(Poglavlje iz knjige Petite histoire de la dsinformation, Editions du Rocher, Paris, 1998; srpsko izdanje Dezinformacija - od trojanskog konja do interneta,

Beograd 2002) "ovek je tako sazdan da izmiljotine na njega ostavljaju mnogo vei utisak nego istina." Erazmo Roterdamski .

Tipian primer nedavno izvedene operacije dezinformisanja zasluuje da se detaljno proui, jer su se u njemu stekli skoro svi elementi operacije dezinformisanja, koja moe da slui za uzor. Zbog toga emo mu posvetiti nekoliko stranica. Re je o operaciji "Bosna", koja bi mogla predstavljati model za druge dezinformacije iste vrste u budunosti.

Naruilac
Izjava privatne agencije za odnose sa javnou "Ruder Finn Global Public Affairs", koju navodi ak Merlino u knjizi Nisu sve istine o Jugoslaviji za priu (Les verites yougoslaves ne sont pas toutes bonnes a' dire), pokazuje da je od avgusta 1991. do juna 1992. naruilac ove agencije bila republika Hrvatska; od maja 1992. do decembra 1992. republika Bosna i Hercegovina (u stvari, muslimanski deo te republike); i najzad od oktobra 1992. "republika" Kosovo. Desilo se, zgodnim sticajem okolnosti, da je medijska zajednica upravo pohrlila da priskoi u pomo najpre Hrvatima, zatim muslimanima i, najzad, kosovskim Albancima, uvek protiv istog neprijatelja: Srba. Nije, meutim, ba ubedljivo pretpostaviti da su ove dve novoroene republike, i trea, koja, u asu dok ovo piem, jo nema legalne osnove za postojanje, mogle da isplauju raune agenciji "Ruder Finn". Ispod povrine ukazuju se obrisi znatno ozbiljnijih klijenata. Jer, ulozi u balkanskoj igri su pozamani. 1. Onaj ko kontrolie Balkan, kontrolie puteve nafte i gasa ne samo iz Arabije, Iraka i Kuvajta, ve potencijalno i one iz Kaspijskog mora i Kazahstana. 2. Propast komunizma namee problem dominacije nad Istonom

Evropom koja obiluje sirovinama i jeftinom radnom snagom, i predstavlja dobro trite koje e uskoro primati svaku vrstu robe izvezene sa Zapada. 3. Od posebnog znaaja za izvesne sile, posebno SAD i Nemaku, da okrue Rusiju, da je opkole uspostavljanjem "zelene (islamske) transverzale", da postepeno oslabe ugled Rusije i, koliko god je moguno, paraliu njenu aktivnost. 4. NATO, pozvan da postane svetski policajac, ima potrebu da se uveba i isproba svoje oruje i opremu (poeljno je da to bude na teritoriji unapred osuenoj na kanjavanje, na kojoj e opta pobeda biti unapred obezbeena a kanjavanje sluiti za primer svakom ko se ne potinjava). 5. Germanski svet nije odustao od tenje da sebi otvori put ka Sredozemlju. 6. Islam gori od elje da izvede "krstaki pohod" u obrnutom smeru i za to raspolae basnoslovnim sredstvima koja mu obezbeuje arapska nafta. 7. Islamske zemlje e izgraditi trite od 700 miliona kupaca - uskoro e ih biti milijarda - i pruaju takoe jeftinu radnu snagu i trite za plasman zapadne robe. 8. Vatikan, koji je dozvolio da se izgradi damija usred Rima, a da nije traio kao protivuslugu izgradnju katolikih crkava u muslimanskim zemljama, bolje podnosi islamsko prisustvo nego pravoslavno na teritorijama koje bi, ustvari, najradije video potpuno pod svojim uticajem. 9. Dunav je prirodni put koji povezuje istok i zapad Evrope. 10. Sjedinjene Amerike Drave ele da se Evropska zajednica uvrsti, kako bi oslabile evropske nacije, ali da se uvrsti na lo nain i, po mogunosti na raun Rusije. Sve ove opaske predstavljaju delie mozaika. Kao takve one ne omoguavaju da se zakljui ko je stvarni naruilac, jedan ili vie njih, koji se skriva iza Hrvata, bosanskih muslimana i kosovskih Albanaca. Moe se pretpostaviti da maska nee tako brzo pasti sa lica pravog naruioca.

Agent
Devedesetih godina su u oblasti dezinformisanja nastupile tri glavne promene:

slom glavnog naruioca (komunizma); trijumf slike; vulgarizacija metoda.

Naime, u dananje vreme isto kao to izgleda da je dovoljno pogledati na internet da bi se otkrilo, bar teoretski, kako se pravi atomska bomba, tehnika informisanja, inae prilino jednostavna, dostupna je svakom ko ima sredstva da plati sve to je potrebno. Izvesti operaciju dezinformisanja postalo je, dakle, jednostavno ukoliko se raspolae tim sredstvima.

Rezultat: "Privatizacija dezinformacije" koja donosi profit, u ovom trenutku, nekim amerikim kompanijama koje bezduno preuzimaju na sebe manipulisanje masama, koristei se svim sredstvima, podvalama i prevarama, u zamenu za novanice na kojima pie "In God we trust" (Uzdamo se u Boga). Dve od ovih kompanija su javnosti poznate ili bi mogle biti ukoliko bi se javno mnjenje uznemirilo zbog takvih stvari: agencija "Hill and Knovlton", koja je vodila operaciju dezinformisanja o Iraku na pomalo trapav nain, i agencija "Ruder Finn", koja je prola "bez greke" u aferi Bosna. ak Merlino je krenuo da intervjuie direktora kompanije "Ruder Finn" u njegovom uredu u ulici M Street u Vaingtonu i mi emo mu pozajmiti ispovest te osobe po imenu Dems Harf (James Harff). "Stvar je jednostavna, pria on, kartoteka, kompjuter i telefaks, to je uglavnom sav na alat. U kartoteci je nekoliko stotina imena novinara, politiara, predstavnika humanitarnih organizacija, univerzitetskih nastvanika. Kompjuter koji unakrsno pretrauje kartoteku po oblastima i izbacuje podatke o najpogodnijoj ciljnoj grupi, povezan je sa telefaksom i precizno obraena informacija alje se svim izabranim metama. Na taj nain, kae Harf, u mogunosti smo da za nekoliko minuta odreenu informaciju poaljemo svima za koje smatramo da e na nju reagovati." "Na posao sastoji se u tome da rasejemo informacije, da ih to je moguno bre pustimo u promet () Brzina je presudna, odluujui element. im je neka informacija za nas povoljna, smatramo se obaveznim da je odmah usadimo u svest javnog mnjenja. Jer, savreno dobro znamo da je najvanija prva vest. Demanti nema nikakvog efekta." Od juna do septembra 1992. agencija je u korist muslimana iz Bosne:

obavila 30 razgovora sa glavnim novinskim grupacijama; emitovala 13 ekskluzivnih informacija; poslala 37 hitnih faksova; uputila 17 zvaninih pisama; podnela 8 zvaninih izvetaja; obavila 48 telefonskih razgovora sa predstavnicima Bele kue; 20 telefonskih razgovora sa senatorima; blizu 100 poziva znaajnim linostima iz medija.

