VODI KROZ PC TEHNOLOGIJU

Ne-INTEL PROCESORI

Prevod sa engleskog: Dr Radomir Jankovi

Poslednjih godina Intel je uivao u poloaju izabranog proizvodjaa PC procesora. Poevi

od vremena uvodjenja njihove linije procesora 486, 1989. godine, Cyrix i njegov dugogodinji drugar u proizvodnji kloniranih Intel-ovih procesora Advance Micro Devices (AMD), postali su glavna pretnja Intel-ovoj prevlasti. Umeanost firme AMD u personalno raunarstvo protee se kroz celu istoriju te industrije, jer su oni snabdevali svaku generaciju PC procesora, od 8088 upotrebljenog u prvom IBM PC raunaru do nove, sedme generacije AMD Athlon procesora. U stvari, opte prihvaen stav da Athlon predstavlja prvu priliku u istoriji arhitekture x86 centralne procesorske jedinice kada je Intel predao tehnoloko vodjstvo suparnikom proizvodjau ipova, nije ba sasvim istinit. Jednu dekadu ranije, AMD-ova centralna procesorska jedinica 386DX-40 nadmaila je Intelov ip 486SX u pogledu brzine, performanse i cene. U ranim 1990-im godinama i AMD i Cyrix su napravili svoje sopstvene verzije 486DX, ali njihovi proizvodi su postali poznatiji sa pojavom klonova 486DX2, od kojih je jedan kopirao 486DX2-66 (koji je Intel uveo 1992. godine), a drugi bio predvidjen za unutranju brzinu od 80 MHz. ip 486DX2-80 bio je zasnovan na sistemskoj magistrali od 40 MHz i, za razliku od Intel-ovih ipova DX2 (koji su radili na 5V), radio je na 3,3V. I AMD i Cyrix su kasnije ponudili mogunost upravljanja napajanjem, poevi sa njihovim procesorima sa udvostruenim generatorima takta, koje je Intel konano sledio sa svojim DX4, uvedenim nekoliko godina kasnije. Mada je Intel zaustavio poboljavanje ipa 486 sa svojim DX4-100, AMD i Cyrix su nastavili to da rade. U 1995. godini, AMD je ponudio ip 5x86 sa uetvorostruenim generatorom takta, 486DX na 33 MHz koji je unutra radio na 133 MHz. AMD je reklamirao ip kao uporediv po performansi sa novim Intel-ovim Pentijumom/75, pa ga je zbog toga firma zvala 5x86-75. Ali, to je bio 486DX u svakom pogledu, ukljuujui tu i dodavanje skrivene memorije prvog nivoa od 16 Kbajta (ugradjene u procesor), koju je Intel uveo sa svojim DX4. Cyrix je pratio ovaj sled dogadjaja sa svojim sopstvenim 5x86, koji je nazvan M1sc, ali taj ip je bio vrlo razliit od AMD-ovog. U stvari, M1sc je ponudio osobine sline Pentijumu, iako je bio projektovan za upotrebu na matinim ploama za 486. Radei na 100 MHz i 120 MHz, ip je ukljuio 64-bitnu internu magistralu, protonu obradu od est stepeni (za razliku od petostepene protone obrade u DX4) i tehnologiju predvidjanja grananja, da bi se poveala brzina izvravanja instrukcija. Vano je, medjutim, zapamtiti da se Cyrix 5x86 pojavio tek poto je Intel uveo Pentijum, tako da su ove osobine bile korisnije u nadgradjivanju 486 nego u pionirskim novim sistemima. U posle-Pentijumsko doba, konstrukcije oba proizvodjaa su naile na razumne nivoe prihvatanja od strane trita, naroito na njegovom segmentu jevtinih, osnovnih PC raunara. Kako se Intel sada usredsredio na svoje projekte Slot 1 i Slot 2, cilj za njegove konkurente je da postignu performansu Intel-ovih novih projekata kako se oni pojave, a da ne moraju da usvoje nove tehnologije procesorske sprege. Kao posledica, ivotni vek faktora forme podnoja 7 je bio znaajno produen, u saradnji Intelovih konkurenata i proizvodjaa matinih ploa i skupova ipova, to je dozvolilo sistemima zasnovanim na Podnoju 7 da ponude napredne osobine kao to je eona magistrala od 100 MHz i podrka za AGP. Sredinom 1999. godine, vidjeni su neki vani razvoji, za koje je bilo verovatno da e imati znaajnog uticaja na poloaj u takmienju na tritu procesora u godinama koje dolaze. U avgustu, Cyrix se konano povukao iz posla sa PC stonim raunarima, kada je National Semiconductor prodao prava na svoje x86 centralne procesorske jedinice proizvodjau skupova i-

3 pova VIA Technologies. Niz visoko integrisanih proizvoda MediaGX je ostao u National Semiconductor - da bude deo nove familije Geode reenja sistema-na-ipu koju je firma razvila za trite uredjaja klijenata. Nekoliko dana kasnije, firma VIA je objavila svoju nameru da kupi IDT-ovu filijalu Centaur Technology, odgovornu za projektovanje i proizvodnju njihovog niza procesora WinChip x86. Nejasno je da li su ovi potezi oznaili nameru VIA da postane znaajan uesnik na tritu centralnih procesorskih jedinica, ili je njihov krajnji cilj bio da se takmie sa firmom National Semiconductor na tritu sistema-na-ipu. Do sada je proizvodjaima skupova ipova nedostajala bilo kakva tehnologija projektovanja x86 da im omogui da se usmere ka jevtinim skupovima ipova koji obuhvataju sve vee nivoe funkcionalnosti na jednom jedinom ipu., Drugi znaajan razvoj je bio AMD-ovo preuzimanje tehnolokog vodjstva od Intel-a, koje se dogodilo sa uvodjenjem njegovog novog procesora Athlon (koji je prvobitno bio nazvan K7). Kada je Intel najavio kanjenja za svoj 0,18-mikronski Pentijum III "Coppermine", u priblino isto vreme kada je AMD uveo svoj novi procesor, bilo je zanimljivo gledati da li e firma iskoristiti ovu do tada nevidjenu priliku da dominira na terenu visokih performansi i kakav e uticaj Athlon imati u njenim uspesima na dui rok.

