bilo je dosta, kao to je rekao Saul Fridlender, optih kliea tradicionalnog verskog antisemitizma". Faulhaber je, u stvari, branio svakog Jevrejina koji je postao hrianin, ali ne i sve Jevreje. Propovedi su bile uperene uglavnom protiv teolokog antisemitizma,9 i sam Faulhaber je priznao da nije bila njegova namera da govori o savremenim aspektima jevrejskog pitanja: ,,Ja sam branio Stari zavet", rei e. Nisam se postavljao spram jevrejskog pitanja danas."10 Pa ipak, u tajnom izvetaju o dogaaju, koji je napravio Himlerov oficir bezbednosti, Faulhaber je optuen da su ga svi smatrali duhovnim voom katolikog otpora u dravi nacionalsocijalista, posebno strana tampa... Njegov savet svetenicima da 'sarauju sa dravom' nije nadvladao ruilaki efekt njegovih propovedi tokom Adventa, o Jevrejstvu i posebno njegova novogodinja popoved o Germanstvu".11 Da li je bilo mogue da je kardinal Faulhaber, u trenutku kada je izgledalo da se politiko katolianstvo predalo, hteo da isproba sranost poslednje linije otpora? Ako je tako, on je uskoro propustio taj trenutak. Po vlastitim reima, nije eleo da ni na koji nain krene smerom prave opozicije".

89

U svakom sluaju, Sveta Stolica je sada, u dobru i u zlu, kontrolisala katoliku crkvenodravnu politiku u Nemakoj, politiku koja je imala za cilj da obezbedi ravnoteu interesa kroz pomirenje. PAELI NASTAVLJA DA SMIRUJE Krajem novembra, Paeli se veoma uzbudio zbog toga to mu Butman nije odgovorio. Jo vie se uznemirio uvi da je vicekancelar Papen planirao da spoji katolike omladinske grupe sa Hitlerovom mladei. Paelija je ovaj dogaaj uznemirio jednako kao i same nemake biskupe, ali on je zahtevao da on sam raspravi ovu stvar sa Berlinom, i zamolio je biskupe da vrsto stanu uz njega tako to e utati i podrati njegov pregovaraki stav. Pravdajui Paelija to u trenutku krize zahteva takav dijalog, Kas je kazao nadbiskupu Greberu: U dravi postoji princip vostva; isto vai i za Vatikan. Ako parlamentarizam nastavi da vlada episkopatom, crkva e biti ta koja e da trpi."12 Oseajui da pritisak na Paelija moe da izazove nepredvidive posledice, nemaki izaslanik u Vatikanu nagovorio je Butmana da jo jedanput otputuje u Rim. Vei deo dana 18. decembra, Butman je proveo u razgovoru sa Paelijem, koji je ponovio nemakom pregovarau da je papa uznemiren i da e uskoro da izgubi strpljenje. Pije XI bi trebalo definitivno da govori o Nemakoj u svojoj boinoj besedi", rekao mu je Paeli. Zatim je dodao, potvrujui traginu slabost svoje taktike uzdranosti: Kada bih samo mogao da poklonim neto prijatno Njegovoj Svetosti, verujem da bi se papino raspoloenje popravilo."13 Tako je protest postao najobinije sredstvo u Paelijevoj igri, kojim se moglo pretiti ili koje se moglo povlaiti, zavisno od stanja diplomatske igre. Posle toga, Butman je telefonirao Hitleru i narednog dana Paeli je imao u rukama notu o namerama, koju je telegrafski poslala nemaka vlada. Meutim, njen sadraj teko da je mogao da se smatra pozitivnim korakom ka reenju albi nemakih katolika. Tu je bilo obeanje o usmenim pregovorima u bliskoj budunosti", to je bila odluka koja je omoguavala da Sveta Stolica na svoj nain bira biskupe, kao i da mladi svetenici budu osloboeni od sluenja vojske. Ali nije bilo ni rei o progonu jevrejskih preobraenikakatolika; nije bilo konstruktivnog napretka po pitanju udruenja. Pa ipak, to je bilo dovoljno Paeliju da ubedi papu da u svojoj Boinoj propovedi odustane od kritike Hitlerovog reima. Ali im je vlada Rajha prebrodila opasnost od papske osude, ona je ponovo krenula u ofanzivu. Ambasador Bergen obavestio je Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu da, s obzirom da je Paeli voleo da se bake sa dokumentima, u Vatikan treba upuivati jedan po jedan odgovor i na taj nain odgovoriti na sve dotadanje proteste Svete Stolice. Istovremeno, ministar spoljnih poslova, Konstantin fon Nojrat, pokuao je da protestuje zbog navodnih politikih uplitanja katolikih svetenika, posebno austrijskog klera. Nije li se Crkva mogla uzdrati od nepravednih napada na izabranu vladu? Tako je, tokom aprila 1934, Paeli bio zaokupljen piui jednu promemoriju za drugom, pripremajui se za niz sastanaka sa Butmanom, do kojih nikada nije ni dolo. Najbolnije pitanje bile su omladinske organizacije. Butman je tvrdio da, ukoliko bi se katolikoj mladei dalo vremena da ispunjava svoje verske obaveze, sigurno da ne bi bilo nikakve prepreke da se sva katolika omladina uklopi u Hitlerovu mlade. Po Hitlerovim izriitim nareenjima, Butman je 29. marta, saoptio tampi ovaj kompromis koji e biti postignut u narednoj rundi razgovora sa Paelijem, a koja je bila zakazana za drugu nedelju aprila. Meutim, Paeli je odbio da se sloi da se katolika mlade ogranii samo na drutva za molitvu", iz straha da e mlade katolike pregaziti nacistika neopaganska kultura. U stvari, u februaru, navodei njegov antihrianski rasizam, Sveta Stolica je stavila na Indeks zabranjenih knjiga, Mit o dvadesetom veku Alfreda Rozenberga, novog Hitlerovog vou nacistikog ideolokog obrazovanja.

90

Kako su meseci prolazili, a dve se strane nisu pribliile reenju spora o katolikim udruenjima, Paelija je posebno obeshrabrila injenica da je do oiglednog zastoja dolo zbog navodne obaveze Rajha da se konsultuje sa pokrajinskim vladama. etrnaestog maja, on je napisao izuzetno otru notu Butmanu, koja je oigledno zaprepastila, ali i zabavila ljude u Vilhelm-trase. Paeli je prigovorio Rajhu to ne koristi diktatorsku vlast kojom raspolae kako bi naredio upornim pokrajinskim vladama da postupaju u skladu sa odredbama konkordata. U zakljuku note upuene Hitleru, Paeli je upozorio da je ponovljeni osnovni ton iz promemorije bio da treba spreiti uzroke koji dovode do albi Crkve, posebno kad se radi o dravi koja ima autoritativnu vlast (Fhrerstaat). Vlada Rajha raspolae metodama da vri uticaj i fiziku silu, kakva do sada nije bila poznata."14 Da li je mogue da je Paeli prekorevao Hitlera to nije bio dovoljno diktator? Ili je to bio potez teke ironije, koji je ukazivao na njegovu svest da je odlaganje na raun lokalnog otpora, bila samo taktika? Moda je istina bila i jedno i drugo. U svakom sluaju, sada se Paeli uzjogunio. Dvadeset i sedmog juna, tri nemaka biskupa (Greber, Berning i Nikolaus Bares) sastala su se sa Hitlerom, poto ih je Paeli naimenovao za vezu izmeu hijerarhije i vlade Rajha u pitanjima crkve i drave. Hitler ih je uverio da e, po zavretku tekuih pregovora o problemu udruenja, objaviti izjavu o slobodi Katolike crkve da uestvuje u aktivnostima u svojoj oblasti". Dvadeset i devetog juna, bez pozivanja na Rim, tri biskupa i njihovi nemaki pregovarai zavrili su nacrt koji je, kako je izgledalo, bio dobra osnova za pomirenje znaajnih razlika. Mnoge crkvene organizacije su priznate kao verske, ukljuujui tu i omladinska drutva koja su se ograniila na moralno i versko obrazovanje. Sportske i radnike organizacije trebalo je da se stave pod isto verski nadzor Katolike akcije, ali fizika veba, dozvolilo se, mora biti u rukama drave. Biskupi su obeali da katolika mlade nee nositi uniformu ni kampovati. Prihvatajui injenicu da je svaki dogovor sa vladom Rajha u tom trenutku ipak imao neku vrednost, bilo je bolje imati bar neto nego nita, s obzirom na sve opasniji poloaj u kome se Katolika crkva nalazila. Ali zakljuenje pregovora je zaustavljeno tipinim aktom centrizma koji je jo jednom otkrio da Sveta Stolica nee dozvoliti nemakim biskupima lokalnu vlast, pod bilo kojim okolnostima. Pre nego to je nacrt mogao da se poalje Ministarstvu unutranjih poslova u Berlin, kardinal Bertram ga je podneo Paeliju na odobrenje. Dokument je odbaen, i tvrdi se da je to uradio sam papa, zbog krvave istke 30. juna 1934. Do dana dananjeg, teko je sa sigurnou utvrditi koliko je ljudi izgubilo ivot po Hitlerovom nareenju u Noi dugih noeva". Meu otprilike osamdeset i pet rtava, bili su ljudi koji su bitno uticali na Hitlerov uspon: Ernst Rem, Kurt fon lajher, Karl Ernst i Gregor traser. Meutim, tokom te noi, katoliki protivnici Hitlerovom usponu bili su takoe ubijeni, ukljuujui tu i Eriha Klausnera, vou Katolike akcije; dr Edgara Junga, takoe istaknutog lana iste organizacije; Adalberta Probsta, vou katolikih sportskih organizacija i Frica Gerliha, urednika katolikog nedeljnika Der Gerade Weg". U svim sluajevima, ubice su imale obezbeene alibije.15 Ubistvena priroda nacistikog gangsterskog reima, bila je svima jasna. Na sramotu nemake hijerarhije, i jo veu sramotu Paelija, koji je nastavio da ih ograniava, katoliki biskupi nisu izgovorili ni re protesta protiv ovog masakra odvanih katolikih voa. Meutim, papa i njegov dravni sekretar, izrazili su samo minimalni protest zbog odbijanja da se zakljui dogovor o unoenju biskupske odluke u nepotpuni lan 31. konkordata. U roku od tri nedelje, Pije i Paeli su bili jo manje raspoloeni da prihvate rezoluciju. To je bilo posledica ubistva austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa, 25. jula, koji je mesec dana ranije potpisao konkordat sa Vatikanom, povoljan za katoliku crkvu. U meuvremenu, poto odluka o lanu 31. nije podrana u Rimu, Hitler je odbio da objavi svoju izjavu kojom je obeao Katolikoj crkvi imunitet od napada u Nemakoj.

91

Drugog septembra, Paeli je obavestio nemake biskupe da su ustupci koje je dala nemaka vlada bili nedovoljni da obezbede verske slobode koje je garantovao sadraj konkordata".16 Dve strane - pregovarai Rajha i nemaki biskupi - nisu potpuno prekinuli pregovore, ve su ih odloili na neodreeno vreme. U tom trenutku, Paeli, kljuna linost za sudbinu nemakih katolika, otputovao je u dugu posetu, na drugi kraj sveta. To e biti jedno od putovanja koje e ga odvojiti od njegovog kabineta, dok se mrak nadvijao nad Evropom. PUT U JUNU AMERIKU Tokom etiri godine, koliko je obavljao dunosti dravnog sekretara u Vatikanu, Paeli je napravio dubok utisak na autokratskog Pija XI. Iako razliiti po temperamentu, papa je uvaavao Paelija zato to su delili zajedniko uverenje da je Crkva savreno drutvo, vrhunsko u svom poretku". Takvo uverenje, stvoreno u vreme Lava XIII, koje je, kao to smo videli, pretoeno u model centristike birokratije kojom upravlja kanonski i konkordatski zakon, doseglo je svoj vrhunac u encikliki Pija XI, Quas primas (1925). U njoj on objavljuje da Crkva ne samo da simbolizuje konanu vlast Boga nad svetom, ve privodi postepeno, Hristovu vlast u svetu, ukljuujui tu ljude i narode, svom zakonu pravde i mira". Iste godine, Pije je ustanovio proslavu Hrista kralja, koji prema njegovom shvatanju, vlada ne samo nad katolicima ve i nad drugim ljudima, i ne samo nad pojedincima ve i nad drutvima. U poreenju sa Hristovom univerzalnom vlau, takvi svetovni projekti kakva je bila Liga naroda, po njegovom miljenju, nisu bili znaajni. Sa olujnim oblacima rata na horizontu, jedina nada za ljudska drutva bila je da se pokore Crkvi i vikaru Hrista kralja na zemlji. Oigledno je da je Pije XI imao takav univerzalni duhovni i moralni monarhizam na umu 1934, kada je zamolio Paelija da otputuje u inostranstvo u njegovo ime i da bude predstavnik Hristovog vikara na zemlji. Ali imao je i drugi razlog. Po vlastitom priznanju, pontifeks je eleo da prikae svog omiljenog tienika biskupima sveta. Godine 1936, rekao je monsinjoru Domeniku Tardiniju: Hou da putuje kako bi upoznao svet i kako bi svet upoznao njega." Posle pauze, dodao je: On e biti blistavi papa."17 Imajui u vidu ovu i druge opaske, jasno je da je ve 1934, Pije XI pokuavao da utie na ishod naredne konklave, dajui glas za Paelija. Uprkos Paelijevim mnogim poslovima, tokom ovog perioda sve vee opasnosti za Evropu, Pije XI ga je, u jesen 1934, poslao kao papskog poslanika u Buenos Ajres, na zakazani Meunarodni evharistiki kongres. Nakon toga usledie nova putovanja. Misija u Argentini imala je verske i politike dimenzije. U svetlu antiklerikalnog komunistikog reima u Meksiku i estih ustanaka irom kontinenta, Pije XI je s odobravanjem gledao na tradicionalno argentinsko katolianstvo koje se nalazilo pod vlau blagonaklonog vojnog predsednika, koja je liila na republikansku demokratiju. Tamo su se prethodne godine odrali izbori. Nije li Argentina bila pravi izraz crkveno-dravne harmonije u ovom podruju koje je bilo potresano revolucijama? Poseta papskog izaslanika bie znak da se svet jo nije otpadio, ona e biti ivi svedok prisustva Hristovog u evharistiji koju u rukama dri izaslanik Hristovog vikara na zemlji. Trijumfalni dolazak Paelija u Latinsku Ameriku bio je bez presedana u istoriji Katolike crkve, i on e nagovestiti svetska putovanja dva kasnija pontifeksa, Pavla VI i Jovana Pavla II. Paelijev program putovanja bio je izvanredan, svaki njegov deo bio je osobito reiran kako bi ostavio maksimalan utisak na javnost. Sa papskom zastavom koja se vijorila na jarbolu, otplovio je iz enove, 24. septembra, na italijanskom parobrodu Conte Grande, dok su zvonila gradska zvona, svirali orkestri, a masa uzvikivala na dokovima oekujui da je Paeli blagoslovi kao da je to bio blagoslov samog pape. Njegove odaje na zadnjem delu broda, sastojale su se od privatne kapele, kancelarije, salona i jo dve dodatne prostorije. U kancelariji je bio ugraen veliki sto i deo njegove line biblioteke. Radiotelefon je bio postvljen kako bi bio u vezi sa Sekretarijatom. U drugim delovima broda bila je smetena

92

svita od sekretara, etiri biskupa, raznih latinoamerikih diplomata i predstavnika verskih redova. Sa njim je putovao monsinjor Kas koji je postao inilac u Dravnom sekretarijatu, kao i njegova neaka, Elizabetina ker. tampa je opisala brod kao ploveu katedralu". Prema izvetajima sa putovanja,18 Paeli se nijedanput nije pojavio pred putnicima, jo manje se sa njima druio, osim onoga dana kada je brod preao ekvator. Umesto uobiajenog raspusnog karnevala koji se prireuje kada se prelazi crta, Paeli je odrao versku slubu. Pojavio se iz unutranjosti broda u zlatnoj odedi, proao palubom sa svim svojim prelatima i pratiocima i zaustavio se da blagoslovi Atlantik. Kada se brod pribliio Buenos Ajresu posle dvonedeljnog putovanja, argentinski predsednik, general Agustin Pedro Husto, popeo se na palubu sa bojnog broda 25 de Mayo, pozdravio Paelija ovim reima: Vaa Visosti, pozdravljam u linosti papinog izaslanika prvog vladara sveta, pred ijom duhovnom vlau svi drugi vladari padaju niice u znak dubokog potovanja." Vozei se u ceremonijalnim koijama i zasipan cveem sa svakog balkona, Paeli je uao u grad kao car. U narednih pet dana, on je zadivio graane argentinske prestonice svojim elgrekovskim izgledom i naglaenom pobonou. Razgovori o politici u regionu sa raznim vladinim i diplomatskim zvaninicima, bili su praeni dugakim procesijama i slubama koje su se odvijale u parku Palermo, gde su prozirni, neprobojni panoi titili oltar i Paelijev presto. Naprava na tokovima koju je vuklo stotine svetenika u belim odorama nosila je Paelija kroz ulice Buenos Ajresa, dok je on kleao pred izloenom evharistijom. Jedne veeri kada je Paeli bio pozvan da prisustvuje predstavi Refikove Cecilije u pozoritu Kolon, desilo se neto zanimljivo. U poslednjem trenutku, Paeli je odluio da avionom nadleti grad. Kao to se vidi na fotografijama sa tog dogaaja, on je sedeo uspravno tokom leta i itao svoj brevijar. Sledee veeri, on je ponovio let, ovaj put u vojnom avionu, koji mu se vie dopadao zbog brzine. Na ovom veoma praenom putu, ve je bilo vidljivo pobono dranje, koje e postati karakteristino za njegove pojave kasnijih godina kao pape, po reima Karla Falkonija, njegov opti izgled bio je meavina asketizma i verskog nadahnua"; kada god se pojavio meu lokalnim civilnim ili verskim vlastima, obavezno je drao sklopljene ruke kao da uestvuje u liturgiji".19 Na povratku, zaustavio se u Montevideu da blagoslovi okupljeno mnotvo na dokovima, zatim je nastavio za Rio de aneiro, gde su ga predsednik i lanovi vlade pozdravili kao efa drave. Poto su ga otpratili na vrh brda iznad Rija na kome se nalazi statua Spasitelja sa rairenim rukama, to e biti poza koju e Paeli oponaati narednih godina - on je blagoslovio Brazil u ime Svetog oca. Njegov povratak kui pratila je topovska salva sa obale, avioni su nadletali, a bojni brodovi su trubili. Umesto da ode pravo u enovu, Conte Grande je pristao prvog novembra u Barseloni, gde je Paeli razgovarao sa generalom Domingom Batetom, vojnim guvernerom Katalonije. Grad je bio u nemirima tokom oktobra, posle proglaenja nezavisne katalonske drave od strane separatistikog voe Luisa Kompanisa. General je priredio prijem za Paelija kako bi on susreo prelate i vojne i civilne dostojanstvenike iz raznih krajeva panije. Ponaajui se sa carskom gostoprimljivou, Paeli je priredio gala veeru na brodu za lanove madridske vlade i nadbiskupa iz Taragone. Da li je Paeli mogao da predvidi, ba kao i general Batet, eksploziju nasilja i krvoprolia koja e uskoro da bukne u paniji, kada e hiljade svetenika i vernika izgubiti ivote? General Batet e biti pogubljen dve godine kasnije, poto nije bio u stanju da sprovede nasilje koje je general Franko smatrao sutinskim za voenje graanskog rata.20 Paeli je stigao u enovu 2. novembra, i sledeeg dana je zajedno sa celom svojom svitom primljen u audijenciju kod pape. Pontifeks nije tedeo pohvale i zahvalnost svom omiljenom kardinalu. Sa svoje strane Paeli je mogao da saopti sledee: Nikada do sada nisam video

93

ceo jedan narod, vladare i one kojima se vlada zajedno, kako saginju glavu i klee tako odano pred Onim koji je rekao: 'Ja sam Kralj... ali moje kraljevstvo nije od ovog sveta'."21 Apostolska palata nije videla takve scene niti ula takve rei od vremena baroknih papa. Sledee vee, prema pisanju jednog hagiografa,22 sekretar je otiao u Paelijevu sobu sa hitnim telegramom. Soba je bila u mraku, ali u slabom svetlu sa prozora, zaprepaeni slubenik je video visoki lik kako se die sa mramornog poda gde je leao ispruen u molitvi. Kada se upalilo svetlo, Paeli je primio telegram i, videvi da je duhovnik uzbuen, rekao mu osmehujui se: Ne brinite. Posle toliko slave i sjaja, neophodno je da se legne blizu zemlje kako bismo znali da smo nita." Paeli se vratio u Evropu koja je bila na ivici sukoba. Po njegovom dolasku u Buenos Ajres, devetog oktobra, jugoslovenskog kralja Aleksandra i francuskog ministra inostranih poslova ubio je hrvatski nacionalista u Marseju. Poreklo zavere" vodilo je u Maarsku, i na Jugoslaviju je vren snaan pritisak da uzvrati. U sloenim evropskim savezima, Italija i Francuska su zbog toga bile u opasnosti da budu uvuene u vojni sukob. U meuvremenu, poslednjih nedelja 1934, Hitler je sve svoje napore usmerio na pripremanje referenduma u spornoj sarskoj oblasti. Glasanje je odrano u januaru 1935, i okonalo se ogromnom pobedom, kojoj su doprineli katolici, a koji su inili veinu o toj oblasti. Sar je time vraen u Rajh. Nedugo zatim, Hitler je najavio uvoenje obavezne vojne slube. Izvetaj britanske vlade o neuspehu konferencije o razoruanju i Geringova najava osnivanja Luftvafe, jo vie su poveali stanje napetosti u Evropi. U isto vreme, Musolini je otvoreno izrazio svoju ambiciju da putem oruja stvori carstvo. Prvog februara 1934, Due je najavio da namerava da pokori Etiopiju u potrazi za ostvarenjem svog sna o faistikoj kulturi vladavine moi. Musolini je bio ubeen da se Britanija nee umeati, ali nije bio siguran kakvo je raspoloenje Francuske koja je investirala u elezniku prugu od Adisabebe, prestonice Etiopije, do luke Dibuti, na francuskoj teritoriji. PAELI I FRANCUSKA Novi francuski ministar spoljnih poslova, Pjer Laval, stigao je 5. januara 1935. u Rim, na razgovore sa Musolinijem u nadi da e ublaiti zategnutost francusko-italijanskih odnosa. Poseta je uspela. Ona je oslobodila Musolinija straha od jugoslovenske situacije i mogunosti francuske intervencije u Etiopiji. Laval je obavestio Duea o pregovorima o paktu izmeu Francuske i Sovjetskog Saveza i otvorio put posebnog sporazumevanja izmeu Francuske i Italije. Tokom ove posete nije zaobien ni Vatikan. Sedmog januara, u popodnevnim satima, Laval je razgovarao sa Paelijem u njegovoj kancelariji u Dravnom sekretarijatu. Razgovarali su o sve veoj opasnosti od Nemake i mogunosti Anlusa Austrije. Ponovo su se sreli kasnije toga dana, na veeri koju je za Paelija priredio francuski ambasador u Palaco Taverna. Te veeri Paeliju je dodeljen veliki krst Legije asti. Pod blagim diplomatskim uticajem kardinala dravnog sekretara, Lavalova poseta je otvorila vrata pribliavanju Francuske i francuskih katolika Svetoj Stolici. Od kad je ustolien Pije XI, Crkvu u Francuskoj je rastrzao krajnje desni pokret i novine poznate kao L'Action franaise", na elu sa arlom Moraom. Pokret - koji je imao mnotvo katolikih pristalica i sledbenika, vie zbog svog antirepublikanstva nego zbog svojih posebnih ideja - propovedao je primat Crkve nad Hebrejskim Hristom", potinjavanje oveka drutvu, oduevljenje nacionalizmom i povratak monarhije. Antisemitska i istovremeno posveena udnom cilju dehristijanizovanja katolianstva, L'Action franaise" je za Pija XI bila opasna kukavica u katolikom gnezdu. Odluan da je ugui, Pije je osudio i pokret i novine. Biskupi su ga sledili. Mnogi laiki i verski lanovi pokreta bili su kanjeni.

94

Godine 1926, L'Action franaise" je kapitulirala i Pije XI je pokuao da privue Francusku, stariju ker" Crkve, u svoje okrilje i zalei podele unutar francuskog katolianstva. Paeli je tada izabran da predstavlja papu u Francuskoj, na hodoau u svetilite Device iz Lurda. Oduevljeni zatitnik Marije, Pije XI je nastavio savremenu papsku tendenciju da povlai znak jednakosti izmeu papske nepogreivosti i dogme o Bezgrenom zaeu, koju je dogmatski proklamovao Pije IX, daleke 1854. Svi istinski sledbenici Hristovi", pisao je23 Pije XI 1928. godine, verovae u dogmu o bezgrenom zaeu Majke boije sa istom verom sa kojom veruju u Sveto trojstvo, nepogreivost rimskog pape i inkarnaciju." Marijina poslunost, simbolizovala je kolektivnu i pojedinanu pokornost Svetoj Stolici; kao to je i njen status bio zasnovan na papskoj dogmi. Pre nego to e otputovati u Francusku, Paeli je pozvan da doe na samrtniku postelju svoga brata Franeska, uglednog vatikanskog pravnika koji je pregovarao o Lateranskim sporazumima. Paeli je bio toliko potresen smru svoga brata, da je razmiljao da odustane od puta. Ali to bi bila", kako je zabeleio njegov prvi biograf Nazareno Padelaro, oigledno odobravajui i bez daljeg objanjenja, suvie ljudska odluka". Paeli je otputovao u Francusku 25. aprila, a narednog dana ga je na stanici u Lurdu saekala poruka od predsednika Republike i poasti koje su odgovarale doeku efa drave. Zajedno sa etvrt miliona hodoasnika, Paeli se molio i iao do peine u procesiji tri dana. U tipinoj propovedi, govorio je o neprijateljima Crkve. Imajui iluziju da veliaju novu mudrost", rekao je, oni su samo alosni plagijatori koji prikrivaju stare grehe novom galamom. Malo je vano to se mase okupljaju oko zastave drutvene revolucije. Njih inspirie lana ideja o svetu i ivotu." Osuujui predrasude rase i krvi i lane ideje drutvenog i ekonomskog sveta, on je izjavio da Crkva ne pristaje da se sporazumeva sa njima ni po koju cenu" - to je bilo upravo ono to je on pola godine 1933. radio sa Hitlerom. Poslednjeg dana, u nedelju, govorio je o eni apokalipse zaogrnutoj suncem, iskupljenju ljudske rase i Golgoti, sreditu istorije oveanstva". Zatim je govorio o predrasudama rase i krvi" u Nemakoj i o tome da e Crkva rae izabrati krv sa Kalvarije, nego da izda svog supruga, to je bilo sasvim u suprotnosti sa ohrabrivanjima koje je pruao Nemakoj tokom poslednjih godina.24 Tokom svog boravka u Lurdu, Paeli je vei deo noi proveo u molitvi; odbijao je da spava u krevetu, i spavao je samo na lealjki. Jedno poslepodne, prema prianju Falkonija, Paeli je dopustio sebi mali odmor od ceremonijalnog reda, kako bi posetio dolinu Labigor blizu Sen Savena. Jedan svetenik koji mu je bio vodi, sedeo je sa njim u koiji. im su se domogli prirode, Paeli je otvorio svoj brevijar i poeo da ita, potpuno zanemarujui predeo kojim su prolazili. Posle jednog sata, Paeli ree: A sada monsinjore, da se vratimo." Na povratku, Paeli je sedeo zatvorenih oiju kao u mistinom transu. Kada su stigli do njegovog boravita, samo je rekao svom saputniku: Izvinite me!" i pourio u kuu. Ali poseta Francuskoj bila je uspena. I jo pre njegovog odlaska, govorilo se o drugoj poseti. Prilikom svakog sledeeg boravka, smatrala je francuska tampa, izaslaniku se morao staviti na raspolaganje, ni manje ni vie nego Versajski dvorac. Paeli je ponovo doao u Francusku 9. jula 1937, stigavi u Pariz gde ga je ekala vojna muzika i ceremonija zvaninog doeka. Odrao je misu u bazilici Sakre - Ker pre nego to je vozom otiao u Lizije u Normandiji. Masa je ispunila perone na svakoj usputnoj stanici. Grad Lizije ga je doekao sa vojnim poastima, sa jo vie muzike, sa zastavama i konjikom pratnjom. Oko tri stotine hiljade hodoasnika, kako se navodi, porealo se na putu do biskupske palate. Jedan novinski dopisnik, uporedio je Paelija sa figurom na Kraljevskoj kapiji u artru. Paelijev glavni zadatak u Lizijeu bio je da osveti novu baziliku sagraenu nad grobom svete Tereze, karmelianske redovnice koja je ula u samostan u Lizijeu sa petnaest godina,

95

1888. i umrla od tuberkuloze 1897. Ovaj in je imao znaenje kao podrka duhovnosti koja naglaava unutranjost nad zajednitvom, potinjavanje nad drutvenim delanjem, tiinu nad glasnim govorom. Sveta Tereza je bila uvena po svojoj misli: elim da potroim svoje nebo inei dobro na zemlji". Njeno naslee bila je posthumno objavljena duhovna autobiogafija, Pria due, koja je otkrila svetost zasnovanu na obinim, svakodnevnim poslovima u zatvorenom samostanu. Godine 1925, kada ju je Pije XI kanonizovao kao sveticu Crkve, Terezin kult je postao vano sredite popularne katolike pobonosti irom sveta. Pije ju je proglasio zatitnicom misija i ona je bila naroito omiljena meu dijecezanskim svetenicima. Danijel-Rops, francuski katoliki istoriar, tvrdio je da je njen kratak ivot" sadravao u sebi odgovor na dva velika otpadnitva tog doba, koja su vodila do komunizma i nacizma. Uenjima Niea i Karla Marksa, svetica suprotstavlja jedini nepobitan odgovor...'Bog je mrtav' rekao je propovednik Sils - Marije. (Ali) za Terezu, kada je sve moglo da je navede da ga poniti, ona je i dalje znala da Ga nita ne moe unititi, poto je On jedina Stvarnost."25 Lina odanost Pija XI svetoj Terezi bila je bezgranina. On je traio da mu Paeli donese rue iz Lizijea, tri naroite milosti koje Mi molimo od voljene male svetice". uvari svetilita su rado poklonili rue, ali je Paeli, prema pisanju Padelara, izbegavajui svaku sentimentalnost, prouavao rue sa preciznou botaniara".26 Pre nego to e otii iz Francuske, Paeli se vratio u Pariz da odri propoved na francuskom, u crkvi Notr-Dam koja je bila prepuna crkvenih i civilnih velikodostojnika. Govorilo se da je bio prilino nervozan kada je stao za govornicu. Ali ubrzo se zagrejao za svoju temu, viui Vigilate fratres! (uvajte se, brao!") Podsetio je Francusku na njen obiaj da potuje zakon ljubavi", poto je zakon ljubavi zahtevao pravedno i hriansko reenje glavnog pitanja proletarijata". Te tvrdnje, koje je razvijao kroz niz uoptavanja, predstavljale su odbacivanje onih lanih proroka" koji su vratili svet u novo mrano doba prehrianske ere. Zavravajui govor, izjavio je da to pre svako potpuno shvati da postoji konana povezanost izmeu misije Crkve Hristove i napretka i veliine naroda, tim e se bolje doi do harmonije koju eli Bog."27 Bilo je neuobiajeno da se prilikom katolike propovedi kongregacija digne na noge i aplaudira. Naredne nedelje, Dijego fon Bergen, ambasador Nemake pri Svetoj Stolici, mogao je da obavesti Berlin da je Paeli odluno tvrdio da je njegova propoved bila isto verske prirode". Putovanje u Francusku nije imalo politiki cilj; u Vatikanu nikada nisu ni pomislili na posrednu demonstraciju protiv Nemake".28 PAELI U SJEDINJENIM DRAVAMA Pobeda socijalista na panskim izborima u februaru 1936, kulminirala je tog leta talasom nasilja i izbijanjem graanskog rata. Katolika crkva, koja se identifikovala sa reakcionarnom stranom u ideolokoj podeli, bila je izloena nekim od nastranijih zloina, koje su uglavnom poinili anarhisti. Prema katolikim izvorima,29 tokom perioda od trideset meseci rata, vie od sedam hiljada svetenika i vernika je zaklano. Paeli je, razume se, morao biti svestan zloina koje je izvrila Frankova strana, ali Kaudiljo je izjavio da e panija biti carstvo okrenuto Bogu". U septembru, primajui grupu panskih hodoasnika, Pije XI je igosao satanski pokret" marksizma koji je doveo do rata, i blagoslovio one koji su branili pravo i ast Boga protiv snane eksplozije sila toliko divljih i tako surovih da izgledaju gotovo neverovatne."30 Uprkos mnogim Paelijevim govorima tokom te godine na temu pravde i mira, Sveta Stolica nije osudila Musolinijev napad na Etiopiju, treeg oktobra 1935. Niti je Pije XI obuzdavao italijansku hijerarhiju od ratnog oduevljenja. O Due!" izjavio je biskup Terasina, dananja Italija je faistika i srca svih Italijana biju zajedno sa vaim. Nacija je

96

spremna za svaku rtvu kako bi se obezbedio trijumf mira i rimske i hrianske civilizacije... Bog vas blagoslovio, Due!"31 Takvi izlivi kao da su pozdravljali savez izmeu vizije koju je imala Sveta Stolica o Crkvi kao univerzalnom nezavisnom drutvu" i Musolinijeve fantazije o zemaljskom carstvu koje se stvaralo. Iako je Pije XI rekao prijatelju u septembru da bi rat sa Etiopijom bio mrzak",32 njegove izjave o tom pitanju kasnije bile su uvijene i neodreene bez jasno izraene osude. U takvoj situaciji, Paeli je u pratnji Enrika Galeacija i sestre Paskvaline, osmog oktobra 1936, otplovio iz Napulja u Severnu Ameriku, luksuznim parobrodom Conti di Savoia. To je bio prvi put da je papski dravni sekretar posetio Sjedinjene Drave. Po prispeu broda na njujorki dok, prvo se na njega popeo Paelijev prijatelj, tridesetsedmogodinji biskup Fransis Dozef Spelman, koji je bio predodreen da postane njujorki kardinal-nadbiskup. Spelman je doneo Paeliju crnu sveteniku odeu, jaknu i pantalone, ali je taj svetovni nain oblaenja bio odmah otklonjen. Bivi vatikanski birokrata, ogromne snage, efikasnosti i ambicije, Spelman je bio pomoni biskup Bostona. Uprkos pokuaju njegovog nadreenog, Viljema OKonela, kardinala nadbiskupa, da ga odvrati, Spelman je organizovao dobar deo Paelijevog puta. Tokom trideset dana Paelijevog boravka u zemlji, kada je preao preko 10.000 km, uglavnom avionom, Paeli je pokazao svoje sveteniko dostojanstvo, klizei u svojoj mantiji i svilenom ogrtau preko pragova brojnih katolikih koleda, samostanskih kola, samostana i parohijskih crkava. Neizgovoreni uslov njegove posete bila je izmena usluga izmeu Paelija i predsednika Ruzvelta. Ruzvelt je eleo da pomogne da se uutka katoliki svetenik na radiju, otac arls Koglin, koji je svake nedelje drao propovedi protiv administracije sluateljstvu od petnaest miliona Amerikanaca. Koglin, pastor crkve posveene sv. Terezi u Rojal Ouku, predgrau Detroita, bio je protiv Nju Dila i za sve amerike nevolje okrivljavao je Ruzvelta, Jevreje, komuniste i bezbone kapitaliste". Ruzvelt je eleo da zapui usta Koglinu. Sa svoje strane, Paelija je brinula injenica da su Sjedinjene Drave tri godine ranije priznale Sovjetski Savez. Sada se nadao Ruzveltovom ohrabrenju za poetak formalnih ameriko-vatikanskih dip-lomatskih veza. Paeli nije sreo Ruzvelta lino sve do pred kraj svog boravka, 6. novembra, poto su izbori bili zavreni, a predsednik se vratio na svoju dunost. Posle njihove posete Ruzveltovom imanju u Hajd Parku, postalo je jasno da je Paeli obezbedio obeanje da iskuje amerikovatikanske veze koje je traio. Sjedinjene Drave su bile pristale da dre diplomatu pri Svetoj Stolici sve dok Senat nije ukinuo plaanje 1867, kada je Pije IX posle antidemokratskog Silabusa pogreaka, postao krajnje nepopularan i kod demokrata i kod liberala. Godine 1870, papa je izgubio svoju zemaljsku mo i sa njom, po miljenju vlade SAD, ustavnu osnovu za diplomatske veze. Godine 1929, Lateranski sporazumi potvrdili su postojanje Svete Stolice kao drave, ali je ameriki Senat bio uzdran da obezbedi sredstva za diplomatsko predstavnitvo. Takva odluka mogla je da izazove gnev protestantske veine. Izgleda da je Ruzvelt uverio Paelija da e ovo srediti tako to e naimenovati linog predstavnika koji nee traiti platu. Imenovanje je izvreno tek 1940, kada je Majron Tejlor akreditovan pri Svetoj Stolici. U meuvremenu, iako Paeli nikad nije progovorio ni re o tome ta je reeno i kako je to uraeno, otac Koglin je 8. novembra, najavio svoju poslednju propoved na radiju. Odrao je re. Iako je opirno pisano o poseti, amerika tampa nikada nije uspela da intervjuie Paelija o tome ili o nekom drugom osetljivom pitanju tokom njegovog boravka, u velikoj meri zahvaljujui vetoj zatiti koju mu je obezbedio Spelman. to se tie ostalog, Paeli je bio na pokretnoj traci liturgijskih slubi, rukova, veera, govora i predavanja u gotovo svakom veem gradu Sjedinjenih Drava, osim u junim dravama. Meu mnogim mestima bio je u Bostonu, Filadelfiji, Baltimoru, Vaingtonu, Saut

97

Bendu, Klivlendu, St. Polu, Sinsinatiju, Detroitu, ikagu, San Francisku, Los Anelesu i St. Luisu. Popeo se na vrh Empajer Stejt Bildinga, i gledao Boulderovu branu i Veliki kanjon. Video je kako se prave filmovi u Holivudu i primio poasna zvanja od raznih koleda. Gde god da je dolazio, doekivala ga je oduevljena masa na ulicama, koja je podseala na mnotvo koje se okupljalo da pozdravi pape koje su putovale u drugoj polovini ovog veka. U svakom sluaju, Paeli je uivao u bunim doecima na putu, ukljuujui brzinu njegovog motorizovanog konvoja i sirene drugih vozaa koje su zavijale. tampa ga je nazvala letei kardinal", jer je voleo da se vozi avionom, i izgleda da ga je oduevljavao pogled iz vazduha na planine, ravnice, pustinje i ume. Na povratku u Njujork, zaustavio se na Nijagarinim vodopadima. Stajao je na ivici, utei neko vreme, gledajui na zadivljujui prizor. Krenuo je, pa se opet vratio. U tipinom gestu, Paeli je blagoslovio vodopade.33 Pre povratka u Evropu, u Njujorku, na Long Ajlendu, Paeli je boravio na Inisfadi, imanju gospoe Nikolasa Brejdija, bogate katolkinje kojoj je dodeljena papska titula vojvotkinje za njenu dareljivost prema Svetoj Stolici. Vojvotkinja Brejdi je priredila ogroman prijem za Paelija, u svojoj palati u dordijanskom stilu. Baklje su osvetljavale put do glavnog ulaza; Paeli i vojvotkinja su primali svoje odabrane goste uz zvuke elektrinih orgulja koje su za ovu priliku bile smetene u holu ispunjenom ruama, u kome su u kaminima gorela itava stabla. Pre nego to e otii iz SAD, Paeli je poverio uvek spremnom Spelmanu 113.000$, to su bili pokloni koje su mu bogati Amerikanci dali tokom puta, da ih investira za njega lino. Gospoa Brejdi je umrla ubrzo nakon Paelijevog odlaska i ostavila lino kardinalu dravnom sekretaru nasledstvo od 100.000$.34 10. PIJE XI GOVORI Posle Paelijevog veta na predloeni kompromis nemakih biskupa o lanu 31. konkordata, odnosi izmeu katolika u Nemakoj i nacistikog reima su se i dalje pogoravali tokom leta 1935. Katoliki biskupi su dvadeset i osmog avgusta objavili pastirsko pismo koje je trebalo da se ita sa predikaonica u svim katolikim crkvama. Ono je predstavljalo potpuni promaaj poto nije uspelo da prevede ideal u delovanje, i bilo je ironino u svojoj suprotnosti izmeu rei i dela. Odbacujui naelo da vera nema nikakve veze sa politikom", biskupi su podseali vernike, navodei Jevanelje po Matiji, da vesnici hrianstva treba da budu 'so zemlje' i svetlo sveta i treba da 'puste da njihovo svetlo sija pred ljudima. Crkva treba da bude kao 'grad na brdu, da se nadaleko vidi u ivotu ljudi." Prazno bodrenje bilo je najvie to su biskupi mogli da kau u svom protestu. U meuvremenu, nastavili su da se okreu Paeliju koji je kontrolisao i albe koje su bile upuenje njemu i papi. U odgovoru na pastirsko pismo, Hitler je 11. septembra, na nacistikom kongresu u Nirnbergu, izjavio da on nije protiv hrianstva, ve se mi se borimo sa njim da bismo oslobodili na javni ivot od onih svetenika koji su promaili svoje zvanje i koji je trebalo da postanu politiari umesto svetenici".1 etiri dana kasnije, Hitler je doneo Nirnberke zakone, kojima se odreivalo nemako dravljanstvo, pripremajui put za uobliavanje poloaja Jevreja u pogledu roditeljskih prava i braka. I ovog puta, ni re protesta od strane Paelija. U nameri da sauva izglede za pomirenje i mogui otpor crkava iskoristi za sebe, Hitler je 16. jula uspostavio Ministarstvo za crkvene poslove koje je poverio Hansu Kerlu. Kerl se sreo sa kardinalom Bertramom poetkom septembra i ponovo pozvao katoliku hijerarhiju da saini novi spisak katolikih organizacija koje bi uivale zvaninu zatitu. Spisak je podnet u Kerlovo ministarstvo 2. oktobra, ali dalji pregovori nisu urodili plodom. Katoliki biskupi su

98

eleli da zadre strukturu katolikih udruenja, a Hitlerov Rajh je bio odluan da sprei i uniti organizacije koje su imale potencijala za politiko delovanje Crkve. U meuvremenu, utisak da su se vodili pregovori i mogunost pomirenja u budunosti, spreavali su Vatikan da izrazi svoj protest. Meutim, tipina taktika tapa i argarepe" nacistikog reima, videla se iz prvog talasa moralnih" suenja koje je sproveo Rajh tokom 1935-1936, kada su katoliki vernici bili optuivani za seksualno zlostavljanje maloletnika i malverzacije sa novcem. Prve navodne optube bile su upravljene posebno protiv redovnica i svetenstva zaduenog za decu u sirotitima i kolama. Ove druge ukljuivale su i one kongregacije koje su bile finansijski odgovorne za delovanje misija i zajednica u inostranstvu. Ekonomska kriza tridesetih godina dobila je svoj konani izraz u mnogobrojnim zakonima koji su se ticali spoljne trgovine, to je stvaralo tekoe vernicima koji su imali finansijske obaveze van zemlje. Gurnuta u defanzivu i pod stalnim pritiskom Vatikana, Katolika crkva nastavila je da ivi tokom 1936. u stanju inercije, nalazei sumnjivu utehu u pomisli da bi stvari mogle da budu jo gore. Do leta, vesti o zloinima protiv redovnica i svetenika u panskom graanskom ratu ukazale su - to je sam papa lino naglasio - koliko je bilo tee pod boljevizmom". To je bio predmet troasovnog privatnog razgovora koji su, u novembru, vodili minhenski kardinal Faulhaber i Adolf Hitler u Firerovom planinskom utoitu u Obersalcburgu. Hitler je stalno ponavaljao priu o opasnostima komunizma, molei kardinala da istraje u naporima za pomirenje sa Rajhom. U memorandumu sa susreta, Faulhaber je zabeleio: Firer kontrolie diplomatske i drutvene norme ponaanja bolje nego neki roeni vladar... Bez sumnje kancelar veruje u Boga. On priznaje hrianstvo kao temelj zapadne kulture... Nedovoljno je jasno njegovo shvatanje Katolike crkve kao Boanske ustanove.2 Posle susreta, Faulhaber je objavio biskupsko pismo, koje je trebalo da se ita u crkvama u Bavarskoj, januara 1937. Pismo je podsticalo saradnju izmeu Crkve i drave u borbi protiv komunizma, ali i zahtevalo potovanje crkvenih prava onako kako su odreena konkordatom. Meutim, 1937. je dolo do produbljivanja napetosti izmeu nacizma i Katolike crkve. U drugoj nedelji januara, nemaki biskupi sastali su se u Fuldi i tom prilikom sainili spisak koji je sadravao sedamnaest povreda konkordata. Naoruani svojim poznatim alopojkama, samo tri kardinala (Bertram, Faulhaber i ulte), zajedno sa dva uticajna biskupa (Klemens August fon Galen i Konrad fon Prejzing), odluilo je da poe u Vatikan. Nameravali su da se vide sa Paelijem koji ih je primio 16. januara uvee. Sa ovim odlunim zahtevom u kome se traila papina akcija, Paeli nije imao izbora ve je morao da ukljui i Svetog oca. Pije XI je patio od dijabetesa, srca i ireva na nogama, pa je Paelija i nemaku delegaciju primio u svojoj spavaoj sobi. Leao je na krevetu gotovo neprepoznatljiv, bled, omraveo, lica duboko izboranog, oteklih i polusklopljenih oiju".3 Sluao ih je dugo i iscrpno razgovarao sa njima. Rekao im je da je mnogo toga shvatio tokom svoje bolesti o tajni Hristovog raspea i spasenja kroz patnju. Odluio je da objavi encikliku o stradanjima Crkve u Nemakoj. Faulhaber je napisao prvu verziju velikom brzinom i predao je Paeliju u ruke 21. januara ujutro. Dravni sekretar je redigovao nacrt, dodavi tekst o istoriji konkordata.4 To je vano, poto je objavljena enciklika, Mit Brennender Sorge (Sa dubokom zabrinutou), predstavljala otvorenu osudu postupaka nemake vlade prema crkvi. Ona je, za mnoge katolike kao i nekatolike, bila simbol papine hrabrosti, to se navodi kao suprotnost Paelijevom utanju tokom rata. Iako je Paeli u mnogome zasluan za konani dokument i sloene dogovore oko njegovog objavljivanja u Nemakoj, enciklika je stigla prekasno i nije osudila nacionalsocijalizam i Hitlera poimenice. Logistika publikovanja, ipak, otkriva sposobnost parohijskih mrea irom katolike Nemake i opseg njihovog neiskorienog potencijala za protest i otpor. Dokument je

99

prokrijumaren u Nemaku, gde je tajno odtampan u dvanaest razliitih tamparija. Tokom Velike subote, 14. marta 1937, poslat je po kuririma, veinom po deacima koji su peaili ili ili na biciklu, od kojih su mnogi putovali do svojih odredita preko polja i kroz ume da bi izbegli javne puteve. Dokument ni u jednom trenutku nije iao preko potanske slube. U nekim sluajevima bio je dostavljen parohu tokom ispovedi. Mnogi svetenici uvali su dokument zakljuan u svom tabernaklu zajedno sa evharistijom, do asa kada je trebalo da se proita.5 Napisan je na nemakom i nije upuen samo nemakim biskupima ve i katolikom episkopatu irom sveta.6 Enciklika poinje sledeim reima: Sa dubokom zabrinutou i sve veim oajanjem, ve neko vreme posmatramo stradanja Crkve u Nemakoj". Potom je papa opisao istorijat pregovora oko konkordata i svoje nedoumice, u to vreme, oko zakljuenja ugovora. Iskustvo prethodnih godina, nastavio je, otkriva da je partner Crkve u konkordatu posejao seme sumnje, nereda, mrnje, kleveta, prikrivenog i otvorenog neprijateljstva prema Hristu i Njegovoj Crkvi, hranjenog iz hiljade razliitih izvora koristei se svim moguim sredstvima". Umesto prave vere u Boga, izjavio je, postoji obogoenje rase, naroda i drave. On je upozorio biskupe da se uvaju tetne prakse koja mora da sledi posle takvih stavova, i traio je priznavanje prirodnog zakona. Vernik ima neotuivo pravo da veruje i da upranjava svoju veru na nain kako mu to odgovara. Zakoni koji gue ili oteavaju izraavanje ove vere u suprotnosti su sa prirodnim zakonom."7 Zatraio je od katolike mladei da proisti svoju zemlju od mrnje prema hrianstvu. Pozvao je svetenike i vernike da se mole za vie milosra. Preklinjao je graane, posebno roditelje, da pojaaju svoje napore u odgoju svoje dece kao katolika. Kada doe do pokuaja", pisao je, da se oskrnavi obitavalite deije due ... onda je vreme duhovne profanisanosti hrama stiglo, i onda je dunost svakog hrianskog vernika da jasno odvoji svoju odgovornost od druge strane, da uva svoju savest da ne pogrei saradnjom na tom stranom poslu i korupciji." Ove izgovorene rei, posebno one koje se odnose na prirodno pravo, mogle su da se primene na Jevreje, ali nije bilo jasne osude antisemitizma, ak i u odnosu na katolike Jevreje. Jo gore, podtekst protiv nacizma bio je zamagljen objavljivanjem, pet dana kasnije, jedne jo ee osude komunizma u encikliki Divini redemptoris. Ali i pored sveg papinog okolianja, Mit brennender Sorge sadri snane rei. Nacisti su smatrali encikliku subverzivnim inom. Firme koje su saraivale u tampanju dokumenta bile su zatvorene i mnogi slubenici bili su uhapeni; kada su kardinal Bertram i nadbiskup Orsenigo uloili protest, dobili su otar ukor od nemakog Ministarstva inostranih poslova i Kerlovog Ministarstva verskih poslova. Hajdrih je naredio da se sve kopije dokumenta konfiskuju. Kerl je poslao pismo nemakim biskupima, tvrdei da je enciklika bila u direktnoj suprotnosti sa duhom konkordata... i da sadri ozbiljne napade na dobrobit i interese nemakog naroda."8 Hitler je bio toliko ljut zbog enciklike da ju je pomenuo tokom svog obraanja na majskoj proslavi. Traei poslunost od svakog Nemca ponaosob, on je upozorio da drava nee tolerisati nikakvo osporavanje njene vlasti, pa makar morala da lomi i kri". To je vailo i za crkve. Kada pokuaju na bilo koji nain - pisanjem, enciklikama, itd. - da prigrabe prava koja pripadaju iskljuivo dravi, gurnuemo ih u njihovu dozvoljenu duhovnu delatnost."9 Crkva je imala snage da uzdrma reim i to se jasno videlo iz zvanine reakcije na govor ikakog kardinala Dorda Mundelejna koji je odran 18. maja 1937, pred skupinom od pet stotina dijecezanskih svetenika. Na ameriki otvoren nain, neoptereen papskim frazama, Mundelejn je izjavio: Moda ete se pitati kako je mogue da se narod od ezdeset miliona inteligentnih ljudi, pokori u strahu i ropstvu jednom tuincu, austrijskom soboslikaru, jo k tome siromanom, i nekolicini njegovih saradnika kao to su Gebels i Gering, koji upravljaju

100

svakim pokretom ljudskih ivota?" Kardinal je dalje kazao da su mozgovi ezdeset miliona Nemaca bili odstranjeni, a da oni to nisu ni primetili.10 Gering je odgovorio sledee nedelje, dvosatnom harangom, najavljujui obnavljanje moralnih suenja" koja su bila ukinuta polovinom 1936. Ali reim nije morao da se mnogo plai nemakog katolianstva, sve dok je Paeli vukao konce, u tolikoj meri da je ak obezvredio i otri ton papine javne poruke. Doekujui grupu hodoasnika iz ikaga, 17. jula 1937, Pije XI je pohvalio grad i njegovog kardinala koji je toliko brian i vrst u odbrani boanskih i crkvenih prava, kao i u spasenju dua".11 Meutim, dan ranije, nemaki ambasador fon Bergen posetio je Paelija i 23. jula poslao sledei izvetaj svojim gospodarima u Berlin: Ponaanje pape je u otroj suprotnosti sa stavovima kardinala dravnog sekretara koje je ovaj izneo za vreme moje posete od esnaestog, dan pre papinog govora... Razgovor je bio privatne prirode. Paeli me je primio sasvim prijateljski i uveravao me je tokom razgovora da e se normalni i prijateljski odnosi sa nama ponovo uspostaviti im to bude mogue. To se posebno odnosilo na njega koji je proveo trinaest godina u Nemakoj i koji je uvek pokazivao najvee simpatije za nemaki narod. On e u svako doba biti spreman za razgovore sa istaknutim linostima kao to je ministar inostranih poslova i predsednik pruske vlade, Gering.12 Ove rei otkrivaju snaan kontrast izmeu papinih oseanja i Paelijeve politike poputanja. injenica je bila da je okolini stil enciklike, mogao da se tumai na dva razliita naina. Mogla se razumeti kao konaan pokuaj Crkve da zahteva svoja prava prema odredbama konkordata. Isto tako, mogla se shvatiti i kao poziv na nepoputanje i masovan katoliki protest. Ova suprotstavljena stanovita na jedan nain je prihvatio kardinal Bertram na strani onih koji su bili za poputanje, a na drugi, biskup fon Prejzing na strani pobunjenih. Kao to je older primetio, ona kazuje mnogo o Paelijevoj vetini da obe grupe misle da je on na njihovoj strani". 13 Meutim, nema sumnje da je Paelijeva politika, uzeta u celini, bila naglaeno pomirljiva. Kako se kriza izmeu Crkve i nemakog reima zaotravala tokom narednih dvanaest meseci, Paeli je u martu 1938, predloio da doe u Berlin na pregovore, ukoliko je to poeljno", u nameri da spase konkordat.14 PAELI U ISTONOJ EVROPI U maju 1938, Paeli je vie nego ikad ranije, dramatino i javno ispoljio svoju spremnost na pomirenje. Jo jedanput je krenuo na putovanje, ovaj put u Budimpetu, gde je 25. maja trebalo da otvori trideset i etvrti meunarodni Evharistiki kongres. Nekoliko dana pre njegovog dolaska, Bela Imredi je naimenovan za predsednika vlade. Imredi je bio estok antisemita koji je tvrdio da svako ko nije mogao da dokae da su njegovi preci roeni u Maarskoj, mora da je Jevrejin. ak i za vreme kongresa, maarski parlament je raspravljao o predloenim antijevrejskim zakonima. Maarski regent bio je admiral Miklo Horti koji je bio odluan da od svoje zemlje napravi satelit Nemake. Kongres je odran uoi Anlusa, nemake aneksije Austrije do koje je dolo 12-13. marta 1938. Himler je zabranio Nemcima da putuju u Maarsku i prisustvuju kongresu, i zabranio je svako izvetavanje o njemu u katolikoj tampi. Zabrane su moda odraavale bes nacista zbog papinog odlaska iz Rima u Kastel Gondolfo, poetkom meseca, kada je Hitler doao u posetu Venom gradu". Ne samo da Paeli nije ni spomenuo bujanje antisemitizma u Maarskoj, nego, na ovom najznaajnijem katolikom skupu godine, reimu s one strane granice, nije uputio nijednu re

101

kritike. U stvari, u glavnom delu svoje propovedi pred desetinama hiljada vernika, on je pozvao na pomirenje, to e biti slino sa svetovnim politikim dogovorom koji su napravile Francuska i Britanija iste godine. U svakodnevnom ostvarenju svoje sudbine i svojih mogunosti, svaki narod sledi, u okvirima Stvaranja i Spasenja, svoj osobeni put, negujui svoje nepisane zakone i potrebe u skladu sa svojim moima. Njegove sklonosti, njegove osobenosti uopte, preporuuju i esto prisiljavaju na taj put.15 U drugom odlomku u poruke, ljubavi na delu", dao je posrednu kritiku Jevreja: Za razliku od Isusovih neprijatelja koji su mu u lice vikali Razapnite ga, mi mu pevamo himne nae vernosti i nae ljubavi. Mi postupamo na takav nain, ne iz gorine, ne zbog naeg oseanja nadmonosti, ne zbog nae nadmenosti prema onima ije ga usne kunu i ija ga srca i danas odbacuju." Moa J. Hercl, koji navodi ovaj odlomak u svojoj knjizi Hrianstvo i holokaust maarskih Jevreja (1993), tvrdi da je Paeli prepustio svojim sluaocima da odrede ko su ti neprijatelji Isusovi koji su mu u lice vikali Razapnite ga". Paeli je," pie Hercl, bio uveren da ga je njegova publika dobro razumela."16 Papin predstavnik na Evharistikom kongresu, jasno je stavio do znanja da sveopta ljubav" koju je propovedao na skupu nije obuhvatala i Jevreje. DEMORALISANJE KATOLIKA Dok je Hitler vodio nemaki narod ka ambisu krajem tridesetih godina, i dalje je drao Katoliku crkvu u stanju nervozne potinjenosti, hukajui lokalnu hijerarhiju protiv Vatikana, svakodnevno krei odredbe konkordata. Pa ipak, on je ohrabrivao ouvanje ugovora sve dok je on odvraao katolike od politikog delovanja. Pritisak se oseao vie u masama, nego u naredbama odozgo. Meutim, opti utisak je bio da su talase progona zaustavljali kratki periodi smirenja sa vrha. Stradanja Crkve nikada nisu dosegla do razmera Kulturkampf-a iz Bizmarkovih vremena. iroko je bilo rasprostranjeno iscrpljivanje kroz bezbroj lokalnih zabrana, iako su u to bile ukljuene i razne nacionalne agencije. Mada je Kerl bio zvanino odgovoran za crkvene odnose u vladi, katolianstvo se nalazilo pod pritiskom mnogobrojnih nadreenih unutar Rajha: Baldur fon irah, voa Hitlerove mladei, podrivao je katolike omladinske organizacije; ministarstvo za rad vrbovalo je katolike radnike u nacistiku stranku; ministarstvo finansija je istraivalo katolika misionarska drutva zbog prestupa po zakonima o finansijama; vojska je pokuavala da podmiti vojnike katolike veroispovesti. irom Nemake, bilo je pojedinanih pokuaja da se skri katoliki uticaj u kolama - od zabrane raspea i svetih slika na zidovima, propisa za dvostruko lanstvo u nacistikim i katolikim radnim organizacijama, do otputanja katolikih nastavnika i vernika. Polovinom jula 1937, izdate su smernice za prikupljanje obavetenja o aktivnostima Crkava, njihovih organizacija i voa, ukljuujui tu i brzo irenje mree SS i Gestapo dounika i krtica. Smernice su postavile uputstva za izvetavanje o sadrajima propovedi i reakcijama kongregacija. Ipak, nacisti su pazili da sve ostane u odreenim granicama. Oni nisu zatvarali parohijske crkve, i nije bilo pokuaja da se sprei redovno prisustvovanje misama i primanje sakramenata. Otuda je opti odgovor katolika, podran od vatikanske vrhuke, bio da su stvari mogle da budu i gore, i da je mirenje sa tim bilo cena za preivljavanje. Katolici u tome nisu bili jednoduni. Laici su u nekim sluajevima odbili da prihvate konfiskaciju verskih predmeta iz kola i nastavili da se skupljaju u procesije ak i kada je policija stavljala prepreke na njihovom putu. Bilo je mnogo pojedinanih primera hrabrih poduhvata. tavie,

102

posebno su jezuiti esto organizovali parohijske misije i utoita i u tome su bili glasni. Ali to su bili pojedinani izuzeci koji su potvrivali postojanje opte inercije. Jedan od takvih izuzetnih disidenata bio je monsinjor Bernard Lihtenberg, paroh u berlinskoj dijecezi. Lihtenberg je otvoreno protestovao protiv antisemitizma i zloupotrebe ljudskih prava, od 1933, pa nadalje. Umro je na putu za Dahau 1943. Jo jedan izuzetan primer bio je otac Rupert Majer iz Minhena, jezuita koji je bio aktivan meu radnikim grupama i koji je uhapen na est meseci 1937, zbog svojih propovedi protiv nacistikog antisemitizma. Majer je sluio u Prvom svetskom ratu gde je izgubio nogu, i bio je prvi katoliki kapelan koji je dobio Gvozdeni krst. Kardinal Faulhaber je u poetku branio Majera, to je bio dokaz da je u crkvi postojala snaga koja se zalagala za otpor. Ali nekoliko meseci kasnije, provodei pomirenje za koje se godinama zalagao Paeli u Rimu, Faulhaber je estitao nacistima u svojoj novogodinjoj propovedi 1938, na njihovoj antipuakoj i antialkoholiarskoj kampanji. Evo ta je prednost naeg vremena: na najviim mestima u vladi imamo primere strogog ivotnog stila, osloboenog nikotina i alkohola." Posledica propovedi bila je da je otac Majer izjavio da prestaje sa svakim vidom protesta. Od tog trenutka, neto me je pogodilo u srce", rekao je, i spreilo me da se vie ikada pojavim."17 Pa ipak, Majep je proveo neko vreme u logoru u Saksenhauzenu, a rat je proveo u kunom pritvoru u benediktinskom samostanu u Bavarskoj. okantna neumesnost Faulhaberovih izjava, pokazala se kasnije te iste godine. Sedmog novembra 1939, Ernsta fon Rata, sekretara u nemakoj ambasadi u Parizu, ubio je poljski student koji je protestovao protiv antisemitizma. Devetog novembra, na godinjicu pua u pivnici, Hitler je dozvolio demonstracije protiv Jevreja u itavoj Nemakoj. Jurinim trupama bilo je doputeno da unitavaju i demoliraju sinagoge i jevrejske radnje. Oko osam stotina Jevreja bilo je ubijeno i nekih 26.000 sakupljeno i poslato u koncentracione logore. Posle toga, Jevrejima je bilo zabranjeno da ulaze u pozorita, bioskope, na koncerte i izlobe. Jevrejska deca nisu mogla da pohaaju dravne kole. O tome je pisao Saul Fridlender: Beskrajna mrnja trebalo je da bude znak za estoki napad na sve, do kraja. Neposredni cilj bio je da se Jevreji povrede koliko god su to okolnosti dozvoljavale, svim moguim sredstvima: da se povrede i da se ponize. Pogrom i akcije koje su neposredno sledile sasvim su s pravom nazvane 'ritual ponienja".18 Nasilje je bilo veoma vidljivo, odravano i ponavljano irom nemakih gradova i najmanjih varoi. Fridlender navodi priu amerikog konzula u Lajpcigu koji je bio svedok: Nezajaljivo sadistiki zloinci bacili su mnoge stanovnike koji su drhtali u potok koji je tekao kroz Zooloki vrt, nareujui uasnutim gledaocima da pljuju na njih i da ih gaaju blatom... Najmanji znak simpatije izazivao je pravi bes od strane tih zloinaca." Posle Kristalne noi, nijedna re nije izala iz Vatikana ili nemake hijerarhije. Pa ipak, Paeli je tvrdio da su on i Sveta Stolica istupali sa poloaja visoko moralne hrabrosti poetkom godine, kada je izjavio mnotvu vernika na Evharistikom kongresu u Budimpeti, kao i celom svetu: Mi volimo ovo vreme, uprkos opasnostima i tegobama; volimo ga upravo zbog te opasnosti, i zbog tekih zadataka koje nam doba namee; mi smo spremni da se rtvujemo potpuno i bezuslovno, bez obzira na nas same; inae ne moe da doe ni do ega velikog niti odlunog."19 Meutim, Paelijeva politika, kao to smo videli, iskazivala se kao javno utanje i privatna ravnodunost, kada je bilo rei o jevrejskom pitanju. Prepiska izmeu nemake hijerarhije i Paelijeve kancelarije uvek je ponavljala isti stav: Jevreji moraju da se brinu sami o sebi. Pa ipak, postoje naznake da je Pije XI u narednim dogaanjima, sam poeo da zauzima saoseajniji, iako uzdran stav o stradanjima Jevreja. IZGUBLJENA" ENCIKLIKA

103

to se antisemitizam vie irio, posebno u Istonoj Evropi u drugoj polovini tridesetih godina, Pije XI je pokazivao sve veu zabrinutost. Konano, on je odluio da se pripremi enciklika o nacistikom rasizmu i antisemitizmu, poetkom leta 1938. Ali ona nikada nije bila objavljena, i nacrt teksta na francuskom tek je nedavno ugledao svetlost dana, kao rezultat istraivanja belgijskih naunika. Nacrti enciklika nisu nikakva garantija pravih papinih oseanja ili miljenja kardinala dravnog sekretara, ali otkriveni tekst dovoljno potvruje ono to se znalo o stavu Vatikana prema Jevrejima. Nema vrstog dokaza da je i Paeli uestvovao u pripremanju teksta, ali poto je on bio papin poverljivi savetnik u nemakim poslovima i njegov favorizovani naslednik, malo je verovatno da nije bio blisko povezan sa njegovom pripremom, ili da enciklika nije odraavala njegova shvatanja. Jedino su jezuiti, kojima se Paeli obraao tokom svoje karijere za intelektualnu podrku, bili angaovani na pisanju teksta, to zaokruuje utisak da se Paeli sagla-sio sa dokumentom. Projekt je bio poveren generalu Jezuitskog reda, poljskom jezuiti Vladimiru Ledokovskom. On je sa svoje strane, pozvao tri jezuitska naunika: Gustava Gundlaha (Nemca), Gistava Debikua (Francuza) i Dona Lafarga (Amerikanca) - koji su doveli dokument do faze nacrta. (Tekst je nedavno postao dostupan na francuskom, ali ne i na nemakom originalu).20 Lafarg se borio protiv rasizma u SAD i napisao je knjigu o tom pitanju, Meurasna pravda, koju je Pije XI proitao. Lafarg je tvrdio da Katolika crkva treba da postavi pitanje rasne jednakosti kao sutinski cilj u dvadesetom veku. Gundlah je, s druge strane, napisao lanak o antisemitizmu u Lexicon fr Theologie und Kirche 1930. godine, u kome je osudio etniki i rasistiki antisemitizam kao nehrianski, dok je stanje antijevrejstva" oprostio kao moralno i legalno sredstvo borbe protiv opasnog uticaja jevrejskog naroda u oblasti ekonomije, politike, tampe, pozorita, filma, nauke i umetnosti". Roland Hil, istoriar i novinar, koji je poznavao Gundlaha pedesetih godina, prokomentarisao je da on nije bio antisemita, ve je delio neraspoloenje svoje generacije prema verski iskorenjenim jevrejskim imigrantima sa Istoka, za koje je postojalo iroko rasprostranjeno uverenje da su uzeli poslove Nemcima za vreme krize tridesetih godina".21 Kako bilo, vano pitanje je mera do koje su Pije XI i Paeli delili takva uzdrana miljenja. Pije XI je razgovarao sa Lafargom u papskoj letnjoj rezidenciji u Kastel Gan-dolfu, 22. juna 1938, i tom mu je prilikom rekao: Prosto recite ono to biste rekli kad biste bili papa!" Ali neto taniji uvid u miljenje Pija XI moe se naslutiti iz primedbe koju je dao pontif-eks 6. septembra 1938. Grupa belgijskih hodoasnika mu je poklonila jedan starinski molitvenik. Govorei drugu molitvu posle dizanja hostije na misi, papa je proitao odlomak u kome se moli Gospod da prihvati rtvu sa istom milou sa kojom je nekad primio Avramovu rtvu. Uvek kada proitam rei : rtva naeg oca Avrama", rekao je Pije, duboko se ganem. Zapamtite dobro, mi zovemo Avrama naim patrijarhom, naim pretkom. Antisemitizam se ne moe pomiriti sa ovom uzvienom milju, plemenitom stvarnou koju izraava ova molitva."22 Sa suzama u oima, on je govorio o stradanju Jevreja u Evropi: Nemogue je da hriani", rekao je, uestvuju u antisemitizmu. Mi priznajemo da svako ima pravo na samoodbranu i da moe da preduzme nune korake da sauva svoje legitimne interese. Ali antisemitizam je nedopustiv. Duhovno, svi smo mi Semiti." Misao o samoodbrani" i legitimnim interesima" pre sutinskog ali", zvui kobno, otkrivajui poznatu naklonost ka antijevrejstvu u katolianstvu poetkom dvadesetog veka koju je delio Gundlah, i koju je jasno izrazio Paeli u svojoj prepisci sa Gasparijem iz Minhena 1917. Ipak, izgleda da je dolo do razlaza izmeu Pija XI i Paelija o jevrejskom pitanju. Rei pontifeksa nisu bile objavljene u L'Osservatore Romano", niti u Civilt Cattolica", koja je nekada bila poznata po svojim antisemitskim idejama, a nad kojom je Paeli imao znatan uticaj. Papine opaske su sauvane zahvaljujui tome to ih je proterani

104

katoliki politiar Don Luii Sturco, voa zabranjene Partito Popolare, najljui protivnik faizma, objavio u belgijskim novinama Cite Nouvelle", nedelju dana kasnije.23 Ostalo je otvoreno pitanje da li je Pije XI ikada video tekst prvog nacrta izgubljene enciklike o antisemitizmu, pod naslovom Humani generis unitas (Jedinstvo ljudske rase), jer je u to vreme bio ozbiljno bolestan, poivevi jo samo nekoliko nedelja. Nije sauvana nikakva beleka o tome kako je primio tekst; nema dokaza da je dao instrukcije da se on objavi, iako postoji vrst dokaz da ga je Paeli unitio, u periodu izmeu smrti Pija XI i konklave. Godine 1950, Paeli je upotrebio taj naslov, skraen u Humani generis, za jednu encikliku sasvim druge vrste. Deo neobjavljene enciklike koji se bavi rasizmom nije nita posebno, a ideje o judaizmu i antisemitizmu, i pored svih dobrih namera, prepune su tradicionalnog katolikog antijevrejstva. Jevreji su, tvrdi se u encikliki, odgovorni za svoju vlastitu sudbinu. Bog ih je izabrao kako bi omoguili Hristovo spasenje, ali oni su ga odbacili i ubili. I sada, zaslepljeni svojim snom o zemaljskim bogatstvima i materijalnim uspehom", oni su zasluili svoju svetovnu i duhovnu propast" koju su sami na sebe navukli. U drugom odlomku, tekst daje oduka duhovnim opasnostima" koje su prisutne od izlaganja Jevrejima, sve dok traje njihovo verovanje i neprijateljstvo prema hrianstvu". Otuda Katolika crkva, prema nacrtu, ima obavezu da upozori i pomogne onima kojima prete revolucionarni pokreti, kojima su se ti nesreni i zavedeni Jevreji pridruili u nameri da zbace drutveni poredak". Obe ove misli povezane su sa Paelijevom linom prolou. Prvo, tvrdoglavost" i tvrdokornost" Jevreja postojala je u velikoj meri kao deo rimske antijevrejske predrasude za vreme Pija IX.24 Drugo, postoji izjednaavanje Jevreja sa boljevikom zaverom" da se uniti hrianska Evropa, u ta je Paeli verovao da je bio svedok iz prve ruke u Minhenu. Nacrt enciklike dalje brani Katoliku crkvu protiv optubi za antisemitizam, kao to e to initi Paeli posle rata. Ali sutinska misao koja najavljuje Paelijevo ratno utanje, ukazuje na rizik od toga da se Crkva kompromituje u odbrani hrianskih principa i humanosti time to e biti uvuena u isto svetovnu politiku". Iskrivljena misao koja je ovde izraena proirila se na konani cilj teksta: Crkva je samo zainteresovana da sauva svoje naslee Istine...isto svetovni problemi koje po njegovom miljenju ima jevrejski narod, nju ne interesuju." Time se kazalo da su Jevreji svoje probleme sami navukli na svoje glave, ne zbog svoje vere, ne zbog svoje rase, ve iskljuivo zbog svojih svetovnih, egoistinih, politikih i materijalnih razloga, zbog ega sada plaaju cenu. Zato bi odbrana Jevreja, kao to bi to zahtevali hrianski principi i humanost", mogla pretpostaviti neprihvatljive kompromise, od kojih je jedan udruivanje, pa ak i podrka boljevizmu, time to bi se neke drave ometale da se bore protiv njega. U jesen 1938, enciklika je uruena Ledokovskom koji ju je sklonio. Najzad, on ju je uputio glavnom uredniku ,,La Civilt Cattolica", koji ju je izgleda takoe sklonio. Zato enciklika nije bila dovrena u pravo vreme i uruena papi? Ne znamo. Iako je, i pored svih svojih nedostataka, ova enciklika predstavljala temeljnu osudu antisemitizma, izgleda verovatno da jezuiti, a moda i Paeli, iji je uticaj bio presudan tokom bolesti Pija XI, nisu bili voljni da razbesne naciste njenim objavljivanjem. Dokument je stigao do Pija XI nekoliko dana pre njegove smrti, 9. februara 1939. I pored svih predrasuda, enciklika je jasno stavila na znanje svetu, da je papa osudio antisemitizam. Meutim, Paeli koji e uskoro postati papa, pohranio je dokument duboko u tajne arhive. 11. MRAK NAD EVROPOM

105

Od sredine dvadesetih pa do kraja tridesetih godina, Hitler je bio zabrinut zbog mogunosti da Katolika crkva omete njegove planove, putem protesta, nepoputanja i aktivnog otpora. Bio je zabrinut zbog istorijskog presedana katolike reakcije na Bizmarkov Kulturkampf sedamdesetih godina XIX veka i oseao je strah od politikog delovanja katolianstva. Koliko su realni bili njegovi strahovi od reakcije katolika na reim? Koliko je realna bila mogunost katolikog otpora pre izbijanja rata? Brojni su i sloeni uzroci Kulturkampf-a ili borbe meu kulturama.1 Posle objavljivanja Silabusa o grekama i definisanja papske nepogreivosti na Prvom vatikanskom koncilu, katolike su smatrali unutranjim neprijateljem", potencijalnim izvorom razdora u Bizmarkovom novom Rajhu. Bizmark je ak sumnjiio i poljske katolike u Nemakoj i osuivao je stvaranje parlamentarne Katolike stranke centra. Drugi element borbe, po miljenju istoriara Dejvida Blekborna, bila je Bizmarkova raunica da moe skrenuti politike tenje liberalnih veina u nemakom i pruskom parlamentu ujedinjujui ih u borbi protiv Katolike crkve." Kulturkampf je zapoeo nizom antikatolikih zakona koji su ograniavali zloupotrebu" predikaonice u politike svrhe, zabranili jezuitski red, kontrolisali katoliko versko obrazovanje i naimenovanje parohijskih svetenika. Preduzimane su mere da se konfiskuju crkvena imanja, otputaju svetena lica i ukidaju dravne subvencije onim svetenicima koji su odbili da uestvuju u Kulturkampf-u. Mnoge crkve i semenita bili su zatvoreni. Stotine svetenika je uhapeno, a jo vie se skrivalo ili pobeglo u inostranstvo. Procenjuje se da je pre zavretka krize nekih hiljadu osam stotina svetenika uhapeno ili proterano. Katolika udruenja nalazila su se pod nadzorom, prislukivana su i onemoguavana, posebno tamo gde se primeivalo da su radnike organizacije povezane sa Crkvom; tampa i izdavatvo bilo je sputavano i napadano. U celini, progoni za vreme Kulturkampf-a nadmaili su nacistike progone Katolike crkve izmeu 1933. i 1938. Meutim, tokom sedamdesetih godina prolog veka katolici su koristili svoje klubove, drutva, bratstva i esnafe kako bi planirali zajedniku akciju sa svojim upnicima i biskupima. Katolika reakcija u zajednicama, radnim mestima, parohijama, uznemirila je vladu i lokalnu vlast irom Nemake. Kada je biskup Eberhard uhapen zbog nepokoravanja zakonima, marta 1874, gomile katolika su se sakupile i bacile se na zemlju, upali su kose i kukali toliko da je bolela dua". Kada je biskup poslednji put blagoslovio narod pre ulaska u zatvor uzbuenost mase u tom poslednjem trenutku bila je tako velika, njihovo plakanje i jaukanje tako srceparajue, emocije koje su obuzele ak i snane ljude tako mone, da je itava scena bila neopisiva".2 Priznanje da je ova solidarnost dola direktno iz naroda, a ne po nalogu pape, svesno su izraavali, u to vreme, ak i sami biskupi. Biskup Vilhelm fon Keteler iz Majnca, istaknuti voa u politikom katolianstvu, primetio je: Ne slaem se... sa izvesnim hvalisanjem i isticanjem papske moi, kao da je on bio u poloaju da baci na zemlju svoje neprijatelje i prikupi ceo svet protiv njih jednom jedinom reju."3 Spremnost katolika, u lokalnim zajednicama, u mnogim delovima Nemake da odgovore na nasilje nasiljem, bila je jedan od izvanrednih poduhvata toga vremena. Kada su zvaninici doli da zakljuaju crkve, rizikovali su da ih ak i fiziki napadne besna gomila. Gradonaelnik koji je naredio da se prekinu katolike demonstracije u Rajnskoj oblasti 1875, bio je pretuen i ubijen. Kada su dva katolika uhapena u Emsdetenu 1876, gomila demonstranata se skupila pred zatvorom i bacala kamenje; na kraju su demolirali zgradu i oslobodili zatvorenike. U Nambornu, 1874, hiljade katolika je napalo elezniku stanicu da oslobodi uhapenog svetenika. U veini sluajeva, iz taktikih razloga, nije bilo pokuaja da se upotrebi vojna sila. Kao to to pie Dejvid Blekborn, komentariui obrazac otpora irom Pruske, katolici su odbijali

106

da sarauju sa vlastima, odupirui se uporno ispitivanju i nalazei nenasilna sredstva da izraze svoj prezir prema policiji i drugim zvaninicima: smehom, na primer. Pokuaji dravnih slubenika da oduzmu upske knjige bili su spreavani, crkvena novana sredstva su bila skrivana uz rizik da ih otmu, a crkvena imovina koja je bila nasilno prodavana nije nalazila kupce."4 to se ostalog tie, postojao je iroko rasprostranjen pasivni otpor: katolici su pomagali svetenicima u bekstvu ili u skrivanju, a pratili su one koji su hapeni itavim putem do zatvora; proslavljali su oslobaanje zatvorenika vencima i pucnjavom. Oni koji su pijunirali ili urovali sa vlastima, bili su igosani. Tamo gde su crkve zatvorene, vernici bi se sastajali na umskim istinama ili u podrumima na misu. Fenomen Resistenz-a, koji je znaio neto manje dramatino od fiziki junakog otpora - solidarnost zajednice u njenom odbijanju da sarauje - bio je svugde oevidan. Tokom tridesetih godina, bilo je usamljenih pojava katolikog otpora koji se mogao uporediti sa iskustvima Kulturkampf-a: na primer, protesti protiv uklanjanja svetih predmeta iz kola 1936, i odlunost katolika da se sakupljaju na procesije za Tjelovo (Corpus Cristi) i da odlaze na uvena mesta hodoaa kao to je svetilite Bogorodice u Marpingenu. Ali glavna razlika izmeu ova dva perioda bio je preovlaujui uticaj vatikanske politike pokoravanja u tridesetim, od vrha do dna, preko biskupa i drugih svetenih lica, a odatle i do laika. Nasuprot tome, sedamdesetih godina XIX veka, papstvo nije pokuavalo da kontrolie dogaaje iz centra, osim enciklike Pija IX Quod nunquam (5. februara 1875), koji je proglasio zakone Kulturkampf-a nitavnim to se tie katolike savesti. Razume se da su postojale sutinske razlike u okolnostima izmeu ova dva perioda. Komunikacije i putovanja omoguila su nacistima da kontroliu dogaaje daleko bre nego to bi to moglo biti mogue sedamdesetih godina XIX veka, a uticaj parlamenta i slobodne tampe - koja jo uvek postoji u Bizmarkovo vreme - zavrili su se 1933. tavie, Hitler je, koristei se iskustvima Kulturkampf-a, bio veoma oprezan u svakom trenutku da izbegne otvoreni napad na izraavanje verskih oseanja ljudi. Crkve su ostale otvorene i vernici nisu bili spreavani u obavljanju svoje svakodnevne verske prakse. Razlika izmeu akcije lokalnog stanovnitva iz sedamdesetih godina XIX veka i njenog odsustva tridesetih godina XX veka jo uvek nije razjanjena. ta se moglo dobiti da Paeli nije kontrolisao situaciju na tako centristiki nain, tokom tridesetih? Da li bi otpor mogao da uspe slino kao to se desilo sa katolikom reakcijom na Bizmarkov Kulturkampf da politiko katolianstvo nije bilo izdano i naputeno? Najjai argument da je katoliki otpor mogao da uspe da je otpoeo rano, da je bio iroko rasprostranjen i usklaen, nalazimo u onim pojedinanim primerima gde su SS i Gestapo morali da se povuku pred protestima obinih Nemaca. Poznati primer je protest u Rozentrase, u Berlinu, februara 1943. Tu epizodu istraivao je Natan tolcfus u svojoj knjizi Otpor srca.5 Ono zbog ega je ovaj dogaaj posebno znaajan jeste injenica da se dogodio posle Staljingrada, kada su nacistike snage bezbednosti postale radikalne i bezobzirne. Tokom tog meseca, Gestapo je sakupio preostalih deset hiljada Jevreja koji su iveli i radili u Berlinu, od kojih je veina preivljavala radei najnie" poslove. Od tog broja, dve hiljade je uhapeno u zgradi u Rozentrase, u centru grada. Svi oni (uglavnom mukarci) bili su oenjeni nejevrejkama. im se proirila vest o hapenju, stotine ena se skupilo ispred zatvora da demonstrira. One su uzvikivale vratite nam nae mueve!" i njihove demonstracije su se nastavljale danju i nou, cele nedelje. Policija i esesovci su u vie navrata rasterivali ene, pretei da e da pucaju. Ali one su se ponovo okupljale i napredovale u redu, sueljavajui se sa naoruanim esesovcima. Konano, Gestapo je odstupio i oslobodio dve hiljade Jevreja. To je bila jedina javna demonstracija te vrste od strane nemakih arijevaca za slobodu Jevreja, i ona je potpuno uspela.

