U BIOGRADU, NADOMAK TREBINJA, POD KROVOM MIE MARIA

MAJSTORSKA KOLA U IZBI

Tek to se malo bolje na noge osovio, Milorad Mia Mari (1931) ostao je bez dva uitelja. Djed mu je umro dvadesetih, a brata i oca izgubio je etrdesetih. Kako za kole nije imao ni para ni vremena, sve svoje ivotne nauke izuio je sm. Toliko o njemu znam iz godina kad je radio u trebinjskoj tampariji. Dodue, to u tampariji, kod njega, bila je podua epizoda, laki trening za jae stvari. Dravnog posla se prihvatio tek u godinama kad je shvatio na kojim principima funkcionie svijet oko njega. Mia je u ivotu radio mnogo ali nikad svata. Imao je svoju mjeru i svoj precizan izbor. Sa samim sobom, nikad nije imao problema. Bar ne za tue ui i oi... Ljudi ga uglavnom pamte kao graevinca i bavara, a tek rijetki mogu da ga se prisjete iz godina u tamparijskoj Slagari, kada je slagao i na Glas. Nikad nije govorio mnogo, ali ono to bi rekao uglavnom bi lijepo sjelo. Jednom, na drugar iz tamparije dobro ga je prihvatio, pa se gegucka prema bifeu Doma kulture ne bi li kod Nede ili Azre izmolio jo jednu rakiju, a Mia s portirnice posmatra i konstatuje: Samo ga gledaj, ne vidi bijele kobile! Mia je rijei troio kao najskuplju monetu. Zato, redovno, stao bi, kad bi ti se inilo da e tek sad prosuti ono najvanije... Risto Vuji nedavno me priupita to nikad o Mii nisam napisao nekolika slova. On je, poslije mi je objasnio, jedan od posljednjih samoukih majstora-univerzalaca koji su se rodili u Hercegovini. Poslije, Rista sam zvao telefonom, zanimalo me koliko narod pamti Miu iz njegovih najboljih dana. On mi je rekao nekoliko reenica, poslije kojih mi nije preostalo nita drugo, nego da krenem u Biograd, Mii i Stani Mari na vrata... REKOH, pod Miinim krovom o majstorstvu se ne pria od jue. Ali se pria s dramatinim prekidima. Porodinu majstorsku kolu, koliko Mia zna, otvorio je njegov ed Todor. O njemu Mia pria kao o legendi. Kae da je ed Todor izidao svu nau starinu i da je sigurno bio dobar majstor.

