VODI KROZ PC TEHNOLOGIJU

MOBILNO RAUNARSTVO
(2)

Prevod sa engleskog: Dr Radomir Jankovi

Uredjaji za proirenje
Mnogi prenosni PC raunari su vlasnike konstrukcije koje dele mali broj zajednikih, standardnih delova. Posledica je da je njihova mogunost za proirenje esto ograniena, a cena njihove nadgradnje visoka. Mada veina koristi standardne centralne procesorske jedinice i RAM, ovi sastavni delovi uglavnom staju u jedinstvene konstrukcije matinih ploa koje se nalaze u jedinstvenim kuitima. Dimenzije ne doputaju ugradnju delova kao to su standardni PCI slotovi ili leita uredjaja, ili ak mali delovi kao to su SIMM slotovi. Najee jedini jevtin nain da se nadgradi prenosni raunar je preko njegoveih sopstvenih slotova za PC kartice. Replikator porta nije toliko uredjaj za proirenje - nego vie sredstvo za lake povezivanje izmedju prenosnog PC raunara, spoljanjih periferala i drugih uredjaja. Glavni razlog za postojanje replikatora porta je krhkost PC konektora - koji nisu projektovani za toliko mnogo prikljuivanja. Ideja je u tome da replikator ostane stalno ukljuen u stoni PC raunar i da odrava sinhronizaciju izmedju mobilnih raunarskih uredjaja, kao to su prenosni raunari ili lini organizatori podataka, i stonog PC raunara preko robustnijih veza koje obezbedjuje replikator porta. Stona stanica ide korak dalje - dodajui mobilnim raunarskim uredjajima stone mogunosti za proirenje sline PC raunaru. Takva stanica pune konfiguracije obino ima slotove za proirenje i leita uredjaja u koje mogu da stanu uobiajene kartice za proirenje i spoljanji periferijski uredjaji. Ona takodje obezbedjuje dodatne sprege vie performanse, kao to je SCSI i dolazi na trite zajedno sa postoljem za monitor.

PC kartica
Ranih 90-ih godina, brzi rast mobilnog raunarstva doveo je do razvoja manjih, lakih i prenosnijih alatki za obradu informacija. Jedna od najuzbudljivijih medju tim inovacijama bila je tehnologija PC kartica. Snaga i raznovrsnost PC kartica ih je brzo uinila standardnom opremom u mobilnim raunarima. Nagli razvoj i usvajanje irom sveta tehnologije PC kartica u velikoj meri bila je posledica napora organizacije PCMCIA (Personal Computer Memory Card International Association - Medjunarodnog udruenja za memorijske kartice personalnih raunara) da se razviju standardi.

Prvi put izdat 1990. godine Standard PC kartice definie 68-pinsku spregu izmedju periferijske kartice i podnoja u koje se kartica ukljuuje. On definie tri standardna faktora forme PC kartice, koji se zovu Tip I, Tip II i Tip III. Jedina razlika izmedju tipova kartica je njihova debljina koja iznosi 3,3 5,0 i 10,5 milimetara za kartice Tip I, Tip II i Tip III respektivno. Obzirom da se one razlikuju jedino po debljini, tanja kartica moe da se ukljui u deblji slot, ali deblja kartica ne moe da se koristi u tanjem slotu. Tipovi kartica imaju osobine koje odgovaraju potrebama razliitih primena. Kartice Tipa I se obino koriste za memorijske uredjaje, kao to su RAM, Flash i SRAM kartice. PC kartice Tipa II se tipino koriste za ulazno/izlazne uredjaje kao to su modemi za podatke/faksove, lokalne mree raunara i uredjaji masovnih memorija. PC kartice Tipa III se koriste za uredjaje ije komponente su deblje, kao to su rotirajue masovne memorije. Produene kartice dozvoljavaju dodavanje komponenata koje moraju da ostanu van sistema da bi ispravno radile, na primer antene za beine primene. Pored elektrinih i fizikih specifikacija, Standard PC kartice definie softversku arhitekturu da bi obezbedio sposobnost "ukljui i radi" na najirem skupu proizvoda. Taj softver se sastoji od Servisa podnoja i Servisa kartica, a ovi servisi su ti koji omoguavaju medjuoperativnost PC kartica. Servis podnoja je softverski sloj na nivou BIOS-a koji odvaja softver PC kartice od hardvera sistema i detektuje prikljuenje ili vadjenje PC kartica. Servis kartica opisuje programski interfejs aplikacije (API) koji dozvoljava da vie klijenata - drajvera uredjaja, pomonih programa konfiguracije ili aplikacionih programa - dele PC kartice i podnoja. On, kada Servis podnoja jednom detektuje da je kartica ukljuena, upravlja automatskim dodeljivanjem sistemskih resursa kao to su memorija i prekidi. Izvedena iz signalnog protokola lokalne PCI magistrale, CardBus je 32-bitna verzija tehnologije PC kartice. Omoguene u izdanju Standarda PC kartice iz februara 1995. godine, karakteristike CardBus ukljuuju 32-bitne adrese i podatke, rad na 33 MHz i operaciju upravljanja magistralom. U sledeoj tabeli je uporedeno nekoliko PC kartica manjeg faktora forme - sve kompatibilne sa Standardom PC kartice - koje su razvijene tokom proteklih godina. Sve dimenzije su u milimetrima:
PC kartica Duina irina Visina Konektor Kontakti Sprege 85.6 54.0 3.3/5.0/10.5 Pin/Podnoje 68 Memorija, I/O, CardBus SmartMinijaturna Media kartica kartica 45.0 33.0 45.0 42.8 38.0 37.0 3.3/5.0/10.5 3.5 0.76 Pin/Podnoje Elastomerski Povrinski 68 60 22 Memorija Memorija Memorija, I/O (DRAM, (Flash, Flash, ROM) ROM) Mala PC kartica Multi-Media Compactkartica Flash 32.0 24.0 1.4 Povrinski 7 36.0 43.0 3.3/5.0 Pin/Podnoje 50