107

U svojoj analizi protesta u Rozentrase, Natan tolcfus poredi demonstracije sa slinim protestima koje su podstakli katolici, da bi pokazao da je usklaeni masovni otpor Katolike crkve mogao doneti neke rezultate u brojnim izazovima nacistikom reimu tokom 1933. i 1934. tolcfusov ubedljivi argument zasnovan je na potrebi reima da odri socijalni mir. Protesti protiv tajnih pogroma ne samo da su pokazivali neposlunost", pie on, ve su takoe pretili da otkriju ta je to reim trebalo da sakrije. Javni protesti, naroito su ugroavali tajnovitost." Tako je javni protest bio najjai oblik otpora, poto je mogao da otkrije razlike koje su postojale unutar vostva. Nacistiki reim je eleo da stvori utisak da su Nemci bili bezrezervno pronacistiki nastrojeni. Shodno tome, individualni katoliki disidenti nali su se u stanju beznaa, nesposobni da se suoe sa neumitnom nacistikom plimom. Ono zbog ega je katoliki protest bilo veoma teko organizovati na lokalnoj ravni, bila je, kao to se u ovoj prii stalno pokazuje, politika centristikog papskog primata, koji je podrivao poli-tiko katolianstvo tokom dve decenije. U vreme kritinog perioda dvadesetih i tridesetih godina, kada su katolike stranke - Partito Popolare u Italiji i Stranka centra u Nemakoj - bile jedina prava opcija hriansko-demokratskog centra za glasae, Vatikan je smislio da ih ukine poto ih nije mogao kontrolisati. Bez snane politike osnove koju bi podrala Crkva (kao to se to desilo sa Solidarnou u Poljskoj tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ovog veka) nije moglo biti ni pravog i efikasnog otpora. S obzirom na to, velika tragedija guenja politikog katolianstva moe se naslutiti razmatranjem dva primera katolikog protesta, jednog pre, a drugog tokom rata: reakcije na uklanjanje raspea 1936. i programa eutanazije" iz 1941. Da su ovi protesti ponovljeni i proireni u mnogim mestima irom Nemake, od 1933. pa nadalje, istorija nacistikog reima bi moda imala drugaiji tok. Da su katolici protestovali, moda bi bila drugaija i Kristalna no" i uspon antisemitizma, kao i sudbina Jevreja u nacistikoj Nemakoj i, zaista, irom Evrope. Takav zakljuak su donela barem tri istaknuta istoriara tog perioda: Natan tolcfus, J. P. tern i Ginter Levi.6 ini se bez sumnje", pie tern, da ne bi bilo Konanog reenja, da su se crkve suprotstavile ubijanju i progonu Jevreja, kao to su se suprotstavile ubijanju uroeno mentalno i fiziki bolesnih." Navedeni primeri katolikog protesta pokazuju ta se moglo postii zanemarivanjem primata Vatikana i podsticanjem ljudi na kolektivan protest i otpor. Primer hrabrog biskupa Klemensa fon Galena to najbolje pokazuje. Galen je, novembra 1936, podrao protest protiv naredbe da se uklone raspea iz kola u Oldenburgu, u severnoj Nemakoj. Poto mu je naredbu uruio nacistiki zvaninik, dolo je do talasa katolikog nezadovoljstva u gradu Klopenburgu. Postoje dokazi da su se nemiri proirili ak i meu lanovima nacistike partije, ukljuujui i Hitlerovu mlade, koji su se stavili na raspolaganje demonstrantima. Dvadeset i petog novembra 1936. naredba je povuena, to je bio dogaaj koji su katolici smatrali prvom pobedom Crkve nad nacistikom dravom. Drugi primer se desio aprila 1931. u Bavarskoj, u vezi sa zabranom raspea i hrianskih molitvi i himni koje je naredio Adolf Vagner, bavarski ministar prosvete. U potonjim protestima i neredima, ene su u velikom broju preuzele vostvo. U onome to je opisano kao pobuna majki", delegacije su ile u kole i pretile da e odvesti svoju decu.7 Konano, Vagner je popustio, nareujui da se zaustavi" dekret o uklanjanju raspea. Tokom istog perioda, obini katolici, uz podrku biskupa Klemensa fon Galena, uspeno su protestovali i suprotstavili se Hitlerovom programu eutanazije". Oko sedamdeset hiljada Nemaca koji su se smatrali mentalno nestabilnim, umoreno je tokom devetnaest meseci od januara 1940. do avgusta 1941; mnogi od njih u gasnim komorama koje e se kasnije koristiti za ubijanje Jevreja. Celokupno stanovnitvo sela Asberga u Bavarskoj, ukljuujui lanove naci-stike partije, pojavilo se u februaru 1941, da protestuje protiv deportacije rtava eutanazije" koje su bile slate u smrt. Kako se nemir irio, SD (Sonderdienst) izvetaji su ukazivali na to u kojoj meri su lokalnu tajnu policiju uznemiravale glasine, sarkazam i vicevi

108

na raun reima. pijunima SD nareeno je da, sa tevtonskom ozbiljnou, ispitaju stvar. Ko god da pronosi glasine mora se ispitati o njihovom poreklu. Treba saznati, ako je mogue, ime onoga ko je prvi preneo glasinu ili vic."8 SD je izvetavao da se ire brojni politiki vicevi i glasine, posebno zlobne i pune mrnje prema dravi, na primer, osvetniki vicevi o Fireru, vodeim linostima, partiji, vojsci, itd.".9 Tog leta Galen je odrao tri propovedi protiv programa eutanazije" i Gestapoa, tvrdei da se milosrdno ubijanje" moe ponekad primeniti na ranjene vojnike, osakaene ljude ili stare i bolesne. Propovedi su tampane i razdeljene, i hiljade vernika se sakupilo u minsterskoj katedrali na mirne demonstracije solidarnosti sa biskupom. Hitlerov lini pomonik Martin Borman i druge nacistike voe, zahtevali su da se nad Galenom izvri smrtna kazna. Ovakvu odluku mogao je da donese samo Hitler. Gebels, koji je tano shvatio da je sluaj od velike vanosti za javni moral i propagandu, smatrao je da e narod itave regije Vestfalije uskratiti svoju podrku reimu ukoliko se ugrozi Galenov ivot. Iako program eutanazije" nije bio sasvim zaustavljen, a postoje razlozi za pretpostavku da Galenova intervencija nije bila bitna za smanjenje broja ubijenih,10 program je skrajnut i skraen, s obzirom na to da su rtve bili oni koji nisu imali podrku u narodu. Galen je preiveo nedirnut. Ovo je bio primer kako je javno miljenje uticalo na nacistiki reim ak i onda kada je Hitlerova mo bila na vrhuncu. Da je nemako javno mnjenje bilo mobilisano protiv drugih zloina i u odnosu na druge probleme, tok istorije bi moda bio drugaiji. Katolici u velikom broju u nekim sredinama, sa podrkom klera i biskupa, uspeno su se opirali kada su njihovi blinji transportovani u gasne komore. Bez umrtvljujue ruke vatikanske kontrole, otpor je mogao da se umnoi irom zemlje, od samog poetka. I da nije katolika birokratija od poetka okrenula glavu od irenja antisemitske propagande i progona, uasna sudbina bi moda mimoila Jevreje. U knjizi Katolika crkva i nacistika Nemaka, Ginter Levi zakljuuje; Da su nemako javno mnjenje i Crkva bili snaga na koju je u principu trebalo raunati i koja je mogla takoe da igra ulogu u jevrejskoj tragediji - to je lekcija koja se mogla izvui iz sudbine Hitlerovog programa eutanazije."11 PAELI, BUDUI PAPA Kako se decenija bliila kraju, Paeli je svojim izgledom odavao nekog ko smatra da je ve predodreen za najvii poloaj; godine 1938, potpuno se povukao u sebe, kao da sve stvari posmatra sub specie aeternitatis. Novinar Nazareno Padelaro ga je video izbliza i ostavio iv opis njegove linosti.12 To je bilo prilikom ruka koji je priredio poglavar salezijanske kongregacije u Rimu, kome su prisustvovali razni kardinali i prelati. Paeli, u pratnji mutavog" sekretara, stigao je sa zakanjenjem od punog sata. Oitao je molitvu, briljivo naglaavajui svaki slog". Njegovo lice bilo je slika koncentracije... oveka duboko zamiljenog i oveka u dubokoj molitvi". Svi prisutni su dobro jeli i pili, zabavljeni u ivahnom razgovoru, a Paeli je dok su stavljali jelo pred njega... izgledao kao ovek koji otvara svoju potu... Svako jelo bilo je kao pismo, beleka, poruka koju je posmatrao sa jednakom ravnodunou i istom brigom kako bi prosudio koristi ili neprilike koje bi mu njihov sadraj mogao na kraju doneti." Padelaro pie da je Paeli pio veoma malo i da je meao vodu sa vinom, i dok su se svi ostali gosti srdano smejali, Paeli, iako dobro raspoloen, nije se smejao; zabavne prie kao da su ga uvek zaticale odsutnog". Neko od gostiju upitao je za papino zdravlje, i za stolom je zavladala tiina, dok je Paeli, izgleda po prvi put, progovorio: Svi smo imali vremena u toj prazninoj atmosferi - koja je odjednom postala ozbiljna - da uhvatimo jednu re koja se ula iz Paelijevih usta: re Mir. Papa radi za mir. Koliko puta emo tu frazu uti za vreme rata."

109

Kada se Paeli pre svih digao da krene, dok je njegov sekretar urio napred sa njegovim ogrtaem", Padelaro se sea da je zapamtio izgled njegovog lica; Kako je daleko bila slika gladi koja e se uskoro videti irom Evrope na milionima neuhranjene dece, izgladnelih ena i starih! Ovde je bilo samo jedno ispijeno lice da nas podseti da je najvea potreba sveta bila pokajanje ." U to vreme, sasvim dobro se sredilo Paelijevo domainstvo, kao neka vrsta dobro ureene kuhinje. Tu je bila majka Paskvalina sa svoje dve sestre pomonice; tu je bio lekar, Rikardo Galeaci-Lisi, oftalmolog, kome je Paeli poverio zadatak da izabere odgovarajue specijaliste za druge bolesti: tu je bio i doktorov polubrat, inenjer" grof Enriko Galeaci, koji je bio savetnik u vezi sa projektima gradnje unutar Vatikana, i Paelijev neak Karlo, Franeskov sin, koji je nasledio svog oca kao civilni upravitelj Grada Vatikana. Dva jezuita, otac Lajber i otac Guljelmo Hentrih i Paelijev stari intimus, monsinjor Kas, bili su pri ruci kao stalni privatni sekretari. Paelijeva mlaa sestra Elizabeta, izjavila je na tribunalu za beatifikaciju da je Paskvalinina vlast nad njenim bratom postala pravi krst, krst koji je primio od Boga kao put u posveenost". Paskvalina je kontrolisala pristup Paeliju, ak je pazila na posete porodice; tako e ostati do kraja njegovog ivota. Iako je medicinska strunost profesora Galeaci-Lisija bila sumnjiva, redovnica je tvrdila da niko bolje od njega ne poznaje Paelijeve medicinske potrebe. Elizabeta je takoe ispriala tribunalu udnu priu u vezi sa Paskvalinom, ne navodei datum - iako je verovatno da se to desilo polovinom tridesetih. Dogaaj otkriva napetosti, ljubomore i intrige koje su rastrzale njegovo domainstvo. Vojvotkinja Brejdi (koja je priredila prijem na Long Ajlendu za Paelija) naimenovala je inenjera grofa Galeacija da se brine o njenoj vili izvan Rima, koju je elela da stavi Paeliju na raspolaganje. Sestra Paskvalina", izjavila je Elizabeta, otila je tamo i primila razne osobe na stanovanje. Jednom prilikom, moj bratanac Karlo, neprimeeno, uspeo je da napravi fotografiju na kojoj je sestra Paskvalina bila uhvaena u intimnoj pozi sa grofom Galeaci. Karlo je dao fotografiju svom ocu koji ju je predao Don Eueniju".13 Elizabeta je rekla da niko nije znao ta se dogodilo izmeu Paelija i redovnice posle ove epizode, ali se posle toga Paeli jo vie odvojio od svoje porodice. Pretpostavlja da se Paelijeva lojalnost podelila; tako je bila snana redovniina linost da je mogla da ga ostavi u sumnji. ODLAZAK PIJA XI U poslednjoj godini pontifikata Pija XI dolo je do dramatinog poveanja katolikog stanovnitva u Velikom rajhu. Pripajanje sudetske oblasti posle austrijskog Anlusa dovelo je do toga da su katolici praktino postali veina naroda. Kardinal Bertram je objavio pastirsko pismo pozdravljajui nove graane, ali umesto da je nemako katolianstvo dobilo podsticaj za nepopustljivost i protest, moralno smirivanje i dalje je trajalo kako se 1938. godina bliila kraju. Ironino deluje injenica da je austrijski primas, kardinal Teodor Inicer, nadbiskup beki, otiao mnogo dalje od granica koje je postavio Paeli. Bez obavetavanja kardinala dravnog sekretara, ovaj princ Crkve se odvaio da toplo primi Hitlera u Beu posle njegovog trijumfalnog ulaska u prestonicu. Potom je i javno izrazio zadovoljstvo Hitlerovim reimom i pre odravanja plebiscita. Paelija je razbesneo ovaj in lokalne odanosti. On je pozvao kardinala da doe bez odlaganja u Vatikan. Inicer je oklevao, ne urei da se suoi sa muzikom koja ga je sigurno ekala; zato je Paeli u jednom lanku u L'Osservatore Romano" od 1. aprila, izjavio da je dobrodolica koju je austrijska hijerarhija izrazila Hitleru data bez saglasnosti Svete Stolice. To je ubrzalo Inicerov dolazak u Rim koji je oekivao prijem kod pape. Papa je prvo odbio da ga vidi, ali Paeli je ledeno naredio Iniceru da ga

110

poseti, 6. aprila. Taj razgovor i ono to je sledilo, bilo je majstorski izreirano. Kardinal sekretar imao je spreman dokument koji je primas trebalo da potpie, u kome se kae da je austrijska hijerarhija potinjena Svetoj Stolici i da dobrodolica koju je hijerarhija priredila Hitleru nije obavezivala austrijske vernike.14 Dok je Paeli, u ovom sluaju, bio na strani anela, on je istovremeno izvanredno primenjivao mo centra. Inicer je potpisao, a zatim je odmah otiao da se suoi sa papom. Privatna audijencija, kako se pria, bila je jedna ,,od najburnijih" za itavog pontifikata Pija XI.15 Inicer se urno vratio u Be kao potpuno ukroen i otada posluan prelat. U meuvremenu, kardinal Bertram, smatrajui da je Hitler dovoljno popustljiv, da je ovek mira", poslao je jedan srdaan telegram koji je 2. oktobra objavljen u nacistikim novinama Vlikischer Beobachter". Veliko delo ouvanja mira meu narodima podstaklo je nemaki episkopat da deluje u ime katolika svih nemakih dijeceza, kako bi estitao i zahvalio se i naredio slavljeniku zvonjavu zvona u nedelju." Na kraju godine, prepun samopouzdanja, Hitler je odrao hukaki govor Rajhstagu o odnosima crkve i drave, odbacujui optubu da je progonio hriane u Nemakoj. Koristei statistike podatke, on je izjavio da su crkve primile vie novca od nacista nego od prethodne administracije, da su imale koristi od poreza i vie slobode. On je priznao da je bilo problema, ali do njih je, kazao je, dolazilo zbog nastojanja jednog manjeg broja svetenika da se angauje u politikom delovanju. to se tie suenja za katoliki moral, pedofili i seksualno devijantni moraju biti u Nemakoj kanjeni, bez obzira ko je uinio takve prestupe. to se ostalog tie, rekao je, on nee progoniti svetenike koji su povredili svoju zakletvu ednosti na neki drugi nain: vlada novog Rajha nije sastavljena od puritanaca. A oni koji se i dalje ale: neka razmiljaju o sudbini na hiljade svetenika i redovnica koji su ubijeni u Rusiji i paniji. Neka razmiljaju o dobrovoljcima otadbine koji su poloili svoje ivote kako bi spreili irenje krvoednog boljevizma. Posle ukazivanja na velianstvena dostignua novog Rajha, zavrio je pobonom frazom, koja je zauujue liila na Paelijeve rei u Budimpeti, izreene poetkom godine: Zahvalimo Bogu Svemoguem, to je blagoslovio nau generaciju i nas, i dao nam da budemo deo ovog vremena i ovog asa."16 Pije XI, koji je umirao od srca i komplikacija uzrokovanih dijabetesom, izgleda da je konano video stvari mnogo jasnije nego Paeli. Do samog kraja, on je nastavio da prima u audijenciju leei u svom bolesnikom krevetu, ali bilo je tu i dugih asova samoe kada je leao razmiljajui o mraku koji se nadvija nad Evropom. Nastavio je da razmilja o pojavi antisemitizma koji se pribliio Italiji Musolinijevim prihvatanjem antijevrejskih rasistikih zakona u nacistikom stilu. Ovi zakoni, izglasani u septembru 1938, davali su Jevrejima strancima est meseci da napuste Italiju. Govorio je o ratu koji dolazi i koji e, prorokovao je, Italija da izgubi. Januara 1939, kada su britanski premijer Nevil emberlen i ministar inostranih poslova lord Halifaks posetili Rim da umire Musolinija, Pije XI ih je primio u Vatikanu. Prema pisanju londonskog Times-a" narednog dana, papa je govorio dvojici politiara, ne traei njihovo miljenje. Izgleda da je sve vreme pokuavao da ojaa njihovu odlunost da se usprotive Hitleru. Posle njihovog odlaska, primetio je da su dva Engleza bila kao par danguba" i da e se pokazati neefikasnim u nadolazeem sukobu.17 to se smrt vie pribliavala, Pije XI izgleda da je alio nad konkordatskom politikom Svete Stolice koju je sprovodio Paeli jo od 1913. Kada je pozvao italijansku hijerarhiju da doe kod njega na audijenciju, druge nedelje februara, govorkalo se da je umirui pontifeks pripremao apokaliptinu izjavu protiv antisemitizma (ukoliko je to bilo tano, nije verovatno da bi ona bila neto jaa od nacrta teksta Humani generis unitas). Susret sa biskupima zakazan je za 11. februar 1939, na desetu godinjicu potpisivanja Lateranskih sporazuma i na godinjicu njegovog krunisanja. Dvanaest dana ranije, Pije je zapoeo da pie dva pozdravna govora. Tokom nedelje, imao je dva srana napada. Dan pre

111

zakazanog sastanka, 10. februara, Pije je umro, i njegova obraanja biskupima ostala su neproitana. Njegove poslednje rei, meutim, ukazuju na povlaenje u to posebno egoistino uzvieno stanje, na papsku savest: Umesto da govorim o miru i dobroj volji ljudima koji ne ele da sluaju", kazao je prijatelju Danijel-Ropsa, sada vie volim da govorim o tome samom Bogu." Paeli, koji je etiri godine ranije postavljen za Camerlengo Svete rimske crkve, preuzeo je da sredi sve oko sahrane kao i pripreme za odravanje konklave. Stajao je pored kreveta preminulog pontifeksa i prema ustaljenoj tradiciji proglasio ga mrtvim. Jedan hagiograf je zapisao: Oni koji su videli kako se Paeli nagnuo nad telom mrtvog pape kako bi mu poljubio elo i ruke, shvatili su koliko ga je voleo. Barem jedanput je pokazao oseanja." Dvadeset godina kasnije, Jovan XXIII je objavio fragment jednog od govora Pija XI pripremljenih za italijansku hijerarhiju. U njemu nije bilo naznake koja bi odredila sadraj govora. Od tada je bilo mnogo nepotvrenih glasina: da su govore ukrali faisti; da je papin lekar dr Franesko Petai - otac Musolinijeve ljubavnice, starlete Klarete Petai - injekcijom otrovao papu kako bi ga spreio da odri govor.18 uvi vest o papinoj smrti, Musolini je prokomentarisao: Konano je tvrdoglavi starac mrtav!" Prema reima ministra inostranih poslova, grofa Galeaca ana, vest o smrti Pija XI ostavila je Duea potpuno ravnodunim". Pa ipak, 12. februara, ano je zapisao u svoj dnevnik da se u nekim amerikim krugovima govorkalo da Paeli ima dokument koji je napisao papa. Due eli da Pinjati to pronae i ukoliko je tano, da dobije kopiju dokumenta."19 Mislio je na grofa Pinjatija, italijanskog ambasadora pri Svetoj Stolici. Pinjati je konano otiao da se vidi sa Paelijem, koji ga je umirio. To e ostati mrtvo slovo", rekao mu je Paeli, bie smeteno u tajne arhive."20 Pre nego to je Pinjati otiao, Paeli je estitao ambasadoru na nainu na koji je italijanska vlada uestvovala u aljenju za pokojnim pontifeksom. Nije poznato da li se Musolini ikad dokopao govora Pija XI; izvesno je da Due uopte nije bio ravnoduan prema mogunosti da pokojni papa poremeti njegove planove, ak i posle svoje smrti. 12. TRIJUMF Konklava odrana 1. i 2. marta 1939, posle smrti Pija XI, desetog februara, bila je dogaaj od presudnog meunarodnog znaaja u vreme predstojeeg sukoba izmeu velikih sila. Pije XI se konano usprotivio reimu u Nemakoj svojom enciklikom Mit brennender Sorge iz 1937, i njegov odnos sa faistikom Italijom bio je u krizi u vreme njegove smrti. Lateranski sporazumi i Nemaki konkordat su, bez obzira na to, opstajali. Novi papa, ukoliko bude prohitlerovski i promusolinijevski nastrojen, mogao je da uvrsti diktatorsku osovinu BerlinRim i da im podigne ugled moralnog odobravanja u oima sveta. Mogao je, s druge strane, ostati neutralan, ovek molitve", pastirski papa koji je odbijao da govori za bilo koju stranu; ili je mogao da se stavi na stranu demokratije i da ohrabri ameriku javnost da podri Francusku i Britaniju u predstojeem sukobu. Politika novog pape mogla se pokazati kritinom za ciljeve velikih sila na obe strane sukobljene Evrope. Tokom tri nedelje koliko je proteklo izmeu smrti pape i poetka rada konklave, koja e zatvoriti kardinale u Apostolsku palatu i Sikstinsku kapelu, rimski diplomatski krugovi su brujali od traeva i intriga. Francuski diplomati i zvaninici iz Forin ofisa, svesni glasake moi devetorice frankofonskih kardinala (nasuprot trojici iz SAD i etvorici iz Nemake), optuili su Italijane da pokuavaju da vuku konce - optuba koja izgleda da nije bila tana.1 U meuvremenu, sami Francuzi su pokuavali da utiu na rad konklave.

112

Francuski ambasador pri Svetoj Stolici, Fransoa arl-Ru, razgovarao je sa svim frankofonskim prinevima Crkve o njihovim glasakim namerama. To je navelo kardinala Anrija Bodrijara da oslovi usplahirenog diplomatu sarkastinim reima: Doao sam da saznam kako moja vlada eli da glasam."2 U meuvremenu, jedini kardinal iz Britanije, Artur Hinsli, bio je na muci da li bi trebalo da pozove britanskog poslanika pri Svetoj Stolici Frensisa D'Arsi Ozborna, na ruak u trpezariju Engleskog koleda, rimskog semenita za engleske mlade svetenike. Izborni kolegijum (oni koji su mogli da glasaju za papu) je 1939. sainjavalo ezdeset i dva kardinala, od kojih se zahtevala dvotreinska veina. Bilo je prisutno trideset i pet italijanskih kardinala, pa je tako novi papa trebalo da bude prihvatljiv za italijansku veinu. Na drugoj strani, nijedan kandidat nije imao izgleda bez znaajne podrke neitalijana. lanovi francuskih i britanskih poslanstava raspravljali su o ideji da pokuaju da utiu na konklavu u korist Paelija koji e, kako se pretpostavljalo, nastaviti prodemokratsku politiku Pija XI. Meutim, o Paeliju, koji je, po reima sestre Paskvaline, spakovao svoje torbe da bi otiao iz Vatikana, nije se mogao unapred donositi zakljuak, ba kao to se takav zakljuak nije mogao doneti ni o tome da je on za demokratiju. Neki rimski diplomati su odluno tvrdili da izborni kolegijum po tradiciji odbacuje biveg dravnog sekretara kao kandidata, smatrajui da bi kardinali u tom sluaju nastojali da nadoknade ono to je nedostajalo pokojnom papi. Drugi su se pitali nee li se moda Paeli pokazati suvie slab poto je sluio pod tako monim papom.3 U meuvremenu, nemaki diplomati u Rimu izgleda da su bili za Paelija jer su ga smatrali pomirljivim, iako su nacisti u Berlinu o njemu imali kolebljivo i neodreeno stanovite. etiri nemaka kardinala svakako su bila za Paelija, dok je kardinal Inicer iz Bea, bez sumnje, i dalje pod utiskom razgovora sa Pijem XI, izgledao veoma smueno i uplaeno", prema reima savetnika nemake ambasade.4 Izgleda da je veina izbornog kolegijuma bila za Paelija od samog poetka, mada ne i svi. arl-Ru, francuski ambasador, ustanovio je da se francuski kurijalni kardinal Een Tiseran, odluno suprotstavljao Paeliju, poto je taj uveni bradati prelat verovao da je dravni sekretar Pija XI bio po prirodi neodluan. arl-Ru je otiao da po drugi put vidi Tiserana, bojei se da bi kardinal mogao da ima znatnog uticaja. Francuz je verovao da bi Italijani mogli da se podele izmeu pastirskog pape, kakav je bio asketski svetac" Elia dala Kosta iz Firence, i politiara, to je oigledno znailo Paelija, kao glavnog kandidata. Tu su takoe mogli da se nau italijanski propolitiki glasovi za kardinala Luiija Maljonea, biveg nuncija u Parizu. arl-Ru je smatrao da bi Tiseran mogao da iskoristi ove mogue raskole da odvue veu grupu stranih kardinala od Paelija. arl-Ru je pisao svojim politikim efovima u Pariz, da je uprkos njegovim naporima da ga od toga odvrati, Tiseran i dalje bio uporan u svojoj opoziciji da se izabere kardinal Paeli". Francuski kardinal je rekao diplomati da je Paeli bio neodluan, kolebljiv ovek koji je vie sazdan da slua nareenja nego da ih daje". 5 Svih ezdeset i dva kardinala koji su imali pravo glasa, sakupili su se da uu u konklavu u est sati 1. marta 1939. Tri kardinala s druge strane Atlantika - O' Konel iz Bostona, Leme iz Rio de aneira i Kopelo iz Buenos Ajresa - stigli su u poslednjem asu, poto su se iskrcali u Napulju iz Neptunije tog istog jutra. Prema tradiciji, kardinali su stanovali u jednostavnim elijama, sa sekretarom svetenikom koji se brinuo o njihovim potrebama. Paeli, koji je ve stanovao u Apostolskoj palati, nastavio je da ivi u svojim apartmanima, uz brigu majke Paskvaline. Izborna procedura u konklavi podlona je najveoj tajnosti pod pretnjom samoekskomunikacije. Pa ipak, javljale su se pukotine, i konklava iz 1939. nije bila u tome izuzetak. Prema ankarlu Cicoli, koji ih je zabeleio u svojoj knjizi Quale Papa?,6 glasalo se na sledei nain: u prvom krugu, Paeli je vodio sa dvadeset i osam glasova, a iza njega su

113

bili Dala Kosta i Maljone. U drugom, Dala Kostini glasai prili su Paeliju davi mu tako trideset i pet glasova. Poslepodne 2. marta, dok je Paeli iao u Sikstinsku kapelu na trei krug, pao je na stepenicama kad se okrenuo da razgovara sa kardinalom O Konelom. Pria se da je Kardinal Vedije iz Pariza uzviknuo: Hristov vikar na zemlji!" Paeli se odmah podigao i nastavio svojim putem, stiui levu ruku koja ga je oigledno bolela. 7 Uao je u kapelu, i u 5.25 bio je izabran u treem krugu, sa etrdeset i osam glasova. To je bila najbra konklava u poslednjih tri stotine godina. Prema navodima arl-Rua, Tiseran je glasao protiv Paelija do samog kraja, verujui da je to bio pogrean izbor.8 Kao to je obiaj, Paeli je prihvatio teret papstva sa pobonim oklevanjem. Kardinal u njegovoj blizini je zabeleio da je, kada je konano saopten rezultat glasanja, sveti kardinal, bled i duboko dirnut, zatvorio oi i kao da se plai, izgubio se u molitvi. Prolo je nekoliko minuta u toj sveanoj tiini." 9 Uzeo je ime Pije u znak potovanja tradicije koju je zapoeo Pije IX, preko njegovog junaka Pija X, do njegovog neposrednog prethodnika. Naslednik arl-Rua na poloaju francuskog ambasadora pri Svetoj Stolici, grof Vladimir D Ormeson bio je zapanjen razlikom izmeu Pija XI i novog Pija. Oni su bili veoma razliiti ljudi. Robusnog milanskog planinara nasledio je rimski graanin, pasivniji po temperamentu. Diplomata je zauzeo mesto uenjaka."10 PIJE XII PODRAVA HITLERA etiri dana posle izbora, Paeli je odrao sastanak sa nemakim kardinalima Bertramom, ulteom, Faulhaberom i Inicerom. Stavio im je jasno do znanja da e se nemakim poslovima baviti on lino. Hteo je da im pokae nacrt pisma koje je nameravao da poalje Adolfu Hitleru kako bi obeleio svoj izbor za papu. Tamo gde je njegov prethodnik imao samo grube rei protiv nacizma i antisemitizma, kao i nameru da povue svog nuncija iz Berlina, Paeli je na sledei nain podrao Firera: Uvaenom gospodinu Adolfu Hitleru, Fireru i Kancelaru Nemakog Rajha! Na poetku Naeg pontifikata elimo da vas uverimo da ostajemo odani duhovnoj dobrobiti nemakog naroda poverenom vaem rukovoenju... Tokom mnogih godina koje smo proveli u Nemakoj, uinili smo sve to je bilo u naoj moi da uspostavimo skladne odnose izmeu Crkve i drave. Sada kada su odgovornosti Nae pastirske slube uveale Nae mogunosti, jo se usrdnije molimo da ostvarimo taj cilj. Neka bi se, uz Boiju pomo, ostvarilo blagostanje nemakog naroda i napredak u svim oblastima!11 Sa primetnim nedostatkom oseanja za istorijsku tanost, Paeli je sada nastojao da ubedi nemake crkvene voe da je laskava poruka koju je Lav XIII poslao 1878. Bizmarku posle smrti gnevnog Pija IX, dovela do okonanja Kulturkampf-a.12 Ne bi li oni trebalo da poalju ovaj pomirljivi pozdrav u nadi da se moe doi do slinog rezultata? Kardinali su primili ovu neobinu verziju svoje vlastite istorije bez komentara, i preostali deo razgovora ograniio se na pojedinosti kao to je pitanje da li Hitlera treba oslovljavati sa Uvaeni" ili Najuvaeniji." Poto su se sloili sa navedenim nacrtom, Paeli je primetio da je njegov prethodnik jednom rekao da se boravak papskog nuncija u Berlinu sukobljava sa naom au!" Pije XI je rekao da svet ne bi mogao da razume kako bismo mogli da nastavimo diplomatske odnose sa reimom koji na takav nain postupa sa Crkvom". Potom je Paeli obavestio kardinale da je on, kao kardinal dravni sekretar, odgovorio: Vaa svetosti, kakvo dobro bi nam to moglo

114

doneti? Ako povuemo nuncija, kako emo odravati vezu sa nemakim biskupima?" Pije XI, nastavio je, razumeo je i umirio se". Na to je kardinal Bertram, posluno rekao: Da, ne treba da izgleda kao da Sveta Stolica prekida odnose sa Nemakom." Paeli je zakljuio sa ovom milju o potrebi da se odre diplomatske veze sa Hitlerovim Rajhom: Izvesni kardinali su mi prili pitajui me zato jo uvek primam u audijenciju nemakog ambasadora posle svega to se dogodilo. Kako on, pitali su me, ima obraza da trai audijenciju? Moj odgovor je, 'ta ja drugo mogu? Moram sa njim postupati prijateljski. Nema drugog naina. Lako je prekinuti pregovore. Ali izgraditi ih ponovo - sam Bog zna kakve ustupke bismo morali da pravimo! Ali moete biti sigurni da ih reim ne bi ponovo zapoeo, bez da trai od nas ustupke." Dakle, od poetka svoje vladavine Paelijev pristup Hitleru prevazilazio je diplomatsku uglaenost, i to su shvatili i nemaki biskupi. Njegovo neobino prijateljsko pismo uvaenom Hitleru" mimoilo se sa dolaskom najtoplijih estitki od Firera i vlade."13 Narednog meseca, 20. aprila 1939, po Paelijevoj izriitoj elji, nadbiskup Orsenigo, berlinski nuncije, priredio je gala prijem za Hitlerov pedeseti roendan. Takve roendanske estitke koje je zapoeo Paeli odmah su postale tradicionalne; svakog 20. aprila tokom nekoliko sudbonosnih godina koliko je preostalo Hitleru i njegovom Rajhu, kardinal Bertram iz Berlina morao je da alje najtoplije estitke Fireru u ime biskupa i dijeceza u Nemakoj", emu je dodavao i usrdne molitve koje katolici Nemake alju u nebo sa svojih oltara".14 U razgovoru sa kardinalima Dravnog sekretarijata za izvanredne poslove, 20. juna 1939, Paeli je rekao da bi prekid pregovora oslobodio Hitlera od poslednjih ostataka Nemakog konkordata.15 KRUNISANJE Paeli je krunisan 12. marta 1939. Prvi od etrdeset hiljada posetilaca koji su imali karte za taj dogaaj, poeli su da se okupljaju na stepenitima bazilike Sv. Petra ve u tri asa ujutro. Oko est, dok se bledo proleno svetlo probijalo preko Mikelanelove kupole, masivna, bronzana vrata su se otvorila i gosti su pohrlili u zgradu. U osam sati, jo uvek su pristizali, traei mesto u ogromnom mramornom amfiteatru. Napolju, graani Rima i hodoasnici iz svih krajeva sveta sakupljali su se na trgu. Ispunili su itavu Via del Konciliscione, ceremonijalni put u slavu Lateranskih sporazuma, od Tibra do Trga sv. Petra, a zatim se proirili preko mosta u Korso Vitorio Emanuele. Svedoci su govorili o veselju koje je raslo dok se mnotvo, vie od milion ljudi kako se procenjuje, tiskalo satima na hladnom suncu. Za Hilera Beloka, militantnog engleskog katolikog pisca, roenog u Francuskoj, koji je bio izveta Herstovog novinskog sindikata u SAD, uzavrelost gomile bila je posledica injenice, mi-slio je, to se tog dana na kratko prekinula faistika jednolinost. Bio je to izvanredan prizor, najlepi koji sam video u ivotu... Veinom su to bili Rimljani. Mislim da je razlog za ovo veliko uzbuenje bio u tome to je to bila za njih mogunost za iskreno izraavanje svojih emocija. Pod ovim modernim despotijama takve prilike su retke i trebalo ih je iskoristiti do kraja.16 Za druge, raspoloenje je ukazivalo na rat nerava koji su podsticale novine i radio-izvetaji o Hitlerovom poslednjem koraku pred rat. U vreme dok se masa okupljala pred Crkvom sv. Petra, etrdeset nemakih divizija bilo je mobilisano, a bilo je izvetaja o pokretima vojnika Vermahta na ekoj granici, spremnih da uu u Prag.

115

Postojalo je iroko rasprostranjeno uverenje izmeu izbora i krunidbenog dana, to se videlo iz katolikih novinskih uvodnika, da Paelijevo stupanje na tron svetog Petra mora da oznai kraj dugog perioda kultnog papskog zanosa. Nije li se novi papa divio Markoniju koji je projektovao moni radio-predajnik u vatikanskom vrtu? Nije li bio oduevljeni pristalica novih medija, a posebno radija? Zapaeno je da je posetio Englesku i Pariz; sluio je kao papski nuncije u Minhenu i Berlinu; kao dravni sekretar dva puta je preao Atlantik, odlazei u SAD i Junu Ameriku, a putovao je i u Istonu Evropu. Nijedan dravni sekretar u istoriji Crkve, nijedan papabile, nije tako daleko i toliko mnogo putovao. Oseajui raspoloenje u Crkvi, i verujui da razume Paelija, Daglas Vudraf, urednik meunarodnog katolikog nedeljnika The Tablet", napisao je u svom izvetaju sa krunisanja: Papa koga su uveli u katedralu na vrhuncu progresivnog sekularizma, naao se ponovo meu ljudima."17 Euenio Paeli, tvrdio je Vudraf, nee se boriti protiv zla progresivnog sekularizma trijumfalistikom izolacijom, ve tako to e ii svetom irei Hristovu poruku, za i u ime svih ljudi dobre volje, preko radio-talasa i na svetlucavim ekranima bioskopa irom sveta. Euenio Paeli, Pije XII, govorio je Vudraf uticajnom itateljstvu asopisa The Tablet", bio je takav pontifeks koji e sruiti zid koji deli Crkvu od sveta. On je bio papa koji e desakralizovati, decentralizovati i demistifikovati papstvo, hrabro nosei Hristovu poruku ljudima sveta da se bore protiv novog paganizma. Meutim, tog svetlog, prohladnog jutra, izgledi da do toga doe, bili su prilino nepovoljni. U svakom sluaju, ni u ovom ni u bilo kom drugom vremenu nije svet imao prilike da posmatra krunisanje kao to je bilo ovo. Ali, da li je ova sjajna predstava koja se spremala bila i znak za raanje novog papskog populizma? Ili za apoteozu trijumfalizma? Paeli je naredio da se ne tedi na trokovima. Lav XIII je 1878. krunisan u osami Sikstinske kapele, isto kao i Benedikt XV, skromno, prvih mranih dana Prvog svetskog rata. Pije XI je krunisan 1922, na podijumu pred svetilitem sv. Petra. Meutim, danas, krunisanje je trebalo da bude kao nijedno do tada: prvo papsko krunisanje koje e se prenositi preko radija celom svetu, prvo koje e se, u celini, snimiti na filmu, prvo koje e se izvesti na otvorenom prostoru pred ogromnim mnotvom naroda na Trgu sv. Petra, posle krunisanja Pija IX, 1846. Meutim, namera nije bila u tolikoj meri da se papa dovede meu narod, koliko da se odvoji i uzdigne od njega i da zapanji svet. Tano u 8.30 prolomio se aplauz kada je Paeli stigao u atrijum, veliko predvorje bazilike, da blagoslovi sakupljene inostrane dostojanstvenike i lanove kraljevskih kua. Dvoje po dvoje, prinevi, ambasadori i istaknuti predstavnici drava, stupali su dole ka junom delu crkve sa bljetavim odlijima, da zauzmu svoja mesta levo od visokog oltara. Meu njima su bili princ i princeza od Pijemonta, grof od Flandrije, vojvoda od Norfolka, kao predstavnik Ujedinjenog kraljevstva, dva biva kralja, Ferdinad bugarski i Alfonso panski, Dozef Kenedi, ameriki ambasador u Londonu i istaknuti bostonski katolik, kao predstavnik SAD, Pol Klodel, pesnik i dramatiar, kao predstavnik Francuske, i to je bilo prilino udno, kako je zabeleio Vudraf, Imon de Valera, premijer Irske, idui u korak sa grofom Galeacom anom, Musolinijevim zetom i ministrom inostranih poslova, koji je kasnije napravio rusvaj poto su ga smestili ispod vojvode od Norfolka u procesiji. Bilo je prilino nereda", pie ano u svom dnevniku tog dana, u orga-nizaciji pontifikalnog protokola." Samo nacistika Nemaka meu velikim silama nije poslala istaknutu linost, zadovoljavajui se prisustvom tamonjeg vatikanskog ambasadora, Dijega fon Bergena. Zatim je u veliku centralnu lou crkve dola glavna procesija, niz prelata u blistavim belim odedama i mitrama - prvo italijanski kurijalni kardinali, zatim metropoliti prinevi Crkve, za njima nadbiskupi, biskupi i opati velikih benediktinskih bratstava. Konano pojavio se sam Paeli, nosei belu mitru i ogrta izvezen u zlatu. Ti es Petrus, pevao je hor Sikstinske kapele, et super hanc petram aedificabo ecclesiam meam. (Ti si Petar, i na toj steni (petram) sagradiu svoju crkvu.)

116

Paeli, asketskog lica, bledog kao pergament, duboko usaenih oiju koje su sa setom posmatrale vernike, izgledao je itavom svetu kao polubog, koga su hladili ceremonijalnim perjanim lepezama (flabelli) i koga je visoko nosio skup crnog plemstva u belim rukavicama na sedia gestatoria, tradicionalnoj papskoj stolici. Naginjui se napred, iako mu je vrat bio sasvim ukruen, Paeli je veto blagosiljao levo i desno, pravei duboke, elegantne pokrete svojim dugim, kupastim prstima, dok su vernici u talasima kleali na obe strane. Ispred njega je iao ef ceremonije, koji je povremeno zaustavljao procesiju. Okreui se u lice novom papi tri puta, on je zapalio komad lana u prirunom srebrnom gorioniku. Plamen je goreo na trenutak, a zatim se rasuo u pepeo. Sancte Pater, sic transit gloria mundi, zapevao je klerik. (Seti se, o Sveti oe, da ovako prolazi slava sveta.) U meuvremenu, slavilo se u punom sjaju. Uprkos mraku rata koji se pribliavao, dopisnici svetskih novina su bili ushieni tog jutra starinskim prikazom liturgijskih propisa: velianstvenim odedama, stubovima dima od tamjana, umama zapaljenih svea, litanijama, pevanjem slubi i jevanelja i na grkom i na latinskom jeziku, smirenom koreografijom ministranata obuenih u zlatne odore sa taftanim suknjama obrubljenim belgijskom ipkom. Oni koji su prisustvovali ili videli filmske novosti velikih faistikih ili nacistikih skupova, ove liturgije, izvoene uz zvuke gregorijanskog pevanja i izlive barokne polifonije, doiveli su kao ogroman izazov prostakim neopaganskim skupovima diktatora. Znalako oko londonskog novinara Toma Driberga, uvek spremno da uoi znaajno, bilo je oarano. Bila je to, pisao je, jedna od najvelianstvenijih ceremonija kojoj sam ikad prisustvovao."18 Driberg koji je stigao u Crkvu sv. Petra odeven u veernje odelo sa belom manom i rukavicama, primetio je zadivljeno da su kardinali poljubili papino stopalo i ruku; nadbiskupi i biskupi stopalo i koleno; opati sa mitrama samo njegovo stopalo." Mnogi svedoci, i katolici i nekatolici, posebno su pomenuli Paelijevu zanetost razmiljanjem, njegovo snano oseanje posveenosti. To nije bio popularni papa"; to nije bio ovek koji e sii meu ljude, ve neko ko je izgledao kao da je ve bio boanski preobraen. Paeli je uestvovao u misi od 9.30 i u jedan sat je doao trenutak samog krunisanja. Ali izgledalo je kao da eli da se ceremonija koliko je mogue vie odui, kao da je eleo da odloi njen kraj. Nije bilo ni traga od umora", pisao je Daglas Vudraf, dok je levo i desno blagosiljao i njegov glas... je i dalje bio jasan i jak kao srebrna truba." Jedan posmatra je oduevljeno primetio da sa svojim asketskim likom, visokim stasom, prvim sedinama nad slepoonicama, tamnim oima i naoarima u zlatnim okvirima na njegovom orlovskom nosu, izgledao je nezemaljski, kao da se nalazi izmeu neba i zemlje: zaista pravi pontifeks, koji visi kao most izmeu boanskog i ljudskog".19 Drugi je razmiljao da je prisustvovanje njegovom ustolienju za papu bilo nezaboravno, pouno iskustvo", da je on izgledao kao da ivi na natprirodnoj ravni".20 ano je u svom dnevniku zapisao da je novi papa izgledao istinski dodirnut boanskim duhom." Prema lanim proroanstvima Malakija, ovaj 262. papa poev od sv. Petra, postae poznat kao Pastor Angelicus (Aneoski pastir). Pria se da je Paeli lino podrao ovaj naziv; onog dana kada se krunisao, svi su ga ve zvali Aneoski pastir. Krunisanje je obavljeno u velikoj loi koja nadvisuje trg i gomilu. Hor je pevao Zlatna kruna na njegovoj glavi", dok je kardinal-dekan, njegova eminencija Kaa-Dominioni, sputao teku trostruku tijaru koja potie jo iz kraja prvog milenijuma hrianstva. Primi ovu Tijaru", on je zapevao, ukraenu sa tri krune, kako bi znao da si otac prineva i kraljeva, vladalac sveta, vikar na zemlji naeg spasioca Isusa Hrista, kome ast i slava zauvek. Amin." Konano, stigao je trenutak da papa blagoslovi urbi et orbi grad Rim i ceo svet. Urednik asopisa The Tablet", i dalje optimista u pogledu novog papskog populizma, kasnije je pisao:

117

Sasvim je bilo u znaku vremena da je krunisanje prenosio radio... Moemo li se nadati da e veliki izumi naeg doba doneti boljitak veri? Tog krunidbenog jutra znali smo da mora biti dobro to to se glas Vrhovnog pontifeksa i njegovi pokreti uju i vide irom sveta. Njegov grad se pomirio sa njim, i pola Rima se skupilo da primi njegov blagoslov.21 U meuvremenu, dole na trgu, papstvo se nije ba sasvim pomirilo sa gradom Rimom. Sceni je prisustvovao engleski pisac Hju Volpol, koji se zatekao usred gomile. Policajci su gurali masu koja se tiskala napred, ka stepenicama Crkve sv. Petra, na ijem vrhu su bile ograde gde su se nalazili gosti koji su izlazili iz bazilike da prisustvuju trenutku krunisanja na gornjoj loi. Rastua masa naroda njihala se u ritmu, kao da prati muziku". Zatim su dobri duhovi napustili masu. Ljudi su se gurali i udarali. Valpol je osetio kako gubi tle pod nogama i imao je predoseanje da e ga smrviti. Uinilo mu se da vidi Hilerija Beloka, sedamdesetogodinjaka, kako ga diu uvis, dok on mae sendviem, i Toma Driberga u njegovom veernjem odelu i belim rukavicama, kako se i dalje ljubazno smei iako se inilo da se savio na stranu". Potom je Valpol osetio kao da ga je od pozadi udario ogroman talas. Pole-teo sam kao da trim u susret dragom prijatelju, ka spoljnom zidu." Bio je bez daha, frak mu je bio pocepan, a cipele izgaene. Pogledao sam na balkon, ali ceremonija je ve bila gotova. Nikad nisam ni video krunisanog papu Pija."22 Euenio Paeli, Pije XII, ve se bio vratio u posveene odaje Apostolske palate da zapone svoju dugu i uzbudljivu vladavinu. KO JE PAELI? Koliko su dobro diplomate i tampa bili obaveteni o oveku koji je nasledio palium rimske biskupije i tijaru vrhovnog pontifeksa, dok se svet pribliavao ivici rata? Kakav su uticaj, kakvu vrstu vostva, oekivali da e on da vri nad Katolikom crkvom i nad svetovnim dravnicima? Dok je posmatrao kako se mone sile pripremaju za rat, Paeli je mogao da se pozove na lojalnost i odanost pola milijarde dua. Zaista, pola stanovnitva Hitlerovog sada Velikog rajha bili su katolici, ukljuujui i jednu etvrtinu SS - i to u vreme kada su biskupi, kler i vernici bili povezani u disciplinovano jedinstvo bez presedana. Paeli nije imao vojsku na koju bi mogao da se osloni, ali pola veka rastue centristike papske moi dalo mu je u ruke ogromnu vlast nad srcima i umovima katolikih vernika. Papa, po vlastitoj proceni, bio je vrhovni sudija moralnih vrednosti na zemlji i shodno tome, njegove odgovornosti bile su jo znaajnije. Kako e institucija papstva, kako e Paeli, ovek koje je otelovljavao tu instituciju, doekati izazov koji je bio pred njim, najznaajniji izazov u dugoj istoriji Crkve? Na dan svog izbora, Paeli je proslavio svoj ezdeset i trei roendan. U dobu u kome mnogi ljudi u javnom ivotu razmiljaju o povlaenju, on je bio stariji prelat vie od trideset godina, i glavni dogaaji u njegovoj karijeri bili su dobro poznati. Godine koje je proveo kao diplomata i visoki zvaninik Vatikana dozvoljavale su mu da rauna meu svoje poznanike najstarije dostojanstvenike katolikog sveta. Pa ipak, njegov nain ivota i linost, njegove sposobnosti i line preokupacije, bile su tajna, osim nekoliko poznatih injenica i optih mesta. Prialo se da je veoma inteligentan, da ima dar za jezike, da ima izvanredno pamenje, da je oigledno poboan. Ali ko je stvarno mogao da kae kakav je bio i za ta je bio sposoban? Izgleda da Paeli nije imao ui krug prijatelja koji su mogli da budu s njim u istoj ravni. Otkako je 1935. umro njegov stariji brat Franesko, nije se zbliio sa svojim sestrama. Tokom dvadeset godina, o njegovim fizikim potrebama brinule se se tri nemake redovnice; njegov lini sekretar bio je tihi, nevidljivi nemaki jezuita, zagonetniji ak i od samog Paelija.

118

Otkada vie nije bio na brizi svoje majke, kada je rukopoloen za biskupa i kada je otiao u Nemaku 1917, Paeli je jeo sam, osim pri zvaninim vearama. Putovao je svetom, sretao mnoge dravnike, ali poslednjih godina njegova prekomorska putovanja znaila su dolaske i odlaske dravnog poglavara, uz arenilo limene muzike i crvene tepihe. Njegova boravita u inostranstvu bile su palate, predsedniki apartmani, dravnike sobe prvog reda, koje su podseale na njegove raskone vatikanske apartmane i kancelarije. Putovao je u otmenim limuzinama, privatnim eleznikim vagonima, posebnim arter letovima. Jo od svojih ranih etrdesetih, kada je posetio rudarsko naselje u Bavarskoj, niko ga u javnosti nije video bez mantije, irokog ljubiastog pojasa i svilenog ogrtaa koji ga je obavijao. Kao papski nuncije u Berlinu, znali su da u velikoj tajnosti jae konje na imanju jedne bogate porodice. Ali za razliku od svog prethodnika, nije voleo zdrave etnje u brdima. Vie od dvadeset godina odlazio je na odmor u smirujue utoite vajcarskog sanatorijuma koji su drale redovnice. Ako bi dolazio u dodir sa obinim smrtnicima, to su bili vozai i poasna garda. Nije se druio sa obinim ljudima niih zanimanja. Na dan njegovog krunisanja, toliko i moda jo manje su o Paeliju znali oni koji su nastojali da obaveste itaoce novina i vlade. Bilo je simptomatino da uoptene laskave i povrne izjave uvodniara, diplomata i vladinih slubenika nisu bile toliko siromane u svojim procenama, koliko im je nedostajalo informacija o njegovom karakteru, psihologiji i stvarnom prolom ivotu. U Italiji je tampa bila u sveoptem oduevljenju. Izgledalo je da je on posebno stvoren za slubu Svetoj Stolici", pisalo je u Avenire d'Italia", ne samo zbog njegovih sklonosti i uenosti, ve zato to je Rimljanin. On osea kao Rimljanin u najvioj meri, univerzalnu misiju Apostolskog Rima". Grof ano je javno pozdravio Paelijev izbor kao veliki uspeh za Italiju", iako je bilo sumnji u diplomatskim krugovima u pogledu anove iskrenosti. Miljenje u Britaniji je uglavnom bilo povoljno i prikladno. Njegovo izuzetno iskustvo u voenju crkvenih poslova kao nuncija i sprovoenju vatikanske politike", pisao je vodei novinar The Times-a", dovoljni su razlozi da postane poglavar Crkve". The Sunday Times" je komentarisao njegovo iskustvo;" Manchester Guardian" njegovu sjajnu diplomatiju; Observer" njegovu ljubav za mir, njegovo milosre", i njegove hrianske ideale". D' Arsi Ozborn, britanski ambasador pri Svetoj Stolici, obavestio je Forin ofis u Londonu o Paelijevom svetakom karakteru", njegovom velikom politikom iskustvu", i njegovom velikom linom armu". Paeli je bio, ushiavao se Ozborn, upravo ona vrsta uzora kakav treba da bude Aneo-ski pastir". On je dozvolio samo jednu sumnju: da nije bio sasvim siguran koliko mu je jak karakter, s obzirom da je radio pod autokratom kakav je bio Pije XI".23 Francuzi su slino izraavali svoje oduevljenje visokoparnim frazama. Naslednik Pija XI," tvrdio je Les Temps", ima nune kvalitete da zauzme svoje mesto u istoriji". Njegov izbor, smatrao je L'Oeuvre" moe da otvori epohu meunarodnog mira". Francuski ambasador pri Vatikanu, arl-Ru, obavestio je 2. marta francuskog ministra inostranih poslova u Parizu telegramom: Ovo je izbor koji najbolje moe da sauva papstvo na visokom moralnom nivou na koji ga je uzdigao Pije XI."24 Portugalska tampa nije bila nimalo zadovoljna izborom Paelija, poto se uzdala u anse svog nadbiskupa Kereheire, patrijarha Lisabona i najmlaeg kardinala. panski frankisti su takoe bili neraspoloeni, poto su oni optuivali Paelija za primetnu neutralnost Pija XI tokom graanskog rata. Ovo teko da je bilo pravo stanovite Paelija, koji je, to je i dokazano, bio vrst branilac Kaudilja. Ali ovi usamljeni glasovi jetkosti, bili su vie nego nadoknaeni pohvalama iz SAD, Srednje i June Amerike i ak iz protestantskih kraljevstava Skandinavije. Moglo se oekivati da e njegov izbor i krunisanje naii na razliit prijem u Nemakoj. Treeg marta, Berliner Morgenpost" je pisao: Izbor Paelija nije povoljno doekan u

119

Nemakoj, poto je on uvek bio neprijateljski raspoloen prema nacionalsocijalizmu." Frankfurter Zeitung" je istog dana pisao: Mnogi njegovi govori jasno su pokazali da on ne shvata sasvim politike i ideoloke motive koji su zapoeli svoj pobedonosni mar u Nemakoj." Nacistiki glasno-govornik, Danziger Vorposten" sitniario je da Paeli nije Pastor Angelicus ... Paeli nikad nije bio pastir dua, svetenik za predikaonicom. Gotovo etrdeset godina on je bio diplomata, politiar vatikanske svetovne politike." U meuvremenu, u Austriji, nacistike novine Graz" izjavile su da je novi papa sluganski nastavlja propale politike Pija XI... ali za nemaki narod nije vano da li u Vatikanu sedi Pije XI ili Pije XII". Meutim, usred ove bujice novinskih izvetaja i telegrama od lokalnih diplomata ministarstvima inostranih poslova, nijedan nije bio tako neobino skeptian kao beleka koju je napisao Hajnrih Brining. Bivi nemaki kancelar i vodei lan nekad mone Katolike stranke centra, ije su poslednje rei sa Paelijem bile izgovorene u besu, poznavao je Paelija kao politiara bolje od mnogih. Posle izbora Paelija, drugog marta, ser Robert Vensitart, podsekretar u Forin ofisu, pozvao je na ruak Brininga koji je tada bio u izgnanstvu u Londonu. Ser Robert je pitao Brininga ta misli o Paeliju kao papi. Brining ne deli opti optimizam u pogledu kardinala Paelija", pisao je Vensitart lordu Halifaksu, dravnom sekretaru. Brining je rekao Vensitartu da Paeli jo uvek moda ima na umu mogunost da i dalje nastavi da pregovara sa sadanjim reimima u Nemakoj i Italiji."25 U stvari, Brining je ve nekoliko godina govorio svakome ko je hteo da slua da je Paeli prisilio Nemaku stranku centra na rasputanje u zamenu za konkordat, i na taj nain demoralisao potencijalni katoliki protest i otpor. Briningovo miljenje o Paeliju nije bilo prosto da e se novi papa dodvoravati Italiji i Nemakoj kako bi obezbedio mir, nego da je ve uutkao i potinio nemake katolike moi i namerama Adolfa Hitlera. 13. PAELI, PAPA MIRA Engleski pisac Bernard Vol ostavio je redak i iv opis Paelijevog ponaanja na poetku njegovog pontifikata, kao i kancelarije u kojoj je primao privatne posete i obavljao rutinski pro-tokol.1 Pred kancelarijom se nalazilo predsoblje, malo i prepuno venaca i fresaka, sa mekanim tepisima, pozlaeno i runo", sa groznim" medaljonima bivih papa na zidovima. Tu je posetilac morao da eka dok pojava obuena u purpur" ne bi prila tako neujno po debelim tepisima da bi se pomislilo da su njegove nevidljive noge bez cipela". Ovaj prelat sekretar bi ukazao posetiocu da treba da podraava ono to on radi, da bi zatim, kleknuo na tepih odmah po ulasku u papin kabinet. Vol ga je sledio; prelat se duboko poklonio beloj figuri pontifeksa koji je sedeo za stolom, sa sklopljenim rukama, nepomian". Tada je papa pruio ruku da se poljubi njegov prsten, a potom je pokazao Volu da sedne na stolicu pored njegovog stola. Gledajui po kabinetu, Vol je bio svestan debelih zavesa i mramora, utisak koji se moe opisati jedino kao pozadina u stilu ampira". Neki drugi su ovu kancelariju opisivali kao naglaeno crveno-zlatnu". Na stolu su bili nagomilani dokumenti i novine. Izgledalo je kao da su na novinama obeleeni odeljci. Nisam mogao da vidim nijednu knjigu, samo gomile i gomile tampanih dokumenata." Paeli je traio da se govori engleski. Imao je, belei Vol, tanak, piskutav glas" kojim je izgovorio kratku pripremljenu dobrodolicu. Veoma volim Englesku. Bio sam u Engleskoj. Video sam flotu u Spajt'edu." To se odnosilo na ceremoniju sakupljanja glavnih brodova Kraljevske mornarice u Portsmutu na smotru za monarha, emu je Paeli prisustvovao 1907, to je koristio kao oprobanu temu za razgovor sa Englezima otkako je postao papa. Vol je

120

shvatio da Paeli, i pored sve njegove reputacije kao poliglote, nije dobro razumeo engleski. Ali kao i mnoge druge, zadivio ga je pontifeksov arm. Izrazi na njegovom pokretnom, veoma kultivisanom licu menjali su se od ljubaznog smeka do izgleda duboke zainteresovanosti za nekoga lino, dok je govorio ono to je naumio da kae. Njegovi pokreti su podseali na pokrete glumca. Uzanog ela, duguljaste glave, prefinjen, bistar, ne mnogo dubok, pomislio sam... Zraio je prijateljskom brigom prema meni koja me je skoro rastuila; bilo je to tako dirljivo i patetino da vie nije trebalo da se brinem za sebe. Paeli se dizao oko 6.30 i obavljao kratku molitvu pred otvorenim prozorom koji je gledao na Trg svetog Petra. Posle hladnog tua, odlazio je na misu u svoju privatnu kapelu pored spavae sobe. Njegov sobar, ovani Stefanori ili njegov ofer Mario Stopa, prisustvovali su misi na kojoj je uvek bila majka Paskvalina i nemake redovnice koje su joj pomagale. Dorukovao je samo toplo mleko i malo hleba, i kao i sve svoje skromne obede, jeo je sam. Pored njenih dunosti domaice, majka Paskvalina je uz potpunu saradnju i interesovanje Paelija, imala magacin unutar Vatikana, odakle je delila posteljinu, ebad i hranu rimskoj sirotinji. Papski auto je esto sluio u te svrhe. U ranim jutarnjim satima, radio je u svojoj privatnoj kancelariji gde se sretao sa vatikanskim zvaninicima, i koja je, prema pisanju oca Lajbera, bila ofarbana u svakodnevno sivo". Potom su dolazile formalne audijencije u neto ureenijim prostorijama ispod njegovih apartmana, gde je primao diplomate i ugledne posetioce koji su prolazili kroz Rim. Posle podneva, davao je posebne audijencije malim i veim grupama. One su se odravale u auditorijumu po imenu Sala blagosiljanja. Svakog poslepodneva, posle ruka i kratkog odmora, Mario Stopa ga je odvozio do vatikanskih vrtova u ogromnom staromodnom Kadilaku sa zlatnim rukama i tronom pozadi. Tu bi se on etao gore-dole jedan sat itajui dokumenta. Stopa je iao za njim sa torbom za doku-menta u sluaju da bi pontifeks zaeleo da potrai jo neke informacije. Njegove veeri su prolazile u radu i molitvi, gde je spadala i Krunica koju je molio zajedno sa redovnicama u svojoj privatnoj kapeli. Posle veere, radio je dalje esto do dva sata ujutro, ali nikada ne bio otiao u svoj mali gvozdeni krevet dok ne bi oistio svoj sto i sloio sva dokumenta. Jedna od prvih stvari koju je uradio kao papa bila je da naimenuje kardinala Luija Maljonea na kljuno mesto kardinala-dravnog sekretara. Maljonea koji je bio godinu dana mlai od Paelija, mala grupa kardinala je, kao to smo videli, pominjala kao mogueg papu. Roen je i rastao je u selu pored Napulja, gde su ga vaspitali jezuiti. Posle nekog vremena koje je proveo kao upnik u Rimu, postao je nuncije u vajcarskoj 1909, zatim i u Parizu 1926. Maljone je bio odluan, veoma inteligentan, obrazovan po pitanjima diplomatije i sveta. Njegovo iskustvo u Francuskoj moglo se uporediti sa Paelijevim znanjem o Nemakoj. Maljone je bio oduevljen vojnom istorijom i drao je mape Napoleonovih bitaka na zidovima svoje kancelarije. Tokom Drugog svetskog rata, obeleavao je bitke malim zastavicama na mapi sveta. Mogao je da uva tajnu, i imao je uznemirujuu naviku da uti u drutvu drugih. Isto tako sa lakoom je mogao da postane prgav. Postoje dokazi da je Maljone, od samog poetka, svoj odnos sa novim papom smatrao ortaklukom izmeu sutinski jednakih. Paeli nije imao obiaj da se ponaa kao siledija, kao to je to radio Pije XI, ali nije bio nita manji autokrata i nije eleo da prihvati kardinala dravnog sekretara kao kolegu". Bez obzira na Maljoneovu tvrdoglavost, Paeli je drao konce u svojim rukama. Monsinjor Domeniko Tardini bio je zamenik za Izvanredne poslove ili inostrane poslove. Zdepast, irokih usana i uvek nasmejan, potekao je iz sirotinjskog kraja Trastevere u Rimu. Svaku paru koju bi dobio davao je sirotitu. Nije voleo faiste ili naciste, a Hitlera je nazivao

121

Motorizovani Atila". Tardini je govorio otvoreno i postae popularna i prijatna linost meu diplomatima spremnim za intrige u Vatikanu tokom rata. Njegov zamenik koji se bavio Redovnim poslovima - to je bilo otprilike sve to nisu pokrivali Izvanredni poslovi - bio je ovani Montini, budui Pavle VI. Sin vlasnika novina i politiara, bio je kapelan studentima Rimskog univerziteta kada nije naporno radio za Vatikan kao birokrata i diplomata od karijere. Sluio je u Varavi i mnogo godina u Dravnom sekrtarijatu, pod Paelijem. Montini je bio ovek prijatne i ljubazne naravi, pun obzira, koji je o svakom problemu razmiljao sa svih strana i vagao ih prema njihovoj istorijskoj vanosti to e biti sklonost koja e uticati na njegovu odluku da objavi encikliku o kontroli raanja, etvrt veka kas-nije. Bio je mrav, sa duboko usaenim oima ispod gustih, crnih obrva, i prema reima britanskog poslanika pri Svetoj Stolici, njegove kripave cipele su se mogle uti izdaleka. Paeli ga je voleo i bio mu je naklonjen sve dok nije, u posleratnim godinama, pokazao znake pribliavanja socijalistima. MIROVNI PLANOVI Poto je sistematski ohrabrivao raspad ehoslovake i lino poniavao njenog ostarelog i bolesnog predsednika Emila Hau, Hitler je 15. marta 1939, naredio Vermahtu da ue u Prag i da pone da komada zemlju. Posle Minhenskog sporazuma u leto 1938, Hitler se okrenuo novim trijumfima i izgledalo je da veruje da e njegove ambicije naii na odobravanje Zapadnih sila. U isto vreme, kako je rasla njegova kampanja protiv Jevreja, tako su rasli i njegovi ekspanizio-nistiki ciljevi na Istoku. On je osuivao eku vladu, pretei joj tekim posledicama poto su Jevreji u ehoslovakoj jo uvek trovali narod".2 Nekoliko dana posle ulaska u Prag, Firer je traio koridor za Dancig, baltiku luku koju je smatrao teritorijom Rajha. U potezu koji je bio smiljen kako bi upozorio Hitlera, britanski premijer Nevil emberlen je 31. marta garantovao Poljskoj nezavisnost i obeao pomo. to se kriza u Evropi vie produbljivala, Paeli se sve vie posveivao inicijativama koje su mogle da dovedu do mirovne konferencije na kojoj bi Vatikan imao vodeu ulogu. Mnogo toga zavisilo je od diplomatskog tima koji je okupio oko sebe. Paelijev cilj bio je od poetka jasan. Nije imao nameru da upozorava naciste i faiste da se pridravaju zakona. Politika smirivanja koju je on oznaio frazom koja e godinama odjekivati - papa radi za mir" - odreivala je karakter vatikanskih incijativa pred javnou. Kako bi dao ton svom pontifikatu, kao svoj amblem izabrao je golubicu koja nosi maslinovu granicu.3 U svojoj prvoj zvaninoj propovedi koju je odrao kao papa, na Uskrs 9. aprila, na sveanoj papskoj misi u Crkvi svetog Petra, govorio je na tekst Slava neka je Gospodu na nebesima i mir na zemlji ljudima dobre volje". Navodei proroke Starog zaveta, Jevanelja, Pavla i Avgustina, govorio je elokventno na latinskom o teologiji mira. Govorio je o zakonu kao nunoj osnovi mira, i pozvao je biskupe i svetenike bilo gde, da upozore ljude na njihovu dunost da se bore za pravdu. Ne deava li se", rekao je, da kada nasilno oruje zameni skiptar pravde, sjajna mogunost mira ustukne pred uasnim i okrutnim vatrama rata."4 Uzviena, pontifikalna propoved nije ila dalje od apstrakcija i optih mesta. Dva dana ranije, na Veliki petak, Musolini je napao Albaniju s namerom da ojaa italijansku mo i preduhitri mogue nemake pretnje na Balkanu. Paeli nije izgovorio ni re protesta ili podrke. Da li je to bio znak stroge neutralnosti? Samo nedelju dana kasnije, u vatikanskoj radio-emisiji za panske vernike, Paeli je, hvalei Franka, otkrio koliko moe da bude pristrasan. Obraajui se panskim biskupima, pozvao ih je da se udrue u politici mirotvorstva" prema principima koje je uila Crkva i koje je sa toliko plemenitosti proklamovao Generalisimus: naime, pravda za zloin i

122

velikoduna dobrostivost za one koji su bili zavedeni". Rekao im je govorei kao Otac", da ali one koje je zavela laljiva i izopaena propaganda."5 Dve nedelje ranije, poslao je Franku telegram sa estitkom povodom pobede panskih katolika". To je bila pobeda koja je odnela pola miliona ivota i koja e da odnese jo mnogo vie. Paelijevu ambiciju da postane sudija sudijama, svetski posrednik u svetu, a ne od sveta, nije toliko podsticala ideja o neutralnosti koliko njegovo shvatanje nadmonog poloaja Hristovog vikara na zemlji. Ovaj cilj lii na savrenu vladavinu" Lava XIII i one snove o uticaju koji e popuniti prazninu zbog gubitka papske svetovne moi. Kako je Paeli mogao da vri takav uticaj u sluaju Poljske, katolike zemlje koja se pojavljuje kao poslednji test za mir ili rat? Uprkos britanskim garantijama Poljskoj, postojala je grupa francuskih i britanskih politiara i diplomata koji su jo uvek bili skloni da daju Hitleru neto vie. Ako je dogovoreni elezniki ili drumski koridor do grada Danciga stajao izmeu mira i svetskog poara, moda bi bilo bolje za Poljake da popuste. Zalaui se za Nemaku, u svetlu nepravdi" Versajskih ugovora, Paeli je ukazao da bi Poljska mogla da popusti pod pritiskom mirovne konferencije koja bi se odrala pod pokroviteljstvom Vatikana. Paeli je pridobio Musolinija koji je bio oduevljen. Zatim je zatraio od svojih nuncija u Parizu, Varavi, Berlinu i Londonu da se raspitaju kod tamonjih vlada o mogunosti takvog skupa. Odgovor britanskog Forin ofisa bio je osoran. Lord Halifaks je zapitao apostolskog delegata, nadbiskupa Viljema Godfrija, zato Rusija nije bila pozvana. (S obzirom da je boljevizam bio izvan Paelijevog zabrana, odgovor je mogao biti sasvim oevidan.) I ko e, pitao je Halifaks, predsedavati takvoj konferenciji? Hoe li sam Pije to da radi pod pokroviteljstvom Vatikana u Rimu? Godfri je odgovorio da Njegova svetost nije sebe predvidela u toj ulozi, ali bez sumnje, moe biti raspoloena da to razmotri ukoliko to predloe uesnice konferencije".6 Paelijeva sklonost ka tajanstvenosti spreila ga je da obavesti svoje nuncije da je Musolini bio o tome ve obaveten. Kada je predlog doao pred Komitet za spoljnu politiku britanske vlade, 5. maja 1939, emberlen i Halifaks su oklevali poto nisu bili svesni da je Musolini bio konsultovan. Meutim, neki zvaninici su takoe bili neodluni upravo zato to su mislili da je to prvo predloio Musolini. Konano, emberlen je pitao ne bi li bilo bolje za Paelija da se pojedinano vidi sa svakim od petorice voa zainteresovanih zemalja, Francuske, Bitanije, Nemake, Italije i Poljske.7 Kako bilo, nadbiskup ezare Orsenigo, papski nuncije u Berlinu, ve je zatraio razgovor sa Hitlerom. Imajui u vidu da je Firer ve naredio svojim generalima da pripreme rat protiv Poljske, sastanak je pokazao dubinu njegovog cinizma i uzaludnost Paelijeve inicijative. Nemaki nuncije odleteo je u Salcburg, a odatle na ruak u hotel Grand u Berhtesgaden, pre nego to e ga odvesti u Hitlerovu rezidenciju. Razgovarali su jedan sat, a zatim askali na aju zajedno sa Ribentropom i nuncijevim pomonikom V. Hjuelom, koji e ostaviti vlastitu verziju o tom sastanku.8 U pismu Vatikanu koje se podudara sa Hjuelovom priom 9, Orsenigo je opisao kako je Hitler sluao sa potovanjem" papin plan za mirovnu konferenciju. Hitler je rekao Paelijevom predstavniku da ne vidi opasnosti od rata - niti izmeu Francuske i Italije niti zaista, izmeu Nemake i Francuske, protiv koje ima neprobojna utvrenja". Nije polagao prava na Veliku Britaniju, osim u odnosu na kolonije, a to bi teko dovelo do rata. Zatim je Hitler preao na pitanje Poljske. to se tie Danciga", rekao je, to je slobodan grad pod Ligom naroda; mi moemo da raspravljamo i pregovaramo u vezi sa dravom Dancig, ali nije neizbeno da e nas to dovesti do rata. to se tie mojih ostalih zahteva, oni e sazreti s vremenom, 1942, 1943. i moda 1945; ja mogu da ekam. Ne vidim nijedan razlog za rat, ukoliko poljski narod ne izgubi glavu i silom zatrai svoja prava, kao to je to

123

zahtev da poljska granica bude na Elbi. Sve zavisi od mirnog i ozbiljnog prosuivanja Poljaka." Ukazujui na divne planinske predele i na njihovo umirujue i blagotvorno dejstvo, preporuio je nadbiskupu da se uesnici predloene mirovne konferencije pripreme duhovno. Ali posle kratkog predaha, poeo je visokoparno da govori protiv Britanije koja podstie drave na rat - Italiju, paniju, Kinu, ehoslovaku. ak i sada, rekao je sav zapenuen, Britanija pokuava da ohrabri Poljsku da ue u rat. U tom trenutku Orsenigo je postavio sutinsko Paelijevo pitanje: koridor za Dancig. Da li bi pristanak Poljaka smanjio napetost? Ali Hitler je otvorio novo pitanje. On se ne boji Poljske, re-kao je, i on nije eleo da je napadne, ukoliko ne bude prisiljen zbog nepromiljenih poljskih provokacija". On je bio dobro zatien, tavie, sve vreme je jaao nemake odbrambene snage. Hitler je sada postao pomalo plaljiv, govorei o Rimu i umetnikim lepotama Italije. Odatle je preao na svoj odnos sa Musolinijem i kako e on stati uz njega vojno, ta god da se desi. Govorei o Rimu", izvestio je nadbiskup, bilo mu je drago da uje da Sveti otac govori nemaki i izrazio je svoju alost to tokom svog boravka prole godine u Rimu, nije video baziliku sv. Petra". Hitler je okolino mislio na odlazak Pija XI u Kastel Gandolfo tokom njegove posete; pontifeks nije hteo da ostane u Rimu dok su iskrivljene krstove Hitlerove svastike nosili njegovim ulicama. Orsenigo je kasnije imao privatan razgovor sa Ribentropom u kome je Paelijeva politika pomirljivosti i Hitlerova sposobnost da pretei laska, otkrila u potpunosti njihovu spremnost da se uzajamno obmanjuju. Ribentrop je proitao nunciju izvetaj od 25. aprila 1939, koji je napisao nemaki ambasador u Vatikanu u kome se govori o nekoliko laskavih - on je primetio i 'novih' - rei Svetog oca upuenih Nemakoj i njenoj obnovi". Ribentrop je dalje rekao da je primetio kako su na Hitlerov roendan oitane molitve u katolikim crkvama u Nemakoj i sve te manifestacije u kojima je izraeno potovanje prema efu drave nisu ostale neprimeene i ostavile su dobar utisak i na samog Firera." Ministar je rekao da je zahvaljujui tome, blizu vreme, mada jo ne sasvim, kada e moi da detaljno razgovaraju o manjim nesporazumima koji postoje izmeu drave i Crkve". U odvojenoj ifrovanoj depei kardinalu Maljoneu, Orsenigo je pisao da je Ribentrop traio da se ne govori tampi, ukljuujui tu i vatikanske novine, o mom razgovoru sa kancelarom".10 Orsenigov savet, kao diplomate sa lica mesta, podudarao se u potpunosti sa Paelijevom politikom pomirljivosti: Mislim..." pisao je nuncije, da ukoliko bi se Poljska smirila i zautala, a da, bar za sada, nigde ne popusti, razlog za rat bi, makar za izvesno vreme, mogao biti otklonjen. Kada bi se na taj nain dobilo u vremenu bilo bi mogue otpoeti nepristrasne pregovore, posebno u vezi s ekstrateritorijalnim autoputem kroz 'Poljski koridor koji bi omoguio direktnu komunikaciju izmeu dve nemake oblasti'." Tri dana kasnije, Orsenigo je razgovarao sa lanom britanske ambasade u Berlinu. Nuncije nije eleo da pominje o emu je razgovarao sa Hitlerom, ali je ipak, na svoj nain izrazio nadu da e Vlada Njegovog velianstva uvideti da, otkako je stupio na presto sadanji papa nije javno izrekao nijednu re kritike na raun nemake politike prema Crkvi. tavie, Njegova Svetost je posebno intervenisala kako bi 'L'Osservatore Romano' postupio na isti nain."11 VATIKANSKE INFORMACIJE Kako se opasnost od rata poveavala, Vatikan je postajao sve vaniji izvor meunarodnih informacija i sredite manipulacija za propagandne svrhe. L'Osservatore Romano", koji je objavljivao dosta rutinskih informacija o dogaajima u Kuriji, delovanju Svete Stolice i govorima i pisanjima pape, takoe je komentarisao meunarodne dogaaje i odnose; ponekad su ga pogreno navodili da podrava diplomatske interese evropskih sila.