- Meni je to dolo bie po edu, po ai nije, rano je umro, a dosta je djece u kui bilo, nije stigo, nije imo kad. Ni ja ga nisam mnogo gledo kako majstorie, ali zato sam gledo starijeg brata pira koji se rano dao na stolarski zanat, pa je posto i bavar. piro je bavarstvo uio kod Radovana Leia u Trebinju. Radio je i jedno vrijeme pri eljeznici u Dubrovniku. Iako mu je tada bilo desetak godina, kad god je imao priliku, Mia je motrio ta piro radi. - Imao je tezgu, radio bi na banku, a ja bi posmatrao i pomagao koliko sam umio. piro je ubijen 1942. godine na Humu. Kasnije, njegov zemaljski prah Mia je prenio u biogradsko groblje. Od oca, Mia nije mnogo nauio. Nije dugo gledao ta rade oeve ruke u izbi. Otac je umro 1943. godine od "eera". - Ostala je majka, ja, i etiri sestre (Danica, Zora, Slavka, Boica), od toga tri u kui. Majci, dabome, nije bilo nimalo lako. Zato, poslije rata, otili smo u Vojvodinu, u Klek. Ja sam tamo krenuo i u kolu. Ali, ostali smo samo tri godine. Majka se nikako nije mogla naviknuti pa smo se 1948. godine vratili u Biograd. Na edovini, doekala ih je tuga i pusto. Imanje zaputeno, kua u kukavnom stanju. Sad je opet trebalo ispoetka. Svakodnevno radei, Mia se vratio koli, poloio je malu maturu a, usput, radio je gdje je god bilo posla. I kad ga nije bilo, Mia bi ga naao. U poetku, pokuavao je da se ozbiljnije prihvati pluga. U Maglaju i Bijeljini upisao se u poljoprivrednu kolu, ali nije ilo... Morila ga je glad, zbog gladi je napustio kolu, i pourio da se to prije domogne posla i vrueg zalogaja. U Miinom ivotu, reklo bi se, sve je ilo uredno i brzo. Kao da je neka sretna ruka listala njegovu ivotnu knjigu. Tih godina, nije mu trebalo mnogo vremena da se oglasi kao vrijedan radnik, a uskoro i kao dobar majstor... (- Da ti je onda za mnom bilo vodu nositi, pao bi s noga...) Mia danas ne zna koliko je kua ozidao a kolikoremontovo. Nije biljeio, ali to ovako, to onako, moralo bi ih biti stotinjak. Pitam ga je li istina da zna sve graevinske zanate? On ne odgovara direktno, vidim da se udi pitanju. Sve ono na to se moje pitanje odnosi, on zove zidarijom. A njegova zidarija se sastoji od 4-5 glavnih zanata. Mia ih je sve redom ispekao radei uglavnom u Biogradu i po okolnim selima. I tu je uvijek bio na svom terenu. Armirao je, zidao, pokrivao, malterisao.... A kad bi to zavrio, prelazio je na unutranje radove. Izuio je i nove zanate. Postao je i majstor za keramiku... U prostranoj Miinoj kui u Bigradu sve je djelo njegovih ruku. Ovdje je malo ta iz radnje. Od brave na kapiji, koju je sam konstruisao, do dvokrilnih prozora, koje je napravio u svojoj izbi. Da ne pominjem njegove etiri atrnje, desetak slavina u kui, i ogradu na terasi i okolo koju je svojim rukama napravio, bez ikakvih pomagala, naravno, i bez struje (gvoe se egalo runo i builo runo!)....

Drvo, kamen,beton, eljezo, i ono to se od svega toga moe napraviti, za Miu je bila svakodnevnica. Sve to moda zato to je, u vlasitoj izbi, zarana, izuio bavarsku zanat. Izuio ga je, kako rekoh, pratei pogled, estar i prste svog pokojnog brata pira... - U bavarstvu - kae Mia tihim, utavim glasom (posljedica jedne od njegovih operacija) radio sam sve to je ljudima trebalo, najee bave i badnjeve. Radio sam uglavnom u hrastovini, bez ikakvih modernih maina. Nije bilo lako doi do jedne "duge", kamoli dalje, saviti je, sloiti, rasporediti u obru, dodati joj dno... U njegovu izbu nita nije dolazilo "gotovo". Ranije, malo ta i od alata. Kad bi mu zatrebala neka posebna blanja, Mia bi je sam napravio. Kad je stigla struja, napravio je i modernije maine... Meutim, kad je zapoeo s bavama, glava je bila ispred alata... - Brao sam hrastovinu, pa od nje runo rezao "duge". Duge bi se poslije prile na vatri. Kad se duge ukrive, idu na raubank, to je strug, odnosno blanja. Velika blanja, koja izvlai prvo.

Mia Mari u svojoj izbi U bavarstu, zna se, nema velikih i malih greaka. Ako bava curi, svejedno je je - li to malo ili mnogo. Mogunost da se pogrijei Miu je ekala u svakom potezu. Zato, on je o svakom potezu i mislio kao da je najvaniji... - To tako mora... i mora sve da ide redom... Savije jednu dugu, i prema njoj savija drugu... Kad zavri, prisloni ih uza zid, jednu do druge. Ako neka nije dobra, ako se ne poklapa, jo je malo na vatri ugrije i dotjera tano. Kad se ukrivi kako treba, pokvasi se hladnom