Profesionalci, nema ta.

Prouavanje trita
Agencija "Ruder Finn" je prouavala trite tj. raspoloenje u svetskom javnom mnjenju prema Srbiji. Ispostavilo se da je situacija veoma loa usled nekoliko inilaca:

Srbi su se herojski borili na strani saveznika u toku oba svetska rata; nacisti su u Drugom svetskom ratu podarili Hrvatima dravu kojom se Hrvati danas bez stida die; muslimani su se borili na strani Nemaca za vreme Drugog svetskog rata i ak im stavili na raspolaganje jednu diviziju SS: po zlu slavnu "Handar diviziju", hrvatske ustae i muslimani u slubi nacista izvrili su genocid nad srpskim, jevrejskim i ciganskim stanovnitvom u Jugoslaviji. Broj rtava varira ve prema izvoru (od 300.000 do 750.000), ali sama injenica ostaje nepobitna; predsednik Hrvatske Tuman objavio je 1898. knjigu koja se moe smatrati antisemitskom: Bespua povijesne zbilje i u njoj nije ni najmanje skrivao svoje divljenje prema Anti Paveliu, nacistikom diktatoru ustake Hrvatske. Tvrdi se da je Tuman rekao kako je zahvalan Bogu to mu ena nije ni Srpkinja ni Jevrejka. Voa bosanskih muslimana Izetbegovi objavio je jo 1970. Islamsku deklaraciju, u kojoj se ne samo svrstao na islamsku stranu, ve se i zalae za uspostavljanje islamske drave koja bi se protezala od Maroka do Indonezije.

Dezinformatori agencije "Ruder Finn" su procenili situaciju i budno ekali priliku da je preokrenu u korist svojih klijenata. Valja rei, da im pomalo potkreemo zasluge, da je u svetskoj, a posebno amerikoj, javnosti vladalo zapanjujue nepoznavanje prilika u Jugoslaviji, o emu svedoi razgovor Vorena Kristofera, tadanjeg amerikog dravnog sekretara, i Dejvida Ovena, britanskog posrednika, koji navodi Miel Kolon (Michel Collon): "KRISTOFER - Greka je do vas Evropljana, to ste dozvolili da Srbi izvre invaziju na Bosnu. OVEN - Ali, oni su tamo ve iveli. KRISTOFER - Od kada? OVEN - Oduvek."

Prva potpora
Prva potpora koje se agencija doepala bilo je objavljivanje u njujorkom listu Njuzdej (Neewsday) lanaka o zatvorenikim logorima u kojima su drani zarobljeni muslimani. Odajmo joj priznanje za pronicljivost, jer, na kraju krajeva, ta dokazuje postojanje zarobljenikog logora, do da nisu svi neprijatelji poubijani na licu mesta? Ipak, izgovor je bio pronaen i agencija "Ruder Finn", koja je u njega zarila zube poput buldoga, vie ga nije isputala.

Prenosnik
Genijalna ideja agencije "Ruder Finn" bila je, prema vlastitom priznanju

direktora, da obezbedi jevrejski prenosnik. Re "logor" bila je dovoljna, razumljivo, da uzbudi jevrejsku zajednicu i "Ruder Finn" e odmah obmanuti tri velike organizacije: B'nai B'rith AntiDefamation Leaque, American Jewish Committee i American Jewish Congress (B'nai B'rit liga protiv kleveta, Ameriki jevrejski komitet i Ameriki jevrejski kongres). "Predloili smo im da objave prilog u Njujork tajmsu i organizuju protestni skup ispred zgrade Ujedinjenih nacija" - izjavio je bez okolienja Dems Harf. Takav nain poigravanja sa holokaustom njemu nita ne smeta. Naprotiv: "Blef je uspeo, stvar se sjajno odvijala, kae on, jevrejske organizacije su uvuene u igru na strani bosanskih muslimana, to je bilo izuzetno riskantno. Skoro trenutno smo uspeli da u javnom mnjenju izjednaimo Srbe sa nacistima." Zaista je bilo tako, jer poznate su tekoe izmeu Izraela i arapskog sveta, dok su Jevreji u Srbiji oduvek iveli u dobrim odnosima sa domaim stanovnitvom, a za vreme Drugog svetskog rata bili su izloeni istim merama diskriminacije pod jarmom nacistiko-hrvatskog represivnog reima: Jevreji su nosili oko ruke zvezdu a pravoslavni naroitu traku. No tad je stvar ve bila reena. "Uspeli smo da u javnom mnjenju poistovetimo Srbe i naciste - naglaava Dejms Harf oigledno, s pravom, zadovoljan sobom. Da, bio je to majstorski obavljen posao. 'Pogodili smo pravo u metu', kae on. Zadatak je bio sloen, niko nije razumeo ta se dogaa u Jugoslaviji i, da vam otvoreno kaem, veina Amerikanaca pitala se u kojoj se afrikoj zemlji nalazi Bosna, ali jednim potezom uspeli smo da stvar pojednostavimo, da je prikaemo kao priu o dobrim i zlim momcima". Manihejski. Poznata pesma. I, Dejms Harf e toplo estitati sam sebi: "Znali smo na kom terenu da igru odigramo i pobedili smo, jer smo gaali u pravu metu, jevrejsku publiku (targeting jewish audience). Odmah je nastupila vidna promena jezika u tampi uz upotrebu izraza sa veoma jakim emotivnim nabojem kao to su 'etniko ienje', 'koncentracioni logori' i td., to je sve u svest prizivalo poreenje s nacistikom Nemakom, gasnim komorama i Auvicom. Emotivni naboj bio je toliko snaan da se niko vie nije usuivao da se usprotivi da ne bi bio optuen za revizionizam." Zanimljiv detalj u svemu tome predstavlja upravo ta opaska "da ne bi bio optuen za revizionizam". U stvari, Srbima se nije podmetalo da su se koristili gasnim komorama, ali je bilo dovoljno da neko posumnja u neke od krvavih zloina koji su im pripisivani da bi odmah bio poistoveen sa onima koji sumnjaju u postojanje logora smrti u Nemakoj - amalgam, jedan od spontanih refleksa dezinformatora. Da li se uopte u takvoj vrsti poslova moe postavljati pitanje morala? ak Merlino primeuje u intervjuu sa Dejmsom Harfom da nema nikakvog dokaza da je tvrenje u listu Njusdej bilo istinito.