Cyrix 6x86
Razotkriven u oktobru 1995. godine, 6x86 je bio prvi Pentijum-kompatibilni procesor koji je stigao do trita kao rezultat saradnje sa IBM-ovim sektorom za mikroelektroniku. Prihvatanje 6x86 je u poetku bilo sporo, zato to je Cyrix traio visoku cenu, pogreno mislei da, obzirom da je performansa uporediva sa Pentijumovom, takva treba da bude i cena. Kada je jednom Cyrix popravio svoja gledita i prihvatio poloaj kao jevtine, visokoperformantne alternative Intel-ovoj seriji Pentijuma, ip je ostvario znaajan uticaj na budetskom delu trita. Kako je procesor 6x86 bio u stanju da ima ekvivalentni nivo performanse Pentijumovog ipa uz manje brzine generatora takta, Cyrix je saradjivao sa veim brojem drugih firmi da se razvije alternativa tradicionalnom sistemu vrednovanja brzina genetarora takta. Rezultujue procesorsko vrednovanje performanse, ili P-vrednovanje (P-rating) je standardizovana mera performanse zasnovana na aplikacijama i Cyrix-ovi procesori su tradicionalno radili na manjim brzinama generatora takta nego njihova P-vrednovanja, bez upadljivog degradiranja performanse. Na primer P133 radi na brzini generatora takta od 110 MHz, dok P155 i P166 rade na 120 MHz i 133 MHz respektivno. Via performansa procesora 6x86 bila je posledica poboljanja u arhitekturi ipa, koja su dozvolila 6x86 da pristupi svojoj unutranjoj skrivenoj memoriji i registrima u jednom ciklusu generatora takta (dok Pentijumu tipino trebaju dva ili vie ciklusa za takav pristup). Pored toga, primarna skrivena memorija 6x86 je bila jedinstvena, a ne od dve sekcije od po 8 Kbajta, za instrukcije i za podatke. Ovaj jedinstveni model je bio u stanju da pamti instrukcije i podatke u bilo kom odnosu, dozvoljavajui tako poboljano uspeno dobijanje podataka iz skrivene memorije blizu 90%. Procesor 6x86 zaista ima dosta slinosti sa Pentijumom Pro. To je superskalarni procesor este generacije, sa superprotonom obradom, sposoban da stane u Pentijumovo podnoje P54C (Podnoje 7). On sadri 3,5 miliona tranzistora, u poetku proizvedenih u0,5-mikronskom petoslojnom procesu. On ima jezgro koje radi na 3,3V sa zatitom ulaza/izlaza na 5 V.

4 Osobine 6x86, sline onima kod Pentijuma su: superskalarna arhitektura, 80-bitna jedinica za rad u aritmetici pokretnog zareza, 16 Kbajta primarne skrivene memorije i Reim sistemskog upravljanja (System Management Mode - SMM). Medjutim, postoji i izvestan broj razlika. Procesor 6x86 ima superprotonu obradu, sa sedam umesto sa pet stepeni (prethodno donoenje, dva za dekodovanje, dva za generisanje adrese, za izvravanje i za upis nazad), da bi se informacije kretale bre i da bi se izbegli zastoji u izvrenju. Isto tako, postoji i preimenovanje registara, koje obezbedjuje privremeno smetanje podataka radi njihove trenutne raspoloivosti bez ekanja da centralna procesorska jedinica pristupi skrivenoj memoriji na ipu ili sistemskoj memoriji.

Slika 1: Arhitektura procesora 6x86 Ostale nove osobine ukljuuju otklanjanje zavisnosti podataka, predvidjanje vie grananja, spekulativno okonanje izvrenja "van redosleda". Prisustvo ovih komponenata arhitekture spreava zastoje u protonoj obradi pomou stalnog obezbedjenja rezultata instrukcija: predvidjanja zahteva, izvrenja instrukcija sa visokim stepenom tanosti i dozvoljavanja brim instrukcijama da izadju iz redosleda protone obrade bez ometanja toka programa. Sve to podie performansu procesora 6x86 iznad one od slino taktovanog Pentijuma. Ono to je kljuno za procesor 6x86 je njegova obrada kda. On radi sa kdom na "urodjen nain"; on u potpunosti optimizuje CISC skup instrukcija x86. To se primenjuje i na 16-bitni i na 32-bitni kd. Pentijum to radi, takodje, ali za razliku Pentijum Pro zahteva pretvaranje CISC instrukcija u RISC (ili mikro) operacije pre nego to one udju u protonu obradu. Prema tome, izvrna maina 6x86, za razliku od Pentijuma Pro, ne gubi na performansi kada radi sa 16-bitnim ili 32-bitnim primenama, jer se ne trai pretvaranje kda. Sa druge strane, Pentijum Pro je je poznat po tome to je projektovan kao isto 32-bitni procesor, pa 16-bitne instrukcije mogu izazvati znaajne zastoje dok su u protonoj obradi. Sve ove dodatne osobine arhitekture ine performansu procesora Cyrix 6x86 boljom, uz manju brzinu generatora takta. Poredjen sa Pentijumom na osnovu jednakih brzina generatora takta, 6x86 je efikasniji ip.

5 Medjutim, prvi procesori 6x86 su imali izvesne probleme, posebno sa pregrejavanjem, slabom performansom u pokretnom zarezu i nesaglasnou sa operativnim sistemom Windows NT. To je loe uticalo na uspeh procesora i izazov 6x86 Pentijumu je kratko trajao, a stvarno se zavrio sa uvodjenjem Intel-ovih Pentijum MMX procesora, poetkom 1997. godine.