vodom, i onda duga ostaje taka, vie se ne ispravlja. Tek kad se tako pripreme, "duge" idu na "strug". Sve se to opet tano izmjeri, pa se onda naprave obrui. Je li, pitam Miu, u ono doba bavar mogao nai ita gotovo u prodavnici, je li se ba oko svega morao muiti? - Sve si moro napraviti svojim rukama. Ni obrua nije bilo u prodavnicama? Sm sam ih moro praviti. Kupim lastru, pa je savijam, povezujem. Kad su obrui stavljeni, uzmem utornjak da bi izvadio "utore" za dno. Da zna, utor je kanal. Poslije, uzmem veliki estar, i ponem iz jedne take da opisujem, opisujem est puta. Zato se estar i zove estar. Ovo nisam odmah shvatio, Mia mi je zato ponovio... - Prosto, est puta, da doe u istu taku iz koje si poo. Mora tano doi do one rupe, odakle si poo. Trao sam jo jedno objanjenje da bih jo jednom provjerio matematiku bave... - Kad pone, ide okolo bave estarom, a uzme irinu kao pola dna. est puta! A ovamo si posebno pripremio dno iz dijelova, nije zalijepljeno, ekseri mu idu unutra, zbiju se na presi. Na tom etvrtastom dnu opie onaj krug. Kad si to opiso, ali paljivo, onda ree egom, tako da pola crte ostaje da je vidi. (Pretpostavljam da e geometriji naklonjeni itaoci ovo lako shvatiti.) Naravno, pitao sam Miu je li se moglo pogrijeiti pri "vaenju dna? - Jes, lako. - A je li ti se to nekad desilo? - Nije, nikad! - Nikad nisi dvaput "vadio" dno, Milorade? - Nikad, upamtio bi da jesam. Tu sam malo odmorio, prstima neko vrijeme estario po Miinom stolu, a onda ga upitao ta se radilo poslije... - Poslije, nita. Dobro stegne obrue, i ne moe falit. Kolike si bave pravio? - Male, srednje, velike. ak i one od 350 litara. Taka je bila jedna u Rada Galeba. A badnjeve sam pravio i vee, i do hiljadu litara. Koliko se sve to isplatilo, je li bavarstvo bilo unosno? - Nekad, bila je litra vina po litri bave. Koliko bi vrijedilo ono vino u bavi, toliko bi vrijedila i bava. Tako sam i naplaivo. Ali, esto, ljudi bi mi donijeli svoj materijal, i onda su bile samo moje "ruke". Koliko je ljudima bava stvarno vrijedila? Mia navodi jedan interesantan primjer.

- Kad sam zavrio veliku bavu za Rada Galeba iz Volujca, reko sam mu da pripazi usput, da bira mjesto e e s bavom poinuti, da je ne bi polomio ili probio. Za nekoliko dana, kad je Rade ponovo doo, upitam ga je li se umorio, kako je proo s bavom od Biograda do Volujca, to su puna tri kilometra. Dobro, kae on, kako sam je natovario u tvojoj avliji, do kue nie nisam poivo!. uo sam da Mia svoje bave nikad nije kontrolisao? - Tano, nikad, teorije nije bilo da je probam... - Zato, Mia? - Nije trebalo, znao sam kakve su. Je li se ikad desilo da neka tvoja bava procuri? - Nikad, ali bilo je smijenih stvari... Jedan ovjek kupio u hotelu Leotar bavu od 400 litara. Meutim, nije mjerio, i, kad je bava stigla, vidi da je ne moe unijeti u svoj podrum?! Ja sam tih dana bio zauzet, nisam imo vremena, a njemu sve gori, navalio da mu nekako ubacim tu veliku bavu kroz uska podrumska vrata?! I, jesi li mu pomogao? - Sa ut. Poslao mi on takstistu, ali ja nisam htio, imao sam tada motor... Otiao sam kod njega, i prosuo mu pred oima cijelu bavu. Onako prosutu, unijeli smo je u podrum, sve polako, dugu po dugu. Onda sve ispoetka... - Ma ja... sad bavu treba ponovo graditi a tek to je bio gadan poso. Gadan zato to sve treba da doe ba na isto mjesto e je bilo?! Mora zato to drvo nije svue jednake tvrdoe. Ako ne pasuje kako treba, sve ti je uzalud. Svaka je duga sebi napravila prostor pod pritiskom obrua i vlage, i ona ga ponovo mora nekako "nai". Tom ovjeku je bila velika prea. Kad sam zavrio, iste veeri on je pokio bavu, a sutra otako u nju vino. Ni kapi nije pustila, iako je prola kroz ta uska vrata njegovog podruma. Mia je imao svoj bavarski rejon. Popravljao je stare i pravio nove bave. U vrijeme kad je najvie radio, nije bilo mnogo bavara u Trebinju. U Miinom vidokrugu nijedan, pa strune dileme nije imao s kim da raspravi?! Tako, Mia je mogao raditi do penzije, ali, jedan dogaaj ozbiljno ga je upozorio. Kad mu je najmanje trebalo, "izvalio" je nogu. Nije bio zdravstveno osiguran, pa je morao da plati svaku uslugu i svaki minut proveden u bolnici. Izvaljena noga, za koji dan, odvela ga je u tampariju. I tamo, kao u svojoj izbi, Mia je poeo da ui oima... - Jedno est mjeseci samo sam sjedio i posmatrao ta drugi rade. Tako, postao sam tipomainista. U mainskoj slagari, radio sam sa Jovom oom, Naskom Zubeviem, Ninom Vienom, Dragom Vukeviem... Ali, ne dugo. Poto sam operisao bubreg u kome sam imao kamen veliine badema, nisam vie smio da radim kao tipomainista. Doktori su mi zabranili dodir sa olovom. Zato su me prebacili na portirnicu. Poslije, "primio" sam