"Na posao nije da proveravamo tanost informacije. Nismo mi opremljeni za tako neto. Na posao je da () ubrzamo protok informacija koje su za nas povoljne. () Mi nismo ni tvrdili da postoje logori smrti u Bosni, mi smo samo objavili da to tvrdi list Njusdej. Postupak sa prenosnicima funkcionie punom parom. I, sada, zakljuuje "estiti" gospodin Harf, "ako elite da dokaete da su Srbi jadne rtve, samo izvolite, biete prilino usamljeni u tom poslu." U ovom sluaju, interesantne su rei "mi", "na". To je ono "mi" i ono "na" koje upotrebljavaju advokati. Te rece zapravo svedoe o tome iji je on advokat. Harf govori u ime svog naruioca. Da su Srbi bili pronicljivi (i da su imali finansijska sredstva) da ga potplate, imali bi vernog i podmuklog portparola koji bi angaovao jevrejsku zajednicu na strani Srba, koji bi svetsko javno mnjenje preokrenuo na stranu Srba i sve ubice, svi oni koji siluju i jedu malu decu postali bi muslimani ili Hrvati, ve po elji. Meutim, stvar ipak nije tako jednostavna: vie je nego oigledno da se ameriki i nemaki interesi, na primer, nisu poklapali sa srpskim interesima, da Harf ni u kom sluaju nije radio na svoju ruku, niti besplatno, ali ni samo za novac, ve je nesumnjivo dobio od svoje vlade blagoslov ili bar preutnu podrku odnosno gledanje kroz prste. Dezinformacija ne moe uspeti ukoliko vetar duva u suprotnom pravcu. Ona moe sjajno da ga iskoristi i stvarnost injenica je njena najmanja briga.

Tema
Tema operacije se sastojala, kako smo videli, u poistoveivanju Srba sa nacistima. Neumesnost takve teme nije imala nikakav znaaj: Srbi su narod, a ne partija, oni su se borili protiv nacista bolje nego iko drugi, imali su, srazmerno uzeto, vie gubitaka nego bilo ko drugi, oni jesu komunisti ili jesu pravoslavni, ali sasvim sigurno nisu nacisti, bili su na strani Jevreja za vreme rata, nisu vodili osvajaki rat, ve su ratovali da bi zatitili svoje naslee, svoju batinu, borili su se protiv muslimana koji su tradicionalni saveznici Nemaca: sve to nije imalo - niti jo ima - bilo kakav znaaj. Poistoveivanje su izvrili mediji koji su se na tu temu bacili kao pirane na uftu. Izvedeno poistoveenje postalo je nepovratno. Dva elementa su igrala znaajnu ulogu u korist te teme. S jedne strane, opravdan uas koji su u svesti izazivali nacistiki logori za istrebljenje. S druge strane, posledice marksizma, ak i raskrinkanog. Ta ideologija je prodrla u krugove nadri-mislilaca tako duboko da svako poistoveenje sa nacizmom dovodi do gubitka zdravog razuma, iz razloga koji imaju veze i sa neoprostivim paktom Molotov-Ribentrop, i sa "konanim reenjem". Tema je, dakle, bila savreno izabrana. Morala je da bude dobro primljena u

nekoliko uticajnih grupa:

kod izraelitskih grupa zbog njihove sasvim razumljive osetljivosti na temu istrebljenja manjine; kod postmarksistikih grupa zbog njihove mrnje prema rivalu koji bi mogao jo biti i srean; kod humanitarnih grupa svih boja koje pate od viktimofilije (ljubavi prema rtvi), uvek spremnih da priskoe u pomo rtvi i pokazuju veitu tenju da imaju simpatije samo prema prvoj rtvi, prema onome koji je prvi proglaen za rtvu, dok ih rtva koja stie sa zakanjenjem zanima manje ili se ak iskljuuje iz vidokruga; kod grupa intelektualaca nostalginih boljevizmom i privrenih, u naknadu za izgubljenim, snanoj slici koju projektuje militantni islam.

Ostatak javnog mnjenja sledio je dezinformaciju iz dva glavna razloga:

odluujueg uticaja koji su na medije imale upravo navedene grupe; neprikosnovenog prava koje usvaja prva rtva, onaj koji prvi kae "stradam!". U uproenom mentalitetu koji namee televizija, ako je B prvi izjavio da pati i strada, A nema vie pravo da pati i strada.

Tema "Srbi=nacisti" bila je tako esto ponavljana, ponekad sa stvarno profesionalnom elegancijom, da je relativno lako obezbeivala prodor dezinformacije. Primer: dva plakata. Na jednom su se videle dve fotografije, jedna Adolfa Hitlera, druga Slobodana Miloevia sa pitanjem: "Zar vas prie o etnikom ienju ni na ta ne podseaju?" Na drugom plakatu su takoe predstavljene dve fotografije, dva koncentraciona logora: jedan je poticao iz Drugog svetskog rata, a drugi je nedavno snimljen u Hrvatskoj. I ispod njih pitanje: "Zar vas logor u kojem se sprovodi ienje pripadnika etnikih grupa ne podsea ni na ta?" Divne li utede sredstava!

Obrada teme, druge potpore

Sedam glavnih vrsta potpora korieno je u operaciji dezinformisanja "Bosna" na temu "Srbi=nacisti": razaranja, etniko ienje, logori, silovanja, gasovi, masovne grobnice, sarajevski pokolji.

A) Razaranja
Tako je Pari ma (Paris Match) 28. novembra 1991. u naslovu pisao: "Dubrovnik grad muenik - srednjovekovni dragulj Hrvatske razoren vatrom jugoslovenske armije". U stvari, drevni Dubrovnik nikad nije razaran vatrom jugoslovenske vojske i ostao je maltene netaknut. Ali ak i oni koji kao turisti budu ili na lice mesta zaboravie da uporede ono to vide sa onim to im je kao dezinformacija prueno.

Aktiel (Actuel) je u decembru 1993. objavio fotografiju mosta sa sledeim tekstom: "Strateki most koji su sruili Srbi, most u Vukovaru bejae prekrasan primerak arhitektonske i istorijske batine ovog hrvatskog grada. Od poetka rata srpska artiljerija je sruila skoro 500 crkava, utvrenja, muzeja i drugih istorijskih spomenika bive Jugoslavije ili ih je ostavila u jadnom stanju." I, italac e zaplakati nad prelepim vukovarskim mostom, ne sumnjajui uopte u to da je on sruen i uniten, kako to sugerie u tekstu pogrean imperfekt "bejae". Meutim, taj most u Vukovaru uopte ne postoji. Most sa slike nalazi se u Mostaru i on jeste uniten ali su ga unitili Hrvati! asopis Aktiel je priznao greku i izvinio se zbog toga to je pomeao dva grada, ali ta je ostalo u svesti itaoca? Srpski ruilaki bes. Nedeljnik Evenman di edi (L' Evenement du jeudi, 12. septembar 1991.) preneo je iz Glasa Slavonije opis zloina koji su poinili Srbi u selu etekovac - iseeni nosevi, iupane ui, ranjenici ivi spaljeni, tela raskomadana sa odseenim glavama - i, na kraju svega, selo sravnjeno sa zemljom. Selo etekovac meutim i dan-danas stoji uspravno, ali ko e to proveravati? To sve znai, naravno, da nije bilo unitavanja, niti da Srbi nisu razarali i unitavali, ve znai da u operaciji dezinformisanja nije potrebna stvarna destrukcija da bi se ideja o destruktivnosti usadila u svest javnog mnjenja.