124

Vatikanski radio koji su vodili jezuiti, takoe su koristile novinske agencije koje su iskrivljavale njegove vesti i komentare u moralne i propagandne svrhe. Stanica je imala vlastiti nemaki predajnik od dvadeset i pet kilovata, sa antenom koja je ila u svim pravcima i koja je emitovala program na etiri kratkotalasna obrua sa najvieg vrha vatikanskih vrtova. Prenosila je vesti i analize, kao i propovedi i religiozne pozdrave na mnogo jezika. Vatikanski radio je u Nemakoj pratila Specijalna sluba jezerske kue (Sonderdienst Seehaus) koja se nalazila na obalama jezera Van. Nemaka ambasada u Rimu takoe je pratila emitovanje programa. Zbog toga je Vatikanu upueno mnotvo protesta u kojima se tvrdilo da Sveta Stolica stalno kri odredbe Nemakog konkordata, to je konano dovelo do toga da je Paeli naredio jezuitima da smanje broj nemakih emisija i da izbegavaju politike komentare koji bi bili kritini prema nacistima.12 Trebalo je da proe dosta vremena da bi dolo do ovakve autocenzure. Kao administrator univerzalne Crkve koja je bila snano kontrolisana iz centra, Kurija je komunicirala sa dijacezama irom sveta o pitanjima rutinskog upravljanja i svetenike discipline, liturgija i obrazovanja. Poto su se crkveni interesi stalno preklapali sa dravnim interesima, diplomatska saoptenja Svete Stolice imala su dobrim delom i politiki interes. Hvatanje njenih poruka postalo je prioritet mnogih obavetajnih slubi. Dravni sekretarijat u Vatikanu odravao je komunikaciju sa svojim nuncijaturama i poslanstvima irom sveta putem telegrama i diplomatske pote. Pre rata, Sekretarijat je rutinski delio diplomatske torbe sa Italijanima, ali ova praksa je prestala kada je postalo oigledno da su se one otvarale. Kasnije, Vatikan e koristiti vajcarske, panske, britanske i amerike kurire, pri emu se dobar deo pote sakupljao u vajcarskoj pre nego to bi bio upuen u Madrid i Lisabon. Strogo poverljiva pota se uobiajeno ifrovala i slala radio-talasima iz vatikanskog predajnika. Krajem Prvog svetskog rata Sekretarijat je koristio dvodelni kod od nekoliko hiljada etvorocifrenih numerikih grupa, koje su zbog tajnosti nadifrovane kratkim ifrovnim tabelama koje su zamenjivale svaki par brojeva u kodovanoj verziji poruke sa parom iz tabele.13 Italija, a i Nemaka, provalile su ovu ifru 1918. Od tada, pa sve do 1939, Sekretarijat je koristio ifru poznatu pod imenom crveno: jednodelna ifra od oko dvanaest hiljada grupa tampala je dvadeset pet redova na stranicu u knjizi ifara. Zbog vee sigurnosti, grupe su deifrovane od broja na slova, zamenom broja stranice sa dijagramom iz para tabela koje su koriene parnim i neparnim danima. Za strogo tajne vatikanske poruke tokom rata koristila su se dva nova sistema poznata kao uti i zeleni. uti je bio jednodelna ifra sa oko trinaest hiljada grupa koje su se deifrovale dijagramskim tabelama za broj stranice i nasumice izmeanom abecedom za broj reda. Tabele i abeceda su bili razliiti na razliitim grupama svakog dana u mesecu. Zelena ifra je do danas strogo uvana tajna; ali ima dokaza da je to bila numerika ifra od petocifrenih grupa koja se ifruje preko kratkih dodatnih tabela, od kojih svaka sadri jednu stotinu petocifrenih aditivnih grupa.14 Ni uti ni zeleni nisu bili mehaniki. Kasnije u ratu, izgleda da su informacije Saveznicima slate posredstvom posebnih kurira i da su ifrovane preko specijalizovanih ifri. Italijanske obavetajne slube osmatrale su vatikanski promet sa prislunog mesta u Fort Boea, blizu Grada Vatikana, i zabeleile su oko osam hiljada poruka tokom rata. Od nekih est hiljada radiograma, procenjuje se da je Servizio Informazione Militare (SIM) uspeno deifrovao oko tri hiljade. Deifrantima je u velikoj meri pomoglo drugo obavetajno odeljenje poznato pod imenom Sezione Prelevamento (Posebna sluba skupljanja), koje se specijalizovalo za upadanje i ulaenje u strane ambasade i potkupljivanje nastojnika. Poetkom rata, meu papske andarme i ak u ifrantsko odeljenje Dravnog sekretarijata, prodrli su italijanski tajni agenti. U narednim godinama, ovakav nain prikupljanja podataka, bacie sumnju na tvrdnje da je Vatikan zadrao tajne informacije iz ratnih dokumenata koji su kasnije objavljeni po nareenju Pavla VI.

125

PAELI VRI PRITISAK NA POLJAKE Tokom prve nedelje maja 1939, Britanija i Francuska su razmatrale Paelijev predlog za mirovnu konferenciju. Uprkos tajnosti projekta, detalji su se prouli u tampi Pariza, Londona pa ak i tako daleko kao to je Novi Zeland. Zatim se Paeli, iznenada 10. maja povukao i plan je naputen. Dravni sekretarijat je objasnio nuncijima papino povlaenje time to je tvrdio da vie nije postojala ratna opasnost. Prema navodima Ovena edvika, Musolini je bio taj koji je razbio ideju o mirovnoj konferenciji. On nije eleo da se suoi sa Francuskom sa kojom se Due bio dohvatio oko teritorijalnih sporova u severnoj Africi, u prisustvu Britanije, Nemake i Poljske.15 Umesto toga, Musolini se pridruio Ribentropu izjavljujui da je meunarodna napetost popustila. U meuvremenu, 7. maja, Musolini i Ribentrop su vodili preliminarne razgovore o elinom paktu", kojim su se Italija i Nemaka obavezale na zajedniko ratovanje. Pakt je bio potpisan 22. maja u Berlinu. Ali Paeli jo uvek nije zavrio sa svojim nastojanjima da smiri duhove. Veoma potresen paktom izmeu Musolinija i Hitlera, on je 4. juna obavestio Ozborna da je bio spreman da posreduje u razmiricama izmeu Nemake i Poljske. Zapadne diplomate su bile zaprepaene. Da li je bilo mogue da Paeli tajno deluje na strani Musolinija? To je bilo neverovatno pitanje koje je postavljeno u Forin ofisu u Londonu. Istovremeno, Paeli je objavio da Britanija oteava posredovanje s obzirom na njene garantije da brani Poljsku.16 Paelijeva spremnost da ubedi Poljsku da se rtvuje kako bi umirila Nemaku, naveli su tako Forin ofis na pretpostavku da se papstvo odreklo svog moralnog autoriteta. Ser Endrju Nobl na primer, eleo je da se papa odlui da objasni svetu nesaglasnost izmeu sluenja Bogu i sluenja dravi." Nobl je verovao da je Paeli pokuavao da istera avola blagim reima".17 Ser Orm Sarent, funkcioner Forin ofisa, napisao je memorandum u kome je optuio Paelija za moralnu nemo. Papa je nameravao, mislio je Sarent, da se dri na sredini u sukobu izmeu demokratija i faistikih i nacistikih diktatura. Paelijev motiv, zapisao je, bio je da obezbedi ulogu posrednika u odgovarajuem trenutku. Drugim reima, postojao je element isticanja oholosti u Paelijevoj neutralnosti. Lino oseam", pisao je Sarent, da bi on mogao da utie na dogaaje daleko efikasnije kao nosilac odreenih moralnih principa u dananjem svetu, nego to je verovatno da e to moi kao neizvestan kandidat za posrednika izmeu Sila osovine i demokratija." Paeli se nije uspeno izvlaio iz svojih inicijativa, pogotovu u sluaju Poljske. Ameriki ambasador u Varavi, A. J. Dreksl Bidl, rekao je Ruzveltu da su Poljaci smatrali da se Paeli ponaa kao pravi Italijan; da je pronemaki raspoloen i da ne razume Poljsku i poljski narod.18 U leto, glasine da e Paeli izvriti pritisak na Poljake da daju ustupke Nemakoj bile su toliko brojne u evropskim diplomatskim krugovima, da je Maljone morao da objavi demanti. Petnaestog jula 1939, pisao je lordu Halifaksu preko Ozborna, uveravajui ga da papa nije nikada nameravao da preuzme inicijativu da predloi dvema vladama konkretno reenje problema", ve samo da ih privoli da se ponaaju mirno i umereno".19 Maljone je dodao da ima uveravanja da Nemaka nije nameravala da napadne Poljsku. Ipak, jedina osnova za takvu tvrdnju mogla se nai u reima Hitlera i grofa ana, Musolinijevog ministra inostranih poslova.20 Dvadeset i drugog avgusta, postalo je optepoznato da Nemaka treba da potpie pakt sa Rusijom: rat je izgledao neizbean. Da li je papa mogao da, u poslednjem trenutku, upotrebi svoj uticaj i da pozove na razum? Bez sumnje, imajui vrednost propagande na umu, Halifaks je preko Ozborna vrio pritisak na papu da uputi poziv preko radija u kome e da osudi nasilje i da preporui mir. Tako su Ozborn i Domeniko Tardini, uoi sklapanja pakta izmeu Hitlera i Staljina, seli i glaali fraze koje bi osudile mogue agresore, naciste i komuniste. Kasnije,

126

Tardini i Montini predali su Paeliju etiri razliita nacrta sa raznim stepenima osude. Paeli je izabrao onaj koji je bio najblai. Pa ipak, njegov apel se pamtio, i Halifaks je naveo frazu u svom javljanju preko radija upuenom te iste noi britanskoj javnosti: Nita se ne gubi sa mirom. Sve se gubi sa ratom... Neka ljudi ponovo ponu da pregovaraju... Sa mnom je dua ove istorijske Evrope, deteta Vere i hrianskog genija. itavo oveanstvo eli hleba, slobode, pravde, a ne oruja. Hrist je u srce svoje vere stavio ljubav."21 Krajem marta, kada je izgledalo da e savez izmeu Poljske i Rusije garantovano zaustaviti Hitlera na njegovom putu, britanska vlada bila je odluna; u ovom trenutku, meutim, ona nije pokazivala istu hrabrost. U Forin ofisu se postavilo pitanje: ne bi li papa ipak mogao da ostvari dogovor oko Danciga kako bi Nemaka bila zadovoljna? Moda bi on, kao neko ko stoji iznad javnih rasprava i strasti", kako je Paeli rekao svetu u radio-emisiji 22. avgusta, mogao da igra glavnu ulogu u spreavanju rata. Dvadeset i devetog avgusta, Maljone je poslao Musoliniju jezuitu oca Pjetra Taki Venturija, legendarno vetog diplomatu. Od njega je zatraeno da izdano pohvali Musolinijeve napore da se sauva mir, a zatim da ga privoli da uradi to moe sa Hitlerom kako bi spreio rat. Musolini, kome se kao ni Francuzima i Britancima, nije ratovalo (rekao je Taki Venturiju da bi novi rat mogao da oznai kraj civilizacije"), sastavio je pismo za Paelija da ga dostavi poljskom rukovodstvu. Poljska se ne opire da preda Dancig Nemakoj", poeo je, dodajui da bi Poljaci trebalo da trae pregovore sa Nemakom za reciprona prava manjina. Musolini je dalje preporuio da Paeli, poto se obratio svim efovima drava u svom govoru preko radija, u senci opasnosti koja sve vie raste, i podstaknut svojom velikom ljubavlju za Poljsku", treba potom da se obrati predsedniku Poljske republike lino, u skladu sa predlogom sadranim u pismu.22 Poruka kojom se savetuje da Poljska ustupi Dancig, a koju je overio Paeli i potpisao Maljone, poslata je 30. avgusta 1939. monsinjoru Filipeu Korteziju, papskom nunciju. U njoj se navode upravo one rei koje je predloio Musolini. Kortezi je odgovorio Vatikanu, dovodei u pitanje mudrost takve kapitulacije tako kasno, ali Maljone je odmah odgovorio, nalaui mu da deluje (kopija molbe apela poljskom predsedniku upuena je u London). Narednog dana, Paeli je objavio poslednji apel u prilog miru", molei da vlade Nemake i Poljske uine najvie to mogu kako bi izbegle bilo kakav incident i kako bi izbegle da preduzmu bilo kakav korak koji bi mogao da pogora sadanju napetost". NEMAKA NAPADA POLJSKU Prvog septembra 1939, Hitler je napao Poljsku sa ogromnom premoi u najsavremenijim tenkovima, avionima i oruju, koristei novu vojnu doktrinu Vermahta o blickrigu. Treeg septembra, Francuska i Britanija su objavile rat Nemakoj. Poljska kampanja e trajati do petog oktobra i veoma je ubrzana upadom Crvene armije (17. septembra) u istonu Poljsku. Poljski gubici tokom kampanje procenjuju se na 70.000 ubijenih oficira i ljudi i oko 130.000 ranjenih; nemaki gubici se procenjuju na 8.082 ubijenih i 27.278 ranjenih. 23 Prvog septembra, Hitler je telegrafisao Paeliju posredstvom nemakog ambasadora pri Svetoj Stolici, zahvaljujui papi na njegovoj poruci i izjavljujui da je ekao dva dana na dolazak poljskog emisara za mirno reenje nemako-poljskog sukoba... Kao odgovor na njegove napore, Poljska je naredila optu mobilizaciju. tavie, jue su Poljaci izvrili jedan broj neuvenih povreda granice, ovoga puta ukljuujui ulazak regularnih trupa na nemaku teritoriju."24 Agonija Poljske tek je poela. Krajem rata, pored sveopteg proterivanja itavih naroda, umiranja od gladi i tlaenja, oko est miliona ljudi e poginuti ili biti ranjeno. Tokom septembra, Paeli je utao, razmiljajui o stranim vestima koje su dolazile iz Poljske, koja je

127

imala 35 miliona katolikih dua. Da li je Paeli zadrao neutralan poloaj u nadi da bi mogao da vri uticaj ubudue kao superpregovara? Da li se uplaio odmazde koju bi protest mogao da izazove protiv katolike populacije i u Nemakoj i u Poljskoj? to se tie Poljaka, nije im se vie nita gore moglo desiti od onoga to im je uradio Hitler. Po miljenju Engleza i Francuza, zbunjivao je nedostatak odlune osude. Poljski ambasador pri Vatikanu je bio oajan, ali i odluan da Poljska mora da koristi usluge Svete Stolice kako bi objavila svetu ta se deava u njegovoj zemlji. On je nagovorio poljsku vladu da poalje poljskog primasa, kardinala Augusta Hlonda u Rim. Hlond je stigao 21. septembra kada ga je Paeli toplo doekao. Ipak, pontifeks je i dalje odbijao da govori u ime Poljske. Meutim, kardinalu je omogueno da govori na vatikanskom radiju kojim je rukovodio general jezuitskog reda, Poljak Vladimir Ledokovski. On je tu priliku dobro iskoristio. Dvadeset osmog septembra on je preko radija objavio svetu: Muenika Poljska, potpala si pod nasilje dok si se borila za svetu stvar slobode... Tvoja tragedija pobudila je savest sveta... Na ovim radio talasima, koji idu preko celog sveta, nosei istinu sa brda Vatikana, viem ti, Poljska, nisi potuena! Voljom Boijom podii e se u slavi, moja voljena, moja muena Poljska!"25 Dva dana kasnije, Paeli se obratio grupi poljskih hodoasnika koje je predvodio kardinal Hlond. Govorio im je oseajno, objanjavajui da predvia uskrsnue njihove zemlje, koja e se kao Lazar podii iz mrtvih. To nije bilo dovoljno. Poljski hodoasnici su oekivali snanu osudu kako Nemake tako i Rusije. Bili su ogoreni i njihovo razoaranje glasno je odjekivalo Rimom. Hlond je obiao kardinale Kurije, pokuavajui da zadobije njihovu podrku; njihove eminencije su uglavnom saoseajno sluale, ali se nita nije dogodilo. Onda je Eduar Daladje, francuski predsednik vlade, dodao svoj glas nezadovoljstvu. On je telegrafisao svom ambasadoru pri Svetoj Stolici, govorei da je iznenaen da je papa propustio da izrekne osudu. On je naglasio da papa treba da otvori oi italijanskom narodu; utanje je, rekao je, u stvari znak odobravanja. Opisujui bes Poljaka u Rimu, Ozborn je izvestio da se pria da su papine izjave od poetka rata maloduno izbegavale da pomenu moralne dileme koje su se postavljale".26 MRAK NAD ZEMLJOM Kada je Paeli konano progovorio, to je bilo u obliku enciklike pod naslovom Summi pontificatus (O uzvienom pontifikatu), koja je poznata u Engleskoj kao ,.Mrak na zemlji."27 To je bio najznaajniji in na poetku njegovog papstva, ali je kasno stigao, iako je pripreman od jula 1939. Saopten je 20. oktobra, a objavljen 28. oktobra u L'Osservatore Romano". Zapoeo je nazivajui sebe vikarom Hrista koji govori sa stanovita koje je izvan ovog sveta. Pozivajui se na encikliku Lava XIII Appit sacrum, kao poruku sa onog sveta", on se podsetio godine u kojoj je papa posvetio ljudsku rasu boanskom srcu Isusovom". to se vie zagrevao za svoju temu, on je osudio porast sekularizma i onoga to je nazvao laicizam", i pozvao na novi svetski poredak u kome e svi narodi priznati kraljevstvo Hristovo. Nazvao ga je Kraljem kraljeva i Gospodarem gospodara". Traio je od svojih italaca da razmatraju nedavne spoljne" dogaaje u svetlu venosti". Bilo je neke unutranje i beznadene ironije u slici sveta koja je nastojala da produbi raskol izmeu svetog i profanog; jer svakako je bilo nerealno, dok je svet bio gurnut u rat, traiti od naroda da napuste svoje svetovne brige i da razmiljaju o stvarima duha. Istovremeno, u nameri da osudi oboavanje drave, Paeli je postavio nacionalnu dravu nasuprot pojedincu i porodici, kao da nije bilo mesta za sloene drutvene veze izmeu njih. Tekst je bio pun papske retorike koja je mogla samo da umeka teke rei koje je morao da izrekne: Naa srca boluju, kao to mora oevo srce, pred mogunou etve koja e iznii iz mranog semenja nasilja i mrnje, za koje sada rat kopa krvave brazde." Bilo je snanih rei na temu jedinstva ljudske rase" i njenog zajednikog Tvorca; pogodnog citiranja sv. Pavla:

128

Ni Grk ni Jevrejin, ni obrezan ni neobrezan, Varvarin, ili Skit, ni vezan ni slobodan: ali Hrist je sve i u svemu". Nije propustio ni da po imenu pomene Poljsku; Krv tolikih koji su surovo zaklani, iako nisu bili vojnici, vriti do neba, posebno iz voljene zemlje Poljske... Ona veruje u onu Majku bo-iju koja pomae hrianima, i eka na dan kada e konano moi da se pojavi, nepovreena od talasa koji su je potopili." Meutim, znak da je propustio da jasno osudi nacistiku Nemaku, moe se videti u njegovoj linoj redakturi teksta, njegovim isecanjima i nijansama, promeni miljenja. Vlast", pisao je u jednom od prvih nacrta, koja ne priznaje granice svoje moi, i preputa se naizgled [dodao je prilog naizgled (quasi) koji je trebalo da oslabi reenicu, kao naknadnu misao] neogranienom ekspanzionizmu, nastoji da odnose meu narodima razume kao borbu u kojoj moni mora da prevlada; i vladavina sile e zauzeti mesto plemenitom kraljevstvu zakona." Uprkos onom naizgled", odluio je da izbaci ceo odlomak pre objavljivanja, smatrajui ga suvie jakim.28 I pored svih nedoreenosti u encikliki, kardinal Hlond je izrazio svoju zahvalnost, Forin ofis je odobrio, a predsednik Francuske je pohvalio. Musolinijeva Italija dozvolila je da se tekst objavi. Francuska avijacija je izbacila desetine hiljada kopija nad Nemakom. U Poljskoj, nacistika vojska je pretampala encikliku, stavljajui umesto Nemake" Poljska".29 U Berlinu, nemakom ambasadoru pri Svetoj Stolici, Fon Bergenu, reeno je da Pije XII nije vie neutralan. PAELI I ZAVERA PROTIV HITLERA A onda se desilo neto neobino u dubokoj tajnosti, to je pokazalo da bez obzira na Paelijev neodreen stav prema nacistikom napadu na Poljsku, to nije znailo ni kukaviluk niti ljubav prema Hitleru. U novembru 1939, Paeli se direktno i opasno upustio u verovatno najpovoljniju zaveru da se ukloni Hitler u toku rata. 30 Centar zavere bio je Hans Oster, ovek velikih naela i pameti, koji je radio u Vojnoj obavetajnoj slubi u Berlinu. Oster je bio u vezi sa grupom funkcionera i vojnika Abvera, obavetajne grane vojne slube, ija je vodea figura bio general Ludvig Bek, bivi naelnik generaltaba oruanih snaga, koji je pripremao vojni udar da bi uklonio Hitlera. Zaverenici su se posvetili ideji da se Nemakoj vrati demokratija, i zamislili su federaciju koja e ukljuiti Austriju, ali bez Poljske ili slovenskih delova ehoslovake, koje bi opet postale nezavisne. Oni su shvatili da bi udar mogao da se pretvori u razdoblje graanskog rata. Pre nego to su preduzeli prve korake, eleli su da dobiju uveravanje britanske vlade da zapadne demokratije nee iskoristiti ranjivost Nemake. Traili su garantije da e se potovati Minhenski sporazum. Najvaniji deo njihovog plana ukljuivao je pomo Pija XII, koga je Oster, koji je poznavao Paelija dok je bio nuncije u Nemakoj, smatrao idealnim posrednikom. Oster je za svoju nemaku vezu sa Vatikanom izabrao bavarskog advokata i katolika, Jozefa Milera koji je regrutovan u Abver kada je napadnuta Poljska. U jesen 1939, Oster je poslao Milera u Rim, u nameri da izvesti o italijanskom defetizmu, ali u sutini da uspostavi veze sa Vatikanom i na kraju i sa papom. Jedan od Paelijevih najbliih poverenika u Apostolskoj palati, bio je bivi ef Stranke centra, nemaki svetenik Ludvig Kas, koji se nalazio u stalnom izgnanstvu i koji je obavljao dunosti administratora bazilike Svetog Petra. Kas je povezao Milera sa jezuitom Robertom Lajberom, koji je viao Paelija dva-tri puta dnevno.31 Plan je predviao da Paeli stupi u vezu sa Nevilom emberlenom (posredstvom britanskog ambasadora u Vatikanu, Ozborna koji je bio u vezi sa lordom Halifaksom u

129

Londonu) u nameri da zatrai garantije za astan mir izmeu zapadnih demokratija i Nemake nakon prevrata. To e se potom vratiti preko Lajbera i Milera do Ostera. Teko da je preterano rei koliko je riskantna bila priroda takve zavere za papu, Kuriju i sve one koji su bili u vezi sa Vatikanom. Istoriar Harold Doj ju je smatrao jednim od najneobi-nijih dogaaja u istoriji papstva". Do kraja ivota, Lajber nije mogao da savlada ok koji je preiveo i smatrao je da je Paeli otiao suvie daleko". Rizici su bili ogromni. Da je Hitler saznao za zaveru, verovatno je da bi se surovo osvetio Katolikoj crkvi u Nemakoj. U isto vreme, Musolini je to mogao da shvati kao povredu neutralnosti Lateranskih sporazuma, to bi opravdalo radikalne, ak nasilne mere protiv Vatikana. Vatikan je konano, zavisio za svoju vodu i struju od faistike Italije, i u svakom trenutku u njega su mogle da uu italijanske trupe. Paeli je bio dovoljno svestan opasnosti i sloenih etikih principa, da bi zatraio predah da razmisli. I Kas i Lajber su ostavili svedoenje koliko su bili nesretni zbog itavog plana. Meutim, bilo je udno da Paeli nita nije rekao kardinalu Maljoneu, dravnom sekretaru, koji od poetka do kraja nita nije znao o tome. Paeli je proveo samo jedan dan mirno razmiljajui, pre nego to e iznenaditi oca Lajbera svojom odlukom. estog novembra 1939, Miler je obaveten da je papa spreman da uradi sve to moe". Nain na koji je Paeli doao do ove presudne odluke, otkriva slabost i ranjivost moderne papske autokratije. Uveren da je kao papa bio ovlaen da deluje, bez konsultacija sa drugima ija je dunost bila da kau svoje miljenje, kao to je to bio Maljone, on je bukvalno sam doneo takve odluke od istorijskog moralnog znaaja. Ozborn se prvi put upoznao sa zaverom prvog decembra 1939, prilikom ruka sa Kasom koji mu je izneo najoptije crte onoga to se dogaalo; britanski ambasador dao je jednako neodreen odgovor. Ponovo su se sreli osmog januara 1940, kada je Kas je obavestio Ozborna da je zavera i dalje u toku: nemaki prelat je izgledao prilino mrzovoljan i jo uvek nije pomenuo Milera. etiri dana kasnije, Paeli je pozvao Ozborna u privatnu audijenciju. Rekao mu je u najstroem poverenju, da ga je posetio predstavnik izvesnih nemakih vojnih efova i da je dobio pouzdana obavetenja da Nemaka priprema snanu ofanzivu na zapadu u februaru. Ali da do ofanzive moda nee doi ukoliko ovi vojni efovi svrgnu Hitlera, to mogu da urade samo ako dobiju uveravanja da e Britanija garantovati astan mir Nemakoj. Prenosei razgovor Halifaksu u tajnom memorandumu, Ozborn je izneo utisak da se Paeli udno koleba: On je eleo da mi prenese ovo saoptenje isto kao informaciju. Ni u najmanjoj meri nije eleo da je podri ili preporui. Poto je sasluao moje komentare o saoptenju koje je primio i koje mi je preneo, rekao je da, na kraju krajeva, moda i ne vredi dalje nastavljati sa tom stvari i da e zato od mene da zatrai da smatram kao da ovo saoptenje nije nikad ni dato. Meutim ovo sam odluno odbio, rekavi da ne elim da imam odgovornost za papinu savest natovarenu na moja lea.32 Ozborn je izrazio sumnjiavost u pogledu plana i rekao je pontifeksu da bi i Francuzi trebalo da budu tajno obaveteni. Paeli je tada odgovorio da, poto je tako spasao svoju savest, on ak nije ni oekivao odgovor". Ozborn je pisao Halifaksu diplomatskom potom iz rimske ambasade da mu se ini da je itava stvar beznadeno nejasna" i da ga podsea na aferu Venlu", lanu zaveru u koju su britanske agente u Holandiji uvukli nemaki agenti. Zavrio je komentariui da je, posle njegovog izraavanja skepse" Paelijeva spontana ponuda da povue svoje saoptenje,

130

pokazala da on ne eli da bude iskorien kao kanal i da nije imao nikakva oekivanja od toga. Ali sigurno mu se ne moe prebaciti to je tako postupao."33 Ozbornovo tajno pismo proitao je Halifaks ratnom kabinetu 17. januara 1940; njegovi lanovi su se sloili da Dravni sekretar za spoljne poslove treba da preduzme odgovarajue korake da obavesti francusku vladu o saoptenju koje je Njegova svetost papa, uinila g. Ozbornu.34 estog februara, Paeli je jo jedanput pozvao Ozborna u audijenciju, aljui mu svog maestro di camera u gluvo doba noi, da obavesti ambasadora da e se sastanak odrati sledeeg dana u podne i da ne mora formalno da se oblai ili ak da obavesti svoje saradnike da e se sresti sa papom. Piui Halifaksu 7. februara,35 Ozborn je izvestio da su se zaverenici opet obratili Paeliju, ali da je pontifeks odbio da pomene bilo koje ime, osim da kae da je u pitanju ugledan nemaki general. Poetak Hitlerove planirane ofanzive na zapadu je bio odloen zbog otrog vremena. U meuvremenu, organizatori prevrata su i dalje traili potvrdu da Nemaka nee biti rascepkana u sluaju britanske i francuske invazije i primirja. Ozborn je dalje obavestio Halifaksa: Izgleda da je znaajno to to nam je ovog puta ponuena 'demokratska, konzervativna, umerena', i to je jo vanije, decentralizovana i federalizovana Nemaka, unutar minhenskih granica."36 Halifaks je 17. februara odgovorio pismom na tri strane, ija je sutina bila da se od Paelija trai da se izjasni. Britanci treba da o tome obaveste Francuze, ali se to nije moglo uiniti na osnovu ideja koje dolaze iz nepoznatih izvora... Ako treba da doe do nekog napretka, definitivan program se mora podneti i za njega se mora odgovorno jamiti."37 Halifaksovo pismo mimoilo se sa drugim pismom Ozborna koji je, esnaestog, poveo Halifaksovu enu i sina da vide papu. (Paeli) me je odveo na stranu pri kraju audijencije da mi kae da su nemaki vojni krugovi pomenuti u mojim prethodnim pismima, potvrdili svoje namere, ili svoje elje, da promene vladu." Ozbornova reakcija na to to mu je rekao papa, bila je kratka. Samo sam primetio", obavestio je Halifaksa, da ukoliko ele da promene vladu, zato to i ne urade. Dodao sam da ak i ako se vlada promeni ne vidim kako to moe dovesti do mira, sve dok nemaka vojna mainerija ostane netaknuta."38 Uesnici ove neobine zavere su zautali. Po Londonu su se irili neverovatni glasovi da se Kasu nije smelo verovati, da je on bio nacistiki pijun. Potom je Halifaks saznao da je kralj Dord VI ve bio obaveten o zaveri da se utne" Hitler. Miler je putovao izmeu Rima i Berlina. Zaverenici su i dalje ekali na britansku garantiju, dok su Britanci i dalje ekali da saznaju ko su bili zaverenici. Jedanaestog marta, Ribentrop je posetio Musolinija u nadi da e Italiju uvui u rat. Nemaki ministar inostranih poslova traio je audijenciju kod Paelija koji je bez oklevanja prihvatio. Ribentrop je svoju posetu smatrao prilikom za propagandu (konano, prethodni papa se povukao iz Rima kada ga je Hitler posetio), ali njegov glavni motiv bio je da privoli papu da prestane da kritikuje nacistiki reim.39 Tokom sastanka, Ribentrop je preduhitrio svaki razgovor o mirovnim inicijativama kategoriki tvrdei da e Nemaka dobiti rat. Kada je Paeli postavio pitanje napada na katolike i crkveno vlasnitvo, Ribentrop je odgovorio da nemaki narod vrsto stoji iza Firera i da je to bila revolucionarna situacija. ak i danas kler nije shvatio da nije njihov posao da se mea u politiku" nastavio je. Ono to je potrebno je vreme i strpljenje da se doe do savrenog razumevanja i sporazuma o verskim pitanjima koje je eleo Hitler."40 Kada je Paeli zatraio od Ribentropa da dozvoli vatikanskom poslaniku da ode u Poljsku, Ribentrop je izbegao odgovor. U jednom trenutku Paeli je pitao ministra da li veruje u Boga. Ministar je odgovorio, Ich glaube an Gott, aber ich bin unkirchlich." (Verujem u Boga, ali ne pripadam nijednoj crkvi.) Paeli je sarkastino ponovio frazu na nemakom dva tri puta, i rekao Ribentropu da ne moe, a da se ne zapita da li je to istina.41

131

Dino Alfijeri, italijanski ambasador pri Svetoj Stolici, izvestio je Musolinija posle susreta. Postalo je jasno (i papa je tako ubeen) da je Ribentrop eleo da bude primljen u Vatikanu samo zbog domae politike - posebno da impresionira ogromne katolike mase u Nemakoj i da iskoristi taj prijem da bi svetu saoptio njegov povoljan ishod po Nemaku." 42 Tridesetog marta, Paeli je ponovo govorio sa Ozbornom o zaveri da se ukloni Hitler. Otkrio je da je London primio mirovne ponude sa drugih strana. Bio je uznemiren. Ozborn nije objasnio Paelijevo uznemirenje, ali je pontifeks verovatno bio ljut zbog toga to se proulo o zaveri i besan to je Svetu Stolicu izloio bezrazlonoj opasnosti. S obzirom na odsustvo poverenja i dalekovidnosti od strane Britanaca i nemakih zaverenika, zavera je propala. to se tie Paelija, po vienju istoriara Ovena edvika, papa je rizikovao sudbinu Crkve u Nemakoj, Austriji i Poljskoj i moda je rizikovao jo i vie... Rizikovao je verovatno i unitenje nemakih jezuita. On je preuzeo ovaj veliki rizik samo zato to je na osnovu svog politikog iskustva shvatio da bez obzira kako neuspean ovaj plan bio, on je bio verovatno jedina preostala ansa da se zaustavi nadolazea invazija na Holandiju, Francusku i Belgiju, da se sprei ogromno krvoprolie i vrati mir u Evropu." 43 U meuvremenu, Forin ofis je stao na stanovite da je na Paelija moglo lake da se utie nego na njegovog prethodnika". Ozborn je odgovorio sa otroumnom primedbom: to je verovatno bilo tano, pisao je londonskim zvaninicima krajem februara 1940, u svakom sluaju u najboljem smislu; to e rei, on je spremniji da slua i da odmerava miljenja, manje je krut i beskompromisan u svojim pogledima i postupcima. Ali to uopte ne znai da je nepostojan i da se moe lako ubediti." Kako je Paeli bio suoen sa krajnjim moralnim izborima i krizama u nadolazeem poaru, dve stvari izgleda da su postale jasne u svetlu glavne uloge koju je imao u zaveri da se ukloni Hitler u predveerje rata: kakve god da su bile njegove odluke, dobre ili loe, bile su njegove vlastite; i nije se bojao za svoju bezbednost. Njegova mrnja prema Hitleru bila je dovoljna da mu dozvoli da preuzme velike rizike za sopstveni ivot - i, kao to je ukazao Robert Lajber, za ivote mnogih drugih. Kada se rizik inio opravdanim, bio je sposoban da odmah reaguje. Spolja je delovao neno, preterano osetljivo, za neke ak i slabo. Malodunost i neodlunost nedostaci koji e se navoditi kako bi se opravdala njegova potonja utnja i odsustvo inicijative u drugim stvarima - nisu bili u njegovoj prirodi. 14. PRIJATELJ HRVATSKE U prolee 1940, kako je pretnja Hitlerove invazije na Zapad postajala sve neposrednija, tako je i verovatnoa da e se Italija vojno pridruiti Nemakoj postajala sve vea. Paeli je postao sredite preko koga se moglo uticati na Musolinija i, u stvari, na sve Italijane da se ponovo zamisle. Meutim, mogunost pape da skuplja i iri informacije bila je ugroena ak i pre izbijanja neprijateljstava. Paelija nije bilo potrebno nagovarati da prekori italijansko ratno hukanje i njegovo glavno sredstvo u kome se zalagao za mir bile su novine L'Osservatore Romano". Njihov tira je aprila 1940. porastao na 150.000 u odnosu na redovan tira od 80.000 tokom tridesetih godina, to je mala cifra za nacionalni dnevni list, ali, poto ga je italo svetenstvo, njegove poruke su se irile preko predikaonica. Iako je list ostajao u okvirima nemeanja u italijansku politiku kao to je to bilo zacrtano u odredbama Lateranskih sporazuma, novine su irile Paelijeve pozive na mir na osnovu hrianskih naela. Odgovarajui na uticaj Vatikana, upnici irom zemlje pozivali su vernike na crkvenim misama da se mole za mir. Kako je rastao pritisak Nemake na Italiju da ue u rat, Paeli je pokuavao da odvrati Musolinija estitajui mu u svakoj prilici, javno i privatno, na njegovim mirovnim inicijativama". Nije udo da je to nerviralo Duea. Poslednje nedelje aprila 1940, Musolini je

132

proglasio Vatikan hroninim slepim crevom Italije", a napadi na papske novine su se zaotrili. Za neke od vodeih faista, kao to je bio Roberto Farinai, sama injenica da postoji nezavisni medijski glas u Italiji, predstavljala je stalnu provokaciju. Farinai koji je sam imao vlastite novine pod nazivom Regime Fascista", optuio je L'Osservatore" da se stavlja na stranu Francuske i Britanije, a protiv Italije. On je izjavio da su itaoci "L'Osservatore-a" uglavnom bili Jevreji i masoni. Prve nedelje maja, novinski prodavci L'Osservatore Romana" pretueni su na ulicama, dok su primerci novina pokupljeni i uniteni. Meutim, tokom iste nedelje, iz sasvim drugih razloga, Paeli je postao otvorena meta faistikog besa. Treeg maja, primio je informaciju od Jozefa Milera - nemakog agenta koji je bio Osterov kurir u zaveri da se svrgne Hitler - da e Nemaka da napadne Holandiju i Belgiju. Dravni sekretarijat je odmah upozorio nuncije u Hagu i Briselu ifrovanim telegramom, a informacija je takoe prosleena u Pariz i London preko arl-Rua i Ozborna. U privatnoj audijenciji od 6. maja, tavie, Paeli je obavestio italijanskog prestolonaslednika Umberta o Hitlerovom neposrednom planu. Italijanski ifranti koji su delovali iz tvrave Boea, presreli su i deifrovali poruke upuene holandskom i belgijskom nunciju. Umberto je otiao pravo Musoliniju i rekao mu ta je saznao kod Paelija. Privilegovan poloaj Vatikana da prima informacije i njegova sposobnost za diplomatske akcije, ugrozili su Paelija uoi Hitlerove ofanzive na zapad. U Berlinu se odavanje informacija nuncijima smatralo kao in pijunae; u Rimu, Musolini se naao u stranoj dilemi, jer je za trenutak izgledalo kao da bi mogao da bude u savezu sa Paelijem i da ne ue u rat. Ta okolnost i konaan ishod, naveli su Ovena edvika da tvrdi da je Paelijeva nesmotrenost" pomogla da Musolinijev ulazak u rat postane" neizbean. Poto je informacija predata, Musolini nije mogao da uradi nita drugo", pie edvik, nego da dokae Nemcima da on potpuno odbacuje papu".1 ta god da je bilo, zavrila se Paelijeva uloga kao neutralnog mirotvorca, kao i njegov uticaj na Musolinija. Kada je Hitler napao Holandiju, Belgiju i Luksemburg, 10. maja 1940, Paeli se naao pod pritiskom Londona i Pariza da osudi ovaj nasilan prekraj meunarodnog prava i da svim sredstvima koja su u njegovoj moi sprei ulazak Italije u rat. Tardini je skicirao papino pismo u kome se osuuje napad na tri vredna mala naroda... bez provokacije i razloga... Mi moramo da podignemo na glas kako bi jo jednom osudili zlo i nepravdu." Ali Paeli je mislio da e nacrt pisma po svoj prilici razljutiti Nemce i odbacio ga je.2 Umesto njega poslao je telegram trima suverenima Holandije, Belgije i Luksemburga, izraavajui svoje sauee i naklonost. Njihovi primaoci su toplo pozdravili telegrame, ali se oni nisu dopali silama na obe strane evropske scene. London i Pariz su zamerili to papa nije odmah osudio agresiju, dok su ga Rim i Berlin optuili za politiko meanje u vremenu teke krize. Kada su tekstovi telegrama objavljeni 12. maja u L'Osservatore Romano", faisti su pokuali da spree rasturanje novina. Prodavci novina su bili pretueni. Svako ko je vien sa primerkom bio je napadnut. Dva oveka koja su kupila novine blizu fontane Trevi baena su u vodu. Istog dana, italijanski ambasador pri Svetoj Stolici, Dino Alfijeri, koji e biti predstavnik Italije u Berlinu, poalio se Paeliju tokom audijencije na telegrame. Alfijeri mu je rekao da su faistike bande bile besne i da se svakog trena neto ozbiljno moe dogoditi. Paeli je odgovorio da se on ne boji da ga stave u koncentracioni logor. On je kazao da je itao pisma svete Katarine Sijenske, koja je podsetila papu na njen zavet da e ga Bog strogo suditi ukoliko ne ispuni svoju dunost. 3 U to vreme (taan datum nije izvestan), Paeliju je nametena zaseda u Rimu dok je iao da slui misu u jednoj od bazilika. Bande faista su kamenovale njegov auto na raskru i urlale Smrt papi! Dole papa!" 4 On je zatvorio letnju palatu u Kastel Gandolfu za vreme trajanja rata i nije se usudio da izae na ulice sve do pada Musolinija. Poto iz straha od

133

nasilja nije mogao da ide u posetu svojoj dijecezi u Rimu, Paeli je bio dobrovoljni zatoenik unutar Vatikana. Otuda je za njega postalo jo vanije da odri izdavanje lista L'Osservatore Romano", koji je bio njegovo glavno sredstvo optenja sa vernicima Italije, kao i vatikanski radio, koji je takoe bio u opasnosti. Petnaestog maja 1940, dok je Vermaht prodirao kroz francusku odbranu blizu Sedana i juriao ka lukama na Lamanu, Musolini je objavio svoju nameru da se vojno pridrui Hitleru, iako nije odredio taan datum. Tek drugog juna, poto su Britanci evakuisali svoje snage iz Dankerka, Musolini je konano izjavio da e desetog juna objaviti rat Francuskoj. Krajem maja, Forin ofis je i dalje traio od Ozborna da nagovori Paelija da glasno osudi nemaku ofanzivu - iako je dvadesetog maja, L'Osservatore" bio na ivici da bude zabranjen izvan Vatikanskih zidina. Dvadeset i osmog maja, u nameri da sprei zabranu prodaje u Italiji, Vatikan se saglasio sa italijanskom vladom da objavljuje samo slubena ratna saoptenja zaraenih strana, bez komentara.5 Sveta Stolica je sada bila pod opsadom, opkoljena zemljom koja je bila u ratu sa najstarijom keri Crkve, sa Francuskom, kao i sa Velikom Britanijom, zemljom koju je Paeli potovao iako je nije dobro poznavao, osim kad su u pitanju bila krunisanja ili pomorske smotre. Paeliju su preostale sasvim ograniene mogunosti za akciju. Njegovi telegrami i poruke nuncijima irom sveta mogli su biti zadrani. Njegove novine su ometane. Enciklika koju je uputio Nemakoj mogla je biti unitena ili izmenjena pre objavljivanja. Paelijev prvi prioritet bio je da ouva svoju ogranienu nezavisnost. Ova ogranienja su dve godine kasnije izgubila na vanosti, kada je mogao da koristi komunikaciona sredstva Saveznika za znaajnu izjavu ili izjave. Rasprave unutar Vatikana o tome kako e minijaturna drava proi u sluaju da Italija ue u sukob, vodile su se u predveerje rata. Papina sudbina bila je predmet matovitih razmiljanja u diplomatskim krugovima: predlozi da otputuje za SAD, Portugaliju ili Junu Ameriku donosili su se i gubili se. Paeli je bio odluan da se ne mrda iz Vatikana, pa ta bude da bude. Prema Lateranskim sporazumima, Vatikan je bio suverena drava. Hoe li se njegova suverenost i njegov diplomatski personal i aparat potovati? Musolini je konsultovan u leto 1939. o sudbini ambasadora i izaslanika pri Svetoj Stolici, koji su stanovali u gradu Rimu, a ne unutar zidova Vatikana. U jesen je bilo jasno da e se od diplomata neprijateljskih zemalja zahtevati bilo da se presele u Vatikan, bilo da napuste zemlju. Tridesetog maja 1940, poto je Vladimir Dormeson (koji je nasledio arl-Rua kao francuski ambasador u Vatikanu) odluio da se preseli u Vatikanski grad, Ozborn je poao za njim, pridruujui se naselju predstavnika nacija koje je okupirala Nemaka ili koje su smatrane neprijateljskim, ukljuujui tu Belgijance i Poljake. A ta je trebalo da Vatikan uradi oko para? Posle sreivanja finansija prema Lateranskim sporazumima, Vatikan je izgubio novac kada i svi ostali, nakon kraha Vol Strita, uprkos razumskoj politici diverzifikacije. Meutim, godine 1935, stvari su poele da se popravljaju i Vatikan se u svakom sluaju okrenuo ka politici investiranja u plave ipove u SAD, to je trebalo da stvori osnovu za zdravu fiskalnu snagu u posleratnom periodu.6 Meutim, tokom rata, Vatikanu su bile potrebne rezerve gotovog novca. Poslednje nedelje maja, Vatikan je obavio jednu zanimljivu transakciju koja je ostala dobro uvana tajna iz vremena rata; preneo je u SAD izvesnu koliinu zlatnih poluga u vrednosti od 7.665.000 $, od kojih je jedan deo odmah prodat za dolarsku protivrednost.7 ODBRANA RIMA Meu istoriarima italijanske scene tokom Drugog svetskog rata, opte je mesto da je tokom perioda neprijateljstava koja su se ticala Rima, Pije XII bio tvrdoglavo opsednut

134

jednim problemom vie nego bilo im drugim - ouvanjem Venog grada" od bombardovanja iz vazduha. Drugim reima, njegovim kritiarima se inilo da je stavio spasavanje Rima iznad svih drugih gradova u Evropi koji su se suoavali sa uasima blickriga, deportacijom, muenjem i samim Konanim reenjem. Zbog toga je pitanje bombardovanja Rima opravdavalo navode o Paelijevoj inerciji i grenom utanju i o drugim problemima tokom rata. Istovremeno, on je odbio da osudi bombardovanje gradova kao to je bio Koventri u Engleskoj, ili da zahteva da se sauvaju druga mesta od verske i umetnike vanosti. Zakljuak koji su izveli njegovi kritiari bio je da je kriv zbog dvostrukih standarda, da su njegovi prioriteti bili skandalozno neuravnoteeni, da se moda bojao da e ga bombardovati u Vatikanu. Stvarnost je, meutim, bila mnogo sloenija. Desetog juna 1940, na sam dan kada je Italija objavila rat Francuskoj i Britaniji, dravni sekretar-kardinal Maljone, zahtevao je od Ozborna da zatrai od Londona obeanje da Britansko vazduhoplovstvo (RAF) nee bombardovati Rim. Maljone je oigledno drao u rukama primerak londonskog ,,Daily Telegraph-a" u kome je bio lanak koji je predviao bombardovanje italijanskih gradova, zajedno sa prestonicom. Ozborn je odbacio lanak kao besmislicu. Ali samo tri dana kasnije, savezniki avion se ustremio na Rim i bacio propagandne letke, od kojih su neki pali na vatikansku teritoriju. To je bio zlokoban znak za Italijane. Za Paelija, to je bio dovoljan dokaz da je RAF imao domet i verovatno nameru da sravni sa zemljom Rim i Vatikan. On teko da je mogao da uputi formalni protest u ime Italije, ali je traio od Maljonea da se ali u London na povredu vatikanske teritorije i odmah je nastavio da vri pritisak na Ozborna da ubedi svoje efove u Londonu da ne bombarduju Rim.8 Kako su meseci prolazili, razmena poruka postajala je sve obimnija. London se sloio da e uiniti sve to je bilo mogue kako bi se izbeglo bombardovanje samog Vatikana: Crkva svetog Petra i apostolska palata, ipak, nisu bili deo neprijateljske teritorije. Ali nisu videli razlog zato bi pod posebnom zatitom bio Rim, glavni grad sile koja je bila u ratu sa Britanijom i za koju se govorkalo da e da poalje italijanske avione da bombarduju Englesku zajedno sa Luftvafeom. U stvari, postojali su svi razlozi - bez obzira na namere Britanaca - da se ne prihvati da Rim bude otvoren grad, da se demilitarizuje i time postane imun od napada po meunarodnom zakonu. Sigurno da je najbolje bilo da se Musolini i graani Rima ostave u nedoumici; ne bi li ih to nateralo da dobro razmisle o bombardovanju Londona, Birmingema i Liverpula? Pre svega, London je smatrao da ne prilii papi, poglavaru neutralne drave, to je za sebe tvrdio Vatikan, da se zalae u ime Rima, koji je bio deo Italije. Nije li ovo ukazivalo da su ga koristili kao propagandno sredstvo faista? Sa svoje strane, Paelija je pokretala duboka ljubav za Rim kao Veni grad" - sveto sredite hrianstva, mesto groba Svetog Petra i katakombi, mesto hodoaa prepuno starih bazilika, crkava i kapela i vekovne hrianske umetnike batine. Poto je bio rimski biskup, bilo bi udno da nije bio brian za stanje Venog grada" i da nije upotrebio sav uticaj koji je bio u njegovoj moi da obezbedi njegovu sigurnost. Iako je istina da je Rim bio glavni grad nove drave od 1870, na svakoj ulici ili trgu bili su vidljivi tragovi koji su podseali na njegov poloaj od davnina - kao srca univerzalne Katolike crkve. Paelijevo zalaganje za Rim, u oima faistike vlade, imalo je jo jedan jednako vaan razlog, ouvanje suverenog poloaja Vatikana.9 Posle ulaska Italije u rat, Vatikan sa svojim skupom stranih diplomata zaraenih i okupiranih zemalja, poeo je da lii na konicu pijunae. Bilo je poziva od vodeih faista da se preuzme grad-drava i da se ti strani pijuni" proteraju. Meutim, zbog svog zalaganja da se sprei bombardovanje Venog grada", smatralo se da je Sveta Stolica inila faistikoj vladi korisnu uslugu, dajui Musoliniju osnovu da osigura imunitet Vatikana od meanja ili upada. Italijanska vlada e jednom, izraziti svoju zahvalnost.10 Tako su Paelijevi napori da se Rim proglasi otvorenim gradom bili dokazi stalnog prioriteta: ouvanje Vatikana i papstva.

135

Ali za to nikako nije mogao da trai od Ozborna da se zalae u Londonu. Pa ipak, Britance je ljutio Paelijev stav odbijanja da osudi bombardovanje civila u Engleskoj, to je bila politika koju je Paeli prihvatio teei strogoj neutralnosti. Stvari su dole do vrhunca sredinom novembra 1940, kada su engleski grad Koventri i njegova stara katedrala bili teko oteeni od bombardovanja. Ozborn je traio od Paelija da osudi ove napade, ali rezultat njegovih napora bila je poseta portugalskog ambasadora Forin ofisu, koji je traio da Britanci ne bombarduju Rim u znak odmazde. Poniavajua priroda ovog apela, razljutila je londonske zvaninike i zaustavila ih u nameri da ponovo zamole papu da osudi vazdune udare Luftvafea. Traio bih", pisao je Vensitart, da Ozborn za uzvrat postavi pitanje, a ne prui istovremeno priliku koju bi papa iskoristio da kae Dobro, ja u osuditi bombardovanje engleskih crkava, a vi ete potedeti Rim. To bi bila najbednija mogua ponuda".11 Vensitart se nije morao brinuti jer do takve ponude nije dolo. Sve to je Paeli bio spreman da uradi posle napada na Koventri, bilo je da u molitvi nejasno pomene neimenovane razorene gradove i ubijene civile". Delom iz pakosti, ali pre svega iz diplomatskog ara, London je sada traio od Ozborna da zahteva da se Vatikan nou to bolje osvetli kako bi se izbeglo predstojee bombardovanje RAF-a sa Malte (to je moglo navesti na zakljuak da e osvetljena Crkva sv. Petra navoditi bombardere da gaaju Rim). Nadbiskup Tardini je odgovorio da je predlog bio detinjast" na ta je Ozborn odmah odgovorio: Nepraktino da, ali ne i detinjasto!" Potom ga je Tardini podsetio na neto to su izgleda i Ozborn i London bili zaboravili: da Vatikan dobija struju od Italije. Tardini je dodao da e Musolini i Hitler biti oduevljeni ukoliko RAF bude bombardovao Rim, jer e to za Sile osovine biti neposredan propagandni uspeh. Ozborn kao da je ozbiljno shvatio ovo razmiljanje, jer je poeo da podsea London na njega. Njegova podseanja postala su sve uestalija kako je RAF dobijao naredbe da priprema napade na italijanske gradove kao odgovor na oekivano bombardovanje Atine u Musolinijevoj vojnoj kampanji na Grku. Kako se rat oduio, Paelijeve molbe u ime svetosti Rima postajale su sve snanije, kao to su bili i njegovi pokuaji da se grad slubeno proglasi otvorenim. Takav potez bi podrazumevao da Musolini preseli svoju vladu iz glavnog grada, zajedno sa vojnim ciljevima. Godine 1942, mnogo se govorilo o tom planu i ak ga je podrao italijanski kralj, ali od toga nije bilo nita sve do nedelja koje su prethodile saveznikom oslobaanju Rima. Paelijevi neprestani pokuaji da ubedi Saveznike da potuju svetost Rima uspeli su u veem delu rata, mada grad nije ostao potpuno netaknut. Njegovi napori skupo e ga kotati u oima istorije. ZLOINAKI REIM KATOLIKE HRVATSKE Paeli i zvaninici u Dravnom sekretarijatu bili su ubeeni, kao to su to bile i vlade irom Evrope, da je rat izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza bio samo pitanje vremena. S obzirom na mogunost da se Evropa nae pod Staljinovom izmom i obilje dokaza o sovjetskoj nameri da ugui hrianske crkve, neki lanovi Kurije su gledali na Musolinijevu kampanju na Balkanu oktobra 1940, sa izvesnom dozom optimizma, poto se u tom kontekstu Jugoslavija smatrala kao poslednji grudobran za Italiju i Sredozemlje. Meutim, Musolinijev neuspeh da porazi Grke, znaio je da je Hitler morao da mu pritekne u pomo. Da bi dobio prolaz do Grke, Jugoslaviju je trebalo ubediti da se pridrui Silama osovine. Pakt izmeu Nemake, Italije i Jugoslavije potpisan je u Beu, 25. marta 1941. Dva dana kasnije, grupa srpskih nacionalista preuzela je vlast u Beogradu, ukinula regentstvo i objavila da je Jugoslavija stala uz zapadne demokratije. eril je iz Londona izjavio da su Jugosloveni povratili svoju duu".

136

Za odmazdu, Hitler je napao Jugoslaviju 6. aprila, i istovremeno zapoeo napad na Grku, bombardujui otvoreni grad Beograd i ubijajui pet hiljada civila. im je Vermaht uao u Zagreb, desetog aprila, hrvatskim faistima je dozvoljeno da proglase nezavisnu Hrvatsku. Narednog dana, Italija i Maarska (jo jedna faistika drava) udruile su snage sa Hitlerom u podeli jugoslovenskog kolaa. Dvanaestog aprila, Hitler je izneo plan o podeli Jugoslavije, dajui arijevski" status nezavisnoj Hrvatskoj pod Antom Paveliem, koji je ekao razvoj dogaaja pod pokroviteljstvom Musolinija u Italiji. Pavelieva grupa, ustae (od glagola ustati), suprotstavljala se stvaranju junoslovenskog kraljevstva posle Prvog svetskog rata i planirala je nemire i sabotae iz sigurnog utoita Italije: Paveli je bio taj koji je skovao zaveru za ubistvo kralja Aleksandra 1934. Musolini je dozvolio Paveliu da koristi logore za obuku na udaljenom eolskom ostrvu, kao i pristup Radio Bariju za propagandne emisije preko Jadrana. To je bila pozadina kampanje terora i istrebljenja koju su sprovodile hrvatske ustae nad dva miliona srpskih pravoslavnih hriana i manjim brojem Jevreja, Cigana i komunista, izmeu 1941. i 1945. in etnikog ienja" pre nego to je taj strani izraz uao u modu, bio je pokuaj da se stvori ista" katolika Hrvatska putem prinudnog preobraanja, deportacija i masovnih istrebljenja. Tako su strana bila muenja i ubistva da su ak i okoreli nemaki vojnici zabeleili svoj uas. U poreenju sa nedavnim krvoproliima koja su se u vreme pisanja ove knjige deavala u Jugoslaviji, Pavelieva klanja pravoslavnih Srba ostaju jedan od najstranijih civilnih masakra poznat u istoriji. Vanost tih dogaaja za ovu priu zasniva se na tri injenice: saznanje Vatikana o zloinima, Paelijev propust da iskoristi svoje dobre usluge da intervenie i sauesnitvo u Konanom reenju koje je planirano u severnoj Evropi. Istorijsko naslee koje je opravdavalo stvaranje NDH (Nezavisne drave Hrvatske) bilo je kombinacija starih lojalnosti papstvu koja idu unazad hiljadu trista godina, i oseaj gorue mrnje prema Srbima za prole i sadanje nepravde. Hrvatski nacionalisti su gajili mrnju protiv srpske premoi koja ih je iskljuivala iz profesionalnih slubi i jednake mogunosti u obrazovanju. Srbi su bili krivi, kako su to smatrali Hrvati, to su favorizovali pravoslavnu veru, ohrabrivali izmu meu katolicima i sistematski kolonizovali katolika podruja pravoslavnim Srbima. I Srbi i Hr-vati su stavljali znak jednakosti izmeu etnikog i verskog identiteta: pravoslavni Srbi naspram katolikih Hrvata. U isto vreme, Jevreji u regionu bili su osueni na osnovu rasne pripadnosti kao i zbog svojih veza sa komunizmom, slobodnim zidarima i navodnog ohrabrivanja abortusa. Paeli je odluno podrao hrvatski nacionalizam i potvrdio ustako poimanje istorije, novembra 1939, kada je grupa hrvatskih hodoasnika dola u Rim da se zaloi za kanonizaciju hrvatskog franjevakog muenika Nikole Tavelia. Hrvatski primas, nadbiskup Alojzije Stepinac, predstavljao je hodoasnike i govorio u papinom prisustvu. U svom odgovoru, Paeli je upotrebio epitet koje je na Hrvate primenio Lav X: predstraa hrianstva" - kao da Srbi, pravoslavne vere u staroj izmi protiv Rima, nisu imali pravo da sebe nazivaju hrianima. Nada u bolju budunost izgleda da vam se smei", rekao im je Paeli u obraanju punom strane ironije, budunost u kojoj e odnosi izmeu Crkve i drave u vaoj zemlji biti sreeni na skladan nain u korist i jednog i drugog".12 Granice nove drave obuhvatale su Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu, Hercegovinu i veliki deo Dalmacije. Od 6.700.000 sveukupnog broja stanovnitva, 3,300.000 su bili Hrvati (inae katolici), 2.200.000 Srbi pravoslavci, 750.000 muslimani, 70.000 protestanti i nekih 45.000 Jevreja. Postojanje protestantske nemake manjine nije predstavljalo problem za ustako vostvo, niti, to je bilo neobino, velika enklava muslimana. Ali pravoslavni Srbi su bili suoeni sa radikalnim reenjem", kao i Jevreji koji su odmah oznaeni za odstranjivanje. Dvadeset i petog aprila 1941, Paveli je doneo ukaz da se zabranjuju sva privatna i javna izdanja na irilinom pismu (koje koriste pravoslavni Srbi). U maju, objavljeni su antisemitski

137

zakoni u kojima se o Jevrejima govorilo na rasistiki nain, izmeu ostalog i zabranom da se ene arijevkama. U njima je bila pokrenuta arijanizacija" birokratije, profesija i jevrejskog kapitala. Istog meseca, prvi Jevreji su deportovani iz Zagreba u koncentracioni logor u Danici.13 U junu, zatvorene su osnovne kole i predkolske ustanove pravoslavnih Srba. U ovoj za Srbe opasnoj, novoj situaciji, postavilo se pitanje: ukoliko ivot zbog toga to je neko pravoslavac postane neizdrljiv, zato ne prei u katolianstvo? Nekoliko nedelja po osnivanju hrvatske drave, katoliki upnici su poeli da prizivaju pravoslavne Srbe u Katoliku crkvu. Meutim, etrnaestog jula 1941, oekujui selektivnu politiku preobraanja i njen krajnji cilj - genocid, hrvatsko Ministarstvo pravde obavestilo je biskupe da hrvatska vlada ne namerava da prihvati u Katoliku crkvu svetenike ili uitelje ili, reju, bilo koga od intelektualaca - ukljuujui tu bogate pravoslavne trgovce i zanatlije - poto e odreene naredbe u vezi sa njima biti donete kasnije, i takoe kako oni ne bi nakodili ugledu katolianastva".14 Neizgovorena sudbina ovih pravoslavnih Srba, unapred odbaenih iz budueg programa prisilnog preobraanja, bila je deportacija i unitenje. Ali u ludakom krvoproliu koje je usledilo, ak ni katoliko pokrtenje nije moglo da obezbedi imunitet. Od poetka, javne delatnosti i stavovi u vezi sa etnikim ienjem i antisemitskim programom bili su dobro poznati katolikom episkopatu i Katolikoj akciji, laikim organizacijama koje je Paeli tako snano podravao kao papski nuncije u Nemakoj i kao kardinal dravni serketar. Ove rasistike i antisemitske mere bile su takoe poznate i Svetoj Stolici, pa time i Paeliju, u trenutku kada je pozdravljao Pavelia u Vatikanu. Ova dela bila su poznata, tavie, ba u trenutku kada su tajne diplomatske veze bile uspostavljene izmeu Hrvatske i Svete Stolice. Sredina odlika ovog u sutini verskog rata bila je prisvajanje ispranjenih ili otetih pravoslavnih crkava od hrvatskih katolika. O tom problemu se raspravljalo u Kuriji i dogovorena su pravila ponaanja. Ali od samog poetka bilo je i drugih zloina o kojima su se vesti irile brzo od usta do usta.15 Uskoro je bilo jasno, da Paveli nije ba slika i prilika Himlera i Hajdriha, poto nije imao njihovu hladnokrvnu sklonost za birokratiju sistematskog masovnog ubijanja; ali ustako rukovodstvo je krenulo u masakre sa surovim i nasuminim varvarizmom koji teko da ima premca u istoriji. Od italijanskog pisca Karla Falkonija narueno je poetkom ezdesetih da napie priu o hrvatskom masakru Srba, Jevreja i drugih. Njegova istraivanja u odgovarajuim jugoslovenskim arhivima i onome to je bilo dostupno u vatikanskim izvorima u to vreme bila su muna.16 On je otkrio sledee primere iroko rasprostranjenih zloina izvrenih u Hrvatskoj, poev od prolea 1941. Dvadeset osmog aprila, jedna grupa ustaa napala je est sela u okrugu Bjelovara i odvela 250 mukaraca, ukljuujui i uitelja i pravoslavnog svetenika. rtve su morale da iskopaju jarak, a onda su vezane icom i ive zakopane. Nekoliko dana kasnije, u Otocu, ustae su skupile 331 Srbina, zajedno sa lokalnim svetenikom i njegovim sinom. Ponovo su rtve morale da iskopaju svoje vlastite grobove, pre nego to su ih pobili sekirama. Izvrioci ovog zloina sauvali su svetenika i njegovog sina do kraja. Svetenik je morao da oita molitvu za umirue, dok je njegov sin raskomadan. Onda su svetenika muili, upali mu kosu i bradu, iskopali mu oi. Konano su ga ivog odrali. etrnaestog maja, u mestu Glini, stotine Srba je dovedeno u crkvu kako bi prisustvovali obaveznoj slubi zahvalnosti za stvaranje NDH. Kad su Srbi uli u crkvu, grupa ustaa je ula sa sekirama i noevima. Zatraili su od svih prisutnih da pokau potvrde o pokrtavanju. Samo dvoje je imalo traene dokumente i oni su bili osloboeni. Vrata crkve su zatim bila zatvorena i ostali su iskasapljeni. etiri dana nakon masakra u Glini, Paveli, takozvani Poglavnik, otiao je u Rim da potpie (pod pritiskom Hitlera) dravni ugovor sa Musolinijem, koji je davao Italiji pravo da

138

uzme hrvatske okruge i gradove na dalmatinskoj obali. Tokom te iste posete, Paveli je imao audijenciju odanosti" kod Pija XII u Vatikanu, i Nezavisna drava Hrvatska je de facto priznata od Svete Stolice. Opat Ramiro Markone, iz benediktinskog samostana Monteverine, odmah je naimenovan za apostolskog legata u Zagrebu. Nema dokaza da su Paeli ili Dravni sekretarijat znali za zloine koji su ve poeli u Hrvatskoj u prolee 1941. Jasno je da je brzo de facto prizna-nje (u toku rata Vatikan je izbegavao priznavanje novih drava) dugovalo vie poloaju Hrvatske kao bastiona protiv komunizma nego potvrdi njene ubilake politike. Bez obzira na to, od samog poetka se znalo da je Paveli bio totalitarni diktator, lutka u rukama Hitlera i Musolinija, da je izdao niz rasistikih i antisemitskih zakona, da je bio sklon prisilnom preobraanju iz pravoslavlja u katolianstvo. Iznad svega, Paeli je bio svestan da nova drava nije bila, kako je to napisao Donatan Steinberg, rezultat herojskog ustanka Naroda Boijeg, ve spoljne intervencije". Nezavisna drava Hrvatska, kao to je poznato u celom svetu, bila je posledica snanog i nezakonitog Hitlerovog i Musolinijevog napada i aneksije Kraljevine Jugoslavije (koja je imala zvanine diplomatske veze sa Vatikanom). Tu je sad bio Paeli koji je drao Pavelievu ruku i davao mu svoj papski blagoslov. Proi e vreme dok Sveta Stolica ne sazna za zloine. Ali detalji o masakrima Srba i praktina eliminacija Jevreja i Cigana bila je poznata od poetka, a i kasnije, hrvatskom katolikom sve-tenstvu i episkopatu. Zaista, svetenici su esto u tome vodili glavnu re.17 Brojke su gotovo neverovatne. Prema poslednjoj pouzdanoj proceni, 487.000 pravoslavnih Srba i 27.000 Cigana masakrirano je izmeu 1941. i 1945, u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj. Uz to, oko 30.000 od populacije od 45.000 Jevreja bilo je ubijeno; 20.000 do 25.000 u ustakim logorima smrti i jo 7.000 deportovano je u gasne komore.18 Kako je bilo mogue da uprkos strogo autoritarnim odnosima sile izmeu papstva i lokalne Crkve - odnosu moi na ijem je uspostavljanju Paeli toliko radio - nije bilo pokuaja iz vatikanskog centra da se zaustavi ubijanje, prisilna preobraanja, otimanje pravoslavnih imanja? Kako je bilo mogue da onda kada su zloini postali optepoznati unutar Vatikana, kao to e se videti, Paeli nije odmah i bez okolianja odvojio Svetu Stolicu od delovanja ustaa i osudio zloince? VATIKAN POZNAJE PRILIKE U HRVATSKOJ Od samog poetka, nadbiskup zagrebaki Alojzije Stepinac (ija je beatifikacija u Rimu u toku), u potpunosti se slagao sa optim ciljevima nove hrvatske drave, i radio na tome da je prizna papa. On je lino posetio Pavelia 16. aprila 1941. i sluao dok je novi voa izjavio da nee biti tolerantan", kako je zapisao Stepinac u svom dnevniku, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi poto, kako on vidi stvari, to nije Crkva ve politika organizacija". Zbog toga je Stepinac pomislio da je Poglavnik bio iskreni katolik".19 Istog dana, Stepinac je priredio veeru za Pavelia i vodee ustae kako bi proslavio njihov povratak iz izgnanstva. Dvadeset i osmog aprila, na sam dan kada je 250 Srba bilo masakrirano u Bjelovaru, sa katolikih predikaonica proitano je Stepinevo pastirsko pismo u kome su se pozivali svetenici i vernici da sarauju sa voom. Kako je Stepinac mogao da bude tako naivan i da ne shvati ta je takva saradnja mogla da znai? Poetkom juna 1941, nemaki generalni opunomoenik akreditovan u Hrvatskoj, Edmund Glez fon Horstenau, izjavio je da su, prema pouzdanim izvetajima od nemakih vojnih i civilinih posmatraa, ustae pobesnele".20 Sledeeg meseca, Glez je izvestio o neprijatnosti koju su imali Nemci kada su sa est bataljona peadije" bespomono posmatrali slepi, krvavi bes ustaa". Svetenici, po pravilu franjevci, rukovodili su masakrima.21 Mnogi su ili naoruani i sa arom ubijali. Otac Boidar Bralo, poznat po tome to je stalno nosio mainku, optuen je da je plesao oko tela 180 masakriranih Srba na Alipainom mostu. Pojedini franjevci su ubijali, palili kue, pljakali sela i pustoili bosansku zemlju, predvodei ustake bande. U septembru

139

1941, italijanski reporter pisao je o franjevcu koga je video juno od Banjaluke, gde predvodi bandu ustaa sa raspeem u rukama. U Ministarstvu inostranih poslova u Rimu, postoje fotografije zloina: ena sa odseenim dojkama, iskopanim oima, osakaenih genitalija; kao i orua kasapljenja: noeva, sekira, kuka za meso.22 A kakav je bio stav i reakcija italijanskih snaga u regionu? Na neki nain slian reakciji trupa Ujedinjenih nacija u Jugoslaviji u neto skorijoj istoriji (mada sa oiglednim razlikama): bespomonost i zaprepaenost. Ograniena svojim saveznitvom sa nacistikom Nemakom i ratnim prilikama, italijanska vojska je imala ogranienu slobodu delovanja. Pa ipak, procenjuje se da su do prvog jula 1943, Italijani zatitili 33.464 civila u njihovoj jugoslovenskoj sferi uticaja, od kojih su 2.118 bili Jevreji.23 Falkone je mislio da je humanost Italijana u tom pogledu moda bila posledica delom pritiska Vatikana, iako on tvrdi da su dokazi nepotpuni i nejasni".24 iroka istraivanja i procene Donatana Steinberga o italijanskom oklevanju da se angauju u deportaciji i unitavanju, ne ide u prilog takvoj pretpostavci. U dirljivom rezimeu o sloenom fenomenu italijanskog humanizma u Jugoslaviji izmeu 1941. i 1943, Steinberg tvrdi: Dug proces koji je zapoeo spontanim reakcijama pojedinih mladih oficira u prolee 1941, koji nisu mogli da stoje i gledaju hrvatske koljae kako kolju Srbe i Jevreje, mukarce, ene i decu, zavrio se 1943, sa nekom vrstom nacionalne zavere da se osujeti mnogo vea i mnogo sistematinija brutalnost nacistike drave... On se zasnivao na izvesnim pretpostavkama o tome ta je znailo biti Italijan."25 Mnogo se govorilo u posleratnom periodu o linoj svetosti nadbiskupa Stepinca, hrvatskog katolikog primasa, i njegovim protestima protiv progona i masakara. Ipak, ak i kad bi se poverovalo u njegovu nevinost u pogledu oprosta ubilake rasne mrnje, jasno je da su on i episkopat odobrili da se nepotovanje verske slobode izjednai sa sauesnitvom u nasilju. Stepinac je napisao dugako pismo Paveliu u kome je govorio o nasilnom pokrtavanju i pokoljima, a koje je 1946. pisac Hubert Batler preveo iz prepisa u Zagrebu. Tu se navodi miljenje njegove brae biskupa, sva sa odobravanjem, zajedno sa pismom katolikog biskupa Mostara, dr Miia, kojim se izraava istorijska elja da Hrvatski episkopat odobri masovno preo-braanje u katolianstvo. Biskup poinje izjavom da nikada nismo imali tako povoljnu priliku kao sada da pomognemo Hrvatskoj da spase bezbrojne due". On oduevljeno pie o masovnom pokrtavanju. A zatim kae da odbacuje uska shvatanja" vlasti koja hvata ak i preobraenike i lovi ih kao robove". On nabraja poznate masakre majki, devojaka i dece ispod osam godina, koji su dovedeni na brdo i ivi baeni...u duboke provalije". Onda daje zapanjujuu izjavu: U parohiji Klepca, sedam stotina izmatika iz susednih sela bilo je zaklano. Potprefekt Mostara, g. Baji, musliman, javno je izjavio (kao dravni inovnik trebalo je da uti) da je samo u Ljubinju sedam stotina izmatika baeno u jednu jamu."26 Pismo otkriva moralnu poremeenost prisutnu u ponaanju biskupa, koji su iskoristili poraz Jugoslavije od nacista da poveaju svoju mo i da proire katolianstvo na Balkanu. Jedan biskup za drugim, odobravaju pokrtavanje, dok priznaju da nema smisla da se itavi tovari izmatika bacaju u provalije. Nesposobnost biskupa da se odvoje od reima, da ga osude, da ekskomuniciraju Pavelia i njegove pajtae, bila je posledica njihove neodlunosti da propuste mogunost koju su dobili zahvaljujui povoljnoj prilici" da izgrade katoliku tvravu moi na Balkanu. Isto oklevanje da se zanemare mogunosti za ostvarenje katolike premoi na Istoku, delili su Vatikan i Paeli. Zaista, to je bilo isto oklevanje da se izgubi jedinstvena mogunost evangelistizacije" koja je navela Paelija 1913-1914, da izvri pritisak da se potpie Srpski konkordat u nadi da e time stvoriti uporite latinske crkve u Istonom hrianstvu, bez obzira na mogue posledice i opasnosti.