Memorija Memorija, (Flash,ROM) I/O

Tehnologija baterija
Istorijski posmatrano, tehnologija baterija koje napajaju prenosne PC raunare razvijala se neto sporije od rugih aspekata tehnologije mobilnog raunarstva. tavie, kako su baterije postajale sve bolje, prednosti u pogledu napajanja su se negirale sve veom potronjom PC raunara veih performansi, to je imalo za posledicu da je vek baterija ostao uglavnom isti. Nikl-kadmijum (Ni-Cd) je bio zajednika hemijska formula sve do 1996. godine. Pored toga to su loe za okolinu, Ni-Cd baterije su bile teke, malog kapaciteta i sklone stranom "memorijskom efektu". Ovaj poslednji je posledica ponovnog punjenja baterije pre njenog potpunog pranjenja. Memorijski efekat je imao za posledicu da baterije "zaborave" svoje stvarno punjenje i umesto njega daju mnogo manji kapacitet punjenja, koji je esto bio ekvivalentan prosenom vremenu korienja pre ponovnog punjenja. Na svu sreu, danas je gotovo nemogue pronai Ni-Cd baterije u savremenim prenosnim PC raunarima. Zamena za Nikl-Kadnijum je bio Nikl-Metal-Hidrid (NiMH), formula pogodnija za okolinu, sa veom gustinom energije i manje sklona memorijskom efektu. Do 1998. godine, najnaprednija komercijalno raspoloiva formula bio je Litijum-jon (Li-Ion). Litijum-jon ima dui vek baterije (tipino oko tri sata) od NiMH i ne mora potpuno da se isprazni pre ponovnog punjenja. On je takodje laki za noenje. Mada se razlika u ceni smanjuje, Li-Ion nastavlja da bude skuplji od NiMH. Glavni sastojak Li-jon baterije je litijum - ne kao ist metal litijum, nego u obliku atoma izmedju grafita koji oblikuje anodu baterije (pozitivnu elektrodu), kao litijum-kobaltoksid ili litijum-manganoksid u katodi (negativnoj elektrodi) i kao so litijuma u elektrolitu baterije. On se oslanja na reverzibilan proces. Kada se puni, neki od litijumskih jona koji su obino smeteni na katodi se otputaju i odlaze na grafitnu (ugljenu) anodu, gde se kombinuju u kristalnoj strukturi. Kada se povee optereenje - kao to je prenosni PC raunar - u bateriji se stvara elektrohemijska neravnotea i kroz obrnut proces optereenju se daje struja. Li-jon se upotrebljava u svim vrstama vrhunske elektronske opreme, kao to su mobilni telefoni i digitalne kamere. Jedna od njegovih loih strana je to se sam prazni ako se ostavi na polici vie meseci - pa zato zahteva da se korsnik postara da uvek bude u prvoklasnom stanju. Litijum polimer (Li-polimer) se pojavio 1999. godine kao vrlo verovatna tehnologija baterija za budunost. Upotrebom litijuma - najlakeg metala na zemljinoj kugli - ova tehnologija nudi potencijalno vee gustine energije od Li-jona. Umesto da koristi teni elektrolit - kao to je sluaj kod konvencionalnih baterijskih tehnologija - Li-polimer upotrebljava vrst ili elatinski materijal impregniran elektrolitom. To omoguava da baterije budu gotovo bilo kakvog oblika, dozvoljavajui njihovo smetanje na bilo koje od mnogo mesta u kuitu prenosnog raunara, koja bi inae normalno bila ostavljena prazna. elije su konstruisane od savitljivog, mieslojnog filmskog laminata debelog 100 mikrona koji ne zahteva vrsto kuite nepropusno na curenje. Laminat se sastoji od pet slojeva: metalne folije za prikupljanje struje, katode, elektrolita, litijumske folije i izolatora.

5 Prvi prototipovi litijum-polimerskih baterija su se pokazali nesposobnim da proizvedu dovoljno jake struje da bi bili za praktinu upotrebu. Tehnologija Bell - nazvana po laboratoriji koja ju je pronala - predstavlja varijaciju teme litijum-polimera koja reava problem upotrebom meavine tenog i polimerskog elektrolita, u stanju da proizvede vie nivoe jaine struje. Vei broj proizvodjaa kupio je licencu za ovu tehnologiju i, poetkom 1999. godine, firma Matsushita je objavila planove da pone obimnu porizvodnju - Li-polimerskih materija - 300000 komada meseno. U poetku, glavno trite sa ove uredjaje e biti lini organizatori podataka (PDA) i mobilni telefoni, gde su prostor i masa od velikog znaaja. Poveana upotreba u prenosnim PC raunarima je oekivana u drugoj polovini 1999. godine. Cink-vazduh je druga nova tehnologija i mogu takmac Litijum-polimeru. Kao to im i samo ime govori, baterije Cin-vazduh koriste kiseonik u hemijskoj reakciji da proizvedu elektricitet, otklanjajui na taj nain potrebu da ukljue metaklne reakcione elemente. Gustina energije po masi je zato smanjena, ali se zapremina poveava zbog potrebe vazduno-odunih komora u bateriji. To smanjuje privlanost tehnologije za uredjaje manjeg faktora forme i moe da je protera samo u oblast posebnih namena. Litijum-polimer je samo jedna od vie tehnologija koje su u sreditu pogleda firme Toshiba na to kako e mobilno raunarstvo izgledati za nekoliko sledeih godina.

DynaSheet
Zamislite novine koje jednostavno staju va dep, pogodne su za prirodnu sredinu i auriraju se svakog dana. To je san koji je firma Toshiba obelodanila poetkom 2000. godine u obliku svog proizvoda DynaSheet. DynaSheet je koncept proizvoda za koji u firmi Toshiba veruju da e postati stvarnost ve 2005. godine. Debljine tano 1 cm i mase od samo 200 grama, DynaSheet je savitljivi elektronski ekran koji se moe smotati tako da stane u dep. Danas je veliina i oblik mobilnog raunara u velikoj meri unapred zadat formatom ekrana. Medjutim, oekuje se da e do 2005. godine tehnologija polimera koji emituje svetlost (LEP - light emitting polymer) dovesti do razvoja displeja dovoljno savitljivih da mogu da se iskrive i oblikuju po zahtevu. Nastavljajui sa temom savitljivosti, do 2005. godine, razvoj litijum polimerskog elatina koji se trenutno odvija bi trebalo da dovede do baterija koje mogu da se naprave u bilo kom traenom obliku - to dozvoljava proizvodjaima da stave dodatne rezerve elektrine energije u svaki slobodan prostor koji je preostao u kuitima mobilnih uredjaja.