Cyrix MediaGX
Uvodjenje procesora MediaGX u februaru 1997. godine definisalo je prvu novu PC arhitekturu u dekadi, i zaelo je novu kategoriju na tritu - jevtine "osnovne PC raunare". Rast ovog trita je bio eksplozivan, procesorska tehnologija i inovacija na nivou sistema firme Cyrix bile su kritine komponente. to se vie obrade bilo na samoj centralnoj procesorskoj jedinici PC raunara, to je efikasnija bila i performansa sistema u celini. U tradicionalnim projektima raunara, centralna procesorska jedinica obradjuje podatke na uestanosti ipa, dok magistrala koja pomera te podatke izmedju komponenata raunara radi na samo polovini te brzine, ili ak i manjoj. To znai da prenos podataka ka i od centralne procesorske jedinice uzima vie vremena - i mogunost za "zastoje" podataka raste. Cyrix je eliminsao ovo usko grlo pomou tehnologije MediaGX. Arhitektura MediaGX integrie grafike i audio funkcije, PCI spregu i kontroler memorije u procesorskoj jedinici, eliminiui tako mogue sistemske konflikte i probleme konfiguracija krajnjih korisnika. Ona se sastoji od dva ipa - procesora MediaGX i prateeg ipa MediaGX Cx5510. Procesor koristi sopstveno podnoje koje zahteva posebno konstruisanu matinu plou. MediaGX je procesor kompatibilan sa x86, koji direktno spree PCI magistralu i EDO DRAM memoriju preko namenske 64-bitne magistrale podataka. Cyrix tvrdi da kompresiona tehnika koja se koristi na magistrali podataka odstranjuje potrebu za skrivenom memorijom drugog nivoa. Na centralnoj procesorskoj jedinici postoji skrivena memorija prvog nivoa od 16 Kbajta - istog kapaciteta kao i na standardnom ipu Pentijum.

Slika 2: Arhitektura MediaGX firme Cyrix Grafika se opsluuje pomou namenske protone obrade na samoj centralnoj procesorskoj jedinici, na kojoj se takodje nalazi i kontroler displeja. Nema video memorije, jer je bafer kadra smeten u glavnoj memoriji, bez degradacije performanse pridruene tradicionalnoj arhitektu-

6 ri ujedinjene memorije (Unified Memory Architecture - UMA); umesto toga, koristi se sopstvena tehnologija za kompresiju displeja (Display Compression Technology - DCT) firme Cyrix. Operacije VGA nad podacima se rade u hardveru, ali VGA registrima i kontrolama se upravlja pomou Cyrix-ovog softvera za virtuelnu sistemsku arhitekturu (Virtual System Architecture - VSA). Pratei ip MediaGX sadri audiokontroler i takodje koristi softver VSA da podraava funkcionalnost standardnih industrijskih audio ipova. On takodje obezbedjuje most ka magistrali ISA i IDE i ulazno/izlaznim prikljucima. On povezuje procesor MediaGX preko PCI magistrale na ISA magistralu i spree IDE i ulazno/izlazne prikljuke, a pored toga izvrava i tradicionalne funkcije skupova ipova. Posle njene akvizicije od strane National Semiconductor-a u novembru 1997. godine, nova firma je ponovo potvrdila svoju nameru da se takmii sa Intel-om i da se usredsredi na sputanje cene PC raunara, nastavljajui da razvija svoju MediaGX tehnologiju "PC raunara na ipu". Do leta 1998. godine procesori MediaGX, zasnovani na 0,25-mikronskom proizvodnom procesu, dostigli su brzinu od 233 MHz i 266 MHz, sa jo veim brzinama oekivanim krajem godine.

Cyrix 6x86MX
Cyrix-ov odgovor na Intel-ovu tehnologiju MMX bio je procesor 6x86MX, lansiran sredinom 1997. godine, malo pre nego to je firmu kupio National Semiconductor. Firma se drala formata Podnoja 7 za svoj novi ip, to je bila odluka koja je zadrala niskim trokove za graditelje sistema i krajnje korisnike, produavajui ivot postojeim skupovima ipova i matinim ploama. Arhitektura novog ipa ostaje u sutini ista kao kod njegovog prethodnika, sa dodatkom MMX instrukcija, malo poboljanja jedinice za rad u pokretnom zarezu, veom primarnom ujedinjenom skrivenom memorijom kapaciteta 64 Kbasjta i poboljanom jedinicom za upravljanje memorijom. Njena konstrukcija sa udvojenom protonom obradom je slina onoj kod Pentijuma, ali je jednostavnija i fleksibilnija od Pentijumovog pristupa zasnovanog na RISC skupu instrukcija. Procesor 6x86MX je bio dobro prihvaen na tritu, sa 6x86MX/PR233 (koji je radio na brzini generatora takta od 187 MHz) koji se dokazao kao bri od Pentijuma II i K6 na 233 MHz. MX je isto tako bio prvi vodei procesor koji je mogao da radi na spoljnoj magistrali od 75 MHz, to obezbedjuje oigledne prednosti u pogledu propusnog opsega i podie optu performansu sistema. Sa druge strane, slino prethodnim Cyrix-ovim procesorima, performansa 6x86MX u radu sa pokretnim zarezom je bila znaajno slabija od one kod konkurencije, to je loe delovalo na performansu za trodimenzionalnu grafiku.

Cyrix MII
M II je dalji razvoj procesora 6x86MX koji radi na viim uestanostima. Do leta 1998. godine, 0,25-mikronski procesori MII-300 i MII-333 su proizvodjeni u novoj fabrici National Semiconductor u Mejnu; firma je tvrdila da ve poseduje mogunosti daljeg smanjivanja svog 0,25-mikronskog procesa da bi proizvodila 0,22-mikronske geometrijske oblike, na svom putu ka postavljenom cilju - postizanju 0,18-mikronskog procesa u 1999. godini.