140

Paeli je bio bolje obaveten o situaciji u Hrvatskoj nego o bilo kom drugom podruju u Evropi, van Italije, tokom Drugog svetskog rata. Njegov apostolski legat Markone, putovao je izmeu Zagreba i Rima kako je hteo, i vojni avioni su mu stavljeni na raspolaganje da putuje u novu Hrvatsku. U meuvremenu, biskupi, od kojih su neki sedeli u hrvatskom saboru, slobodno su optili sa Vatikanom i mogli su da vre svoje redovne ad limina posete papi u Rimu.27 Za vreme tih poseta, pontifeks i odgovarajui lanovi Kurije mogli su da se raspitaju o okolnostima u Hrvatskoj, to su oni zasigurno i inili. Paeli je imao i druge privatne naine da se obavesti, meu kojima su bile dnevne radio emisije Bi-Bi-Sija. U toku rata, njih je briljivo pratio i prevodio za papu ambasador Ozborn. Bi-Bi-Si je esto slao izvetaje o situaciji u Hrvatskoj, od kojih je tipian bio onaj od 16. februara 1942: Najgori zloini se vre u blizini zagrebakog nadbiskupa. Krv brae tee kao reka. Pravoslavci se silom pokrtavaju u katolianstvo i mi ne ujemo glas nadbiskupa koji izraava protest. Umesto toga, izvetava se o njegovom ueu u nacistikim i faistikim paradama".28 Bujica uputstava hrvatskim biskupima od Kongregacije za Istone crkve koja brine posebno za katolike istonog obreda u tom regionu, ukazuje da je Vatikan znao za prisilna pokrtavanja od jula 1941. Dokumenti upuuju na insistiranje Vatikana da budui preobraenici u katolianstvo treba da budu odbijeni, ako trae pokrtenje iz pogrenih razloga. Pogreni razlozi bili su (dokumenti to podrazumevaju, iako se to ne kae otvoreno) teror i izbegavanje smrti. etrnaestog avgusta, predsednik Jevrejske zajednice Alatrija, pisao je kardinalu Maljoneu, molei ga u ime hiljada hrvatskih Jevreja, stanovnika Zagreba i drugih centara u Hrvatskoj koji su bez razloga uhapeni, lieni svoga vlasnitva i deportovani". Nastavio je da opisuje kako je est hiljada Jevreja baeno na pusto brdovito ostrvo, bez zatite od nevremena, bez hrane i vode. Svi pokuaji da im se pomogne bili su zabranjeni od strane hrvatskih vlasti".29 U pismu se moli za intervenciju Svete Stolice kod italijanske i hrvatske vlade. Nije zabeleen odgovor ili akcija od Svete Stolice. Tridesetog avgusta 1941. papski nuncije u Italiji, monsinjor Franesko Borgonini Duka, pisao je Maljoneu o neobinom razgovoru koji je vodio sa hrvatskim kulturnim ataeom u Kvirinalu i sa dva hrvatska franjevca. Oni su govorili o oko 100.000 pravoslavaca pokrtenih u katolianstvo, i nuncije ih je zapitao o protestima za koje je uo zbog progona koje katolici ine pravoslavnima". Atae, uz mnogo klimanja glavom od strane svetenika", pokuao je da razuveri nuncija u te prie, naglaavajui da kako papa stalno govori svetenicima i vernicima, katolici treba da slede uenje naeg Gospoda i da ire veru sredstvima ubeivanja, a ne nasiljem".30 Sledeeg meseca, Paveliev specijalni ambasador, otac Kerubin egvi, doao je u Rim da vidi ta se govorilo o reimu, kako bi predupredio nepovoljne glasine". U svojim odbranakim memoarima, on se alio na nagovetaje kleveta" koje se uju u Rimu o Hrvatskoj, i tvrdio da je sve iskrivljeno ili izmiljeno. Napravili su od nas gomilu varvara i kanibala." Govorio je sa ovanijem Montinijem (buduim Pavlom VI), koji je traio potpuno obavetenje o dogaajima u Hrvatskoj. Ja sam sve podrobno ispriao. Sluao je sa velikim zanimanjem i panjom. Klevete su stigle do Vatikana i moraju su ubedljivo opovrgnuti."31 Tako su zloini ili klevete" bili optepoznati u Rimu u leto 1941, a Sveta Stolica je imala kanale kroz koje je Paeli mogao da proveri i utie na dogaaje. Apostolski delegat, Ramiro Markone, koga je Paeli izabrao da bude njegov lini predstavnik u Hrvatskoj, bio je amater koji kao da je kroz itavu ovu krvavu epohu proao poput meseara. ezdesetgodinji benediktinac nije imao diplomatsko iskustvo i proveo je vei deo svog zrelog ivota predajui filozofiju na univerzitetu San Anselmo u Rimu. Njegov ambijent je bio samostan i uionica. Vreme u Hrvatskoj uglavnom je proveo uestvujui u

141

ceremonijama, na rukovima, javnim paradama, slikajui se pored Pavelia. Jasno je bilo da je bio izabran da smiruje i ohrabruje. Markonijeve diplomatske kolege sa hrvatske strane bili su Nikola Ruinovi, doktor medicine, koji je radio u rimskoj bolnici i ovek koji je trebalo da ga zameni, papski komornik u Vatikanu, princ Ervin Lobkovi (ekog porekla). Ovi aranmani bili su polutajni poto je Sveta Stolica jo uvek zvanino odravala diplomatske veze sa kraljevskom jugoslovenskom vladom u izbeglitvu. Marta 1942, uprkos obilju dokaza koji su ukazivali na masovna ubistva, Sveta Stolica je ipak polako uspostavljala slubene odnose preko hrvatskih predstavnika. Montini je rekao Ruinoviu: Preporuite blagost vaoj vladi i vladinim krugovima i nai odnosi e se sami urediti. Ako se ponaate ispravno, nai odnosi e se sami uobliiti."32 Dvadeset i drugog oktobra 1942. Paeli je primio princa Lobkovia u audijenciju. Prema prinevim reima, Paeli na svoj uobiajeni, dobroudni nain", rekao je da se nada da e me uskoro primiti u drugom svojstvu."33 U meuvremenu, krik za pomo u ime progonjenih Jevreja u Hrvatskoj, poslao je u Svetu Stolicu, Svetski jevrejski kongres i vajcarsku jevrejsku zajednicu, preko monsinjora Filipa Bernardinija, apostolskog nuncija u Bernu. U poveem edmemoaru, od 17. marta 1942, manje od dva meseca posle Konferencije u Vanzeu na kojoj je skicirano Konano reenje, predstavnici pomenutih agencija dokumentovali su progone Jevreja u Nemakoj, Francuskoj, Rumuniji, Slovakoj, Maarskoj i Hrvatskoj. Organizacije su se posebno brinule da papa iskoristi svoj uticaj u poslednje tri zemlje, koje su bile vezane snanim diplomatskim i crkvenim vezama sa Svetom Stolicom - u Slovakoj, na primer, u to vreme predsednik je bio katoliki svetenik. U delu koji se tie Hrvatske, kae se sledee: Nekoliko hiljada porodica bilo je ili deportovano na pusto ostrvo u Dalmaciji ili zatvoreno u koncentracionim logorima... svi mukarci Jevreji poslati su u radne logore gde im je dodeljeno da isuuju movare ili da rade najprljavije poslove, gde su umirali u ogromnom broju.... U isto vreme, njihove ene i deca, slati su u drugi logor, gde su takoe, trpeli velike patnje."34 Edmemoar, iji se rukopis uva u Cionistikim arhivima u Jerusalimu, objavio je Saul Fridlender u svojoj zbirci dokumenata o Paeliju i Treem rajhu. U oktobru 1998, Gerhard Rigner, preiveli potpisnik memoranduma, otkrio je u svojim objavljenim memoarima, Ne jamais dsesprer,35 da je Vatikan iskljuio ovaj dokument iz jedanaest tomova objavljene ratne grae - ukazujui da, vie od pola veka posle rata, Vatikan jo uvek nee da prizna ta je znao o hrvatskim zloinima u ranoj fazi Konanog reenja, i kada je to saznao. Tri efa u Dravnom sekretarijatu Vatikana - Maljone, Montini i Tardini - ukazivali su neprestano da su svesni protesta i molbi za pomo, ali njihovi razgovori sa Ruinoviem i Lobkoviem uvek su se svodili, kako je zapazio Falkoni iz dostupne dokumentacije, na nepromenljivi obrazac simuliranog napada, strpljivog sluanja, velikodunog poputanja". Na isti nain, tajni hrvatski diplomati u Vatikanu bili su vie nego zadovoljni nainom na koji su voena ova unakrsna ispitivanja: Sve sam sredio", pisao je Ruinovi posle jednog takvog sastanka sa Montinijem, otkrivi neprijateljsku propagandu u istinskom svetlu. to se tie koncentracionih logora, rekao sam da bi bilo bolje da o tome dobije obavetenja od Apostolske delegacije iz Zagreba... Strani novinari su pozvani da posete koncentracione logore... i kada su ih videli, izjavili su da se u logorima sasvim dobro moe stanovati i da zadovoljavaju higijenske potrebe." Na kraju razgovora, kada je Ruinovi kazao da sada ima pet miliona katolika u zemlji, Montini je rekao: Sveti otac e vam pomoi, budite u to uvereni."36 Vatikansko poznavanje pravog stanja stvari u Hrvatskoj poetkom 1942, moe se ak nazreti iz razgovora koji je Ruinovi vodio sa francuskim kardinalom Eenom Tiseranom, slavistikim

142

strunjakom, a sada bliskim poverenikom Paelijevim, uprkos njegovoj ranijoj rezervi po pitanju izbora u konklavi. Znam pouzdano", rekao je Tiseran hrvatskom predstavniku 6. marta 1942, da sami franjevci, kao na primer otac imi iz Knina, uestvuju u napadima na pravoslavni narod kako bi unitili Pravoslavnu crkvu. Na isti nain unitili ste Pravoslavnu crkvu u Banjaluci. Znam sigurno da su se franjevci u Bosni i Hercegovini uasno ponaali, i to me boli. Takva dela ne bi smeli da ine obrazovani, kulturni, civilizovani ljudi, a kamoli svetenici."37 Tokom sledeeg susreta, 27. maja, Tiseran je rekao Ruinoviu da je, prema nemakim procenama, 350.000 Srba nestalo", i da u samo jednom logoru ima 20.000 Srba".38 Meutim, to se tie Paelija on je i dalje bio raspoloen prema voama i predstavnicima Pavelievog reima. Znaajan je spisak njegovih audijencija, osim onih ve pomenutih. Jula 1941, primio je sto lanova hrvatskih policijskih snaga predvoenih efom zagrebake policije. estog februara 1942, primio je jednu grupu ustake mladei koja je bila u poseti Rimu. Pozdravio je jednu drugu grupu predstavnika ustake mladei u decembru iste godine. I tako je 1943, razgovarajui sa Lobkoviem, Paeli izrazio svoje zadovoljstvo zbog linog pisma koje je primio od naeg Poglavnika (Pavelia)". Kasnije, tokom razgovora, Paeli je rekao da je razoaran da, uprkos svemu, niko ne eli da prizna ko je pravi i glavni neprijatelj Evrope; istinski, zajedniki vojni, krstaki pohod protiv boljevizma jo nije zapoeo".39 Ali, nije li Hitler zapoeo upravo takav krstaki pohod u leto 1941? Kroz Paelijeve okoline zakljuke o komunizmu, nacizmu, Hrvatskoj i katolikoj evangelizaciji Istoka poinjemo da razu-mevamo - iako ne i da opratamo - njegovo utanje o hrvatskim masakrima. PRAVOSLAVLJE I KOMUNISTIKA OPASNOST 1941-1945. Kada je Hitler zapoeo operaciju Barbarosa, ifrovano ime za invaziju na SSSR, 22. juna 1941, Paeli se suoio sa sloenim nizom nada i strahovanja. Jer iako je njegov jedini, stvarni i glavni neprijatelj Evrope" morao da pretrpi poraz tokom leta te godine, nije se moglo pretpostaviti gde e se taj rat neminovno proiriti. Sa mogunou da Sovjetski Savez postane saveznik Britanije, pa vremenom i Sjedinjenih Drava, pontifeks se suoio sa situacijom da preutno podri komunizam u ratu. A ta ako se Hitler spotakne i pretrpi poraz? Tada e Crvena armija doi na zapad, najavljujui novo mrano doba progona i razaranja hrianstva. Ali ta, ako Hitler pobedi i postane gospodar Evrope; da li je Paeli bio potpuno ubeen da su izmeu ova dva totalitarna zla nacisti bili bolji? Neki lanovi Kurije, kao to je bio Tiseran, uvek su verovali da je nacizam vea opasnost. Paeli je, kako se veruje, prihvatio to isto miljenje ve poetkom 1942. Da", rekao je jezuiti koji ga je posetio, komunistika opasnost postoji, ali u ovom tenutku nacistika opasnost je ozbiljnija. Oni ele da unite Crkvu i da je zgaze kao abu."40 Meutim, postojale su i druge alternative u sloenoj meavini mogunosti, ukljuujui tu i priliku za katoliku evangelizaciju tragom neumoljive sile Vermahta, dok je napredovao ka Moskvi. To je prualo izglede da se okona stari sukob izmeu rimskog katolianstva i istonog pravoslavlja. Kakva duhovna mo bi mogla da se javi iz takvog novog, ujedinjenog hrianstva, kad se totalitarni divovi iscrpu u ratu? Pre svega, izgledalo je kao da Vermaht pomae u procesu evangelizacije. Kad je Ukrajina osloboena" juna 1941, nemake filmske novosti i tampana propaganda su se usmerili na oivljavanje verske slobode na Istoku. Crkve koje su se koristile kao ateistiki muzeji, magacini i klupske prostorije, ponovo su poele da se koriste u verske svrhe i bilo je dokaza o iroko rasprostranjenoj verskoj obnovi u predveerje sovjetskog poraza.

143

Franc fon Papen, bivi katoliki vicekancelar, razmiljao je o mogunostima za katolianstvo u novoosvojenim oblastima. U tom smislu, nedugo posle invazije, on je poslao Fireru memorandum. Sredinom jula, Hitlerov odgovor nije ostavio ni trunku sumnje o neizvodljivosti takvog plana. Ideja 'Starog Dokeja o misionarskim aktivnostima ne dolazi uopte u obzir", navode se Hitlerove rei. Kada bi se to uopte uradilo, onda bi trebalo dozvoliti svim hrianskim veroipovestima da uu u Rusiju, kako bi pobili jedni druge svojim raspeima."41 Hitlerovi planovi bili su drugaiji. Upravo u to vreme, sredinom jula 1941, on je izjavio: Hrianstvo je najtei udarac koji je ikada zadat oveanstvu. Boljevizam je kopile hrianstva; oboje su udovini izdanak Jevreja."42 Ve je kovao zaveru kako da uniti razliite Crkve. Rat e se zavriti", izjavio je u decembru, a meni kao poslednji zadatak ostaje da reim pitanje Crkve. Tek tada e nemaki narod biti potpuno bezbedan... U svojoj mladosti imao sam viziju: dinamit! Danas vidim da je ne mogu prelomiti preko kolena. Ona se mora odsei kao gangrenozni ud."43 Otuda je propaganda verski prijateljski nastrojenih nemakih osvajaa brzo iezla, dok je sam Hitler odluno odbacio ideju katolikog prozelitizma na Istok. Novembra 1941, Hitler je izdao naredbu preko Martina Bormana da do daljeg nita ne sme da se objavi o verskoj situaciji u Sovjetskom Savezu".44 Papen nikada u ivotu nee priznati da je njegovo poetno oduevljenje za ponovnu evangelizaciju Sovjetskog Saveza bilo inspirisano iz Vatikana. Pa ipak, odeljenje za misionarski rad na Istoku - Kongregacija za Istone crkve, pod kardinalom Eenom Tiseranom - postojala je pri Vatikanu. Tiseran je doao iz Lorene u Francuskoj, i smatrali su ga osobenjakom u Kuriji zbog njegove nezavisnosti i otvorenosti. Karlo Falkoni ga je opisao kao Princa Crkve, ali sa profanim i svetovnim rasuivanjem, za koga je politika gotovo sve i za koga se svet deli na saveznike i neprijatelje. Svetenik se retko javlja u politici, ali kad se pojavi njegove rei gore kao uareni elik."45 Upravo je Tiseran bio taj koji je u privatnom pismu kadinalu Emanuelu Siaru u Parizu, maja 1940, izjavio: Bojim se da e istorija prigovoriti Svetoj Stolici to je njena politika bila da sebino koristi pogodnosti i nita drugo."46 Tiseranove aktivnosti u oblasti evangelizacije na istoku poele su da se spominju u diskusijama nacista ve jula 1940. Alfred Rozenberg, antikatoliki ef novog Ostministeriuma ili Ministarstva za Istok, odmah je zabranio ulazak misionara u osloboene" oblasti na istoku. A Rajnhard Hajdrih, ef Glavne slube bezbednosti Rajha (ReichssicherheitshauptamtRSHA), posvetio je posebnu panju osujeenju namera i ciljeva Vatikana. U memorandumu, pod naslovom Nove taktike u delovanju Vatikana u Rusiji, datiranom na 2. jul 1941, Hajdrih je saoptio ministru inostranih poslova da je Vatikan uobliio novi plan, koji je nazavao Tiseranov plan." S obzirom da je Nemaka bila u ratu sa Sovjetskim Savezom, nastavio je, Sveta Stolica je odluila da koncentrie itavu svoju vatikansko-rusku politiku na Slovaku i Hrvatsku. Prema Hajdrihu, ideja je bila da se vrbuju prekobrojni kapelani, koji e se popuniti iz redova panskih i italijanskih svetenika, da prate jedinice koje se bore na Istonom frontu. Ovi tajni svetenici trebalo je da budu angaovani u sakupljanju obavetenja, traei prilike da uspostave katolianstvo na tragu nemakog napredovanja. Hajdrih je zakljuio: Neophodno je spreiti da katolianstvo stvarno profitira od rata u novoj situaciji koja se razvija u ruskom podruju osvojenom nemakom krvlju."47 Hitler se zabrinuo zbog irenja politikog verskog katolianstva u novom Lebensraumu (ivotnom prostoru) Rajha, zbog ega je 6. avgusta i 6. oktobra, izdao dva nareenja kojim su se zabranjivale sve aktivnosti Crkve u interesu lokalnog stanovnitva. Nareenje od 4. septembra trailo je od komandanata da obaveste visoku vojnu komandu o pojavi bilo kakvog znaka aktivnosti Vatikana u Rusiji".48

144

Hajdrihovo obavetenje bilo je samo donekle tano, ali Paelijeva istona politika" bila je sloenija nego to je nacistiko razumevanje tzv. Tiseranovog plana doputalo. Stvarno je postojao dugoroan plan za uvoenje katolianstva u Sovjetski Savez, ali ne kardinala Tiserana ve Pija XI, sa znatnim ueem Paelija u tome. Vatikan je nauio lekciju poetkom dvadesetih, posle nametenih suenja katolikim voama u Moskvi 1923, da je nemogue napraviti dogovor sa boljevicima. Kada je bio nuncije u Berlinu, Paeli je pokuao pregovore sa sovjetskim diplomatama, ali od toga nije bilo nita. (Kao to smo ranije videli, on je imao duboko neprijateljski stav prema sovjetskom komunizmu, ili boljevizmu, kada se 1919, naao i suoio sa Crvenim terorom" u minhenskoj nuncijaturi. Njegov stav postao je jo ogoreniji i nepomirljiviji u potonjim godinama dok je posmatrao progon katolika u Crvenom trouglu" Rusije, Meksika i panije.) Godine 1925, veina biskupa latinskog obreda u Sovjetskoj Rusiji bilo je proterano, zatvoreno ili pogubljeno. Te godine, Pije XI je uputio francuskog jezuitu Miela D' Erbinjija u tajnu misiju u Rusiju kako bi kao biskup rukopoloio est tajnih svetenika. Na putu za Moskvu, D' Erbinji je boravio u Berlinu kod Paelija koji ga je posavetovao i tajno rukopoloio za biskupa. D'Erbinjijeva misija je bila uspena utoliko to je rukopoloio estoricu tajnih ruskih biskupa, ali oni su svi otkriveni i uklonjeni. Godine 1929, kada je Paeli naimenovan za kardinala dravnog sekretara, Pije XI je osnovao vatikansku Komisiju za Rusiju". Kasnije iste godine, on je na Vatikanskoj teritoriji otvorio Ruski pontifikalni kolegijum", poznatiji kao Rusikum, i Rutenijski pontifikalni kolegijum", gde su se polaznici obuavali za slubu u Sovjetskom Savezu. Druge ustanove takoe su tajno uestvovale u obuavanju ljudi za misiju u Rusiji, ukljuujui tu i opatiju iz Grota Ferata, blizu Rima, opatiju evtonj u Belgiji i opatiju Velehrad u Moravskoj. Neki od najmonijih redova Crkve - redemptoristi, asumpcionisti, jezuiti i kler raznih redova u Poljskoj - napravili su svoje vlastite programe unutar plana za tajnu evangelizaciju u Rusiji. Tipian za ar obinog upnog klera koji se dobrovoljno prijavio iz jo daljih krajeva za misiju u Rusiji, bio je primer Dona Karmela Hinana, lokalnog upnika u okrugu Istoni London, koji e kasnije postati kardinal nadbiskup Vestminstera. Hinan je dobio dopust od svog lokalnog biskupa, i bez njegovog znanja (iako sa blagoslovom primasa Vestminstera, kardinala Hinslija), otputovao je u Rusiju 1932, pre-obuen kao trgovaki putnik, nosei u svom prtljagu raspee na rasklapanje, unutar lanog nalivpera. Imao je brojne avanture, zaljubio se u svog tumaa i konano bio uhapen; na kraju je uspeo da se izvue iz nevolje i brzo vrati natrag u sigurnost svoje upe u Engleskoj.49 Posle Hitlerove invazije na Sovjetski Savez 1941, svetenici iz Rusikuma i Rutenijskog kolegijuma u Vatikanu, kao i dobrovoljci iz Poljske, Maarske, Slovake i Hrvatske, uputili su se na Istok. Putovali su kao vojni kapelani; neki su tvrdili da su civili mobilisani u nemaku vojsku; neki su dobili posao kao konjuari, brinui se za konje u nemakoj Komandi za transport. Kada bi se nali u podruju koje je bilo pogodno za njihov misionarski rad, bilo gde od Baltika do Crnog mora, nastupali bi sami. Oni koji su stigli u nekadanje katolike krajeve (bilo latinskog, bilo istonog obreda) mogli su se nai u neposrednoj i opasnoj potranji, privlaei stotine ljudi koji su godinama bili bez sakramenata. Veina je konano uhvaena i streljana kao dezerteri i pijuni ili su poslati u koncentracione logore. Oni koje su uhvatili Rusi zavrili su u gulazima. Do dananjeg dana nije objavljen spisak nestalih, uhapenih ili pogubljenih.50 Na taj nain, Hajdrih u svom poimanju Tiseranovog plana" nije uspeo da shvati sloenost Paelijeve politike prema evangelizaciji Istoka. Sutinska odlika te politike bila je razlikovanje izmeu katolika latinskog i katolika istonog obreda (unijata), ponekad poznatih kao vizantijski ili orijentalni obred. Unijati su imali dosta slinosti sa izmaticima" pravoslavnog hrianstva, i u nekim podrujima, kao to je Ukrajina, unijatskim svetenicima je bilo dozvoljeno da se ene u skladu sa praksom pravoslavne crkve. Kongregacija za istonu

145

crkvu kardinala Tiserana uglavnom se bavila katolicima koji su se drali istone liturgije, ali koji su bili u zajednici sa papom. U nekim oblastima, latinski i istoni obred je postojao jedan uz drugi, kao u Ukrajini i naroito u novoj Hrvatskoj. Tiseranov plan" ukljuivao je jaanje unijatske crkve, slanjem sve-tenika i verskih i liturgijskih knjiga. Meutim, za Paelija, nova situacija katolika istonog obreda u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj ponovo je podstakla ambiciozan san koji je namamio i njega i Kuriju 1913. u pregovore oko Srpskog konkordata: mogunosti evangelizacije pod pokroviteljstvom oba obreda - latinskog i istonog, oba lojalna pontifeksu - istono, preko Rumunije u Ukrajinu i potom u Rusiju, i juno, u Grku. Mogunost da privuku na preobraanje mase pravoslavnih izmatika", kroz njihovu blisku vezu sa katolikim istonim obredom, objanjava Paelijevu popustljivu politiku prema Paveliu i njegovom ubilakom reimu. Da se on suprotstavio Pavelievim prisilnim preobraanjima, deportacijama i masakrima, sa osudama i ekskomunikacijama, postojanje hrvatskog mostobrana prema istoku dolo bi u opasnost. Strpljenje, poputanje, urovanje, bile su opcije koje je Paeli oigledno izabrao. Za Paelija je ekumenizam imao samo jedno znaenje: da razdvojena hrianska braa uvide greku koju su poinili i da se vrate u punu zajednicu sa papom i Rimom. Godine 1940, nadbiskup Stepinac je rekao jugoslovenskom regentu princu Pavlu: ..Najidealnija stvar za Srbe bila bi da se vrate veri svojih otaca, to znai, da spuste glavu pred Hristovim predstavnikom, Svetim ocem. Onda bismo konano mogli da diemo u ovom delu Evrope, jer bizantizam je igrao stranu ulogu u istoriji ovog dela sveta."51 Izraavajui jasno ovaj cilj u svojoj encikliki Rim i Istone Crkve (Orientalis ecclesiae decus, 23. aprila 1944), Paeli se molio za uklanjanje doba vekovnih prepreka" izmeu Istone i Rimske crkve, poto konano svie dan kada e biti samo jedno stado u jednom toru, svi posluni i jedinstveni pred Isusom Hristom i njegovim vikarom na zemlji". To jedinstvo, tvrdio je, bilo je utoliko neophodnije to bi Hristovi vernici radili zajedno u jednoj Crkvi Isusa Hrista, da bi mogli da predstavljaju zajedniki, zbijeni, ujedinjeni i nepopustljivi front naspram svakodnevnih, sve eih napada neprijatelja vere".52 Meutim, Paelijeva ambicija za evangelizacijom Istoka, ne objanjava njegovo utanje o unitavanju jevrejskog naroda u Hrvatskoj, utanje koje se moe porediti sa njegovim propustom da uopte govori u ime Jevreja Evrope. Ali pre nego to se okrenemo Paelijevom odnosu prema holokaustu, treba neto rei o vezama izmeu ratnog ustakog blaga i akcija Vatikana, to ima odjeka do dananjeg dana. HRVATSKO ZLATO I ODESSA Istraivanja koja su Saveznici vodili posle rata otkrivaju da je opljakano blago ustaa koji su beali, iznosilo oko 80 miliona dolara, od koga je dobar deo bio u zlatnicima.53 Dokaz o dosluhu Vatikana sa ustakim reimom podrazumeva i gostoprimstvo pontifikalnih verskih ustanova, i obezbeivanje smetajnih mogunosti i sefova za pohranjivanje ustakog blaga, od koga je jedan deo bio ukraden od rtava unitenja - Srba i Jevreja. Tokom rata, Kolegijum svetog Jeronima u Rimu postao je dom za hrvatske svetenike koji su se teoloki obrazovali pod sponzorstvom Vatikana. Kasnije, tu je bio smeten vrhovni tab posleratnog ustakog podzemlja, koji je obezbeivao bekstvo hrvatskim ratnim zloincima. Tu su ustaama davani lani pasoi i identiteti kako bi izbegli da ih uhapse Saveznici.54 Vodea linost Svetog Jeronima bio je hrvatski semenini profesor, otac Krunoslav Draganovi, koga je amerika obavetajna sluba opisala kao Paveliev alter ego". Draganovi je stigao u Rim 1943, pod izgovorom da radi za Crveni krst, ali prema amerikim obavetajnim izvorima, njegova prava uloga bila je da usklauje italijansko-ustake akcije. Posle rata, bio je sredina linost u omoguavanju bekstva bivih ustaa u Junu Ameriku, uglavnom u Argentinu. Onovremeni izvori CIA takoe navode, da mu je bilo omogueno da

146

pohrani arhive ustakih poslanstava unutar Vatikana, kao i dragocenosti koje su iz Hrvatske izneli ustae koji su beali.55 Otac Draganovi je radio sa amerikom vojnom kontraobavetajnom slubom (CIC) kako bi orga-nizovao bekstvo antikomunistikih pijuna i nacistikog ratnog zloinca Klausa Barbija u Junu Ameriku.56 Barbi, kao ef Gestapoa u Lionu (1942-44) muio je i ubijao Jevreje i lanove fran-cuskog pokreta otpora. Tokom hladnog rata, CIC je titio Barbija i pomogao mu da stigne u Boliviju, poto je iveo pod zatitom Draganovia u Svetom Jeronimu od poetka 1946, do kraja 1947. Tek nekoliko dana posle Paelijeve smrti, 1958, sam Draganovi je izbaen iz Kolegijuma svetoga Jeronima po nareenju vatikanskog Dravnog sekretarijata, to nagovetava da je svetenika lino titio Pije XII, do samog kraja.57 Ako je Paeli zasluan za to to je iskoristio vatikanske ekstrateritorijalne verske zgrade kao sigurne kue za Jevreje tokom nemake okupacije Rima, onda je jednako kriv to je iste zgrade iskoristio kao sigurne kue za nacistike i ustake zloince. Meutim, nema dokaza da su Paeli i Vatikan bili umeani u organizaciju poznatu pod imenom Odesa" (Odessa), za koju se smatra da je finansirala i planirala bekstva brojnih nacistikih zloinaca u Junu Ameriku. Izvesno je da je u sluaju Franca tangla, komandanta Treblinke, nacistiki simpatizer biskup Alojz Hudal pomogao lanim papirima i mestom za skrivanje u Rimu. Napori uglednih novinara da poveu organizaciju Odesa" sa Vatikanom i na-cistikim zlatom, pokazali su se uzaludnim. Gita Serenji u svojoj knjizi U taj mrak izjavljuje da postojanje Odese" nikada nije bilo dokazano."58 Ali ona naglaava da je vano da se ispitaju motivi pojedinaca, kakav je bio Hudal; on je bio isto toliko efikasan kao i bilo koja organizacija. Tri engleska novinara Magnus Linklater, Izabel Hilton i Nil Aerson - takoe su istraivali navode o Odesi" u svojoj knjizi o Klausu Barbiju i nisu uspeli da dou do dovoljno dokaza koji bi mogli da ih potkrepe. Amerika i engleska istraivanja stalno su donosila razoaravajue rezultate." Neto kao Odesa" moda je i postojalo, zakljuuju autori, ali nikada nije naen dokaz da je Odesa" bila neka vrsta mrea".59 15. SVETOST PIJA XII Kada je Pije XII poeo da prima pouzdane informacije o Konanom reenju, u prolee 1942, on je uprkos ponavljanim zahtevima od strane Saveznika i jevrejskih organizacija oklevao da progovori. Muio se sve do 24. decembra, i tada je, na kraju podue boine emisije na radiju, pomenuo one stotine hiljada koji su, bez svoje vlastite krivice, ponekad samo iz razloga svoje nacionalnosti ili rase, osueni na smrt ili postepeno unitenje".1 To je bila najpotpunija javna osuda koju je izrekao o Konanom reenju, u trenutku kada je otvoreno izreena osuda mogla da ima uticaja. Posmatrai onog vremena izneli su razliite razloge ili motive i o njima se raspravljalo godinama. Bojaljivost, neodlunost, naklonost prema nacistima, antisemitizam, opravdana opreznost iz straha od posledica; elja da se ostane nepristrasan kako bi se kvalifikovao kao budui mirotvorac; nepouzdanost obavetenja; strah od irenja komunizma na raun manjeg zla - nacionalsocijalizma. Ali kako, sa ove udaljenosti, prodreti do svesti jednog tako krajnje linog, sebi okrenutog pape? Na poetku, jedna mogunost je da se ispita - bez sentimentalnosti, predrasuda ili neumesnog potovanja - kakav se on pokazao kao papa za Crkvu svog doba. Jer, u njegovoj svesti, njegova linost je bila potpuno podreena onome to je za njega znailo biti vikar Hrista na zemlji. Ako je imao papski program, plan, kakav je on bio u odnosu na krizu svetskog rata i Hitlerov reim? Kakav je bio naspram Konanog reenja? To su krajnje vana pitanja kako bismo mogli da donesemo sud o njegovom reagovanju na holokaust.

147

Od svog detinjstva uronjen u kulturu i istoriju papstva, svestan tokom tridesetih da je izrazito papabilan (papabile), Paeli se nije zadovoljavao da ostane papa koji samo odgovara zahtevima koje donosi svetski rat. Znamo da je 1942, nastojao da prema programu bude veliki papa. Mnogo godina kasnije, kardinal uzepe Siri, koji je poznavao Paelija kao kardinala dravnog sekretara, izjavio je da je Pije XII imao veliki plan o kome je razmiljao jo dok nije postao papa.2 Prvo, Paeli je gajio duhovnu ambiciju: teiti svetosti. Drugo, traio je da produbi i proiri obim i mo svoje dunosti u odnosu na Crkvu i svet. Tree, pokuao je da d istorijski doprinos nauci o Svetom pismu i reformi liturgije (formalne, zajednike molitve katolika irom sveta). I etvrto, bio je odluan, kao i sve velike pape u prolosti, da ostavi fiziki trag na zemlji; njegova ambicija je bila da iskopa kriptu svetog Petra u nadi da e nai kosti prvog biskupa Rima, to je bio zadatak koji je predao u ruke svom bliskom prijatelju, Ludvigu Kasu. Konani cilj bio mu je, osim toga, da uradi neto posebno, neto spektakularno, za Devicu Mariju. Prva i poslednja ambicija ukljuivale su njegovu linu viziju jedne odgovarajue papske duhovnosti; druga i trea su ga uvukle u duboke teoloke probleme sa dalekosenim posledicama za ugled papstva. Tako, tokom najmranijih dana 1941-1943, Paelijeva energija i panja bile su podeljene izmeu onih uglavnom duhovnih i teolokih aspiracija i njegovih dnevnih odgovornosti u vezi s ratnim dogaanjima. Paelijeva duhovnost bila je zasnovana na individualistikoj pobonosti koju je gajio ceo ivot, i koja je bila stalno suprotstavljena profanom, svetovnom. Paeli je bio vaspitan, kao to smo videli, na Imitaciji Hrista Tomasa a Kempisa. Razmiljanje, skruenost, okrenutost sebi, pomirenost, istota, jednostavnost, samoodbacivanje, uzdranost: to su bile odlike koje je Paeli oigledno negovao od svog detinjstva. One su bile podstaknute njegovim asketskim izgledom - prirodno mrav, bled kao pergament, izgledao je kao da stalno uestvuje u crkvenom ritualu. Poze koje je zauzimao tokom molitve, podseale su na slike svetaca na vitrau. U okruenju baroknog dekora Vatikana, njegova povuenost i jednostavnost izgledale su jo skromnije, njegova iskrena zainteresovanost za svoje posetioce, jo vie svetaka. Prema izvetajima za beatifikaciju, nije spavao vie od etiri asa nou tokom svog pontifikata.3 Liavao se obinih uitaka kao to je kafa, odbijao je grejanje u sred zime, proveo je mnoge asove, danju i nou, u optenju sa Bogom - kao da se nalazio na vrhu planine ili moda u katakombama. ovani Montini, budui Pavle VI, sea se da je prisustvovao Paelijevoj molitvi u gluvo doba noi u grobnici papa, ispod Crkve sv. Petra. On je zabeleio sa divljenjem: Nikada zajednica svetaca i duhovna genealogija naslednika Hrista nije imala, inilo mi se, dirljiviji izraz... Crkva, ta iva stvarnost, duhovna i vidljiva, prisutnija je vie nego ikad." 4 Naslednici Hrista, a ne svetog Petra, omaka je u pisanju koja mnogo otkriva. I dok su pape, pre i posle, smatrale usamljenost papstva muenjem, Paeli je izgleda u tome uivao. Za Paelija nisu bili potrebni ni poeljni razgovori sa kolegama, konsultacije, kritikovanje stvari svetovnih meunarodnih odnosa, a kamoli svakodnevna politika Crkve. Iz svoje uzviene kule sve je posmatrao sub specie aeternitatis. Carstvo duha u kome je ivelo njegovo bie bilo je prava stvarnost, dok je dolina suza" sveta izgledala senkovita i efemerna, kako je esto podseao vernike, posmatrajui zaraene strane kao sa velike visine i moralno ih izjednaavajui -Saveznike i Osovinu, demokratije i totalitarne drave. Usamljenost modernog papstva u to vreme, smatrala se kao mistina odlika papske uloge, nikako mana ili slabost. Kardinal Agostino Bea, Paelijev ispovednik tokom deset godina, govorio je o Paelijevoj samoi sa ushienjem. Bio je, rekao je Bea (kao Lajber, takoe nemaki jezuita), u osnovi usamljen ovek u svojoj veliini i svom otrom smislu za odgovornost i u tom pogledu, takoe, bio je usamljen u svojoj linoj ozbiljnosti i ivotu".5

148

Paelijeva vizija vlastite samoe bila je izraena na simbolian nain u filmu koji je o sebi naruio u leto 1942. ak i dok su vesti o Konanom reenju stizale u Vatikan, on se dogovarao sa Luiijem Gedom, predsednikom Katolike akcije u Italiji, da napravi jednosatni film za ceo svet, pod naslovom Pastor Angelicus, u kome e se slikati svakodnevni ivot pape i kako on ispunjava proroanstvo irskog kaluera Malakija, da e 262. naslednik svetog Petra biti nazvan imenom Aneoski pastir".6 Film poinje i zavrava se kipom dobrog pastira-Paelija i/ili Hrista - koji nosi jagnje na svojim pleima; nastavlja se kroz istorijsku priu o papinom uzornom ivotu od roenja do krunisanja, posle ega slede scene o svakodnevnom ivotu i radu.7 Dve kratke sekvence pucnjave iz topova i potonua broda ukazuju da je rat bio u toku. Tu su, zatim, iseci o vatikanskim zvaninicima koji rade u slubi za nestale osobe; milosrdne sestre koje se brinu za ranjenike. Ali film se zadrava i na vrtovima i loama, mramornim holovima Grada Vatikana, velianstvenosti bazilike svetog Petra. Na fonu velikih horova, sve je mirno; monsinjori i kardinali, u svojim sjajnim odorama, pokleknu i poklone se pred Vrhovnim pontifeksom. U jednoj sceni, on klizi u gaju starih maslina, isto belo privienje, itajui dokument; ne podiui pogled ulazi u svoju limuzinu, koja pozadi ima prestono sedite, dok ofer pada na kolena i krsti se. On pozdravlja kraljevsku porodicu Italije, kralj i princeze klanjaju se onom koji je iznad svih svetovnih kraljeva. U jo jednom delu, on pozdravlja devojice koje idu na prvu priest i vrsto dre ljiljane u ruci. Blistava bela mantija usred belih haljinica za priest, nosi svoju poruku: pontifeks je izvor istote. On iri ruke na nain koji Tardini naziva gestom prinoenja rtve", blagosilja masu koja ga oboava. U ranim satima, u njegovoj kancelariji gori svetlo - budni papa koji nastoji da u svakom trenutku slui itavom oveanstvu, dok svet spava. Mnogi su bili zavedeni tim oseanjem odvojenosti i bezvremenosti unutar tog svetovnog utoita koje je bilo izdvojeno od kopna ivota. Za nekolicinu, meutim, manje romantina i moda manje impresivna, snana harizma podseala je posetioca na autosugestiju. Pisac Don Gest, koji je sreo Paelija za vreme rata, bio je zbunjen zbog snanog mirisa" koji je zraio od pape. Ne miris u svetovnom smislu", nastavio je Gest, ne slatkast ili uznemirujui na bilo koji nain, ve hladan, veoma ist miris... Neka vrsta predivnog mirisa rane jutarnje rose koji se gotovo moe opisati kao iznenadni nedostatak bilo kog drugog mirisa... Mogue je da je to bila mata; moda je to bio simpatiki nervni nadraaj nosa kad su sva ostala ula izuzetno nadraena; mogue je, ak, da je to istinski i pravi 'miris svetosti'."8 Kako bilo, majka Paskvalina je svakodnevno umakala Paelijeve ruke i maramice u antiseptini losion kako bi se izbegao rizik da se zarazi klicama u dodiru sa ljudima. Tako je Paelijeva papska svetost izgledala spolja. udna stvar je bila da je tako malo njih u to vreme primetilo nametene poze pred okom kamere, gde bi moglo da lei poreklo Paelijevog nadimka Aneoski pastir.9 Povremeni posetioci Vatikana, tavie, nisu bili svesni Paelijevog insistiranja da niko ne sme da poremeti njegove dnevne etnje u vrtovima (radnici koji bi se tu nali morali su da se sakriju u grmlje). Ali kakav je bio moralni i duhovni sadraj ispod povrine? Sredite Paelijeve line svakodnevne duhovnosti bila je njegova odanost devici Mariji. Pribliavanjem rata, on se naroito okrenuo kultu Nae Gospe od Fatime. Ovo mesto postalo je svetilite posle niza Marijinih pojava koje su videla tri deteta u Portugaliji tokom Prvog svetskog rata, kao i zbog Marijinih poruka i tajni. Najbitnija sadrina poruka odnosila se na zahtev da vernik treba da se moli Mariji kako bi se izbegao svetski sukob, irenje komunizma i konano unitenje sveta u holokaustu boanske kazne. Pije XI je podrao vizije iz Fatime, a diktatori Portugalije i panije, Salazar i Franko, slavili su kult kao simbol faistike solidarnosti koji je pozivao na okupljanje. Paeli ne samo to je potvrdio ovo verovanje (kao to e to uiniti i Jovan Pavle II) ve je takoe video i linu, mistinu vezu u okolnosti da je

149

on postao episkop 13. maja 1917, na datum prvog pojavljivanja, to je kasnije postao dan slavljenja kulta. Godine 1940, preiveli svedok vienja, sada redovnica koja je uzela ime sestra Lucija, pisala je Paeliju, tra-ei od njega, kao to je to naredila Devica, da posveti Rusiju Preistom Bezgrenom Srcu Marije. Paeli je tek 31. oktobra 1942, napravio uzdranu aluziju na Rusiju i Devicu (izbegavajui da pomene Rusiju po imenu) u radio poruci Portugaliji, u kojoj se molio: Za one... meu kojima nije bilo doma gde nije viena Tvoja preasna ikona ... da im donese mir i ponovo ih vrati u jedno stado."10 Konano, 8. decembra 1942, odgovorio je na Marijin zahtev prema pismu sestre Lucije, mada ne do kraja. Sakupivi etrdeset kardinala oko sebe u Crkvi sv. Petra, posvetio je ceo svet, a ne Rusiju, Bezgrenom Srcu Marije (injenica da se nije drao uputstava Device da kraja, smatra se da je kasnije dovela do irenja moi Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata). Kasnije, 1944, sestra Lucija je poverila Paeliju uvenu Treu tajnu Fatime, za koju se prialo da sadri datum treeg svetskog rata, a koju e otvoriti papa koji bude vladao 1960. Paeli je pohranio zapeaeno pismo u tajni pretinac na svom stolu, gde je ono ostalo do njegove smrti. Kada je Jovan XXIII pronaao poruku 1960, proitao ju je i neobjavljenu zakopao bez komentara, duboko u vatikanski arhiv. Znaaj kulta Fatime daje Paelijevom miljenju primesu gnosticizma. On se zasniva na ideji o postojanju dvostrukog carstva mraka i svetlosti izvan vela pojavnosti", gde boravi boanstvo, devica Marija, Mihailo, i svi aneli i sveci, nasuprot silama Princa tame i njegovih palih anela, koji lutaju kroz svet kako bi unitili due", kako je to papa Lav XIII stavio u molitvu koju treba izgovoriti na kraju svake mise. Ono to se u ovom naem svetu deava, prema takvom vienju stvari, zavisi od posredovanja Marije i njenog Sina da slomi mo Satane kako bi se pobedio rat i nesloga. Uslovi mogueg smirenja zasnovani su na Marijinim otkriima koje je papa proglasio autentinim, i ija se mo tako smatra jednaka Marijinoj. Od kada je Pije IX definisao, bez pominjanja episkopske saglasnosti, dogmu o bezgrenom zaeu blaene device Marije 1854, postojala je bliska veza u svesti modernih papa izmeu Marije i papske vlasti. Ukratko, razvoj ljudske istorije ne zavisi od delovanja i odgovornosti zajednice i drutva, ve od udesnog Marijinog posredovanja koje podrava papstvo. Takav pogled na svet, u izvesnom smislu, podudara se sa jo jednim katolikim kultom koji su prihvatile pape u prvoj polovini veka: kraljevstvo Hrista, oboavanje koje je posebno uvaavao Pije XI, a koje je Paeli izneo u svojoj prvoj encikliki Mrak na zemlji. Drugi svetski rat, prema nekim tumaima kulta, predstavlja izazov sila Satane Hristovom kraljevstvu, a Hristova pobednika suprematija privremeno je ukinuta.11 U skladu sa izjavom jednog od Paelijevih neaka, u svedoenjima za beatifikaciju, papa je imao obiaj za vreme rata, da izvodi neku vrstu egzorcizma kako bi isterao avola koji je, kako je verovao, boravio u Hitlerovoj dui. To je radio u gluvo doba noi u svojoj privatnoj kapeli, u papskim apartmanima. PAELI, MISTINO TELO I HOLOKAUST Dok je negovao svoju linu duhovnost i svoju vezanost za kult Marije, Paeli je, slino svojim ovovekovnim prethodnicima, smatrao sebe jedinim zatitnikom magisteriuma zvaninog crkvenog uenja koje se prenosilo vekovima. Paeli, koji je dobro poznavao svaki aspekt prirode i istorije svoje Crkve, nije proveo svoje formativne godine kao teolog, ve kao kanonski pravnik. Meutim, izmeu 1941. i 1943, dok je rat besneo na svim kontinentima, on je dugo i duboko razmiljao, uz pomo belgijskog jezuitskog teologa Sebastijana Trompa sa Gregorijanskog univerziteta, o nizu meupovezanih i sutinskih pitanja. Kako je samo Katolika crkva najistinitija? I kako Hrist ostaje iva stvarnost unutar te Crkve? Ko je u zajednici sa Crkvom? I kako?

150

Takva pitanja postavljala su se jo od poetka hrianstva i podstakla su stvaranje monih metafora kao to su - Mistino telo Hristovo" i Stvarno telo Hristovo" - metafora, u stvari ivih simbola koji su dostigli vrhunac u realizmu" rtvene mise i stvarnog prisustva" sakramenta u evharistiji: rtvi hleba i vina, njenom osvetanju kao tela i krvi Hristove i njenog prijema u Svetom prieu. Paelijeva odluka da uroni u istoriju, Sveto pismo i ogroman krug komentara o tim doktrinama usred svetskog sukoba lii na jedno neobino uzmaknue. Pa ipak, s obzirom da je razmiljao o pojmovima rtve - isticanje krvi prosute za oveanstvo moda je to bio nesvesni odgovor na razaranje itavog tela" Boijih ljudi koje se upravo u to vreme deavalo u Evropi. Nije li to bio trenutak da se pronae solidarnost sa roditeljskom religijom hrianstva? Izvesno, postojale su mone tendencije prema upravo takvoj solidarnosti unutar katolianstva. Dok je svet tonuo u rat, krajem tridesetih godina, grupa francuskih katolikih naunika, a posebno jezuita Anri de Libak (1896-1991), poeli su rad na teolokoj obnovi.12 Oni su teili da okonaju dugi period katolikog konzervativizma i antiprotestantskog duha u Francuskoj, borei se istovremeno protiv nacistikog neopaganizma i antisemitizma. U ovom procesu oni su se vraali korenima hrianske vere. De Libak je verovao da je katolianstvo napustilo uverenje da je Crkva istinski svoja u slavljenju evharistije, u rtvi i delenju priesnog hleba i vina. Verovao je, tavie, da je katolianstvo u opasnosti da izgubi smisao za zajednicu oveanstva, njegovu solidarnost kroz boiju inkarnaciju u Isusu Hristu. De Libak je u svojim predratnim pisanjima nastojao da ubedi katolike da je katolianstvo drutvena vera. Katolianstvo13 je znailo spasenje ne samo za pojedince ve i za zajednice. Ipak, pojedinci nikada ne mogu da se rtvuju u interesu zajednice, kako to trae totalitarne ideologije, poto je svaka linost stvorena prema slici Boijoj. Ali to nije znailo ni da ovek trai prisustvo Boga, ili da je Bog uinio sebe dostupnim oveanstvu samo kroz privatnu, linu molitvu ili iskljuivo u sredini institucionalizovane zvanine" religije. U drugoj De Libakovoj knjizi, Corpus Mysticum (Mistino telo),14 zavrenoj 1938, koja je meutim, doivela veliku popularnost prvih godina rata (mada nezvanino objavljena tek 1944), ove ideje dobile su dublji izraz u komentaru o Evharistiji i Mistinom telu Crkve. De Libak je tvrdio da je u jedanaestom veku smisao stvarne prisutnosti" Hrista u zajednici oslabila. Osvetani hleb je postao stvarno prisustvo" putem uda, a prisustvo Hrista u stvarnim zajednicama Crkve postalo je simbolino, pa otuda i manje stvarno. To je, prema De Libaku, imalo za posledicu slabljenje drutvenog katolianstva i uveanje moi i kontrole rituala, to je oigledno, na primer, u procesijama Tjelova.15 Ideje De Libaka osporavale su strukturu moi Katolike crkve dvadesetog veka, sa njenim naglaavanjem na udesnom", na individualnoj, privatizovanoj popularnoj pobonosti, i posebno na privilegovanoj moi svetenstva, sa papom kao vrhovnim svetenikim primasom. Iznad svega, on je osporio ideju Crkve kao organizacione i pravne strukture moi. tavie, rad De Libaka ohrabrio je hrianski savez izmeu katolika i hriana nekatolika, izmeu hriana i drugih vera, ukljuujui Jevrejstvo.16 Takve ideje mogu da izgledaju, sa ove udaljenosti, nejasne i teko da imaju veze sa kontekstom svetskog rata, ali one ine sutinsku podlogu Paelijevog stava prema Jevrejima i holokaustu. Dvadesetog jula 1943, Paeli je objavio Mystici corporis (O mistinom telu), koji podsea na De Libakovu tezu.17 Dok je izgledalo da uvaava neke od ideja koje su kruile kao rezultat rada De Libaka i njegovog kruga, dokument u stvari, sadri uzlet novog zahteva za papsku vlast i papsku moralnu ispravnost, povezanu sa definicijom hrianskog jedinstva, koja iskljuuje sve to nije u saglasju sa papom. Nije li Crkva najistinskije svoja, tvrdio je Paeli, iz razloga svoje privrenosti papi koji nije niko drugi do vikar Hristov na zemlji i samim tim, ivi fiziki poglavar Mistinog tela?

151

Rat, zalagao se, sa svojim mrnjama, animozitetima i semenjem nesklada", okrenue ljudska srca od prolaznih stvari na zemlji ka onima koje su boanske i vene." Tako, irom sveta, deca Hristova e gledati na vikara Isusa Hrista kao na voljenog Oca svih, koji sa potpunom nepristrasnou i sudom bez predrasuda, neuznemiren burnim vetrovima ljudske strasti, posveuje svoje snage unapreenju i odbrani istine, pravde i milosra." Dok je izgledalo da odobrava obinu ljudskost koja je pozivala oveka na spasenje", zahtevao je da postoji samo jedna vera: vera koja je u zajednici sa Rimom. izma, jeres, otpadnitvo", izjavljuje, takvi su i po svojoj prirodi da odvajaju oveka od Tela Crkve."18 Pa ipak, dalje nastavlja da razmilja, na zapanjujui nain za ono vreme: Nije svaki greh, ak i najtei, takve vrste, niti sav ivot odlazi od onih koji, iako su zbog greha izgubili dobrotu, milosre i boansku milost, i shodno tome nisu vie u stanju da dobiju boansku nagradu, ipak uvaju hriansku veru i nadu." Drugim reima, katolici, bez obzira kako su im teki gresi, mogu biti sigurni da su deo naroda Boijeg, dok oni koji odbiju da se pokore papi, bez obzira kako dobri i pristojni bili, treba da se smatraju iskljuenim. Zbog toga je opasna greka", zakljuuje, smatrati da se moe biti uz Hrista kao poglavara Crkve bez lojalne pokornosti njegovom vikaru na zemlji." U kakvoj su vezi ove teoloke ideje sa najpogubnijim ratom u istoriji? Kako on povezuje moni simbolizam Mistinog tela sa zlom nacizma i njegovim rtvama? Svestan velike odgovornosti koja je na Nama", zakljuuje, primoran je da izgovori teke rei". Vidimo na Nau duboku alost da se smrti izlau izoblieni, duevno uskraeni i oni koji pate od naslednih bolesti, pod izgovorom da su neizdriv teret u drutvu; i tavie, da neki pozdravljaju takav nain kao otkrie koje je doneo ljudski napredak i kao pogodnost za opte dobro." Krv tih nesrenih bia, posebno bliskih naem Spasitelju zbog ega ih naroito treba aliti, plae sa zemlje do Boga".19 Nije bilo niega posebno znaajnog niti hrabrog u tim tekim" reima, koje, uzgred, ne pominju nacistike zloince, poto je nemaki biskup Klemens fon Galen u svojoj propovedi od 5. avgusta 1941, ve estoko osudio nacistiki program eutanazije" ije je kopije kao letke bacao RAF irom cele Nemake. U ovoj situaciji posebno je ironino, kao to to istie Majkl Barli u svojoj knjizi Death and Deliverance (Smrt i spasenje, 1994), da je program smanjen ne samo zbog Galena ve zato to su sredstva za ubijanje krajem 1941, bila preusmerena na Konano reenje. Potpuno odvojeno od te injenice, Paelijeva briga elokventno izlae, razjanjava i skree panju na njegovo potpuno utanje u dokumentu o ogromnim zloinima holokausta koji su bili u toku. Paelijeva vlastita pobonost bila je tako obeleena snanom linom okrenutosti sebi, koja odgovara njegovoj Marijanskoj odanosti u gnostikom stilu po tome to odbacuje drutvenu odgovornost u radu na hrianskom spasenju. U svojim doktrinarnim spekulacijama, tavie, on se odvojio od savremenih pokuaja u to vreme, da se obnovi teoloka osnova drutvenog hrianstva i solidarnosti ljudske rase. U stvari, njegova verzija doktrine Mistinog tela produbila je njegovo ubeenje o papskoj ideologiji moi i potvrdila njegovu predrasudu da su nekatolici tui narodu Boijem. Iznad svega, u sred rata, Paelijev papski program - njegove tenje ka svetosti i njegovi pokuaji da izjednai Boije ljude sa njihovom pokornou papi - nije bio naklonjen oseanju odgovornosti za evropske Jevreje i za zajednitvo sa njima. 16. PAELI I HOLOKAUST Konano reenje provodilo se tokom prve tri godine rata, podudarajui se sa prve tri godine Paelijevog pontifikata. Mnogo toga je planirano i izvreno u tajnosti, poto je

152

nacistiki reim bio osetljiv, ak zastraen od nekontrolisanog javnog miljenja. Ali neto tako veliko kao to je plan da se uniti itav jedan narod nije moglo biti dugo skrivano, i Adolf Hitler je obznanio svoje namere prema Jevrejima, 3. januara 1939. Ako meunarodno Jevrejstvo", izjavio je, uspe u Evropi i drugde, da natera narode u rat, rezultat nee biti boljevizacija Evrope i pobeda judaizma, ve istrebljenje jevrejske rase."1 Krajem jula 1941, mesec dana posle napada na Rusiju od 22. juna, Rajnhard Hajdrih je dobio nareenje da pripremi sve to je neophodno za potpuno reenje" Jevrejskog pitanja u nemakoj sferi uticaja u Evropi. Do jeseni 1941. zavrene su pripreme za neto do tada nevieno veliko i potpuno jedinstveno u istoriji: sistematsko porobljavanje, deportacija i istrebljenje itavog jednog naroda. Septembra 1941, Hitler je objavio da svi nemaki Jevreji moraju nositi utu zvezdu, ve obaveznu u Poljskoj. uta zvezda je prirodno imala pogubno, stigmatino i demoraliue dejstvo na one koji su morali da je nose. Ova naredba je ukljuivala i Jevreje koji su bili pokrteni. Nemaki katoliki biskupi su uloili prigovor reimu: traili su da se uklone zvezde, ali ne sa svih Jevreja, ve samo sa katolikih. Gestapo je to odbio. U oktobru su poele prve masovne deportacije nemakih Jevreja na Istok, to je ponovo nagnalo biskupe da raspravljaju da li bi moda mogli da trae bolji postupak prema jevrejskim preobraenicima u katolianstvo; reili su da ne uznemiruju reim, ak ni po cenu svojih vernika.2 Tog istog meseca, zvaninici u Ministarstvu za Istone teritorije odluili su da ponu sa upotrebom otrovnog gasa za istrebljenje. U novembru, Gebels je izjavio da nema saoseanja, a jo manje tuge nad sudbinom Jevreja... Svaki Jevrejin je na neprijatelj."3 Dvadesetog januara 1941, dolo je do sastanka u broju 58 u Grosen Vanze, vili koja gleda na Groser Vanze, jezero izvan Berlina. Prisustvovalo je petnaest visokih zvaninika, a Rajnhard Hajdrih je predsedavao. Hajdrih je zatraio od svih prisutnih da sarauju na sprovoenju reenja". itajui iz nacrta koji je pripremio Ajhman, Hajdrih je naredio da tokom Konanog reenja Jevreje treba dovesti na odgovarajui nain na Istok da rade u logorima. Razdvojeni po polovima, Jevreji sposobni za rad, bie odvedeni u ta podruja u velike radne kolone da grade puteve, pri emu e bez sumnje, vei deo prirodno propasti."4 Prema statistici koju je za konferenciju pripremio Ajhman, jedanaest miliona Jevreja e propasti" ukljuujui tu i Jevreje iz jo neosvojenih zemalja. Hrvatska, katolika zemlja koja je uivala posebnu Paelijevu podrku, proglaena je mestom gde vie nema problema, poto su sutinska, kljuna pitanja ve bila reena". Ajhman je iz svoje kancelarije u Berlinu trebalo da rukovodi operacijom Konano reenje, a njegovi predstavnici trebalo je da putuju po svim prestonicama okupiranih zemalja, izvetavajui ga kako je svaka deportacija bila planirana i izvravana. Deportacije su poele marta 1942. i nastavile se do 1944. Logori smrti su podignuti i opremljeni u udaljenim podrujima bive Poljske - Auvic-Birkenau, Treblinka, Belzec, Sobibor, Kelmno i Majdanek. Transporti su postali prioriteti, to je ukljuivalo sloenu birokratiju reda vonje, iznajmljivanja vagona, skretniarske aranmane i obezbeenje strae. Ajhmanovi predstavnici su u tom cilju upuivani u Francusku, Belgiju, Holandiju, Luksemburg, Norveku, Rumuniju, Grku, Bugarsku, Maarsku, Poljsku i ehoslovaku. Do kraja rata, nestalo je oko est miliona Jevreja. Konano reenje stvorilo je test bez presedana za hriansku veru, religiju zasnovanu na ideji agape, ljubavi koja sve pojedince, bez obzira na razlike, smatra decom Boijom - ljubavi koja, kako je izjavio Paeli u svojoj prvoj encikliki iz 1941, navodei rei svetog Pavla o hrianskoj univerzalnosti, ne pravi razliku izmeu Grka ili Jevreja, obrezanog ili neobrezanog, Varvarina ili Skita, slobodnog ili roba: jer Hrist je sve i u svemu". Hriani su tako bili suoeni sa istorijskim moralnim izazovom. Nije li bila jasna hrianska dunost da protestuju i suprotstave se unitavanju Jevreja, bez obzira na posledice?

153

Hrianstvo, a katolianstvo posebno, imalo je dugu istoriju antijevrejstva na verskim osnovama to se ni u kom sluaju nije okonalo u dvadesetom veku. U deo katolike kulture nije spadalo proterivanje Jevreja na osnovu Hitlerove rasistike ideologije, a kamoli odobravanje istrebljenja rase. Pa ipak, izgleda kao da je katolianstvo imalo veze sa izrazito desniarskim nacionalizmom, korporativizmom i faizmom koji su podravali antisemitizam ili sauestvovali u antisemitizmu na rasnim osnovama. Praktino svaki desniarski diktator tog perioda roen je i odgajan kao katolik - pre svih Hitler, Horti, Franko, Peten, Musolini, Paveli i Tiso (koji je bio katoliki svetenik). Bilo je izolovanih, ali znaajnih sluajeva gde su katoliki biskupi izraavali svoja antisemitska gledita, ak dok se progon Jevreja zahuktavao u Nemakoj sredinom tridesetih. Godine 1936, na primer, kardinal Hlond, primas Poljske, smatrao je: Dokle god ima Jevreja postojae jevrejski problem.5 Pije XI je kasno odbacio rasizam, u svojoj uvenoj encikliki Mit brennender Sorge iz 1937, ali kao to smo videli, u tekstu je bilo antijevrejskih stavova. Uprkos jasnom uputstvu pontifeksa, slovaki biskupi, na primer, objavili su pastirsko pismo u kome se ponavljaju tradicionalne optube da su Jevreji bili bogoubice.6 Bilo je dokaza za antijevrejstvo, ak antisemitizam, u srcu Vatikana za vreme rata. Vodei dominikanski teolog i neotomista Garigu-Lagran bio je teoloki savetnik Paelija i u isto vreme odluan podravalac Petena. Bio je blizak prijatelj viijevskog ambasadora pri Svetoj Stolici. U jednoj poznatoj depei, diplomata je rekao svojoj vladi da se Sveta Stolica ne protivi antijevrejskim zakonima i on je ak naveo izvorne beleke iz Tome Akvinskog koje su sakupili rimski neotomisti.7 Ali kakav je po pitanju progona, deportacije i unitenja Jevreja bio stav Euenija Paelija, sada prihvaenog i samozvanog vikara Hrista na zemlji? PAELIJEVO UTANJE Tokom 1942, Paeli je primio itav niz pouzdanih obavetenja o detaljima Konanog reenja. Ona su dolazila postepeno. Istovremeno, morao je da slua sve uestalije zahteve iz itavog sveta da izrekne jasnu osudu. Devetog februara 1942, samo dvadeset dana posle konferencije na Vanzeu, Hitler je histerino izjavio preko radija da e Jevreji biti likvidirani za barem hiljadu godina!" Govor je pretampan u rimskom listu Messaggero" i privukao je panju kako Ozborna, tako i dravnog sekretara kardinala Maljonea, koji je razgovarao sa Ozbornom o Hitlerovom novom ispadu protiv Jevreja".8 Pria o Ozbornovim pokuajima da iz Vatikana ubedi Paelija da govori, daje idealnu perspektivu iz koje se moe pratiti tok Paelijevih saznanja i reakcija. Osamnaestog marta 1942, Vatikan je primio memorandum od Riharda Lihthajma i Gerharda Rignera, koji je poslat preko nuncija u Bernu, u kome se navode okrutne antijevrejske mere u Slovakoj, Hrvatskoj, Maarskoj i neokupiranoj Francuskoj. Apel je usmerio panju na one katolike zemlje u kojima je papa imao uticaja. Osim jedne intervencije u Slovakoj, gde je predsednik bio monsinjor Jozef Tiso, nije bilo daljih papinih reakcija ili intervencija, koliko se to moe videti iz vatikanskih dokumenata, osim mlakih lokalnih inicijativa nuncija u Francuskoj.9 Istog meseca, itav niz depea stigao je u Vatikan iz raznih izvora u Istonoj Evropi u kojima se opisivala sudbina nekih devedeset hiljada Jevreja, meu kojima je bio znaajan broj pokrtenih" koji su poslati u logore u Poljskoj.10 Nuncije u Bratislavi je rekao da je deportacija bila isto to i slanje velikog broja ljudi u sigurnu smrt. Tokom prolea 1942, svet se sve vie upoznavao sa politikom nacista da ubijaju taoce u okupiranim teritorijama kao znak odmazde za napade partizana. To je bilo dobro poznato u Vatikanu, poto su Nemci eleli da se ova injenica razglasi i time da se preduprede budui napadi. Ozborn je beleio procene kako bi ih preneo papi, i 21. aprila je pisao svojoj

154

prijateljici i ratnom dopisniku, gospoi Bridit Makivan: Poto je jue bio Hitlerov roendan, nosio sam crnu manu u znak alosti za milionima koje je on masakrirao i muio." Pomenuo je tog dana privatnu teoriju kardinalu Maljoneu, da su Hitler i njegova avolska dela moda proces izbacivanja avola iz podsvesti nemake rase" i da oni mogu, kada se taj bolni proces zavri, postati pristojni lanovi drutva naroda". Meutim, Maljone izgleda da je to odbacio kao detinjastu ludost".11 Zloini nad taocima dostigli su vrhunac poto su Rajnharda Hajdriha, efa Konanog reenja, u Pragu ubila dva pripadnika ekog pokreta otpora koji su iz Britanije doleteli uz pomo britanske obavetajne slube. Deset hiljada ljudi je uhapeno, a hiljadu tri stotine od njih je ubijeno. Devetog do desetog juna, selo Lidice, koje je proglaeno odgovornim za pruanje utoita ubicama, uniteno je i svi njegovi muki stanovnici su ubijeni. Narednog dana, Ozborn je pisao gospoi Makivan: Jasno mi je stavljeno do znanja da je NjS (Njegova svetost) u prilino loim odnosima sa FO (Forin ofisom) i bojim se takoe, sa britanskom javnou. To je dobrim delom njegova greka, ali s druge strane i nije, poto je to to jeste. ao mi je zbog toga, ali mislim da on treba mnogo toga da kae."12 Primedba jasno otkriva da je Paelijev ugled opao u Britaniji, to je bila posledica njegovog utanja, kao i kolebanja onih koji su bili blizu njega unutar vatikanskih zidina. Posle dva dana, Ozborn je bio manje kolebljiv kada je ispod papinih apartmana video mnotvo dece koja su ekala papu za svoju Prvu priest. Bio je to izvanredan prizor" priznao je Ozborn u svom dnevniku trinaestog juna, ali na nesreu moralno vostvo sveta ne odrava se masovnim prijemom italijanske dece koja primaju prvu priest". Adolfu Hitleru, razmiljao je Ozborn, trebalo je mnogo vie nego naklonost Aneoskog pastira, poto se moralno vostvo nije obezbeivalo neprimerenim recitovanjem Deset zapovesti."13 Kada su Sjedinjene Drave ule u rat u decembru 1941, posle japanskog bombardovanja Perl Harbora, Vaington je zatraio da se njegov savetnik u rimskoj ambasadi, Harold Titman, preseli unutar Vatikana na istoj osnovi kao i Ozborn. Vatikan je u poetku oklevao, ali posle dosta diplomatskog ubeivanja, Titman je dobio odgovarajue akreditive 2. maja 1942, i tu je zapoeo novi diplomatski odnos izmeu Svete Stolice i Vaingtona. Od tog trenutka, Ozborn i Titman su vodili razgovore, ije su se beleke pojavile u njihovim zvaninim dokumentima, o stavu Paelija. Prema Titmanu, Ozborn je izjavio da je papa bio nepopularan u Britaniji i da je njegova vlada bila ubeena da je pontifeks svoju opkladu stavljao na pobedu Sila osovine. esnaestog juna 1942, Titman je uputio izvetaj u Vaington u kome je izrazio gledite da se Paeli kao noj, bavio isto verskim brigama i da je moralni autoritet koji je postignut za vreme papstva Pija XI poeo da se kruni. On je traio od kardinala Maljonea da osudi odmazde koje su uinjene nakon Hajdrihove smrti, ali dravni sekretar je samo odmahnuo glavom, primeujui da bi to samo pogoralo stvari.14 Titman je zavrio ponavljajui svoju uobiajenu teoriju o Paelijevoj inerciji i utanju; Paeli je smatrao da je bolje da ljuti prijatelje nego neprijatelje, poto verovatnije da e mu prijatelji oprostiti njegove grehe. Utisak je da je diplomatski kor unutar Vatikana bio zbunjen Paelijevim ponaanjem i da je okolo traio objanjenja. Poslednje nedelje meseca juna 1942, stradanje Jevreja unutar nacistike Evrope - od kojih je milion ve umrlo do ovog datuma - postalo je poznato irom sveta zahvaljujui tampi i radiju. Prve novine koje su objavile da Jevreji ne samo da su proganjani ve i istrebljivani, bio je londonski Daily Telegraph", koji je objavljivao istaknute reportae. U prvom lanku od 25. juna, pisalo je: Nemci su pobili vie od 700.000 poljskih Jevreja u najveim masakrima u istoriji sveta." Ovaj izvetaj, zasnovan na depei koju je tajno poslao muel Zigilebojm, jevrejski predstavnik u Poljskom nacionalnom savetu, tvrdio je da je ubijanje vreno uz korienje otrovnog gasa. Zigilebojm je kasnije izvrio samoubistvo zbog toga to je smatrao

155

da je Zapad ravnoduan. Drugi lanak, koji se pojavio 30. juna, imao je naslov: Vie od milion Jevreja ubijeno irom Evrope", i u njemu se tvrdilo da je cilj nacista bio da oiste ovu rasu sa evropskog kontinenta". Oba lanka su preneta preko Bi-bi-sija, i tako su preko Ozborna stigla do pape, The New York Times", objavio je napise 30. juna i 2. jula, i to je dovelo do protestnog skupa u Medison Skver Gardenu u Njujorku, 21. jula. U to isto vreme, detaljna obavetenja o poljskim logorima smrti prenela su na Zapad tri jevrejska begunca; njihove prie su se takoe pojavile u amerikim novinama. Tokom poslednje nedelje jula, Ozborn, Titman i brazilski ambasador Pinto Aioli sastali su se da se dogovore o planu kako da Paeli progovori protiv nacistikih zloina. Dva dana kasnije, Ozborn je napisao u svom dnevniku: Ne sumnjam da bi on, kada bi to bilo mogue, izrazio svoje sauee drugim narodima. Pa zato onda on ne osudi nemake zloine protiv naroda okupiranih zemalja?" Istoriar Oven edvik sumnja da je, uprkos pritoku informacija, Paeli bio potpuno svestan pravog stradanja Jevreja i tvrdi da je ak i Ozborn sumnjao u izvetaje.15 Ozbornova nedavno pronaena pisma, koja je pisao iz Vatikana, govore drugaije. Trideset i prvog jula 1942, pisao je gospoi Makivan sledee: Seate se vaeg poslednjeg pisma, barem poslednjeg koje sam primio, u kome ste kritikovali utanje Vatikana prema nemakim zloinima u okupiranim zemljama? Upravo tako i ja oseam i govorim, kao to to i drugi govore, i vi ste to tako divno izrazili da ja aljem veoma malo redigovanu kopiju vaeg pisma papi. Nadam se da to neete smatrati zloupotrebom poverenja. Rei u da to stie od mog katolikog prijatelja i da to smatram vanim kao pokazateljem britanskog miljenja, protestantskog i katolikog. Lino se slaem sa svakom reju iz pisma i to sam isto kazao i u Vatikanu. Sve je to veoma tuno. injenica je da je moralni autoritet Svete Stolice koji su Pije XI i njegovi prethodnici izgradili u svetsku silu, sada alosno umanjen. Sumnjam da se NjS (Njegova svetost) nada da e igrati veliku ulogu kao mirotvorac i da delimino iz tog razloga nastoji da sauva poloaj neutralnosti izmeu zaraenih strana. Ali kao to kaete, nemaki zloini nemaju veze sa neutralnou... i injenica je da papino utanje poraava svoju svrhu poto ono unitava njegove izglede da radi za mir. U meuvremenu, on usmerava svoje frustracije pravei se Aneoskim pastirom, i time se iscrpljujui i potkopavajui sopstveni moral. Velika je nesrea da je taj irski kaluer, Malaki, zar ne, izabrao da 262. papa bude Aneoski pastir. Da je rekao Leo furibundus (divlji lav) stvari su mogle da budu drugaije. Ovde je napravljen film, koji treba da se gleda irom sveta, pod nazivom ,Aneoski pastir". Ne mogu da kaem koliko mi je to mrsko. To je kao holivudska reklama.16 edvik je znao za pismo gospoe Makivan poto on navodi Ozbornov dnevnik koji ga pominje. Ali u svojim stalnim nastojanjima da opravda Paelija, edvik baca sumnju na to da je papa ikada video to pismo. Nemamo dokaza", kae nam edvik, da je on pokazao pismo papi." Meutim, 25. avgusta, Ozborn je ponovo pisao gospoi Makivan da je on zaista predao pismo papi, ili kako je rekao izvesne delove tog pisma", dodajui da se osea malo kriv zbog toga, ali da ste vi tako divno izrazili ono to mnogi od nas oseaju i to je potrebno da on uje sa to je mogue vie strana."17 U istom pismu, pie da je u svojim nedeljnim javnim audijencijama papa izgovorio tri dugake, elokventne, ali po mom miljenju veoma dosadne

156

propovedi o odnosima izmeu gospodara i slugu. Moglo bi se pomisliti da odnosi izmeu nemakih okupatora i naroda okupiranih zemalja nude mnogo primereniji i vaniji predmet za razgovor i savet." Narednog meseca, Ozborn je ponovo potvrdio da je uruio pismo papi, ali da nije dobio odgovor. Imao sam audijenciju prole nedelje... Mislim da je papa izgledao stariji, mraviji i umorniji nego kada sam ga poslednji put video... Bio je jednostavan i prijateljski nastrojen kao i uvek i brzo smo preli preko osetljivih pitanja, a on se nije osvrnuo na delove iz vaeg pisma koje sam mu poslao. Nadam se da smo ga odvratili od mirovnih razgovora ove jeseni."18 U stvari, Paeli e naredne godine priznati da je itao izvode iz pisma gospoe Makivan: Osvrnuo se na vae pismo koje sam mu poslao i u kome se zalaete da se govori otvoreno."19 U meuvremenu, deportacije su zapoele u Francuskoj i Holandiji. esnaestog i sedamanaestog jula 1942, Velodrom D'Iver, zatvorena sportska hala u Parizu, pretvorena je u sabirni centar za sakupljene jevrejske porodice. To su bile rtve namenjene za Dransi, severoistonu periferiju Pariza, koja je sluila kao predvorje Auvica. Konaan cilj bio je da se sakupi 28.000 Jevreja u irem okruenju Pariza, to e biti zadatak koji e izvesti devet hiljada francuskih policajaca. Samo polovina od tog broja bila je sakupljena - 12.884 Jevrejina, to je sa nemake take gledita predstavljalo razoaranje. Izgleda da su rtve bile zapanjene i u neverici do samog kraja. Ali prema jednom izvoru, tokom sakupljanja i narednih dana, desilo se preko stotinu samoubistava.20 Tokom leta 1942, nekih petnaest hiljada holandskih Jevreja deportovano je u logore smrti. Izvesne prie o istrebljenju saznale su se u Holandiji uprkos nacistikoj kontroli medija. Pa ipak, kao i u Francuskoj, tragini optimizam je opstajao meu samim Jevrejima u pogledu njihove konane sudbine u odreditu deportacije. Naglaavala se potreba za snanom akcijom od jednog autoritativnog moralnog glasa koji se daleko uo. Neuspeh Paelija da preuzme vostvo i da opomene Jevreje jednom kada se saznalo za veliinu zloina, ne moe se potceniti. Ovo je rezimirao Ginter Levi reima: iroka javna osuda masovnih ubistava od strane Pija XII preko radija Vatikana i proitana sa predikaonica od strane biskupa, otkrila bi i Jevrejima i hrianima ta se podrazumevalo pod deportacijama na Istok. Papi bi se verovalo, dok su radio-emisije Saveznika esto odbacivane kao ratna propaganda.21 U Holandiji, katoliki biskupi udruili su se sa protestantskim Crkvama da upute telegram protesta protiv jevrejskih deportacija. Oni su ga poslali nemakom Reichskommissar-u, pretei sveoptim hrianskim protestom. U odgovoru, nacisti su ponudili da izdvoje hrianske Jevreje (ali samo one preobraene pre 1941), ukoliko crkva o tome bude utala. Holandska reformistika crkva je prihvatila predlog, dok je katoliki nadbiskup Utrehta odbacio pogodbu i objavio pastirsko pismo sa jasnom osudom koja je trebalo da se proita u svim crkvama. Posledica toga bila je da su Nemci sakupili i deportovali sve katolike Jevreje koje su mogli da pronau, ukljuujui i filozofa Editu tajn, jevrejsku karmelianku, koja je molila Pija XI da se hitno izda saoptenje o antisemitizmu jo u prolee 1933. tajnova je kasnije umrla u Auvicu. Postoje izjave opravdavanja, u svedoenjima za beatifikaciju Pija XII, u kojima se tvrdi da je holandska epizoda primorala Paelija da donese neopozivu odluku da ne progovori protiv nacistikih deportacija. Majka Paskvalina rekla je tribunalu za beatifikaciju da je papa napisao dokument u kome osuuje Hitlerovo delo" kada su stigle vesti o etrdeset hiljada" ubijenih holandskih Jevreja po nareenju Hitlera, posle pastirskog pisma nadbiskupa. Seam se", rekla je, Sveti otac je doao u kujnu za vreme ruka, nosei dva lista hartije ispisana sitnim