6 Do 2005. godine, ljudima nee biti neobino da imaju najmanje dva mobilna raunarska uredjaja, koje e koristiti sa irokim skupom razliitih periferijskih naprava. Zato e svi mobilni sistemi zahtevati pouzdana i pogodna sredstva za razmenu podataka. Jedna od takvih tehnologija je Bluetooth ("plavi zub"), otvorena specifikacija koja definie beino povezivanje podataka izmedju elektronskih uredjaja. Uredjaji na kojima je omoguena ova tehnologija e ponuditi do tada nevidjen nivo pristupanosti korisnicima, to e predstavljati ohrabrenje za veu integraciju raunara u njihove svakodnevne ivote, bilo da se razmenjuje elektronska pota, pretrauje Web, koriste onlajn bankarske usluge, dogovori odlazak u bioskop za vreme video-askanja sa prijateljem ili jednostavno preuzme film i gleda kod kue. Ako Murov zakon nastavi da vai, brzine generatora takta procesora e ostvariti svoj vrhunac na 5 GHz do 2005. godine. Sa takvom snagom na prikljuku, DynaSheet e verovatno ponuditi i znaajnu fleksibilnost za unos podataka - obezbedjujui izbor izmedju tastature, elektronskog pera ili ulaza glasom. Pored toga, sutranji procesori e biti u stanju da opsluuju funkcionalnosti koje se trenutno obezbedjuju drugim hardverskim komponentama, kao to su komunikacije, grafika i zvuk. Osobina uredjaja DynaSheet poznata kao senzitivnost konteksta i lokacije e ga uiniti idealnim mobilnim drugarom, sposobnim da radi kao lini navigacioni sistem - bez obzira na nain prevoza. Pored toga to e prepoznavati ulice i zgrade, DynaSheet e biti u stanju da pribavi informacije o restoranima, prodavnicama i javnim ustanovama. Senzitivnost konteksta ini korak dalje u sposobnosti, nudei "pametnu" medjuaktivnost zasnovanu na nizu izvora informacija. Ako sve potrebne tehnologije nastave da napreduju na zadovoljavajui nain, nee biti suvie fantastino da se zamisli sledei scenario za 2005. godinu. Idete jednog jutra na posao i Va DynaSheet proverava dnevni i zabeleke koje ste napravili jue na veeri sa poslovnim partnerom. U medjuvremenu, sistem za lokaciju Vas je izvestio o poseti baru na povratku kui. Kako se pribliavate apoteci, sistem Vam predlae da svratite i kupite tablete protiv glavobolje. Kada udjete u radnju, sistem Vam preporuuje odredjenu marku, zatim naruuje i plaa. Dok se sve to deava, stie video-pota od kolege iz Berlina. Kako ste konfigurisali sistem da Vas ne uznemirava dok kupujete, on eka dok ne izadjete napolje pre nego to Vas obavesto da je stigla pota. Poto se poalje Va odgovor, nastavljate dalje svojim putem!

Tekstilna tastatura
Korak ka Toshibinoj viziji je napravljen krajem 2000. godine sa objavljivanjem prve tekstilne tastature na svetu, projektovane za upotrebu u uredjajima kao to su lini organizatori podataka (PDA) i mobilni telefoni. Tastatura ElekTex - razvijena u britanskoj kompaniji ElectroTextiles - daje dodirni odziv na pritiskanje tastera, dovoljno je izdrljiva da moe da se obmota oko mobilnog uredjaja da bi oblikovala zatitno kuite i ukljuuje iintegralni stalak za lake gledanje ekrana. Tastatura ElekTex kombinuje provodne tekstilne strukture sa tehnologijom mikroipova da bi se napravila tastatura koja moe da se savije, udari ili opere, bez gubljenja funkcionalnosti.

7 Raznovrsna primenljivost rezultuje iz sposobnosti provodnih vlakana da daju laku tehnologiju za biranje i detektovanje, koja moe da se prilagodi trodimenzionalnim oblicima uz zadravanje X-Y pozicioniranja i osetljivosti na pritisak. Teoretski su mogue izlazne rezolucije za merenje X-Y poloaja ak do 0,0001 % dimenzija tekstila, sa odzivima na pritisak u opsegu od 0,2 do 30 funti po kvadratnom inu.

Lini organizatori podataka (PDA)

U 1980-im godinama niko ko je neto predstavljao nigde nije iao bez svog Filofax-a. Krajem 1990-ih, on je bio zamenjen svojim digitalnim ekvivalentom - PDA (Personal Digital Assistant - lini organizator podataka). PDA je u stvari runi PC raunar, sposoban da opsluuje sve normalne zadatke svojih prethodnika u konom povezu - adresara, belenice, dnevnika sastanaka i telefonskog imenika. Medjutim, veina PDA pored toga nudi jo mnogo primena, kao to su tabelarni prorauni, tekst procesor, baza podataka, softver za upravljanje finansijama, sat, kalkulator i raunarske igre. Ono to je uinilo PDA tako privlanim za mnoge PC korisnike bila je sposobnost da se prenose podaci izmedju runog uredjaja i stonog PC raunara i da se konvertuju podaci u i iz postojeih primena organizatora - drugim reima, da se bezbolno sinhronizuju podaci izmedju mobilnog i stonog okruenja. U prvo vreme medjusobna veza se ostvarivala preko serijskog kabla. Savremeni PDA postiu takvo povezivanje preko infracrvenog porta ili posebne stone stanice. Nije teko objasniti zavodljivost PDA u poslovnom carstvu. Mala, prenosna i mona tehnologija je uvek imala veliku privlanost. Za korisnike koji vode rauna o stilu, traei uvek najnovije igrake, PDA je normalni pratei uredjaj drugoj sutinskoj poslovnoj alatki 1990-ih godina - mobilnom telefonu. Sve vea mo ovih uredjaja je dovela do rastueg interesovanja na tritu. Tamo gde je sve to se trai jednostavno manipulisanje podacima kombinovano sa osnovnim povezivanjem na Internet, PDA je privlaan izbor - koji lako podnose i mobilni slubenik i kompanijin raun u banci. Zbog malih dimenzija PDA, unos podataka u njih zahteva ili majunu tastaturu ili neki oblik sistema za prepoznavanje rukopisa. Problem sa prvim od tih reenja je to je ono suvie malo za kucanje dodirom prsta. to se tie drugog, problem je to ga je teko napraviti da radi efikasno. Pokazalo se da je reenje problema prepoznavanja rukopisa sistem Graffiti. Za unos podataka on se oslanja na displej sa dodirnim ekranom i pojednostavljenu azbuku - za ije uenje je potrebno vreme od oko 20 minuta. PDA sa sistemom Graffiti tipino obezbedjuje opciju da se pie direktno na displej koji taj ulaz prevodi u tekst, ili da se otvori prostor posebno namenjen za pisanje, koji takodje ima onlajn primere i uputsvo za pomo. Krajnji rezultat bio je da je trite PDA bilo podeljeno izmedju korisnika dva glavna faktora forme: uredjaja koji imaju tastaturu i runih uredjaja zasnovanih na elektronskom peru koji je nemaju. Izbor zavisi od linog davanja prednosti i zahtevanog nivoa funkcionalnosti. Pratei taj trend, Microsoft je razvio svoj sistem CE da radi u dve razliite verzije, za svaki od pomenutih faktora forme. Uredjaji PDA jo uvek zahtevaju "glavnu aplikaciju" da bi bili zaista svuda prisutni, ali izgleda da e pronalazak viefunkcionalnih komunikacionih alata koji kombinuju sposobnosti mobilnih telefona i PDA izgleda to obezbediti. Mogunost da se pogodno i jevtino pristupi Internetu pomou samo jednog uredjaja je "sveti gral" mobilnog raunarstva i izbacivanje na tri-