kotlovnicu, pa sam odravao grijanje, rasvjetu, bio sam jedno vrijeme i u magacinu gotovoh proizvoda. Sve u svemu, u tampariji sam radio 32 godine. Priajui s Miom, opet se vraam zidariji. Jo jednom, mislei da e mi rei neto novo, pitam ga kako je nauio sve one silne graevinske zanate? - E, kad me tako pita, moram ti rei da ne znam. Ba ne znam?! Mogo bi re da mi je sve to ilo odruke. Gledo sam i uio. Oi su ti najbolji uitelj. Ali, i od njih ima jedan jo bolji... - Koji, Mia? - Nevolja, ona nije uiteljica, nego profesorica, ona te, htio ne htio, svemu naui! O tom najboljem uitelju Mia moe mnogo da kae, ali se suzdrava. Voli da pria o ljepim stvarima. Rado se sjea veih poslova na kui. Kae, u vrijeme kad se kua dograivala, njegova ena Stana zamijeala je 300 vrea cementa. Ili, kad je vadio gustrijenu iznad kue,odozdo, s Vlake, trebalo je dotjerati 250 konja pijeska i ljunka. Ali, isplatilo se, u svakoj slavini Mia danas, iako mu je kua okruena kamenom, ima pritisak od dvije atmosfere. - Ovdje, u kamenu, bez vode, ovjek je nita. Ako nema vode, uzalud su ti i zlatni dvori. Zato, napravio sam jednu atrnju gore u brdu i doveo vodu "na pritisak" jer mi ovdje u Biogradu, iako smo blizu, nemamo "gradske" vode. Sad u kui svue imam vodu. Uz tu atrnju od 70 kubika, imam jo jednu manju, a imam i dvije to mi ih je ed Todor napravio. Sili smo u izbu pa poslije u garau gdje su Miine maine... Kad bi neko poelio da u Miinoj izbi napravi inventuru, trebalo bi mu mnogo papira i godinji odmor. Toliko alata sigurno nema ni u jednoj strunoj koli u Hercegovini. U izbi, odnosno u radionici u kojoj se kolovao i Mia i svi njegovi, gledam ovei badanj, vidim da ima poasno mjesto... - Ovaj mi je etak - Mia objanjava zato je to tako - prvi rad u ivotu. I danas dri. Nikad za ovih 50 godina nije pustio. Ni jednom ga nisam tako, niti popravljo.