AMD K6
Mnogo godina firma Advanced Micro Devices (AMD), kao i Cyrix, proizvodila je centralne procesorske jedinice 286, 386 i 486, koje su bile direktno izvedene iz Intel-ovih konstrukcija. Procesor K5 bio je njihov prvi nezavisno napravljeni x86 procesor, i jedan od onih u koje je AMD polagao velike nade. Dogodilo se, medjutim, da je on postigao samo ogranien uspeh, to je vie rezultat promaene prilike nego bilo kog posebnog problema u vezi sa procesorom. Medjutim, kupovina takmaca iz Kalifornije u prolee 1996. godine izgleda da je omoguila AMD-u da se bolje pripremi za svoj sledei napad na Intel-a. Procesor K6 je poeo svoj ivot kao Nx686 i bio je preimenovan posle kupovine firme NextGen. Serija K6 procesora kompatibilnih sa MMX je uvedena sredinom 1997. godine, nekoliko nedelja pre Cyrix-ovog 6x86MX, i odmah je naila na odobravanje. Proizveden u 0,35-mikronskom pet-metal-slojnom procesu, K6 je gotovo 20% manji od Pentijuma Pro, a ipak sadri 3,3 miliona tranzistora vie (8,8 prema 5,5 miliona). Veina tih dodatnih tranzistora je u skrivenoj memoriji prvog nivoa na ipu, kapaciteta 64 Kbajta, koja se sastoji od 32 Kbajta kea za instrukcije i 32 Kbajta kea sa udvojenim pristupom za vraanje rezultata. To je etiri puta vie nego kod Pentijuma Pro i dva puta vie nego kod Pentijuma MMX i Pentijuma II. Procesor K6 podrava Intel-ovu tehnologiju MMX, ukljuujui 57 novih instrukcija projektovanih da pojaaju i ubrzaju softver za multimediju. Kao i Pentijum Pro, K6 u velikoj meri duguje konstrukcijama klasinih raunara sa ogranienim skupom instrukcija (RISC). Upotrebom AMD-ove superskalarne mikroarhitekture RISC86, ip dekoduje svaku instrukciju x86 u niz jednostavnijih operacija koje mogu da se obradjuju na tipinim RISC principima - kao to je izvravanje izvan redosleda, preimenovanje registara, predvidjanje grananja, prosledjivanje podataka unapred i spekulativno izvravanje. Procesor K6 je bio uveden u verzijama od 166 MHz, 200 MHz i 233 MHz. Njegov nivo performanse je vrlo slian odgovarajue taktovanom Pentijumu Pro sa maksimalnom skrivenom memorijom drugog nivoa od 512 Kbajta. Zajedniko mu je sa Ciryx-ovim ipom MX, mada u neto manjoj meri, da mu je performansa prilikom rada u pokretnom zarezu relativno slabija u odnosu na Intel-ove procesore Pentijum Pro i Pentijum II. Medjutim, prodor ovog procesora na trite krajem 1997. i poetkom 1998. godine, bio je ometen problemima koje je AMD imao u prelasku njegovog novog 0,25-mikronskog proizvodnog procesa iz razvojnih laboratorija u proizvodni pogon. Kao to je prouzrokovalo nedostatak delova za 200 MHz i 233 MHz, ovo je takodje imalo uticaja na kanjenje ipa na 266 MHz i odustajanje od ipa za 300 MHz.

Super7
Kada je Intel sredinom 1998. godine prestao da pravi svoj procesor MMX, on je ustvari u potpunosti prepustio polje Podnoja 7 svojim konkurentima, prvenstveno AMD-u i Cyrix-u. I dok su njihove najnovije ideje zahtevale saradnju sa proizvodjaima matinih ploa i skupova ipova da bi dostigle svoje pune mogunosti, obe firme su imale ambiciozne planove da produe ivot "nasledjenom" faktoru forme.

8 Odluka AMD da usaglasi vlasniku Intel-ovu arhitekturu Slot 1 sa ploama Podnoja 7 je dobro ilustrovana njihovim 0,25-mikronskim procesorom K6-2, uvedenim krajem maja 1998. godine, koji je obeleio znaajan razvoj arhitekture. AMD to zove inicijativom platforme "Super 7", i njihov cilj je da odre platformu u ivotu u 1999. i 2000. godini. Razvijena od strane AMD i kljunih industrijskih partnera, platforma Super 7 daje novu snagu Podnoju 7 dodajui podrku za sprege magistrala na 100 MHz i 95 MHz i za specifikaciju ubrzanog grafikog porta (AGP), kao i isporuivanjem drugih najnovijih karakteristika, ukljuujui SDRAM na 100 MHz, USB, Ultra DMA i ACPI. Najnovija pojaanja familije procesora AMD-K6 ukljuuju podrku za pozadinsku skrivenu memoriju drugog nivoa koja radi punom brzinom i opcionu eonu skrivenu memoriju treeg nivoa.

AMD K6-2
Procesor AMD K6-2 koji sadri 9,3 miliona tranzistora, proizveden je pomou AMD-ove tehnologije 0,25-mikronskog pet-metal-slojnog procesa, upotrebom lokalnih medjusobnih veza i plitke izolacije kanala, u AMD-ovoj fabrici poluprovodnikih ploica Fab 25 u Ostinu, u Teksasu. Procesor AMD K6-2 je pakovan u 321-pinskoj keramikoj matrici pinova (ceramic pin grid array - CPGA), kompatibilnoj sa platformom Super 7 na 100 MHz.