157

rukopisom. 'Oni sadre, rekao je, 'moj protest protiv okrutnog progona Jevreja i ja u ga objaviti u L'Osser-vatore" veeras. Ali sada razmiljam da, ako je pismo biskupa kotalo ivota 40.000 ljudi, moj vlastiti protest, koji ima jo otriji ton, mogao bi da kota 200.000 jevrejskih ivota. Ne mogu preuzeti tako veliku odgovornost. Bolje je pred javnou utati i to uraditi privatno, ako je mogue'."22 Majka Paskvalina je tvrdila da je Montini rekao, poto se svaki as oekivao napad na Vatikan, da je najbolje ne ostavljati nikakve vane dokumente da lee naokolo. Seam se", rekla je, da je ostao u kujni, dok itav dokument nije bio uniten." Meutim, nema dokaza da je etrdeset hiljada jevrejskih katolika sakupljeno kao posledica protesta holandskog biskupa. Poslednja detaljna istraivanja po ovom pitanju, koja su u Holandiji vodili istraivai za producenta Bi-Bi-Sija Donatana Luisa, dola su do zakljuka da je broj uhapenih i deportovanih bio sveukupno ne vie od devedeset i dva katolika preobraenika iz jevrejske vere.23 U stvari, do 14. septembra 1942, ukupan broj svih Jevreja deportovanih iz Holandije bio je 20.588, prema brojkama koje je objavio Martin Gilbert.24 U pomalo smenoj epizodi u kuhinji i deklamatorskom govoru koji je navodno Paeli govorio svojoj domaici, vano je istai da je to zauvek postao alibi za njegove branitelje po pitanju utanja. Ukoliko neko poveruje u ovu priu, zanimljivo je da je on zbog majke Paskvaline toliko preterao broj rtava kako bi odbranio svoje utanje, dok ih je u drugim prilikama potcenjivao upravo iz istog razloga - kao to e se to desiti na Boi. Narednog meseca poelo je veliko prikupljanje Jevreja u neokupiranoj zoni Francuske; poto su bili uhapeni, zatvorenici su bili prebaeni u Dransi, kao i oni sa severa Francuske. Putnici su svedoili da su videli vagone za deportovanje dok su prolazili kroz stanice na putu i bili su uasnuti stranim smradom koji je dolazio iz njih, gde su higijenski uslovi bili jo tei zbog letnjih vruina. Krajem godine, nekih etrdeset i dve hiljade Jevreja poslato je iz Francuske u Auvic. Kao to se moe videti iz objavljenih vatikanskih dokumenata, nuncije u Francuskoj obavetavao je Vatikan o svakom periodu deportacije; on je takoe povremeno upozoravao Petena na oajanje Katolike crkve zbog tih mera, ali je Peten ostajao gluv. to je jo vanije, Paeli je utao kako u javnosti tako i privatno. Na novu godinu 1943, kardinal Emanuel Siar, nadbiskup pariski, posetio je Paelija kako bi sa njim raspravljao o vanim pitanjima odnosa izmeu Francuske i Vatikana. Kao to je saoptio svedok ovih razgovora, Paeli je veoma toplim reima pohvalio rad marala Petena i pokazao ivo interesovanje za vladine akcije koje su bile znak srene obnove verskog ivota u Francuskoj.25 U meuvremenu, vatikanski diplomati koji su predstavljali Francusku, Poljsku, Brazil, SAD i Britaniju odluili su sredinom septembra da istupe zajedniki i pojedinano, traei da papa osudi nacistike zloine. Britanski izaslanik otvoreno je spomenuo masovno ubijanje Jevreja. U svom tekstu, Ozborn je pisao: Politika utanja u pogledu takvih nasrtaja na savest sveta, mora neminovno da ukljui osudu moralnog vostva i potonju atrofiju uticaja i moi Vatikana; upravo na odranju i potvrdi takve moi mora zavisiti bilo kakav izgled za papski doprinos uspostavljanju svetskog mira."26 AMERIKI IZASLANIK Dok je inicijativa ambasadora bila u toku, predsednik Ruzvelt uputio je linog izaslanika da ubedi Paelija da izjavi neto odreeno o istrebljenju Jevreja. To je bila rizina misija poto je ukljuivala putovanje na neprijateljsku teritoriju. Majron Tejlor posetio je Vatikan 17. septembra 1942, poto je dovezen sa aerodroma Litario u automobilu iji su prozori bili pokriveni smeom hartijom. Neobino je da je Musolini dozvolio da u Rim doe predstavnik voe zemlje sa kojom se on nalazio u ratu, iako su Nemci izrazili svoje negodovanje. Ozborn je bio oduevljen: Majron Tejlor prispeo je jue uvee kliperom iz Njujorka, a potom

158

avionom iz Lisabona u Rim. On je neobian ovek. Putuje slobodno i bez ikakvog ogranienja, iako je dobro preao ezdeset godina. Bie veoma dobar sagovornik za papu."27 Paeli je primio Tejlora u prvu audijenciju u subotu 19. septembra. Amerikanac je imao nameru da uveri papu da Amerikanci nisu mogli da izgube rat i da je njihova odlunost bila podstaknuta moralnim razlozima protiv razbojnikog reima. Doneo je nova obavetenja o nemakim ratnim zloinima u okupiranoj Evropi, posebno u Francuskoj. Jedan od njegovih ciljeva bio je da sprei bilo kakve korake Paelija koji bi imali za cilj da podstaknu kompromisni mir: Postoji razlog verovanju", rekao je Tejlor papi, da e nai neprijatelji meu Silama osovine pokuati da podmuklim sredstvima zahtevaju od Svete Stolice da u bliskoj budunosti podri predloge za mir bez pobede."28 Ali njegov glavni zadatak bio je da uveri Paelija da govori otvoreno i s tim na umu on ga je uveravao da e Amerika biti na strani pravde. Poto mi znamo da smo u pravu, i poto imamo potpuno poverenje u nau snagu, odluni smo da vodimo rat do pune pobede."29 U potonjim susretima sa Tardinijem i Maljoneom, Tejlor je ukazivao na nunost papine izjave. Iz Tardinijevih beleaka se vidi da je mister Tejlor govorio o mogunosti i potrebi papine izjave protiv takvih ogromnih zloina koje su poinili Nemci. Rekao je da narod sa svih strana trai takvu izjavu. Saglasio sam se sa uzdahom, kao onaj koji zna istinu o svemu tome isuvie dobro. Odgovorio sam mu da je papa ve nekoliko puta osudio zloine bez obzira ko ih je poinio... Tejlor je rekao: 'On ih moe ponoviti."30 Znaajno je primetiti da u ovom periodu rata ni Paeli ni Maljone nisu navodili da je komunikacija sa spoljnim svetom predstavljala problem. Nema sumnje da su Saveznici smatrali da e vana papska poruka proi sve prepreke. Za vreme svog poslednjeg razgovora sa Maljoneom, Tejlor je ponovo ukazao na vanost da Pije XII objavi jasnu izjavu. Ameriki monsinjor koji je ostavio zabeleku o razgovoru, zapisao je: Gospodin Tejlor je rekao da je u Americi i Evropi postojao opti utisak, dodavi da on nije mogao da pogrei u tome, da je bilo neophodno da papa sada osudi nehuman postupak prema izbeglicama, taocima, a pre svega prema Jevrejima u okupiranim zemljama. Nisu samo katolici eleli da papa progovori, isto su eleli i protestanti. Kardinal Maljone je odgovorio da Sveta Stolica stalno nastoji da prui pomo paenicima."31 Poslednja Maljoneova re o tom pitanju bila je da papa nee propustiti da ponovo jasno izrazi svoj stav u prvoj prilici. Na kraju posete, meutim, Paelijev odgovor nije bio uobiajeno formalan, to je ukazivalo na dubinu njegove nepopustljivosti. Na prvom mestu bio je odluan da se zabelei da je on jasno govorio i sa velikom moralnom snagom i da je zasluivao priznanje zbog toga. Drugo, nije bio sklon da pravi razliku izmeu moralnih pretenzija zaraenih. Sveta Stolica je uvek bila i jo je u velikoj meri zabrinuta i srca ispunjenog stalnom brigom za sudbinu civilnog stanovnitva koje nije bilo u stanju da se brani od ratne agresije. Nakon izbijanja ovog sukoba nije prola godina, a da Mi nismo pozivali u naim javnim izjavama sve zaraene strane ija su srca takoe voena majinskom ljubavlju, da pokau oseanje saaljenja i milosra za patnje civila, za nemone ene i decu, za bolesne i stare, za sve one koji trpe od nasilja, vatre, razaranja i katastrofa bez svoje krivice. Na poziv ostao je bez odgovora."32 U svemu tome nije bilo rei o Jevrejima, ni rei o nacistikoj Nemakoj. Jo dok se Majron Tejlor nalazio u Vatikanu, prispela je vest o unitenju varavskog geta i istrebljenju njegovih stanovnika. Vest je stigla posredstvom dva svedoka jevrejskoj agenciji u Palestini, a odatle u enevu, iz eneve u Vaington, odakle je bila upuena Majronu Tejloru, a potom saoptena papi. Sledilo je utanje. Dok su Saveznici postizali vojne pobede na nekoliko vanih pozornica rata - nemaki poraz kod Staljingarada, vesti o El Alamejnu, ameriko iskrcavanje u Severnoj Africi - Paeli je i dalje ostajao neodreen. Papa jo uvek razmilja", pisao je Ozborn Antoni Idnu, poetkom novembra. Lino sumnjam da e ikada neto rei."33

159

Krajem 1942, Paeli je bio zaokupljen pokuajem da sprei bombardovanje Rima - i to u tolikoj meri da je Ozborn 13. decembra zapisao u svoj dnevnik: to vie o tome mislim, vie sam besan zbog Hitlerovih masakara nad jevrejskom rasom na jednoj strani, a na drugoj, vatikanskom oigledno iskljuivom preokupacijom... mogunou bombardovanja Rima." Zakljuio je da se papa ponaao kao Italijan".34 Nekoliko dana kasnije, opisao je kardinalu dravnom sekretaru da Vatikan umesto to samo misli o bombardovanju Rima, treba da misli i o svojim dunostima u odnosu na neuveni zloin protiv oveanstva u Hitlerovoj kampanji istrebljenja Jevreja".35 Tokom oktobra, zahtevi su stizali od jevrejskih zajednica i organizacija irom sveta. Meu njima bilo je detaljnih svedoanstava Jana Karskog koji je bio unutar varavskog geta i u logoru smrti Belzec.36 Paeli je rekao Montiniju da odgovori na zahteve, rekavi da Sveta Stolica ini sve to moe. Osamnaestog decembra, Ozborn je uruio Tardiniju dosije pun obavetenja o deportacijama i masovnim ubistvima Jevreja, u nadi da se na Paelija moe uticati da svetu uputi jasnu osudu u svojoj boinoj poslanici preko radija. Preuzevi dosije od Ozborna, Tardini je primetio da papa ne moe da stane ni na jednu stranu". Ozbornov bes prodro je i na stranice njegovog dnevnika. Njegova Svetost po svaku cenu pristaje uz ono to smatra politikom neutralnosti, ak i spram najgorih zloina protiv Boga i ljudi, poto se nada da e moi da igra ulogu u uspostavljanju mira. On ne vidi da je njegovo utanje veoma tetno za Svetu Stolicu i da potpuno unitava svaki izgled da ga sluaju."37 Ozborn se nije predavao. U Londonu, Vaingtonu i Moskvi, Saveznici su objavili zajedniku deklaraciju o progonu Jevreja i Ozborn ju je odneo papi, molei ga da je samo podri. Odgovor, preko Maljonea, bio je definitivno negativan. Papa nije mogao da osudi pojedinane" zloine, niti je mogao da potvrdi Saveznike izvetaje o broju ubijenih Jevreja.38 BOINA POSLANICA PREKO RADIJA Dvadeset i etvrtog decembra, pravei koncept za konceptom,39 Pije XII je izgovorio svoju Boinu propoved svetu preko radija.40 Tema je bila Prava oveka i problemi linih odnosa prema dravi. Zapoeo je tvrdnjom da je do nesklada izmeu drave i pojedinca dolo zbog razorne ekonomske politike" u poslednjim decenijama u kojima je sve postalo podreeno motivu profita". To je dovelo do svoenja pojedinca na orue drave, iskljuivanjem svih moralnih i verskih obzira". U propovedi se ne moe nai nikakva razlika, niti razmatranje suprotnosti izmeu totalitarizma i demokratije, socijaldemokratije i komunizma, kapitalizma i liberalnog kapitalizma. Sa papskog stanovita, on je izjavio da svetu nedostaje mirna sreenost drutva koju nudi pripadnost Svetoj majci Crkvi. Paelijevo shvatanje idealnog drutva, meutim, osim pozivanja na pojedinanu i porodinu pobonost, bilo je hibrid korporatistikih elja i pozi-va na odgovorno hriansko ponaanje.41 Iznad svega, meutim, bila je premisa o papskom primatu. Posle podueg i suvoparnog propovedanja o katolikoj drutvenoj doktrini, konano je doao i do ratnih zloina, to je bio trenutak koji je oekivao svet, van nacistike Evrope. Rekao je da je rat bio rezultat drutvenog poretka koji je skrivao fatalnu slabost i neobuzdanu pohotu za profit i mo". (Takva udna misao mogla se primeniti, naravno, na obe strane, i na Osovinu i na Saveznike). Inicijativa koju je Sveti otac imao da ponudi svetu u ovom prelomnom trenutku bila je zahtev da se ljudi dobre volje zakunu da e vratiti drutvo natrag ka svom nepomerljivom sreditu gravitacije u boanskom zakonu, a svi ljudi da se posvete sluenju oveka i sluenju boanski oplemenjenom ljudskom drutvu. oveanstvo duguje takvu zakletvu", rekao je, onim nebrojenim izbeglicama koje je oluja rata odvukla od njihovog rodnog tla i razvejala po stranim zemljama, koji bi mogli da zajedno sa Prorokom plau: 'nae nasledstvo predato je tuincima, nae kue nepoznatima'.

160

Potom je doao uveni stav ija je namera bila, kako se kasnije tvrdilo, da se razume kao jasna osuda nacistikog istrebljenja jevrejskog naroda: oveanstvo duguje ovu zakletvu onim stotinama hiljada koji su, bez ikakve svoje krivice, ponekad samo iz razloga svoje nacionalne pripadnosti ili rase, osueni na smrt ili postepeno unitenje." Ovde je bio najpotpuniji izraz njegovog protesta i osude, posle itave godine nagovaranja, zahteva, argumenata, dokaza za dokazom o onome to se dogaalo u Poljskoj i irom Evrope. To e ostati njegov najpotpuniji protest i osuda do kraja rata. To nije bila samo bleda izjava. okantan je jaz koji se vidi izmeu ogromnosti likvidacije jevrejskog naroda i ovog oblika neodreenih rei. On je mogao da misli na mnoge kategorije rtava brojnih zaraenih strana u sukobu. Svesna upotreba nejasnog jezika imala je nameru da umiri one koji su se zalagali da on protestuje, istovremeno izbegavajui da povredi nacistiki reim. Ali ove obzire zaklonilo je implicitno odbijanje i trivijalizacija. On je sveo nesrene milione na stotine hiljada" i izbrisao re Jevreji, naglaavajui kvalifikaciju ponekad samo". Nigde nije spomenut izraz nacisti ili nacistika Nemaka. Sam Hitler ne bi mogao da poeli , uvijeniju i nekodljiviju reakciju od Hristovog vikara na najvei zloin u ljudskoj istoriji. Moda je najbolji komentar na papino obraanje bio taj to je Musolini sa prezirom preao preko njega. Grof ano je doao kod Duea dok je ovaj sluao emisiju na Badnje vee. Vikar boiji, koji je namesnik na zemlji Vladara sveta", podsmevao se Musolini, nikad ne treba da govori; on treba da ostane u oblacima. Ovo je plitkouman govor koji bi mnogo bolje izgovorio upnik iz Predapija." Predapio je bilo Musolinijevo umalo rodno selo.42 Harold Titman je 28. decembra rekao u Vaingtonu da poruka ne zadovoljava one krugove koju su oekivali da e papa ovaj put rei 'bobu bob, a popu pop i odbaciti svoju uobiajenu praksu da govori uopteno". Papa je bio iznenaen kada mu je Titman lino izrazio svoje razoaranje. Francuski ambasador je pitao papu zato nije pomenuo re nacisti u svojoj osudi, a papa mu je odgovorio da je onda trebalo da pomene i komuniste.43 Moda je primerenije bilo da su ga zapitali zato nije pomenuo re Jevreji. Ozborn je saoptio Forin ofisu da su vatikanski diplomati bili razoarani, ali da je Paeli bio ubeen da je bio jasan i sveobuhvatan." Paeli je lino rekao Ozbornu da je on osudio progone Jevreja.44 Ozborn je znao da Paeli nikad nee rei neto vie. Kazimir Pape, poljski ambasador pri Svetoj Stolici, priznao je da bi bilo mogue razaznati nejasnu osudu totalitarnih doktrina uopte kada bi se govor liio praznoslovlja i retorike"; ali gde je bila re nacisti? 45 RAVNODUNOST Paeliju je, kao i mnogim drugim verskim linostima, bilo teko da shvati i odgovori na masovnu smrt Jevreja. Razlika izmeu njega i drugih verskih poglavara bila je, naravno, u tome to su stotine miliona verovali da je on vikar Hrista na zemlji; on je nosio jedinstvenu odgovornost na svojim vlastitim pleima. Ali sama veliina uasa stavlja njegove vrednosti i verovanja, njegovu sliku sveta na probu sa kakvom se nijedan papa u dugoj istoriji ove institucije nikada nije suoio. Otuda mi moramo da ispitamo ne samo Paelija kao oveka ve takoe i moderno papstvo - instituciju koju je on predstavljao i za koju je uradio toliko mnogo kako bi je ponovo uobliio tokom veka. U stvari, obavezni smo da se zapitamo ne samo da li je institucija papstva bila nesposobna da odgovori na izazov Konanog reenja, ve i takoe da li je ona na neki okantan nain bila prijemiva za Hitlerove planove jo od poetka 1933. Da li je bilo neto u ideologiji moderne papske vlasti to je podstaklo Svetu Stolicu da pristane na Hitlerovo zlo, radije nego da mu se suprotstavi? Kao to smo videli, Paeli je podrao, kao to su to inile pape jo od Pija IX, duhovnost koja je naglaavala prevagu due nad telom i vrhovnu vanost venom ivotu kome je ta dua neizbeno dosuena. Njegove propovedi i rasprave pokazale su slab smisao za istoriju i drutveno hrianstvo, zanemarivanje prisutnosti Boje u zajednici, odbacivanje otvorenosti i

161

potovanja prema drugim kulturama i verama. I sve je to potvrda suenog gledanja na smisao i-vota i smrti. Ako je smrt pojedinca samo prolaz due kroz veo pojavnosti do venosti, koja je cena smrti est miliona pojedinaca koji su drugi", koji ne pripadaju, koji ne ine deo Mistinog tela? Tradicionalistiki rimokatoliki stav za koji se zalagao Paeli, kao i njegov otac Filipo (koji je toliko bio privren knjizi Massime eterne i onim hodoaima na groblje), javlja se kao potpuno nerazumevanje onoga to se deavalo jevrejskom narodu. Nerazumevanje je takoe bilo u propustu da se u izolaciji Jevreja pronae paralela sa usamljenim Hristom u Getsemanu, samom Hristu na Golgoti. Sam. To je kljuna re, tema koja proganja", pie Eli Vizel. Sam bez saveznika, bez prijatelja, potpuno, oajniki sam... Svet je znao i utao je... oveanstvo je dozvolilo da oni pate, mue se i nestanu sami. Pa ipak, pa ipak, oni nisu umrli sami, jer je neto u svima nama umrlo zajedno sa njima."46 Veliina holokausta ostavila je bez rei mnoge odane hrianske i ak jevrejske voe posle rata. Jevrejski naunik Artur A. Koen pisao je da on mnogo godina nije mogao da govori o Auvicu, jer nije imao jezika koji bi podneo veliinu rane."47 Paelijev propust da odgovori na ogromnost holokausta bio je vie nego lini propust, bio je to propust same papske dunosti i vladajue kulture katolianstva. Taj propust se nalazio u rascepima koje je katolianstvo stvorilo i odravalo - izmeu svetog i profanog, duhovnog i svetovnog, telesnog i duevnog, klera i laika, iskljuive istine katolianstva nad svim veroispovestima i verama. Sutinska odlika Paelijeve ideologije papske moi, tavie, bila je da katolici moraju da, kao katolici, napuste svoje drutvene i politike odgovornosti za ono to se deava u svetu i da se okrenu gore ka Svetom ocu i dalje ka venosti. A tu je jo mranije pitanje: pitanje koje je Ginter Levi postavio u svom eseju u listu ,,Commentary" (februar 1964). Poto je pregledao dokumente i argumente, Levi pie: Konano, moe se zakljuiti da papa i njegovi savetnici - na koje je uticala duga tradicija umerenog antisemitizma toliko rasprostranjena u vatikanskim krugovima - nije gledala na tragediju Jevreja sa pravim oseanjem nude i moralnog besa." Dodaje, mudro: Ovu tvrdnju nemogue je doku-mentovati, ali ona je zakljuak koji se teko moe izbei." PAELI I ANTISEMITIZAM Sve do danas nije bilo mogue ispriati potpunu istoriju Paelijeve karijere kao diplomate i kardinala-dravnog sekretara. Nova graa koja je postala dostupna u ovoj prii, meutim, otkriva Paelijevo dugotrajno antijevrejstvo. Ovo je ono to se sa izvesnou zna o Paelijevim stavovima, politici i odlukama u odnosu na Jevreje, u toku etvrt veka. Paeli je pokazivao tajnu antipatiju prema Jevrejima, to se videlo jo kad mu je bilo 43 godine u Minhenu, i ona je bila i verska i rasna, to je okolnost koja je suprotna kasnijim tvrdnjama da je potovao Jevreje i da je za vreme rata delovao u najboljoj nameri, iako je inio propuste. Od 1917, pa sve do pronaene izgubljene enciklike" iz 1939, Humani generis unitas, Paeli i sluba za koju je bio odgovoran, pokazivali su antagonizam prema Jevrejima, zasnovan na uverenju da je postojala veza izmeu jevrejstva i boljevike zavere da se uniti hrianstvo. Paelijeva konkordatska politika, kao to se dobro zna, spreila je potencijalni katoliki protest u odbranu Jevreja, bez obzira da li su oni bili preobraenici u hrianstvo ili ne, kao stvar spoljanjeg" meanja. Na sastanku vlade 14. jula 1933, sam Hitler je priznao da je Nemaki konkordat pruao mogunost da se opravda unitavanje Jevreja. Dok je javno odbacivao rasistike teorije od sredine do kraja tridesetih, Paeli je propustio da odobri protest nemakog katolikog episkopata protiv antisemitizma. Nije ni pokuao da

162

utie na proces u kome su katoliki svetenici saraivali u izdavanju rasnih potvrda kako bi se identifikovali Jevreji, to je pruilo bitne informacije neophodne u nacistikim progonima. Posle enciklike Pija XI, Mit Brennender Sorge, Paeli je tajno pokuao da ublai jainu te enciklike privatnim diplomatskim ubeivanjem Nemaca. Iz raznog dokaznog materijala, jasno je da je Paeli verovao da su Jevreji sami na sebe navukli nesreu; posredovanje u njihovu korist moglo je uvui crkvu u saveznitvo sa silama pre svega Sovjetskim Savezom - iji je konani cilj bio unitenje institucionalne Crkve. Iz tog razloga, kada je poeo rat, on je bio odluan da se distancira od svakog apela u ime Jevreja na nivou meunarodne politike. Ovo ga nije spreilo da izda uputstva da se ublae njihova stradanja na nivou osnovnog milosra. Kada se ovo ima na umu, obavezni smo da zakljuimo da je njegovo utanje imalo vie veze sa uobiajenim strahom i nepoverenjem u Jevreje nego strategijom diplomatije ili opredeljenjem za nepristrasnost. On je bio sasvim sposoban za pristrasnost kada su Holandija, Belgija i Luksemburg bili napadnuti maja 1940. A kada su se nemaki katolici alili, pisao je nemakim biskupima ukazujui da neutralnost nije isto to i ravnodunost i apatija gde su moralni i ljudski obziri zahtevali iskrenu re".48 Nisu li isto tako, moralni i ljudski obziri kada se radilo o ubistvima miliona, zahtevali iskrenu re"? Propust da se izgovori iskrena re o Konanom reenju koje je bilo u toku, pokazao je svetu da Hristovog vikara nije pogodilo saaljenje i bes. S tog gledita on je bio idealan papa za Hitlerov uasni plan. On je bio Hitlerov pion. On je bio Hitlerov papa. Kao to smo videli, Paelijev jedini prekid samonametnutog utanja o likvidaciji Jevreja bila je ona dvosmislena reenica tokom Boine radio emisije 1942. kada je propustio da upotrebi rei Jevrejin, nearijevac, Nemac i nacista. Namerna dvosmislenost - diplomatski jezik - razumljiva je u sluajevima kada je savest pojedinca podvrgnuta nepomirljivim pritiscima, posebno u vreme rata kada postoji stalna potreba da se izabere izmeu manjeg od dva zla. ak i ako se Paelijeva Boina emisija moe na taj nain braniti, stavljanje u stranu pretpostavljene obaveze ne daje mu za pravo da u potpunosti napusti sutinsku obavezu. Prvobitna obaveza da osudi Konano reenje odlagana je do onog trenutka kada je Paelijeva savest bila osloboena" takvih pritisaka. Kako bilo, on ne samo da je propustio da objasni i izvini se za svoje utanje, ve je kasnije traio da mu se prizna moralna nadmo zato to je govorio otvoreno. Govorei delegatima Vrhovnog saveta arapskog naroda Palestine, 3. avgusta 1946, rekao je: Izlino je da vam kaem da se mi ne slaemo sa pribegavanjem sili ili nasilju, bez obzira od koga dolazi, kao to smo u raznim prilikama u prolosti osudili progone koje je fanatini antisemitizam naneo jevrejskom narodu."49 Njegovo sauesnitvo u Konanom reenju, zbog propusta da uputi odgovarajuu osudu bilo je upotpunjeno potonjim pokuajem da se prikae kao istaknuti branilac jevrejskog naroda. Njegovo visokoparno samopravdanje iz 1946, otkriva ne samo da je bio idealan papa za nacistiko Konano reenje, ve i licemer. Ali postojao je neposredniji test Paelijevom papstvu koji se dogodio pre osloboenja Rima, kada je on predstavljao jedinu italijansku vlast u Venom gradu". esnaestog oktobra 1943, nemake trupe su ule u rimski geto, pokupile sve Jevreje koje su mogli da nau i zatvorili ih u Koleo militare u Via dela Lungara, pod samim zidinama Vatikana. Kako je Paeli izvrio svoju dunost?

17.

163

RIMSKI JEVREJI Jula 1943, Saveznici su se iskrcali na Siciliju. Uprkos Paelijevim neprekidnim diplomatskim nastojanjima da Rim bude otvoreni grad, pet stotina amerikih bombardera napali su prestonicu 19. jula, ciljajui ranirnu stanicu blizu eleznike stanice Termini. Jedan broj bombi je promaio; pet stotina stanovnika Rima je poginulo, dok su mnogi ranjeni. Crkva sv. Lorenca, velika bazilika u kojoj je sahranjen Pije IX, oteena je. Paeli, u pratnji Montinija, pourio je na mesto dogaaja i proveo dva sata meu narodom, delei novac i sauee. Kleei meu ruevinama, molio je molitvu De profundis. Dok je odlazio, primeeno je da je njegov beli dugaki mantil bio okrvavljen. Musolinijevo odsustvo bilo je uoljivo. Izgleda da je Papa ponovo bio patrijarh Rima. Posle bombardovanja Rima, sa Dueom je bilo zavreno. Nedelju dana kasnije, 24. jula 1943, umoran i senilan, mada samo ezdeset godina star, Musolini je pozvan pred Veliki faistiki savet, koji mu je izglasao nepoverenje sa 19 glasova za", i 8 glasova protiv". Savet je zahtevao obnovu ustavne monarhije, demokratske skuptine i stavljanje oruanih snaga pod komandu kralja Vitoria Emanuela III. Faistika partija bila je zvanino rasputena, a maral Pjetro Badoljo, koji je bio generalni guverner Libije i vicekralj Etiopije i koji nikada nije bio blizak Musoliniju, oformio je privremenu vladu sastavljenu od generala i civila. Musolini je odveden u zatvor ambulantnim kolima, a odatle u izgnanstvo. Ali 12. septembra oslobodila ga je grupa nemakih komandosa, iz usamljenog skijakog centra visoko u Apeninima; konano, Hitler e ga postaviti za efa marionetske republike Salo, u okupiranoj severnoj Italiji. Badoljo je naredio da rat treba da se nastavi, dok je privatno pregovarao separatni mir sa Saveznicima; meutim, odlaganje u pregovorima, dovelo je do ogromnih ljudskih stradanja u Italiji. Italija je tek 13. oktobra 1943. prila Saveznicima kao zaraena strana" i objavila rat Nemakoj. U meuvremenu, nemake armije su prodrle u Italiju, i Rim se 11. septembra naao pod nemakom okupacijom. Feldmaral Albert Keselring izdao je proglas koji je trebalo plakatirati irom grada, kojim se uvodi preki sud. trajkai, saboteri i snajperisti ubijani su na licu mesta. Privatna prepiska bila je zabranjena i telefonski razgovori prislukivani. Na Paelijevim pleima nala se odgovornost kako za univerzalnu Crkvu tako i za (u direktnom i neposrednom smislu) graane Rima, ukljuujui tu i staru jevrejsku zajednicu. Rimska jevrejska zajednica bila je najdugovenija dijaspora u Zapadnoj Evropi, stara 2.082 godine. ivei pre hriana u Rimu, Jevreji su bili njegovi stanovnici jo u vreme kada je ubijen Julije Cezar; videli su propadanje Rimskog carstva, vizigotske pljake, pogrome Trentske crkve. Progonjeni su iz generacije u generaciju, mada su postojale velike i svete pape koji su ih volele i titile kao posebne lanove udaljene porodice.1 U sedmom veku, papa Grgur Veliki odbio je pokuaje da se zabrani jevrejska liturgija. U dvanaestom veku, Inoentije III prekinuo je prisilna pokrtavanja i skrnavljenja jevrejskih grobalja. U osamnaestom veku, papa Benedikt XIV osudio je jevrejsku optubu krvi. Ali nikakva periodina naklonost prema ovoj staroj zajednici nije mogla da izbrie mrlje na hrianskoj savesti tokom vekova, ukljuujui tu i zakonodavstvo sred-njovekovnih Lateranskih sabora kojim je oduzet Talmud i prisilno ustanovljene ute znake, vekovima pre nego to su nacisti uveli utu zvezdu. Papa Aleksandar VI, pruio je panskim Jevrejima gostoprimstvo u gradu, dok je Pavle IV, u esnaestom veku ustanovio rimski geto. Vie od dva veka potom, rimski Jevreji su bili ritualno poniavani i omalovaavani na godinjem karnevalu, sve dok nisu pristali da finansiraju celokupan raun za godinju proslavu, da bi izbegli ovu pogrdu. Takoe u XVI veku, Grgur XIII je uveo prisilne hrianske propovedi u kojima se vrea judaizam. Ovu praksu ukinuo je papa Pije IX, zajedno sa getom; ali, kao to smo videli, on je ponovo

164

uveo geto posle propasti Rimske republike 1849, kada je naterao Jevreje da podnesu finansijske trokove za njegov povratak u Rim. Kroz sve te promene tokom dva milenijuma, Jevreji Rima nikada nisu naputali svoju veru ili praksu svojih liturgija i svetih knjiga. U vreme nemake okupacije, 1943, broj Jevreja u centru Rima bio je oko sedam hiljada. Nekadanji geto na obalama Tibra bio je dosta ugodno mesto krajem 1930; njegove boletinama zaraene zgrade bile su sruene ili obnovljene, ali okrug su uglavnom nastanjivali siromani lanovi jevrejske zajednice. Od nemake okupacije do prikupljanja Jevreja 16. oktobra, dolo je do sudara politike i oseanja izmeu predsednika jevrejske zajednice Uga Foa i glavnog rabina, Izraela Colija. Nepopustljivi predsednik odgovoran za drutvene i politike odluke rimskih Jevreja, savetovao je da se nastavi sa dotadanjim nainom ivota. Coli je bio uveren da e biti krvi do kolena, i zahtevao je da zajednica emigrira ili da se sakrije. Prevladalo je stanovite Foa. Jedan ovek koji je delio, sasvim nezavisno, istu brigu kao i Coli bio je baron Ernst fon Vajceker, bivi Ribentropov ovek broj dva u ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, nedavno naimenovan za nemakog amabasadora pri Svetoj Stolici (to ukazuje na vanost koju je Hitler pridavao papskoj diplomatiji). Vajcekerov zadatak bio je, dok je rat ulazio u svoju kritinu fazu u Italiji, da ohrabri Paelija da odri strogu nepristrasnost Svete Stolice, to je pontifeks izvanredno radio uprkos mnogim zloinima koje je poinio nacistiki reim. Paeli je ve odbacio na stranicama L'Osservatore-a" da Vatikan ima bilo kakve veze sa politikom oko italijanskog primirja.2 Da li se Vatikan mogao nagovoriti da ostane nepopustljiv? Vajceker je obavestio pontifeksa da e njegova vlada uvaavati ekstrateritorijalnost Vatikana i njegovih 150 graevina u okolini Rima.3 U zamenu, podrazumevalo se, Sveta Stolica e saraivati sa okupatorima. Veza je jasno ukljuivala dogovor da e Paeli i dalje utati o nacistikim zlodelima u okupiranim teritorijama, to je sada postao i Rim. Meutim, Vajceker je bio ubeen da bi esesovci mogli uskoro da poine najtee zloine nad rimskim Jevrejima. On se, zajedno sa nacistikim okupacionim vlastima, bojao deportacije rimskih Jevreja, poto su oni bili ubeeni da e Paelijeva nepristrasnost biti pod neizdrivim pritiskom i da svaki dalji korak koji uine esesovci protiv Vatikana moe dovesti do narodnog ustanka. Vatikan je takoe predviao nevolje za Jevreje i pojaao je svoj dobrotvorni rad, posebno pruanje pomoi oko iseljavanja. Jedan od vienijih Jevreja koji je iskoristio pomo koju su nudile crkvene agencije bio je Izrael Coli, zajedno sa enom i kerkom. Oni su pronali utoite u kui katolike porodice pre nego to su se konano preselili unutar Vatikana, to je izazvalo bes voa jevrejske zajednice koje e optuiti Colija da je napustio svoj narod. OTKUP U ZLATU Druge nedelje okupacije, esesovski major Herbert Kapler dobio je iz Himlerove kancelarije nareenje da nastavi sa deportacijom rimskih Jevreja.4 Meutim, Kapler je oklevao, poto nije verovao da jevrejsko pitanje postoji u Italiji". Ovo gledite prihvatio je i feldmaral Keselring, komandant na italijanskom ratitu, koji je oklevao da koristi trupe za tu svrhu. U meuvremenu, Kapler je odredio vlastitu politiku: da saeka sa rimskim Jevrejima kako bi ih iskoristio u pijunske svrhe, na primer, za prodiranje u meunarodnu jevrejsku finansijsku zaveru"; i da upotrebi pretnju deportacijom kako bi uzeo otkup od zajednice. Mi elimo vae zlato", rekao je Fou, kako bismo obezbedili novo oruje za nau zemlju. U roku od trideset i est sati moraete da platite pedeset kilograma zlata."5 Sakupljanje zlata poelo je 27. septembra u 11 asova u rimskoj sinagogi na oblama Tibra. Prijem dragocenog metala nadgledao je jedan raunovoa i tri jevrejska zlatara. Do

165

poslepodneva, pojavilo se vrlo malo davalaca, iako su se vesti o krizi proirile ogromnom brzinom po Rimu. Potom se javila ideja da treba traiti pomo od pape. Poslat je glasnik da razgovara sa verskim nadzornikom u Konventu svetog srca, koji je imao veze sa Kurijom. U meuvremenu, da bi ubrzale stvari, jevrejske voe su reile da uzmu priloge u novcu kako bi kupile potrebno zlato, koje je sada zduno ponueno na prodaju unutar hrianske zajednice. Postepeno, svi Rimljani, i hriani i Jevreji, doli su donosei svoje prstenje, nakit, ordenje ne za prodaju, ne kao pozajmicu, ve kao poklon.6 U etiri poslepodne, stigao je glas iz Vatikana. Papa je odobrio zajam. Svetenik u Svetom srcu je jasno stavio do znanja da je prilog Vatikana pozajmica, a ne poklon: Oigledno je", kazao je, mi ga elimo natrag." Meutim, nije bilo ogranieno vreme povraaja, niti je traen interes. Da li su Jevreji eleli poluge ili zlatnike? Jevrejske voe su rekle da misle da e postii svoj cilj bez pomoi Vatikana.7 Glasine su se meutim proirile i traju do dananjeg dana, da je Pije XII napravio velikoduan gest, nudei da obezbedi dobar deo otkupa od svetih sudova koje je trebalo brzo pretopiti. Na kraju, nijedan gram vatikanskog zlata nije podaren niti pozajmljen.8 Otkup u zlatu je plaen u potpunosti i na vreme. Morao se dva puta vagati, jer su Nemci optuili Jevreje da varaju. Nikakva priznanica nije data za ovo ogromno bogatstvo. Kapler je poslao poruku u kojoj je kazao: Neprijatelju koji se oslobaa od oruja, ne daju se priznanice."9 Zlato je poslato u Berlin, gde e ostati nedirnuto na podu u kartonskim kutijama, u jednoj kancelariji ministarstva, sve do zavretka rata. DEPORTACIJA ovek koji je na kraju bio odgovoran za izvrenje deportacije rimskih Jevreja, uprkos plaanju otkupa u zlatu, bio je Adolf Ajhman, ef sekcije IVB4 Gestapoa. Na Konferenciji u Vanzeu, januara 1942, zakljueno je da 58.000 italijanskih Jevreja treba ukljuiti u broj od 11 miliona Jevreja koje je trebalo ukloniti. Od septembra 1943, nijedan Jevrejin nije deportovan iz italijanske okupacione zone u Jugoslaviji, jugoistonoj Francuskoj i Grkoj. Kao to je pokazao Donatan Steinberg u svojoj studiji o holokaustu i faistikoj Italiji, Sve ili nita, nije bilo u prirodi Italijana da podstiu ili sarauju u likvidaciji Jevreja; u stvari, veina dokaza ide u prilog injenici da su oni inili sve to je bilo u njihovoj moi da spree i suprotstave se tom procesu.10 Poslednje nedelje septembra, Kapler je obavestio Ajhmana da nema dovoljno esesovaca u Rimu kako bi se obavilo prikupljanje i da se moe oekivati estoka reakcija nejevrejskih stanovnika. Meutim, Ajhman je bio odluan da nastavi sa poslom, sada kada je Rim bio pod nemakom okupacijom. Bio je potreban voa, i on je na to mesto postavio Teodora Danekera, SS hauptturmfirera, oveka koji je obavljao poslove oko ubijanja Jevreja. Poetkom oktobra, snabdeven dokumentom koji mu je davao neophodnu vlast, i u pratnji grupe od etrnaest oficira i trideset vojnika iz Waffen SS formacije Mrtvaka glava, Deneker je seo u voz za Rim. Naredne nedelje, esesovci su se pripremili da prikupe rimske Jevreje, uprkos stalnim naporima nemakih vlasti u Rimu da spree plan. (Jedan predlog bio je da jevrejsku zajednicu treba iskoristi za prinudan rad.) U subotu 16. oktobra, u 5.30 ujutro, Daneker i 365 SS policajaca i Waffen SS, naoruanih mainkama, ulo je u podruje starog rimskog geta u otvorenim vojnim kamionima. Bilo je mrano i pljutala je kia. Plan je bio da se prikupi prva hiljada koja e se prevesti do Koleo Militare, koji se nalazio izmeu Tibra i brda Janikulum, ni pola milje od Trga svetog Petra. Ideja je bila, kao i u Parizu, da se Jevreji dovedu do sabirnog mesta tako da bi zadatak oko njihovog ubacivanja u voz iao glatko, poto su obavljena hapenja i provere. Snabdeveni imenima i adresama, koje su pronaene prethodne nedelje, oficiri su predali svakom

166

domainu dokument. On je sadravao spisak ta mogu da ponesu sa sobom, ukljuujui hranu za osam dana...novac i nakit...odeu, ebad, itd". Tamo gde su pronali telefonske ice, Danekerovi ljudi su ih iupali. Paeli je meu prvima saznao za prikupljanje. Mlada aristokratkinja, dobro poznata pontifeksu, princeza Enca Pinjateli-Aragona, ula se preko telefona sa prijateljem koji je video kamione parkirane du Lungotevere. Princeza je pourila u Vatikan gde ju je primio maestro di camera. On pria da su je odmah odveli do papine privatne kapele, gde ga je nala u molitvi. Kada ga je obavestila o prikupljanju, on je urno telefonirao kardinalu Maljoneu da stupi u vezu sa ambasadorom Vajcekerom.11 U meuvremenu, kamioni napunjeni ljudima, enama i decom, teko su se probijali kroz pljusak do mranih kasarni Koleo Militare. Neki kamioni proli su pored Trga svetog Petra. Pria se da su namerno vozili tim putem, kako bi esesovci koji su bili poslani u Rim mogli da bace pogled na uvenu crkvu. Takoe se pria da su Jevreji, dok su prolazili pored trga, dozivali papu da im pomogne. Izjave svedoka pune su patosa. Jedan italijanski novinar je izvestio: Oi dece bile su irom otvorene, ne videi nita. Kao da su traili neko objanjenje za toliki uas i patnju."12 U jednoj ulici zaustavila su se tri kamiona sa izuzetno velikim brojem dece. Markiza Fulvia Ripa de Meana prola je kroz ulicu: Videla sam u njihovim uasnutim oima, na licima bledim od bola, i u njihovim drhtavim ruicama koje su vrsto drale ivice kamiona, ludaki strah koji ih je obuzeo."13 Scene koje su se desile to jutro ponavljale su se nebrojeno puta i u nebrojenim mestima irom Evrope prethodne dve godine. Razlika je bila u tome to je u ovom gradu bio ovek sa monim glasom, koji je vladao nad pola milijarde vernika i ija je sposobnost da protestuje mogla ak i Hitlera da natera da se ozbiljno zamisli. Prema svedoenju Vajcekera, tog jutra pritisak sa svih strana je rastao, traei demonstrativnu (papsku) zabranu deportacije rimskih Jevreja".14 Vei deo tog pritiska dolazio je od nemakih vlasti, pre svih od nemakog konzula u Rimu, Albrehta fon Kesela. Kesel je nagovarao Paelija tog dana da zvanino protestuje".15 Nemako rukovodstvo u Rimu bojalo se da e deportacija dovesti do estoke reakcije italijanskog stanovnitva. Po Keselovom miljenju, da je Paeli odmah protestovao i da je uspeo u tome, narod bi se umirio. Prema jednoj beleki koju je ostavio Maljone od 16. oktobra, objavljenoj u vatikanskim ratnim dokumentima, Vajceker je doao u Dravni sekretarijat u nenavedeno vreme, verovatno ujutro. Maljone pie da je on traio od ambasadora da intervenie za ove nesrene ljude u ime ovenosti i hrianskog milosra".16 Maljoneov izvetaj je udno dvosmislen, prikazuje ga u povoljnom svetlu kao nekoga ko se koleba da uini formalni protest, izostavljajui pri tom detalje razgovora sa Vajcekerom. Kao to e se kasnije videti, Vajceker je oigledno iskoristio ovaj susret da pokua da nagovori kardinala-dravnog sekretara da trai od Paelija da odluno protestuje protiv deportacija. Maljone ovo ne pominje. Vajceker, iz oiglednih razloga, nije ostavio beleku o sastanku, i muio se da ubedi Maljonea da njihov razgovor ostane poverljiv i nezabeleen, to Maljone tri puta potvruje u svojoj beleci. Maljone navodi da je, posle duge pauze, ambasador rekao: ta e Sveta Stolica uiniti ako se ovakve stvari nastave?" Oigledno je izaslanik mislio na prikupljanje Jevreja. Maljoneov odgovor bio je dvosmislen: Ja sam odgovorio: Sveta Stolica ne bi elela da se stavi u situaciju da izrazi rei protesta."17 Prema reima kardinala, Vajceker je tada izgovorio niz nejasno laskavih primedbi, hvalei Svetu Stolicu to nije talasala brod" tokom prethodne etiri godine rata. Zavrio je rekavi, iako ga Maljone ne navodi direktno, da Sveta Stolica treba da razmisli da li vredi ugroziti sve upravo u trenutku kada brod stie u luku." Zatim je ponovo zamolio kardinala da ovo to su govorili dri u najstroem poverenju.

167

Poto je razuverio ambasadora, Maljone je izrazio drugi stav od istorijske vanosti: Hteo sam da ga podsetim da je Sveta Stolica pokazala, kao to je i on sam priznao, najveu mudrost time to nemakom narodu nije dala ni najmanji utisak da je uradila, ili elela da uradi, bilo ta to bi bilo protiv interesa Nemake za vreme ovog uasnog rata."18 Pa ipak, Maljone je ponovo rekao diplomati da on nema nameru da se stavlja u poloaj gde bi bilo nuno da protestuje",19 ali ukoliko Sveta Stolica bude morala to da uini, on je imao poverenje u Boansko provienje. Zatim je ponovo uveravao ambasadora da nee pomenuti njihov razgovor prema njegovoj izriitoj elji. Tako je Maljone za potomstvo ostavio tvrdnju da je on verbalno protestovao protiv prikupljanja rimskih Jevreja; ali iako ne pominje Vajcekerov zahtev za zvanini protest, ponavljani navodi poverljivosti i njegove nejasne naznake da ne eli da ga prisile da protestuje, ukazuju da je verovatnija nemaka verzija dogaaja. Kako bilo, ni Paeli niti njegov kardinal-dravni sekretar nisu preuzeli inicijativu da protestuju, u svoje ime ili u ime Svete Stolice, ni tog ni sledeih dana. Njihov propust da govore ili deluju zaprepastio je nemako rukovodstvo u gradu. Konano, po savetu starijeg nemakog stareine, generala Rajnera tahela, Paeli je potraio usluge oca Pankracija Pfajfera, nemakog svetenika poznatog po dobrotvornom radu u Rimu i jedne od Paelijevih linih veza sa Nemcima. Papa je dao Pfajferu odobrenje da govori u njegovo ime, ali poto je Pfajfer bio nieg ranga meu svetenicima, nemako rukovodstvo je smatralo da bi pismo koje bi potpisao vii nemaki svetenik, biskup na primer, bilo poeljnije. Tako je bio pozvan biskup Alojzije Hudal, rektor nemake katolike crkve Santa Marija del Anima u Rimu. Hudala e kasnije da bije glas da je bio kljuna linost u pomaganju nacistikih zloinaca da izbegnu pravdi preko rimskih verskih ustanova.20 Kesel i sekretar nemake ambasade Gerhard Gumpert razgovarali su i izdiktirali pismo generalu tahelu i ambasadoru Vajcekeru, kao da je govorio Hudal, u ime Pija XII. Navodimo prvo od dva istorijska pisma protesta napisanih u jutro kada su prikupljeni rimski Jevreji: Moram vam govoriti o veoma hitnoj stvari. Jedan uvaeni vatikanski zvaninik, koji je blizak Svetom ocu, upravo mi je rekao da su zapoeta hapenja Jevreja italijanske nacionalnosti. U interesu dobrih odnosa koji su do sada postojali izmeu Vatikana i visoke komande nemakih oruanih snaga - i iznad svega zahvaljujui politikoj mudrosti i irokogrudosti Vae ekselencije koja e jednog dana ui u istoriju Rima - odluno zahtevam da naredite da se odmah obustave ova hapenja kako u Rimu tako i u njegovoj okolini. Inae, bojim se da e papa jasno da istupi protiv ove akcije (ich frchte dass der Papst sonst ffentlich dagegen Stellung nehmen wird) to bi bez sumnje iskoristili nemaki antipropagandisti kao oruje protiv nas Nemaca. 21 Posle mnogih birokratskih odlaganja, tekst pisma je poslat u Berlin, gde je primljen u Ministarstvu inostranih poslova u subotu u 11,30 uvee. Sledilo je drugo pismo, od amabasadora Vajcekera: U vezi s pismom biskupa Hudala (telegrafski izvetaj od 16. oktobra iz Ranovog odeljenja) mogu da potvrdim da ono predstavlja reakciju vatikanskih predstavnika na deportaciju rimskih Jevreja. Kurija je naroito uznemirena imajui u vidu da je do prikupljanja dolo, na izvestan nain, pod papinim prozorima. Reakcija bi mogla da bude ublaena, ako bi se Jevreji iskoristili da rade prinudne radove ovde u Italiji. Neprijateljski krugovi u Rimu koriste ovaj dogaaj kao sredstvo pritiska na Vatikan da popusti u svom uzdranom stavu. Pria se da su biskupi jasno istupili kada se slian dogaaj desio u francuskim gradovima. Papa, kao vrhovni vladar Crkve i biskup Rima, ne moe a da ne postupi na isti nain. Papu takoe porede sa njegovim prethodnikom Pijem XI, ovekom

168

mnogo spontanijeg temperamenta. Neprijateljska propaganda u inostranstvu posmatrae ove dogaaje na slian nain, kako bi poremetila prijateljske odnose izmeu Kurije i nas.22 Memorandum je poslat tek kasno u nedelju, i to kao nona pota. U meuvremenu, vreme je isticalo za porodice zatvorene u Koleo Militare. PAELIJEVA NEPOPUSTLJIVOST Dok je u subotu padao mrak, ljudi su poeli da pristiu na kapiju kasarne u Vija dela Lungara da ostave hranu, obuu, pisma ili prosto da bdiju. Bilo je lanova porodica i prijatelja meu posetiocima, od kojih se veina pravila da su hrianski prijatelji i sluge. Oni nisu mogli da uu i konano su oterani. Uslovi u kasarnama bili su oajni, bez hrane, vode ili sreenih sanitarija. Jedna trudnica je dobila poroajne bolove i odvukli su je u dvorite da se porodi. Beba je kao i njena majka odmah uhapena i ekala ju je ista sudbina. Kad je pala no, vod esesovaca se vratio u neke od jevrejskih stanova, snabdeven kljuevima oduzetim od njihovih vlasnika. Pod izgovorom da uzimaju hranu i odeu, oni su opljakali dragocenosti iz domova zatvorenika. Pod pritiskom zatvorenika, Daneker je sada ispitivao dokumenta onih koji su tvrdili da nisu Jevreji ili koji su imali nejevreje za brane drugove. Kapetan ih je pojedinano ispitivao. Tako su osloboene 252 osobe, to je bila injenica zbog koje su poele prie o dobrim uslugama Vatikana. Pria se da se kardinal pojavio u Koleo Militare i da je molio Danekera u ime pape, to je dovelo do oslobaanja 252 ljudi. I dok Vatikan nikad nije pobio ovu priu, istraivanje Roberta Kaca ju je dokumentovano odbacilo. Vie od 1.060 ljudi ostalo je unutar kasarni, na spisku za odlazak u Auvic. U nedelju, 17. oktobra, vesti o prikupljanju pojavile su se u novinama irom sveta, zajedno sa priama koje e se ponavljati do dananjeg dana. Na primer, ,,New York Times" je preneo vest UPI-ja preko Londona, u kojoj se izvetavalo da je papa platio otkup koji su Nemci zahtevali za osloboenje stotinu talaca. Meutim, poto su primili zlato, Nemci su odbili da oslobode taoce, i umesto toga zapoeli su opte prikupljanje Jevreja tokom kojeg su Italijani pomagali progonjenim porodicama da se sakriju ili pobegnu." Pre zore, u ponedeljak, 18. oktobra 1943, jevrejskim zatvorenicima nareeno je da se spreme. Kamioni su ih doveli u smenama do ranirne stanice blizu eleznike stanice Tiburtina, gde je niz stonih vagona ekao na sporednom koloseku. Ukrcavani su po ezdeset u jedan vagon. Unutra je bio mrak. Oni koji su stigli ranije morali su da ekaju osam asova pre polaska. Kompozicija sa prikupljenim Jevrejima krenula je u pet minuta posle dva, prelazei Tibar i idui na sever. Nedaleko od grada, voz su napali savezniki avioni. Uvee, dok se voz peo uz Apenine, temperatura je pala ispod nule. Hladnoa, glad, e i nedostatak sanitarija, doprineli su tekoj patnji deportovanih, ispunjenih strahom i oseanjem ponienja. Stoni vagoni proli su kroz Padovu i dijecezanski biskup rekao je Vatikanu da su Jevreji bili u alosnom stanju. On je molio papu da preduzme hitne mere. Kasnije, kada je voz stigao u Be, Vatikan je obaveten da su zatvorenici molili za vodu.23 Na svakom koraku puta, Vatikan je obavetavan o napredovanju voza i stanju u kome se nalazio. Meutim, 19. oktobra, dok je voz nastavio svoj put ka severu, Paelijeve misli nisu se bavile sudbinom deportovanih, ve uticajem prikupljanja Jevreja na komunistike partizane (isti strah, naravno, imali su i nemaki gospodari Rima i to su preneli svojim kolegama u Berlinu). Tog dana, Paelijev strah od komunista"- tako je on obino zvao italijanske partizane - daleko je prevazilazio saaljenje prema Jevrejima. Paeli se brinuo da e nacistiki okupatori poveati prisustvo svoje policije u prestonici kako bi spreili mogunost komunistikog" prevrata. To se zna poto je 18. oktobra, onog dana kada su Jevreji ukrcani u

169

voz na putu za logore smrti, Paeli poverio svoju uznemirenost amerikom predstavniku, Haroldu Titmanu. Titman je posle telegrafisao Vaingtonu, obavetavajui Stejt department da se papa brine da u nedostatku dovoljne policijske zatite, neodgovorni elementi (rekao je da je poznato da su trenutno, male komunistike bande smetene u okolini Rima) mogu izvriti nasilje u gradu". Prema Titmanovim reima, Paeli je dalje kazao da su Nemci potovali Grad Vatikan i vlasnitvo Svete Stolice u Rimu i da je nemaki komandant Rima (tahel) izgleda bio naklonjen Vatikanu". Titman je obavestio Vaington da je Paeli dodao da se osea sputanim zbog 'nenormalne situacije". 24 Nenormalna situacija" bila je deportacija rimskih Jevreja. Ozborn je takoe tog dana video Paelija i bio je uveren da Vatikan nema primedbe protiv nemakog komandanta u gradu ili protiv policije, koji su potovali neutralnost Vatikana. Piui u London, Ozborn je javio da jedan broj ljudi smatra da je (Paeli) potcenio svoj vlastiti moralni autoritet i kolebljivo potovanje koje su prema njemu iskazivali nacisti zbog katolikog stanovni-tva u Nemakoj". Ozborn je dalje kazao da je traio od Paelija da ima taj moralni autoritet na umu u sluaju da se tokom narednih dogaaja pojavi prilika da se zauzme odluan stav."25 Ozborn je ponovo pisao u London o epizodi deportacije krajem oktobra. On je saznao, obavestio je Forin ofis, da je, uvi za hapenja, kardinal dravni sekretar Maljone poslao po nemakog ambasadora i formulisao protest. Vajceker je, prema onom to je Maljone rekao Ozbornu, odmah delovao i rezultat je bio da je veliki broj osloboen." Ozborn je dodao da je intervencija Vatikana tako izgleda bila efikasna u spasavanju veeg broja nesrenih ljudi". Ozborn je onda pitao dravnog sekretara da li bi mogao da izvesti o ovom inu hrabrosti i velikodunosti Vatikana. Zamoljen je meutim, da o tome ne govori. Reeno mi je da bih mogao to da uradim strogo za vau informaciju", rekao je Forin ofisu, a nikako za javnost jer bilo kakvo objavljivanje tih vesti dovelo bi verovatno do novih progona."26 Sigurno je bio sluaj da je Maljone pozvao Vajcekera i verbalno protestovao, zabeleivi, kao to smo ve videli, njihov razgovor.27 Ali on nije mogao da bude zasluan za osloboenje Jevreja kao rezultat tog slabanog protesta. Njegova tvrdnja da je ova inicijativa dovela do oslobaanja mnogih Jevreja nije bila istinita. Pet dana poto je voz krenuo iz stanice Tiburtina, otprilike oko 1.060 deportovanih Jevreja ugueno je gasom u Auvicu i Birkenau; 149 mukaraca i 47 ena zadrano je za teak rad. Samo petnaest je preivelo rat, sve mukarci, osim jedne mlade ene, Setimije Spicikino koja je posluila kao ljudsko zamore u eksperimentima doktora Mengelea. Kada je osloboen logor Bergen-Belzen u koji je ona bila preseljena, pronaena je u gomili leeva gde je spavala dva dana. Inicijative Vajcekera i drugih, u ime Paelija, izgleda da su zaustavile dalje progone rimskih Jevreja, ali samo privremeno. Posle 16. oktobra, preostali faisti u Rimu, radei pod pokrovite-ljstvom Nemaca, prikupili su u pojedinanim hapenjima, jo 1.084 Jevreja. Kasnije rtve poslate su u italijanske koncentracione logore i odatle u Auvic, gde ih je malo preivelo. Ovom broju treba dodati sedamdeset Jevreja koji su izvedeni iz rimskih zatvora 24. marta 1944, i koje je Gestapo pogubio zajedno sa 265 nejevreja u masakru u peinama Ardeatine, kao odmazdu za partizansko bombardovanje nemakih trupa u Vija Rasela u Rimu. Nepoznat broj preostalih rimskih Jevreja izbegao je hapenje poto su se sakrili u ekstrateritorijalne" ustanove u Rimu, pod vatikanskom zatitom, ukljuujui i sam Grad Vatikan. Obini italijanski vernici i laici mnogo su uinili radei na zatiti ovih ljudi, to je bilo u skladu sa italijanskom gostoljubivou i tienjem Jevreja irom italijanske vojne okupacione zone u prethodna dva rata. Ali ta rei o onih 1.060 deportovanih ispod zidina Vatikana? Kada je sudbina uhapenih Jevreja bila zapeaena, i kada im se vie nije moglo

170

pomoi ili ih spasiti, pojavio se lanak u L'Osservatore Romano" od 25-26. oktobra 1943. Teko je zamisliti da je pisac mogao sam sebe da nadmai u preterivanju: Uzvieni pontifeks, kao to je dobro poznato... nije nijednog trenutka oklevao da upotrebi sva sredstva u svojoj moi da olaka patnje, koje su, bez obzira u kom da su obliku, posledica ovog surovog poara. Sa tolikim uveanjem zla, univerzalna i oinska milost pontifeksa postala je, moglo bi se rei, jo aktivnija; ona ne poznaje granice nacionalnosti, religije ili rase. Ova viestruka i neprekidna aktivnost od strane Pija XII pojaana je jo vie u poslednje vreme u vezi sa sve veim patnjama tolikih nesrenika. Vajceker je proitao lanak i telegrafisao prevod u Berlin uz propratno pismo: Iako pod pritiskom sa svih strana, papa nije sebi dozvolio da ga gurnu u demonstrativnu kritiku deportacije rimskih Jevreja. Mada mora da zna da e takav stav biti upotrebljen protiv njega od strane naih neprijatelja i da e biti iskorien u protestantskim krugovima u anglosaksonskim zemljama u cilju antikatolike propagande, on je ipak uradio sve to je mogue ak i u ovoj osetljivoj stvari, kako ne bi zategao odnose sa nemakom vladom i nemakim vlastima u Rimu. Poto ovde oigledno vie nee biti preduzimane akcije Nemaca po jevrejskom pitanju, moe se rei da je ova stvar, tako neprijatna u pogledu nemakovatikanskih odnosa, okonana. U svakom sluaju, postoji nesporan znak o tome iz Vatikana. L'Osservatore Romano" od 25-26. oktobra objavljuje poluzvanini izvetaj o velikom papinom milosru, napisan sa tipinim okolinim i zamrenim stilom ovog vatikanskog lista, u kome se izjavljuje da se papa oinski brine o svim ljudima bez obzira na nacionalnost, veru i rasu. Viestruke i sve vee aktivnosti Pija XII su u poslednje vreme jo pojaane zbog sve vee patnje mnogih nesrenika. Nema potreba da se protivrei ovoj izjavi, utoliko to e tekst, iji prevod je priloen, razumeti veoma malo njih u smislu aludiranja na bilo kakav poseban nain na jevrejsko pitanje.28 Pismo ukazuje na prefinjenu dvostruku igru koju je Vajceker igrao tokom epizode deportacije. Vajceker je bio taj koji je pomogao da se zaustave dalja hapenja Jevreja, pretei papskim protestima, koje Paeli nije imao nameru da uini. Sada kada vie nije bilo hapenja, mogao je popustljivo da govori o papinoj spremnosti da uti. Ali ta je sa hiljadama koji su umrli? Paelijeva odluka da ne uini 16. oktobra, demonstrativni protest" u njihovo ime, osudila ih je. To je bila odluka koja je vie imala veze sa strahom od komunista" nego sa strahom od veih odmazda. U Berlinu, neimenovani zvaninik podvukao je znaajne reenice: Papa...ne...gurnu u demonstrativnu kritiku deportacije rimskih Jevreja... uradio sve to je mogue ak u ovoj osetljivoj stvari... Moe se rei da je ova stvar, tako neprijatna u pogledu nemako-vatikanskih odnosa, okonana.29 Ali, koliki je stvarno bio rizik od esesovske odmazde u odgovoru na papski demonstrativni" protest zbog deportacija 16. oktobra? Da li je bilo mogue da esesovci uu u Vatikan i da uhapse papu? HITLEROV PLAN DA KIDNAPUJE PAELIJA

171

Okupacione vlasti u Rimu nisu bile jedini Nemci koji su u jesen 1943. razmatrali posledice nasilne odmazde Vatikanu. Sam Hitler morao je da razmatra ovaj problem kao rezultat svog plana da zarobi Paelija i dovede ga u Nemaku. Dvadeset i estog jula 1943, Hitler je zlokobno primetio (govorei visokoparno u svom glavnom tabu): Otiao bih pravo u Vatikan. Mislite li da me Vatikan impresionira? Ba me briga.... Mi emo oistiti tu gomilu svinja.... Zatim emo se izviniti kasnije.... Ba me briga." vrst dokaz o planu da se kidnapuje Paeli nalazi se u posedu jezuita odgovornih za sluaj Paelijeve beatifikacije. On postoji u obliku afidavita koji je napravio general Karl Volf, nemaki oficir zaduen za plan. Volf je saoptio priu jezuiti, ocu Paulu Molinariju, uz odgovarajuu dokumentaciju, zajedno sa do sada neobjavljenim pismom, datiranim na 24. mart 1972.30 Godine 1943, Karl Fridrih Oto Volf, etrdesettrogodinjak, bio je vrhovni komandant SS i nemake policije u Italiji. Nekoliko dana posle okupacije Italije, 9. septembra, Volf je odleteo u Vuiju (Volf) jazbinu", Hitlerov glavni tab u Istonoj Pruskoj, kako bi raspravljao sa Firerom o okupaciji Vatikana i odvoenju pape Pija XII u Lihtentajn".31 Volf se seao da se Hitler razbesneo zbog onoga to je nazvao Badoljova izdaja" i izgovorio je strane pretnje" protiv Italije i Vatikana. Volf je zapisao sledei razgovor koji je imao sa Hitlerom 32: Hitler: Dakle, Volf, imam poseban zadatak za Vas, od znaaja za ceo svet, i to je lina stvar izmeu Vas i mene. O tome nikad ne smete da govorite ni sa kim bez moje dozvole, sa izuzetkom vrhovnog komandanta SS (Himlera) koji je sa tim upoznat. Razumete li? Volf: Razumeo sam, Fireru. Hitler: elim da Vi i Vae trupe, dok je u Nemakoj jo uvek snana reakcija na Badoljovo izdajstvo, to je mogue pre okupirate Vatikan i Vatikanski Grad, zatitite arhive i umetnika blaga koja imaju jedinstvenu vrednost i prebacite papu zajedno sa Kurijom, zbog njihove zatite, tako da ne mogu da padnu u ruke Saveznika i vre politiki uticaj. Prema vojnim i politikim razvojima dogaaja bie odlueno da li da ga dovedemo u Nemaku ili da ga smestimo u neutral-ni Lihtentajn. Kako brzo moete da pripremite ovu operaciju? 33 Volf je kazao da ne moe odmah da odgovori poto su ,,SS jedinice i policija ve u potpunosti zauzeti". Hitler je prema Volfovom zapisu, razoarano napravio grimasu. Rekao je generalu da e biti strpljiv, poto mu je potreban svaki vojnik na Junom frontu, ali u svakom sluaju eleo je da upotrebi SS jedinice za taj posao. Zatim je ponovo upitao Volfa: Koliko vremena vam treba da mi date procenu plana?" Volf je odgovorio, da uz elemente za procenu i obezbeenje vatikanskog blaga, on nije video kako bi mogao da izvri plan za manje od etiri do est nedelja. Na to je Hitler rekao: To je suvie dugo. Bitno je da mi javljate svake dve nedelje kako napredujete. Vie bih voleo da zauzmem Vatikan odmah." Volf je zapisao da je poslao est do osam linih izvetaja narednih nedelja, i da je proveo vreme pravei detaljna istraivanja stanja sigurnosti u Italiji. Poetkom decembra 1943, nastavio je, Hitler je ponovo navaljivao na njega da pokae svoj plan. U to vreme, Volf je obavestio tribunal, on je zamolio Vajcekera da ga povee sa nekim u Vatikanu. Izabrana linost bio je rektor nemakog koleda, jezuita Ivo Cajger. Cilj mojih razgovora bio je da se sprei deporta-cija pape i da se uveri Sveti otac da mu se nita loe nee desiti."34 Poetkom decembra, zabrinut da sazna kako su tekle pripreme, Hitler je ponovo pozvao Volfa. Volf je napisao da je kazao Fireru: Zavrio sam svoje pripreme za izvrenje vaeg tajnog plana protiv Vatikana. Mogu li da ukratko objasnim situaciju na terenu u Italiji pre nego to izdate konano nareenje?" Hitler mu je rekao da nastavi.

172

Volf je dao procenu stanja odanosti i morala u italijanskom narodu: pad simpatija za faiste, zamor od rata, mrnja prema Dueu, neprijateljstvo prema Nemcima, razaranje tkiva Italije, sve vei bes zbog nastavljanja rata. Zatim je doao na svoj najubedljiviji argument: Jedini neprikosnoveni autoritet koji je ostao u Italiji je Katolika crkva, koja ostaje vrsto neosvojiva ('saldamente strutturata' u italijanskom tekstu jezuitskog rukopisa), kojoj su ene Italije duboko odane, vrei, makako indirektno, veliki uticaj koji se ne sme potceniti uprkos injenici da mnogi od njihovih mueva, brae i sinova moda ne izgledaju naklonjeni kleru." Volf je dalje rekao Fireru, da e italijanski narod braniti svoju Crkvu po svaku cenu. U protekla tri meseca mog rada u Italiji, bili smo paljivi da ne postupamo grubo sa Italijanima, i shodno tome imamo diskretnu podrku (appoggio discreto) klera. Bez podrke Crkve, koja dri mase mirnim, ne bih mogao uspeno da obavljam svoj posao." Mir stanovnitva, rekao je, pomogao je junom frontu i iskljuio potrebu da se trupe povuku iz borbe. Hitler mu se zahvalio, a zatim zatraio da mu da iskreno miljenje o situaciji. Okanite se", rekao mu je Volf, vatikanskog projekta koji je roen iz razumljive uznemirenosti zbog Badoljove izdaje. Po mom miljenju okupacija Vatikana i deportacija pape stvorie krajnje negativnu reakciju u Italiji, i takoe kod nemakih katolika unutar otadbine i na frontu, kao i meu katolicima u svetu i u neutralnim dravama. Bie to reakcije koje e prevazii bilo kakvu privremenu korist koja bi se dobila politikom neutralizacijom Vatikana ili uzimanjem vatikanskog blaga."35 Adolf Hitler se saglasio sa ovim, i plan o kidnapovanju je naputen. Sve injenice ukazuju zato, da bi pokuaj da se napadne Vatikan i njegovi posedi, ili da se uhvati papa u odgovoru na papski protest, samo podstakao reakciju irom Italije to je moglo ozbiljno omesti nacistike ratne napore. I tako je ak i Hitler priznao ono to je Paeli izgleda ignorisao: da je najjaa drutvena i politika sila u Italiji u jesen 1943, bila Katolika crkva i da su njene mogunosti za nepokoravanje i pobunu bile ogromne. PAELIJEVO LITURGIJSKO UTANJE Ukratko, nemaki okupatori su garantovali ekstrateritorijalni status Vatikana i njegovih verskih zgrada oko Rima, a cena za to bila je pokornost i nemeanje" - utanje o nacistikim zloinima, ne samo u Italiji ve i drugde u okupiranoj Evropi. Kada je 16. oktobra poelo prikupljanje Jevreja, nemake okupacione vlasti bile su ipak ubeene da e Paeli, pre ili kasnije, morati da protestuje. Verovali su da bi neposredni papski protest mogao da bude u njihovu korist time to bi preduhitrio aktuelnu deportaciju i spiralu papskih protesta i reakcija post hoc, to bi se zavrilo zauzimanjem vatikanske teritorije od jedinica SS i graanskom reakcijom. Ali Paeli nije bio sklon da zvanino protestuje u bilo kojoj fazi protiv prikupljanja i deportacije rimskih Jevreja. Smatrao je, kao to je kazao Haroldu Titmanu, da bi protest ubrzao sukob sa esesovcima, i da bi to samo koristilo komunistima. Paelijevo utanje, drugim reima, nije bilo in kukaviluka ili straha od Nemaca. On je eleo da zadri status quo okupacije nacista sve dok grad ne oslobode Saveznici. Moda progonjen linim vizijama boljevikih zloina iz svoje prolosti u Minhenu, ili stranim nasiljem izvrenim nad Crkvom unutar Crvenog trougla" Rusije, Meksika i panije, bio je spreman da tolerie smrt hiljade rimskih Jevreja da bi spreio posledice komunistikog preuzimanja Rima. Postojao je, meutim, dublji propust u svemu tome, koji otkriva izvanrednu moralnu i duhovnu iaenost u njegovom papstvu. Paelijevo oklevanje nije bilo samo diplomatsko utanje u odgovoru na politike pritiske trenutka; bilo je to zauujue versko i liturgijsko utanje. Posle osloboenja Rima, pria se da je pourio na jevrejsko groblje da se tamo sam pomoli.36 Ali nije zabeleeno da je odrana ijedna javna molitva, niti da je zapaljena votivna svea, niti je otpevan psalm, niti lamentacija, niti De profundis (kao to je inio stojei

173

meu ruevinama San Lorenca), niti je misa obavljena u znak solidarnosti sa rimskim Jevrejima, bilo tokom njihovog uasnog iskuenja, bilo posle njihove smrti. Niti je bilo odgovarajueg objanjenja, izvinjenja ili ina kajanja do dananjeg dana (uprkos inicijativama Jovana Pavla II 1986. i 1998. o emu se raspravlja u poslednjem poglavlju ove knjige). Ova duhovna i moralna utnja naspram zloina izvrenog u srcu hrianstva, u senci ivota prvog apostola, traje do danas i svi katolici su u tome sauesnici. Liturgijska utnja ukazuje da Paeli nije imao iskreno duhovno bratsko oseanje za rimske Jevreje koji su bili njegovi susedi od detinjstva. Verujui, kao to to ine katolici, da su oni lanovi Hristovog mistinog tela, da evharistija ini Crkvu, morali su znati da ono to je uraeno ili nije, u njihovo ime, posebno od naslednika apostola, ima uticaja na sve njih. Kako se katolici mogu pomiriti sa injenicom da je biskup Rima propustio da odri jednu jedinu liturgiju za deportovane Jevreje Venog Grada"? Pa ipak, uvi za smrt Adolfa Hitlera, Adolf Bertram, u to vreme kardinal nadbiskup Berlina, svojom rukom naredio je svim upnicima svoje arhidijeceze da odre sveani Rekvijem u znak seanja na Firera i sve one lanove Vermahta koji su pali u borbi za nau nemaku otadbinu, zajedno sa najiskrenijim molitvama za narod (Volk) i otadbinu i za budunost nemake Katolike crkve".37 SVEDOENjE JEVREJA Ipak bilo je Jevreja koji su verovali u Paelija i koji su to inili i dalje. U utorak, 29. novembra 1945, Paeli se susreo sa oko osamdeset predstavnika jevrejskih izbeglica iz raznih koncentracionih logora u Nemakoj, koji su izrazili svoju veliku ast to mogu da se zahvale Svetom ocu lino, za njegovu velikodunost prema onima koji su progonjeni tokom nacistikofaistikog perioda". Mora se potovati pohvala koju su uinili ljudi koji su propatili progone i preiveli. I mi ne moemo umanjiti Paelijeve napore u ravni milosrdne pomoi ili njegovu podrku radu bezbrojnih katolikih vernika i laika koji su donosili utehu i bezbednost stotinama hiljada. Ali istovremeno, moramo uti i potovati glas Setimije Spicikino, jedine rimske Jevrejke koja je preivela deportaciju, koja je pronaena poto je dva dana leala na gomili leeva i koja se vratila u Rim 1945, u svojoj dvadesetpetoj godini. Govorei u jednom intervjuu na Bi-Bi-Siju 1995, ona je rekla: Vratila sam se sama iz Auvica. Izgubila sam majku, dve sestre, sestriinu i brata. Pije XII nas je mogao upozoriti ta e se desiti. Mogli smo da pobegnemo iz Rima i da se pridruimo partizanima. On nas je izruio pravo u nemake ruke. Sve se to desilo pred njegovim nosom. Ali on je bio antisemitski papa, progermanski papa. Nije hteo de preuzme ni najmanji rizik. I kad kau da je papa kao Isus Hrist, to nije istina. On nije spasao nijedno dete. Nita."38 Moramo prihvatiti da ova suprotna gledita o Paeliju nisu uzajamno iskljuiva. Teko je za katolika da optui papu, univerzalnog pastira, za prihvatanje Hitlerovih planova, iz bilo kojih razloga i u bilo kom stanju svesti. Ali jedna od najveih ironija Paelijevog papstva nalazi se upravo u njegovoj pastirskoj slici sebe samog. Na poetku i na kraju filma Aneoski pastir, kojim sam sebe promovie, kamera se fokusira na kip dobrog pastira koji nosi izgubljenu ovcu na ramenima. Parabola o dobrom pastiru u Jevanelju govori nam o obanu koji toliko voli svoje ovce da e sve da rizikuje, bez obzira na tekoe, da spase jednog lana svog stada koji se izgubio ili je u opasnosti. Na svoju venu sramotu, i na sramotu Katolike crkve, Paeli je prezirno odbio da prihvati rimske Jevreje kao lanove svog rimskog stada. 18. SPASITELJ RIMA

174

Dok su polako napredovali protiv Nemaca koji su pruali otpor na jugu Italije, Saveznici su 22. januara 1944. uspostavili mesto za iskrcavanje na obali u Anciju, juno od Rima, u nadi da e otvoriti drugi front. Bilo je mnogo pria da e se Nemci povui iz Rima da se bore protiv napadaa u brdima ka severu. Tako se Paeli opet zabrinuo da ne bi komunistiki partizani, koji su bili naroito jaki u okolini Rima, izveli prevrat poto Nemci napuste grad. Zahtevao je od Saveznika da moraju da uu u Rim, im odu Nemci. Ali on je imao jo jednu brigu koju je Frensis Darsi Ozborn 26. januara zapisao i poslao bez komentara, u London: Kardinal dravni sekretar me je pozvao danas da kae da se papa nada da nijedan savezniki obojeni vojnik nee biti meu onim malim brojem koji mogu biti smeteni u Rimu posle okupacije. On je pourio da doda da Sveta Stolica ne pravi razliku u boji koe, ali da se nada da e njegov zahtev moi da se ispuni.1 Vie se ni u vatikanskim dokumentima ni u amerikim vladinim arhivima ne pominju obojeni vojnici". Relator ili biograf Paelijevog predmeta za beatifikaciju, otac Peter Gumpel, vezuje Paelijev zahtev za sluaj Crne sramote" posle Prvog svetskog rata u Nemakoj, kada su nemake vlasti optuile okupacione crne francuske vojnike za silovanje i pljaku. Prema Gumpelu, Paeli je bio ubeen da su crni vojnici skloniji da siluju od belih vojnika; pontifeks je tavie verovao da je bilo dokaza upravo za takvo zloinako ponaanje amerikih crnaca dok su se Saveznici probijali kroz Italiju prema severu.2 Iskrcavanje na obalu kod Ansija nije se pokazalo uspenim i Saveznici nisu napredovali. Nemci su ostali u Venom gradu" dok su Saveznici nastavili svoje sporo krenje puta sa juga. injenica da te zime nije dolo do osloboenja pojaala je jo vie patnje i oaj u Rimu. Bilo je malo gasa, elektrike, ulja za loenje, ak je i pijae vode nedostajalo. Pre svega, bilo je malo hrane. Piui gospoi Makivan, Ozborn je opisao situaciju u Rimu kao neku vrstu sna koji se ponekad opasno granii sa morom".3 Cena hrane je ludovala na crnom tritu. Paeli je dozvolio korienje vatikanskih zaliha da bi umanjio najtee pogoene. Ozborn je pisao u London da Sveta Stolica obezbeuje 100.000 obroka dnevno po ceni od jedne lire po glavi. Pored ovih stradanja, bilo je mrtvih i ranjenih od saveznikog bombardovanja. Zatim je dola katastrofa od koje su se plaili svi Rimljani, a ne samo Paeli. Dvadeset i treeg marta, partizani su bombardovali etu nemakih vojnika koja je marirala niz Via Rasela u Rimu (mnogi vojnici bili su sredoveni porodini ljudi iz Tirola). Trideset i tri oveka su poginula. Sledee vee, Gestapo je po nareenju Hitlera, pokupio 335 Italijana, od kojih je sedamdeset bilo Jevreja, uglavnom iz rimskih zatvora, i ubio ih za odmazdu u Ardeatinskim peinama juno od grada. Ulazi u peine bili su zatvoreni dinamitom. Paelija su kritikovali zbog propusta da intervenie i sprei masakr; u to vreme osudili su ga partizani tavie zbog toga to nije uspeo da dovoljno snano osudi odmazdu. Sve do dananjeg dana, njegovi branioci odgovaraju da on nije mogao znati za Hitlerovo nareenje. Meutim, u 10.15 ujutro, posle bombakog napada, jedan zvaninik iz rimske optinske vlade posetio je kardinala Maljonea. Maljone je zabeleio njihov razgovor, piui i o sledeem: Jo se nita ne zna o odmazdama: ali se oekuje da e za svakog ubijenog Nemca deset Italijana biti pogubljeno."4 Tog dana L'Osservatore Romano" na svoj uobiajeni zamreni nain, osudio je akt terorizma, mislei na bombaki napad u Via Rasela. Poslepodne, kardinal koji je posetio zatvor Reina eli, obaveten je da su zatvorenici odvedeni na pogubljenje. On je pourio da to saopti papi. Paeli je pokrio lice rukama i zajaukao: To nije mogue, ne mogu da verujem."5

175

Izgleda da je Vajceker traio od Keselringa, glavnog vojnog komandanta u Italiji, da prestane ili da ogranii oekivanu odmazdu. Branioci Paelija tvrde da je papski posrednik izmeu njega i Nemaca, otac Pankracije Pfajfer takoe pokuao da se zaloi kod nemake komande.6 Dvadeset i estog marta, L'Osservatore Romano" je doneo lanak u kome se izraava sauee za ubijene nemake vojnike, a zatim aljenje za 320 (sic) osoba koje su rtvovane umesto krivaca koji su izbegli hapenje". Nemci su se alili na lanak, ukazujui da su rtve u svakom sluaju bile osuene na smrt (to nije bilo istina za sve njih); ali partizani su se takoe alili, jer su se u lanku saaljevali nacistiki neprijateljski okupatori, dok su se osuivali oni koji su se borili za slobodu Italije. S obzirom na Hitlerovu besnu reakciju na bombaki napad u Via Rasela i brzinu kojom je zahtevao odmazdu, malo je verovatno da bi bilo koja inicijativa koju bi preduzeo Paeli imala neki efekat. Ali pontifeks je poslao znak partizanima, ako im je to bilo potrebno, da on nema razumevanja za njihove metode. OSLOBOENJE Rim je osloboen 4. juna 1944, i papa Pije XII i bazilika svetog Petra i njegov trg postali su sredite slavlja za Italijane i za pobednike saveznike trupe. Poslednjih nedelja pre odlaska Nemaca, Paeli je konano uspeo da se izbori za status otvorenog grada Rima, i otuda mu Rimljani pripisuju zaslugu to grad nije bio vie bombardovan i to nije bilo razarajuih ulinih borbi (kao to je Musolini zahtevao preko radija iz svoje marionetske republike Salo na severu). Paelija su na sve strane pozdravljali kao defensor civitatis, spasitelja grada. Bio je proglaen, kako je to rekao Karlo Falkoni, za najnadahnutijeg moralnog proroka pobede". Ali komunisti su se takoe pojavili sa dosta ugleda i prilino sledbenika irom Italije. Osloboenje nije prolo bez tekoa. Bilo je odmazdi za saradnju sa neprijateljem; komandant zatvora Reina eli pretuen je veslima na smrt i baen u Tibar. Rabina Izraela Colija koji se sklonio u Vatikan i koji e biti Paelijev najvei jevrejski podravalac u narednim godinama, estoko su napali oni koji su ga optuili da je napustio svoju dunost. O suoavanju na ulici izmeu Colija i njegovih jevrejskih protivnika svedoio je ameriki dopisnik Majkl Stern: Laiki ef jevrejske zajednice doao je do mene. Ovaj ovek je napustio svoj narod u vreme nude", rekao je. On vie nije na rabin." Rabin Coli me je gledao moleivo. On zna da je moje ime bilo na vrhu spiska Gestapoa onih Jevreja koje treba likvidirati. Kakvo bi dobro mogao doneti svom narodu mrtav?" Novi rabin je imenovan za rimsku sinagogu, ali je Coli odbio da ode. Bitka se nije zavrila sve dok Coli, u jednom od velikih jevrejskih skandala, nije preao u katolianstvo.7 Spisak linosti kojima je Vatikan sada nudio diplomatsku zatitu bio je obrnut. Slovaki poslanik, potom nemaki i japanski amabasadori, Vajceker i Harada, preselili su se u Vatikan, zauzimajui mesta britanskog, amerikog, poljskog i ostalih ambasadora. Broj britanskih vojnika, uglavnom odbeglih ratnih zarobljenika koji su se krili u Vatikanu ili u papskim zgradama u gradu, zamenjen je nemakim vojnicima koji su izbegli iz logora june Italije. Paeli je davao mnoge dnevne audijencije za vojnike i pokazivao se sa loe Svetog Petra. Osim kritikog stava partizana, nije bilo ni nagovetaja kritike njegovog dranja u to vreme; stizala su mu samo estitanja i zahvalnost. Ponovo, bezbrojni stranci su odlazili sa utiskom o njegovoj izvanrednoj harizmi. Britanski romansijer Ivlin Vo, koji je bio vojni kapetan u Rimu posle osloboenja, pisao je kasnije:

176

Oseao sam da su bili u linoj vezi sa ovekom od velike vanosti, jednim od njih, iako sasvim razliitog od njih... Nikad nisam uo da je iko ko je bio u njegovom prisustvu kasnije govorio cinino o Piju XII. To je kombinacija ljudskog genija i Boanske milosti.8 Nedeljama se u saveznikim krugovima govorilo o vraanju itavog Rima papstvu; o davanju papi njegovog vlastitog aerodroma ili barem proirenju teritorije Vatikana. Vatikanske organizacije za pomo donosile su hranu u Rim sa raznih strana Italije motornim amcima sa papskom zastavom koja se vijorila sa njihovih jarbola; bilo je glasina o ponovnom obnavljanju papske flote".9 Sve ove prie o obnovi papske svetovne vlasti bile su prazne. Kada se zavrio kopneni rat, Paelija nisu konsultovali o posleratnom ureenju Evrope. Ali velike linosti Zapadnog sveta reale su se jedna za drugom da se sa njim sastanu. Meu njima su bili Vinston eril i arl de Gol. Herold Makmilan, budui premijer Britanije, tada glavni savezniki politiki savetnik za Italiju, ostavio je izuzetan opis svoje audijencije. Paeli je, pisao je, izgledao pogruen, sa umom koji je kao ptica leteo od jedne teme do druge". Makmilan je promrmljao ohrabrujue kratke reenice kao detetu", i zakljuio je da je papa sveti ovek, veoma zabrinut, oito sasvim nesebian i svetaki - istovremeno patetina i ogromna figura".10 Paeli je mogao na prvi pogled izgledati patetian nekom britanskom posetiocu, ali on se u to vreme ponaao egzaltirano i kao autokrata bez presedana. Ne dugo posle osloboenja Rima, dravni sekretar kardinal Maljone je umro i Paeli je preuzeo njegove dunosti. Sada vie nije bilo potrebno da se savetuje na bilo kom nivou. Paeli je u to vreme rekao Tardiniju: Ne elim kolege, ve ljude koji e da sluaju!"11 Pije XII", pisao je Tardini, bio je veliki Usamljenik... Sam u svom radu, sam u svojoj borbi."12 Ovo je bila Paelijeva svakodnevna satnica posle rata. Ulazio je u svoj kabinet u 8.50 ujutro. Tano u minut do devet pritiskao je dugme na podu sa svojim stopalom u crvenoj papui, da pozove Tardinija. U 9.14, pozivan je Montini koji je odlazio posle etrnaest minuta. Tano u 9.23, zapoinjale su dnevne audijencije. U posleratnim godinama, Paeli je nerado gubio i jednu sekundu vremena. Sve je radio prema propisu i u skladu sa svojim krutim rasporedom. U 6.30 poslepodne, dva slubenika bi ula kod pape sa dokumentima i prepiskom koji su zahtevali papski potpis. U razgovoru koji se tada vodio, nije smelo da bude ni traga saveta od potinjenih; pitanja nisu bila dozvoljena.13 Tardini je svedoio da ukoliko se Paeliju nije sviao nain na koji je neki dokument bio sastavljen, vratio bi ga bez objanjenja. Odbio je da potpie dokument u kome je bila ak i najmanja greka, ukljuujui nepravilno paciranje na poetku odeljka. Administracija papske kancelarije bila je poznata po izuzetnoj nekolegijalnosti i odsustvu meusobnog dogovaranja, iako pontifeksu nikada nije nedostajao arm i velika ljubaznost. Jednog dana Paeli je izgubio knjigu koja mu je odmah bila potrebna", ispriao je vatikanski inovnik na tribunalu za beatifikaciju. Poslao je po svog sekretara, oca Hentriha, nagovetavajui da ju je potinjeni zaturio. Vikao je na njega: 'Svugde sam gledao i izgubio sam mnogo vremena u traenju.'" Prema izjavi svedoka, Paeli je, meutim, bio svestan da je otac Hentrih bio ustravljen od ovih rei, pa se ubrzo smirio i potraio ga u njegovoj kancelariji. Kleknuvi na kolena pred svetenikom, Paeli je zamolio svog potinjenog za oprotaj zato to ga je povredio. Otac Hentrih je bio toliko okiran da se rasplakao.14 Dogaaj pokazuje da Paeli nije popustio ni za jednu jotu u svom potovanju vremena, niti da je obeshrabrivao poniznu potinjenost vatikanskih inovnika prema njegovoj linosti. Od tog vremena pa nadalje, vatikanski zvaninici su telefonske pozive od Paelija primali na kolenima.

