Ideje jednakosti u tekstovima graanskih deklaracija XVIII veka

Sve velike drustvene revolucije poslednjih vekova od amerike i francuske do ruske, kineske, jugoslovenske i kubanske, imale su na svojim zastavama ispisane parole jednakosti i slobode. Ove velike ideje stare su preko dva milenijuma. Najpre se javljaju u veoma maglovitom obliku sa gotovo nikakvim znacajem za drutvo, pa zatim drugi veliki koraci ka savrenstvu jednakosti i slobode, kao to su religijske slobode i tolerantnost prema drugim religijama, odnosno jednakost u religijskim pravima. U svetovnom obliku prve ideje o jednakosti javljaju se ve kod prvih antikih filozofa u tvrdnjama da svi ljudi imaju prirodne obdarenosti bez obzira bili oni robovi ili ne, pa sve do prave doktrine u epohi prosvetiteljstva gde se tvrdi da su pojedinci obdareni skupom unutranjih kvaliteta i Bogom datih prava koje je Don Lok definisao kao ivot, sloboda i svojina. Mnogi elementi kritike autoritarnog drutva bili su ve dugo prisutni, ali se ideja o univerzalnoj jednakosti i slobodi konkretno ostvaruje tek sa graanskim revolucijama u Americi i Francuskoj. Prava jednakost i sloboda bie u drustvenom ivotu potpuno ostvarena tek kad se stvore uslovi da se svaki pojedinac prema svojim sposobnostima i potrebama ostvari kao autonomno bie, - kae se, do due indirektno, u deklaracijama koje su oznaile potpuni slom dugo umirueg feudalizma. Principi uspostavljeni u deklaracijama su ustavne vrednosti i mogu se koristiti za pobijanje zakonskih propisa i vladinih aktivnosti. I amerika Deklaracija Nezavisnosti tei da bude univerzalnog karaktera. Tu se daje niz osnovnih prava koje se propisuju svim ljudima bez izuzetka, u koje ne zadire drzava, pa se tako navodi kao osnovna misao Tomasa Defersona da su svi ljudi stvoreni jednaki i da su obdareni od strane njihovog Tvorca odreenim neotuivim pravima, meu kojima su pravo na ivot, slobodu i tenju za sreom. Da bi ta prava ostvarili, ljudi stvaraju dravu i organizuju pravednu vlast. Ako je ta vlast tetna, oni mogu da je zamene, ukinu i ustanove novu dravu. Pored toga to je Lokova svojina ovde zamenjena tenjom za sreu, Deklaracija oslikava dominantno Lokov uticaj, pa tako Lok kae Poto su ljudi po prirodi svi slobodni, jednaki i nezavisni, niko ne moe da bude lien svoje imovine i potinjen politikoj vlasti bez svoje vlastite saglasnosti, i takoe kae niko ne treba da nanosi zlo tuem ivotu, zdravlju, slobod.Jer su svi ljudi delo jednog svemogueg beskrajno