Slika 3: Arhitektura procesora AMD K6-2

9 Procesor K6-2 obuhvata inovativnu i efikasnu mikroarhitekturu RISC86, veliku skrivenu memoriju prvog nivoa kapaciteta 64 Kbajta (ke sa dvostrukim pristupom od 32 Kbajta za podatke i ke od 32 Kbajta za instrukcije sa dodatnih 20 Kbajta kea za prethodno dekodovanje) i poboljanu jedinicu za rad u pokretnom zarezu. Brzina rada MMX jedinice je takodje poboljana, imajui u vidu kritike upuene procesoru K6. U vreme njegovog uvodjenja sredinom 1998. godine, ulazni nivo verzije centralne procesorske jedinice bio je procenjen na 300 MHz, dok je do poetka 1999. godine najbri raspoloivi procesor radio na 450 MHz. Sposobnosti rada procesora K6-2 sa trodimenzionalnom grafikom predstavljaju drugi glavni proboj. One su ostvarene u tehnologiji 3Dnow! firme AMD, koja obuhvata novi skup od 21 instrukcije namenjenih da pojaaju standardne instrukcije MMX, ve ukljuene u arhitekturu K6, dramatino ubrzavajui vrstu operacija zahtevanih u trodimenzionalnim primenama.

3DNow!
Sa uvodjenjem procesora K6-2, u maju 1998. godine, AMD je pretekao napredak Intel-a, ija slina tehnologija Katmai nije bila spremna za objavljivanje dok ne prodje jo jedna godina, odnosno do prve polovine 1999. godine. Do kraja marta 1999. godine baza instaliranih PC raunara pojaanih tehnologijom 3Dnow! bila je procenjena da je dostigla 14 miliona sistema irom sveta. Poboljanjem mogunosti procesora da izvrava proraune u pokretnom zarezu, tehnologija 3Dnow! zatvara rastui procep u performansi izmedju procesora i grafikog akceleratora - i eliminie usko grlo na poetku grafike protone obrade. To kri put za dramatino poboljane performanse u oblastima trodimenzionalne grafike i multimedija. Grafika protona obrada se moe posmatrati kao da se sastoji od etiri stepena (Slika 4):

Slika 4: Grafika protona obrada Fizika: centralna procesorska jedinica izvodi intenzivne fizike proraune u pokretnom zarezu, da bi stvorila simulacije realnog sveta i objekata u njemu. Geometrija: Zatim, centralna procesorska jedinica transformie matematike predstave objekata u trodimenzionalne predstave, koristei intenzivnu trodimenzionalnu geometriju u pokretnom zarezu.

10

Postavljanje: Centralna procesorska jedinica pokree proces stvaranja perspektive koja se trai za trodimenzionalni pogled, a grafiki akcelerator ga zavrava. Prikaz: Najzad, grafiki akcelerator primenjuje realistine teksture na raunarski stvorene objekte, koristei za svaki element slike proraune boje, senke i poloaja.

Svaka instrukcija 3Dnow! radi sa dva operanda u pokretnom zarezu, a mikroarhitektura K6-2 dozvoljava da se izvravaju dve instrukcije 3Dnow! po ciklusu generatora takta, to daje ukupno etiri operacije u pokretnom zarezu po ciklusu. Jedinice procesora K6-2 za multimediju kombinuju postojee instrukcije MMX, koje ubrzavaju celobrojno-intenzivne operacije, sa novim 3Dnow! instrukcijama, i oba tipa mogu da se izvravaju istovremeno. Naravno, sa grafikim karticama koje ubrzavaju 3D u harveru, veliki deo trodimenzionalnog prikaza je ve bio uradjen van centralne procesorske jedinice. Medjutim, kod mnogo 3D hardverskih reenja, jo uvek ostaje dosta intenzivnog rada u pokretnom zarezu u "prednjim" stepenima trodimenzionalne grafike protone obrade - uglavnom u vezi sa generisanjem scene i geometrijom, ali takodje i sa postavljanjem trougla. Intel-ova arhitektura P6, kako je upotrebljena u Pentijumu II i Celeronu, uvek je bila posebno jaka u ovoj oblasti, ostavljajui AMD, Cyrix i IBM iza sebe. Nova instrukcija 3Dnow! ispravlja ravnoteu sa operacijama u pokretnom zarezu tipa jedna-instrukcija-vie-podataka (Single Instruction Multiple Data -SIMD) da bi pojaala postavljanje trodimenzionalne geometrije i MPEG dekodovanje. irok spektar tipova primena se kandiduje da koristi 3Dnow! tehnologiju, koja je takodje licencirana i za upotrebu u uskoro dolazeim procesorima firmi Cyrix i IDT/Centaur. Kako za raunarske igre, tako i za WEB lokacije sa jezikom za modelovanje virtuelne stvarnosti (Virtual Reality Modelling Language - VRLM), projektovanje pomou raunara (CAD), prepoznavanje govora i softversko dekodovanje digitalnog video diska. Performansa je dalje pojaana upotrebom Microsoft-ovog DirectX 6.0, uvedenog u leto 1998. godine, koji ukljuuje rutine za prepoznavanje i najvei dobitak iz novog skupa instrukcija. Budue verzije OpenGL API e takodje biti optimizovane za 3Dnow!

AMD K6-III
U februaru 1999. godine AMD je najavio da je zapoeo sa obimnim isporukama procesora AMD K6-III na 400 MHz i da je ponudio uzorke verzije na 450 MHz proizvodjaima originalne opreme. Kljuna osobina novog procesora bila je njegova inovativna konstrukcija "skrivene memorije u tri nivoa". Tradicionalno, PC procesori su se pouzdavali u dva nivoa skrivene memorije: Skrivena memorija prvog nivoa (L1), koja se obino nalazi unutar silikonskog ipa, i Skrivena memorija drugog nivoa (L2), koja moe da bude spolja na matinoj ploi ili u modulu slota, ili unutra u obliku pozadinske skrivene memorije drugog nivoa "na ipu".