177

PAELI I MAARSKI JEVREJI Uz neposredne probleme u Italiji, mnotvo zadataka u vezi s ratom oduzimalo je Paeliju vreme. Posle nacistike okupacije Maarske, marta 1944, Ajhman je lino preuzeo posao oko plana za Konano reenje 750.000 Jevreja uz pomo tri hiljade maarskih policajaca. Izmeu 23. marta, kada je postavljena nova vlada pod okupacijom, i 15. maja, kada su zapoele masovne deportacije Jevreja iz provincija, papski nuncije u Maarskoj, Anelo Rota, esto je obilazio ministre u vladi, u ime Jevreja. Petnaestog maja, Rota je podneo notu vladi osuujui postupak prema Jevrejima. Kancelarija apostolskog nuncija ... ponovo zahteva od maarske vlade da prekine svoj rat protiv Jevreja izvan granica propisanih zakonima prirode i Boijim zapovestima, i da izbegne svaku akciju zbog koje bi Sveta Stolica i savest itavog hrianskog sveta morali da protestuju." Prema nauniku koji se bavio maarskim jevrejskim genocidom, Randolfu L. Bremu, nota je od velike vanosti u analima Vatikana jer je to bio prvi zvanini protest protiv deportacije Jevreja koju je podneo papin predstavnik.15 Nota je bila diplomatskog karaktera, naglaavajui, kao to je ukazao jo jedan istraiva holokausta, Helen Fejn, da nijedan predstavnik Vatikana nikad nije javno rekao katolicima da ne smeju da sarauju zato to Nemci ubijaju Jevreje sistematski i potpuno i da je ubistvo Jevreja greh."16 Sm Paeli je bio pod pritiskom da osudi deportaciju maarskih Jevreja od samog poetka nemake okupacije te zemlje. Dvadeset i etvrtog marta, ameriki Odbor za ratne izbeglice zalagao se kod Paelija preko apostolskog delegata u Vaingtonu; Harold Titman, ameriki predstavnik u Vatikanu, molio je Paelija 26. maja da podseti maarske vlasti na moralne implikacije masovnog ubistva bespomonih ljudi, ena i dece"; bilo je i drugih molbi, takoe, od jevrejskih voa u Palestini, preko apostolskog delegata u Kairu, da pontifeks upotrebi svoj veliki uticaj... da sprei avolski plan da se istrebe maarski Jevreji".17 Takoe, u maju 1944, dva slovaka Jevrejina pobegla su iz Auvica i izvestila da se logor smrti priprema za maarske Jevreje. Izvetaj je konano naao put do ruku monsinjora Anela Ronkalija, papskog nuncija u Istambulu, budueg pape Jovana XXIII, i odatle je poslat u Vatikan i predsedniku Ruzveltu u Vaington. Krajem juna, vajcarska tampa je poela da izvetava o uasima deportacije maarskih Jevreja. Dvadeset i petog juna, Paeli je konano telegrafisao maarskom predsedniku Hortiju, molei ga da upotrebi svaki mogui uticaj kako bi zaustavio patnje i muenja koje podnose bezbrojni ljudi samo zbog svoje nacionalnosti ili rase".18 Narednog dana, predsednik Ruzvelt je poslao poruku preko vajcarske maarskoj vladi, zahtevajui da odmah prekine deportaciju Jevreja ili e snositi posledice. Istog dana, Horti je obavestio svoj krunski savet da okrutnosti deportacije" moraju odmah da se zaustave.19 Prvog jula, Horti je telegrafisao Paeliju potvrujui da e on uiniti sve to je u njegovoj moi da prevladaju zahtevi hrianskih humanitarnih principa". Deportacije su se, ipak, nastavile do devetog jula. Meutim, tog dana, najvei broj oblasti u Maarskoj bio judenrein - osloboen od Jevreja.20 Lov na Jevreje i deportacije nastavili su se pod Ajhmanovim rukovodstvom, ali je hiljade maarskih Jevreja u Budimpeti spaseno posebnim akreditivnim pismima koje je pribavila Sveta Stolica i obezbeivanjem skrovita u katolikim domovima i verskim kuama. Evo jednog svedoenja: Tokom jeseni i zime 1944, nije praktino bilo nijedne ustanove Katolike crkve u Budimpeti gde progonjeni Jevreji nisu nali utoite."21 U isto vreme, Randolf L. Brem tvrdi: Uspeh Hortijeve zakasnele akcije je jo jedan dokaz koji pokazuje da su nemaki zahtevi za Konano reenje mogli da budu odbijeni ili sabotirani ak i posle okupacije. Da su se Horti i maarska vlada zaista brinuli za sve svoje graane jevrejske vere, mogli su da odbiju saradnju."22 Prema

178

studiji istraivaa holokausta, Davida ezaranija, izmeu 15. maja i 7. jula, 437.000 Jevreja je prikupljeno i poslato u kompleks logora za sabiranje i istrebljenje, Auvic-Birkenau u Gornjoj leziji. Od onih koji su odabrani za rad, samo je nekoliko hiljada preivelo.23 Paelijeve inicijative u Maarskoj i drugde doprinele su, bez sumnje katolikim spasilakim naporima. Ali njegov protest je stigao suvie kasno da sprei da gotovo pola miliona Jevreja bude deportovano iz provincija. tavie, do samog kraja, on je odbijao da imenuje naciste ili Jevreje. Konano, mora se priznati da su zajedno sa hrabrim nuncijem Rotom, obini vernici, kler i laici, radei pojedinano ili u malim grupama, bez Paelijeve podrke, bili u velikoj meri odgovorni za katolike spasilake napore u Budimpeti, tokom leta 1944. Meutim, raniji protest od vie vlasti, mogao je da ima znaajnog dejstva. PAELI SE BORI PROTIV ITALIJANSKOG KOMUNIZMA Politika situacija u Italiji zasenila je sve Paelijeve brige 1945. Sa padom faistikog pokreta, Italija se nala u potrazi za novim drutvenim i politikim identitetom. Dva vodea, uglavnom nestvarna modela nudila su se italijanskom narodu. Na jednoj strani nalazila se promoskovska italijanska Komunistika partija, koja je oboavala Staljina i videla sebe kao pravog branioca drutvene pravde i kao autentinog pobednika nad faizmom. Na drugoj strani bila je primamljiva demokratija slobodnog preduzetnitva amerikog tipa, koja je veliala individualizam, potroako drutvo i ameriki nain ivota. Sa velikim brojem amerikih vojnika u zemlji, Italija je bila preplavljena amerikom odeom, filmovima, popularnom muzikom, pivom, cigaretama, vakaim gumama i koka-kolom. Uz pomo amerike vlade, asopis Riders Digest" bio je slan u pola miliona porodica u Italiji. Javno prezirui ove strane modele (komuniste pre svih), Paeli se zalagao za treu opciju mogunost da se Italijani pridobiju za katoliku obnovu prema pontifeksovoj viziji Crkve. Za Paelija, najbolji od svih moguih svetova bio je panski model vrste korporativne katolike drave (to jest, vostvo zasnovano na odabiru, a ne na izborima), partnerstvo izmeu dva suvereniteta, svetovnog i duhovnog, oba katolika i lojalna pontifeksu. Uprkos Frankovoj spremnosti da nametne svoju volju Crkvi, Paeli je odlikovao Kaudilja najveim vatikanskim ordenom, Vrhovnim redom Hrista.24 Hodoasnici koje je finansirao Franko vikae na Trgu svetog Petra: panija za papu." A Paeli e uzvratiti: I papa za paniju." Ali sloena situacija u Italiji posle pada faizma, onemoguavala je bilo koji od ovih snova, i pored stalnog postojanja Lateranskih sporazuma, koji su obezbeivali Katolikoj crkvi privilegovan poloaj u italijanskom ustavu. Umesto toga, Paeli je traio da manipulie novoformiranim Hrianskim demokratama, koji su pod rukovodstvom Alida de Gasperija, postali centar sakupljanja protiv komunista. Hrianske demokrate nisu bile konfesionalna politika stranka u smislu stare Partito popolare pod don Luiijem Sturcom (rasputena na nagovor Pija XI 1923) ili nemake Stranke centra (rasputene na Paelijev zahtev 1933). Oni su rasli pod pokroviteljstvom Paelija, uz podrku Katolike akcije, uz pomo energije klera i vernika, i izvanrednog broja glasaa koji su se bojali komunista. U svojoj Boinoj radio-emisiji 1944, Paeli je mrzovoljno i oprezno dao demokratiji svoj blagoslov.25 Prvo je citirao svog prethodnika Lava XIII, doputajui da Katolika crkva ne osuuje nijedan oblik vladavine, ukoliko je ona prilagoena dobrobiti graana."26 Onda je ukazao na opasnosti od demokratije kao beslovesne vladavine masa", izjavljujui da je demokratija nezamisliva bez pokroviteljstva Katolike crkve: Crkva prenosi tu natprirodnu snagu milosti koja je potrebna da se sprovede apsolutan poredak koji je ustanovio Bog, taj poredak koji je krajnja osnova i rukovodea norma za svaku demokratiju." Ovde nije bilo hrianskih argumenata da podupru ideal kulturnog, verskog i politikog pluralizma. Nije bi-

179

lo istraivanja drutvenog katolianstva i potrebe za sloenom mreom zajednica koje bi trebalo da obogate prostor izmeu drave i pojedinca. Zavrio je svoju poruku reima posebne zahvalnosti SAD, za veliku pomo koju su pruile, uprkos izvanrednih tekoa u transportu." Paelijev slabaan ustupak demokratiji nije doao prerano, jer su tu bili drugi kao De Gaspari koji su istupali napred Robert uman u Francuskoj i Konrad Adenauer u Nemakoj - i koji e predstavljati ideale i aspiracije Hrianske demokratije u novoj Evropi. Za Paelija je demokratija vodila ili ka sumnjivim vrednostima SAD, koje je na mnogo naina odbacivao uprkos njihovom korisnom bogatstvu, ili ka razliitim socijalizmima, koje je smatrao prethodnicima komunizma. Bio je ubeen da su SAD zastupale opasan relativizam koji sadri u sebi sve vrste verovanja, denominacija ili afilijacija, ukljuujui protestantizam i slobodno zidarstvo. Ameriki besramni materijalizam, po Paelijevom vienju, predstavlja protivteu ateistikom materijalizmu Sovjetskog Saveza. Meutim, pragmatino posmatrano, izbor izmeu dva velika posleratna bloka znaio je pristajanje ili protivljenje komunizmu. Odvojena od Jugoslavije kratkom razdaljinom preko Jadranskog mora, Italija je bila u prvoj liniji podele istokzapad; neprijatelj je bio pred kapijama, a Paeli se bojao neposrednog komunistikog prevrata u Italiji, posle ega bi dolo do muenitva Katolike crkve. Otuda je on bio naglaeno na strani Zapada kao manjeg od dva zla, to e mu doneti ironian naziv Kapelan Severnoatlantske alijanse". Nije davao ni najmanje ustupke italijanskim komunistima, uprkos injenici da je voa Komunistike partije Italije, Palmiro Toljati, barem javno, odbacio nasilje. Gledite Vatikana, gde su se dogaaji u Istonoj Evropi neposredno i brino pratili, bilo je da su komunisti govorili jedno kada su teili vlasti, a radili sasvim drugo kada su je zadobili. Isto je vailo i za socijaliste. Tako, posle obrazovanja posleratne italijanske ustavotvorne skuptine, pre optih izbora (monarhija je bila ukinuta referendumom, sa Paelijevim svesrdnim odobravanjem), stvoren je pragmatian savez izmeu SAD, italijanskih hrianskih demokrata i pape Pija XII - da se sprei, kako se govorilo, da Kozaci i Staljin postave logor na Trgu svetog Petra". Ubeen da je privlanost komunista bila posledica brojnih lokalnih organizacija, Paeli je prihvatio pomo Luiija Gede, koji je kontrolisao masovni pokret Katolike akcije i koji je osnivao katolika izborna udruenja pod nazivom comitati civici (civilni komiteti) u nadmetanju sa komunistikim elijama. Geda je bio producent Paelijevog ratnog propagandnog filma: Pastor Angelicus, i zato je bio pogodna linost da blisko radi sa pontifeksom i da vodi kontrapropagandne aktivnosti Katolike akcije. Dvadeset hiljada pripadnika comitati civici postali su agenti za regrutovanje za hrianske demokrate i igrali su sutinsku ulogu u izbornoj kampanji 1948, poto su komunisti izbaeni iz prve koalicione vlade. Izbore 1948, gde se vodila borba izmeu Hrianske demokratske koalicije i Popularnog fronta komunista i socijalista, Paeli je okarakterisao kao borbu za hriansku civilizaciju". Paeli je obezbedio 100 miliona lira iz svoje line banke, Instituto per le Opere di Religione (osnovane 1942), sumu novca koju je dobio od prodaje vika amerikog ratnog materijala, namenjenog Vatikanu da se potroi za antikomunistike aktivnosti.27 Dvanaest meseci pre izbora 18. aprila, SAD su ubacile 350 miliona $ u Italiju za pomo i u politike svrhe. Na zahtev Paelija, katolicima je reeno da je njihova graanska dunost" bila da glasaju. Kardinal Tiseran je izjavio da komunisti i socijalisti ne mogu da prime sakramente; u stvari, rekao je da oni ak ne mogu ni da se hrianski sahrane.28 Pred izbore predvialo se nasilje, ak i graanski rat. Dozef Vol, irski ambasador pri Svetoj Stolici, imao je audijenciju kod Paelija 26. februara 1948, sedam nedelja pre izbora, i zapazio je da je pontifeks zaista izgledao vrlo umorno i po prvi put, video sam ga u

180

raspoloenju najdubljeg pesimizma". Paeli je bio pogrbljen, gotovo fiziki ophrvan teinom sadanjeg tereta... neposredne opasnosti po Crkvu u Italiji i itavoj Zapadnoj Evropi."29 On je zapitao diplomatu: Ako oni dobiju veinu, kako ja mogu da upravljam Crkvom onako kako to Hrist od mene trai?"30 Vol je odgovorio da, ako stvari krenu loe po pontifeksa, on e uvek biti primljen sa dobrodolicom u Irskoj. Na to je Paeli skoio: Moje mesto je u Rimu, i ako to bude volja Boanskog Gospodara, spreman sam da se za njega rtvujem u Rimu." Osamnaestog aprila, izbori su odrani uz maksimalno uee biskupa, klera, vernika i seminarista irom Italije. Slogan Hrianske demokratije, koji odzvanja Duhovne vebe Ignacija Lojole, bio je Ili za Hrista ili protiv Hrista". Ildefonso uster, uvaeni kardinal biskup Milana, rekao je vernicima da je borba izmeu Satane i Hrista i njegove Crkve ula u akutnu kriznu fazu".31 Uoi izbora, nadbiskup enove, uzepe Siri, rekao je svojoj dijecezi da je smrtni greh" ne glasati, da je glasanje za komuniste nespojivo sa onim ko je katolik", i da ispovednici ne treba da daju oprotaj onima koji se nisu drali njegovih uputstava".32 Snage SAD prikazale su svoju mo, iskrcavajui tenkove namenjene Grkoj, u Napulju. Frenk Sinatra, Bing Krozbi i Gari Kuper napravili su posebne radio-emisije za italijanski narod, podseajui oboavaoce svojih filmova da e rezultat izbora pokazati razliku izmeu slobode i ropstva". Paelijev strah je, kao to se pokazalo, bio neosnovan: rezultat glasanja bio je pobeda Hrianske demokratije sa 48,5 procenata glasova od 90 % izalih na izbore. Stranka e vladati italijanskom politikom scenom sledeih trideset i pet godina. Narodni front komunista i socijalista obezbedio je 31% glasaa. Ali pretnja od nasilja ostala je da visi u vazduhu. Posle neuspelog pokuaja ubistva komunistikog voe Toljatija na Siciliji, 14. jula, komunisti su sazvali generalni trajk, to je podstaklo ameriku ambasadu da preko Gede, ubaci sredstva u katolike sindikalne organizacije.33 Paeli je pobedio, ali Vatikan je bio skrajnut. Postoji dokaz da je u avgustu 1948, kardinal Frensis Dozef Spelman otiao sa vatikanskom molbenom inijom generalu Dordu Maralu, zaetniku Maralovog plana da se oporave privrede i konsoliduju antisovjetske snage u Zapadnoj Evropi sa sumom od 12 milijardi $.34 Prethodne godine, Paeli je podrao Maralov plan odobravajui pozitivan lanak u ,,Quotidiano" koji je napisao Montini, zamenik dravnog sekretara.35 Prema pisanju Spelmanovog biografa Dona Kunija, ameriki kardinal je obavestio Paelija u tajnom memorandumu da je kao rezultat njegovog sastanka sa Maralom, amerika vlada tajno pustila ogromne sume 'crnog novca' za Katoliku crkvu u Italiji".36 Avgust 1948. bio je period rastue napetosti izmeu Zapada i Sovjetskog bloka. Pravio se berlinski vazduni most (kao protivmera blokadi kopnenih puteva u zapadne sektore), a trei svetski rat izgledao je neizbean s obzirom na rastui ameriki nuklearni arsenal. Za godinu dana, Sovjetski Savez je takoe imao atomsku bombu i uspeno obavio prvu probu u septembru 1949. Pet godina ranije, Paeli je izrekao opomenu protiv razorne upotrebe nuklearne energije u jednom obraanju Pontifikalnoj akademiji nauka (izabrana grupa meunarodnih naunika kojima je Sveta Stolica ukazala ast i koje je finansirala), dve godine pre nego to je atomska bomba baena na Hiroimu. Treeg avgusta 1948, Komitet za neamerike aktivnosti pozvao je Vitakera ejmbersa, urednika magazina Times" da svedoi o amerikim zvaninicima koji su bili poznati kao komunisti: on je meu ostalima imenovao Aldera Hisa, biveg zvaninika Stejt departmenta. To je bio poetak lova na komuniste koji je vodio senator Do Makarti. Vitezovi Kolumbusa, jedno muko katoliko udruenje, saraujui sa radio buskupom" Fultonom inom i kardinalom Spelmanom, podrali su Makartijev antikomunistiki krstaki pohod. Vitezovi su prikupili dolare istine" za Radio Slobodnu Evropu i sa biskupom inom sakupljali sredstva za

181

Vatikan. Tokom pedesetih u SAD je za Svetu Stolicu sakupljeno otprilike 12,5 miliona dolara.37 U meuvremenu, dolo je do predloga jedne kurijalne linosti u usponu, Alfreda Otavijanija, koga je podravala Civilt Cattolica", da vlada Italije treba zvanino da zabrani Komunistiku partiju. Paeli je instinktivno bio protiv toga. Preduzeti takvu akciju znai ohrabriti revoluciju", pripisuje mu se da je rekao, i to bi bilo nezamislivo u svetlu demokratskih procedura."38 Ipak, bio je spreman da uradi sledeu najbolju stvar izdajui dekret 2. jula 1949, da nije zakonito da se katolici upisuju kao lanovi Komunistike partije. Nije bilo zakonito da se objavljuju i piu lanci u kojima se zalae za komunizam; i nije bilo zakonito da svetenici daju svete sakramente bilo kome ko ini navedeno.39 Dekret je obavezao vernike Italije, jasno stavljajui do znanja da se ne moe biti katolik i komunista, i upozorenje je bilo upravljeno ne samo Italijanima ve i ka-tolicima Istone Evrope. Dekret nije doveo do pada Komunistike partije Italije, niti je uticao na komunistike glasove narednih godina, ali je verovatno bio snana moralna brana da se stanje ouva. KATOLIANSTVO U ISTONOJ EVROPI Ogromna odgovornost koja je leala na Paeliju krajem etrdesetih, kako to opisuje Dozef Vol, bila je delimino posledica Paelijevog straha da Italija moe pretrpeti razaranja slino paniji tokom graanskog rata. U isto vreme, bio je svestan sudbine Katolike crkve u Istonoj Evropi, pod Staljinovom izmom. Pogled iz Apostolske palate na ove zemlje sa brojnim katolikim stanovnitvom - Poljska, Slovaka, Litvanija, Maarska - bio je nerazreivo mraan, ukazujui na slinu budunost ostalih istonoevropskih drava, ukoliko se komunizam ne zaustavi. Izdajui dekret o ekskomunikaciji, Paeli je objavio rat komunizmu gde god je on bujao. Ta odlunost - kasnije e biti ublaena pod Pavlom VI i njegovim dravnim sekretarom, kardinalom Agostinom Kazarolijem - naslutila je i uspostavila, trideset godina kasnije, duboke veze sa jednako nepomirljivim nadbiskupom Krakova Karolom Vojtilom, buduim Jovanom Pavlom II. Paeli nije video mogunost prilagoavanja ideologiji koja je sistematski prihvatala i propovedala ateizam, diktaturu proletarijata, klasni rat, ukidanje privatnog vlasnitva (koje je za moderne pape podsticalo porodine vrednosti), ideologiji koja je odbijala postojanje duhovne i besmrtne due". Stav komunista prema katolianstvu nije bio nita manje neprijateljski. U oima istonoevropskih marksistikih vlada, katolianstvo je bilo snaga koja je izazivala podele; ohrabrivalo je lenjost, graanske stavove i nepravdu. Katolike su optuivali da su bili na strani nacista tokom rata. estina sa kojom je katolianstvo napadano razlikuje se od zemlje do zemlje, idui od neznatne represije do nametenih suenja, hapenja, muenja i ubistava. Meutim, sveukupna politika bila je da se ukloni ispovedanje vere, da se zabrani versko obrazovanje, da se stavi van zakona versko izdavatvo i mediji, da se onemogui prijavljivanje za svetenike. Istovremeno, obrazovanje u kolama naglaavalo je nauni materijalizam, ismevalo religiozno verovanje i sistematski propovedalo ateizam. Crkva je bila suoena sa munom dilemom. Da li je bolje praviti kompromise sa ovim reimima kako bi se ouvala struktura sa kojom se moe preiveti i nadati boljim vremenima? Ili bi bilo bolje odupreti se, protestovati, sukobiti se, rizikujui unitenje? U Nemakoj tridesetih godina, Paeli je napravio izbor dok se Hitlerova partija tek uzdizala do moi i dok joj se moglo suprotstavljati. Paeli je od samog poetka vodio Katoliku crkvu u Nemakoj u kompromis, pomaui legalno Hitleru da postane diktator. U istonoj Evropi, krajem '40-ih, marksistiki reimi bili su gotova stvar, uz podrku ogromne vojne i totalitarne moi

182

Sovjetskog Saveza. Nada u bolje dane izgladala je kao nemogui san. Meutim, ovaj put Paeli je podrao nepopustljivu odbojnost crkve pred sovjetskim komunizmom. Nije moglo biti dogovora. Dogaaj sa Jozefom Mindsentijem u Maarskoj, ilustruje teke odluke koje su stajale pred Paelijem dok je razmiljao o Istonoj Evropi pod komunizmom. Dogaaj otkriva, iz dananje perspektive posmatrano, trajnu moralnu snagu i ugled onih koji su izabrali da se suprotstave komunizmu zbog njegovog neprijateljstva prema hrianstvu. Krajem 1945, u Maarskoj su odrani slobodni izbori. Konzervativna demokratska stranka dobila je veinu i formirala vladu. Meutim, posle talasa inflacije, komunisti su izvrili prevrat i zaveli vladu terora, podrani okupatorskom Crvenom armijom. Jozef Mindsenti je postavljen za biskupa marta 1944, poto su nacisti pokorili Maarsku. On je otvoreno osudio naciste koji su ga bacili u zatvor, a zatim je osudio ruske neprijatelje zbog njihovog napada na crkve. Paeli je odobrio otvoreni stav novog biskupa. Oktobra 1945, on je postavio Midsentija za primasa itave Maarske i zamolio ga da doe u Rim. Narednog meseca, Mindsenti je s mukom stigao u Bari, odakle je autobusom doputovao u Vatikan. Pria se da je Paeli prekinuo svoje duhovne pripreme za Advent, kako bi ga primio. Mindsenti je pisao u svojim memoarima da je oduvek cenio Pija kao vrhunsku linost"; sada je mogao sam da se uveri kako nam je Bog dao ljubaznog Svetog oca". Mindsenti je rekao pontifeksu kako mu je drago to je Rim bio poteen najgorih posledica rata, a Paeli je kazao: Zar vi koji ste toliko mnogo patili, jo uvek imate snage da se tome radujete?" Na kraju audijencije, Paeli je kazao Mindsentiju da e ga proizvesti za kardinala. Ugarski primas, koji je bio star 54 godine, ponovo je putovao u Rim u februaru 1946, na ceremoniju. Dok je Paeli stavljao crveni eir na Mindsentijevu glavu, rekao je: Meu trideset i dva (nova kardinala) vi ete biti prvi koji ete doiveti muenitvo iji je simbol ova crvena boja".40 Nasuprot svojoj pomirljivosti prema nacistima u Nemakoj tokom tridesetih, Paeli je sada otvoreno zagovarao otpor do smrti. Sa Paelijevim blagoslovom, Mindsenti je postao sredite opozicije reimu, ne pravei razliku izmeu verskog i politikog katolianstva. Mindsenti je osudio komunistiki reim kao najgori u maarskoj istoriji. Posle propagandne kampanje protiv njega u medijima koje je kontrolisala vlada, Mindsenti je uhapen na Boi 1948, pod optubom saradnje sa nacistima, pijuniranja, izdaje i pronevere. Nijedan od navoda nije bio istinit. Kardinal je bio duevno i fiziki muen, svaki dan prebijan gumenim palicama, sve dok nije potpisao neku vrstu priznanja. Treeg februara 1949, zapoeo je montirani proces. Ujedinjene nacije su osudile ovaj proces, a to je javno uinio i Paeli. Lane optube, o kojima se u potpunosti izvetavalo na Zapadu, uasnule su katolike irom sveta. Mindsenti koji je oigledno bio drogiran (navodno actedronom za koji se kae da otupljuje psihiki otpor") priznao je sve optube i posle trodnevnog suenja osuen je na doivotnu robiju. Nedelju dana posle suenja, Paeli se obratio kardinalima u Vatikanu: Smatramo naom posebnom dunou da igoemo kao potpuno lanu tvrdnju koja je izreena tokom suenja, da je itav spor bio u tome to je ova Apostolska stolica, u nameri da podstakne plan za politiku dominaciju nad narodima, dala preporuke da se suprotstavi Republici Maarskoj i njenim upravljaima; na taj nain, sva odgovronost bi pala na ovu istu Apostolsku stolicu. Svako zna da se Katolika crkva ne rukovodi svetovnim motivima, i da ona prihvata bilo koji i svaki oblik graanske vlasti pod uslovom da on nije u suprotnosti sa boanskim i ljudskim pravima. Ali kada je on u suprotnosti sa tim pravima, biskupi, a i sami vernici moraju po vlastitoj savesti

183

da se suprotstave nepravednim zakonima.41 To su bile borbene rei, sasvim razliite od bilo kog obraanja katolikim biskupima i vernicima u Nemakoj tridesetih godina. Meutim, one nisu imale uticaja na maarski episkopat. Mindesentijeva braa biskupi, popustili su 22. jula 1951, i zakleli se na lojalnost reimu pod svetlom medijske javnosti. Maari koji su javno ispovedali svoje katolianstvo bili su suoeni sa otkazima. Verski redovi bili su rasputeni i njihovi lanovi isterani iz svojih samostana i konvenata. Katolikoj crkvi data je novana pomo iz njenih ranijih vlastitih fondova. Katoliki svetenici i laici poznati kao progresivni katolici" saraivali su sa komunistima. Ni Mindsenti u zatvoru niti Paeli u Rimu, nisu prestajali da osuuju takve kompromise. U svakoj prilici", pisao je Mindsenti posle oslobaanja, (Paeli) je osuivao mahinacije komunista i onih takozvanih 'progresivnih katolika'."42 Mindsenti e amiti u zatvoru sve do oktobra 1956, kada je osloboen tokom maarske antikomunistike revolucije. Otputovao je u Budimpetu gde su ga doekali kao heroja, ali morao je da pobegne u ameriku ambasadu kada su ruski tenkovi uli na ulice i opkolili zgradu parlamenta. Paeli je javno osudio guenje maarskog ustanka. Mindsenti je ostao u ambasadi u Budimpeti narednih petnaest godina; maarska vlada je htela da on izae iz zemlje i ponudila je da mu obezbedi siguran put, ali on je odbacio svaku mogunost da se vrati u Rim. Na kraju, stvorio je neprilike Svetoj Stolici tokom onih godina kada je nova administracija u Vatikanu pokuavala da se nagodi sa komunistima u politici poznatoj kao Ostpolitik. Konano, 1971, Pavle VI je naredio Mindsentiju da napusti Budimpetu u dogovoru sa maarskom vladom. Mindsenti se nastanio u maarskom semenitu u Beu, gde je napisao svoje memoare bez dlake na jeziku. Papa Pavle VI mu je savetovao da ih ne objavljuje, bojei se da bi knjiga poremetila ravnoteu koja se uspostavljala izmeu Vatikana i zemalja Istonog bloka. Mindsenti ga nije posluao i ipak ih je objavio. Agostino Kazaroli, kardinal dravni sekretar Pavla VI, rekao je da je Mindsenti bio kao granit, i mogao je da bude isto tako neprijatan kao granit".43 19. TRIJUMFALNA CRKVA Paelijevo neprijateljstvo prema komunizmu nije ukazivalo na umekavanje stava prema raznolikosti i decentralizaciji u unutranjoj politici Crkve. Naprotiv, krajem 1940. i poetkom 1950, dolo je do uvravanja njegovih crkvenih stavova. Imao je trijumfalnu viziju Crkve i papske vlasti; a sveopte odobravanje koje je zadobio na kraju rata izgleda da ga je uverilo u njegovu nepogreivost. Njegova vizija papstva, i pored sve njegove line poniznosti i pristojnosti, bila je vizija neprikosnovene moi, koju je mistino darovao Bog u onome to je on smatrao interesima ouvanja i jedinstva Katolike crkve. Robert Lajber, etrdeset godina njegov pomonik, pokuao je da opie osobenu kombinaciju Paelijevih instinkata: Poto je bio realista, Pije XII je imao jasan oseaj moi. Nije voleo planove, bez obzira kako da su bili idealni, ukoliko iza njih nije stajala mo.... Ali njegova trezvenost ipak nije znaila nedostatak oseanja. Pije XII je naprotiv, bio izuzetno osetljiv i saoseajan."1 Paelijev trijumfalizam dobio je snaan fiziki i istorijski izraz 1950, kada je po tradiciji koja potie jo od 1300. godine, proglasio Svetu godinu - godinu u kojoj se milioni hodoasnika iz itavog sveta podstiu da posete Veni grad". Pojam svete godine pozajmljen je od Jevreja koji imaju takve jubileje svakih pola veka. U Katolikoj crkvi uestalost je uveana na svakih dvadeset i pet godina. Toliko je bilo hodoasnika da su morali da logoruju na brdima oko Rima. Data je i sveopta indulgencija, potpuna amnestija od vremena koje

184

treba provesti u istilitu, za one koji posete odreene bazilike u Rimu; uvedeni su posebni tramvaji kako bi ovi obilasci bili ugodniji. Radnje koje su prodavale svete predmete izloile su gipsani kip Paelija sa rukom koja se automatski dizala da blagoslovi. Trg Svetog Petra postao je amfiteatar za redovne masovne skupove i izlobe papske pompe i dogaanja. Paelijeva sklonost ka gimnastici i sportu liila je na sline demonstracije na Crvenom trgu u Moskvi. Ogromni skupovi grupa Katolike akcije na Trgu svetog Petra, tavie, imali su manje veze sa drutvenim katolianstvom, a vie sa izlivima lojalnosti kultu papstva. Ova spoljna potvrda monolitnog, autokratskog katolianstva imala je paralelu u dubokoj ideolokoj reakciji u intelektualnom ivotu Crkve. Godine 1943, u sred rata, Paeli je objavio svoju encikliku Divino afflante spiritu (Po nadahnuu Svetog duha) prema uenju Svetog pisma, kako bi ohrabrio moderne metode u biblijskoj nauci i kako bi podstakao povratak biblijskim izvorima meu teolozima. Enciklika je pripisana njegovom ispovedniku, jezuitskom nauniku Svetog pisma Agostinu Bea, i u njoj se izgleda, oznailo dugo oekivano odbacivanje antimodernistike kampanje, umekavanje kurijskih stavova prema modernim pristupima biblijskih komentara. tavie, 1947. godine, Paeli je objavio svoju encikliku Mediator dei (Posrednik izmeu Boga i ljudi), najavljujui reforme u rimokatolikoj liturgiji, ime je doprineo da je ona postala znaajnija i pristupanija vernicima. Izgledalo je kao da ove dve enciklike ukazuju na veoma potrebno ohrabrenje za stvaralatvo i otvorenost Crkve, ali se pokazalo da je to bila zabluda. U svetlu Paelijevog kasnijeg okotavanja stavova, pisanje Divino afflante lii na misteriju. Godine 1950, u sred velike Svete godine, Paeli je objavio encikliku koja je zamrzla stvaralaki nauniki napor i dovela do intelektualnog lova na vetice koji se mogao porediti sa antimodernistikom kampanjom u prvoj deceniji veka. Uperena na borbu protiv novih teolokih ideja, koje su uglavnom dolazile iz Francuske i nairoko se nazivale Nova teologija, Paelijeva enciklika Humani generis (O ljudskoj rasi) vratila se nazad na kruto predratno pravoverje. Enciklika, objavljena 2. septembra 1950,2 kritika je i uskogrudna. Greka i nesklad", zapoeo je, moe se oekivati samo izvan okrilja Hrista", jer tamo nailazimo na miljenje koje propagiraju komunisti da je svet u stalnoj promeni". Pored toga, u tekstu se nalazi mnotvo filozofskih pogreki zamaskiranih novim oblijem, ukljuujui i egzistencijalizam", koji se bavi postojanjem pojedinanih stvari, a zanemaruje razmatranje njihovih nepromenljivih sutina". Uz to, bio je tu izvestan istoricizam" (podsmeljiva aluzija na naglasak koji je istoriji davao Novi teoloki pokret u Francuskoj), koji je on svrstao zajedno sa racionalizmom i pragmatizmom kao intelektualne bolesti vremena - moderne intelektualne stavove koji su bili u suprotnosti sa apsolutnim i nepromenljivim dogmama rimskog magisterijuma". Ove pogreke, tvrdio je, ne mogu se pravilno shvatiti ukoliko nisu pravilno utvrene". ak su i katoliki naunici, nastavio je, zbog nerazumnog ara za duama" bili zavedeni. Postojala je neprihvatljiva udnja za novotarijom... i oni hrabriji su skandalizovali mnoge, posebno meu mlaim klerom i na tetu crkvenog autoriteta". Bilo je naunika koji su sumnjali u bukvalnu istinu Svetog pisma, pokreui nove egzegeze koje oni sa zadovoljstvom zovu simbolinim ili spiritualnim"; drugi bacaju sumnju na prvobitni greh Adamov, navodei na pomisao da je bilo mnogo Adama" (jeres poznat kao poligenizam"). Najgore od svega, ovi katoliki naunici, edni novotarija, prihvataju dogmatski relativizam", smatrajui da su dogme dobre u svoje vreme, ali da su u stalnom stanju propadanja. Paelijev lek za sve ove razliite bolesti bio je razjanjenje Kodeksa kanonskog prava, prirunika crkvenih dekreta koga je on sam koncipirao gotovo pola veka ranije. Dunost je",

185

izjavio je, navodei Kanon 1324 ( koji spaja pogreku i jeres), kloniti se svih onih greaka koje se manje ili vie pribliavaju jeresi, i sledstveno tome 'drati se odredbi i dekreta kojim su takva loa miljenja proskribovana i zabranjena od strane Svete Stolice.' "3 Time je mislio na dokumente kao to su papske enciklike. A zatim je dola dogmatska bomba. Papske enciklike, koje se obino smatraju vaeim pounim tekstom" i zbog toga nisu nepogreive, u budunosti, utvrdio je, moraju se prihvatati bez pogovora, ak i meu kompetentnim teolozima, kada papa eli da budu konane. Kanon 1323. Kodeksa iz 1917, pripremio je put za takvo gledite, iako je Prvi vatikanski koncil sasvim jasno naznaio da su samo sveane definicije", dogme ex cathedra za celu Crkvu, bile nepromenljive". Svi teolozi koji su mislili da je mogue pronai neku rupu u zakonu, sada su bili primorani da ga se vrsto pridravaju: Ako vrhovni pontifeks u svojim zvaninim dokumentima namerno presudi o stvari koja je do tada bila predmet rasprave, oigledno je da ta stvar, a prema svesti i volji samog pontifeksa, ne moe vie da se smatra pitanjem otvorenim za diskusiju meu teolozima.4 Paeli nije otvoreno kazao da je svaka enciklika ili apostolsko pismo ili papski dokument po sebi nepromenljiv, nego da je to bilo pitanje jezika koji se koristi u encikliki. Otuda, kada je papa namerno uao u problem, obznanjujui da ga on sreuje, nee biti dalje rasprave, ak ni meu kompetentnim strunjacima koji su smatrali da su kvalifikovani da uu u diskusiju. Drugim reima, on je uveo pojam jedne vrste nepogreivosti na mala vrata, ili prikrivenu nepogreivost" kako e se zvati kasnije u ovom veku. Cilj ovog izuzetnog irenja papske nepogreivosti bio je Paelijev nadmen odgovor na novo miljenje, to je dovelo do stvaranja reakcije slino antimodernistikoj kampanji od pre pedeset godina. Upravo kao to su naunici kakvi su bili Luj Dian i Alfred Loazi u prvoj deceniji veka podstakli originalne i uznemirujue izazove rimskom shvatanju katolikog pravoverja, tako su francuski naunici u posleratnom periodu zahtevali nove pravce u liturgiji, crkvenoj istoriji, Svetom pismu i teologiji, to je prestravilo Paelija i Kuriju. Obaveza hiljada francuskih katolikih svetenika da slue u vojsci tokom Prvog svetskog rata i da rade u nacistikim radnim logorima u Drugom svetskom ratu, podstakla je iroko rasprostranjenu elju za Crkvom koja bi bila vie u skladu sa modernim vremenom. U isto vreme, grupa svetenika u Francuskoj zapoela je sveteniko-radniki pokret, apostolat koji je prodro u industrijsku stvarnost posleratne Francuske. Bojei se da Rim gubi intelektualnu kontrolu nad Novom teologijom i time flertuje sa socijalizmom i komunizmom, Paeli je disciplinovao radnike-svetenike i uutkao naunike vrei pritisak preko Svete slube (nekada Inkvizicija) pod kardinalom uzepeom Picardom, na biskupe i voe verskih redova. Meu najuglednijim rtvama Paelijevog intelektualnog pritiska pedesetih godina, bio je Pjer Tejar de arden, francuski jezuita i paleontolog koji je pokuao da integrie bioloku i kosmoloku evoluciju i teologiju Mistinog tela. Bio je stavljen pred surov izbor; ili da ga stave pod strogi nadzor u udaljenu seosku kuu ili da ode u izgnanstvo u SAD. Izabrao je odlazak u Njujork. Svima onima na koje je uticao oduzeto je pravo da predaju ili su premeteni daleko jedan od drugog i od svojih studenata.5 Jezuiti liberalnih usmerenja, ukljuujui tu i Anrija de Libaka koji se bavio drutvenim katolianstvom, bili su uklonjeni kako bi se razbila zaverenika drutva na koja se sumnjalo, i zabranjeno im je da predaju i objavljuju. Knjige su im bile zabranjene. Ameriki jezuita Daniel Berigan obavestio je novinara koji je pisao o ovim dogaajima: Video sam izbliza kako se intelektualna vrlina mrvi u talasu pravoverja, kao

186

velika staljinistika istka. To me je direktno pogodilo, zbog toga sam duboko patio, to me je ispunilo odlunou da nastavim delo ljudi koji su uutkani."6 Drugi veliki intelektualni red u Crkvi, dominikanski, bio je slino pogoen.7 Otac Emanuel Suarez, general dominikanaca, primio je niz albi od kardinala Picarda, zajedno sa ovom: Dobro su vam poznate nove ideje i tendencije, koje ne samo da su preterane ve su i pogrene, i koje se razvijaju u oblastima teologije, kanonskog prava i drutva i koje imaju dosta velikog odjeka u izvesnim redovima... Ovo alosno stanje stvari ne moe a da ne brine Svetu Stolicu, poto ona smatra da su verski redovi snaga od koje Crkva moe i mora da zavisi na jedan poseban nain u ovoj borbi protiv neprijatelja istine."8 Konano, sam opstanak dominikanskog reda u Francuskoj bio je doveden u pitanje. Dva njegova uvena nova teologa" bili su otac M. D. eni i Iv Kongar; oni su imali dosta uticaja irom reda, a posebno meu mlaim vernicima. Svetenicima je reeno da moraju dati neko zadovoljenje Svetoj Stolici, znake poslunosti i discipline". eni je izdvojen zato to je pisao o radniko-svetenikom pokretu, ohrabrujui svetenike da se zapoljavaju u fabrikama, da se pridruuju sindikatima i da postaju politiki aktivisti. Kongar je podravao ekumenizam i reformu Crkve. Iz Vatikana su zaustavili nova izdanja njihovih radova. Kongaru je nareeno da prestane sa objavljivanjem i poslat je u izgnanstvo u Englesku. teta koju je Paeli naneo toj generaciji naunika, od kojih su mnogi postali savetnici na Drugom vatikanskom koncilu 1960, nije bila samo gubitak njihovog uticaja kroz predavanje i objavljivanje, ve i onemoguavanje njihovog uspona i napretka kroz meudijalog sa njihovim kolegama. Jednako tragino bilo je i Paelijevo guenje i konana zabrana radnika-svetenika. Projekt je izrastao iz regrutovanja klera da radi za nemaku industriju tokom rata, i izvetaja koji je sledio posle toga, poznatog kao Francuska, zemlja misije, koji su napisala dva mlada svetenika o uslovima ivota radnike klase u Francuskoj. Jedan od najtemeljnijih podravalaca pokreta bio je kardinal nadbiskup Pariza, Emanuel Siar, koji je 1946. pisao: Kada idem u fabriki kraj, moje srce se cepa od tuge... Zid odvaja Crkvu od masa."9 Kao rezultat, uvedena je Pariska misija, misionarski program za radniku klasu prestonice, a uskoro i za druge dijeceze irom Francuske. Seminaristi su se obuavali da postanu misionari u fabrikama i radionicama; mladi svetenici radili su pune smene, ivei u radnikim etvrtima, pod istim uslovima kao i radnici. eni je pisao lanke sa uputstvima. On je otkrio kako su prosjaki verski redovi u srednjem veku pokazali put za radnike-svetenike. Stvarna evangelizacija ne razvija se samo u neku instituciju ili neke ljude u instituciji, ve kako je ispravno po prirodi Crkve, u uenje, to jest, nov nain miljenja, prouavanje teologije, objanjavanje vere."10 Radnici-svetenici postali su svesni Paelijevog nezadovoljstva ve 1949, ali u to vreme njih su jo titili mnogi francuski biskupi, koji su sa dobrodolicom doekali misionarski entuzijazam pokreta i njegovo poistoveivanje sa potrebama i duhovnim tenjama radnog naroda. Posle 1950, pritisak se poveao sve dok 1953, grupi radnika-svetenika koji su delovali iz Pariza, nije bilo zabranjeno da ubudue prihvataju bilo kakve poslove. Iste godine, kardinal Picardo je rekao hijerarhiji u Francuskoj da seminaristi ne treba da rade u rudnicima ili fabrikama. Kasnije te godine, tri francuska kardinala (Linar, Gerlije i Felten) otili su skrueno u Rim da trae kompromis. Rezultat je bio predaja. Pristali su da radnici-svetenici ne treba vie da ive u zajednicama u kojima su radili ve u svetenikim kuama ili verskim zajednicama; da rade samo jedan deo radnog vremena i da izau iz lanstva u sindikatu. Dominikanci nisu bili tako popustljivi i njihov dalji prkos Rimu doveo je do otputanja tri provincijala u Parizu, Tuluzu i Lionu. Januara 1954, pokret radnika-svetenika je zabranjen. Biskupi Francuske poslali su pismo svim radnim grupama, nareujui im pod pretnjom ekskomunikacije da prestanu sa celodnevnim radom. Morali su da napuste lanstvo u sindikatu, da se poveu sa verskom

187

zajednicom i da prestanu sa formiranjem grupa.11 Daniel Berigan je rekao: Naa ledara, papa Pije XII raspustio je pokret jednim brzim udarcem, nareujui svakom pojedinom radnikusveteniku u Francuskoj da se prijavi svom biskupu."12 Ono to je izgubljeno u ovoj katastrofi bila je elja za drutvenom, vie pluralistikom Crkvom koja bi dosezala do svoje odvojene brae, koja bi sruila prepreke izmeu svetog i svetovnog, klera i laika, koja bi priznala vanost apostolata za radnike. Iznad svega, Paelijev udar protiv svih pomeranja unutar Crkve znaio je guenje ljubavi u interesu komformizma i moi. Pokojni arls Dejvis, ugledni katoliki teolog ovog perioda u Engleskoj, rekao je ovako: Stalno osujeivanje dinaminog pokreta ka istini spreava lino irenje i zaustavlja izvor line slobode. A sva iskrena ljubav zasniva se na istini. Hrianska ljubav nije u tome izuzetak."13 Guenje ovih pionira imalo je svoju cenu; mnogi, kao Dejvis, napustie sveteniki poziv i Katoliku crkvu, bilo tada ili kasnije ezdesetih godina. Oni koji su ostali, trpeli su Paelijev pritisak sve do zasedanja Drugog vatikanskog koncila. Treeg juna 1951, Paelija su nosili u njegovoj ceremonijalnoj stolici, od bronzanih vrata do stepenita Crkve svetog Petra gde je proitao propoved kojom se pripremila beatifikacija za Pija X, papu koji je vodio antimodernistiku kampanju, papu koji je progonio i uutkao vie stotina naunika u prvoj deceniji veka. Ako danas Boija crkva", izjavio je Paeli, daleko od toga da ustupa pred silama koje razaraju njene duhovne vrednosti, pati, bori se i napreduje prema boanskoj istini, ona to duguje velikim delom dalekovidom delu i svetosti Pija X." PAELIJEVA MARIOLOGIJA Iako je potiskivao autentinu kreativnu teologiju, Paeli nije bio bez smisla za potrebu Crkve za duhovnom i liturgijskom obnovom. On e, na primer, podrati praktine promene u liturgiji Svete nedelje i pravilima za post pre priea. Njegova obnova ceremonije Uskrnjeg bdenja ostaje jedna od njegovih najpozitivnijih i najtrajnijih naslea. Njegovo uvoenje veernje mise olakalo je vernicima koji rade da obavezno prisustvuju misi za praznike, i mada to nije dokazano, zaustavilo vei egzodus iz Crkve pedesetih godina. Ali njegovi pokuaji da oivi katoliku duhovnost usredsredili su se na hibrid pobonosti i autokratiju papstva. Njegova odanost devici Mariji koja mu je bila usaena jo u mladosti i zadrala se do zrelosti sa dnevnim moljenjem Krunice i dvaput dnevno Angelusa (molitva svetoj Devi), sada se iroko primenjivala posredstvom papske dogme. Prvog novembra Svete godine 1950, Paeli se pojavio u loi iznad Trga svetog Petra i najavio kroz buru aplauza milionske gomile da je Bezgrena Majka Boija, zauvek devica Marija, kada je tok njenog ivota istekao, prela telesno i duhovno u venu slavu." Formalna definicija dogme Uznesenja, nazvana Munificentissimus deus (Najvelikoduniji BOG)14, objavljena je tri dana kasnije. To je bio prvi (i do danas jedini) sveani i nepromenljiv dekret koji je jedan papa dao prema definiciji nepogreivosti donetoj na Prvom vatikanskom koncilu 1870. Dogma je tvrdila, kao to odgovara Onoj koja je roena bez mrlje prvobitnog greha, da Marijino telo nije propalo i umrlo da bi ekalo Uskrsnue ve da je uzeto, ili uzneto, u stanju slave pravo na nebo, gde ona sedi na prestolu kao kraljica nad svim anelima i svecima. Ovaj sveani opis oslanja se na ranu hriansku tradiciju za koju nema osnove u Svetom pismu, ali nema sumnje da su je podrali biskupi, teolozi, vernici univerzalne Katolike crkve i da se Paeli tu drao sasvim u okviru pravila postavljenih na Prvom vatikanskom koncilu. Dogma je bila puna znaenja. U njenom sreditu bio je trijumf pojedinca koji je spojem poslunosti i ednosti mogao da prevazie vreme, propadanje i smrt. Tako je sredina

188

metafora naglaavala sutinski dualizam: prolaznost vremena i seksualno zadovoljenje; trajnost duha i ednosti. U tekstu papske bule, Paeli je naveo ranog crkvenog oca iz osmog veka, Jovana Damaskina: Bilo je neophodno da telo one koja je na poroaju sauvala svoju nevinost nedirnutu, bude sauvano od propadanja posle smrti." Kao to je to bilo sa Pijem IX koji je definisao dogmu o Bezgrenom zaeu 1854, dogma o Uznesenju asocijativno je oduevila vrhovnog pontifeksa. Ona je, tavie, ukazala na Paelijevu odlunost da se pozove na svoju nepogreivost vie kao na slavljenje moi nego kao odgovor na sporna pitanja od vitalnog znaaja za Crkvu. Konano, postojao je odobren kult Uznesenja jo od rane hrianske crkve i Marijin praznini dan bio je 15. avgust jo od pradavnih vremena. Ali postojao je i neki oseaj borbenosti i prkosa u tome to je ba u ovo vreme izdata ova dogmatska formulacija. Ve od 1940, generalisimus Franko koristio je kult Uznesenja, povezan u paniji sa Marijinim kraljevanjem na nebu, kao poziv na okupljanje protiv komunizma. Uznesenje je bilo sutinsko pitanje marijanskih privilegija koje su veliali razni Marijini legionari i vojske. Svete slike i medaljoni sa ilustracijama tajne Uznesenja, pratile su frankovske dobrovoljce koji su odlazili na Istoni front da se bore protiv Crvene armije. Dogma je bila sprektakularna za Mariju; ona je imala mo da nadahne i oivi masovnu odanost njenom kultu. U isto vreme, ona je nadahnjivala odanost papi i njegovoj jedinstvenoj moi da vezuje ili oslobaa na nebu i na zemlji. Na nesreu, ona se suoila sa munim savremenim naporima ka hrianskom jedinstvu u ime katolika, protestanata i pravoslavnih. Protestanti nisu mogli da prihvate da je tradicija Uznesenja u istoj ravni kao, na primer, doktrina Svetog trojstva; a pravoslavnima se nije dopadala tendencija deifikacije Marije i njenog odvajanja od ljudi. Prema jednom protestantskom teologu, Stvaranje dogme o Uznesenju danas se tumai u sred napora za bliim odnosima izmeu crkava, kao fundamentalni veto od strane Rimske crkve."15 Paelijev marijanski ar bio je sputan i pojaan u vreme donoenja dogme linim mistinim" iskustvom. etajui po vatikanskim vrtovima, svedoio je, kako tvrdi, o pojavi vrteeg sunca povezanoj sa javnim udom" vizija Nae gospe od Fatime iz 1917. Taj dogaaj, jo udniji kod pape koji je zazirao od emocionalnog i sentimentalnog, otkrio je papski legat kardinal Federiko Tedeskini (zvanini zatitnik panskog verskog udruenja Opus Dei) na skupu miliona hodoasnika u Fatimi, naredne godine.16 Dogma o Uznesenju i papska vizija, prethodili su najavi 1954. Za marijansku godinu, podstiui iroko rasprostranjene krstake pohode" marijanske molitve, okupljanja, krunisanje njenih statua, posebne mise i posvete njenih svetilita, zajedno sa bezbrojnim marijanskim pojavama i vienjima. panski jezuita je mrzovoljno izjavio da naleti privienja briu kroz istone i zapadne narode Evrope, a marvelizam je odleteo ak do Amerike i Azije, gde je stvorio nita manje sjajno cvetanje uda".17 U SAD, kampanju oca Patrika Pejtona s ciljem ohrabrenja moljenja Krunice kod kue, pratili su slogani: Porodica koja se moli zajedno, ostaje zajedno" i Svet u molitvi je svet u miru". Vakuum koji je stvoren potiskivanjem dinamine, stvaralake teologije u posleratnom periodu tako je ispunjen marijanizmom ija je privlanost bila u popularnoj kombinaciji privatne odanosti i izraavanju masovne lojalnosti i ara. Sredina crkvena obeleja bila su papski zanos i trijumfalizam. Line vrline koje je ohrabrivala bile su disciplina, poslunost, poniznost, skrupulozna ednost, istota. Politiki, marijanska odanost smatrala se sutinskim orujem u Hladnom ratu. Na proklamaciji Krunice" u Kadizu 1954, jezuitski propovednik je izjavio da se pacifikacija Hladnog rata" moe postii samo kroz intervjue nebeske diplomatije" koji su se vodili u Lurdu i Fatimi.18 Kult Fatime, sa njenom stranom Treom

189

tajnom, i dalje je nastavio da preti treim svetskim ratom koji e unititi narode" ukoliko vernici odbace poziv da se mole Majci Boijoj. Prva sovjetska hidrogenska bomba isprobana je 1953, zbog ega je traenje utoita u devici Mariji postalo jo vanije. Godine 1954, Franko je govorio panskom narodu o opasnosti od sovjetskog nuklearnog oruja: Sa nadom da ovaj as nee doi, mi se u punoj veri predajemo zatiti koja ne moe da izostane, naem svetom zatitniku i zalaganju Bezgrenog Srca Marijinog."19 MARIJA GORETI, SVETICA EDNOSTI Paelijevo uzdizanje ednosti na najvii tron dobilo je izvanredan izraz tokom Svete godine sa kanonizacijom Marije Goreti 24. juna uvee, 1950, pre nego to se okupila najvea masa do tad viena za takav dogaaj na Trgu svetog Petra. Ceremonija je obavljana na stepenicama izvan bazilike i prenoena je preko glasnogovornika smetenih u Via dela Konciliacione sve do Kastelo Sant Anela. Hoete li da vam ona bude primer?" Uzviknuo je Paeli. ,,S, S," pevalo je mnotvo. Marija Goreti je bila ker seljaka iz rimske Kampanje. Sa jedanaest godina, 1902, bila je meta seksualnog napada Alesandra Serenelija koji je stanovao u istoj kui. Zapretio joj je smru ako otkrije majci ta se desilo. Pet nedelja posle njenog prvog priea, on ju je uhvatio i po trei put. Kako kae pria, njeno odbijanje da popusti pred njegovim seksualnim napadima zavrilo se njenom smru. U svom besu naneo joj je etrnaest uboda noem. ivela je dovoljno dugo da mu oprosti i primi Svetu priest u poslednjim trenucima ivota. U svojoj propovedi, Paeli je rekao da je ona zasluila svoju kanonizaciju svojom spremnou da rae prolije svoju krv nego da ukalja svoju istotu.20 On je zakljuio da je potinjavanje pod pretnjom greno. Govorio je omladini sveta da treba da bude spremna da se suoi sa muenitvom rae nego da popusti seksualnom nasilju kako bi spasla svoj ivot. Princip su mnogi poboni komentatori uveali, ukljuujui i ovaj iz 1958, iz Saetog biografskog renika svetaca: Ljudi kao Marija Goreti... stalno su svesni da olako potiniti integritet svog tela, ak i u najpresudnijem trenutku, remeti itav ritam univerzuma." Pedesetih godina, katolike uionice irom sveta nale su poasno mesto za sliku ili statuu svete Marije Goreti. U otroj suprotnosti sa oekivanjima moralnog ponaanja onih koji su bili krivi za uestvovanje u masovnom ubijanju Jevreja tokom rata, Paeli nije oklevao da savetuje muenitvo onima ija je seksualna moralnost bila dovedena u pitanje. 20. APSOLUTNA MO Sredinom pedesetih, Pije XII je vladao nad ogromnom Crkvom. Nikada u istoriji sveta nijedan ovek nije imao takvu vlast nad pokornim srcima i umovima tolikih ljudi. Prema zvaninim vatikanskim podacima, 1958. broj katolikih vernika bio je 509 miliona u svetskoj populaciji od oko dve milijarde. Pije XII bio je sredite kurijske birokratije koja se sastojala od 20 odeljenja. U posleratnoj eri, kurijalne aktivnosti brzo su se granale, njihov domet uveale su moderne komunikacije, stvarajui Crkvu koja je zaista bila povezana sa celim svetom: godinji akti" Svete Stolice, objavljeni u Acta Apostolica Sedis, uveali su se od tri stotine stranica u 1945, na hiljadu stranica 1953. Uloga pape bila je da pouava i ispravlja kao jedini glas Hristovog vikara na zemlji. Njegova odeljenja - razne kongregacije, tribunali, slube - nisu se ni savetovala ni

190

konsultovala sa pontifeksom; ona su tumaila njegovo miljenje i volju i sluala njegova izriita uputstva. Sveta kancelarija je bdila nad jeresi i grehom, sprovodei cenzuru. Njene oi i ui nisu nita proputale, iako su njene reakcije nekada bile smeno zakasnele (katoliki pisac Grem Grin ukoren je za greke" u svom romanu Mo i slava koje su zapaene tek etrnaest godina posle objavljivanja). Kongregacija za propagandu vere upravljala je misionarskim aktivnostima Crkve dopirui do svih krajeva sveta; Kongregacija obreda, nametala je liturgijsku uniformnost; Kongregacija za semenita i univerzitete nadgledala je programe katolikog visokog obrazovanja i formiranja svetenika. Kongregacija za svetenstvo i redovnike upravljala je ivotima 400.000 dijecezanskih upnika, etvrt miliona rukopoloenih svetenika verskih redova i jednim milionom redovnica. Svetenici i redovnice morali su da ive u celibatu, poslunikim ivotom: tokom tog perioda oni su se uglavnom drali svojih zakletvi, i bekstvo svetenika, redovnica ili redovnika koji su napustili svoju zakletvu, bilo je gotovo neuveno. Redovnice su se jo uvek oblaile od glave do pete u odoru koja je sve pokrivala. One su obezbeivale Crkvi nastavnike i bolniarke, dok je jedan veliki broj radio fizike poslove: kao istaice, pralje, esto u slubi kod svetenika. U SAD, gde se katolika populacija najbre irila (1950. bilo ih je 26 miliona) bilo je 141.000 redovnica koje su radile u 260 razliitih redova. U samom srcu birokratije bila je Kongregacija konzistorija (biskupske skuptine), zaduena za pregled kandidata za biskupije. Samo imena onih koji su pokazali strogu poslunost i vrstinu bila su prosleena do Rima. Svake dve godine, slane su nominacije putem apostolskog delegata ili nuncija u Vatikan, gde ih je Kongregacija dalje ispitivala. Konano, papa je imao pravo da odobri i imenuje. I svaki biskup na svetu morao je svake pete godine da doe u Rim da se javi pontifeksu lino. Paeli nije stvarno podrao ideju supsidijarnosti koju je izloio Pije XI kao princip po kome vie institucije ne bi preuzimale ono to nie mogu same da urade. Dvadesetog decembra 1946, Paeli je ponovio definiciju svog prethodnika dodajui: Takve rei su zaista prosvetljujue: one vae ne samo za drutvo ve i za ivot Crkve." Naalost, njegova podrka principu bila je iskljuivo podrka vanosti pojedinca naspram zajednice.1 U meuvremenu, Paeli je, kako tvrde bio najuzvieniji autokrata na svetu, iako je njegov stil ivota ostao jednostavan, kaluerski, kruto udeen. Ako je i pokazivao znake veliine, bilo je to u njegovoj tenji da raspravlja o sve irem krugu pitanja. Toliko brojni i tako van njegove kompetencije bili su ovi specijalizovani razgovori ili alokucije", da je njihovo praktikovanje izgledalo kao da otkriva njegovu obmanu o sveznanju. Drao je predavanje posetiocima o takvim temama kao to je zubarstvo, gimnastika, ginekologija, aeronautika, kinematografija, psihologija, psihijatrija, poljoprivreda, plastina hirurgija i novinarstvo. Nije oklevao da d tehnike predloge. Jedan posetilac u njegovom kabinetu primetio je jednom gomilu debelih prirunika oko njegovog stola; Paeli mu je rekao da priprema govor o centralnom grejanju na gas. Kada je T.S. Eliot, jedan od vodeih pesnika i knjievnih kritiara svog vremena na engleskom jeziku, doao u Vatikan u privatnu audijenciju 1948, Paeli mu je odrao predavanje iz knjievnosti.2 Kako bi stekao iroki krug prividne strunosti, Paeli je drao ogromnu biblioteku tehnikih radova, enciklopedija i kompendija, koja je brojala vie od pedeset hiljada knjiga. U njegovim istraivanjima pomagali su mu otac Hentrih i uvek verni otac Robert Lajber, kao i improvizovana grupa uvek spremnih jezuita. Pobornik tanosti, pritiskao je ove podanike da slue, proveravajui i po dva puta svaku referencu i navod. Jednom je rekao monsinjoru: Papa ima dunost da sve na svaki nain radi bolje; drugima se moe oprostiti njihova

191

nesavrenost, ali nikad papi. Ne!"3 Lajber, koji je iveo i radio na Gregorijanskom univerzitetu, tri milje daleko od Vatikana, alio se posle Paelijeve smrti da se od njega oekivalo da ostavi ta god da je radio i da pouri u Vatikan na poziv pape. Iako je Lajber patio od akutne astme, nikad mu nije ponuen papski auto, ve je morao da se bori da ulazi i silazi iz tramvaja kroz najprometniji deo grada. Paeli je pisao svoje govore u sitne sate, koncipirajui ih mastilom pre nego to bi ih prekucao na runoj pisaoj maini. Njegova opsednutost urednou bila je takva, da je prema prianju njegovog pomonika sekretara iz predvorja, ostajao do dva ujutro kako bi vratio svaki dokument i knjigu na pravo mesto pre nego to bi se povukao na spavanje.4 Tardini je jetko opisao Paelijevu skrupuloznost ak kada je potpisivao dokument: On je paljivo ispitivao pero za pisanje kako bi se uverio da ne postoji ni najmanja mrlja koja bi mogla pokvariti spis. Ako bi bilo ta takvo video, ili samo posumnjao, uzeo bi crni brisa za pero (uvek na istom mestu) i paljivo istrljao pero." Tako se obred nastavljao, paljivim umakanjem pera u mastionicu, nastojanjem da se ne uzme suvie mastila i tako zaprlja sto ili papir. Konano, Sveti otac je poeo da se potpisuje... onda je paljivo obrisao pero istom crnom krpom, i uverio se da ni trag mastila nije ostao na njemu. ('Inae', obiavao je da kae, 'pero e zarati i ne moe se vie koristiti.') Zatim bi stavio pero i krpu na mesto."5 Jo jedan pokazatelj raznoraznih Paelijevih stremljenja u poznim godinama, bila je elja da se pokae kao poliglota. Pored italijanskog i latinskog jezika, govorio je francuski i engleski, a njegov nemaki je bio prilino tean posle trinaest godina provedenih u toj zemlji. Tokom svog pontifikata, pria se da je nauio panski i portugalski, potom danski, holandski, vedski i ruski ali voleo je da pozdravi posetioce iz prekomorskih zemalja na bilo kom i na svim jezicima. Imao je veliku zbirku gramatika i renika koje je stalno prelistavao. Pa ipak, Ivlin Vo je smatrao, kao i Bernard Vol, da je Paelijev engleski bio slab. Vo je primetio u pismu svojoj eni: Tuna stvar sa papom je da voli da govori engleski i da je nauio nekoliko malih elegantnih govora napamet kao papagaj i da ih izgovara praktino bez akcenta, ali on ne razume nijednu re tog jezika."6 Paeliju je laknulo kada je Vo poeo da govori francuski. Kako su godine prolazile, sve se jae oseala atmosfera umalosti u Apostolskoj palati, ali i neka pritajena zategnutost. Robert Lajber je tvrdio u svojim memoarima o Paeliju da je ponaanje pontifeksa uvek bilo trezveno ozbiljno."7 Utisak je da je postojalo ono to su pisci duhovnosti nekad nazvali accidie - suvoparnost duha - to je ponekad moglo da dovede do neurotinih, ak psihotikih simptoma: razliite fobije o njegovom zdravlju i povremene vizije ili halucinantne epizode. etajui se po vatikanskim vrtovima, video je sunce kako se vrti u razliitim bojama 30. oktobra 1950 (iako njegov voza, ovani Stefanori koji ga je pratio, nije video nita)8; drugom prilikom verovao je da se Isus Hrist lino pojavio pred njim u njegovoj spavaoj sobi. Javno je govorio o oba ova iskustva, i o njima se pisalo u raznim novinama irom sveta. Ali trezvena ozbiljnost" je prevladala i ubrzo, on je nervozno odbijao da govori o svojim vizijama kada bi ih poboni posetioci pomenuli. Ipak, bilo je znakova da ga je opsedala ideja da mu je sudbina namenila da postane svetac. Svedoanstva za beatifikaciju govore o udu ozdravljenja koje se desilo po njegovoj naredbi; dok su ga nosili u njegovoj ceremonijalnoj stolici on je redovno razmenjivao kapice sa onima koje su kupovali hodoasnici od Gamarelija, prodavca svetenike odee. Drugorazredne relikvije! Posle rata, redovno se sastajao sa svojim neakom Karlom i sa grofom Galeacijem, uglavnom oko voenja vatikanskog grada-drave. Voleo je da razgovara sa monsinjorom Kasom, neposrednim starim predsednikom Stranke centra, koji je valjda bio jedina osoba kojoj je bilo dozvoljeno da kae ta misli u papinom prisustvu, mada nikad o verskim