B) Etniko ienje
U ovom sluaju "etniko ienje" je re kojoj se pribegava vie u borbi reima (logomahija) nego u stvarnosti, poto su svi Jugosloveni etniki slini ili istovetni. Trebalo bi pre govoriti o tekoj deobi teritorija izmeu verski i kulturno razliitih grupa. "ienje" su obilno sprovodile sve tri prisutne grupe, ali poto je jednaina "Srbi=nacisti" ve bila nametnuta i rairena, bilo je lako ubediti narod da su jedino Srbi za to krivi.

C) Logori
asni izuzeci u tampi pokuali su da pokau da re "logor" sama po sebi nema nieg zastraujueg i da, ak i ne govorei o tome da postoje i logori za gorane, treba praviti razliku izmeu logora za istrebljenje, koncentracionih logora, zarobljenikih logora, logora za razabiranje i izbeglikih logora. Meutim, komar hitlerovskih logora je takav da tu nita ne pomae: veto usmeravan italac vidi svuda samo logore smrti, uprkos svedoenjima i tako obavetenih osoba kakvi su Simon Vejl (Simone Weil) , Eli Vizel (Elie Wiesel) i Simon Vizental (Wiesenthal), koji su naglaavali da (zarobljeniki) srpski logori nemaju nikakve veze sa nacistikim (koncentracionim) logorima. Uostalom, drugi listovi su ili mnogo dalje. Ima svakako italaca koji se seaju fotografije izmravelog mukarca koji stoji iza bodljikave ice, slike koja je obila svet i veoma doprinela jaanju kampanje satanizacije Srba. Na sreu, zahvaljujui budnom oku jedne

dobronamerne Nemice, koja je zapazila da su ekseri na bodljikavoj ici naopako prikovani za koie, njen mu, priljeni novinar-istraiva, uputio se na lice mesta, detaljno istraio celu stvar i na osnovu tih istraivanja utvrdio:

da je na originalnom snimku goljavi ovek okruen drugim ljudima koji nisu mravi; da taj ovek, po imenu Fikret Ali, nije bio zarobljenik ve izbeglica; da su se izbeglice nalazile izvan bodljikave ice, a fotograf unutar nje; da bodljikava ica nije bila oko logora, ve oko livade koja je u stvari bila panjak!

Novinar Tomas Dajhman (Thomas Deichmann) doao je, dakle, do zakljuka da se slikama, koje su nainjene uz dozvolu organa vlasti Republike Srpske, svesno manipulisalo da bi se stvorila iluzija o tome da je re o koncentracionom logoru. Usledile su polemike i iz toga se izrodio sudski proces u kojem su bile umeane tako razliite publikacije kao to su Novo, Die Weltwoche, The Guardian i Living marxism, da navedemo samo neke od njih. Ako se ne uzmu u obzir okolnosti u apsolutnom smislu, istina je utvrena, ali ko to zna? Laan utisak stvoren pomou slike goljavog oveka iza bodljikave ice svakako je snaniji od svih i najdetaljnijih demantija.

D) Silovanja
Ideja o "logorima za silovanje" - jo jedan riskantan pokuaj - takoe pun pogodak, kako bi verovatno rekao Dejms Harf - bila je sjajna. Publika je navedena da poveruje da su Srbi imali "plan za sistematsko silovanje". Slobodna Belgija (La Libre Belgique) objavila je 22. januara 1993: "Silovanje ena u arsenalu srpskog terora". Nedeljnik Nuvel observater (Le Nouvel Observateur) u broju 1471 u januaru 1993. pie: "Nema vie nikakve sumnje u sistematski karakter takve prakse u okviru plana "etnikog ienja." List La Go (La Gauche) 10. februara 1993. pisao je: "Izgleda da su srpski ekstremisti koristili silovanje kao ratno oruje u svojoj politici etnikog ienja." Uas je sveopti. Listovi u naslovu piu "Rape by order" (Silovanje po nareenju), "Rape horror" (Uas silovanja), Rape camps (Logori za silovanje), "A Pattern of Rape" (Sistematsko silovanje), "Silovanja u Bosni", "Evropa suoena sa jezivim uasima". Niko ne sumnja da su muslimanske, hrvatske, srpske ene katkad zaista i silovane, ali svakako postoji sumnja u to da je za to bilo potrebno nareenje. Namee se i pitanje kako bi takva fizioloka meavina kulturnih grupa mogla da poslui njihovom "proiavanju". Ipak, nije stvar u tome. I sami statistiki podaci su vie nego sumnjivi. ak Merlino, na primer, pria da se na 50 kilometara od logora u Tuzli govorilo o 4.000 silovanih ena; na 20 kilometara nije ih bilo vie od 400. Na deset kilometara ostalo je samo 40, mada je i to previe, mora se priznati. Ukupno uzevi, nemarno se govorilo o dvadeset ili ak ezdeset hiljada silovanih muslimanki. Komisija UN je iznela

procenu od 2.400 rtava (iz sve tri zajednice zajedno), na osnovu 119 poznatih sluajeva, a komisija Saveta bezbednosti je ispitala 223 rtve, koje su po seanju navele oko 4.500 sluajeva (i ovog puta takoe, zajedno iz sve tri zajednice). Meutim, ta je ostalo u seanju publike? Da su Srbi sistematski a ne povremeno - silovali muslimanke u velikom broju. Sve to ilustrovano je minimumom fotografija, L Express i Paris Match objavili su jednu te istu. Istina je da je takoe postojalo pismo Lucije Vetruse, bosanske kaluerice, koju su, navodno, silovali srpski vojnici zajedno sa druge dve sestre. Ona je svojoj nadreenoj pisala da joj saopti da je doivela "uasno iskustvo, koje se ne moe iskazati" molei je da joj pomogne "da prihvati neeljeno materinstvo". Pismo je objavljeno u magazinu Notizie dei gesuiti d' Italia i preneto u raznim drugim listovima meu kojima i La Libre Belgique i La Croix, koji su dokument objavili na prvoj strani. La Libre Belgique je poteno 14. januara 1996. demantovao: "Nadleni su saznali - na nesreu, sa zakanjenjem - da je pismo falsifikat, da ga je napisao (moda polazei od stvarnih injenica) jedan svetenik iz Bosne da bi uzbunio meunarodnu zajednicu."

E) Gas
Jedan od naina da se protivnik posebno ocrni jeste, kako smo ve videli, da se tvrdi kako koristi oruje koje nije korektno, niti dozvoljeno. Gas je na naroito loem glasu, s jedne strane zbog toga to su ga Nemci koristili za vreme Prvog svetskog rata, a s druge, zbog gasnih komora u Drugom svetskom ratu. Naravno, i taj postupak je korien protiv Srba. List Vee (Le Soir), 10. april 1995.: "Srbi su izgleda koristili gas. Iz bosanskih i zapadnih krugova Srbi se optuuju da su koristili gas." "Istina je", precizira malo dalje Le Soir, "da je u pitanju 'suzavac' (ona vrsta koja se koristi za odravanje reda i mira)". Meutim, nemaki list Di Velt (Die Welt) istog 10. aprila 1995. otvoreno javlja: "Srbi su koristili gas". A NBC Handelsblad 28. jula 1995.: "Ameriki portparoli su utvrdili da su Srbi kod epe koristili hemijsko oruje."