Praktino pravilo u projektovanju podsistema skrivene memorije je da to je ona vea i bra, to je bolja performansa (jezgro centralne procesorske jedinice moe bre da pristupi instrukcijama i podacima). Prepoznavajui koristi od velike i brze konstrukcije skrivene memorije koje mogu imati dananje zahtevne primene PC raunara, AMD-ova "skrivena memorija u tri ni-

11 voa" uvodi vei broj inovacija arhitekture u projektovanju skrivenih memorija, koje su uvedene da bi se poboljala performansa PC raunara zasnovanih na platformi Super 7: Interna skrivena memorija drugog nivoa sa odloenim auriranjem operativne memorije od 256 Kbajta, koja radi punom brzinom procesora AMD-K6-III i komplementira skrivenu memoriju prvog nivoa od 64 Kbajta koja je standard u svim procesorima iz familije AMD-K6; Viepristupna konstrukcija unutranje skrivene memorije, koja omoguava istovremena 64-bitna itanja i upisivanja u skrivene memorije i prvog i drugog nivoa; etvorostruka asocijativna konstrukcija skrivene memorije drugog nivoa koja omoguava optimalno upravljanje podacima i efikasnost; eona magistrala na 100 MHz ka spoljanjoj skrivenoj memoriji na matinoj ploi Super 7, skalabilnoj od 512 Kbajta do 2048 Kbajta.

Viepristupna konstrukcija unutranje skrivene memorije procesora AMD-K6-III omoguava da i skrivena memorija prvog nivoa od 64 Kbajta i skrivena memorija drugog nivoa od 256 Kbajta izvode istovremene 64-bitne operacije itanja i upisivanja u jednom ciklusu generatora takta. Ova osobina posedovanja vie portova dozvoljava da se podaci obradjuju bre i efikasnije nego kod uobiajenih konstrukcija. Pored ove viepristupne konstrukcije skrivene memorije, jezgro procesora AMD-K6-III moe da pristupi skrivenim memorijama i prvog i drugog nivoa istovremeno, to jo poveava optu propusnu mo centralne procesorske jedinice. AMD tvrdi da sa potpuno konfigurisanom skrivenom memorijom treeg nivoa, K6-III ima 435% veu skrivenu memoriju od Pentijuma III i, zahvaljujui tome, znaajnu prednost u performansi.

AMD Athlon
Uvodjenje procesora Athlon, u leto 1999. godine, predstavljalo je najuspeniji potez za firmu AMD. To im je dozvolilo ne samo da se hvale time to su proizveli prvi procesor sedme generacije - ima dovoljno radikalnih razlika u arhitekturi jezgra Athlon-a i onih od Pentijuma II/III i K6-III da bi se zasluio naziv procesora sledee generacije - nego je takodje znailo i da su oni istovremeno preoteli tehnoloko vodjstvo od monog Intel-a. Re Athlon je izvedena iz starogrkog jezika, gde to moe da znai "trofej" ili "od igara", a Athlon je procesor koji AMD vidi kao mogunost da postane zaista takmiarski prisutan i u korporativnom sektoru, dok je ve tradicionalno imao jaku performansu na tritima potroaa i trodimenzionalnih raunarskih igara. Sa veliinom procesorskog ipa od 102 mm2 i priblino 22 miliona tranzistora, najvaniji elementi procesora Athlon su: Viestruki dekoderi: Tri potpuna dekodera x86 instrukcija, koji ih prevode u makro-operacije fiksne duine, radi vee propustljivosti instrukcija i poveane snage obrade. Umesto izvravanja x86 instrukcija, koje imaju duine u rasponu od 1 do 15 bajta, procesor Athlon izvrava makro-operacije fiksne duine, istovremeno zadravajui efikasnost kodovanja instrukcija iz x86 programa.

12 Jedinica za upravljanje instrukcijama: Kada se makro-operacije jednom dekoduju, do tri makro-operacije po ciklusu se upuuju u jedinicu za upravljanje instrukcijama (instruction control unit - ICU). ICU je 72-ulazni bafer za preuredjivanje makro-operacija (ROB) koji upravlja izvrenjem i povlaenjem svih makro-operacija, vri preimenovanje registara za operande i kontrolie bilo koji uslov izuzetka i operacije povlaenja instrukcija. ICU alje makro-operacije ka viestrukim planerima za izvrnu jedinicu procesora. Izvrna protona obrada: Procesor Athlon sadri 18-ulazni planer za celobrojno/adresno generisanje makro-operacije i 36-ulazni planer za jedinicu pokretnog zareza/multimediju. Ovi planeri izdaju makro-operacije za devet nezavisnih izvrnih protonih obrada - tri za celobrojne proraune, tri za proraune adresa i tri za izvrenje MMX, 3DNow! i x87 instrukcija.

Slika 5: Arhitektura procesora Athlon Superskalarna jedinica za rad u pokretnom zarezu (FPU): Prethodne centralne procesorske jedinice firme AMD su, u poredjenju sa onima iz firme Intel, imale slabe performanse za rad u pokretnom zarezu. Na tu raniju slabost se vie nego adekvatno obratila panja u procesoru Athlon, koji ima trostruku superskalarnu mainu, zasnovanu na tri izvrne jedinice sa protonom obradom van redosleda (FMUL, FADD, i FSTORE). Termin "superskalarna" se odnosi na sposobnost centralne procesorske jedinice da izvrava vie od jedne instrukcije po ciklusu generatora takta, i dok su takvi procesori ve postojali izvesno vreme do sada, Athlon predstavlja prvi primer upotrebe takve tehnologije na podsistem za rad u pokretnom zarezu. Karakteristika superskalarne performanse je donekle ispod protone obradi - procesa guranja podataka i instrukcija u virtuelni tok da bi razni segmenti tog toka mogli da obradjuju operacije istovremeno. Sve u svemu, Athlon moe da isporui do etiri 32-bitna rezultata jednostruke tanosti u pokretnom zarezu po ciklusu generatora takta, to kao rezultat daje performansu od 2,4 Gflopa na 600 MHz.