192

stvarima.9 Kada je 1952. Kas umro, Paelijevi dani prolazili su u drutvenoj osami. ak ga je i njegova bliska i dalja familija viala samo jednom godinje, na Boi. Bila je to savim izreirana stvar. Tano u etiri sata, tri generacije Paelijevih bi ule u njegov kabinet pod budnim okom majke Paskvaline. Prvo bi vodio decu da pregledaju nemake jasle koje je kupio tokom boravka u Minhenu; zatim bi predao poklone, a redovnice bi donele kolae i toplu okoladu. Poto bi porazgovarao sa odraslima koji su sedeli poreani u krug u njegovom kabinetu, otpratio bi ih do vrta i vratio se svom usamljenikom, nepromenljivom rasporedu. Govorilo se da je majka Paskvalina, krst koji je morao da nosi" (prema prianju njegove mlae sestre), sve vie kontrolisala njegove dnevne aktivnosti i proveravala pristup do njega. Ona je na svom svedoenju za beatifikaciju odbacila glasine da je jednom upala na audijenciju sa dravnim sekretarom SAD, Donom Fosterom Dalesom kako bi obavestila pontifeksa da se njegova supa hladi.10 Pa ipak, takvim se priama verovalo tokom godina i one su oigledno zabrinjavale tribunal za beatifikaciju. Kako su odmicale pedesete godine, pokazivali su se znaci ekscentrinosti. Papa Pije XII ima ruke kao guter!", rekao je uveni filmski glumac i reditelj Orson Vels jednom novinaru. One gotovo da trepere - imao je tako snanu papsku linost. Proveo sam etrdeset i pet minuta sam sa njim. Drao je moju ruku i nije je isputao. Sedeli smo sami i on je rekao: 'Da li je istina da Ajrin Dan razmilja o razvodu? ta mislite o predstojeem venanju Taja (Tajrona) Pauera?' Raspravljali smo samo o vruim holivudskim temama."11 Izgleda da je Paeli sve manje verovao u budue generacije. Kao to smo videli, odbio je da naimenuje novog kardinala dravnog sekretara, radije dodajui ovaj posao svojim ionako velikim obavezama. Tardini je otkrio u svojim memoarima o Piju da pontifeks nije voleo da zakazuje sastanke i promocije. Drao je samo dva konzistorija za imenovanje novih kardinala, 1946. i 1953. Pod pritiskom Amerikanaca izabrao je posle rata ukupno trideset i dva kardinala, i to vie stranaca nego ikada do tada u istoriji Svetog kolegijuma. Na drugoj konzistoriji, on je uspostavio ravnoteu, imenujui deset novih italijanskih kardinala od dvadeset i etiri, od kojih je veina bila odreena za slubu u Kuriji. Retko kad je imao redovne audijencije za poglavare odeljenja u Kuriji. To je naglaavalo njegovu uzvienu izdvojenost, ali to je isto tako davalo odreene ruke snanijim lanovima Kurije. rtve su bili biskupi u dijecezama, koje je, kako kae Falkoni, papa ignorisao, a kurijska odeljenja poniavala". Ovo naglaavanje podele uprave na vrhu Crkve, dovelo je do zanemarivanja obinog klera, njihovog obrazovanja, njihove dobrobiti, njihovih rastuih problema pred svetom koji se sve bre menjao. Oktobra 1954, izbacio je, pod vidom daljeg napredovanja, svog nekada voljenog ovanija Montinija, aljui ga u nezgodnu, prenaseljenu dijecezu u Milano, bez nade da e dobiti kardinalski eir. Prialo se da je Montini, budui papa Pavle VI, uvredio Paelija obelodanjujui nepravilnosti u Vatikanskoj banci, koju su tada vodila dva Paelijeva neaka; moda je jo tanije, neprijatelji unutar Kurije mislili su da je Montini postajao mek prema socijalizmu.12 to je Paeli bivao stariji, postajao je sve uskogrudniji. Godine 1952, alio se na takmienja za izbor mis Evrope i mis Italije.13 Mislio je da su razvratna i da takva takmienja treba zabraniti. Kako su godine prolazile, stalno je galamio protiv deza i filmova u kojima je bilo otvorenog seksualnog sadraja. Prema svedoenju za beatifikaciju, traio je od novinskih dopisnika da se uzdre od pisanja da je milovao" deije glave. eleo je da oni piu da je on stavio svoju ruku" na deiju glavu; Svet je zao", objasnio je. Odbio je da odobri sluaj kandidata za beatifikaciju poto je Sluga boiji" bio pua; drugom prilikom, odbio je kandidata za koga se znalo da je

193

izgovorio skarednu re".14 Zamolio je monsinjora Kasa, koji je bio zaduen za zgradu Crkve svetog Petra, da pokrije nage statue i slike u bazilici. Razglasio je, tavie, da ne odobrava da svetenici vode grupe neudatih mladih ena na hodoae u Rim: takva pastirska aktivnost po njegovom miljenju, nosi u sebi mogunost greha.15 Zatim je tu bila kampanja protiv jezuita puaa. Jo od kraja rata, on je plaao raune za duvan jezuitskih otaca na Gregorijanskom univerzitetu u znak priznanja za istraivake usluge koje su mu uinili. Ali proveravajui trokove jedne godine, polovinom pedesetih, zaprepastila ga je koliina duvana koju su troili i naredio je svim lanovima drutva irom sveta da se od tada uzdre od puenja; razume se, rekao im je da se to nije slagalo sa svetim siromatvom. Jezuiti koji su bili strasni puai, nisu gubili vreme primenjujui jezuitsku kazuistiku na situaciju i nastavili su da pue kao to su i navikli.16 Paeli je sasvim malo ili nimalo popustio pred oslobaanjem ena u Crkvi. Odredba da enska osoba ne sme da prie oltaru ni pod kojim okolnostima, i moe da odgovori samo iz daljine"17, jo uvek je vaila, iako je mrzovoljno odobrio da enske horistkinje mogu slobodno da pevaju u crkvi, mada ne i unutar oltarskog prostora.18 to se tie savremenih pitanja o seksualnoj moralnosti, Paeliju je palo u deo da razmilja i da se oglasi o napretku u farmakologiji kojim se nagovetavala pilula za kontrolu raanja. Njegova odluka e dvadeset godina kasnije primorati Pavla VI na konanu osudu pilule u encikliki Humanae vitae. Paelijev prethodnik Pije XI je poetkom tridesetih godina uzdrano odobrio upotrebu takozvanog metoda ritma, pomou kojeg su parovi koristili neplodne periode za seks bez rizika od trudnoe. Od tada je zapoela tiranija voenja tabela i merenja temperature, to je obeleilo seksualni ivot miliona katolikih parova koji su nastojali (esto bezuspeno) da izbegnu neeljenu trudnou i smrtni greh. Meutim, 1934. biolozi su izolovali prirodni hormon progesteron (povezan sa poetkom ovulacije) i poboni ameriki katoliki farmakolog Don Rok, zapoeo je istraivanja o terapeutskim mogunostima regulisanja ovulacije kod ena koje su imale tekoe da zatrudne. Pedesetih godina, Rok se vie interesovao za progesteron kao sredstvo za spreavanje trudnoe, tvrdei da je mogui efekat isti kao kod telesnog endokrinog sistema i zato prirodan". Godine 1955, Rok i njegove kolege su izvrile kliniku probu u Portoriku koja je uspela.19 Na Paelija je tada sve vie vren pritisak da se izjasni. Dvanaestog septembra 1958, mesec dana pred smrt, Paeli je objavio presudu o jednom ekstremnom sluaju, kako bi spreio svaku dalju raspravu. Pitanje je bilo da li je dozvoljeno koristiti progesteronsku terapiju da bi se spreila ovulacija (pre nego to je dolo do masovne proizvodnje same pilule), ako ena zna da se nijedna trudnoa koju e ona inae verovatno imati, nee moi izvesti do kraja. Paeli je tvrdio da se direktna i nedoputena sterilizacija uvodi, ako je ovulacija prekinuta, kako bi se sauvao organizam od posledice trudnoe koja se ne moe odrati".20 Tako, kao to to tumai feministiki teolog Uta RankeHajneman: Generativna namera prirode ne sme se ni u kom sluaju spreiti ak i kad priroda ne moe da ostvari tu nameru i ena umre u trudnoi."21 Meutim, ovu izjavu opravdavalo je tradicionalistiko gledite, koje je ve potvrdio Pije XI u svojoj encikliki Casti connubii (1930), u kojoj se tvrdi da pojedinci ne smeju da uivaju u zadovoljstvima seksa ukoliko u potpunosti ne sarauju" sa njegovom boanskom svrhom raanja. HIPOHONDRIJA

194

Od sredine do kraja pedesetih, uprkos sve prisutnijem oseanju puritanskog pritiska, atmosfera u Vatikanu nije bila naroito moralno jaka niti psihiki zdrava. Godine 1954, dogodio se buni skandal kada je princ Filipo Orsini, koji je uivao ugled pomonika papskog prestola", presekao vene na rukama zbog prekida ljubavne veze sa engleskom glumicom Belindom Li. Vatikan se dogovarao sa njegovom enom da ga smeste u duevnu bolnicu i on je, razume se, bio lien svog statusa specijalnog pomonika papskog prestola". Ipak, utisak da je neto trulo oseao se u Apostolskoj palati.22 Postajui sve osetljiviji i sve vei hipohondar, Paeli je bio ubeen da je ozbiljno bolestan, iako su njegove tegobe ukazivale da je re o psihosomatskom poremeaju. Njegovi odnosi sa linim lekarom, oftalmologom, profesorom Rikardom Galeaci-Lisijem, polubratom grofa Galeacija, postajali su sve znaajniji. Galeaci-Lisi bio je Paelijev lini lekar jo od kraja 1930. Kao kardinal dravni sekretar, Paeli ga je konsultovao u vezi sa novim naoarima i dovoljno ga je impresioniralo njegovo poznavanje medicine da ga naimenuje za zvaninog papskog doktora ili arhiatra. Po miljenju mnogih, Galeaci-Lisi bio je nadrilekar, i od Kurije su esto dolazile preporuke da se on ukloni; ali, kako pokazuju izjave za beatifikaciju, posebno svedoenje Paelijeve mlae sestre, onog lekara titila je majka Paskvalina koja je smatrala da je on savren za papu. Galeaci-Lisijeva kombinacija neznanja, zaputanja i bizarnih predloga imala je dugotrajne posledice na Paelijevo zdravstveno stanje. Prema reima njegovog neaka, princa Karla Paelija,23 pontifeks je esto poseivao zubne specijaliste, bojei se da bi gubitak zuba mogao da utie na jo loije varenje i kvarenje njegove dikcije, tako bitne za alokucije na raznim jezicima. Paeli je bio ubeen da njegove desni postaju meke, a nisu mogli da ga razuvere ni odgovarajui specijalisti. Po preporuci Galeaci-Lisija, konsultovao je nekog nepoznatog rimskog zubara koji mu je preporuio hromnu kiselinu, koja se upotrebljava u bojenju ivotinjskih koa. Vremenom, progutao je toliko supstance da je to dovelo do stomanih komplikacija i verovatno do napada tucanja koji su ga muili danju i nou i konano postali hronini. Vatikan je primio na stotine hiljada pisama od dece sveta koja su nudila svoje molitve i lekove za njegovo tucanje.24 Oktobra 1953. se iznenada razboleo. Ne uspevi da d dijagnozu, Galeaci-Lisi je predloio reenje pomodno u ono vreme meu filmskim zvezdama i narcistikim svetskim voama. Pozvao je vajcarskog lekara Paula Nihansa, koji je izmislio takozvanu elijsku terapiju. On je obino radio na svojoj klinici iznad enevskog jezera, ali u ovom sluaju, pristao je da doe u Vatikan. Tretman se sastojao od unoenja injekcijom pod kou pacijenta, ivih" elija fetusa ovce i majmuna, po mogustvu elija iz prednjeg dela mozga fetusa. Nihans je tvrdio da je njegova terapija svemogui lek, navodei da je korisna kod ciroze jetre, upale bubrega, raka i seksualne impotencije.25 Nihans je takoe tvrdio da njegov tretman usporava proces starenja. Na sreu za Nihansov ugled u Vatikanu, nije bilo tetnih posledica, i Paeli se prirodno oporavio i vratio na posao. Ponovo je pao u krevet 1954; tada je Nihans jo jednom doao i dao novu turu injekcija.26 Godine 1956, Galeaci-Lisi je otputen sa mesta arhiatre. Govorilo se o kockarskim dugovima i promeni linosti".27 Zamenio ga je doktor Antonio Gazbarini. Oni lekar je meutim i dalje nastavio da obilazi Vatikan i da se pojavljuje pri javnim audijencijama. U jesen 1958, Paelija je ponovo obuzela tucavica. Petog oktobra 1958, glumac Alek Ginis prisustvovao je audijenciji za grupu plastinih hirurga, u papskoj letnjoj rezidenciji u Kastel Gandolfo. Paeli je dao svoj uobiajeni struni savet, koji je bio praen tucanjem. Seli smo na zlatne stolice naspram Njegove svetosti koji je izgledao bled i umoran." Kada je papa siao sa svog podijuma da ih blagoslovi, Ginis je zabeleio ovaj razgovor izmeu pontifeksa i branog para koji je sedeo pored njega:

195

ovek je glasno zaridao... Tako je potresen Vaa svetosti", rekla je njegova ena. A zamislite, Vaa svetosti, doli smo ak iz Miigena." Papa je savladao tucanje... Poznajem Miigen", rekao je papa, i uspevi da se oslobodi od stiska plastinog hirurga podigao ruku u blagoslov: ,,Poseban blagoslov za Miigen!" 28 Ginis je mislio da su to bile poslednje rei koje je papa izgovorio na engleskom jeziku. Pratnja ga je potom, izgurala iz sobe za audijencije, a za njima je izaao papski lekar, smrknuto gledajui na svakog od plastinih hirurga" ponaosob, a naroito na Aleka Ginisa. SMRT I SAHRANA PIJA DVANAESTOG Dva dana posle audijencije za plastine hirurge, 6. oktobra 1958, Paeli se razboleo i pao u krevet. U 12.30 te veeri, otac Hentrih, papski sekretar, pozvan je do pontifeksovog kreveta. Pokazao mi je primerak male panske knjige Duhovne vebe i ponovio nekoliko puta sa suzama: 'Ove nedelje sve vreme sam itao ovu knjigu i stalno molio molitvu Anima Christi (Hristova dua)'." Narednog dana stanje se pogoralo. Bila su prisutna barem tri papska lekara, a otputeni Galeaci-Lisi je uspeo da se ubaci u bolesniku sobu, nosei fotoaparat. Paul Nihans je dojurio iz vajcarske do bolesnike postelje, ali nije primenio elijsku terapiju. Tri Paelijeve redovnice bdele su nad umiruim pontifeksom. Monsinjor Tardini je izgovorio misu i obavio poslednji obred u prisustvu oca Lajbera. U jednom trenutku, u svojoj smrtnoj agoniji izgledalo je kao da se papa sabrao. Uzviknuo je: Na posao! Dosijea! Dokumenti! Na posao!" U deset minuta do etiri ujutro, u etvrtak 9. oktobra, dr Gazbarini je proglasio da je pontifeks umro od cirkulatornog fenomena". Uskoro potom, smrt je potvrdio Camerlengo Svete rimske crkve, kardinal Tiseran, koji je od tog trenutka bio zaduen za le i poslove oko sahrane i ukopa. Tiseran je bio taj koji je do kraja glasao protiv Paelija na konklavi 1939, ubeen da je to bio pogrean izbor. Dok je posmatrao mrtvog pontifeksa, moda je pomiljao da je bio u pravu. Naredne veeri, Paelijevo telo bilo je odneto motornim mrtvakim kolima do Crkve svetog Jovana Lateranskog u Rimu, dok je gomila oaloenog sveta stajala du celog puta. Budui Jovan XXIII, Anelo uzepe Ronkali, posmatrajui putovanje na italijanskoj televiziji u Veneciji, razmiljao je u svom dnevniku da li je ijedan rimski imperator doiveo takav trijumf. Narod Rima, mislio je, ukazivao je poast ne samo prolaenju obinog svetovnog vladara, ve i otelovljenju duhovne veliine i verskog dostojanstva".29 U asovima koji su sledili nakon Paelijeve smrti, stizale su brojne pohvale od zapadnih dravnika. Herold Makmilan, britanski konzervativni premijer, rekao je: Svet je siromaniji zbog gubitka oveka koji je igrao veliku ulogu u odbrani duhovnih vrednosti i u radu za mir." Predsednik Ajzenhauer je rekao: iveo je ivot pun posveenosti Bogu i sluenja ljudima.... Bio je otvoreni i zakleti neprijatelj tiranije." I Makmilan i Ajzenhauer poznavali su Paelija i privatno i javno. Golda Meir, izraelski ministar inostranih poslova, pisala je: Kada je na narod stiglo strano muenitvo u deceniji nacistikog terora, glas pape se digao za rtve. ivot naeg vremena bio je obogaen glasom koji je govorio o velikim moralnim istinama iznad metea dnevnog sukoba. alimo za velikim slugom mira."30 Predvee, uz muklo zvonjenje zvona sa stotine zvonika irom Venog grada", telo je jo jednom preneto motornim mrtvakim kolima, uz pratnju procesije klerika i redovnica koje su molile Krunicu, kroz ulice, pored Koloseuma, preko Tibra, do bazilike svetog Petra. Trotoari su bili ispunjeni stotinama hiljada tihih Rimljana, koji su se krstili dok je prolazio koveg. Za vreme bdenja u Crkvi svetog Petra naredna tri dana i noi, procenjuje se da je vie od pet

196

stotina ljudi u minuti brzo prolazilo u dva reda po pet, pored izloenog tela. Prema jednom opisu, njegovo telo videlo je vie od milion ljudi pre njegove rekvijemske mise, u ponedeljak trinaestog.31 L'Osservatore Romano" opisao je njegovu sahranu kao najveu u dugoj istoriji Rima, nadmaivi ak i onu Julija Cezara". Telo je lealo na katafalku ispod velikog Berninijevog baldahina; s desna su bila tri kovega u koje e telo biti smeteno. Zakljuujui da Paeli ve uiva boanske vizije, papin sekretar za prepisku, monsinjor Antonio Bai, rekao je u svojoj eulogi: Sa njegovom smru veliko svetlo je napustilo zemlju, i nova zvezda zasjala na nebu." Rekvijemska misa prenoena je preko televizije i dalje uivo preko Evrovizije, irom kontinenta. Doajen prenosa velikih dogaaja iz Bi-Bi-Sija, Riard Dimblbi, ozbiljno je komentarisao na engleskom. Kamere su se diskretno pomerile dok se telo polagalo u prvi koveg; lice je bilo pokriveno belom svilom, a zatim je celo telo uvijeno u crveni pokrov. Euloga je smetena u mesingani cilindar zajedno sa torbicom u kojoj su bili zlatni, srebrni i bronzani novii kovani tokom njegovog pontifikata; potom je unutranji koveg zavezan svilenim trakama uvrenim peatima, pre nego to su ga stavili u zatitni olovni koveg. Spoljni hrastov koveg bio je sada uvren zlatnim ekserima i teki trostruki koveg konano je dovezen do visokog oltara i sputen dizalicama sa platoa u peine ispod, gde se zaustavio na samo est metara od groba svetog Petra. Tako se zavrio ivot jednog od najznaajnijih papa u istoriji papstva. Seanje na njega bilo je prepuno divljenja. Takva je bila autocenzura puna potovanja koja je okruivala njegovo ime i pontifikat da je trebalo da proe nekoliko godina da se sazna pravi opis njegove smrti i pogreba i da to dopre do ire javnosti. Njegovu smrtnu agoniju fotografisao je njegov bivi lekar Galeaci-Lisi, koji je ponudio slike razliitim asopisima. Dobri doktor, tavie, pobrinuo se i za balsamovanje novim metodom ostavljajui unutranje organe na mestu; posledica je bila da je telo poelo odmah da se raspada na jesenjoj vruini. Kad su se mrtvaka kola zaustavila ispred Crkve svetog Jovana Lateranskog, niz stranih riganja ulo se iz kovega, oigledno od brze fermentacije. Tokom bdenja u Crkvi svetog Petra, lice mrtvog pape postalo je sivozeleno, a zatim crveno, a smrad je bio toliko jak da je jedan od uvara pao u nesvest. Poslednje ponienje bilo je kada se njegov nos zacrnio i otpao pre ukopa.32 U narednim godinama, kritiari njegove vladavine razmiljali su o ovim tetnim okolnostima, kako bi ilustrovali pokvareno finale najapsolutnijeg papstva u modernoj istoriji. Vremenom, meutim, bilo je drugih pitanja, komisija i propusta, mnogo sramnijih, mnogo tetnijih za seanje na njega i instituciju papstva nego to je iko mislio da je mogue tokom njegovog ivota. Prve rei njegovog testamenta glase: Imaj saaljenja za mene, Boe, prema svojoj milosti; saznanje o nedostacima, propustima, grehovima poinjenim tokom tako dugog pontifikata i u tako tekom vremenu, uinilo je moje nesposobnosti i nevrednosti vidljivijim. Ponizno molim za oprotaj sve koje sam povredio, pozledio i sablaznio." 21. PIJE XII REDIVIVUS Paeli je ostavio u iza sebe centralizovanu Crkvu, tvravu, sa papom koji je zauvek ostao na strai, zauvek prva i poslednja vlast, koji jedini opti sa Bogom. Ali ova monolitna Crkva, disciplinovana, trijumfalistika, na mnogo naina izvanredna, nije bila u saglasju sa svetom. Paeliju je bilo teko da razdvoji drutvenu demokratiju od boljevizma, pluralizam od relativizma. On je samo preko volje priznao da hrianske crkve duguju svoju slobodu i

197

irenje pluralistikom okruenju manje-vie demokratskih drutava na Zapadu. panija pod Frankom i Portugalija pod Salazarom i dalje su za njega bile pojam idealnih drutava. Nije pokazivao znake da je nauio lekcije iz svojih kontakata sa nacistikom Nemakom tokom tridesetih godina. Kao to smo videli, postojala je grupa radnika-svetenika i teologa, uglavnom u Francuskoj, pod pokroviteljstvom Nove teologije, koja je podsticala katolike da uestvuju u laikom apostolatu sa novim svetenikim slubama u industrijskim sreditima. Ovi svetenici su se zalagali za pluralistiku Crkvu otvorenu za mogunosti ekumenizma i zajedniku akciju protiv totalitarizma. Njihova drutvena i politika briga bila je neodvojiva od novih pristupa biblijskoj nauci, reformi liturgije (ukljuujui tu i upotrebu narodnog jezika) i dijaloga izmeu vera. Ukratko, eleli su Crkvu koja bi bila angaovana u svetu i koja bi ila u korak sa vremenom, a ne protiv njega. Posle Paelijeve smrti, predstavnici Nove teologije postali su katalizatori za duboku promenu. Postojao je neodoljivi zahtev, tavie meu vernicima, za reformu i obnovu. Katolici su traili drugaiju vrstu Crkve; eleli su da se okona legalistika monolitnost koju je uobliio i kojom je upravljao Paeli. Anelo Ronkali, ovek koji je postao papa Jovan XXIII, bio je sin seljaka iz Bergama. Proveo je vei deo svog svetenikog ivota kao nuncio i dobro je poznavao istone crkve. Pokuao je da pomogne Jevrejima tokom rata. Jedan od njegovih prvih koraka kao pape, bio je da zatrai oprotaj od Jevreja za hrianski antijudaizam. Upravo tri meseca posle izbora od 25. januara 1959, sazvao je generalni Koncil u vezi sa pastirskom obnovom i unapreenjem hrianskog jedinstva. Unutar Vatikana postojala je prilina opozicija. Kada stariji zvaninici nisu uspeli da zaustave projekt, pokuali su da onemogue njegove namere i odluke. Stara garda je elela da to bude Koncil koji e da osudi modernu jeres. Nisu uspeli. Papa Jovan je intervenisao kako ne bi bilo anatema ili ekskomunikacija, kako bi predstavnici drugih hrianskih crkava bili prisutni. Njegovo insistiranje na principu aggiornamento ( da Crkva treba da se razvija i menja spram drutva i istorije), pokazalo je iroke mogunosti za radikalnu reformu. Odluke Drugog vatikanskog koncila dovele su do mnogih istorijskih promena - u liturgiji i biblijskim studijama; dijalog sa protestantskim i pravoslavnim crkvama; deklaraciju o verskim slobodama. Mnoge stvari vie nikada nee biti iste; vie nije bilo mise na latinskom jeziku. Ali najvanija odluka koja je dovela do promene bila je poziv na kolegijalnost" priznanje potrebe za deljenjem vlasti izmeu biskupa i pape. Od toga je zavisio dugoroni duh i uspeh Koncila. To je podrazumevalo verovanje u prisustvo Svetog duha u iroj crkvenoj zajednici, lokalno i ire, a ne samo u centru. Drugim reima, Koncil je oznaio kraj ideologije papske moi koju je pokrenuo Prvi vatikanski koncil i koja je trajala preko sedamdeset godina, do svoje apoteoze pod Pijem XII tokom pedesetih. Izraz kolegijalnosti bio je nova metafora za Crkvu koncilskih otaca, potpuno razliita od slike jedne neosvojive, nepomine tvrave. Govorili su o hodoasnoj Crkvi" to je naglaavalo proticanje istorije, ljudsku grenost uprkos provienju koje vodi, potovanje duhovne autentinosti ostalih crkava.1 Prihvatajui izraz iz jevrejskog Svetog pisma, govorili su o Crkvi kao o Narodu boijem. Voen duhom Gospodnjim", rekao je Koncil otaca, vernik treba da nastoji da razlui u dogaajima, potrebe i elje koje deli sa drugim ljudima naeg vremena, to moe biti istinski znak prisustva ili namere Boga".2 NEUSPEH KOLEGIJALNOSTI Meutim, kolegijalnost je osporena i odbaena u vatikanskom centru moi. Neto odgovornosti za to nalazi se u reakcionarnim kurijalnim klikama, posebno u Svetoj slubi (uvarima doktrinarnog pravoverja), ali i dalje je postojalo guenje stvaralake teologije, kruti

198

intelektualni i institucionalni konformizam zaostao jo iz vremena Pija X. Bilo je nerealno zamisliti da bi led od ezdeset godina mogao da se otopi u toku jedne decenije. Biskupi i njihovi savetnici doli su na Koncil optereeni godinama opreznosti. Papa Jovan XXIII, uradio je mnogo da sprei da Koncil dopadne u ruke reakcionara. Meutim, on je umro 3. juna 1963, i nasledio ga je papa Pavle VI, Paelijev bivi podsekretar ovani Batista Montini. Pavle VI je predsedavao treoj i etvrtoj sesiji Koncila i upravljao je Crkvom u kritinim postkoncilskim vremenima. Tokom tog perioda, Crkva se nala raspoluena izmeu progresivaca, koji su verovali da je snani prenos vlasti bio potvren, ali ne i primenjen, i tradicionalista, koji su ostajali pri tvrdnji da tako neto ne treba i ne moe da se desi. Koncilski oci nisu razorili strukturu koja je podravala ideologiju papske moi. Nije odobrena nikakva reforma Kurije (ako je neeg i bilo, vatikanska birokratija postala je jo monija); i nije bilo pokuaja da se opozove Kodeks kanonskog prava iz 1917, ili bar odredbe koje tite centralizovanu mo. Zbog toga je totalna vlast ostala iskljuivo u rukama pape. Postojala je moralna obaveza papa da primenjuju kolegijalnost, ali ne i institucionalni mehanizam. Pape koje su dole posle Jovana nisu bile voljne da to urade. Kljuni problem bio je, i to je ostao do danas, kako se biraju biskupi. Kolegijalnost ne moe da napreduje dok papa ima vlast da imenuje i kontrolie svakog biskupa na svetu. Sve ostalo potie iz toga, otkrivajui koliko je dubok i dalekosean uticaj vlasti na imenovanje biskupa u Kodeksu kanonskog prava iz 1917: liavanje izbornog prava i demoralisanje dijecezanskog klera i laika; podrivanje sinoda (posebnog skupa biskupa koji je uveo Pavle VI da bi nastavio rad Koncila); zapanjujue odsustvo pluralizma i lokalnih prava i sloboda. U srcu liberal, izgleda da se Pavle kolebao izmeu progresivaca i tradicionalista sve dok nije intervenisao u savetovanju o kontracepciji. Skupljena su odgovarajua savetodavna tela koja su, sa veinom svetskih biskupa, elela da odobre kontraceptivnu pilulu pod izvesnim uslovima. To bi bila promena kursa koji bi doneo duhovnu utehu milionima, i zaleio otvoreni jaz izmeu uenja i prakse. Meutim, Pavle je reio problem linom autokratskom odlukom (fiat) sa svojom enciklikom Humanae vitae (1968). Vatikanski konzervativci su savetovali Pavlu da se mnogo ne mea, navodei izjave prethodnih papa. Doneo je odluku sam, poto je optio sa Svemoguim, kao da se Koncil i njegova revolucija nisu ni desili. Vie nikada nije napisao nijednu encikliku tokom narednih deset godina svog papstva. Njegova intervencija da sprei ishod kolegijalnog procesa o pitanju od najvee vanosti za katolike vernike pokazala se kobnom. Bio je to poetak velikog rascepa izmeu progresivaca i tradicionalista, koji je nasledio Jovan Pavle II, kada je 16. oktobra 1978. izabran za papu, posle tronedeljnog pontifikata Jovana Pavla I. JOVAN PAVLE II Uoi Duhova, u subotu drugog juna 1979, Karol Vojtila, Jovan Pavle II, manje od godinu dana papa, suoio se sa vie od milion ljudi u samom srcu komunistike Poljske: na Trgu pobede u Varavi. Doi Sveti due", zapvao je, ispuni srca vernika i obnovi lice zemlje." Zatim je dodao, na ekstatini urlik mnotva. Ove zemlje", ukazujui zamahom desne ruke na zemlju i narod Poljske. Ako je postojao kljuni trenutak u pontifikatu Jovana Pavla II, bila je to ova izjava data u srcu njegove potinjene otadbine. Istorija e mu odati ogromnu poast to je nadahnuo i podrao narodni pokret koji je oslobodio Poljsku od ateistikog komunizma i doprineo procesu koji je doveo do konanog pada sovjetskog sistema. Njegova vizija solidarnosti, saradnja izmeu infrastrukture Crkve i poljskih vernika da se srui tiranija, povezuje se sa katolikom opozicijom Kulturakmpf-u, odgovorom mase na Bizmarkove progone. U isto

199

vreme, ona predstavlja snaan kontrast sa Paelijevim prilagoavanjem Hitleru i guenjem politikog katolianstva u Nemakoj tokom tridesetih godina. Pa ipak, postoji duboka protivrenost u Vojtilinom papstvu, uzetom u celini. Zagovornik i podravalac drutvenog i politikog aktivizma u Poljskoj tokom sedamdesetih i osamdesetih, on se pojavljuje kao tradicionalistiki autokrata jednako despotski u svom upravljanju Crkvom kao to je bio i Paeli. I pored toga, teko bi se mogla zamisliti linost manje slina Eueniju Paeliju; skija i planinar irokih ramena, glumac i pesnik u mladosti, Vojtila je antiteza papi asketskoj ledari." U Apostolsku palatu doneo je ivost, humor i humanost. Prvi susret njegovog irskog sekretara sa njim, ivo izraava ovo prisustvo humanosti: Sedeo je za mojim stolom. Njegova zuccetto (kapica) bila je naherena na jednu stranu, njegova mantija otkopana na grudima, bez kragne; sedeo je postrani za stolom, piui, ne kao to je inio papa Pavle VI, uspravno i elegantno, ve skvreno, sa rukom na glavi, kao ovek koji je vie naviknut na fiziku aktivnost nego na nauku. Zakucao sam, i kada se okrenuo bio je to pokret svetovnog oveka - sasvim nepapski. Bio je to vrlo human, ovozemaljski ovek. Skoio je i doao do mene. Nije mi dozvolio da mu poljubim prsten. Dohvatio me je, i obgrlio rukama.3 Vojtilu su izabrala njegova braa kardinali u osmom glasanju sa velikom veinom: 104 od 111 glasova. Kada se pojavio u loi iznad Trga svetog Petra, opisao je sam sebe kao oveka iz daleke zemlje", i izjavio da e njegovo papstvo biti svedoanstvo univerzalne ljubavi". Progresivci su verovali da je to bio papa koji e da sprovede reforme Vatikana II. Meutim, tradicionalisti su bili ubeeni da e prelat, odgajan u katolianstvu Poljske, uspostaviti stare discipline i vrednosti. Malo njih je verovalo do koje e mere razoarati progresivnu stranu sve vee podele unutar Crkve. Svetski politiari su u redu ekali kod njega na prijem, savet i odobravanje. On ih je podseao - Regana, Bua i Klintona, Gorbaova i Jeljcina, svakog u svoje vreme - na njihove moralne odgovornosti prema siromanima, obespravljenima i onima bez prava glasa. Bio je neprijatelj totalitarizma u svim njegovim oblicima. Jedan broj vodeih posleratnih diktatora Markos na Filipinima, Bejbi Dok na Haitima, Pinoe u ileu, Jaruzelski u Poljskoj, Stresner u Paragvaju - izgubili su vlast kada je Vojtila poljubio tle u njihovim zemljama. to se tie unutranje politike Crkve, Vojtilino papstvo izgledalo je u poetku kao ivo odbacivanje usamljenih uznesenja njegovih prethodnika. Tu je sada bio ovek koji je, do poetka Parkinsonove bolesti, uivao u srdanim dorucima sa redovnicama, svetenicima i laicima, radnim rukovima i veerama sa teolozima i biskupima. I dok je jeo, sluao je - ili je bar tako izgledalo. Ali njegov pontifikat je video ponovno oivljavanje istorijske dileme modernog papstva, koja je ostala nereena kako se Katolika crkva pribliavala treem milenijumu. Da li je Rimska katolika crkva piramida sa ijeg vrha vlada ovek u beloj odori? Ili je to Crkva hodoasnika, ljudi u pokretu, kao to su je opisali oci Drugog vatikanskog koncila? Vojtila je roen 18. maja 1920, u Vadovicama, trgovakom gradu nekih 36 km jugozapadno od Krakova, nedaleko od eke granice. Pre nego to je napunio dvadeset, Vojtila je bio svedok uasa nacistike okupacije Poljske i uskoro je iz prve ruke saznao o genocidu nad Jevrejima. Auvic je bio samo oko 25 km udaljen od njegovog rodnog grada. Posle rukopoloenja 1946, zapoeo je intelektualnu potragu koja e uobliiti njegovu osobenu, apokaliptinu viziju Boanske akcije u svetu. Otiao je u Rim da istrauje za svoju

200

doktorsku tezu o svetom Jovanu od Krsta, panskom mistiaru iz esnaestog veka. Ideja sv. Jovana o Mranoj noi due" tvrdi da boansko znanje ulazi u duh koji je oien putem patnje, sumnje i molitve. Pokojni kardinal Don Krol iz Filadelfije, komentariui Vojtilinu tezu, pisao je da je Jovan Pavle II studirao teologiju kleei na kolenima". Vrativi se u Poljsku, gde je radio na razliitim mestima kao upnik i nastavnik u semenitima, Vojtila je narednih sedam godina studirao filozofiju. Njegove meditacije o linosti koja dela" bile su pod uticajem radova nemakog filozofa Maksa elera, iji se uticaj oseao, kao to smo ranije videli, u Nemakoj tokom dvadesetih godina. Meutim, dok je njegova misao sazrevala, Vojtila je nastavio da se vraa detaljnom iitavanju neotomistike filozofije, posebno o pitanjima morala - insistiranjem na unutranjem zlu nedoputenih" seksualnih odnosa. Intelektualno izdvojeno od Zapada, njegovo miljenje je brusila stalna potreba da se uputa u antagonistiku debatu sa marksizmom-lenjinizmom. Na povrini, Vojtila je izgledao naklonjen pluralizmu; iznutra, bio je to jedan nepomirljivi, apsolutistiki nain miljenja. Vojtiline meditacije bile su usmerene na zagonetku iskustva njegovog ranijeg ivota; kako mogu ljudska bia da dele uzvienu sudbinu okrenutosti ka Bogu i da budu sposobna za uase Auvica? Kada je doao u srednje godine, postao je sve vie ubeen da je svetsko zlo bilo van ovekove odgovornosti i razumevanja. Zlo koje postoji u svetu", rekao je u propovedi, izgleda da je vee nego ikad, daleko vee nego zlo za koje se svaki od nas osea lino odgovornim". U godinama u kojima su se mnogi teolozi okretali vie racionalnim, sociolokim reenjima, Vojtila je obnavljao svoje verovanje u onosvetovni sukob izmeu sila mraka i sila svetla. Verovao je u sposobnost device Marije da deluje u istoriji - izraavajui kao i Paeli, odanost Naoj gospi iz Fatime, koja ga je, kako je verovao, spasla prilikom pokuaja atentata na njega 1981. Jedan prst je povukao obara", rekao je ogromnoj masi u svetilitu Fatime tokom proslave Nae gospe iz Fatime 1982, drugi je vodio metak". Godinu dana nakon napada, stavio je metak u krunu iznad statue Device. Rukopoloen je za biskupa septembra 1958, to je bilo jedno od poslednjih Paelijevih episkopalnih imenovanja, i postao je nadbiskup Krakova 1964. Bio je lukavi protivnik poljskog represivnog komunistikog reima, i postao je kardinal u svojoj etrdeset i estoj godini. Odvano je preformulisao koncept solidarnosti kao praktinu inspiraciju za narodnu, nenasilnu pobunu. Njegovo podravanje sindikata Solidarnost", jedine slobodne radnike organizacije u Istonom bloku, ohrabrilo je osporavanje komunizma u Poljskoj i van nje, znaajno doprinosei silama koje su vodile do drastinih promena politikog stanja u Istonoj Evropi. Sa tipinom skromnou, rekao je: Drvo je bilo trulo; ja sam ga samo dobro protresao." Ali postojala je jo jedna sila koja ga je vodila; teret same istorije. Posmatrajui iz epicentra kako se Crkva vue tamo-amo, nosei na svojim pleima teret snage milijarde vernika, on je sve vie bio sklon da deluje sam; to je dui bio njegov pontifikat, to je vie sledio svoje neposredne prethodnike. Klju za ovu prividnu protivrenost je njegovo dualistiko vienje ljudske prirode. On veruje, kako to smatra njegov biograf Majkl Vel, da ljudsko bie i treba drutvo i prevazilazi ga". Tako je drutvenu i politiku akciju najbolje ostaviti laicima, dok transcendirana stvarnost ostaje u domenu Crkve, to za njega znai uvoenje odluka i vlasti Hristovog vikara na zemlji. On je ponovo uveo ideologiju papske moi. Pluralizam, veruje, moe da vodi samo do centrifugalne fragmentacije; samo snani papa koji vlada sa vrha, moe spasti Crkvu. Tokom najdue papske vladavine u ovom veku, koja je zapoela novembra 1978, Jovan Pavle II se bez odlaganja suoio sa nizom globalnih kriza koje su pretile celini i opstanku Univerzalne crkve, kao da je sve zavisilo od njega i samo od njega. U Latinskoj Americi, on

201

postojano odbacuje ono to smatra marksistiki nadahnutom" teologijom osloboenja, ideju da greh nije toliko odbijanje da se slua re Boija koliko je on rezultat nepravedenih drutvenih i politikih odnosa. Samo etiri godine nakon svog ustolienja, on je cepteo od prezira zbog zvidanja sandinista u Managvi (Nikaragva) na jednoj misi na otvorenom prostoru. Odbacio je primedbu da nije podravao reenje za siromane". Zato oni nisu razumeli da je Hrist, a ne Karl Marks, bio oslobodilac potlaenih? Na kraju veka, uprkos propasti komunizma, katolianstvo u Latinskoj Americi i dalje je optereeno eksplozivnim sukobom izmeu katolike levice i desnice, suoenih sa misionarskim prodorom protestantskih pentekostalaca. U SAD, sa svojih ezdeset miliona katolika, jednostrane interesne grupe - homoseksualci, lezbijke, feministkinje, pristalice abortusa, pripadnici Novog doba - traili su da svoju veru izraze na individualan nain. Putujui kroz Severnu Ameriku 1987, Vojtila je propovedao opratanje dok su katoliki disidenti sa zastavama i parolama odbacili njegovu samilost. Ako je Latinska Amerika traila osloboenje od politikog i drutvenog ugnjetavanja, katolici Severne Amerike inilo se da trae osloboenje od papske vlasti jednako kao i od samog prvobitnog greha. Godine 1993, u Denveru, on je traio na masovnom skupu omladine da odbace lane proroke i lane uitelje" koji ih vode putem nemogueg osloboenja". Njegove mete bile su abortus, kontracepcija, hedonizam i neobuzdani kapitalizam. Kao da govori da e se moda naredna generacija obazirati na njegova upozorenja, poto sadanja generacija izgleda nepopravljiva: on voli masovne demonstracije katolikih omladinskih pokreta, koji podseaju na Katoliku akciju iz tridesetih i pedesetih. U meuvremenu, u Africi i Aziji, postojanost tradicionalnih i lokalnih religija, koje u sebi sadre elemente od animizma do oboavanja predaka, predstavljala je izazov rimskom nainu vere i molitve. Postoje pritisci da se popusti u pitanju svetenikog celibata u kulturama gde se nedostatak mukog seksualnog izraavanja smatra perverzijom. Tu se nalaze misionari koji teko rade, delei kondome da zaustave epidemiju side u Centralnoj Africi. Zatim, tu su pitanja doktrinarnog pravoverja. Progresivci su bili svedoci spektakla kada je Jovan Pavle II iskoristio svoju ogromnu mo da ponizi teologe. U prvoj godini svog papstva, on je opozvao nastavniku dozvolu ocu Hansu Kingu, vajcarskom teologu koji je osporavao papsku nepogreivost. Ugledni flamanski naunik Edvard ilebek bio je pozivan u Vatikan tri puta na ispitivanje, povodom svog tumaenja Svetog pisma. Sredinom osamdesetih opozvana je dozvola za nastavniki rad arlsu Kjuranu sa Katolikog univerziteta u Vaingtonu, zbog njegovih umerenih pogleda na seksualnost. Od nadbiskupa Rejmonda Hanthauzena iz Sijetla, poznatog protivnika nuklearnog naoruanja, trailo se da prihvati posmatraa koji e da nadgleda njegove komentare o ponitenju braka i njegovo dranje prema lokalnoj homoseksualnoj zajednici. Godine 1997, Vojtila je ekskomunicirao pisca-svetenika iz ri Lanke, Tisa Balasurija, zato to je razvodnjavao rimsko doktrinarno pravoverje: pisanje Balasurija je bacilo sumnju na doktrinu prvobitnog greha i devianstvo Majke boije. Kasnije je rehabilitovan. Pritisnut sa svih strana, Vojtila kao da dri mnotvo centrifugalnih sila u napetosti. Njegova sjajna fizika i psihika snaga u skladu je sa izvanrednom uverenou u mistinu prirodu njegovog poziva, koja daje snagu njegovoj glavnoj strategiji u borbi za jedinstvo: kruta kontrola nad izborom biskupa u svetu i nad njihovim ponaanjem. Na javnim skupovima za obian narod, on zanosi ogromnu masu na stadionima sveta. Iza zatvorenih vrata, on kinji lokalne biskupe zbog propusta da osude kontracepciju, abortus, homoseksualnost i razvod. Stalno daje prednost najreakcionarnijim kandidatima za biskupije; stalno onemoguava da lokalna crkva izabere kandidata koga eli. Njegovo naimenovanje Volfganga Hasa, neomiljenog krajnjeg konzervativca, za biskupa ura u vajcarskoj, imalo je za posledicu da su parohijani napravili tepih od svojih tela pred katedralom i prisilili svetenike koji su sluili misu da idu preko njih, kako bi uli u crkvu. Slina pobuna desila se

202

kada je naimenovao krajnjeg konzervativca Hansa Groera za nadbiskupa Bea; vernici austrijske crkve morali su da prihvate tri druga reakcionarna izbora protiv svoje volje. Kasnije, Groer je bio optuen za pedofiliju i oteran u samostan, gde eka crkvenu istragu. U SAD, imenovanje nadbiskupa Pija Lagija za apostolskog pronuncija, papinog linog izaslanika pri tamonjoj Crkvi, znailo je izriiti mandat da stavi veto na izbor novih biskupa kako bi suzbio liberalne tendencije u severnoamerikoj Crkvi. Tri etvrtine amerikih i britanskih biskupa su sada naimenovani od Jovana Pavla II. Karakteristina je njegova opaska: Ne smete da dozvolite da se javi bilo kakva sumnja o pravima pape da slobodno imenuje biskupe." Svetovni i nekatoliki posmatrai i komentatori su mu estitali na odbrani apsolutistikih moralnih standarda protiv plime relativizma. Godine 1994, proglaen je za oveka godine od magazina Time", upravo zbog svoje samostalne autoritarnosti. U godini u kojoj toliko ljudi ali zbog propadanja moralnih vrednosti ili trai izvinjenja za loe ponaanje", kae se u navodu, Papa Jovan Pavle II snano namee svoju viziju dobrog ivota i zahteva da je svet prati." Tradicionalisti su oduevljeni zbog ogromnog odobravanja onih koji dolaze iz nekatolikog sveta. Meutim, podravaoci iz nekatolikih medija previaju injenicu da je Jovan Pavle dokazani prijatelj Opus Dei, modernog desniarskog verskog reda panskog porekla, i da on promovie interese sektakih masovnih pokreta, kao to je Communione e Liberazione, koji se specijalizuju za sprovoenje kontrole na vojniki nain i koji odbacuju pluralistike medije. Vie od dvadeset godina Vojtilinog pontifikata i trideset pet godina od poetka Drugog vatikanskog koncila, velika plima koju je pokrenula sila Vatikana II", kao to to kae Adrijan Hestings, potroila je barem institucionalno svoju snagu".4 Paelijev monolitan piramidalni model Crkve jo jednom se uvrstio, i metafore o hodoasnikoj Crkvi u pokretu" i Narodu boijem" retko se koriste. Pluralizam i kolegijalnost se smatraju neprijateljima centralistike vlasti. Mnogi vernici, u velikom i moda sve veem broju u stvari, u potpunosti odobravaju reafirmaciju ideologije papske moi Jovana Pavla II, uvereni da ona nudi najbolju nadu za jedinstvo i opstanak. To samo moe da znai irenje jaza u budunosti i neizbean sukob. Prvi znaci titanske borbe mogu se videti u Severnoj Americi, gde episkopat uti u svom konformizmu dok su teolozi na veini katolikih univerziteta, bar za sada, izvan kontrole Vatikana i sve otvorenije disedenti". Na jednoj strani, postoji izborno telo koje reafirmie pravo oveka u beloj odedi da autokratski upravlja sa vrha, sa vladajuom Kurijom koja namee konformizam i dijecezanskim biskupima koji se liavaju svojih ovlaenja i slobode. Ova vizija Crkve je sve vie neprijateljska prema hrianskom ekumenizmu i ona istrajava na vladavini mukaraca i celibatu. Prevladava marijanska odanost, sa naglaskom na udima i otkrovenju u gnostikom stilu. Stvaranje svetaca je sredina preokupacija. Jovan Pavle II je kanonizovao vie svetaca tokom svog pontifikata nego sve druge pape zajedno od kada je ustanovljena formalna procedura. Znaaj Paelijeve kanonizacije Pija X, antimodernistikog pape, povezuje se sa Vojtilinom beatifikacijom Esriva de Balaguera, osnivaa Opus Dei, i njegovim oduevljenjem za kanonizaciju Euenija Paelija. Stvaranje sveca od Pija XII predstavljalo bi odlunu pobedu tradicionalista nad progresivcima u tumaenju odredbi Drugog vatikanskog koncila. Progresivci, takoe u velikom broju, i dalje tvrde da su papa i Kurija propustili da primene sutinsku odluku Koncila o kolegijalnosti. Oni su skloni da se odreknu postojanja takvog pape koji obezbeuje nepogreiv mehanizam kako se ukae potreba. Oni odbacuju maineriju po kojoj papa intervenie da imenuje biskupe irom sveta, esto protiv lokalnih elja, jer to nije nain na koji kolegijumi treba da obavljaju svoj posao. Oni ele papu koji e da predsedava nad Crkvom u milosti kao konani apelacioni sud. Oni tvrde da modernoj ideologiji papske moi nedostaje tradicija, da ona odbacuje istorijsku mudrost i autoritet koncilijarne Crkve.

203

Oni koji ude za ostvarenjem kolegijalnosti u Katolikoj crkvi moda e prihvatiti, u svetlu ove prie, da ponovno utvrivanje Paelijevog modela vlasti zanemaruje bolne lekcije iz nedavne svetske istorije; da papska autokratija, dovedena do krajnosti, moe samo da demoralie i oslabi hrianske zajednice. U mnogim delovima sveta, Katolika crkva uiva blagodeti pluralizma iroko potcenjenog od njenih tradicionalista. U epohi koja je veoma prijemiva za verske slobode, teko je proceniti punu meru moralnog i drutvenog slabljenja lokalnih crkava. Meutim, ideja vodilja ove knjige bila je da pokae da kada papstvo jaa na raun Naroda boijeg, katolika crkva gubi moralni i duhovni uticaj na tetu svih nas. 22. IZVORI, DEBATA O UTANJU" I SVETOST Prouavanje savremene istorije papstva nije lak zadatak, poto se vatikanski arhivi dre pravila o uvanju tajnosti od sedamdeset i pet godina. Pored toga, Euenio Paeli je bio usamljen i tajanstven ovek koji, koliko je poznato, nije pisao dnevnike pre nego to je postao papa, a napisao je samo nekoliko intimnih pisama. Nita to postoji nije dostupno naunicima. Meutim, prouavaoci vatikanske istorije tokom rata imali su veliku pomo u jedanaest tomova doku-menata objavljenih po uputstvu Pavla VI, izmeu 1965. i 1981, iako postoje dileme oko celovitosti ove zbirke, kao to sam ukazao u mom tekstu. tavie, neprocenjiv je rad pokojnog jezuite Ludviga Folka i drugih, na dokumentaciji dugog procesa koji je, jula 1933, doveo do potpisivanja Nemakog konkordata izmeu Treeg rajha i Svete Stolice. Obimna graa koja se odnosi na veze izmeu Vatikana, crkava i nacistikog reima dostupna je u vladinim arhivima u Parizu, Londonu i Nemakoj (posebno u Katolikom arhivu u Minhenu). Ovde se mogla ispriati istorija Paelija u svetlu novih dokaza, zahvaljujui tome to se dobio uvid u dosada nepristupane dve zbirke neobjavljenih izvora u zatvorenim arhivima u Rimu. Prva je zbirka zakletih izjava za beatifikaciju Pija XII, u posedu jezuita. Poto savremena procedura za beatifikaciju i kanonizaciju zahteva strogo istraivanje dokaza o svetosti Sluge boijeg", ovi dokumenti koji se sastoje od sedamdeset i est intervjua (na oko hiljadu stranica teksta) i koji su voeni pod zakletvom pre etvrt veka, pokazali su se bitnim. Ovde se oni koriste po prvi put. Druga zbirka, sakupljeni dokumenti u vezi sa Paelijevim aktivnostima kao vatikanskog birokrate od 1913-1917, i kao papskog nuncija u Nemakoj od 1917-1922, bila mi je dostupna zahvaljujui ljubaznosti pomonika u Dravnom sekretarijatu u Vatikanu, nadbiskupa anLuja Turena i svesrdnoj pomoi arhiviste sekretarijata, jezuite Marsela apena. Zahvaljujui ljubaznosti ledi Hesket, mogao sam da navodim niz privatnih ratnih pisama koja je Fransis Darsi Ozborn, britanski poslanik u Vatikanu, pisao njenoj majci, gi Bridit Makivan. Ova pisma ine celinu sa Ozbornovim dnevnicima, citiranim u knjizi Ovena edvika Britanija i Vatikan tokom Drugog svetskog rata (Kembrid, 1986). Knjiga daje jedinstven Paelijev portret tokom ratnih godina i reava pitanja koja je postavio edvik. S obzirom na vanost Paelijevog udela u preoblikovanju kanonskog prava, imao sam sreu da radim sa profesorom orom Feliijanijem sa Katolikog univerziteta u Milanu. On me je upoznao sa procesom koji je doveo do objavljivanja Codex Juris Canonici iz 1917, i sa udelom koji je Paeli imao u tom poslu. Profesor Feliijani je radio na istorijskim izvorima kodeksa sa mikrofilmovanim kopijama itavog procesa. Najveu zahvalnost i potovanje dugujem ogromnom naunom delu pokojnog Klausa oldera, iji je rad na Paelijevom Nemakom konkordatu sa Hitlerom i njegovim posledicama po Katoliku crkvu u Nemakoj, omoguio nov uvid u neuspeh katolikog suprotstavljanja usponu Hitlera i nacista.

204

Svako ko se uputa u prouavanje Pija XII mora da prati tragove onih koji su pokuali da ree problem njegovog utanja za vreme rata. Argumenti o reakciji Euenija Paelija na Konano reenje, besne ve vie od trideset i pet godina u ogromnim zbirkama naunih i medijskih priloga. Svaki pokuaj da se d konana presuda izaziva suprotnu reakciju. Osnove na kojima poivaju ove ocene o znanju i ponaanju pape, ukljuuju argumente o dokumentima i datumima; one takoe ponekad iznose nepoverenje prema nedostajuim dokumentima i spekuliu o savesti oveka kakav je bio Pije XII. Kao to kae Donatan Steinberg, to je zbunjujue i strano pitanje kome niko ne bi trebalo da prie prenagljeno". Ali stalno zanimanje ukazuje da nove generacije jo uvek pokuavaju da shvate ogromna pitanja savesti papstva i Katolike crkve, tokom vie od pola veka posle zavretka Drugog svetskog rata. Evangelistike crkve u Nemakoj priznaju, u tutgartskoj deklaraciji iz oktobra 1945, svoju odgovornost za zloine reima,1 kao to je to uinila i katolika hijerarhija; nasuprot tome, Sveta Stolica je ostala nema. Meutim, postojale su papske inicijative s ciljem zaleenja jaza izmeu dve vere: opte priznanje Jovana XXIII o vekovnom postojanju verskog antijudaizma, poseta Pavla VI Izraelu, posete Jovana Pavla II dvema sinagogama i njegova izjava poznata kao Seanje", u prolee 1998, o istoriji nasilja nad Jevrejima. Ali Jovan Pavle II je tu poslednju priliku iskoristio da opravda ponaanje Pija XII za vreme rata, izjavljujui da Paeli nije imao za ta da se izvinjava, ve samo da bude ponosan. Mudrost diplomatije Pija XII javno su u brojnim prilikama priznali predstavnici jevrejskih organizacija i linosti", pisao je. Na primer, sedmog septembra 1945, dr Dozef Natan koji je predstavljao Italijansku jevrejsku komisiju, rekao je: 'Iznad svega, mi zahvaljujemo vrhovnom pontifeksu i vernicima koji su, izvravajui uputstva Svetog oca. priznali progonjene kao svoju brau i sa trudom i odricanjem pourili da nam pomognu, zanemarujui strane opasnosti kojima su bili izloeni.' "2 Najraniji i najotriji napad na ponaanje Paelija tokom rata desio se 1963, sa postavljanjem komada Namesnik Rolfa Hohuta u Berlinu.3 Komad se te godine pojavio i u Londonu, a naredne godine i u Njujorku, da bi potom bio preveden na vie od dvadeset jezika. Pisan u slobodnom stihu, podseajui na ilerove komade, on je oblikovao do danas popularnu predstavu o Paeliju, ak i meu ljudima koji nikad nisu videli ili itali komad. Stav Svete Stolice odreen je u prvoj sceni kada istorijska linost, Kurt Gertajn koji je bio svedok gasnih komora, izvetava berlinskog nuncija, nadbiskupa Orseniga, ta je video. Meutim, Orsenigo odbacuje da prihvati bilo ta to je uo i odbija da prenese obavetenje papi.4 Konano, Gertajnov izaslanik stie u Vatikan i dobija audijenciju. Ali Paeli, koji se prvi put pojavljuje u etvrtom inu, ostaje ravnoduan. Hohutov portret pape prikazuje ga kao bezoseajnog, gramzivog, cininog, ljutog na Zapad i raspoloenog prema Nemakoj, preokupiranog svojim investicijama koje ne stoje dobro zbog saveznikog bombardovanja italijanskih fabrika. Hohutov Paeli spekulie o prednosti da proda neke od akcija uticajnim Amerikancima u nadi da bi ih to moglo odvratiti od daljeg bombardovanja Rima. Obaveten o logorima smrti u Poljskoj, pravi se nevet. Ovo mesto se dramatski pojaava okolnou da se vri prikupljanje rimskih Jevreja u trenutku dok Gertajnov izaslanik moli za pomo. Namesnik je istorijska fikcija zasnovana na oskudnoj grai.5 Gertajn nikad nije video Orseniga i dugaki razgovor koji se odvija na sceni nikada se nije desio. Jo ozbiljnije, karakterizacija Paelija kao grabeljivog licemera je toliko netana da ispada smena. Vano je, meutim, da Hohutov komad vrea najosnovniji kriterijum dokumentarnosti: da su takve prie i portreti valjani samo ako su istinito prikazani. Uprkos tome, Namesniku se prilino verovalo i brisanje tako mone, jednostavne slike o oveku pokazae se teko, ako ne i nemogue.

205

Meutim, Hohutov komad ima jo jo jedan dalekosean ishod za istoriare. Rat reima, optube i protivoptube koje su sledile posle Hohutove predstave podstakle su traganje za autentinom graom. Rad koji je ve bio napisan pre nego to je Namesnik bio postavljen na scenu, izbio je zbog polemike na povrinu. Autor Eli Vizel, preiveli iz Auvica i Buhenvalda, pria kako je susreo potitenog Saula Fridlendera u Parizu 1962. Roen 1932, Fridlender je bio istoriar nacistikog perioda; njegovi roditelji su umrli u Auvicu, a on sam je preiveo rat sakriven u katolikom samostanu u Francuskoj. Dok smo sedeli na terasi jedne kafane na bulevaru Sen ermen", pie Vizel, uzeo je valijum i ispriao mi svoje nevolje." Tokom pripreme teze o diplomatiji Treeg rajha, Fridlender je naiao na senzacionalne dokumente o politici Pija XII prema nacistikoj Nemakoj. Odmah sam shvatio u emu je bio problem, poto sam ga preiveo," pie Vizel. Izdavai nisu vie bili zainteresovani za taj period." Narednog dana, Vizel je upoznao Fridlendera sa pariskim izdavaem Polom Flamanom pri Editions du Seuil". Tako je zapoela Fridlenderova karijera".6 Fridlenderova knjiga Pije XII i Trei rajh objavljena je u Parizu 1964. usred deavanja sa Hohutovom knjigom, a zatim se pojavila u Njujorku i Londonu 1966. To je strogi pokuaj da se pusti raspoloivim dokumentima da govore za sebe. Zasnovan uglavnom, iako ne iskljuivo na izvetajima koji su prolazili kroz ruke nemakih ambasadora pri Svetoj Stolici tokom rata, imao je duboko dejstvo na Vatikan, poto je otkrio, kako Fridlender oprezno navodi u zakljuku knjige, da vladajui pontifeks izgleda da je imao naklonost za Nemaku to nije umanjila priroda nacistikog reima i to nije bilo odbaeno sve do 1944". Fridlender se, naravno, nadao da e Vatikan otvoriti svoje arhive, poto se istinitost dokumenata mogla proveriti samo ako bi se uporedila sa odgovarajuim dokumentima iz Vatikanskih arhiva." A ovo se desilo. Godine 1964, Pavle VI je naredio grupi jezuitskih naunika da brzo spreme za objavljivanje vatikanske ratne dokumente. Rad se pojavio u jedanaest tomova izmeu 1965. i 1981. Sakupljeni pod optim naslovom Actes et Documents du Saint Sige relatifs la Seconde Guerre Mondiale, dokumenti su objavljeni na originalnim jezicima sa odgovarajuim naunim aparatom na francuskom; samo jedan tom (prvi) se pojavio na engleskom. Obim dostupne grae bio je upeatljiv i nauniki, ali da li je bio potpun? Usred borbe reima o tome da li je Pije XII znao i kada, nije li bilo mogue da je Vatikan zadrao kompromitujue dokumente? Poslednji preiveli prireiva od etvorice, jezuita Pjer Blet, crkveni istoriar na Gregorijanskom univerzitetu, nedavno mi je rekao da su dokumenti bili pohranjeni u kutijama u pranjavoj prostoriji u Vatikanu i da su izgleda bili netaknuti od rata. On je bio ubeen da ih niko nije dirao niti vadio pre nego to je graa postala dostupna prireivaima. U svakom sluaju", rekao mi je kratko, Italijani su provalili ifru i imali su praktino sve to smo slali. Niko nije otkrio da smo bilo ta sakrili."7 Ova samouverena tvrdnja nedavno je osporena, kao to je ranije pomenuto, u memoarima Gerharda Rignera Ne jamais dsesprer.8 Rigner koji je koordinirao informacije u vajcarskoj iz itave Evrope tokom rata, skrenuo je panju na odsustvo iz dokumenata Svete Stolice sutinskog memoranduma koji je on dao 18. marta 1942. papskom nunciju u Bernu, monsinjoru Filipeu Bernardiniju, da dostavi u Vatikan. Na memorandum", pie Rigner, otkriva katastrofalnu situaciju Jevreja u brojnim katolikim zemljama ili zemljama gde ivi veliki broj katolika, kao to su Francuska, Rumunija, Poljska, Slovaka, Hrvatska.... Situacija je detaljno izloena od zemlje do zemlje. Mogli smo da pokaemo mere koje su preduzeli nacisti da unite itav jevrejski narod."9 Dokumenti koje je objavio Vatikan - Actes et Documentes - pokazuju da je memorandum Rignera i njegovog kolege, Riharda Lihthajma primljen u Dravnom sekretarijatu, da je

206

dokument preiveo i da je u njihovom posedu, poto postoji jasan opis njegovog sadraja ,,des mesures antismits", u fusnoti u Tomu osam (Volume 8).10 Pa ipak, stvarni tekst dokumenta je izostavljen. Rigner dodaje da je izostavljanje utoliko vie za aljenje poto su on i njegove kolege naglasili da su u nekim od ovih zemalja politike voe bile katolici osetljivi na vatikansku inicijativu". Ali on navodi da je Vatikan intervenisao samo u sluaju Slovake, gde je katoliki svetenik Jozef Tiso bio predsednik i gde je dolo do ublaavanja ove antisemitske politike".11 Rigner zakljuuje sa nadom da e Vatikan predati sva dokumenta koja uva o Piju XII i genocidu nad Jevrejima. U svakom sluaju, dok je Vatikan tako radio ezdesetih na svom projektu od jedanaest tomova, razni pisci su nastavljali da daju svoja miljenja. Zapaena je knjiga Gintera Levija Katolika crkva i nacistika Nemaka (Njujork, 1964), iji se jedan deo takoe pojavio u asopisu ,,Commentary", februara 1964. Levi ispravno hvali Paelijevu munu dilemu, dozvoljavajui da je protest mogao da pogora stvari za Jevreje kao i za katolike. Meutim, Levi reito, mada ne i dovoljno snano, postavlja pitanje etike upotrebe diplomatskog jezika ili namerne dvosmislenosti, u borbi sa takvim neuvenim zlom. Katoliki teolozi", pie on, dugo su raspravljali o liniji koja razdvaja katoliku uzdranost i nehrianski kukaviluk. Tu je liniju esto teko odrediti i nikakva kazuistika o utanju spram zloina koji je dozvoljen da bi se spreilo vee zlo, nee olakati teki posao traganja za njom. Postoje situacije kada je do moralne krivice dolo zbog propusta. utanje ima svoje granice."12 Problem je zatim uporno istraivao novinar i bivi svetenik Karlo Falkoni u knjizi utanje Pija XII, objavljenoj prvo na italijanskom 1965, a potom na engleskom 1970.13 Falkonijev poseban doprinos debati, bio je obimna i optuujua hrvatska graa, koja ostaje glavni izvor za svakog ko ulazi u polemiku i koja optuuje Paelija da je znao za ustake zloine, a da nije nita rekao ili uinio, i da je pokazao svoje odobravanje reimu. Meutim, Falkonijevi opti zakljuci o Paeliju i Konanom reenju su oprezni. Nije bio spreman da ide van prie koju iznose dokumenti - Vatikan je bio dobro informisan i... papu su stalno nagovarali da progovori... Oni svakako ne opravdavaju opreznost i utanje Pija XII", Pa ipak, upozorio je da ta oblast jo uvek krije nepredvidive tajne", i izrazio je nadu da e uskoro drugi da slede i koriste se tragovima koje sam otkrio - i ak sa boljim ishodom".14 Posle Falkonijeve knjige dola je jedna oduevljena pohvala Paeliju u delu Pinhasa E. Lapida, Poslednje tri pape i Jevreji (London, 1967), koji je bio izraelski konzul u Milanu poetkom ezdesetih. Lapid je pretraio Jad Vaem Arhiv, Centralne cionistike arhive i Jevrejske opte istorijske arhive u Jerusalimu za detalje o pomoi Vatikana Jevrejima za vreme rata. Snabdeven zahvalnicama iz mnogih jevrejskih etvrti, on je tvrdio da je Sveta Stolica uinila vie da pomogne Jevrejima nego bilo koja druga zapadna organizacija, ukljuujui tu i Crveni krst. On je izraunao da je Pije XII, neposredno ili posredno, spasao ivote 860.000 Jevreja. Posebno je nastojao da prizna napore pape Jovana XXIII da se izvini za dugu tradiciju katolikog antijudaizma i naglasio je Jovanovu molitvu za oprotaj, tampajui je na naslovnoj strani knjige: Oprosti nam za prokletstvo koje smo greno pripisali njihovom imenu kao Jevrejima. Oprosti nam to smo Te razapeli po drugi put u njihovom telu. Jer nismo znali ta inimo".15 Meutim, Lapid izgleda da nije koristio Falkoneovo istraivanje, iako je Falkoneova knjiga bila objavljena dve godine pre njegove. Niti je ovde pominjana Hrvatska koja je bila na vrhu liste Paelijevih utanja i koja je postala sredite javnog interesovanja poetkom pedesetih zbog suenja kardinalu Stepincu u Titovoj Jugoslaviji. Pitanje je ipak, da li bi Lapid mogao da

207

bude pokoleban bilo kakvom koliinom negativnih dokaza, poto je njegov glavni cilj bio da pozdravi Jevrejsku shemu" na Drugom vatikanskom koncilu, koja je", pisao je Lapid, imala uticaja na zvanino katoliko priznanje jevrejskog naroda, njegova jednaka prava i neraskidive veze koje povezuju hrianstvo sa starijom verom". Proslava novog poetka bila je, po Lapidovom miljenju, neodvojiva od elje da Vatikan prizna Izrael. Otuda na kraju knjige upuivanje na Papu Ronkalija... pontifeksa maksimusa - vrhovnog mostograditelja koji je rekao Morisu Fieru, izraelskom ambasadoru u Rimu: 'Priznau dravu Izrael sada i odmah.' "16 Lapidova knjiga je sjajan nauni odgovor onima koji bi hteli da Pija XII i Svetu Stolicu prikau kao negativce, ali u njoj postoji i jedna rava crta diplomatskog samointeresa. Ipak, itajui izmeu redova, Lapid kao da nije bio ba sasvim ubeen u vlastiti sluaj. Moda je najtunija misao ove knjige bila usputno osporavanje da je Pije XII samo imao vie hrabrosti od drugih, da je bio manje zaraen boleu koja lei u dui slobodnog sveta".17 Tri godine posle pojave Lapidove knjige, pisac Robert Kac pokuao je da rekonstruie epizodu od 16. oktobra u svojoj knjizi Crni sabat (Ranije, Kac je objavio knjigu Smrt u Rimu, o ubistvu 335 Rimljana, ukljuujui i sedamdeset Jevreja, u Ardeatinskim peinama 24. marta 1944. Kac je nagovestio da je Paeli znao za nacistiku odmazdu i da se nije saalio na rtve). to je vie Kac prouavao Paelijevu reakciju na nacistike zloine u Rimu za vreme nemake okupacije, sve vie je bio uveren da je papstvo imalo razlog da odgovori. Njegov prethodni, antropoloki izvetaj o deportacijama rimskih Jevreja, pod naslovom Putovanje kroz zloin protiv humanizma, objavljen 1969, istrauje odnos izmeu rtve i progonitelja na nov nain. On je poeo istraivanje za svoju knjigu 1964, usred kontroverze oko knjige Hane Arent Ajhman u Jerusalimu: Izvetaj o banalnosti zla, u kome ona osporava nacistiku monstruoznu teoriju i ispituje nivoe sauesnitva meu obinim ljudima u Rajhu i ak unutar same jevrejske zajednice. U sluaju rimskih Jevreja Kac veruje da je deportacija otkrila daleko vie o toj drevnoj zajednici nego to je prihvaena pria o nacistikoj tiraniji dozvoljavala, govorei nam mnogo o stvarnoj vrednosti onoga to se cenilo u Rimu i to je jasno govorilo i o stanovima od blata i svemu to se nalazilo izmeu. Niko u Evropi, Jevreji i nejevreji jednako, nije iveo izvan sistema vrednosti koji je stvorilo ili nosilo u sebi drutvo dvadesetog veka." Kac u svom istananom razotkrivanju Paelijeve uzdranosti, zakljuuje da je on delovao u dosluhu sa nacistikim sistemom, koji je nagradio njegovo utanje prividnim potovanjem ekstrateritorijalnog statusa Vatikana i kljunih ustanova iz okoline Rima. Kac tvrdi da je, da bi zatitio institucionalnu Crkvu, Pije bio spreman da rtvuje ivote aice Jevreja. Kaca su u Italiji, gde je mogue podii optubu u ime mrtvih, tuili Paelijeva sestra i neak posle filma koji je Karlo Ponti napravio po njegovoj knjizi Smrt u Rimu. Paelijevi su izgubili, ali su se alili, i na kraju je sudija okonao sluaj u nedostatku dokaza. Naredni niz navoda protiv Paelijevog ponaanja tokom rata objavljen je 1980, u knjizi Valtera Lakera Strana tajna (London, 1980), gde se ukazuje na ono ta se i kada znalo o Konanom reenju. Mada su Lakeru bili dostupni neki od tomova vatikanskih ratnih dokumenata, izgleda da se on nije koristio tim materijalom. On, meutim, navodi iz Fridlendera Rignerov memorandum poslat u Rim preko vajcarskog papskog nuncija. Laker je bio ubeen da je Vatikan bio bolje obaveten od bilo kog drugog u Evropi"18, s obzirom na svoju superiornu organizaciju i ire meunarodne veze". Laker navodi da je Vatikan sistematski lagao o svom ranijem nepoznavanju politike Konanog reenja, to nije dalekovida politika, pie on, jer pre ili kasnije bar neke injenice e se saznati"19. To je bila proraunata pretpostavka, iako dolazi od istaknutog naunika i istoriara. Laker je raunao na pojavu optuujuih dokaza iz italijanskih i nemakih pijunskih arhiva koji su uvali deifrovane vatikanske informacije bilo u dolasku bilo u odlasku. Ni posle osamnaest godina, takva informacija nije se pojavila, iako je Rignerov memorandum dovoljan dokaz da je

208

Vatikan prikrio vana dokumenta. Lakerova ocena o Paeliju zasnivala se na slinim pretpostavkama. Zato Paeli nije progovorio? Verovatno je to bio", pie Laker, vie sluaj kukaviluka nego antisemitizma. Ako se Vatikan nije usudio da pomogne stotinama poljskih svetenika koji su takoe umrli u Auvicu, bilo je nerealno oekivati da e pokazati vie hrabrosti i inicijative u ime Jevreja."20 Meutim, Laker izgleda da nije znao za zaveru generala Ludviga Beka da se svrgne Hitler, i Paelijevu gotovo ludaku neustraivost u ulozi posrednika. Jasno je da je pravo razumevanje Paelijevog karaktera bilo jednako klju za razumevanje tajne njegovog ponaanja kao to je bila i potraga za dokumentima. Pa ipak, nijedan pisac jo nije pokuao da uhvati taj sloeni karakter u celini. Prvi i do vremena pisanja ovog teksta, jedini ozbiljan i opiran portret Paelija iz ratnih dana od nepristrasnog naunika, dao je britanski istoriar Crkve Oven edvik u svojoj knjizi Britanija i Vatikan tokom Drugog svetskog rata (Kembrid, 1986). Ne samo da je edvik imao sve papske Akte i dokumente na raspolaganju, ve je koristio i grau iz Forin ofisa i Ratnog kabineta u javnom arhivu u Kjuu, kao i francusku diplomatsku grau u Ke Dorseju. Od sutinskog znaaja je bilo, tavie, to su mu bili pristupani dnevnici (u posedu Elizabete, kraljice majke) Frensisa Darsija Ozborna, britanskog poslanika pri Svetoj Stolici zarobljenog tokom rata u Vatikanu, blizu Pija XII. edvikov lik Paelija veoma je slian papinom liku kakvog ga je video engleski gospodin iz gornje klase u britanskoj diplomatskoj slubi. Paeli je armirao Ozborna, zaveo ga svojom svetou". Povremeno, on se gorko alio na Paelijevo utanje u prvim godinama rata, ali njegovo potonje miljenje, posle Hohutove afere, bilo je sledee: Daleko od toga da je bio hladan diplomata (to pretpostavljam znai hladnokrvan i nehuman), Pije XII je bio najhumaniji, najljubazniji, najvelikoduniji i najsamilosniji (i uzgred svetaki) ovek koga sam imao privilegiju da sretnem tokom itavog svog dugog ivota. Znam da je njegova osetljiva priroda stalno i neprekidno reagovala na traginu veliinu ljudske patnje koju je prouzrokovao rat i bez imalo sumnje, on bi bio spreman i rad da d svoj ivot da spase oveanstvo od njegovih posledica. I to bez obzira na nacionalnost i veru. Ali ta je on zaista mogao da uradi?21 Opti tok edvikovog dobronamernog prianja o Paelijevom odgovoru na vest o Konanom reenju ne razlikuje se mnogo od ove ocene. Za edvika, Paeli je bio smerni, osetljivi, sveti ovek zarobljen u nezamislivu dilemu. Treba li on da progovori i pogora stvari i za Jevreje i za hriane? edvikovo miljenje podstaknuto je nespornim ubeenjem da je Paeli bio nesposoban za obmanu, narcizam, ambiciju, kukaviluk ili interes za vlast. Ako je Paeli greio, a edvik uopte nije siguran u to da jeste, onda je to bilo iz najboljih namera. Na podudarnost edvikovog sa Ozbornovim miljenjem o Paeliju, ukazao je Donatan Steinberg u svom prikazu knjige u asopisu The Journal of Ecclesiastical History", oktobra 1987: Ne postoji uvod u kome se edvik lino obraa svojim itaocima niti zakljuak u kome upravlja nau panju na glavne take svoje rasprave. Osim u zahvalnicama, nikada ne upotrebljava re 'ja'. Njegove linosti same govore, i jedini direktan komentar na Hohutove optube dolazi od Ozborna, ne od Ovena edvika." Steinberg zakljuuje da kao i Pije XII, profesor edvik uti". Dok su se ove svetovne" rasprave o Paeliju pojavljivale tokom dvadeset godina, istraivanje drugaije vrste bilo je u toku u Rimu u tabu jezuita u Borgo Santo Spirito i

209

nastavlja se i u vreme pisanja ove knjige. To je istraivanje i pisanje positio, posebne svete" biografije, koja treba da podri Paelijevu beatifikaciju, a potom i kanonizaciju. Beatifikacija i kanonizacija su nepogreive izjave pape da je pokojnik vodio ivot herojske vrline i da boravi na nebu. Beatifikacija ukazuje da je papa odobrio lokalni kult svetosti" nekog pojedinca i da mu se moe moliti; kanonizacija ukazuje na slavljenje kulta irom sveta. Positio, koji moe da ima mnogo hiljada stranica, je pria o svetosti pojedinca; mora biti tana i mora odraavati vienja ljudi koji su poznavali slugu Boijeg". Proces beatifikacije Paelija optereen je politikim znaajem, unutar i izvan Crkve. Ako uspe, Paelijeva politika e biti dramatino potvrena: podrae modernu ideologiju papske moi i opravdati Paelijevo ponaanje za vreme rata. Proces je zapoet u jesen 1964, kada su progresivni oci iz Vatikana eleli da kanonizuju Jovana XXIII putem aklamacije, mimoilazei zacrtanu proceduru koja moe da traje vekovima. Progresivci su videli pokret kao sredstvo da se podri reformistiki duh Koncila. Papa Pavle VI je preduhitrio inicijativu najavljujui da Kongregacija za svece treba da zapone formalne procedure i za Pija XII i za Jovana XXIII. Ujarmljujui sluajeve Pija i Jovana", komentarie Kenet L. Vudvord, Papa Pavle nije reio delikatan problem crkvene politike; on ga je samo odloio."22 Franjevaki red prihvatio je da preuzme odgovornost za proceduru za papu Jovana, a jezuitima je dat papa Pije. Dva specijalista za pravljenje svetaca", otac Pol Molinari i otac Peter Gumpel, naimenovani su da rukovode poslom 1965, i u svojim sedamdesetim, u vreme pisanja ove knjige, jo uvek na tome rade. Kljuna linost je Gumpel, Nemac plemikog porekla, iju su porodicu progonili nacisti. On je izvestilac - relator, nezavisan, autonoman sudija koga je naimenovao papa da ispita grau koju mu predaju predlagai Paelijevog sluaja. U periodu od dve godine, dok sam radio u rimskim arhivima, razgovarao sam sa Gumpelom u mnogim prilikama, traei informacije. On je ovek velike inteligencije, ogromnog znanja o Paeliju i njegovom vremenu, i smatrao sam ga zadivljujuim i zagonetnim. Positio ili biografija Paelija koju nadgleda Gumpel treba da sakupi ogromnu raznolikost akademskih (ili naunikih" kao to voli da ih opisuje) studija. Stotine ljudi bilo je pozvano da svedoe pred tribunalom za beatifikaciju, i detaljna svedoanstva su data pod zakletvom u mnogim zemljama sveta. Ogromna koliina dokumenata iz mnogih arhiva Evrope je sakupljena i ispitana. Graa se i dalje gomila, ali niko izvan Kongregacije za svece nee videti positio dok se uspeno ne okona proces beatifikacije. Izvesno je da e postojati veoma kontroverzan meuperiod u procesu beatifikacije, ako i kad papa proglasi Paelija preasnim" - u znaenju da je odobrio poslednju fazu procesa, kada e tribunal da ispita navodna uda kako bi se odmah podrala izjava o Paelijevoj svetosti." I Molinari i Gumpel poznavali su Paelija lino, i etrdeset godina posle njegove smrti oni su ubeeni u njegovu svetost. Gumpel, koji je od njih dvojice verovatno vei strunjak za dokumenta, borbeno brani svoj predmet, i objavio je otar napad na Paelijeve kritiare na stranicama meunarodnog nedeljnika The Tablet".23 Tokom mnogih naih razgovora koji su trajali mesecima, nije bio sklon da prihvati ni najmanju kritiku Paelija. To moe da ukae na to da mu je njegovo ogromno znanje obezbedilo neosporno povoljan zakljuak. Meutim, moj utisak je bio da je njegovo prikupljanje grae bilo daleko od sveobuhvatnog i da je njegov izbor strunjaka" bio veoma selektivan. Na primer, priznao je da ne samo da nije itao obimnu i znaajnu studiju Klausa oldera o Nemakom konkordatu, ve i da nije znao ni da ona postoji. Poredei oprene radove u debati o Paelijevom dranju tokom rata, on hvali rad oca Majkla O'Kerola Pije XII: obeaena veliina (1981), i knjigu Pinhasa Lapida Tri poslednje