F) Masovne grobnice
Mnogo je koriena re masovna grobnica (kosturnica), koja u sebi ima neeg zastraujueg, iako samo oznaava zajedniku grobnicu. Nije od vanosti to to su se na kraju te masovne grobnice pokazale kao beznaajne, to nikad, ni do danas, nisu pronaene ni ene, ni deca, baena u navodne masovne grobnice, jer je rat pre svega ubijanje i za posledicu ima leeve koje svakako treba ukopati. Nita ne znai ni to to je tri hiljade muslimana koji, smatralo se, lee na dnu "masovne grobnice" u Srebrenici, naprasno "oivelo" kad je

trebalo da izau na izbore septembra 1996. Ono to je vano jeste da je dovoljno pokazati na televiziji komadi svee ispreturane zemlje i objaviti da se moda ispod toga nalazi X leeva, broj je naravno proizvoljno odreen, i ono to ostaje u svesti televizijskih gledalaca nije "moda" ve broj X koji e uostalom gledalac i sam uveavati kad bude o gledanoj emisiji razgovarao sa prijateljima.

G) Pokolji u Sarajevu
Podsetimo se injenica: 27. maja 1992., 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. Srbi su navodno bombardovali civilno (muslimansko) stanovnitvo u Sarajevu. Gubici su bili ogromni, prvi masakr se dogodio ispred pekare, druga dva na trnici. Srbi su poricali da su oni pucali. Istraivanja u tri navrata pokazuju kako pretpostavka da je srpska strana pucala nije verovatna. Balistika istraivanja pokazuju da srpski minobacai nisu mogli dosegnuti do mesta na kojima su pokolji izvreni. as nije bilo kratera na zemlji, kakve granate izbaene iz minobacaa uvek prave, as rtve nisu imale rane po glavi i na grudima, ve samo u donjim delovima tela kao nakon eksplozije prizemne bombe. Vojni posmatrai OUN, koji su sproveli istragu neposredno posle (poslednje) katastrofe, ukazuju da su "granate verovatno lansirali muslimani" (Telemoustique, 30. novembar 1995). List De Standaard je 3. avgusta 1995. javio da je, prema svedoenju francuskih vojnika pripadnika OUN, izvestan broj muslimanskih snajperista bio aktivan i "namerno pucao na svoje vlastite civile". Znaajne vojne linosti, a da ne spominjemo takve publikacije kao to su Die Weltwoche, Foreign policy, The Nation, Defense and Foreign Affairs Strategic Policy, The Times, The Sunday Times, The Independent, The Toronto Star, snano su dovele u sumnju optubu da su Srbi ti koji su izvrili napade a lord Oven je lino 30. oktobra 1995. izjavio za BBC da masakr od 4. februara 1994. nije mogao biti delo Srba. Sve to nee, meutim, spreiti histeriju koja se rasplamsala u ostalim medijima. "Krv je danas potocima tekla u glavnoj sarajevskoj ulici Granate su pljutale kao kia po civilima u glavnom gradu Bosne" (CBS, 27. maj 1992). "Srpsko ludilo je opet ubijalo. Pokolj u Sarajevu" (La Derniere Heure, 29. maj 1992). Ili, sasvim jednostavno: "Srbija je agresor" (De Standard, 30. maj 1992). Sva ova lana gnuanja, tako slabo i malo dokumentovana, zavrie razumljivo apelima na odmazdu, represiju i osvetu. "Zloini, koje su neposredno poinili Srbi, iziskuju stranu pomo za one koji su bez ikakve nade u Bosni" (CBS, 27. maj 1992). "Bile su oigledno potrebne dramatine slike srpskog bombardovanja centra Sarajeva da bi meunarodna zajednica povisila glas" (Le Monde, 29. maj 1992). (Obratite panju na vanost slike). "Uas u Sarajevu konano je prodrmao svet. Beograd je najzad kanjen" (Le Soir, 30. maj 1992). "Najnoviji masakr je uinio neizbenom reakciju velikih

sila" (Le Nouvel Observateur, 10. februar 1994). U stvari, reakcije meunarodne zajednice bile su sve brutalnije i brutalnije. Poee pretnjama srpskoj strani i isporukama amerikog oruja muslimanima, a zavrie se sa 3.000 poletanja aviona NATO koji su bombardovali srpske vojne i civilne ciljeve, iako nijedna od zemalja lanica NATO nije bila u ratu sa Srbijom. Neki su optueni za ratne zloine zbog mnogo sitnijih stvari. Posebno je zanimljiv, sa stanovnitva dezinformacije, stav ana Danijela (Jean Daniel) koji u Nuvel Observateru od 31. avgusta 1995. prenosi razgovor koji je vodio sa tadanjim francuskim premijerom ipeom (Juppe). Oni su se sloili da je, po svemu sudei, pokolj u Sarajevu, prema svim znacima, muslimanska provokacija: "Izazvali su pokolj nad svojim narodom! - primetih uzbueno", pie Danijel. Ali e se odmah zatim saglasiti da odobravaju i takvu provokaciju i njen ishod: "Na taj nain su prekinuli odugovlaenje NATO", primetio je premijer. "to se mene tie, to mi nee ni malo kompromitovati bosansku stvar", zakljuio je novinar koji se inae razmee svojom osetljivom duom.

Povezanost namera ovde posebno privlai panju: Cilj je da se kazni odreena strana; zbog toga je potrebno da se javno mnjenje preoblikuje tako da trai da se udari po toj strani; zbog toga treba uiniti tu stranu to antipatinijom javnom mnjenju; zbog toga treba da se ta strana navede da izvri to spektakularnije zloine; ako ih ne poini, lako se mogu snimiti i podmetnuti; s jedne strane, izmislie se takvi zloini; s druge strane, izvee ih neko drugi a zatim e se dotina strana optuiti da ih je poinila.

Drukije reeno, potpora za operaciju dezinformisanja bie u ovom sluaju potpuno izmiljena:

strana na nianu je, dakle, kanjena; meutim, naknadno treba opravdati tu kaznu (vazdune napade) koji odskau od uobiajenog ponaanja tzv. civilizovanih zemalja: zato se dezinformacija dodatno pojaava; i tako dalje

Falsifikovanja
Dezinformaciji je, kad je o Bosni re, puteno na volju, a ono to treba zapamtiti jeste da injenica da je mnogo puta uhvaena na delu (in flagranti) ne menja nita u stavu koji je nametnut javnom mnjenju. Navedimo samo nekoliko primera pozajmljenih iz razliitih publikacija:

Fotografija majke predstavljene kao Hrvatice u podnoju krsta na

grobu svog sina. Na krstu je ime sina ispisano irilinim slovima. Re je, dakle, o Srbinu; Fotografija pogubljenika. Re je, kau nam, o muslimanu kome su odsekli tri prsta da ne moe da naini slovo V - znak za pobedu. Meutim, on nosi burmu na desnoj ruci: - re je, dakle, o pravoslavcu; srpske seljanke snimljene kao da se klanjaju pred klozetom. Klozet je, meutim, izgraen na mestu na kojem je sruena crkva; seljanka sa pukom u ruci, a za njom ide malo dete. Kau nam da su to muslimani u bekstvu, ali dete nosi na glavi ajkau koja je tipina za Srbe; naoruani vojnici zlikovakog izgleda predstavljeni su nam kao Srbi. Oznaka koju nose, meutim, je hrvatska ahovnica (o tome je Nuvel Observater objavio ispravke u brojevima 1470 i 1473); niz drugih listova objavljuje otkria male Anise koja je videla Srbe kako u Tuzli seku noseve i ui. Meutim, Tuzla nikada nije pala u ruke Srbima; Amnesti interneenel pripisuje Srbima da su drali korpu punu iskopanih oiju, to je Malaparte ve pripisivao Anti Paveliu za vreme Drugog svetskog rata; agencija Rojters je 20. jula 1998. javila da je Crna Gora mala jugoslovenska republika "naseljena veinskim muslimanskim ivljem", iako je muslimana samo 18 dosto; scene sa ulica razorenog Vukovara koriene su kao dekor za uline okraje u Dubrovniku u kojem nije bilo nikakvih ulinih okraja; muslimanski zatvorenik u srpskom koncentracionom logoru koji je snimila televizija VVS 1992. u stvari je Branko Vele, srpski oficir, zarobljenik u muslimanskom logoru; deca ubijena u jednom autobusu predstavljena su kao muslimani, iako prikazana sahrana pokazuje da je re o pravoslavcima; na jednoj fotografiji je prikazana Hrvatica kako oplakuje sina ubijenog u Posuju u srpskom napadu. Srbi, meutim, nikada nisu napali Posuje, hrvatsko selo u kojem su pak muslimani ubili 34 lica.

Leernost sa kojom su prenoene informacije iz Bosne verovatno dostie kulminaciju u reakciji jednog amerikog karikaturiste koji je 19. aprila 1993. odbio da glavnom uredniku poalje karikaturu vezanu za presudu izreenu u aferi Rodni King (ameriki Crnac koga su pretukli policajci); "S obzirom na rasne i pravne sloenosti u tom sudskom procesu, odluili smo da bi bilo bolje ne dirati u taj problem nejasnim jezikom kakvim se govori u aktuelnoj karikaturi. Poslau vam umesto toga karikaturu o ratu u Bosni" (naveo Peter Brook, Foreign Policy, zima 1993/1994). I Srbi su se bavili fabrikovanjem lai. Doveden do oajanja zbog preterivanja sa srpskim silovanjima i potrage za srpskim silovateljima, pisac Neboja Jevri je naveo amerike istraitelje da poveruju kako je najvei silovatelj od svih bio izvesni Gruban Mali. Meutim, Gruban Mali je lik iz romana Miodraga Bulatovia. Meunarodni sud za ratne zloine je pourio da okrivi i optui najgoreg od svih siledija sve dok podvala nije razotkrivena.

Treba da se vratimo, ako elimo ozbiljno da prouavamo problem dezinformisanja, na duboku intuiciju velikih pretea Lenjina i Gebelsa: u psihokratiji istina se ne rauna, u krajnjoj liniji ona zapravo i ne postoji, postoji samo ono to se nametne ljudima da veruju da je istina ili, jo bolje, ono u ta veruju oni to su navedeni da veruju.

Borba reima (logomahija)

Rat u Bosni je izrodio prigodnu borbu reima, logomahiju. Ve smo ukazali na rei "logor, masovna grobnica, etniko ienje". Rei "osloboditi" i "okupirati" takoe su mnogo koriene. uli smo mnogo puta da su Krajinu "oslobodili" Hrvati a Bosnu "okupirali" Srbi, na ta bi se svako ko poznaje istoriju grohotom nasmejao: meutim, javnost je ne poznaje a neznanje odabrane ciljne grupe predstavlja jednu od velikih prednosti dezinformatora. Loa igra rei "serboljevik" (serbolchevique) zasluga je novinara koji ju je izmislio i smatra je smenom. Postoji i "serbo-valets" (srbo-sluge) koja bar nema pretenzije da bude smena. Nalazim da je mnogo zanimljiviji izraz "samoproglaen" koji se koristio u tonu neodobravanja za Republiku Srpsku, kao da se sve republike u svetu, poev od francuske i amerike, nisu same proglasile. Znaajna je takoe i sistematska upotreba izraza "ratni zloinac" za osobe koje su okrivljene kao ratni zloinci, ali nisu ni optuene, niti osuene i stoga se moraju smatrati nevinim dok se ne dokae drukije. Svi su uli na radiju da su Srbi, za vreme borbe sa hrvatskim ili muslimanskim protivnicima, uvek bili samo "ubijeni", dok su njihovi protivnici uvek "muki masakrirani ili pobijeni", to svakako ima veu teinu u eri viktimofilije.

Pomona sredstva
kolski prirunici i renici su se takoe svrstavali u satanizaciji jedne strane, pripisujui operacije takozvanog etnikog ienja samo Srbima, iako su ih praktikovali isto tako i Hrvati i muslimani. elimo da, kao primer, navedemo in extenso tekst objavljen u nedeljniku Infos junior od 23. do 29. septembra 1995. Ta publikacija, namenjena omladini, objavljuje kao legendu na omotu "Bosna - svedoanstvo jedne Fatime". "Kako je poeo rat? Posle pada komunizma, Jugoslavija se raspala. Hrvatska 1991., a zatim Bosna 1992., "putem referenduma" izjasnile su se za nezavisnost. Srbi nisu priznali te dve republike u kojima su manjina. Oni su eleli da dominiraju u ovim podrujima sveta tako to e zadrati maksimum teritorije. Napali su, dakle, obe ove zemlje." (Imajui u vidu istorijske injenice, to su lai. Ako je referendum bio