13

Predvidjanje grananja: Procesor AMD Athlon nudi promiljenu logiku za dinamiko predvidjanje grananja, radi minimiziranja ili eliminisanja kanjenja koja su posledica instrukcija grananja (skokova, poziva, povratka), estih u softveru x86. Sistemska magistrala: Sistemska magistrala procesora Athlon je prva takva magistrala na 200 MHz za platforme x86. Zasnovana na protokolu magistrale Alpha EV6 firme Digital, eona magistrala (frontside bus - FSB) je potencijalno skalabilna do 400 MHz i vie od toga i, za razliku od simetrine multiprocesne obrade sa deljenom magistralom kod Pentijuma III, koristi arhitekturu taka-na-taku da bi obezbedila vei propusni opseg za jednoprocesorske i vieprocesorske platforme x86. Arhitektura skrivene memorije: Arhitektura skrivene memorije porocesora Athlon je znaajan skok napred u odnosu na konvencionalne centralne procesorske jedinice este generacije. Ukupna skrivena memorija prvog nivoa je 128 Kbajta - etiri puta vie od one kod Pentijuma III - a brzi 64-bitni kontroler pozadinske skrivene memorije podrava kapacitete izmedju 512 Kbajta i ogromnih 8 Mbajta. Poboljan 3DNow!: Kao odgovor na SIMD proirenja u intel-ovom Pentijumu III, nadgradjena je implementacija 3Dnow! u procesoru Athlon, dodavanjem 24 nove instrukcije na poetnu 21 instrukciju 3Dnow! - 19 da poboljaju MMX celobrojne matematike proraune i kretanje podataka za Internet primene i 5 DSP proirenja za softverski modem, softverski ADSL, Dolby Digital i MP3 primene.

Athlon koristi AMD-ovu kosntrukciju modula Slot A, koja je mehaniki kompatibilna sa matinim ploama Slot 1, ali upotrebljava razliitu elektrinu spregu - to znai da centralna procesorska jedinica Athlon nee raditi sa matinim ploama Slot 1. Slot A je projektovan da se elektriki povee na sistemsku magistralu na 200 MHz zasnovanu na protokolu magistrale Alpha EV6, dajui tako znaajnu prednost u performansi u odnosu na infrastrukturu Slot 1. Isto kao to je obezbedila svoj sopstveni optimizovani skup ipova - AMD-750 - firma radi i sa vodeim treim proizvodjaima skupova ipova da im pomogne u isporuivanju njihovih vlastitih reenja optimizovanih za procesor Athlon. Procesor Athlon je u poetku bio raspoloiv u stepenima brzine od 650, 600, 550 i 500 MHz, proizveden upotrebom AMD-ove 0,25-mikronske tehnologije. Do kraja 1999. godine, AMD je dalje poveao brzine, a njegov model na 750 MHz je bio prvi procesor napravljen upotrebom AMD-ove aluminijumske 0,18-mikronske est-metal-slojne proizvodne tehnologije. Pitanje za diskusiju je da li je to bila najbra centralna procesorska jedinica x86 proteklog milenijuma, jer je Intel odmah odgovorio objavljivanjem Pentijuma III na 800 MHz. Medjutim, AMD je ponovo preuzeo vodjstvo u brzini poetkom 2000. godine, sa objavljivanjem verzija na 800 MHz i 850 MHz, a uspeo je da potue Intel-a na eljenoj granici od 1 GHz, za nekoliko dana koju nedelju kasnije. AMD Athlon procesori koji imaju tehnologiju medjupovezivanja bakrom su predvidjeni da budu raspoloivi sredinom 2000. godine.

Skup ipova AMD-750

Skup ipova AMD-750 se satsoji od dva fizika uredjaja: AMD-751 sistemskog kontrolera i AMD-756 kontrolera periferijske magistrale.

14 Klune osobine AMD751 sistemskog kontrolera su: Podrka za spregu na AMD Athlon sistemsku magistralu, prvu sistemsku magistralu na 200 MHz za platforme x86; Logika arhitektura sistema optimizovana za AMD Athlon procesor sedme generacije; Sprega za magistralu PCI 2.2, sa podrkom za 6 PCI mastera; Podrka za kapacitete do 768 Mbajta PC100 SDRAM DIMM memorije; Saglasan sa AGP 2.0 specifikacijama za reime 1x i 2x AGP; Optimizovan da isporui veu sistemsku performansu procesora AMD Athlon. Slika 6: Skup ipova AMD-750

Klune osobina AMD-756 kontrolera periferijske magistrale su: Poboljani reim mastera IDE kontrolera sa podrkom za Ultra DMA-33/66; Podrka za Plug-and-Play, ACPI 1.0 i APM 1.2 standarde upravljanja energijom; Most PCI na ISA koji podlee PC97 i integrisan kontroler ISA magistrale; Integrisan USB kontroler saglasan sa OHCI, sa voritem i etiri porta; Podrka za nasledjene kontrolere mia/tastature.

Thunderbird
Sredinom 2000. godine, AMD je predstavio pojaanu verziju procesora Athlon, pod nazivom "Thunderbird". Originalna skrivena memorija drugog nivoa od 512 Kbajta, zamenjena je ovde sa 256 Kbajta skrivene memorije na samom ipu koja radi punom brzinom procesora. Pored toga to je pojaalo performansu, premetanje skrivene memorije na ip dozvolilo je takodje AMD-u da prati Intel-ovo vodjstvo u kretanju sa procesora zasnovanih na slotu ka faktoru forme podnoja - u sluaju AMD, 462-pinskog formata, koje je nazvano Podnoje A. Podravajui memoriju PC133, pojaani procesor Athlon je na poetku bio raspoloiv u est brzina, od 750 MHz do 1 GHz, kako u slotu A (dodue dostupan samo proizvodjaima originalne opreme), tako i u novom pakovanju za Podnoje A. Verzije na 1,1 GHz i 1,2 GHz ipa bile su uvedene kasnije tokom 2000. godine i bile su raspoloive samo u faktoru forme Podnoje A.