8 te beinog uredjaja Palm VI firme Palm Computing u jesen 1999. godine dovelo nas je na korak blie ispunjenju tog cilja. Jedna od moguih posledica je da se trite podeli na dva dela: one ija je elja u osnovi vrlo brzi mobilni telefon i one koji e kupiti jedino proizvod sa skromnom raunarskom moi kao to je ugradjen WEB pretraiva - korisnici koji e biti savreno sreni sa mobilnim telefonima stila Symbian i oni koji zahtevaju prenosni raunar i ele da budu u dodiru dok se kreu trite za beinu PDA klasu uredjaja.

Poreklo
Opte je prihvaeno da je britansko preduzee Psion definisalo PDA vrstu, lansiranjem svog prvog elektronskog organizatora 1984. godine. Dimenzija 142mm x 78mm x 29.3mm i mase 225 grama, Psion 1 je bio ui od veeg pakla cigareta i neto dui i deblji. Zasnovan na 8-bitnoj tehnologiji, doao je na trite sa 10 Kbajta stalne memorije za karaktere u kasetama, dva slota za kasete, bazom podataka sa funkcijom za pretraivanje, paketom uslunih programa sa matematikim funkcijama, LCD displejem od 16 karaktera, satom i kalendarom. Opcioni paket za naune proraune je pretvorio Psion u pravi raunar, sposoban da izvrava rezidentne nauno-tehnike programe i da se programira u svom sopstvenom jeziku OPL koji je bio slian BASIC-u. Psion II je nasledio Psion 1, pa je sredinom 1980-ih i ranih 1990-ih godina proizvedeno 500000 komada Psion II. Mnogi od njih su bili verzije za komercijalna prodajna mesta koje nisu ukljuivale standardne funkcije organizatora, nego su izvravale specijalizovane primene. Tri glavna tipa bili su CM, XP i LZ i dolazili su na trite u razliitim veliinama ROM/RAM memorije i displeja. LZ je bio najjaa verzija, sa 64 Kbajta ROM, 32 Kbajta RAM i displejem od 4x20 karaktera. Serija 3a, uvedena 1993. godine i zasnovana na 16-bitnoj mikroprocesorskoj tehnologiji, predstavljala je drugu generaciju u razvoju uredjaja Psion. U kuitu koje je izvanredno liilo na futrolu za naoare i otvaralo se na slian nain, bio je je monohromatski LCD displej od 8 redova sa po 40 karaktera i tastatura od 58 tastera. Serija 3a je osvojila novi prostor svojom sposobnou da se povee sa stonim PC raunarom i prenese, konvertuje i sinhronizuje podatke izmedju ta dva okruenja. Za nekoliko godina, Psion-ova prevlast na PDA tritu je bila osigurana, a uspeh serije 3a je bio nadgradjen monijom Serijom 3c i 32-bitnom treom generacijom Serije 5, uvedenom 1997. godine. Serija 5 je imala najvei ekran - 640x240 piksela, sa 16 nijansi sivog i bolju tastaturu od bilo kog dotadanjeg PDA, ali se to pokazalo nedovoljnim da sprei Psion-ovo gubljenje vodjstva na tritu PDA, koje je preuzela firma 3COM sa svojim nizom uredjaja PalmPilot.

Razvoj
Psionov uspeh je podstakao druge firme da trae svoje mesto na tritu PDA. Medju njima je zapaena firma Apple Computer, jer je izbacivanje na trite njihovog prvog uredjaja Newton MessagePad sredinom 1993. godine bilo najavljeno kao prekretnica informacionog doba.

9 Tom proizvodu se uskoro pridruilo nekoliko drugih runih komunikacionih uredjaja od drugih proizvodjaa elektronske opreme kao to su Hewlett-Packard Co., Motorola Inc., Sharp Electronics Corp. i Sony Electronics Inc. Zbog njihove veliine, unos podataka u PDA zahteva ili malu tastaturu ili neki oblik sistema za prepoznavanje rukopisa. Problem sa prvim reenjem je to su te tastature suvie male za kucanje dodirom. Problem sa drugim je tekoa da se takav sistem uini efikasnim. Ono to je tehnologiju firme Apple inilo razliitom od njenih rivala je bio ambiciozni pokuaj da podri unos podataka pomou LCD ekrana osetljivih na dodir i veoma sloenog softvera za prepoznavanje rukom pisanog teksta. U 1997. godini firma Apple je lansirala eMate, novi PDA koji je istrajavao na tehnologiji Newton. Ne protivei se injenici da je Newton tehnologija za prepoznavanje rukopisa dola vrlo brzo nakon svog prvog pojavljivanja, ona nikada nije postala dovoljno brza i pouzdana. Firma Apple je 1998. godine objavila svoju odluku da prestane sa razvojem operativnog sistema Newton. Firma US Robotics je 1995. godine kupila Palm Computing i godinu dana kasnije trite PDA se promenilo uvodjenjem njenih proizvoda Pilot bez tastature. Unos podataka kod tih uredjaja bio je preko elektronskog pera i ekrana osetljivog na dodir, uz upotrebu firminog vlasnikog sistema za rukopis Graffiti. Za unos podataka taj sistem se oslanja na ekran osetljiv na dodir i uproenu azbuku za koju je potrebno 20 minuta da se naui. Tipino, PDA uredjaji sa sistemom Graffiti pruaju opciju da se pie direktno po displeju koji prevodi ulaz u tekst, ili otvara posebno namenjen prostor sa onlajn primerima i uputstvom za pomo. Daljim promenama u vlasnitvu - poto je US Robotics sredinom 1997. godine preao u firmu 3Com - proizvodi Palm su postali izvanredni borci u areni runog raunarstva i doveli su do pravog procvata PDA trita. Njihov uspeh je takodje podelio to trite na korisnike dva osnovna faktora forme: uredjaja koji imaju tastaturu i uredjaja sa elektronskim perom koji je nemaju. Uredjaji sa tastaturom se sve vie vide kao pratea oprema uza stoni PC raunar i oni esto izvravaju smanjene verzije stonih primena. Uredjaji veliine dlana sa elektronskim perom obino imaju manje funkcionalnosti, zadravajui svoj naglasak na skupu primena za linu organizaciju podataka. Izbor zavisi od linih sklonosti i zahtevanog nivoa funkcionalnosti.