NA OVOM mjestu biljeim da je Mia imao i talenat da ita dogaaje. Kad je operisao bubreg i u tampariji napustio posao tipomainiste, zarekao se da je i sa zidarijom gotovo. Meutim, nije prestao da radi. Nastavio je sa keramikom. Napravio je pedesetak kupatila po Trebinju i sve to je zaradio uloio u svoju kuu... - Sve je tako teklo, dok mi sin Anelko nije otio na fakultet. Upiso je mikrobiologiju u Sarajevu. Vidio sam da je odluio da se bavi naukom, i da mu u Biogradu nema ostanka... Anelko, koji je ocu pomagao u poslu, postao je briljantan student. Jedne godine bio je biran za studenta-prorektora. Tada, Glas je objavio da je ocu kupio jednobrazni plug. Poslije, Anelko e nastaviti da se bavi naukom, magistrirae na visokorodnim itima, prijaviti doktorat, kasnije se zaposliti u SUP-u u Beogradu.

Imao je namjeru da ide u Ameriku, ali se razbio kad mu je otac doivio modani udar, kae mi Stana. Naravno, dogaaji e se tada nizati u novom ritmu, Mia e odlaziti u Sremsku Kamenicu na optepoznate adrese, ali e u poznije godine ui zadovoljan jer e sinu pomoi da u Zemun Polju sazida svoju novu porodinu kuu.

SVI kau, to se majstorluka tie, Anelko je na oca, i on je zanat izuio u Miinoj izbi... Njegova majka je uvjerena da je daleko odmakao i prevaziao oca. Mia sa zadovoljstvom potvruje... - Danas - pria nam Stana - Anelko ima stotinu ela. Mi smo oe imali osamdeset. On ih je gore oero. Mi vie nismo mogli oko njih, pa su ele propadale. Gonio ih je pet-est puta. Sve u autu. Raskotio ih je u Zemun Polju. Poslije, neto je iznajmio, a neto kupio u Slankamenu. Sad tamo ima 80 drutava. I nema problema sa paom, vazda mu je ela sita, samo on ne moe da stigne koliko bi trebalo, pa se one roje i odlaze. Tamo, uz ele, Anelko ima i ostalo: lozu, bave, podrum. Ima vie nego to je ovo ovdje... Tako, Anelko ivi u Beogradu, a kad god uhvati priliku, eto ga u Biogradu. Uvijek je u pokretu, a to majku sekira. Ona mu stalno govori da ne moe tako hodati po svijetu, a u Biogradu odravat imanje?! Mia danas miruje. Malo gleda televiziju pa izae na terasu s koje puca pogled na Trebinje. Uz gest koji znai dokle emo ovako, kae mi potie: - Prosto sam lud od tih vijesti na televiziji! A onda nastavlja s komentarom kako su nam problemi vazda dolazili odozgo, nikad odozdo... - ovjeka moe spasit samo rad. Sve je drugo kratkih noga. Narod je dobar, sve trpi, sve moe. Ali gore odavno ima nekih sila koje mu ne daju da radi i da sretno ivi. Mia ne zna koje su to sile. Pita se - zna li ih iko drugi? Ima li ovjeka koji je svim tim silama pokupio adrese?! Iako je Mia u godinama, njegova (porodina) majstorska kola ne zatvara vrata. I kad je njegov sin Anelko bio mali, ili u izbi ili na graevini, pratio je paljivo ta mu otac radi. - Pratio - prisjea se njegova majka Stana - i onda sm majstoriso u izbi. Sve ga je interesovalo, pa bi mu se otac nekad ljutio, posebno kad bi neto slomio ili alat ostavio e mu nije mjesto... Prole su godine, a onda, za ocem, u izbi, iste stvari poeo je da ponavlja Miin unuk Vedran... - Kad god uhvati priliku - pria nam baba Stana - dokopa se alata i neto pone da kuca. Kad neto slomije, odma sakrije, ali vie i ne mora. ed mu se ne ljuti. A prije, nisi mu smio ui u radionicu. Ako i ue, nisi nita smio pomaknut s mjesta, sve je bilo pod konac. U podne - u pono, znao je e mu je ta. Zna i danas ali slobodno moe sve prevrnut i zapalit, on se vie nee nasekirati...

