01. May, 2012 koreni@telia.com ::.

Skenirano

Vojvodina - drava u pripremi (16) "Tobonja" Milena Gabaneli

Potovani itaoci, pokuali smo da krajnje precizno i objektivno analiziramo dokumentarno-istorijski serijal RTV Vojvodina pod naslovom "Bilo je to 1991". Autor tog "projekta" je Mihal Rama, novinar, po ijem "scenariju" je pomenuti dokumentarni program realizovan. Ali...

::. Navigacija

Sigurno je da se u est epizoda nije moglo mnogo toga predstaviti gledaocima, jer 1991. godina je bila toliko nabijena znaajnim dogaajima, da se tu teko smeo preskoiti samo jedan dan. Zapravo, preskakanjem jednog dana, mogu se Da bi se uopte ulo u takav posao, potrebno je da se preduzmu ozbiljna, viemesena, pa i viegodinja istraivanja i druge profesionalne pripreme, koje podrazumevaju prikupljanje svih relevantnih dokumenata (pisanih, audio i vizuelnih snimaka) do kojih se danas moe doi u arhivama Srbije i drugih drava. Takoe, takav poduhvat podrazumevao bi i detaljnu i nepristrasnu analizu svakog od tih pojedinanih dogaaja, kako bi se iz svega izvukli jasni i nedvosmisleni zakljuci. Nita od toga nije raeno, ve se krenulo od nekakvog Ramaevog sinopsisa ili feljtona koji je u nastavcima objavljivan u dnevnom listu "Danas". Takvim pristupom RTV Vojvodina je pokazala krajnju neozbiljnost i traljavost, kao i neshvatljivu neprofesionalnost. Primera takve neprofesionalnosti jesu i priproste improvizacije. Na primer, Ramaev osvrt na pojavljivanje italijanske novinarke Milene Gabaneli u Vukovaru 1991. godine primer je jedne neprihvatljive ostraenosti i nekorektnih diskvalifikacija. Oigledno je da Ramau tu nije bilo na prvom mestu da utvrdi istinu, ve mu je osnovni cilj bio da jednog ozbiljnog novinara sasvim diskredituje. On pie: "Pozivajui se na tobonju italijansku novinarku Milenu Gabaneli i fotoreportera Gorana Mikia, Rojter emituje vest da je u dvoritu kole u Borovu Naselju pronaeno 41 masakrirano dete srpske nacionalnosti. JNA saoptava da njene jedinice ni na koji nain nisu obezbeivale mesto navodnog dogaaja, niti su mogle ometati prikupljanje dokaza. Rojter povlai vest. Italijanka izjavljuje da je zaklanu decu videla po mraku, foto-reporter priznaje da nije ni video, a kamo li brojao tela. Ali, izmiljotina e se jo dugo ponavljati u Srbiji, kao i ona da su hrvatski gardisti pravili orglice od prstia srpske dece." Najpre, postavlja se pitanje zbog ega nam Mihal Rama predstavlja Milenu Gabaneli kao "tobonju italijansku novinarku", pogotovo to je morao i tada znati i sada zna, da je Milena Gabaneli veliko novinarsko ime, ne samo u Italiji nego i u svetu. Milena Gabaneli nije bilo ko. Milena je Italijanka i nema nikakve veze sa Srbima, pa da bi joj se mogla pripisati pristrasnost. Za razliku od Mihala Ramaa, Milena Gabaneli je "slobodni strelac", koja je obila mnoga ratita u svetu, neretko stavljajui svoj ivot na kocku (biva Jugoslavija, Kamboda, Vijetnam, Mijanmar, Juna Afrika, Nagorno-Karabah (Azerbejdan), Mozambik, Somalija, eenija). Dobitnik je brojnih nagrada za svoj viedecenijski novinarski rad. Ostalo je nepoznato da li je Milena uspela da snimi ono to je videla u Borovu Naselju. Ali, danas dobro znamo da se vojska svojski potrudila da ukloni oko blizu 200 srpskih leeva iz dvorita vukovarske bolnice, jer su se bojali da bi to moglo da izazove Srbe na osvetnike akcije spram hrvatskih zarobljenika. Da li se tako neto slino dogodilo i sa decom koju je pominjala Milena Gabaneli? Teko je rei. Sama Milena godinama nije htela da pria u tom dogaaju. Dobijala je pretnje smru iz hrvatskih ustakih krugova. Nikakav oslonac nije mogla nai ni u ondanjoj JNA, jer niko tamo nije hteo da govori o masovnim hrvatskim zloinima, ije su tragove, zarad bratstva i jedinstva, sami uklanjali.
Istorijska istraga

Vie od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

::. Web TV Koreni

Jutro on line 07.03.2012.

Nikada kasno...