Prepoznavanje rukopisa
Tamo gde je prostor ogranien, kao kod tastature PDA uredjaja, kucanje moe da bude sporo i frustrirajue. Pisanje podataka u PDA bi oigledno bilo mnogo razumnija ideja, ali sloenost u vezi rada na prepoznavanju rukopisa je ogromna. Problem je u tome to vektorski, oblici crtani linijom ne ine rei. Kakva je razlika izmedju crtea i rei? Ljudsko oko, naravno, prepoznaje prvo kao crte, a drugo kao re. Postoje dva pristupa koje raunar moe da usvoji da bi reio to pitanje. Lak pristup je onaj koji je usvojen u sistemu za prepoznavanje Graffiti. On razume svako slovo kao jedinstven oblik za to slovo i pretvara svaki oblik u njegovo odgovarajue slovo. Nema pokuaja da se razumeju rei ili kontekst. Da bi sve uinio jo lakim, Graffiti koristi neke specijalne oblike karaktera koje korisnik sistema treba da naui. Pristup koji je usvojio Newton bio je mnogo ambiciozniji. On je pokuao da ita korisnikovo pisanje i pretvara ga u rei. Pokuavao je da "naui" nain na koji je korisnik pisao, zasnovano na standardnim test skiptama i nekim interaktivnim uputstvima za rad. Ovakav sistem je postajao sve efikasniji kako je sistem prepoznavao sve vie korisnikovog stila

10 rukopisa. Sa sistemom Newton, bilo je mogue da se postavi vie profila korisnika po stilu rukopisa, pa je zato bilo vano da se uvek osigura da sistem koristi odgovarajui profil za datog korisnika, da bi se izbegle greke zbog upotrebe pogrenog dela baze znanja. Jabuka je bila glavna stvar za Isaka Njutna, ali Newton je na alost bio skupa greka firme Apple ("Jabuka"). Newton e biti zapamen po preteranom publicitetu i svom hrabrom, ali na kraju ipak neuspenom pokuaju da rei problem prepoznavanja rukopisa. Sa druge strane, uspeh pristupa sistema Graffiti je bio podran od drugih razvoja. Sistemi "Jot" firme Communications Intelligence Corporation (CIC) i CalliGrapher firme ParaGraph se esto koriste na PDA uredjajima koji se zasnivaju na operativnim sistemima Windows CE i EPOC.

Palm Pilot
1996. godine firma Palm Computing Inc. - tada deo US Robotics dovela je do oporavka runog raunarstva predstavljanjem svojih uredjaja Pilot 1000 i Pilot 5000. Projektovani kao proizvodi pridrueni personalnim raunarima, Palm PDA uredjaji omoguavaju mobilnim korisnicima da upravljaju svojim rasporedima, kontaktima i drugim kritinim linim i poslovnim informacijama na njihovim stonim raunarima i daljinski. Oni automatski sinhronizuju svoje informacije sa personalnim raunarima lokalno ili preko lokalne ili globalne mree, jednim pritiskom na taster. Njihove najprepoznatljivije osobine ukljuuju veliinu depa na koulji, elekantnu grafiku korisniku spregu i inovativnu stonu stanicu koja olakava dvosmernu sinhronizaciju izmedju PC raunara i organizatora. Uredjaji Pilot su predstavili faktor forme "veliine dlana", a prvi medju njima bili su dimenzija pila karata i mase oko 155 grama. Do 1999. godine, dimenzije su postale jo manje - Palm V je bio mase 115 g i veliine 115mm x 77mm x 10mm. U to vreme uredjaji su bili opremljeni ekranom od 166 x 166 piksela i doli su na trite sa obimnim skupom softvera za linu organizaciju podataka koji je ukljuivao podsetnik za sastanke, adresar, listu obaveza, softver za upravljanje trokovima, kalkulator, belenicu i raunarske igre. Softver je takodje obuhvatao poboljanu verziju sistema Graffiti za pisanje, koji je omoguavao da korisnici unose podatke brzinom do 30 rei u minutu sa stoprocentnom tanou. Lakoa upotrebe i funkcionalnost uinili su ove uredjaje de facto standardom na tritu raunara koji se dre u ruci. Do kraja 1999. godine - kada je prvi put ula u firmu 3Com i kasnije se okrenula od svog roditelja u nezavisnu kompaniju - firma Palm Computing je uvrstila svoje vodjstvo na tritu sa uvodjenjem svog najavljivanog uredjaja Palm VII, dodajui beini pristup Internetu svom poznatom skupu primena za linu organizaciju podataka. Vie dobavljaa Internet usluga je saradjivalo sa firmom Palm Computing da bi ponudilo verzije svojih Web lokacija projektovane posebno za Palm - za jednostavno preuzimanje. Sa prodajom uredjaja Palm za koju je procenjeno da se popne na 13 miliona do 2001 godine, izgledalo je da e firma Palm Computing jo neko vreme vladati delom trita PDA uredjaja za faktor forme veliine dlana.

Operativni sistemi

11 Mada izbor uredjaja PDA raste sve vreme, borba za prevlast u prostoru operativnih sistema nastavlja da se odvija izmedju tano tri uesnika: Windows CE EPOC i PalmOS