210

pape i Jevreji, dok s prezirom govori o radovima Roberta Kaca, Gintera Levija i Saula Fridlendera, koje karakterie kao nepravedne i klevetnike napade protiv velikog i svetog oveka." 24 Poslednjih godina bilo je kritika na proces beatifikacije, zbog nestanka uloge avolovog advokata", jednog nezavisnog istraivaa iji je zadatak bio da ozbiljno razmatra kritike na raun Sluge boijeg". Nova pravila za pisanje biografije iz 1983. treba da nadoknade ovaj gubitak protivnikog miljenja uzimajui u obzir studije koje su kritine prema kandidatu. Meutim, Gumpel je, kako mi se ini, postao tako apologetski pristrasan prema Paeliju, da smatra da su ak i najnaunije kritike, iji je jedan primer Fridlender, nepravedni napadi".25 Gumpelove poslednje rei o ovoj stvari, u njegovom eseju objavljenom u The Tablet", izriu da kritiari Paelija (kao to su Kac, Levi i Fridlender) treba da shvate da gaze po oseanjima katolika i inei to oni spreavaju napore da se izgrade bolji odnosi izmeu Katolike crkve i Jevreja". Ova vrsta posebnog zalaganja (postoji, konano, kao to on dobro zna, mnogo katolika koji kritikuju Paelija) samo udaljuje relatora Paelijevog sluaja od uloge akademskog istoriara, stavljajui ga pravo u krug apologeta. Ako treba da se izgrade bolji odnosi izmeu Katolike crkve i Jevreja do toga nee doi zbog slepe vere u jedan jedini proroki glas katolike apologetike, ve zbog katolika koji nepopustljivo slede pluralistike tokove istorije. Doavi do kraja mog vlastitog putovanja kroz Paelijev ivot i vreme, ubeen sam da ga sveukupna presuda istorije nee videti kao svetaki primer za budue generacije, ve kao duboko greno ljudsko bie od koga katolici i nae veze sa drugim verama, mogu imati najveu korist ako budemo izrazili nae iskreno aljenje. ZAHVALNOSTI Veliki broj naunika i prijatelja pruili su mi irokogrudo obavetenja i savet. Posebnu zahvalnost dugujem dr Meri Hajman sa Glazgovskog univerziteta; ledi Hesket; profesoru Donatanu Reiliju Smitu sa Univerziteta u Kembridu; Majklu Veli, bibliotekaru Hejtrop Koleda, London; dr Adamu Tuzu sa Univerziteta u Kembridu; profesoru Ovenu edviku sa Univerziteta u Kembridu; Piteru Glejzbruku sa Jesus College u Kembridu; Donu Tompsonu sa Univerziteta u Kembridu; Mardori Vikis iz Vatikanske komisije za drutvenu komunikaciju; pokojnom jezuiti Filipu Karamanu; Denu Grizvudu; Robertu Boasu; Donatanu Kornvelu; Gabrijeli Kornvel; Doroti Vejd; Keti Galvin; Peti Danstan sa Divinity School Library, Kembrid; Donu Hajlpernu; Janu Herisu sa Univerziteta u Lesteru; dr Donu Polardu sa Anglia univerziteta; jezuiti Pjeru Bleu sa Gregorijanskog univerziteta; pokojnom jezuiti Robertu Gremu; Rolandu Hilu; jezuiti, dr Derardu O'Kolinsu sa Gregorijanskog univerziteta; dr Polu MakPartlanu, sa Heythrop College, London; pokojnom Peteru Hebletvajtu; monsinjoru arlsu Sciklunu; Donu Vilkinsu iz The Tablet"; jezuiti Peteru Gumpelu; jezuiti Paulu Molinariju; jezuiti Marselu apenu, arhivisti u Vatikanskom dravnom sekretarijatu; Felisiti O'Brajen; profesoru Donu Malibanku sa Univerziteta u Virdiniji; dr Katerini Pikstok sa Emmanuel College, Kembrid; monsinjoru arlsu Bernsu, bivem arhivisti u Vatikanskom tajnom arhivu; Davidu Viliju iz rimskog Bi-Bi-Sija; Simonu Kidu; Heningu Grunvaldu; Paulu Mejsonu i Kerol MakKardi. Rukopis su dobronamerno proitali dr Imon Dafi, profesor Dejvid Le, i dr Donatan Steinberg, svi sa Univerziteta u Kembridu. Njihove paljive primedbe ne ukazuju ni na njihovo slaganje sa mojim zakljucima ni na odgovornost za preostale greke. Takoe moram da se zahvalim Peteru Karsonu, Hani Robson i Robertu Leeru, kao i svojim izdavaima, Vendi Vulf i Dulijet Anan. Dok sam radio na istraivanju za ovu knjigu

211

u Rimu, uivao sam u gostoprimstvu rektora, osoblja i studenata pri Venerable English College. Pisanje je zavreno u Jesus College u Kembridu, ijem dekanu i profesorima moram da se zahvalim za stvaranje idealnih uslova za istraivanje i pisanje. Iznad svega, zahvalan sam Krispinu Ropu, bez ijeg neumornog ohrabrivanja ova knjiga nikad ne bi ugledala svetlost dana. SKRAENICE, ARHIVSKI IZVORI AAS-Acta Apostolica Sedis ADSS-Actes et Documents du Saint Sige relatifs la Seconde Guerre Mondial (Izvetaji i dokumenti Svete Stolice u vezi sa Drugim svetskim ratom), Vatikan, 1965-1981. CAB-Cabinet Office papers in Public Record Office, Kew. CIC-Codex Juris Cannonici (Kodeks kanonskog prava), Rim 1917. DBFP-Documents of British Foreign Policy (Dokumenti britanske inostrane politike). DGFP-Documents of German Foreign Policy (Dokumenti nemake inostrane politike). Osborne-Pisma u posedu ledi Hesket. SRS-Sezione per i Rapporti con gli Stati, Vatikanski sekretarijat dravnog arhiva. Teste-Svedoenja za proceduru beatifikacije Pija XII, u posedu Jezuitskog drutva u Borgo Santo Spirito, u Rimu. PROLOG Teste, 229: Princ Karlo Paeli, papin neak, rekao je tribunalu za beatifikaciju da je njegov stric tokom svog ivota uglavnom bio visok neto preko 177 cm i oko 56 kg. 2 S. Pallenberg, The Vatican from Within London, 1961, 27. 3 J. Lees-Milne, Midway on the Waves: Diaries, 1945-1949, London, 1985, 98. 4 P. Hebblethwaite, Paul VI, London. 1993, 339. 5 C. Dessain, ed.. Letters and Diaries of John Henry Newman London, 1961. Vol. 22, 31415. 6 S. Friedlander, Nazi Germany and the Jews, Vol. 1: The Yeras of Persecution, 1933-1939, London, 1997, 49; Fridlenderov nemaki izvor, Der Nationalsozialismus: Dokumente 19331945, Frankfurt am Main, 1957, 130. 1. PAELIJEVI Osim dokumenata za Paelijevu kanonizaciju, citiranih kao Teste, najpouzdaniji objavljeni izvor o Paelijevom detinjstvu i porodici je Articoli per il processo, hronoloki spis koji su istraili jezuiti za beatifikaciju, koji je privatno objavljen u Borgo Santo Spirito, Rim, 1967. Drugi izvori su: I. Giordani, Pio XII: Un grande Papa (Torino, 1961); I. Konopatzki, Eugenio Pacelli: Kindheit and Jugend Dokumente (Minhen, 1978); N. Padelaro, Portrait of Pius XII, prevod na engleski (London, 1956) i J. Smit, Pope Pius XII (London, 1961). 2 G. Trevelyan, Garibaldi's Defence of the Roman Republic (London, 1928), 228. 3 D. Kertzer, The Kidnapping of Edgardo Mortara, London, 1997. 4 C. Butlerm Vatican Council, London, 1962, 355. 5 Denzinger-Schonmetzer, Enchyridion symbolorum deflnitionum declarationum, Rim, 1976, 508. 6 H. E. Manning, The True Story of the Vatican Council, London, 1877, 145. 7 Teste, 30. 8 D. Holmes, The Triumph of the Holy See, London, 1978, 160.
1 1

212

J. N. D. Kelly, The Oxford Dictionary of Popes. Oxford, 1987, 310. N. Padellaro, Portrait of Pius XII, 10. 11 Ibid., 10-11. 12 Konopatzki, Eugenio Pacelli, 34. 13 Giordani, Pio XII, 14-15. 14 Teste, 109. 15 P. Lehnert, Ich durfte Ihm dienen: Erinnerungen an Papst Pius XII, Wurzburg, 1982, 9ff. 16 R. Leiber, S., Pius XII As I Knew Him, The Tablet", December 13, 1958. 17 Ibid. 18 B. OReilly, Life of Leo XIII, London, 1887, 483. 19 Encyclical, Aeterni patris, 1879. 20 Teste, Elizabeta Pacelli, Rosignani, 3. 21 P. Lapide, The Last Three Popes and the Jews, London, 1967, 83. 22 G. Kisch, The Jews in Medieval Germany: A Study of Their Legal and Social Status, Chicago, 1949. 23 Postoji opirna literatura o optubi krvi i s tim u vezi o skrnavljenju Hostije. Videti R. Pochia Hsia, The Myth of Ritual Murder: Jews and Magic in Reformation Germany, Yale, 1988. 24 Oremus et pro perfidis Judaeis: ui Deus et Dominus noster auferat velamen de cordibus eorum: ut et ipsi agnoscant Jesum Christum Dominum nostrum. Pri ovoj molitvi na katolikom ritualu svetenik i narod proputaju da kleknu, kao to je inae uobiajeno. 25 Civilta Cattolica", August 20, 1881, 478; December 3, 1881, 606, January 21, 1882, 214.
10

2. TAJNI IVOT Articoli per il processo, Rome, 1967, 16; I. Giordani, Pio XII: Un Grande Papa, Torino, 1961, 31-32. 2 Articoli per il processo, Rome, 1967, 16; I. Giordani, Pio XII; Un Grande Papa, Torino, 1961, 31-32. 3 Articoli per il processo, 16. 4 Teste, 255-56. 5 Ibid., 256. 6 C. Falconi, Popes in the Twentieth Century, London, 1967, 165. 7 G. Daily, Transcedence and Immanence: A Study in Catholic Modernism and Integralism, Oxford, 1980, 165. 8 N. Lash, Modernism, Aggiornamento and the Night Battle, u Bishops and Writers, ed. Garret Sweeny, Cambridge, 1977. 55-56. 9 G. Fogarty, The Vatican and the American Hierarchy from 1870 to 1965, Wilmington, Delavare, 1985, 178. 10 O. Chadwick, A History of the Popes: 1830-1913, Oxford, 1998, 357. 11 C. Falconi, Popes in the Twentieth century, London, 1967, 54. 12 Chadwick, History of the Popes, 55. 13 Daily, Transcendence, 51. 14 AAS 50, 1907, 593-650. 15 Ibid., 631. 16 Motu proprio - Sacrorum antistium. 17 P. Collins, Papal Power, London, 1997, 66. 18 N. Padellaro, Portrait of Pius XII, London, 1956, 22-23. o Romolo Muriju, osnivau Hrianskog demokratskog pokreta. 19 H. Dal-Gal, Pius X, Dublin, 1953, 234.
1

213

3. PAPSKE IGRE MOI Za raniju istoriju Codex Juris Canonici (Roma, 1917), dalje CIC, videti: C. van de Wiel, History of Canon Law, Louvain, 1989; J. Coriden, An Introduction to Canon Law, New York 1990. 2 Feliciani, La Codificazione del Diritto Canonico e la Riforma della Curia Romana, u La Chiesa e la societa industriale, deo 2, ed. E. Guerriero i A. Zambarbieri, u Storia della Chiesa, vol. XXII, Milano, 1990, 293-315. 3 U. Stutz, Der Geist des Codex Juris Canonici, Stuttgart, 1918, 50. 4 CIC. Canon 246: Singulis Congregationibus praeest Cardinalis Praefectus vel, si eisdem praesit ipsemet Romanus Pontifex, eas dirgit Cardinalis Secretarius; quibus adjunguntur Cardinales quos Pontifex eis adscribendos censuerit, cum actiis necessariis administris. (Nad svakom kongregacijom predsedava kardinal prefekt, ili u sluaju da sam Rimski pontifeks predsedava nad njom, njom upravlja kardinal sekretar; ona se sastoji od onih kardinala koje e rimski pontifeks dodeliti svakoj, zajedno sa potrebnim pomonicima."). 5 CIC, Canon 1323: Fide divina et Catholica ea omnia credenda sunt quae verbo Dei scripto vel tradito continentur et ab Ecclesia sive sollemni judicio sive ordinario et universali magisterio tanquam divinitus revelata credenda proponuntur." (Sve ove istine moraju se verovati fide divina et Catholica, koje se sadre u pisanoj rei Boijoj ili u tradiciji i koje Crkva predlae da se prihvate kako ih je otkrio Bog, ili preko sveane definicije ili kroz obino i univerzalno uenje). 6 T. Lincoln Bouscarew, S. J., i Adam C. Ellis, S. J., Canon Law; A Text and Commentary, Milwaukee, 1951, 743. 7 CIC, Canon 1325: Caveant Catholici ne disputationes vel collationes, publicas praesertim, cum acatholicis habeant, sine venia Sanctae Sedis aut, si casus urgeat, loci Ordinarii". 8 G. Sweeney, Bishops and Writers, Cambridge, 1977, 298. 9 Canon 749.2, CIC. Roma, 1983. 10 R. Astorri, Diritto comune e normativa concordataria. Un scritto inedito di Mons Pacelli sulla decadenza degli accordi tra chiesa e stato. u Storia contemporanea, August, 4, 1991, 685-701. 11 A. Rhodes, The Power of Rome in the Twentieth Century, London, 1983. 122-23. 12 E. E. Y. Hales, The Catholic Church in the Modern World, London, 1958, 252. 13 N. Padellaro, Portrait of Pius XII, London, 1956, 24. 14 C. Falconi, Popes in the Twentieth Century, London, 1967, 76. 15 Ibid., 76. 16 Paeli je nasledio Beninjija 7. marta 1911. Videti E. Poulat, Integrisme et Catholicisme Integral, Paris, 1969, 258. 17 Rhodes, The Power of Rome, 223. 18 Primedba redaktora: Srbija se proirila samo u Makedoniju i na Kosovo. 19 Rhodes, The Power of Rome, 224. 20 Kordonova pria objavljena je u ,,L claireur de Nice", 26. juna 1914, oigledno na osnovu intervjua sa svetenikom. Druge verzije Kardonove prie pojavile su se 17. juna 1914, u ,,Le Journal, Paris i ,,Echo de Paris. 21 Primedba redaktora: U pitanju je Ljubomir Jovanovi, ministar prosvete i crkvenih dela. 22 Vatican SS (Segreteria di Stato) SRS (Sezione per i rapporti con gli stati): AustriaUngheria (1913-14), Fasc. 448, folios 26-29. 23 Ibid., Fasc. 448, folios 32-34. 24 Ibid., Fasc. 449, folios 53-54.
1

214

25 26

Ibid., Fasc. 448, folios 34ff. Ibid., folio 38. 27 Ibid., Serbia (Rapporti sessioni), 1914, Fasc. 1186. 28 Ibid., Fasc. 1187. 4. PUT NEMAKE A. Hasler, How the Pope Became Infallible, New York, 1981, 253. H. Daniel-Rops, A Fight for God, London, 1963, 241. 3 A. Hatch and S. Walshe. Crown of Glory: The Life of Pope Pius XII, London, 1957, 62. 4 F. Johnston, Fatima: The Great Sign, Exeter, 1980, 28. 5 S. Antonio. La conciliazione ufficiosa: Diario del Barone Carlo Montini, 1914-1922, Vol. 2, Vatican, 1997, 96. 6 Vatican. SRS, Guerra Europa, 1914-18, i, viii, 17. Vol. III folios 50-51. 7 Ibid., folio 62. 8 Ibid., folio 64. 9 Theobald von Bethmann-Hollweg u Betrachtungen zum Weltkriege, Vol. 2, 21 Iff; navedeno u Hatch and Walshe, Crown of Glory, 62. 10 ,,New York Times", October, 17, 1922. 11 Hatch and Walshe, Crown of Glory, 74. 12 N. Padellaro, Portrait of Pius XII, London, 1956, 41. 13 Vatican SRS, Germania, 1917, Fasc. 852, folios 2-5. 14 Ibid., folio 4. 15 Vatican SRS, Germania, 1917, Fasc. 853, folios 6-7. 16 Vatican SRS, Baviera, Fasc. 40, folios 6, 9, 10. 17 Ibid., folio 11. 18 Ibid., folio 17. 19 Vazica SRS Baviera, Fasc. 42, folio 57. Prvo postojee pismo u dosijeima od Paelija iz Minhena u 1919. nosi datum 3. februara. 20 Vatican SRS, Baviera, Paelijevo pismo Gaspariju, 18. aprila 1919. 21 Ibid., folio 37. 22 M. Martin, Decline and Fall of Roman Catholic Church, London, 1981, 262. 23 P. Lehnert, Ich durfte Ihm dienen: Erinnerungen an Papst Pius XII, Wrzburg, 1982, 15ff. 24 Vatican SRS, Baviera, folios 46-47 RV.
2 1

5. PAELI I VAJMAR S. Stehlin, Weimar and the Vatican, New Jersey, 1983, n. 275. Enciklike Lava XIII Diuturnum Illud, 1881, Immortale Dei, 1885. 3 H. Spiegelberg, The Phenomenological Movement, The Hague, 1969, 228-68; M. Scheler, Il formalismo nelletica e letica materiale dei valori, Milano, 1996, posebno uvod Giancarlo Caronelloa. 4 Za meukonfesionalne tendencije Stranke centra i Katolikih sindikata nasuprot integrali" Svete Stolice, videti H. Hrten, Deutsche Katholiken, 1918-1945, Paderborn, Deutschland, 1992, 7-8. 5 Studija M. elera iz 1915., pod naslovom Sociological Reorientation and the Task of German Catholics after the War, navedeno u K. Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1. London, 1987, 15.
2 1

215

Stehlin, Weimar and the Vatican, ix. E. R. Huber and W. Huber, Staat und Kirche, Vol. 2, Berlin, 1976, 540. 8 Papska bula De salute animaruum i pratee apostolsko pismo Quad de fidelium, oba 1821. 9 Vatican SRS, Germania, Fasc. 885, folio 3. 10 Vatican SRS, Germania, Fasc. 885, folio 5. 11 N. Trippen, Das Domkapitel und die Erzbischofwahlen in Kln, 1821-1929, Kln und Wien, 1972, 504, navedeno u Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1. 59. 12 Vatican, SRS Germania, 1919, Fasc. 885, folio 10. 13 Ibid., folio 17. 14 Ibid., folio 11. 15 Ibid., folio 18. 16 Ibid., folios 11-12. 17 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 61. 18 Ibid. 19 Ercberger Aversi, 2. marta 1917., navedeno kod Stehlin, Weimar and the Vatican, 12. 20 Scholder, The Churches and the Third Reich. Vol. 1, 61. 21 E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, Detroit, 1979, 98. 22 Scholder, The Churches and the Third Reich. Vol. 1. 62, 249. 23 Ibid., 62. 24 Ibid., 62. 25 Stehlin, Weimar and the Vatican, 53. 26 Teste, 6ff. 27 Ibid., 6. 28 Ibid., 69. 29 Vatican SRS, Germania, 1921, Fasc. 902. folio 9 RV. 30 Ibid., folios 20ff. 31 U. S. House Joint Resolution 433, 1920. 32 FO 371/ 43869/ 21.
7

6. SJAJNI DIPLOMATA K. Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, London, 1977, 65. L. Volk, Das Reichskonkordat Mainz, 1969, 11-13. 3 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 66. 4 Volk, Reichskonkordat 18. 5 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 67. 6 ,,The Tablet, February 18, 1939. 7 Belg. FO, Allemagne, 17, Aspeslo generalu de Gaforiju, efu belgijske delegacije u Meusaveznikoj vojnoj kontrolnoj komisiji, 12. jula 1923, naveo Stehlin, 256. 8 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol 1, 69. 9 Ibid. 10 DBFP, 1919-1939, Second Series, Vol. 5, 1933, London, 1956, 525. 11 A. Hatch and S. Walshe, Crown of Glory; The Life of Pope Pius XII, London, 1957, 83. 12 P. Lechnert, Ich durfte Uhm dienten: Erinnerungen an Papst Pius XII, Wrzburg, 1982, 38. 13 A. Stahlberg, Bounden Duty: Memors of German Officer, 1932-45, London, 1990, 36-37. 14 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 71. 15 W.Weber, Die Deutschen Konkordate und Kirchenvertrge der Gegenwart, Gtingen, 1962, 86-88. 16 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 72.
2 1

216

17 18

A. Hatch and S. Walshe, Crown of Glory, 85. Teste, 54. 19 Lehnert, Ich durfte, 42. 7. HITLER I NEMAKO KATOLIANSTVO A. Hitler, Mein Kampf, prev. Ralph Manheim, London, 1992, 105-7. Paul Hoser, Hitler und die Katolische Kirche, Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte" July 1994, 483. 3 F. Zipfel, Kirchenkampf in Deutschland, 1933-45, Berlin, 1965, 9, navedeno u M. Housden, Resistance and Conformity in the Third Reich, London, 1997, 46. 4 P. Hoser, Hitler und die Katolische Kirche, 485ff. 5 Za katoliki razvitak u dvadesetim, videti E. S. Helmreich, The German Churches under Hitler, Detroit, 1979, 99f. 6 Helmreich, The German Churches, 100. 7 O. Heilbroner, The Disintegration of the Worker's Catholic Milieu," u The Rise of National Socialism and the Working Classes in Weimar Germany, ed. C. Fischer, 1996, 217. 8 T. Abel, Why Hitler Came into Power, Harvard, 1986, 98. 9 Prepiska ce na primer, pojavljuje u H. Mller, Katholische Kirche und Nationalsozialismus, Dokumente, 1930-1035, Mnchen, 1963, 13-15. Prevod i diskusija K. Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, London, 1977, 132-33. 10 K. Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 134. 11 Prevod u ibid., 135. 12 Teste, 6ff. 13 H. Daniel-Rops, A Fight for God, London, 1966, 326-27; Robert A. Graham, The Vatican and Communismus in World War II: What Really Happened?, San Francisco 1996, 48ff. 14 H. Daniel-Rops, A Fight for God, 327ff. 15 J. D. Holmes, The Papacy in the Modern World, London, 1981, 80. 16 L. Volk, Reichskonkordat, 45. 17 Ibid. 18 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 149. 19 Bergen Forin ofisu, 2. juna 1930, Arhiv AA Bon, Botschaft Rom-Vatican, Vol. 143, navedeno u ibid. 20 S. A. Craig, Germany, 1866-1945, Oxford, 1961, 553. 21 W. Patch, Heinrich Brning and the Dissolution of the Weimar Republic, Cambridge, 1998, 88-89ff. 22 Ibid., 2-4. 23 R. Morsey, Die Deutsche Zentrumspartei u Das Ende der Parteien, 1933 ed. E. Matthias and R. Morsey, Dsseldorf, 1960, 301. 24 Heinrich Brning, Memoiren, 1918-1934, Stuttgart, 1970, 358ff. Folk (videti beleku 16), jezuitski istoriar i lini oboavalac Paelija, smatra da je teko poverovati da je Paeli mogao da bude toliko politiki nesposoban. Morsi (videti beleku 23 gore) upozorava na osnovu povremenih netanosti u tekstu kao celini na osobeni skepticizam o Paelijevom sastanku. S obzirom na njegovo uporeivanje spoljnih i unutranjih dokaza sklon sam da prihvatim miljenje Karla oldera u The Churches and the Third Reich,Vol. 1, 612n -,,Ne moe biti nikakve sumnje da on ukazuje tano na Paelijeve namere - to bi bilo u suprotnosti sa upozorenjima Folka iznetim u Reichskonkordat, 48ff i R. Morsi Zur Entstehung Authentizitt und Kritik von Brnings Memoiren (Opladen, 1975), 45ff. Morsijeve rezerve o susretu Paelija i Brininga su prenaglaene i ne sasvim tane. Dok Morsijeva kritika pouzdanosti
2 1

217

Memoara nije potpuno bez osnova, velika je verovatnoa da je razgovor tekao onako kako ga opisuje Brining. 25 Scholder u The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 153. 26 Brning, Memoiren, 358. 27 Scholder u The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 152. 28 I. Kershaw, Hitler, 1889-1936, London, 1998, 339. 29 Scholder u The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 152; Brning, Memoiren, 358. 30 Brning, Memoiren, 358. 31 Ibid., 359. 32 Scholder u The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 153; Brning, Memoiren, 359. 33 Brning, Memoiren, 359. 34 Ibid., 360. 35 Briningov rukopis, Memoari, 351-52: Harvard University Archive FP 93.4, navedeno u Patch, Heinrich Brning, 295-96. 36 Brning, Memoiren, 361. 37 Scholder, The Churches and the Third Reich,Vol. 1, 153. 38 Riterov izvetaj Minhenu, 20. decembra 1931, navedeno u Scholder, The Churches and the Third Reich,Vol. 1, 154. 39 Ibid., 55. 40 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 157. 41 Ibid., 157. 42 Ludvig Kaas, Der Konkordatstyp des faschistischen Italien," Zeitschrift fr auslndisches ffentliches Recht und Vlkrrecht, III.1, 1933, 488-522. 8. HITLER I PAELI K. Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 406. W. Hofer, ed., Der Nationalsozialismus Dokumente, 1933-1945, Frankfurt am Main, 1957, 130. 3 K. Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 240. 4 Ibid., 243. 5 L. Volk, ed., Akten Kardinal Michael von Faulhaber, 1917-1945, Mainz, 1975, 715. 6 E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, Detroit, 1979, 237. 7 K. Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 244. 8 Ibid., 246. 9 O. Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, Cambridge, England, 1986, 86. 10 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 244. 11 Ibid., 299. 12 Ibid., 299. 13 Ibid., 247. 14 Helmreich, The German Churches under Hitler, 239. 15 Ibid., 239. 16 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 253. 17 W. L. Patch, Jr., Heinrich Brning and the Dissolution of the Weimar Republic, Cambridge, England, 1998, 301. 18 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 253. 19 S. Friedlnder, Nazi Germany and the Jews, Vo. 1: The Years of Persecution 1933-1939, London, 1997, 42. 20 Ibid., 42; citira E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, 276-77.
2 1

218

Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 384. P. Lehnert, Ich durfte Ihm dienen: Erinnerungen an Papst Pius XII, 28-31. 23 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 391. 24 Ibid., 388. 25 Ibid., 386. 26 Ibid., 387. 27 Ibid., 393. 28 Ibid., 394. 29 Ibid., 395. 30 Ibid., 395. 31 Ibid., 398. 32 L. Volk, Kirchliche Akten ber die Reichskonkordatsverhandlungen, 1933, Mainz, 1975, 82-85. 33 L. Volk, Das Reichkonkordat vom 20. Juli 1933, Mainz, 1972, 2331. 34 Patch, Brning, 302-2. 35 R. Leiber, Reichskonkordat und Ende der Zentrumspartei, Stimmen der Zeit", 167, 1960-61, 220. 36 R. Leiber, Pius XII As I Knew Him, The Tablet, December 27, 1958. 37 Pripisuje se da je grof Hari Kesler rekao o Briningu, navedeno u J. G. Vaillancourt, Papal Power, Berkeley, 1980, 191. 38 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 402. 39 A. Kupper, Staatliche Akten ber die Rechskonkordatsverhandlungen, 1933, Mainz, 1969, 166. 40 Ibid., 175. 41 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 404. 42 Helmreich, The German Churches under Hitler, 245. 43 Navedeno u Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 404. 44 M. Burleigh and NJ. Wipperman, The Racial State: Germany 1933-1945, Cambridge, 1996, 138. 45 Engleska verzija Nemakog konkordata tampana je u British and Foreign State Papers, Vol. 136, 697-705. 46 D. J. Goldhagen, Hitler's Willing Executioners, New York, 1996. 47 G. Lewy, The Catholic Church and Nazi Germany, New York, 1964; 282, ibid. 48 DBFP, 1919-1939, druga serija, Vol. 5, 1933, London, 1956, 524. 49 Ibid., 525.
22

21

9. KONKORDAT NA DELU Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 495. E. S. Helmreich, The German Churches under Hitler, 253. 3 Ibid., 254. 4 Ibid., 254. 5 Ibid., 257; Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 495. 6 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 502. 7 E. S. Helmreich, The German Churches under Hitler, 259. 8 Takoe i M. Faulhaber Judentum, Christentum, Germanentum. Adventspredigten, gehalten in St. Michael zu Mnchen, 1933, Mnchen, 1934. 9 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 518-519; S. Friedlnder, Nazi Germany and the Jews, London, 1997, 47-48. 10 E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, 262; videti takoe i D. J.
2 1

219

Goldhagen, Hitler's Willing Executioners. London, 1996, 109.. 11 Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 519. 12 E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, 262. 13 Ibid.; videti i Scholder, The Churches and the Third Reich, Vol. 1, 515. 14 E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, 268. 15 J. S. Conway, The Nazi Persecution of the Churches, 1933-45, London. 1968, 90-92. 16 Ibid., 270. 17 D. Tardini, Pio XII, Rome, 1959, 105. 18 N. Padellaro, Portrait of Pius XII, 113. 19 S. Falconi, Popes in the Twentieth Century, 239. 20 P. Preston, A Concisse History of the Spanish Civil War, London, 1967, 239. 21 Padellaro, Portrait of Pius XII, 117. 22 A. Hatch and S. Walshe, Crown of Glory, 109. 23 N. Perry and L. Echeverra, Under the Heel of Mary, London, 1988. 178. 24 Padellaro, Portrait of Pius XII, 122. 25 H. Daniel-Rops, A Fight for God (London, 1966), 7. 26 Padellaro, Portrait of Pius XII, 123. 27 Ibid., 124; A. Hatch and S. Walshe, Crown of Glory, 121. 28 S. Friedlnder, Pius XII and the Third Reich, 7. 29 H. Daniel-Rops, A Fight for God, 332-35. 30 Ibid., 333. 31 Ridley, Mussolini, London, 1997. 263. 32 Ibid., 263. 33 A. Hatch and S. Walshe, Crown of Glory, 115. 34 Spelmanov dnevnik, 22. decembra 1936. navedeno u J. Cooney, The American Pope, New York, 1984, 107. 10. PIJE XI GOVORI E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, 276. Ibid., 279. 3 C. Falconi, Popes in the Twentieth Century, 228. 4 Za umeanost Paelija videti Helmreich, The German Churches under Hitler, 280, 526n; K. Scholder, Requiem for Hitler (London, 1989), 112; S. Friedlnder, Pius XII and the Third Reich, 6n; LOsservatore della Domenica, June 28, 1964; Falconi, Pope, 228ff; A. Martini, Il Cardinal Faulhaber e lenciclica di Pio XI contro il nazicmo, Civilt Cattolica", December 5, 1964, passim. 5 Dugujem ovu informaciju, ocu Peteru Gumpelu, lanu jezuitskog reda koji je bio kurir. 6 Engleski prevod moe se nai u knjizi On Condition of the Church in Germany, koju je objavilo Catholic Truth Society, London, 1937, 36ff. 7 E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, 281. 8 Ibid., 280. 9 Ibid., 282. 10 Ibid. 11 L'Osservatore Romano", 19-20 juli, 1937. 12 Bergen Berlinu, 23.jula, 1937, DGFP 1918-1945 Serija D, Vol. 1, 99092, navedeno u Friedlnder, Pius XII, 7. 13 Scholder, Requiem for Hitler, 160. 14 Beleka Vajcekera od 8. aprila, 1938, ibid., 161. 15 N. Padellaro, Portrait of Pius XII, 128.
2 1

220

M. Y. Herczl, Christianity and the Holocaust of Hungarian Jewry, New York, 1993, 94. 17 E. C. Helmreich, The German Churches under Hitler, 294. 18 S. Friedlnder, Nazi Germany and the Jews, Vol. 1: The Years of Persecution, 19331939, 221. 19 Padellaro, Portrait of Pius XII, 129. 20 Za detalje oko pripreme enciklike Humani generis unitas i njene tekstove, videti G. Passelecq and V. Suchecky, L'encyclique cache de Pie XI: Une occasion manque de lEglise face a lantisemitisme, Paris, 1995; R. Hill, The Lost Encyclical, The Tablet, November 8, 1997; S. Friedlnder, Nazi Germany and the Jews, Vol. 1, 250ff. 21 R. Hill, The Tablet, 8 novembar, 1997, 1453. 22 P. Lapide, The Last Three Popes 114. 23 Cit Nouvelle", 5. septembar, 1938. 24 D. Kertzer, The Kidnapping of Edgardo Mortara, London, 1997. 11. MRAK NAD EVROPOM Za Kulturkampf i poreenja sa katolikim otporom nacistima, videti D. Blackbourn, The Marpingen Visions: Rationalism, Religion and the Rise of Modern Germany, London, 1995, passim, i naroito 106ff; Takoe i O. Chadwick, A History of Popes: 1830-1914, Oxford, 1998, 254ff. 2 Blackbourn, The Marpingen Visions, 116. 3 Ibid., 117. 4 Ibid., 270-71. 5 N. Stolzfus, Resistance of the Heart, London, 1996. 6 J. P. Stern, Hitler: The Fhrer and the People, Los Angeles, 1975, 116; G. Lewy, The Catholic Church and the Nazi Germany, New York, 1964. 7 I. Kershaw, Popular Opinion and Political Dissent in the Third Reich: Bavaria 19331945, Oxford and New York, 1983, 340ff. 8 N. Stolzfus, Resistance of the Heart, 147. 9 Ibid. 10 M. Burleigh, Death and Deliverance, Cambridge, 1994, 176ff. 11 Lewy, The Catholic Church and the Nazi Germany, 267. 12 N. Padellaro, Portrait of Pius XII, 1-5. 13 Teste, 12. 14 C. Falconi, Popes in the Twentieth Century, 215. 15 Ibid. 16 S. Helmreich, The German Churches under Hitler, 299. 17 Padellaro, Portrait of Pius XII, 133. On navodi papinu misao, bez izvora, avrebbero avuto rossore del proprio comportamento larvare." 18 N. Lo Bello, Vatican Papers, London, 1982, 70. 19 G. Ciano, Dnevnik, p. 28. 20 Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, Cambridge, England, 1986, 34. 12. TRIJUMF
1 2 1

16

Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, 34. Ibid., 42. 3 Ibid., 36.

221

Ibid., 45. Ibid., 43. 6 G. Zizola, Quale Papa?, Rome, 1977, 145-47, Chadwick, Britain and the Vatican, 47. 7 N. Padellaro, Portrait of Pius XII, 147; A. Spinosa, L'Ultimo Papa, Milano, 1994, 141. 8 F. Charles-Roux, Huit ans au Vatican, 1932-1940, 267. 9 Padellaro, Portrait of Pius XII, 147. 10 Chadwick, Britain and the Vatican, 56. 11 ADSS, ii 420. 12 Ibid., 413-114. 13 K. Scholder, A Requiem for Hitler, 161. 14 Ibid., 161. 15 A. Rhodes, The Vatican in the Age of Dictators, 1922-1945, London, 1973, 229n. 16 H. Belloc, pismo 22. marta 1939, navedeno u A. N. Wilson, Hilaire Belloc, London, 1984, 358. 17 D. Woodruff u The Tablet", March 18, 1939, 345. 18 T. Driberg, Ruling Passions, London, 1977, III. 19 I. Giordani, Pio XII: Un Grande Papa, Torino, 1961, 130. 20 The Table", March 11, 1939, 314. 21 D. Woodruff yThe Table", March 18, 1939, 345. 22 H. Walpole, Roman Fountain, London, 1940, navedeno u Driberg, Ruling Passions, 11213. 23 Chadwick, Britain and the Vatican, 47. 24 F. arl-Ru Bonetu, 9. marta 1939. 25 Chadwick, Britain and the Vatican, 48.
5

13. PAELI, PAPA MIRA B. Wall, Report on the Vatican, London, 1958, 71ff. G. Craig, Germany, 1866-1945, Oxford, 1981, 709. 3 Videti AAZ, Vol. 31, 1939, 130. Moto glasi ovako: Scutum coeruleum, quod in edio prae se ferat colore argenteo columbam tribus innixam montibus italicis e terra marique prodientibus. Columba autem prefata gestet rostello olivae ramum. Immineant scuto Claves decussatae ac Tiara de more. 4 Ibid., 149. 5 Ibid., 153-54. 6 FO. 371/23790/110. 7 O. Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, 63. 8 Videti DGFP, Series D, VI, 426-28. 9 ADSS, 120ff. 10 Ibid., 119. 11 FO, 372/23790/133-34. 12 D. Alvarez and R. Graham, Nothing Sacred: Nazi Espionage Against the Vatican, 19391945, London, 1997, 143. 13 Ibid., 149, videti i D. Alvarez, Faded Lustre: Vatican Cryptography, 1815-1920, Cryptologia, Vol. 20, no. 2, April, 1996, 97-131. 14 Alvarez and Graham, Nothing Sacred, 150. 15 Chadwick, Britain and the Vatican, 67. 16 Ibid., 70n. 17 FO, 371/23790/283. 18 Chadwick, Britain and the Vatican, 72.
2 1

222

ADSS, i. 197. Chadwick, Britain and tlie Vatican, 73. 21 Ibid., 74. 22 ADSS, i, 262-63. 23 Oxford Companion to the Second World War, 905-6. 24 ADSS, i, 262-63. 25 Chadwick, Britain and the Vatican, 81. 26 FO, 371/23791/27. 27 AAS. Vol. 31 (1939). 413ff. 28 Chadwick, Britain and the Vatican, 84. 29 R. Graham, Summi Pontifcatus, Civilt Cattolica" October, 1984, 139-40. 30 Za Paelijevu umeanost u zaveru protiv Hitlera 1939-1940, videti H. Deutsch, Conspiracy Against Hitler in the Twilight War, Oxford, 1968; J. Fest, Plotting Hitler's Death, London, 1996; M. O'Carroll, Pius XII: Greatness Dishonoured, Dublin, 1980; Chadwick, Britain and the Vatican,86ff; P. Ludlow, Papst Pius XII, die britische Regierung und die deutsche Opposition im Winter 1939-40, u Vierteljahreshefte fr Zeitgeschichte, 1974, 229ff; kao i u FO i CAB papirima, Jan. Feb. 1940. 31 H. Deutsch, Conspiracy Against Hitler, 115. 32 FO, 800/318/6. 33 Ibid.,/7. 34 CAB, 65/11/159. 35 FO. 800/318/25. 36 Ibid./27. 37 Ibid./34. 38 Ibid./36. 39 J. S. Conway, The Meeting Between Pope Pius XII and Ribbentrop, Historical Papers of the Canadian Historical Association, 1968, 215-27. 40 Ibid., 222. 41 Ibid., 224. 42 Ibid., 225. 43 Chadwick, Britain and the Vatican, 98-99.
20

19

14. PRIJATELJ HRVATSKE O. Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, 110. ADSS, Vol.l, 442-47. 3 O. Chadwick, Britain and the Vatican, 111. 4 Tablet", August, 30, 1941. 5 O. Chadwick, Britain and the Vatican, 114. 6 Informacija dobijena od J. F. Pollarda u njegovom lanku The Vatican and the Wall Street Crash: Bernardino Nogara and Papal Finances in the Early 1930s. 7 Ibid., 117. 8 ADSS, iv, 63-65, 70. 9 Argument kod O. Chadwick, Britain and the Vatican, 223. 10 Videti anovu zahvalnost u ADSS, VII, 186. 11 O. Chadwick, Britain and the Vatican, 227. 12 C. Falconi, The Silence of Pius XII, 266. 13 J. Steinberg, All or Nothing, London, 1990, 170-80. 14 Ibid., 276. 15 Ibid., 277-78.
2 1

223

C. Falconi, Silence. Videti takoe J. Morley, Vatican Diplomacy and the Jews During the Holocaust, New York, 1989, 147-65. 17 Ibid., 308. 18 J. Steinberg, Types of Genocide? Croatians, Serbs and Jews, 1941-1945, u The Final Solution, ed. David Cesarini, London, 1996, 175. Steinberg je zasnovao svoje brojke na referatu saoptenom 1992. na Dvadeset i drugoj godinjoj naunoj konferenciji u Sietlu, Vaington. 19 Falconi, Silence, 273. 20 Steinberg, All or Nothing, 181. 21 Falconi, Silence, 298. 22 Steinberg, All or Nothing, 30. 23 Ibid., 132. 24 Falconi, Silence, 318. 25 Steinberg, All or Nothing, 133. 26 N. Butler, The Sub-Prefect Should Have Held His Tongue, ed. R, F. Foster, London, 1990. 275. 27 Falconi, Silence, 303. 28 Ibid., 304. 29 ADSS. viii, 250ff. 30 Ibid., 259. 31 Ibid., 307. 32 Falconi, Silence, 333. 33 Ibid., 334. 34 S. Friedlnder, Pius XII and the Third Reich: A Documentation, 109. 35 G. Riegner, Ne jamais dsesprer, Paris, 1998, 164-65. 36 Falconi, Silence, 335. 37 Ibid., 282. 38 Ibid., 388. 39 Ibid., 344-46. 40 N. Purdy, The Church on the Move, London, 1965, 225. 41 Beleka savetnika Haso fon Endorfa upuena Ministarstvu spoljnih poslova, 17, jula, navedena u R. Graham, The Vatican and Communism during World War II, San Francisco, 1996, 122. 42 W. Jochmann, ed., Adolf Hitler: Monologe im Fhrerhauptquartier 1941-1944, Hamburg, 1980, 41. 43 Ibid., 150. 44 Graham, The Vatican and Communism, 121. 45 Falconi, Silence, 124. 46 M. Carroll, Greatness Dishonoured, 14. 47 Falconi, Silence, 124. 48 Ibid., 125-26. 49 J. Heenan, Not the Whole Truth, London, 1971, 101ff. 50 Graham, Vatican and Communism, 134-35. 51 Steinberg, Types of Genocide, a78. 52 Pius XII, Selected Encyclicals and Addresses, New York, 1989, 166, 153. 53 Ovaj odeljak zasnovan je na Supplement to Preliminary Study on U.S. and Allied Efforts to Recover and Restore Gold and Other Assets Stolen or Hidden During World War II, koju je pripremio Vilijam Slani, zvanini istoriar amerikog Stejt departmenta. Privatno objavljeno 1998, u Odeljenju za ekonomske, poslovne i poljoprivredne poslove. Istraivanje je obavljeno uz uee CIA, est ministarstava vlade SAD i amerikog Memorijalnog muzeja

16

224

holokausta. Studija e se navoditi kao Ustasha Treasury" (Ustako blago). Poto stranice nisu paginirane, navodi se citiraju prema abecednom redu poglavlja. Mogunost da prouim ovaj materijal, zahvaljujem profesoru Donatanu Steinbergu. Videti takoe M. Aarons and J. Loftus, Unholy Trinity: How the Vaticans Nazi Networks Betrayed Western Intelligence to the Soviets, New York, 1991, 88-119. 54 Ustasha Treasury", D. 55 CIA Operational Files, October, 11, 1946, ibid., D 28. 56 US Department of Justice, Criminal Division, Klaus Barbie and the US. Government: A Report to the Attorney general of the United States. 57 CIA Operational Files, december 1958, navedeno u Ustasha Treasury", D, n 31. 58 G. Sereny, Into that Darkness: An Examination of Conscience, London, 1995, 273. 59 M. Linklater, et al., The Nazi Legacy: Klaus Barbie and the International Fascist Connection, New York, 1984, 137-38. 15. SVETOST PIJA XII AAS, 1943, Vol. 35, 23. ,,Questo voto l'umanit lo deve alle centinaia di migliaia di persone, le quali, senza veruna colpa propria, talora solo per ragione di nazionalit o di stirpe, sono distinate alla morte o ad un progressivo deprimento. 2 Vatikanski bilten Pres centra, 6. oktobra 1938, 2; navedeno u Hebblethwaite, Paul VI, 181. 3 Teste, 31. 4 Hebblethwaite, Paul VI, 159-60. 5 M. Carroll, Greatness Dishonoured, 68. 6 L. Gedda, 18 Aprile 1948: Memoire inedite del Artefice della Sconfitta del Fronte Poppolare, Milan, 1998, 74. 7 Pastor Angelicus, video snimak u Filmoteci Grada Vatikana. 8 J. Guest, Broken Images, London, 1949, 192. 9 Sv. Malaki i njegova proroanstva izmislio je benediktinski kaluer Arnold Vijom iz Duai, u esnaestom veku. 10 R. Graham, The Vatican and Communism during World War II, 94. 11 W. Carr, Angels and Principalities: Society for NT Studies, No. 42, Cambridge, 1981, 12. 12 N. Kerr, French Theology: Ives Congar and Henri de Lubac, u The modern Theologians, ed. D. Ford, Oxford, 1997. 13 H. de Lubac, Catholicisme: les aspects sociaux du dogme, Paris, 1938. 14 H. de Lubac, Corpus Mysticum: L' Eucharistie et l' Eglise au moyen age, Paris, 1944. 15 Za raspravu o De Libakovom Corpus Mysticum, i istorijskom pomeranju u znaaju liturgije u ranom srednjem veku, videti Kerr, French Theology, 110; i C. Pickstock, After Writing, Oxford, 1998, naroito 158.64. 16 De Libak tvrdi da je kontinuitet izmeu mistinog" i stvarnog" ili bukvalnog bio izgubljen u ranom srednjem veku, to je dovelo do grubog razdvajanja; ponovno otkrie moe da dovede do otvaranja i produbljavanja veza. Videti C. Pickstock, After Writing, 159. 17 AAS Vol. 35, 1943, 193ff. 18 Ibid., 203: Siquidem non omne admissum, etsi grave scelus, ejusmodi es ut - sicut schisma, vel haeresis, vel apostasia faciunt - suapte natura hominem ab Ecclesiae Corpore separet. 19 Ibid., 239. 16. PAELI I HOLOKAUST
1

225

L. Poliakov, Harvest of Hate, London. 1956, 17. Guenter Lewy, The Jewish Question, u The Star and the Cross, ed. C. T. Hargrove, Milwaukee, 1966, 162. 3 M. Gilbert, Final Journey, London, 1979, 64. 4 M. Gilbert, Holocaust, London, 1987, 281,82. 5 J. Carroll, The Silence, The New Yorker", April 7, 1997. 6 Y. Baner, Jews for Sale: Nazi Jewish Negotiations, 1933-1945, Yale, 1994, 69. 7 F. Kerr, French Theology: Yves Congar and Henri Lnbac, 112. 8 Ozbornov dnevnik naveden u O. Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, 205. 9 S. Friedlnder, Pius XII and the Third Reich, 104. 10 ADSS, viii, 457. 11 Ozbornovo pismo Makivanovoj, 21. april 1942. 12 Ozbornovo pismo Makivanovoj, 11. juni 1942. 13 Ozbornov dnevnik naveden u Chadwick, Britain and the Vatican, 206. 14 Titmanovi papiri navedeni u Chadwick, Britain and the Vatican, 207. 15 Chadwick, Britain and the Vatican, 208-9. 16 Ozbornovo pismo Makivanovoj, 31 juli 1942. 17 Ozbornovo pismo Makivanovoj, 25. avgust 1942. 18 Ozbornovo pismo Makivanovoj, 18. septembra 1942. 19 Ozbornovo pismo Makivanovoj, 1. juli 1943. 20 M. Marrus and R. Paxton, Vichy France and the Jews, Stanford, 1995, 250-51. 21 G. Lewy, The Catholic Church and Nazi Germany, New York, 1964, 303. 22 Teste, 85. 23 Videti dokumentarni film Donatana Luisa za seriju Reputations": The Silence of Pius XII, BBC, 1996. 24 Gilbert, Final Journey, 159-60. 25 Ibid., 278. 26 Chadwick, Britain and the Vatican, 213. 27 Ozbornovo pismo Makivanovoj, 18. septembar 1942. 28 ADSS, v, 689. 29 Ibid., 685. 30 Chadwick, Britain and the Vatican, 213. 31 ADSS, v, 721. 32 Ibid., 273. 33 FO, 380/86. 34 Chadwick, Britain and the Vatican, 216. 35 Ibid., 216. 36 W. Laqueur, The Terrible Secret, London, 1980, 229. 37 Chadwick, Britain and the Vatican, 217. 38 Ibid. 39 O. Chadwick, The Tablet", March, 23, 1998, 401. 40 Zvanian tekst na italijanskom, AAS, Vol. 35, 1943, 9ff. 41 Za diskusiju o propustima katolike socijalne doktrine, od Lava XIII do Jovana Pavla II, videti J. Millbank, Complex Space, u njegovoj knjizi The World Made Strange Oxford, 1997, 268-85. 42 G. Cicano, Diaries, London, 1947, 538. 43 Chadwick, Britain and the Vatican, 219.
2

226

Ibid., 220; videti takoe FO, 371/34363; M. Gilbert, Auschwitz and the Allies, London, 1891, 105. 45 edvik navodei Titmana Kordelu Halu, 8. februara 1943. National Archives, Washington 866A/001/142. 46 S. Shapiro, Hearing the Testimony of Radical Negation, u The Holocaust Interruption, Edinburgh, 1984, 3-4. 47 A. Cohen, The Tremendum: A Theological Interpretation od the Holocaust, New York, 1981, 37. 48 ADSS, ii, letter 53, 155ff. 49 AAS, Vol. 38, 1946, 323. 17. RIMSKI JEVREJI Za opis istorijskih dogaaja koji slede, dugujem zahvalnost P. J. Fitzpatrick-u, In Breaking of Bread, Cambridge, 1993, 274. 2 L'Osservatore Romano" 8. septembar, 1943. 3 P. Blet, S. J., Pie XII et la Seconde Guerre mondiale d'aprs les archives du Vatican, Paris, 1997, 247. 4 Za detalje o prikupljanju i deportaciji Jevreja, dugujem zahvalnost R. Katz-y, Black Sabbath, to ostaje najpouzdaniji opis. 5 Ibid., 65. 6 Ibid., 85. 7 Ibid., 87. 8 O. Hacki, Pius XII, New York, 1951, 192. 9 Ibid., 97. 10 J. Steinberg, All or Nothing. 11 Blet, Pie XII, 243; videti takoe J. Lewis, The Silence of Pius XII, BBC documentary, 1996. 12 Katz, Black Sabbath, 197. 13 Ibid. 14 Ibid., 198. 15 Telegram Melhauzena Ribentropu, 7. oktobar 1943, u Inland II Geheim, Doc. E421524 - Dokumenta nemakog ministarstva inostranih poslova, 1920-1945 u Nacionalnom arhivu u Vaingtonu; navedeno y Katz, Black Sabbath, 202. 16 ASS, Vol. 9, 505. 17 Ibid., y 596. Ho Risposto: La Santa Sede non vorrebbe essere messa nella necessit di dire la sua parola di disapprovazione." 18 Volevo ricordagli che la Santa Sede stata, come egli stesso ha rilevato, tanto prudente per non dare al popolo germanico l impressione di aver fatto o voler fare contra Germania la minima cosa durante nella necessit di protestare." 19 ...che la Santa Sede non deve essere messa nella necessit di protestare." 20 S. Wiesenthal, Justice Not Vengeance, London, 1989, 55. 21 E. Mllhausen, La Carta Perdente, Rome, 1948, 117; navedeno i prevedeno u Katz, Black Sabbath. 22 Telegram Vajcekera Berlinu, 17. oktobra, 1943., Inland Il Geheim, navedeno u Katz, Black Sabbath, 215. 23 ADSS, ix, 511. 24 Titmanov telegram dravnom sekretaru Halu,19. oktobra, 1943, u Foreign Relations of the U.S., 1943, navedeno u Katz, Black Sabbath, 259. 25 FO, 371/37571/R 100995.
1

44

227

FO, 371/3725/19; O Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, 289. 27 ADSS, ix, 505. 28 Vajceker Berlinu, 28. oktobra 1943, Inland Il Geheim, navedeno u Katz, Black Sabbath, 287. 29 Ibid., Docs. E421515; navedeno u Katz, Black Sabbath, 288. 30 Ovaj materijal se pojavljuje u manuskriptu Teste, 822ff, u posedu jezuitske Kurije u Borgo Santo Spirito u Rimu. 31 Teste, 831. 32 Ibid., 832-33. 33 Ibid., 832. 34 Ibid., 834. 35 Ibid., 836-37. 36 Pria svedoka u Bibisijevom dokumentarnom filmu: Lewis, The Silence of Pius XII. 37 K. Scholder, Requiem for Hitler: And Other Perspectives on the German Church Struggle, London, 1989, 166. 38 Ispriano u dokumentarnom filmu Lewis, The Silence of Pius XII. 18. SPASITELJ RIMA FO. 371/43869/21; navedeno u O. Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, 290. 2 Intervju sa jezuitom P. Gumpelom, 14. februara 1998. 3 Ozbornovo pismo gi Mekivan, 3. april 1944. 4 ADSS, x, 190. 5 R. Trevelyan, Rome '44: The Battle for the Eternal City, London, 1981, 227. 6 R. Graham, La rappresaglia nazista alle Fosse Ardeatine: P. Pfeiffer, messaggero della carita di Pio XII, u Civilta Cattolica" 124, 1973. 4: 467ff. 7 M. Stern, An American in Rome, New York, 1964, 22-23. 8 ,,Sunday Times", London, October 12, 1958. 9 O. Chadwick, Britan and the Vatican, 302. 10 H. Macmilland, The Blast of War, London, 1967, 55-56. 11 D. Tardini, Pio XII, Rome, 1959, 79: Io non voglio collaboratori, ma esecutori." 12 Ibid., 79. 13 J. Glorney Bolton, Roman Century, 1870-1970, London, 1970, 58. 14 Teste, 340. 15 R. Braham, The Politics of Genocide: The Holocaust in Hungary, Vol. 2, New York, 1981, 1068. 16 Ibid., 1068-69, navodei H. Fein, Accounting for Genocide, New York, 1979, 110. 17 Ibid., 1070. 18 ADSS, x, 328. 19 Lapide, The Last Three Popes and the Jews, London, 1967, 153. 20 R. Braham, The Holocaust in Hungary: A Retrospective Analysis, u Genocide and Rescue: The Holocaust in Hungary, 1944, ed. D. Cezarani, Oxford, 1997, 41. 21 Lapide, The Last Three Popes, 161. 22 Braham, The Politics of Genocide, 41. 23 D. Cesarani, uvod u Genocide and Rescue, 5. 24 R. Preston, Franco, London, 1995, 622. 25 AAS, Vol. 37, 1945, 10-23. 26 Lav XIII, enciklika Libertas, 20. juni, 1888.
1

26

228

S. Magister, La politica Vaticana e l' Italia, Rome, 1979, 98. Vatican Pre-Election Activities: Report from J. Graham Parsons to U. S. State Department. January 16, 1948 65-001-2848A/VS. 29 D. Keogh, Ireland, the Vatican and the Cold War, saoptenje za Smitsonijan Institut Vaington, april 1988, 21-22. 30 Ibid., 34. 31 L. Gedda, 18 Aprile 1948: Memoire inedite del'Artefice della Sconfitta del Fronte Popolare, Milano, 1998. 131. 32 Ibid., 132. 33 P. Hebblethwaite, Pope Pius XII: Chaplain of the Atlantic Alliance? u Italy and the Cold War: Politics, Culture and Society 1948-58, eds. C. Duggan and C. Wagstaff, Oxford, 1995, 74. 34 J. Cooney, The American Pope, New York, 1984, 213-14, 414n. 35 ,,L Osservatore Romano"', 27. jula, 1947. 36 J. Cooney, The American Pope, 214. 37 Ibid., 253. 38 A. Ricardi, The Vatican of Pius XII and the Roman Party, Concilium" 197. 1987: 47. 39 O. Chadwick, The Christian Church in the Cold War, London, 1993, 15-16. 40 J. Mindszenty, Memoirs, New York, 1974, 50. 41 Preveden tekst, The Tablet, February, 19, 1949. 42 Mindszenty, Memoirs, 50. 43 O. Chadwick, The Christian Church in the Cold War, 71.
28

27

19. TRIJUMFALNA CRKVA R. Leiber, Pius XII As I Knew Him, The Tablet", December 13, 1958. AAS, Vol. 42, 1950, 561-78. 3 Ibid., 567. 4 Ibid., 568; videti u F. A. Sullivan, Creative Fidelity, Dublin, 1996, 22. 5 J. Aveling, The Jesuits, London, 1981, 360. 6 F. du Plessix Gray, Divine Disobedience, New York, 1970, 70. 7 Pria o pritisku na dominikance saoptena je u lanku Thomas O'Meara, Raid on the Dominicans, America", February 5, 1994 (O'Meara uveliko koristi iz R. Leprieur, Quand Rome condamne /Paris, 1989/). 8 Ibid., 9. 9 M. Ward, ed., France, Pagan? New York, 1949. 10 O'Meara, Raid on the Dominicans, 9. 11 H. Perrin, Priest and Worker, London, 1965, 235. 12 Gray, Divine Disobedience, 70. 13 C. Davis, A Question of Conscience, London, 1967 , 76. 14 AAS, Vol. 42, 1950, 753ff. 15 E. Schlink, An Evangelical Opinion on the Proclamation of the Dogma od the Bodily Assumption of Mary, Lutheran Quarterly" 3 (1951), 138; videti takoe diskusiju u J. Pelikan, Mary Through the Centuries, Yale, 1996, 201ff. 16 The Tablet", October 20, 1951. 17 C. Staehlin, S. J., Apariciones: Ensayo Crtico, Madrid, 1954, 11. 18 J. Perry and L. Echeverra, Under the Heel of Mary, London, 1988, 232. 19 Ibid., 233.
2 1

229

20

AAS, Vol. 1950, 581.

20. APSOLUTNA MO Zapaanje koje je nedavno izneo kardinal Franz Knig u My Vision for the Church of the Future, u The Tablet, March 27, 1999, 426. 2 P. Ackroyd, T. S. Eliot, London, 1984, 286. 3 Teste, 102. 4 Ibid., 334. 5 D. Tardini, Pio XII, Vatican City, 1960, 137-38. 6 M. Amory, ed., The Letters of Evelyn Waugh, London, 1980, 202. 7 R. Leiber, Pius XII As I Knew Him. The Tablet", December 13, 1958. 8 Teste, 89. 9 C. Pallenberg, The Vatican from Within, London, 1961, 33. 10 Teste, 219. 11 V. Leaming, Orson Welles, London, 1985, 351. 12 R. Hebblethwaite, Paul VI, London, 1993, 260-61. 13 Teste, 37. 14 Ibid., 249. 15 Ibid., 210. 16 Ovu informaciju dugujem jezuiti Peteru Gumpelu. 17 CIC, 813/2. 18 AAS, Vol. 48, 1958, 658. 19 R. Porter, Greatest Benefit to Mankind, London, 1997, 569-70. 20 U. Ranke-Heinemann, Eunuchs for Heaven: The Catholic Church and Sexuality, London, 1990, 265. 21 Ibid., 265-66. 22 Hebblethwaite, Paul VI, 258. 23 Teste, 229ff. 24 Jedan svedok mi je rekao da je svim deacima u koli benediktinskog samostana Fort August u kotskoj nareeno da piu pontifeksu lina" pisma te vrste, 1953. godine. 25 Pallenberg, The Vatican from Within, 35. 26 Teste, 276ff. 27 Ibid., 227. 28 A. Guinness, Blessings in Disguises, London, 1996. 45-46. 29 Loris Capovilla, ed., Vent'Anni dalla elezione di Giovanni XXIII, Rome, 1978, 13. 30 P. Lapide, The Last Three Popes and the Jews, 227. 31 The Tablet", October 18, 1958, 340. 32 R. Hofmann, O Vatican, New York, 1984, 25. 21. PIJE XII REDIVIVUS Odluka Koncila, Lumen Gentium. Videti A. Flannery, Vatican Concil II: Conciliar Documents, 350ff. 2 Ibid., 912: Pastoral Constitution of the Church in the Modern World, Gaudium et spes. 3 J. CornwelI, A Thief in the Night, London, 1989, 200. 4 A. Hastings, The Shaping of Prophecy, London, 1995, 195. 22. IZVORI, DEBATA O UTANJU I SVETOST
1 1

230

J. S. Conway, How Shall the Nations Repent?, The Journal of Ecclesiastical History", Vol. 38, No. 4 (October, 1987), 596. 2 John Paul II, We Remember: Reflection on the Shoah, Vatican, March 12, 1998; prilog Dozefa Natana prvo objavljen u L'Osservatore Romano", 8 septembra, 1945, 2. 3 R. Hochhuth, Der Stellvertreter, Hamburg, 1963. 4 Ibid., I in, scena 26. 5 Prema Antoniju Rodesu, The Vatican in the Age of Dictators, London, 1973, 551-52, Hohutovi izvori bili su ogranieni na tekst predavanja koje je odrao kardinal Tradini 1959. dva lanka oca Lajbera i biografiju Pija XII koju je napisao notorno nepouzdani dr Galeaci-Lisi i objavio na francuskom u Parizu poto to nijedan italijanski izdava nije hteo da uradi. Uz to, Hohutu se poverio tokom putovanja u Rim lan Kurije koji nije hteo da mu se otkrije ime, pod zakletvom tajnosti sve do svoje smrti". 6 E. Wiesel, All Rivers Run to the Sea, London, 1997, 329. 7 Autorov intervju sa jezuitom P. Bletom sa Gregorijanskog univerziteta u Rimu, 21. maja, 1997. 8 G. Rigner, Ne jamais dsesprer. 9 Ibid., 165. 10 ADSS, viii, 466n. 11 Riegner, Ne jamais dsesprer, 166. 12 G. Lewy, The Catholic Church and Nazi Germany, New York, 1964, 180. 13 C. Falconi, The Silence of Pius XII. 14 Ibid., 14. 15 Catholic Herald, May 14, 1965, navedeno u R. Lapide, The Last Three Popes..., 5. 16 Ibid., 353. 17 Ibid., 223. 18 W. Laqueur, The Terrible Secret, London, 1980, 55. 19 Ibid., 57.n. 20 Ibid., 55. 21 Times", London, May 20, 1963, navedeno u O. Chadwick, Britain and the Vatican, 316. 22 K. L. Woodward, Making Saints, New York, 1996, 287. 23 P. Gumpel, Pius XII As He Really Was, The Tablet", February 12, 1999, 294. 24 Ibid. 25 Ibid., 206. ODABRANA BIBLIOGRAFIJA Actes et Documents du Saint Sige relatifs la Seconde Guerre Mondiale, ed. Pierre Blet, Robert A. Graham, Angelo Martini, and Burkhart Schneider, II vols, in 12. Vatican City, 1965-81. Alvarez, David and Robert A. Graham: Nothing Sacred: Nazi Espionage Against the Vatican, 1939-1945. London, 1997. Arendt, Hannah, Eichmann in Jerusalem: A Raport on the Banality of Evil, New York, 1963. Bea, Fernando: Mezzo secolo della radio del Papa: Radiovaticana, 1931-1981, Rome, 1981. Blackbourn, David: The Fontana History of Germany: 1780-1918, The Long Nineteenth Century, London, 1997. Blackbourn, David: The Marpingen Visions: Rationalism, Religion and the Rise of Modern Germany, London, 1995.

231

Blanshard, Paul: American Freedom and Catholic Power, Boston, 1950. Blet, Pierre, S.J: Pie XII et la Seconde Guerre Mondiale d'aprs les archives du Vatican, Paris, 1997. Bull, George: Inside the Vatican, New York, 1982. Burleigh, Michael: Death and Deliverance: Euthanasia" in Germany, 1900-1945, Cambridge, England, 1994. Burleigh, Michael: Ethics and Extermination: Reflections on Nazi Genocide, Cambridge, England, 1997. Butler, Hubert: The Sub-Prefect Should Have Held His Tongue, And Other Essays, London, 1990. Cardinale, Hyginus: The Holy See and the International Order, Gerrards Cross, 1976. Cesarini, David, ed: The Final Solution: Origins and Implementation, London, 1994. Chadwick, Owen: Britain and the Vatican during the Second World War, Cambridge, England, 1986. Chadwick, Owen: A History of the Popes: 1830-1914, Oxford 1998. Chadwick, Owen: Weizsncker, the Vatican, and the Jews of Rome, Journal of Ecclesiastical History, 28: 2 (April 1977), 179ff. Charles-Roux, Franois: Huit ans au Vatican, 1932-1940, Paris, 1947. Chelini, Jean, et al.: Pie XII et la cit: La pense et l'action politiques de Pie XII, Marseille, 1988. Cianfarra, C. M.: The War and the Vatican, London, 1945. Cohen, Philip J.: Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History, College Station, Texas, 1996. Collins, Paul: Papal Power: A Proposal for Change in Catholicism's Third Millennium, London, 1997. Conway, J. S.: The Meeting Between Pope Puis XII and Ribbentrop, Historical Papers of the Canadian Historical Association, 1968, 103ff. Conway, J. S.: The Nazi Persecution of the Churches, 1933-45, London, 1968. Conway. J. S.: Myron C. Taylor's Mission to the Vatican, 1940-1950, Church History 44:1 (1975). 85ff. Dal-Gal, Hieronymo: Pius X: The Life-Story of Beatus, Eng. trans. Dublin. 1953. Daly, Gabriel: Transcendence and Immanence: A Study in Catholic Modernism and Integralism, Oxford, 1980. Daniel-Rops, Henri: The Church in an Age of Revolution: 1789-1870. Eng. trans. London. 1965. Daniel-Rops, Henri: A Fight for God: 1870-1939, London. 1963. Davis, Charles: A Question of Conscience, London, 1967. Deutsch, Harold: The Conspiracy Against Hitler in the Twilight War, Oxford, 1968. Di Nolfo, E.: Discorsi e radiomessagi di Sua Santit Pio XII, 20 vols, Vatican City. 195559. Duffy, Eamon: Saints and Sinners: A History of the Popes, New Haven. 1997. Falconi, Carlo: Popes in the Twentieth Century, Eng. trans. London, 1967. Falconi, Carlo: The Silence of Puis XII, Eng. trans. London, 1970. FitzPatrick, P. J.: In Breaking of Bread: The Eucharist and Ritual, Cambridge, England, 1993. Fogarty, Gerald P.: The Vatican and the American Hierarchy from 1870 to 1965, Wilmington, Delaware, 1985. Friedlander, Saul: Nazi Germay and the Jews, Vol. I: The Years of Persecution, 1933-39, London,1997.

232

Friedlander, Saul: Puis XII and the Third Reich: A Documentation, Eng. trans. London, 1966. Furlong, Paul, and David Curtis, eds.: The Church Faces the Modern World: Rerum Novarum" and Its Impact, Boston and Lincolnshire, 1994. Garrone, Gabriel-Marie. et al.: Pio XII nel centenario della nascit, Rome, 1979. Ginsborg, Paul: A History of Contemporary Italy: Society and Politics, 1943-1988, London, 1990. Giordani, Igino: Pio XII: Un grande papa. Turin, 1961. Goldhagen, Daniel John: Hitler's Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust. London, 1996. Graham, Robert A.: The Vatican and Communism in World War II: What Really Happened? San Francisco, 1996. Graham, Robert A.: La rappresaglia nazista alle Fosse Ardeatine: P. Pfeiffer, messaggero della carit di Pio XII in Civilt Cattolica, 124:4 (1973), 467ff. Hales, E. E. Y.: The Catholic Church in the Modern World: A Survey from the French Revolution to the Present, London, 1958. Hales, E. E. Y.: Pio Nono: A Study in European Politics and Religion in the Nineteenth Century, London, 1956. Hanson, Eric O.: The Catholic Church in World Politics, Princeton, 1987. Hastings, Adrian: Modern Catholicism: Vatican II and After, London, 1991. Hatch, Alden, and Seamus Walshe: Crown of Glory: The Life of Pope Pius XII, London, 1957. Hebblethwaite, Peter: John XXIII: Pope of the Council, London, 1994. Hebblethwaite, Peter: The Next Pope: An Enquiry, London, 1995. Hebblethwaite, Peter: Paul VI: The First Modern Pope, London, 1993. Helmreich, Ernst Christian: The German Churches under Hitler: Background, Struggle and Epilogue, Detroit, 1979. Herczl, Moshe Y.: Christianity and the Holocaust of Hungarian Jewry, Eng. trans. London, 1993. Hofmann, Paul: Anatomy of the Vatican: An Irreverent View of the Holy See, London, 1985. Holmes, J. Derek: The Triumph of the Holy See: A Short History of the Papacy in the Nineteenth Century, London, 1978. Hughes, Philip: Pope Pius the Eleventh, London, 1937. Johnston, Francis: Fatima: The Great Sign, Chulmleigh, Devon, 1980. Katz, Robert: Black Sabbath: A Journey Through a Crime Against Humanity, London, 1969. Katz, Robert: Death in Rome, London, 1967. Kelly, J. N. D.: The Oxford Dictionary of Popes, Oxford, 1987. Kershaw, Ian: Hitler, 1889-1936: Hubris, London, 1998. Kertzer, David I.: The Kidnapping of Edgardo Mortara, London, 1997. Kretzmann, Norman, and Eleonore Stump: The Cambridge Companion to Aquinas, Cambridge, England, 1993. Kng, Hans: Infallible? An Enquiry, Eng. trans. London, 1971. Kwitny, Jonathan: Man of the Century: The Life and Times of Pope John Paul II, London, 1997. Laqueur, Walter: The Terrible Secret: An Investigation into the Suppression of Information about Hitler's Final Solution, London, 1980. Lehnert, Pasqualina: Ich durfte Ihm dienen: Erinnerungen an Papst Pius XII. Wrzburg, 1982.

233

Leiber, Robert, S. J.: Pio XII e gli ebrei di Roma, in Civilt Cattolica, 1961, I, 449ff. McDermott, John M., ed.: The Thought of Pope John Paul II: A Collection of Essays and Studies, Rome, 1993. Marconi, Maria Cristina: Mio marito Guglielmo, Milan, 1995. Marrus, Michael R., and Robert O. Paxton: Vichy France and the Jews, Eng. trans. Stanford, 1995. Matheson, Peter, ed.: The Third Reich and the Christian Churches, Edinburgh, 1981. Milbank, John: The Word Made Strange: Theology, Language, Culture, Oxford, 1997. Mommsen, Hans: From Weimar to Auschwitz: Essays in German History, Eng. trans. Cambridge, 1991. Mommsen, Hans: The Rise and Fall of Weimar Democracy, Eng. trans. London, 1996. Morley, John F.: Vatican Diplomacy and the Jews During the Holocaust, 1939-1943, New York, 1980. Muggeridge, Malcolm, ed.: Ciano's Diary: 1939-1943, London, 1947. Noel, Gerard: The Anatomy of the Catholic Church, London, 1980. Padellaro, Nazareno: Portait of Pius, XII, Eng. trans. London, 1956. Patch, William L., Jr.: Heinrich Brning and the Dissolution of the Weimar Republic, Cambridge, England, 1998. Perry, Nicholas, and Loreto Echeverria: Under the Heel of Mary, London, 1988. Peters, Walter H.: The Life of Benedict XV, Milwaukee, 1959. Pollard, John F.: The Unknown Pope: Benedict XV (1914-1922) and the Pursuit of Peace, London, 1999. Pollard, John F.: The Vatican and Italian Fascism, 1929-32, Cambridge, 1985. Preston, Paul: A Concise History of the Spanish Civil War, London, 1986. Ratte, John: Three Modernists: Alfred Loisy, George Tyrell, William L. Sullivan, London, 1972. Rhodes, A.: The Vatican in the Age of the Dictators, 1922-1945, London, 1973. Riccardi, Andrea, ed.: Le Chiese di Pio XII, Bari, 1986. Ridley, Jasper: Mussolini, London, 1997. Scholder, Klaus: The Churches and the Third Reich, Translated by John Bowden, 2 vols. London, 1987, 1988. Scholder, Klaus: A Requiem for Hitler: And Other New Perspectives on the German Church Struggle, Eng. trans. London, 1989. Seidel, Gill: The Holocaust Denial: Antisemitism, Racism and the New Right, Leeds, 1986. Smith, Denis Mack: Modern Italy: A Political History, London, 1997. Smith, Denis Mack: Mussolini, London, 1981. Spinosa, Antonio: Pio XII: L'ultimo papa, Milan, 1992. Stehlin, Stewart A.: Weimar and the Vatican, 1919-1933: German-Vatican Diplomatic Relations in the Interwar Years, Princeton, 1983. Steinberg, Jonathan: All or Nothing: The Axis and the Holocaust, 1941-43, London, 1990. Stoltzfus, Nathan: Resistance of the Heart: Intermarriage and the Rosenstrasse protest in Nazi Germany, London, 1996. Sullivan, Francis A.: Creative Fidelity: Weighing and Interpreting Documents of the Magisterium, Dublin, 1996. Sullivan, Francis A.: Magisterium: Teaching Authority in the Catholic Church. Ramzey. N. J., 1983. Sweeney, Garrett, ed.: Bishops and Writers: Aspects of the Evolution of Modern English Catholicism, Wheathampstead, Hertfordshire, 1977. Tardini, D.: Pio XII, Vatican City, 1959. Trevelyan, Raleigh: Rome '44: The Battle for the Eternal City, London, 1981.

234

Trinchese, Stefano: La repubblica di Weimar e la Santa Sede tra Benedetto XV e Pio XI (1919-1922), Naples, 1994. Vaillancourt, Jean-Guy: Papal Power: A Study of Vatican Control over Lay Catholic Elites, London, 1980. Vidler, Alec R.: The Church in an Age of Revolution: 1789 to the Present Day, London, 1961. Von Matt, Leonard, and Nello Vian: St. Pius X: A Pictorial Biography, Eng. trans. London, 1955. Walsh, Michael: John Paul II: A Biography, London, 1994. Woodward, Kenneth L.: Making Saints: How the Catholic Church Determines Who Becomes a Saint, Who Doesn't, and Why, New York, 1990. Zahn, Gordon C: German Catholics and Hitler's Wars: A Study in Social Control, South Bend, Ind., 1989.

Virdinija, Paelijeva majka pobona ki crkve" (Camera Press London) Filipo, Paelijev otac, advokat u papskoj slubi (Camera Press London) Paeli posle posveivanja u 23. godini, 1899. (Camera Press London) Nadbiskup Paeli kao papski nuncije u Nemakoj, gde je boravio od 1917. do 1929. (Camera Press London) Paeli u vreme Prvog svetskog rata na slici sa italijanskim ratnim zarobljenicima; bio je poznat zbog svog humanitarnog rada u Nemakoj (Topham Picturepoint)

Sestra Paskvalina Lenert (levo), Paelijeva izuzetno lukava" domaica tokom 40 godina, na slici sa svoje dve pomonice ( Popperfoto) Paeli naputa Berlin 1929.

235

godine da bi preuzeo dunost kardinala dravnog sekretara (Ullstein) Paeli predsedava prilikom potpisivanja Konkordata sa Rajhom u Vatikanu 20. jula 1933. Franc fon Papen i Ludvig Kas, bliski saradnik, sede sa njegove desne strane (Ullstein) Hitler i nadbiskup ezare Orsenigo, papski nuncije u Berlinu tokom nacistike ere (AKG London) Vicekancelar Fon Papen (levo) predvodi berlinsku procesiju na Tjelovo juna 1933. godine (AKG London) Paeli na dan svoga krunisanja 12. marta 1939, u predveerje Drugog svetskog rata (AKG London) Paeli blagosilja vernike posle krunisanja za papu (Hulton Getty) Hitler u julu 1933. godine. Toga meseca je izjavio da su njegovi pregovori sa Paelijem stvorili eru poverenja... u tekuoj borbi protiv meunarodnog jevrejstva" (AKG London) Paeli govori svetu preko radija sa ovanijem Montinijem, buduim papom Pavlom VI, sa njegove leve strane. Njegova radio-emisija na Badnje vee 1942. umanjivala je i odbacivala nacistiko konano reenje" (AKG London) Paeli smiruje uzbuene Italijane posle bombardovanja Rima 13. avgusta 1943 (Camera Press London) Paeli blagosilja vernike na Uskrs 1956. godine. Tokom hladnog rata pretio je da e ekskomunicirati sve one koji su podravali komunizam (Hulton Getty) U poznim godinama svoga ivota Paeli je stekao uvaavanje zbog ljubaznosti i svetosti, iako je nastavio da

236

vri apsolutnu kontrolu nad monolitnom crkvom (Camera Press London)

237