prihvatljiv na teritorijama Hrvatske i Bosne, zato nije i u srpskom delu Bosne? injenica da su Srbi u Bosni odbili da uestvuju u bosanskom referendumu nije uzeta u obzir, niti saoptena. Zbrka oko Srba iz Republike Srbije i Srba iz Republike Srpske namerno je odravana.) "ta se dogaa u Sarajevu? U aprilu 1992. Srbi poinju sa opsadom i bombardovanjem glavnog grada Bosne. Sarajevo je simbol onoga to "ultranacionalistiki" Srbi mrze: to je grad u kojem ive zajedno muslimani, Hrvati i ak Srbi. Oni optuuju muslimane iz Bosne da ele da uspostave "islamsku republiku" po uzoru na Iran. To je pogreno jer su oni Evropljani iji su nain ivota i kultura slini naem ivotu i kulturi". (Izraz "glavni grad Bosne" podrazumeva da je u pitanju nezavisna drava koju su napali stranci, iako su Srbi koji su napali Sarajevi isto tako Bosanci i "Sarajlije" kao i muslimani. Nije jasno kako mogu da mrze grad koji smatraju svojim glavnim gradom. A, pored toga, dovoljno nam je poznato da postoji Islamska deklaracija Alije Izetbegovia, znamo da ono to on zaista eli jeste uspostavljanje "islamske republike". Dovoljno je otputovati u muslimanske krajeve Jugoslavije da bi se utvrdilo da nain ivota i kultura stanovnika, zabarikadiranih iza svojih ograda, ne lii na zapadnjaki nain ivota i kulturu). "Kako ivi dete iz Sarajeva? Ve tri godine male Sarajlije ive u ogromnom zatvoru. Ne mogu ni izii iz grada koji okruuju Srbi. Ne mogu napustiti kvart u kojem stanuju jer je svako kretanje opasno zbog granata. Vode i elektrine struje najee nema a kole su zatvorene. O emu oni sanjaju? O miru, svakako, i o tome da ponovo vide more." (Ovaj sentimentalni odeljak sraunat je na to da namami suze u oko kolske dece. U redu. Meutim, izostavljeno je da se spomene da u Sarajevu isto tako ima Srba kao i da postoji tunel, u rukama muslimana, koji povezuje grad sa spoljnim svetom. Videti ponovo more? Sentimentalna vizija jednog grada koji je dugo i nemilosrdno opsednut. Meutim, kljuni detalj tek dolazi: hukanje na krvoprolie, karakteristino za intelektualce koji nikada nisu bili u ratu.) "ta treba uiniti da bi se mir vratio? Bombardovanje iz aviona NATO i Snage za brzo reagovanje, koji napadaju srpske pozicije oko Sarajeva, Gorada, Tuzle, mogu svakako dovesti do napretka ka miru. U stvari, Srbi su prvi put 'kanjeni' i nesumnjivo e morati da sednu za pregovaraki sto, ukoliko ne ele da se izloe novim odmazdama." Od jednog teksta, namenjenog da poui i vaspita omladinu, mogli bismo oekivati vie nepristrasnosti ili bar umerenosti, ali tu bismo se prevarili. Dezinformacija prodire do svih slojeva, zahvata sve oblasti, ona nije nita ako nije sveopta.

Rat pomou slika

Slika se mnogo koristila za vreme operacije "Bosna". Ako su se na fotografiji ili na televiziji videli vojnici kako pucaju, bilo je gotovo sigurno da su to Srbi ili e bar biti predstavljeni kao Srbi. Ako su se videla deca kako plau ili porodice u alosti, bilo je sigurno da su to hrvatska ili muslimanska deca i porodice. Ako bi se i pokazala srpska deca, ona bi se pokazala kako se igraju rata, "dok im starija braa ve zasipaju vatrom muslimanske i hrvatske delove grada" - preciziralo bi se u tekstu uz sliku. Neke fotografije su bile nametene, druge bukvalno falsifikovane: na primer, dodavanjem osmatranica nad logorom sa Fikretom Aliem (u Trnopolju). Karikaturisti su se isto tako inspirisali na raun Srba. Re Serbia pisala se sa S u obliku kukastog krsta. Radovan Karadi je prikazivan sa repom i trozupcem. Srbi su uvek otvoreno predstavljani kao majmuni. Poto je trebalo navesti javno mnjenje da poveruje da su Srbi zapoeli rat i izbrisati, dakle, sve to je prethodilo najnovijim dogaajima, na jednoj karikaturi je predstavljeno troje Srba krvolonog izgleda od kojih je jedno bilo dete, a ispod karikature su stajale rei: "Vojnik koji sveti svog uraka ubijenog 1917; vojnik koji sveti svoju malu roaku silovanu 1944; beba koja razmilja kako da osveti svog oca 2023." Kada se dovede do krajnosti, kampanja dezinformisanja nuno poprima oblik ludila, o emu svedoi jedna druga karikatura koja prikazuje "Boi u Sarajevu". Dva srpska vojnika su upravo razapela jedno dete i jedan drugome kae: "Nismo ak ni morali ekati 33 godine da bismo obavili posao." Situaciju na jezgrovit nain odslikava karikatura koja pokazuje specijalistu za odnose sa javnou koji na telefonu kae: "I can do you a dead baby on a cross or I've got some nice gouged eyes!" ("Mogu da vam upriliim mrtvu bebu na krstu, al' imam i zgodne iskopane oi!") Kako bi ih nabavio? Nali bismo ve naina. Ako ih ne bi pronaao, dao bi da se naprave. Ako se ne bi nikako snali, napravili bismo fotomontae. U najgorem sluaju, rasturili bismo glasine koje bi nekoga svakako ubedile. Ne zaboravimo: ako je trite povoljno, nije uopte potrebno da potpora bude realna.

Psihoza
Evo nekih izraza koji e svakako predoiti psihozu u koju su mediji usluno tonuli kad je o Bosni re. "Svakodnevni uas Zloinako lidilo srpskih voa Zverstva, zloini, koji nemaju premca u Evropi ve vie od pola stolea Silovanja sa posebnom bestijalnou Na srpskoj strani ima ratnih zloinaca Uasna ispovest o krvavim zloinima koje je poinio jedan mladi Srbin Tamna strana koja postoji u svakom ljudskom biu () tu je, u punom krvavom uasu Silovanje je svakako zloin protiv ovenosti Sramota Bosne Kamen na srcu, beba u trbuhu, priaju pojedine jecajui Sve pokazuje da je postojala otvorena namera i volja za poniavanjem, za unitenjem bia, u emu su Srbi

bili glavni protagonisti Srbi su stvorili pravi pakao Obian etnik: stalna silovanja i ubijanja Srbi su prekoraili novi stepen ratnih uasa Prokletnici Evrope Dodna mrnje Tiina, ubija se Povratak u pakao Logori srama Mladievi kasapi Ludi psihijatar Srpska soldateska Najuasnija akcija u kojoj su ikada Ujedinjene nacije uestvovale Najvea izdaja za koju su OUN odgovorne Najvii, poslednji stadijum sulude, bezumne politike koju prodire njena vlastita logika Sam avo ne bi mogao zamisliti tako okrutno nasilje Monstrum iz filma strave i uasa za koga se verovalo da je mrtav i raskomadan a svaki njegov pipak je narastao i poeo samostalno da ivi." Atmosfera postaje takva da se ire najbesmislenije prie i, to je jo gore, u njih se veruje. Primeri:

Srpski specijalci dobijaju po tri centa za svako ubijeno dete. "Pripadnici srpske zajednice iz vajcarske optueni su da provode plaeni odmor uestvujui u pokoljima bivih sunarodnika u Bosni, pucajui, ubijajui, koljui, silujui. Ti ljudi radosno se pridruuju krvavoj mitologiji Plavobradog, Landrija i drugih Dek-Trboseka" (24 Heures de Lausanne, La Tribune de Geneve, 12. jun 1993. u tekstu sa lepim naslovom "Uas u papuama") "Jedno lice je svedoilo pred bosanskom komisijom za ratne zloine u Brkom da je videlo kamione kako odvoze ljudska tela prema fabrici mesa u tom gradu. Jedan drugi svedok, izbeglica u Hrvatskoj, priao je da je video u unutranjosti fabrike kako su se Srbi oslobaali izmrcvarenih tela koja su im smetala." (Obratiti panju da Mond od 11. maja 1994. ne formulie svoju optubu: on je samo citira.) Vrhunac u toj aferi dostie, ini mi se, kanadski list Weekly World News koji je javio pod naslovom "Vampire hunted as war criminal in Bosnia" (Lovili vampira u Bosni kao ratnog zloinca"), u stvari, bila je to potraga za Srbinom po imenu Stanislav Baji koji je navodno sisao krv 5.000 svojih rtava. Kao izvor informacije navode se funkcioneri OUN, a tekst je ilustrovan divnim foto-robotom "demona koji sie krv" sa vampirskim onjacima. I laka literatura sa kioska nala je tu sebi mesta. Nedavno smo proitali roman ija se radnja odvija u Bosni i u kojem su svi muitelji, struni za odsecanje enskih dojki, imali oko vrata veliki pravoslavni krst. Istovremeno se u jednom stripu otvoreno hvali "nova vrsta politika izolacije koja e konano naterati Srbe da potuju sporazume o prekidu vatre koje ve dugo gaze izvrgavajui ih ruglu".