Dekada uspeha uredjaja Psion nije podstakla samo hardverske kompanije da udju na trite sistema PDA. Microsoft - osetivi priliku koja je bila suvie dobra da bi se propustila - takodje je uao u bitku sa Windows CE, svojim prvim namenski izgradjenim operativnim sistemom. U vreme njegove pojave u jesen 1996. godine, 40 drugih firmi je najavilo svoju podrku obeanjem da e razviti CE-kompatibilan hardver ili softver. Medjutim, prvi CE uredjaji nisu bili prihvaeni, zahvaljujui ogranienjima operativnog sistema i hardveru koji je zahtevao suvie energije iz baterija. Uprkos poboljanjima i pred rastuom podrkom konkuretskom sistemu PalmOS, CE je nastavio da gubi partnere - ukljuujui tu i velika imena kao to su NEC, Motorola i Philips. Prvobitni CE 1.0 je podravao monohromne uredjaje. Medjutim, displeji u boji su bili podrani poevi od verzije CE 2.0 i to bi se moglo pokazati kao vaan inilac u korist Microsoft-a u borbi za deo trita - u najmanju ruku na krai rok. U verziji 2.1 je dodata i podrka za RISC procesore. Mnogi misle da glavna greka sistema CE potie od Microsoft-ove odluke da imitira izgled i oseaj tradicionalne grafike korisnike sprege operativnog sistema Windows na mnogo manjem faktoru forme. Posledica je operativni sistem koji je, prosto, suvie sloen za klasu uredjaja PDA, bez obzira to skalabilna arhitektura CE dozvoljava kompanijama da koriste module koji su im potrebni, a ne ceo sistem, ukljuujui i grafiku korisniku spregu, koja moe da se izdvoji od jezgra CE. Microsoft je pokuao da rei problem razvijajui CE u dve varijante - Handheld OC Pro (H/PC Pro) koji je projektovan za PDA sa tastaturom i verzija Palm PC (P/PC) za uredjaje na dlanu. Firma se nada da e pojednostavljena grafika korisnika sprega u buduoj CE 3.0 verziji za dlan, pod nazivom Rapier, koja treba da se pojavi 2000. godine, podstai interes za sistem CE. U toj verziji, neke od ikona i funkcija su pristupanije u menijima nego to su u trenutnoj verziji grafike sprege Wyvern. EPOC je uzeo svoj naziv od jezgra operativnog sistema Psion Serije 3. Ono je nazvano EPOC da bi se oznailo verovanje firme Psion da je poela nova epoha uredjaja za linu upotrebu. Za Seriju 5, EPOC je postalo ime samog operativnog sistema koji je evoluirao u 32-bitni otvoreni sistem. On je u poetku mogao da radi samo na RISC procesorima koristei arhitekturu ARM. Posle toga, EPOC32 je postao prenosiv na bilo koju hardversku arhitekturu. Psion je poeo da prodaje licencu za svoj operativni sistem EPOC32 tek 1997. godine. Podrka je ipak bila razoaravajua, a od glavnih proizvodjaa jedino je Philips pokazao neki interes. Medjutim, sredinom 1998. godine, Psion je udruio snage sa firmama Ericsson, Nokia i Motorola, stvorivi novo zajedniko ulaganje pod nazivom Symbian, sa ciljem zasnivanja EPOC-a kao de facto operativnog sistema za mobilne beine informacione uredjaje i konvergencije tehnologija mobilnog raunarstva i beinog prenosa, to omoguava pristup Internetu, prenoenje poruka, pristup informacijama i sve to pomou naprave koja staje u dep na koulji. Tri proizvodjaa runih uredjaja delila bi svoje razvojne resurse sa Psion-om, koji bi nastavio da razvija operativni sistem EPOC32 u saradnji sa svojim novim partnerima.

12 Symbian veruje da e vie od 600 miliona ljudi imati mobilne komunikacione/informacione uredjaje do 2002. godine. To e biti ili pametni telefoni koji kombinuju komunikaciju i funkcionalnosti linog organizatora informacija, ili vie potpuno osposobljeni beini informacioni uredjaji koji e kombinovati dananji prenosni raunar, mobilni telefon i PDA u jednom uredjaju. Prema Symbian-u, EPOC32 ima veliki broj karakteristika - modularnost, skalabilnost, malu potronju elektrine energije, kompatibilnost sa RISC ipovima kao to je na primer StrongARM - koje ga ine idealnim za ove uredjaje. Symbian planira da razvije svoju tehnologiju EPOC u dva projekta. Jedan e biti nastavljanje sa sadanjim faktorom forme, koji e podravati potpuno PDA sa punim karakteristikama i digitalne rune uredjaje. Drugi e biti potpuno nov projekat, koji e obezbediti podrku za faktor forme slian tabli sa elektronskim perom, prepoznavanjem rukopisa i monim integrisanim beinim komunikacijama - drugim reima uredjaj koji neverovatno lii na Palm VII! Krajem 1999. godine, EPOC-ovo premetanje ka boji je oznaeno lansiranjem dva minijaturna prenosna modela - Serija 7 i netBook. Izvanredan uspeh uredjaja Pilot i PalmPilot krajem 1990-ih godina doneo je sistemu Palm OS veliku prednsot u borbi suprotstavljenih operativnih sistema - deo trita. Do kraja 1999. godine firma Palm Computing je objavila neverovatnih 70 % svetskog trita PDA uredjaja i osnovala je bazu vie od 5 miliona korisnika. Kao direktna posledica, poetkom milenijuma pojavilo se vie od 20000 dodatnih proizvodjaa koji su stvarali i prilagodjavali softver za platformu Palm OS. Stalno je rastao broj kompanija koje su kupile licencu za Palm OS, ukljuujui tu firme IBM, Nokia, Sony i konkurenta u proizvodnji PDA uredjaja Handspring Inc. Pojava proizvoda ovog poslednjeg, pod nazivom Visor, u jesen 1999. godine je posebno znaajna, jer on pravi Palm OS kao platformu na kojoj drugi mogu da grade. Operativni sistem je najvanija karakteristika bilo kog mobilnog uredjaja i, kao i njegova namenski izvanredno razvijena grafika korisnika sprega, sistem Palm OS je bio programiran imajui u vidu i potronju elektrine energije, to je rezultovalo vekom baterija koji je meren u nedeljama, za razliku od konkurencije koja je nastavila da ga meri u satima. Firma Palm je bila neto sporija od konkurencije u dodavanju boje svojim proizvodima, jer nije bila voljna da izgubi prednosti na veku baterija, veliini i teini. Palm IIIc, uveden u prolee 2000. godine je i u tome uspeo, imajui samo 20 grama mase vie od svoje monohromatske verzije i doavi sa baterijama Li-jon koje se mogu ponovo puniti - sa najavljenim vekom od dve nedelje - da napajaju TFT ekran napravljen u firmi Sharp. Sredinom 1999. godine, potezom koji je istakao znaaj koji je firma Palm pridavala zajednikom tritu, objavljen je savez koji e omoguiti administratore sistema da daljinski upravljaju uredjajima Palm koristei TNG softver za podrku upravljanju firme Computer Associates. Pored toga, kompanije saradjuju na proirenju upravljake funkcionalnosti platforme firme Palm Computing isporuivanjem integrisanih CA reenja za upravljanje posedom i inventarisanje, pomo i daljinsko upravljanje. Teko je predvidetgi ko e biti krajnji pobednik u borbi PDA operativnih sistema. Izjave u vezi dela trita su veoma razliite. Neki pregledi sugeriraju da je krajem 1999. godine bila gotovo ravnomerna podela izmedju tri glavna takmaca u Evropi. Drugi predvidjaju 80 % trita u 2000. godini za Palm OS, sa sistemom Microsof CE koji stagnira na oko 13 %. Trei ipak

13 tvrde da Microsoft CE stvarno vodi u zdruenom sektoru. Medjutim, ono to se stvarno pojavljuje kao isto na poetku novog milenijuma je to da Palm napreduje, dok se njegovi rivali vie bore za opstanak.