- Dok sam iv bio - Mia se naalio na svoj raun kad smo krenuli - nieg se nisam bojao. Ni skupoe, ni poveanja cijena. Ni jedan me TV-dnevnik nije mogo nasekirati. Ali, otko me nema, svega me strah Ipak, iako su ga godine pritisle, priznaje mi da je ove godine mnogo bolje. Baba Stana, prethodno, otkrila mi je i razlog tog boljitka... - Posljednjih godina dosta je vremena proveo po bolnicama, ba je bio zalego, ali ivnuo je kad sam ja slomila ruku. Moro je malo oko mene pripo. Zato je sad mnogo bolji... Napisah na poetku da su svi od kojih je Mia mogao da ui umrli prerano. eda nije ni zapamtio a brat i otac promiu mu samo kroz djetinja sjeanja. Ipak, u onoj njegovoj izbi, i to je bilo dovoljno. Dovoljno da se Mia sm podigne, a onda po pone dizati (a katkad i buditi) sve oko sebe. Nekad svojim rukama, a danas (uglavnom) svojim tedljivim rijeima, koje, sa zadovoljstvom, zabiljeih sredinom juna 2012. godine... N. MARI

ALAT IZ MILANA I u vojsci Mia je mnogo nauio. Noivao je i osvitao u maini. Bio je tenkista u Kragujevcu. Vozio je ruski T-34 i ameriki "erman". I kasnije, dosta e raditi sa metalom. Od metala e napraviti i maine, npr. elektrinu blanju veih dimenzija. Inae, nikada nije alio dati pare za alat (Ako mi se svidi, nije mogo biti skup, ako mi se dopo, znalo se da e osvanut kod mene u radionici). Jednom prilikom, sa kerkom Ljeposavom proveo je mjesec dana u Milanu. Imao je vremena da obie grad, da pregleda izloge. Ni tamo nije kupio nita od onog to turisti inae kupuju, nego komplet dlijeta sa vidijom.

TA SAM SVE IMAO - Imo sam dobar vinograd, 500 loza, dobro sam ga radio, imo sam dva traktore. Ali, kako su godine dole, vie nisam mogao ni orat ni polijevat. Imo sam nekad veliku pumpu, a sad onu od pet litara. Ne mogu ni nju nosit. Zato, lani sam pokrio vinograd. Sad s njega kosim sijeno. Za ivota imo sam motor i troje kola: fia, stojadina i ladu. Sve sam to rukama steko i gotovim parama platio. Nikad nisam uzimo kredit. Imam i 32 godine staa. Nema tu verca, nego od sata do sata, trides dvije godine. I sad, nakon svega, imam penziju od 285 maraka?! Iako je jadna, danas, osim zdravlja, nita mi ne fali.

NAUK BEZ KNJIGE Pitao sam Miu je li bilo zanata koji mu je bio teak, koji mu nije leao? Nije mi odmah odgovorio. Malo je porazmislio, moda i malo popriao sm sa sobom, pa onda rekao...

- Nije, ne, nije ga bilo. Pitao sam ga je li se uvijek sve moglo nauiti samo gledanjem, jesu li mu ikad zatrebale knjige? - Za zanate, ne. Gledanje je dovoljno, ako zna emu ovjeku slue oi. Nekad mi je bilo dovoljno samo pola sata da pratim ta neki majstor radi i da mi vie nita ne treba priati. Pitam ga je li istina da ga je sin nadmaio, ili on i Stana, kao roditelji, ele da stvari vide na taj nain. Ovoga puta Mia je krae razmiljao. - Jes, jer se on kolovao. Eto, u svoju kuu sm je uveo struju. U izbi se, ipak, ne moe nauiti sve? - Ne moe sve, ali moe mnogo. Zato on mene paljivo slua, kad ga neto savjetujem...

Glas Trebinja br. 1021, 30. jun 2012.