mudrog Tvorca, oni su svojina onoga ije su delo, stvoreni da traju dok postoji njegova a ne neija druga volja. Nije udno to ovu doktrinu narodnog suvereniteta i jednakih mogunosti sreemo ve 26.avgusta 1789. u Povelji o ljudskim i gradjanskim pravima Nacionalne skuptine Francuske, 13 godina nakon amerike Deklaracije, jer je revolucija prirodnopravne svesti pokrenuta jo u Slavnoj revoluciji 1688.godine, odnosno engleskim Zakonom o pravima 1689.godine. Kao osnovni dokument Francuske revolucije, on takoe odreuje pojedinana prava, Ova prava su sloboda, privatna svojina, sigurnost i otpor ugnjetavanju , i postavlja ograde samovolji i odredjuje ko je vrhovna vlast, poreklo suvereniteta poiva u naciji. Nijedno telo, niti individua ne moze koristiti vlast koja potice od njih samih. Nita manje, od prvobitne Deklaracije SAD, se ne razlikuju i lanovi koji se odnose na jednakost pred zakonom, poput Zakon je izraz opte voje. Svi imaju pravo da uestvuju u njegovom donoenju. On mora biti jednak za sve. Poto su svi gradjani jednaki pred njim, podjednako su im dostupna, prema njihovim sposobnostima, sva dostojanstva, mesta i javne slube. Kao jedinstvena osnova potovanja naela jednakosti, kako u pravima tako i pred zakonom, u Povelji, zahteva se prisustvo oruanih snaga, radi dobrostanja svih uz participaciju svih. U dokumentu se jasno moe uoiti da su njegovi kreatori bili svesni da jednakost mora biti osnova same jednakosti, odnosno svi moraju jednako prema svojim mogunostima da uestvuju u izdravanju javne sile. I Deklaracija SAD, koja reklo bi se prema ovome sluzi za ugled slobodoumnim Francuzima, naglasava niz lanova o ravnopravnosti pred zakonom i potovanju miljenja oveanstva nasuprot povredama i tiranskim uzurpacijama. Neophodna saglasnost zakonima, najkorisnija i najneophodnija za opte dobro, istie se kao kritika engleskom kralju Dordu treem za njegovo vladanje prema kolonijama i nemanje drugog reenja ve ostvarenje potpune autonomije, iz razloga nametanja poreza, ne legitinnog sudstva i ugnjetavanja. Gradjanske revolucuje su imale veoma ambiciozan program. Ostvarile su niz sloboda koje su pojedincu garantovale pravo miljenja, samoizraavanja i td. Deklaracija prava oveka i gradjanina iz Ustava iz 1793. iako veoma implicitna Povelji iz 1789. ona kao novinu afirmie i kodifikuje jednakost u prilikama. Sutina principa jednakosti u prilikama jeste ukidanje raslojavanja na osnovu razliotih drutvenih uloga. U svim dotanjim drustvima, uloga manuelnog radnika pogotovo ako je to bila ena ili pripadnik razne nacionalne ili religiozne manjine, vodila je samo u dno drustvene hijerarhije. Uloga vojnog vodje, upravljaa, funkcionera u dravnom i partijskom aparatu davala je ekonomske privilegije, politicku mo i najvei drustveni status. Nijedna vrsta rada, zemljoradnje ili trgovine ne sme biti zabranjena 2

gradjanima , uivanje prava na svojinu pripada svakom grdjaninu, kao i pravo da raspolae svojim dobrima, prihodima i plodovima svoga rada i vestine. Ovim je pokazano da se ukida nesloboda koja je rezultat ograniavajueg dejstva spoljnih inilaca, koji smanjuju podruje mogunosti uokviru koga se moe birati i delovati. Naglasava se ostvarenje vrlo razliitih individualnih potencijalnih sposobnosti spojivo sa uslovima ivota istim za sve. Da bi ovek bio istinski slobodan ne samo ka drustveni subjekt, ve i kao odreena linost, pojedinac, on treba da izgradi svoj identitet i da utvrdi sta je to u njemu sto on treba da prihvati i rezvija. U pitanju je dakle obezbeenje povoljnih drustvenih uslova za moguu samorealizaciju, odnosno u pitanju je dakle pozitivna sloboda koja u sebi ukljuuje ukidanje represivnih institucuja koje oveka deformiu, ve drutvo koje podstie njegovu kreativnost. Reenje koje predlae Deklaracija iz 1793. je obrazovanje i emancipacija, odnosno vee angaovanje drutva radi njegovog opteg razvitka. Obrazivanje je potrebno svima. Drustvo bi trebalo da se svim svojim moima zalae za napredak javnog razuma i da omogui obrazovanje svakom gradjaninu.Mnoge karakretistike oveka kao razvijenig bia : inteligencija, talent, sklonost za neku odredjenu delatnost nisu samo jednostavno nasledjene, ve su rezultat drustvenih inilaca, i tako se mogu razvijati potencijalne sposobnosti koje bi inae zakrljale. Oigledan je razvoj pravne svesti pa se tako i u ovoj Deklaraciji 1793. njeni lanovi dotiu narodnog suvereniteta, prava na peticiju, pravo na reformisanje Ustava, kontrolu tributarnih obligacija i prirodna prava koja svakako nisu mogla biti izostavljena. Amarika, potom francuska, zatim sve druge revolucije, postepeno su donosile sve vie sloboda i prava obinim gradjanima. Naelo francuske revolucije o jednakosti od kada se izreklo nije vie moglo da se potisne i bez obzira koliko su ga suzbijale kontrarevolucije i konzervativne snage, ono je iz decenije u deceniju postajalo sve ire i sve prisutnije irom sveta, a to je najbitnije, nikom nije palo na pamet da steena prava osporava.