Sinhronizacija
Bez sposobnosti da se podaci sinhronizuju i prenesu natrag na stoni sistem, mala je korist od posedovanja procesora teksta ili sline mogunosti na PDA uredjajima - posebno zato to relativno mali broj njih podrava tampanje preko paralelnog prikljuka za tampa. Zato ne iznenadjuje injenica da je ta osobina znaajno poboljana poslednjih godina, zahvaljujui i naporu nezavisnih firmi koje su razvile, kako harversku pomonu opremu za upotrebu sa stonim stanicama za PDA uredjaje, tako i softverske primene projektovane da izvre zadatak sinhronizacije to je mogue potpunije i lake. Veina PDA uredjaja obezbedjuje upotrebu slinih stonih konstrukcija koje omoguavaju da se uredjaj ukljui u malo leite povezano sa stonim PC raunarom preko serijskog kabla. Kao to olakavaju povezivanje sa stonim uredjajem, mnoga ovakva leita takodje obezbedjuju i izvor napajanja - punei bateriju PDA uredjaja dok su prikljueni na njih. Medjutim, dve beine tehnologije - jedna koja je ve prisutna (IrDA - Infrared Data Assotiation - Udruenje proizvodjaa opreme za infracrveni prenos podataka) i druga koja treba da postane raspoloiva u bliskoj budunosti (Bluetooth) - imae verovatno sve veu ulogu u zadatku sinhronizacije u budunosti. Od svog osnivanja u junu 1993. godine, Udruenje proizvodjaa opreme za infracrveni prenos podataka (IrDA) je radilo na tome da uspostavi otvoreni standard za infracrvene komunikacije podataka na malim rastojanjima. Organizacija IrDA je izabrala da osloni svoj poetni standard na fizikom sloju zasnovanom na UART-u brzine 115 Kbita u sekundi koji je razvila firma Hewlett-Packard i na Protokolu pristupa linku zasnovanom na visokom nivou kontrole podataka - HDLC (IrLAP) koji je prvobitno predloio IBM. To je standard za prenos podataka taka-na-taku, uskog ugla (kupa od 300), projektovan da radi na rastojanjima do 1 metra brzinama izmedju 9,6 Kbita u sekundi i 16 Mbita u sekundi. U oblasti mobilnog raunarstva IrDA se obino koristi za ostvarivanje veze izmedju prenosnog raunara i mobilnog telefona radi komutiranog povezivanja na Internet. IrDA takodje propisuje IrLAN protokol za povezivanje uredjaja sa IrDA tehnologijom na oienu mreu. Mada je dostigla svetsku bazu od vie od 50 miliona instaliranih uredjaja, mnogi smatraju da tehnologija IrDA nije uspela. Nain na koji su mnogi proizvodjai ugradili IrDA je rezultovao njenim brojnim nekompatibilnim verzijama. Pored toga, softverska podrka bila je slaba. Posledica svega toga je da je tehnologija IrDA teka za upotrebu i nikada nije radila onako dobro kako je trebalo - to je razlog zato e inicijativa Bluetooth, zapoeta 1998. godine, sve bolje napredovati.

Sprege za proirenje
Pored mogunosti da se PDA uredjaji prikljue na stoni ili prenosni PC raunar da bi se dozvolila sinhronizacija kalendara, elektronske pote, liste kontakata i drugih linih podataka, oni sve vie mogu da se proire prikljuivanjem mobilnih telefona, dodatnih memorijskih modula, modema i drugih periferijskih uredjaja.

14 Veina uredjaja ima infracrvene prikljuke koji implementiraju standard Udruenja proizvodjaa opreme za infracrveni prenos podataka (IrDA). Prikljuak moe da se upotrebi za povezivanje na stoni ili prenosni PC raunar, kontakt za razmenu informacija sa drugim mobilnim uredjajima ili za prikluenje mobilnih telefona, tampaa i drugih uredjaja sa infracrvenom spregom. Tehnologija Bluetooth za mreu personalnih raunara (PAN) postaje preovladjujua i oekuje se da e zameniti IrDA prikljuke na uredjajima koji se dre u ruci. Mnogi PDA uredjaji imaju takodje i Univerzalnu serijsku magistralu (USB) ili serijski prikljuak. USB ili serijski kabl moe da se prikljui na port, ili ceo uredjaj moe da se ukljui u leite koje obezbedjuje USB ili serijsku vezu sa stonim ili prenosnim PC raunarom, ili na uredjaje sa USB ili serijskom spregom. Oni takodje mogu da poravaju jednu od sledeih sprega za proirenje, olakavajui povezivanje periferijskih uredjaja, dodavanje memorije ili obezbedjivanje veza sa mreama. Svaka sprega prihvata odredjen tip kartice koja se ubacuje u spregu: Springboard: vlasnika sprega koju su konstruisali u firmi Handspring za njihovu familiju uredjaja Visor (platforma Palm). To je bila najvea fizika veliina periferijskih kartica. Ona je takodje obezbedjivala najveu brzinu prenosa podataka, jer je dozvoljavala prikljuivanje ulazno/izlaznih uredjaja direktno na magistralu procesora. Ona moe da prihvati posebne baterije da bi podrala funkcije veih potreba za napajanje. CompactFlash: Industrijska standardna sprega za proirenje za prenosne uredjaje. Ona je iroko podrana i, mada je CompactFlash kartica mala, na njoj ima dovoljno prostora da se ugrade mnoge funkcije. To je omiljeni standard za dodavanje memroije digitalnim kamerama i prenosnim MP3 uredjajima za reprodukciju. Pored toga, serijski prikljuci, modemi, Ethernet kartcie, prikljuci za mobilnu telefonsku mreu i uredjaji globalnog sistema za pozicioniranje (GPS) su ugradjeni na CompactFlash kartice. Zbog te iroke podrke, oekuje se da ova sprega bude na mnogim uredjajima u budunosti. SmartMedia: Vlasnika konstrukcija koja se trenutno proizvodi u firmama Toshiba i Samsung. Toshiba je vlasnik zatitnog znaka, ali je dala specifikaciju besplatno na raspolaganje industriji, nadajui se da e stvoriti de facto standard. Nisu sve SmartMedia kartice medjusobno zamenljive. Neke zahtevaju 5 V od PDA uredjaja na koji se prikljuuju, druge korste 3,3 V, a tree mogu da se prilagode na oba napona. Napon na kartici mora da odgovara naponu odredjenog prenosnog uredjaja. Memory Stick: Razvijeni u firmama Sony i Fujitsu, medijumi Memory Stick su relativno mali i zato mogu da imaju malo funkcija. Njihova glavna primena je da budu memorijske platforme. Magic Gate podrava specifikaciju Inicijative za sigurnu digitalnu muziku (SDMI - Secure Digital Music Initiative) projektovanu da eliminie nezakonito umnoavanje i distribuciju umnoenog sadraja preko Interneta. Sony eli da ta sprega postane industrijski standard i ona se pojavljuje na razliitim uredjajim za iroko trite kao to su kamere i prenosni MP3 uredjaji za reprodukciju. MultiMediaCard: Napravljena na osnovu zajednikog ugovora izmedju firmi Siemans, Hitachi i Sandisk, the MultiMediaCard je veliine potanske marke i projektovana je da obezbedi mali memorijski medijum za prenosne MP3 uredjaje za reprodukciju muzike. Njene male dimenzije ograniavaju mogunost da se podri raznovrstan skup drugih ulazno/izlaznih prikljuaka.