Poziv na krvorpolie
Psihoza, naravno, izaziva poziv na krvoprolie. Moe se pretpostaviti da je to upravo i bio traeni cilj. Mediji prebacuju NATO-u to "puku dri k nozi". Ameriki listovi u naslovu istiu da je "Vreme da se upotrebi sila" (Time to use force) a zatim sami sebi

estitaju: "Najzad postaju odluni" (Getting tough at last). U nedeljniku Poen (Le Point) neko piskaralo prebacuje Zapadnjacima to Srbe samo "napadaju umesto da ih unite". U nedeljniku Evenman di edi (L' Evenement du jeudi) grme: "Krajnje je vreme da se Srbiji zada serija vazdunih udara." U istom listu neki trei istie da su Srbi "gomila zlikovaca, podlaca i kukavica, pijanaca i soldateska" i dosledno tome treba unititi zemlju (sic), bombardovati i Pale, i Beograd". Vrlo hrianski Prezan (Present) razmilja o staljinistikom reenju: "Srbi bi trebalo da hvataju maglu, treba im dati uku i pljusku koju je bagra i zasluila." I Mond je takoe uzbuen: "ta initi, do urlati do besa? Nije se ak pokualo ni sa jednim jedinim malim bombardovanjem." U takvoj atmosferi nije iznenaujue to je ministar unutranjih poslova u vreme napada na pariski metro pokuao da uveri publiku da je postojao "srpski trag" u izvrenim masakrima i da, uprkos miljenju vojnih strunjaka najvieg ranga koji su se nalazili na licu mesta i neprestano ponavljali da ne postoji vojno reenje za bosanski problem, ispitivanja javnog mnjenja otkrivaju (Le Monde, 1. januar 1993.) da je 76 odsto Francuza za upotrebu oruane sile u Bosni. Bilo je to, istina, "radi humanitarne zatite", ali se dobro zna da upotreba sile ne moe biti usko ograniena. Kad se udara, udara se. I, kada je konano sila upotrebljena, to ni u kom sluaju nije bilo radi "humanitarne zatite", ve protiv Srba sa Pala, a to je nailo, to je posebno zanimljivo, na opte zadovoljstvo.

Nekoliko promaaja
Sjajno izvedena operacija dezinformacije "Bosna", ma kako zadivljujue usklaena bila, imala je ipak nekoliko "kikseva". Nadleni vojni strunjaci, koji su zapovedali na licu mesta, priznali su nekoliko promaaja. Linosti kao to su an Ditur (Jean Dutourd) iz francuske Akademije, ak Loran (Jacques Laurent), takoe iz francuske Akademije, zatim general Pjer Mari Galoa (Pierre-Marie Gallois), otac francuskih nuklearnih snaga, Alen Griotre (lain Griotteray), odbili su da u horu duvaju u istu tikvu sa "jastrebovima". Listovi Le Point, Le Canard enchaine, L' Evenement du jeudi nalazili su, tu i tamo, ponekad nepristrasne rei. Le Courier international je povodom "tragedije u Goradu" isticao da su bosanske vlasti drale u Goradu febriku oruja, krei tako sam pojam zone bezbednosti" kao i da su "brojke o gubicima u Goradu svesno preterivane, namerno naduvavane, u izvetajima radio-amatera, koji su, u stvari, dolazili spolja". Neki razboritiji bili su bar delimino svesni da su podvrgnuti operaciji dezinformisanja. Takav je bio Nju stejtsmen (New Statesman, 31. jul 1992.), koji, razotkrivajui primanja agencije "Ruder Finn" (18.000 dolara meseno, to je sasvim razumno, s obzirom na ostvarene rezultate), istie da to to Hrvatskoj, ak i

kada joj je isporueno oruje, nije zaveden nikakav embargo koji je ranije Srbima uveden, verovatno bio rezultat delovanja "bolje agencije za odnose sa javnou" (Due to better PR). List Poen (Le Point) nije 13. marta 1993. bio daleko od istine kada je zabeleio: "Sve se deava kao da je medijima - posebno televiziji - potrebno da imaju to tei bilans kako bi sa sigurnou dostigli prag buenja emocija i razbuktali strasti televizijskih gledalaca i italaca." I Maks Klo (Max Clos) u dnevniku Figaro 30. aprila 1994. zakljuuje bez okolienja: "Opte uzevi, zapadni mediji su pasivno dozvolili da budu zatrovani i zatruju korisnike ne pitajui se nikada, ni u jednom trenutku, da li je verzija dogaaja, koja im je dostavljena, bila bar verovatna, ako ne istinita. Zbog ega? Zbog toga to je u ovom sukobu 'politiki korektno' svrstati se na stranu bosanskih muslimana, a protiv pravoslavnih Srba." Savreno sroeno. Meutim, trebalo je mnogo vie da bi se otvorile oi dezinformisanima koji su postali i sami dezinformatori. Za njih je sve to je bilo suprotno Ljuturi koju su sebi nametnuli, predstavljalo "srpsku dezinformaciju", iako su se Srbi pokazali nesposobnim ne samo da dezinformiu, ve i da ikoga informiu. Kada je general Morijon (Morillon) davao izjave koje su bile protiv vladajue struje miljenja, govorilo se o "udnoj predusretljivosti i udnim simpatijama generala Morijona"; kada ni general Rouz (Rose) nije vie sledio opte vaee miljenje , proglaen je za "naivnog (ili glupavog) pooput jagnjeta koje se tek priprema da doe na svet". ta? On se usudio da prizna da "Srbi iz Bosne imaju dobru volju" koju su dokazali u svakodnevnim susretima koje je imao sa Radovanom Karadiem? "S pravom su se uznemirili duhovi, komentarie na fin nain jedan novinar. Dobra volja psihopate Karadia? ak je i dobri general Morijon na kraju shvatio". I tako dalje: ako Srbi raspravljaju o ultimatumu, oni su zloinci, ako su ga prihvatili, oni su kukavice i podlaci, a ako lord Karington naini kakav pomirljiv gest, "on opet poinje maskaradu sa prekidima vatre i primirjima koja se kre im se potpiu." Javnost je prihvatala tu manihejsku simfoniju uprkos fal notama. Moe se, dakle, rei da je, ukupno uzevi, operacija "Bosna" izvedena majstorski. Svaka ast.