Oliver Jovanovi

PAS KOME NIJE POMOGLA EVROPSKA UNIJA

Omiljeno mesto ike - kloara bilo je na potezu izmedju gradske zelene pijace i ,,autobuske,, Bilo je na toj lokaciji dosta kontejnera a i solidnih mogunosti da se ,,oica,, po koja cigara ili neko ,,unue,, ika je bio pokretna ruina, sede, potpuno bele kose i uvek je iz razloga samo njemu znanih, secao svuda velike plastine dakove sa natpisom ,,bio-hrana,, ,,urea,, i tome slino. A odea na njemu nije bilo jasno da li je vojnog ili civilnog porekla. Boja i kroj su nekako izgubili onu osnovnu formu, svojstva... To je bio nekakav bezlini omota od krpa a moda jednim delom i od - najlon kesa. I ko bi rekao da je ika nekad bio - Gazda ? Da je imao i svoju radnju prehrambenih proizvoda blizu centra grada ? Da je u njegovoj dvospratnoj kui ivela lepa crnka duge negovane kose a u velikoj garai strpljivo ekao novi BMV ov metalik kombi kojim je razvozio robu ? ika je sebe tada smatrao srenim i ispunjenim ovekom, verovao je da ima mnogo prijatelja, uspean brak i mnogo, mnogo godina stabilnog, prosperitetnog ivota pred sobom. I onda se jednog lepog dana vratio sluajno malo ranije kui i u prostranom branom krevetu ugledao svog najboljeg prijatelja u zagrljaju svoje ene... E, a ljudska psiha je - udna stvar. Neki ljudi samo deluju stabilno - ali je njima u stvari sasvim dovoljna tek jedna jedina pukotina na ,,glavnom nosau,, i onda oni padaju u ponor kao mostovi ili pucaju kao brane... Neto je tog dana ,,kvrcnulo,, u ikinoj glavi raspao se njegov, to bi psihijatri rekli ,,celokupan integritet linosti,, Njegove komije su kasnije priale da je plakao neprekidno i kada su po njega dola - kola hitne pomoi.

A u bolnici je neprestano buncao o nekoj ,,kuki,, i ,,njenom keru,, (to dvoje su u medjuvremenu podelili svu njegovu imovinu) Nakon odredjenog vremena prestao je da ,,pokazuje agresivnost,, pa su ga otpustili iz i onako ,,prebukirane,, zdravstvene ustanove. Nije imao bliih rodjaka, praktino nikog svog. I otada je on eto, na ulici... A tog sparnog julskog dana o kome elim da priam (devet godina nakon ikinog izlaska iz bolnice) ika je po ustaljenom obiaju vegetirao kraj visoke, oljutene, metalne ograde koja razdvaja pijacu od autobuske stanice. I tu blizu njega, motao se opor prljavih gradskih dukela koje interi nisu smeli ni da diraju. Razvlaili su oni tako masne papirne kese i frenetino lajali na prolaznike koji nisu imali mnogo petlje da im ba ,,stanu na crtu,, ika kloar, onako izgubljen, u nekom svom, ko zna kom svetu, nije tu bulumentu ni registrovao. Sve dok ga jedna dukela nije epala iz ista mira za nogavicu i povukla, tako da je na trenutak izgubio ravnoteu i posrnuo. On to pseto veliine omanje pudle a kome se nisu videle ni oi ve samo iskeeni, opaki uti zubi, jednostavno sasvim refleksno - utne... Podli meanac na to jezivo zaskvii i to bee isto kao da je neko dunuo u bojni rog. Na iku smesta poleti najvea dukela u oporu pseto neto manje od vujaka i iljate njuke ali ukaste boje kao kod lovakog kera. Pas razjapi gadnu, balavu gubicu i zarije svoje krive onjake u ikinu levu nogu, tik ispod kolena. Tog trenutka neki ,,kratak spoj,, oivi u ikinoj glavi... On epa pritku koja je pridravala jednu od improvizovanih tendi i stane da udara iz sve snage ta dlakava ledja i te besne, iskeene njuke. Veina ,,huligana,, podvije kukaviki repove ostane samo meanac nalik na utog vujaka. ika kloar ga pribije ogromnom nogom o zemlju a motkom krene da ga temeljno ,,zakucava,,

da ga ,,rastura,, kao dak krompira... Na njegovu nesreu, na drugom kraju pijace jedna TV ekipa je upravo intervjuisala ,, Gospodju iz drutva za zatitu ivotinja,, Gospodja je dan ranije doputovala iz prestonice i odrala u zgradi optine jedan mali ,,brifing,, sa gradonaelnikom... Ne bi gradonaelnik moda ni naao vremena za takva naklapanja ali je Gospodja bila ena odredjenog Ministra u vladi a namakla je iz belog sveta i neke pare namenjene iskljuivo zbrinjavanju pasa lutalica (to je inae u gradu ve godinama predstavljalo gorui problem) Kada je otpoela guva na ulasku u gradsku pijacu, pomenuta Gospodja je smesta dotrala na svojim ,,Gui,, tiklama nabavljenim negde u Milanu a za njom je odmah dosprintala i ona zlosrena TV ekipa. Tako je dokumentovan i sluaj ,,krajnje brutalnog i neovenog pokuaja usmrivanja jednog psa lutalice,, ika kloar je po ,,novom zakonu,, (uspeno prepisanom iz sudskih teftera evropske unije) smesta osudjen na - godinu dana zatvora... ,,Gospodja ministarka,, je drhtavim glasom svedoila na sudu o ,,pravom ljudskom monstrumu,, koji je ,,umalo ubio nesrenog psa,, Pas je inae nekako uspeo da pobegne kada su iku epali snani policajci iz ,,interventne,, i niko ga otada nije ni video... I tako je ika odleao, na pravdi Boga, godinu dana u buvari. Izaao je isti ili na izgled isti onaj pogled, onaj melanholino paeniki izraz lica... Vukao se polako kao senka, kraj gradskih zidova i bludeo onim svojim zamuenim oima, nekud u daljinu. Sve dok iznenada, jednog lepog dana, nije ugledao psa ! Onog istog! ika trepne - jedanput, dvaput. Gotovo protrlja oi ! Pas ukaste dlake stoji izmedju dve oronule garae.

Tu je i neko bunje ili ivica koja ga delimino zaklanja s ulice. A na kraju tog uskog prolaza je betonski zid dakle postoji samo jedan izlaz ! ivotinja deluje ofucano ali nita drugo joj inae ne fali. NJukom neto prevre, trai po zemlji. ika se polako, krajnje paljivo, osvrne oko sebe. Nekoliko prolaznika u daljini, jedan automobil koji brzo zamie za ugao... Lice mu najednom poprimi usresredjen, gotovo prepreden izraz. Njegove oi ivnu, blesnu, i na trenutak kao da postae i bistrije, otrije... Predje lagano, kao u transu, neveliku ulicu i uputi se ka svojoj meti ija dlakava, pogurena ledja izvirivahu kroz bodljikavo bunje. Minut kasnije u njegovim potamnelim ruerdama otimao se i sav prestravljen skiao - uti meanac ! ika stee vrsto kao mengelima iju ivotinje, isue svoju krnju britvu i stade da para dlakavu utrobu. -A sad keru, a sad... Gde ti je sad tvoja evropska unija a, keru, a ? siktao je i balavio ika kloar a elo mu skroz na skroz gori kao u groznici. Onda zafrljai onu krvavu britvu i krene da upa skliska, vrua creva golom rukom dok se telo pod njim jezivo treslo kao ukljueno u struju... -Evropska unija, oe evropsku uniju... Majku ti jebem, mater peku... Tresnu krvavo truplo o zemlju i zgrabi ciglu. Udarao je i udarao tamo gde se nalazila glava... Udarao je iz sve snage stranim, uasnim zamasima ! Lobanja se raspoluti, razleti na sve strane i mozak brizne kao drhtava pihtija napolje. Telo se oklembesi i samo je jo leva noga ivotinje podrhtavala u taktu jo uvek ivog srca. A onda i taj pokret zamre, nestane...

ika se uspravi s mukom, kao nakon tekog fizikog rada i otrese ruke od lepljive sluzi. Pogleda na ulicu. Nigde svedoka drame. Sedi, izborani starac, isprskan po licu i grudima krvlju, zakoluta oima i pusti uz ropac ciglu iz ruke... Pa se - nasmeja. Smeh potee grohotom i stade da se izvija, iri... - A gde ti je sad evropska unija ? A gde ti je..? A? Keru jedan !