15 Secure Digital: Zasnovan na sprezi MultiMediaCard, ova sprega takodje podrava specifikaciju SDMI. Po veliini slina MultimediaCard, Secure Digital se koristi uglavnom za jednostavno proirenje memorije. Mada specifikacija omoguava razvoj ulazno/izlaznih uredjaja korienjem kablova ili drugih produetaka, taj pristup moe biti nezgrapan zbog njenih malih dimenzija. Prednost sprege Secure Digital je da ona takodje moe da prihvati MultiMediaCard. PC Card (takodje poznata i kao PCMCIA): Najstarija standardna industrijska sprega za proirenje za prenosne uredjaje, podrava irok spektar periferala. Fizika hardverska sprega se danas ne ugradjuje u PDA uredjaje zbog relativno velikog konektora i zahtevane snage baterija. Umesto toga, ona je ugradjena kao opcioni uredjaj koji se prikljui na PDA. PC kartice mogu biti veliki potroei elektrine energije, pa je manje verovatno da e se pojavljivati na uredjajima koji koriste male baterije. Obzirom da su prikljuci za PC kartice standardni na prenosnim raunarima, razvijene su PC kartice koje rade kao adapteri za druge, manje kartice za proirenje. Na primer, adapter PC Card - na - CompactFlash dozvoljava da se kartica CompactFlash ukljui na PC karticu. Slini adapteri su razvijeni za kartice Memory Stick, MultiMediaCard, Secure Digital i SmartMedia. Ovi adapteri mogu da se ukljue u prikljuak za PC karticu na prenosnom raunaru i slue za prenos podataka izmedju prenosnih raunara i onih koji se dre u ruci.

Veliine kartica za ove sprege su razliite, manje kartice se tipino koriste za proirenje memorije dok vee kartice dozvoljavaju razliite dodatne funkcije.

Primene
U prvo vreme uredjaji PDA su dolazili na trite kao varijacija na temu skupa poznatih primena za organizovanje linih informacija, uz nekoliko ubaenih raunarskih igara. Tradicionalne funkcionalnosti organizatora su sazrele i postale sloenije tokom godina, pa nastavljaju da budu prisutne i danas. Pored nekog oblika softvera za prepoznavanje rukopisa, evo skupa softvera za linu organizaciju podataka koja se moe nai na PDA uredjaju veliine dlana koji radi pomou elektronskog pera: Dnevnik/planer Lista obaveza Telefonski imenik/adresar Belenica Softver za crtanje Finansijski softver Kalkulator Alarmi Svetske vremenske zone

16 Upravljanje datotekama Snimanje glasa Sinhronizacija podataka Povezivanje tampaa

Pored toga, sledee Web primene su postale standardna ponuda. Zahvaljujui skoranjim razvojima u komunikacionoj tehnologiji, ova funkcionalnost je sada mogua putem beinog povezivanja na Internet: Elektronska pota Web pretraiva

Najzad, konstrukcije zasnovane na tastaturi mogu da se pojave sa skraenim verzijama sledeih primena stonih raunara: Procesor teksta Proveravanje tanog pisanja Lini renik Tabelarni prorauni

Eksplozija na tritu PDA uredjaja krajem 1990-ih godina imala je za posledicu pojavu svih vrsta nezavisno razvijenih primena namenjenih kako potroakom tako i zdruenom sektoru. Jedna od najzanimljivijih novih oblasti za razvoj - kako zbog svoje urodjene primenljivosti za mobilnog korisnika tako i zbog toga to je odlian primer spajanja tehnologija - su razliiti sistemi za planiranje i praenje putovanja koji su danas na raspolaganju. Kombinujui snagu i pogodnost PDA uredjaja sa inteligencijom i tanou Globalnog sistema za pozicioniranje (GPS), ovi paketi dozvoljavaju korisnicima da planiraju svoje putovanje, prilagode mape i pravce svojim potrebama i prate svoje napredovanje, bilo da putuju na kopnu, po moru ili u vazdunom prostoru, bez obzira koji transportnim sredstvom. Primena "Planer puta" ("Route Planner") razvijena u britanskoj firmi Palmtop Software i raspoloiva za rad na tri konkurentske platforme operativnih sistema - dobar je primer ta se nudi. Korisnik pokazuje zahtevani put, bilo pokazivanjem i izborom na mapi, bilo unoenjem imena taaka polaska i odredita. Posebna mesta od interesa - ili mesta koje treba da se izbegnu - mogu da se unesu pre nego to se put izrauna. Bilo koja sekcija putne mape moe da se prikae u bilo kojoj razmeri i sa bilo kojim nivoom detaljnosti. Imena lokacija, putevi, legende, lokatori i razmere mogu da se prikau na vie naina. Slino tome, instrukcije za vonju mogu da se prikau u vie formata "prirodnog jezika" i sa razliitim nivoima detalja. Kada se koristi zajedno sa kompatibilnim GPS satelitskim prijemnikom, putnikov poloaj na mapi e biti auriran kako se on kree. "Podeljeni prikaz" dozvoljava da se napredovanje po putu vidi u isto vreme dok se prikazuju instrukcije za vonju.

17

Budue mobilne tehnologije e verovatno imati veliki uticaj na stil ivota, kako na poslu tako i prilikom zabave. Mobilno bankarstvo i kupovina ve sada mogu da se obavljaju preko malog ekrana i, sa oekivanih milijardu korisnika mobilnih telefona da 2003. godine, do tada moe biti isto toliko ljudi koji pretrauju Web preko mobilnog telefona ili PDA uredjaja kao sa stonog raunara - moda ne ba koristei Web pretraivanje opte namene, nego pre za specijalizovane Internet usluge kao to su stanje zaliha, vreme, mape i sportski rezultati.