15

Duron
Posle premetanja AMD-ovog K6-III procesora zasnovanog na Podnoju 7 u podruje za iskljuivu upotrebu u mobilnim PC raunarima, u drugoj polovini 1999. godine, Intelov niz procesora Celeron je uivao dominantan poloaj na segmentu trita niih cena. Sredinom 2000. godine, AMD je pokuao da preokrene takav trend objavljivanjem svog modela Duron nove familije procesora namenjene tedljivijem poslovanju i kunim korisnicima. Duron je zasnovan na svom monijem sabratu, procesoru Athlon, a dobio je ime izvedeno iz latinskog jezika - od "durare" i "on" to znai "trajati" i "jedinka". On ima 128 Kbajta/64 Kbajta skrivenih memorija prvog/drugog nivoa - obe na samom ipu, eonu magistralu na 200 MHz i poboljanu 3Dnow! tehnologiju. Skrivena memorija drugog nivoa od 64 Kbajta se poredi sa 256 Kbajta kod procesora Athlon i 128 Kbajta kod rivala Celeron. AMD veruje da mu je to dovoljno da obezbedi prihvatljivu performansu na svom ciljnom tritu, dok pokazuje prednosti u ceni u odnosu na svog Intel-ovog rivala. Proizvedene pomou AMD-ove 18-mikronske tehnologije, prve centralne procesorske jedinice Duron bile su raspoloive na brzinama od 600 MHz, 650 MHz i 700 MHz. Potvrdjujui naputanje faktora forme zasnovanog na slotu, Duron je sada raspoloiv samo u AMD-ovom novom pakovanju 462-pinskog Podnoja A.

LDT
"Munjeviti transport podataka" firme AMD (Lightning Data Transport - LDT) je interna medjusobna veza ip-na-ip koja obezbedjuje mnogo vei propusni opseg za ulaz/izlaz i funkcije koprocesora i vieprocesne obrade. LDT podrava jednosmerne veze tipa taka-na-taku u svakom pravcu, a sposoban je da dostigne propusni opseg do 6,4 Gbajta u sekundi. Propusna mo je, u stvari, promenljiva i dogovorena je prilikom inicijalizacije. LDT obezbedjuje poveanje propusnog opsega od vie od 20 puta, poredjeno sa sadanjim medjusobnim vezama sistema koji su sposobni da rade brzinama do 266 Mbajta u sekundi.

Slika 7: LDT veza ipova firme AMD

Vrsta topologije kojoj LDT olakava rad prikazana je na slici 7. Dozvoljena je upotreba ipova "Severni most" - svaki sa vie centralnih procesorskih jedinica Athlon prikljuenih preko standardne magistrale EV6 - da medjusobno komuniciraju svaki sa svakim preko zajednike magistrale visoke performanse. ipovi "Severni most" mogu da se poveu preko "Junog mosta" ili drugih sprenih kontrolera koristei istu magistralu LDT.

16 LDT moe da se posmatra kao da komplementira spolja vidljive standardne magistrale kao PCI ili Serijski ulaz/izlaz, obezbedjujui vrlo brzu vezu obema. Njegova poveana performansa ulaza/izlaza i propusni opseg e poboljati ukupnu performansu sistema servera, radnih stanica i linih raunara zasnovanih na procesoru Athlon. Oekuje se da e dvosmerni ip koji sadri LDT stii na trite u drugoj polovini 2000. godine.

Hammer
Moda ohrabren tehnolokim vodjstvom u oblasti PC procesora, koje je dostigao uvodjenjem svog procesora sedme generacije Athlon, AMD je objavio sopstvenu viziju puta ka podrci 64-bitnom kdu i adresiranju memorije u oktobru 1999. godine - i on je bio razliit od Intelove arhitekture IA-64. Dok je IA-64 potpuno nova arhitektura, AMD je izabrao da proiri postojeu arhitekturu x86 da bi ukljuio 64-bitno raunanje, usvajajui pristup koji e obezbediti da korisnici lako nastave da upotrebljavaju svoje postojee 32-bitne primene, a da 64-bitne primene koriste prema potrebi. U osnovi, AMD-ova konstrukcija x86-64 - prvobitno poznata pod imenom "Sledgehammer" a zatim nazvana "Hammer" kada je objavljena potpuna specifikacija arhitekture sredinom 2000. godine - proiruje x86 da bi ukljuila 64-bitni reim koji ima i 64-bitni adresni prostor i 64-bitne podatke - tako da budui 64-bitni procesori mogu da detektuju koji reim je potreban i da shodno tome vre raunanja. Skup instrukcija e biti proiren, ili uvedene operacije kao to je prethodno donoenje instrukcija i podataka, a jedine vee promene arhitekture oekuju se u jedinici za rad u pokretnom zarezu x87. AMD tvrdi da njegov konzervativniji prelaz na 64-bitno raunarstvo ima niz prednosti u odnosu na Intel-ov put razvoja, od okjih su najvanije: potpuno prirodna podrka i za 64-bitne i za 32-bitne primene; manja potronja napajanja i zbog toga vie uestanosti; mogunost proizvodnje viestrukih procesora x86-64 na jednom ipu: nema oslanjanja na sloenu tehnologiju novih prevodilaca; manja cena.

U jesen 2000. godine, AMD je uveo svoj simulator "SimNow!" - primenu posebno projektovanu da prui prodavcima BIOS-a, konstruktorima alata, proizvodjaima operativnih sistema i dobavljaima primena mogunost da procene njihov softver zasnovan na tehnologiji x86-64, pre uvodjenja procesora Hammer - potvrdjujui istovremeno da e se ti procesori pojaviti krajem 2001. godine.