U svom feljtonu kojeg je objavljivao u listu Danas, Mihal Rama se nimalo ne trudi da dogaajima prie hladne glave, onako kako to ine ozbiljni istraivai. U utvrivanju istine

oveku je pristrasnost najvei neprijatelj. I, zaista, toga se ovek teko moe sasvim osloboditi. Ipak je svako ljudsko bie u svojoj osnovi "navija", koji trai i sledi svoje "plemenske korene".
::. Pesma nedelje Slomljena srca ::. Stih nedelje Plavi uperak

Ipak, da bi se ovek pokazao kao istinit i poten "istoriar", on mora da se oslobodi te unutranje kompulzije, koja ga nagoni da istinske dogaaje "frizira" i dopunjava ih iz mate (konfabulira). U samoj rei istorija, kao da se krije glagol istraiti (istraga = istorik), to nam govori da se do istine ne moe doi bez da se ovek duboko udubi u problem i da ga temeljno i do kraja istrai. Uzmimo jo jedan primer iz teksta koji je posluio kao osnova za pravljenje dokumentarno-istorijskog serijala "Bilo je to 1991". Mihal Rama, opisujui valjda kako je izgledalo naoruavanje srpskih "paramilitaraca" u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u svom "sinopsisu" za kasniji dokumentarc, pie sledee: "Kod Gorada su zaustavljena tri kamiona kragujevake Zastave sa 112 sanduka u kojima je bilo vie od hiljadu automatskih puaka. Oruje je navodno prevoeno za garnizon u Visokom kod Sarajeva. Tog prolea desetine takvih kamiona krstarile su noima putevima Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Nekad ih je pratila vojna policija, nekad raznorazni specijalci iz Srbije. Oruje i municija bili su namenjeni srpskim paravojskama u tim republikama". Vidimo da se ovde iznosi neto to deluje kao istina, ali uopte ne mora biti istina. Autor ovde ne navodi odakle je takvu informaciju preuzeo. Da li iz nekih novina koje su takav tekst objavile u ono vreme? Da li je to pria nekog svedoka, koje je uestvovao u takvom "naoruavanju"? Ili je to pria iz "tree ruke", koja je ila od uha do uha i koja, kako znamo, na kraju moe da dobije na desetine, pa i stotine verzija. Ramaeva neodgovornost u ovom (i mnogim drugim primerima iz njegovog "istorijskog" tiva) zaista je frapantna. On tu sam "nameta" priu onako kako njemu odgovara. 112 sanduka sa preko hiljadu automatskih puaka navodno je prevoena u kasarnu konstatuje Rama, a da nam ne saoptava otkuda on zna da to oruje nije ilo u pomenutu kasarnu. I to mu nije dosta, ve svemu dodaje i tvrdnju da su desetine takvih kamiona "krstarile" Hravtskom i Bosnom i da su razvozili oruje civilima. Konano, Mihal Rama pouzdano "zna" da je to oruje bilo namenjeno srpskim paravojnim jedinicama. Ali, da bi tako neto mogao da tvrdi, on bi morao tano da zna odakle je oruje krenulo i gde je na kraju stiglo i kojoj je paravojnoj (srpskoj) jedinici isporueno. Ako bi mogao tako neto da prati od poetka do kraja, tada bi mogao da se nazove ozbiljnim novinarem, istraivaem, istoriarem, piscem uopte. Na kraju da kaemo da je jedan mali deo filmskog dokumentarca, "Bilo je to 1991", posveen naoruavanju hrvatske paravojske (poznati sluaj sa pegeljom), ali, u svom "istorijskom" feljtonu iz Danasa, Mihal Rama to ne pominje nijednom rei. Umesto toga, on pronalazi nekakve lanke, kakvih u ratnim vremenima ima kod svih zaraenih strana, da bi izloio podsmehu samo Srbe. On tu ne navodi broj Politike iz koje je izvukao nekakvu "reportau", u kojoj je, kako tvrdi, stoji zapisano: Politika objavljuje neto kao reportau u kojoj potpukovnik Kostadin Koprivica, komandant brigade "Veljko Vlahovi" izjavljuje: "Kod Konavoskih dvora nali smo etiri velika sanduka puna zlatnika i srebrnjaka ogromne vrednosti. Sanduci su bili pripremljeni za otpremu, ali smo ih mi preduhitrili. Ovo blago sada se nalazi u naoj komandi. Ono objanjava odakle se hrvatska paravojska naoruavala i opremala. Sanduci bili ispod tri betonske ploe. Na prvoj je bilo upisano ime Josipa Broza, na drugoj je pisalo "Drugarici Jovanki", a na treoj "Posle moje smrti ostavljam u amanet hrvatskoj gardi". Naravno, ne sporimo da je ovako neto uistinu bilo objavljeno u Politici tokom 1991, ali u to ne moemo nikako biti sigurni,jer ne znamo gde taj tekst da potraimo (nemamo datum izdanja). Konano, ukoliko bismo zaista uzeli da potraimo sve ono to je u propagandnom smislu objavljeno tokom rata devedesetih na svim zaraenim stranama, mogli bismo time da ispunimo jednu knjigu koja bi bila kilometrima duga. ta prvo strada u ratu? Istina. Ali, to nije razlog da se sa neistinama (ili poluistinama), slino Ramau, nastavi sa nesmetanim manipulisanjem i posle rata. Najmanje u Pokrajini Vojvodini, koja se neometano, ali sve vie i vie, tranformie u neto zlo i destruktivno, to se moe opisati reima: Drava u pripremi...! Lazar Janiijevi Prethodni nastavci: