PREDAVANJE BR.

9
1. SISTEMSKA ANALIZA TEHNOLOGIJE PROCESA TRANSPORTA I VREDNOVANJE KVALITETA TRANSPORTNE USLUGENASTAVAK 2. OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH LANACA

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1.2.3. Proraun brzine dostave robe za sadanji nivo tehnologije procesa prevoza Rezultati prorauna (tabela 1 i slika 1) sadanje brzine dostave robe Vr (0) po pojedinim rastojanjima prevoza govore o veoma niskim brzinama dostave robe, posebno na rastojanjima gde se obavlja znatan deo transportnog rada eleznice (izmeu 100 i 200 km). Proraunate brzine dostave robe za sadanji nivo tehnologije Vr (0), po relacijama pokazuju da sa porastom rastojanja prevoza raste i brzina prevoza. Najmanja brzina prevoza robe je na relaciji od 25, a najvea na 1000 km. Na ovakvu dinamiku brzine dostave robe utiu faktori (tut i tist), koji deluju kao nepromenljive veliine bez obzira na rastojanje na kojem se roba transportuje.

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Tabela 1: Brzina dostave roba po osnovnim zonama udaljenosti prevoza

Red. br. zone Br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Relacija prevoza robe Lr (km) 25 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 207 291

Broj tehnikih stanica Lr /Lt 0,225 0,450 0,675 0,900 1,350 1,800 2,700 3,600 4,590 5,400 6,300 7,200 8,100 9,000 1,863 2,620

Brzina dostave robe Vr (0) (km / h) 0,70 1,26 1,73 2,13 2,76 3,24 3,92 4,39 4,72 4,97 5,17 5,33 5,53 5,57 3,30 3,87
3

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Vr 6 5 4 3 2 1 0 0

( k

) Vr ( 0 )

Lr 1000 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900

( k

Slika br. 1- Grafiki prikaz brzine dostave roba po osnovnim zonama udaljenosti prevoza

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 Brzina dostave robe je sloena funkcija, koju pored rastojanja prevoza (km), zavisi uglavnom od tri osnovna tehnoloka parametra i to: od veliine komercijalne brzine (Vk), od veliine zadravanja robe na robnim operacijama (tut i tist) i od veliine zadravanja robe u tehnikim stanicama (tteh). 1.2.4.Utvrivanje meuzavisnosti parametara procesa i brzine dostave robe U cilju utvrivanja meuzavisnosti i uticaja pojedinih parametara procesa na brzinu dostave robe utvreni su odnosi i zakonitosti njihovog ponaanja. Brzina dostave raunata je u funkciji pojedinih rastojanja prevoza, za razliite varijacije pojedinih parametara (slika 2).

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Slika br. 2- Grafiki prikaz poveanja brzine dostave robe (Vr) pri poveanju komercijalne brzine za 80% i pri smanjenju bavljenja robe na robnim operacijama (trob) i u tehnikim stanicama (tteh) za 80%
V 2 0 r 1 9 1 8 1 7 1 6 1 5 1 4 1 3 1 2 1 1 1 0 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 ( k m / h ) Vr ( k m / h % 3 0 0 % )

4 5 P o v e a n o % Vr ( k m / 4h 0) 3 5 3 V r V k Vr z a + 8 0 2 5 0 2% 0 1 ( 0 ) 1 5 0 5 0 V r

tz e ah 8 -0 % Vr ( 0

t ) V r rz o a b t 8 -0 % Vr ( 0 )

25 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900 1000

25 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900 1000

%
25 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900 1000

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 Iz dobijenih rezultata uoava se da se poveanjem Vk za 20% na prevoznom putu 1t robe od 207 km brzina dostave robe poraste za samo 2,7%, dok se na istom rastojanju prevoza smanjenjem zadravanja kolona na robnim operacijama takoe za 20% brzina dostave povea za 11,5%, a smanjenjem vremena zadravanja kola u tehnikim stanicama za isti procenat brzina dostave robe se poveava za 0,7%. Na rastojanju od 291 km, poveanjem Vk za 20% i smanjenjem trob i tteh za isto 20% dobija se procentualno poveanje brzine Vr(0) za 3,4%, 9,6% odnosno 8,3% retrospektivno. Za ostale karakteristine relacije prevoza date su promene Vr(0) za odreeno variranje parametara u tabeli 2.

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Relacija (km)

Vr(0)

Brzina dostave robe (Vr) (km / h) (+) (Vk) (-) (trob) 2,28 3,42 4,10 4,55 4,87 5,67 (-) (tteh) 2,17 3,34 4,08 4,58 4,95 5,89

100 200 300 400 500 1000

2,13 3,24 3,92 4,39 4,72 5,57

2,15 3,29 3,99 4,48 4,82 5,72

a) Pri promeni parametara za 10%

Relacija (km) Vr(0)

b) Pri promeni parametara za 30%

Brzina dostave robe (Vr) (km / h) (+) (Vk) (-) (trob) 2,68 3,84 4,49 4,91 5,20 5,89 (-) (tteh) 2,27 3,58 4,43 5,03 5,48 6,65
8

100 200 300 400 500

05.07.12

2,13 3,24 3,92 4,39 4,72 5,57

2,18 3,37 4,11 4,62 4,99

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1000

5,95

Relacija (km)

Vr(0)

Brzina dostave robe (Vr) (km / h) (+) (Vk) (-) (trob) 3,24 4,39 4,97 5,33 5,57 6,12 (-) (tteh) 2,37 3,84 4,85 5,58 6,13 7,64

100 200 300 400 500 1000

2,13 3,24 3,92 4,39 4,72 5,57

2,21 3,42 4,20 4,73 5,12 6,14

d) Pri promeni parametara za 80%

Relacija (km) Vr(0) Brzina dostave robe (Vr) (km / h) (+) (Vk) 2,13 3,24 3,92 4,39 4,72 5,57 2,23 3,49 4,30 4,86 5,27 6,36 (-) (trob) 4,72 5,57 5,93 6,12 6,25 6,51 (-) (tteh) 2,55 4,33 5,65 6,66 7,46 9,83

c) Pri promeni parametara za 50%

100 200 300 400 500

05.07.12

Tabela br. 2- Uporedni pregled uticaja pojedinih tehnolokih parametara na brzinu dostave robe pri razliitim rastojanjima i procentima izmene parametara
9

1000

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 Iz ove analize moemo istai da: ukoliko je rastojanje prevoza vee, utoliko relativno dejstvo komercijalne brzine (Vk) i vreme koje kola provedu u tehnikim stanicama (tteh) raste, pri emu bavljenje kola u tehnikim stanicama ima vei uticaj na brzinu dostave robe nego porast komercijalne brzine. Uticaj vremena koje kola provedu na utovarno istovarnim operacijama na brzinu dostavne robe opada sa porastom rastojanja prevoza. Izvrena istraivanja i uporedni pregled uticaja pojedinih tehnolokih parametara pri njihovim varijacijama pokazuje sledee: najmanje dejstvo na Vr ima poveanje Vk smanjenje trob i tteh ima znatno vei uticaj na Vr, ali sa razliitim dejstvima na razliitim odstojanjima prevoza. na relacijama do 335 km najvei uticaj na Vr ima trob. Dejstvo tehnolokih parametara na brzinu dostave robe do 335 km prevoza ima sledei oblik: (Vk) < (tteh) < (trob) na rastojanju prevoza od oko 350 km uticaj trob i tteh je priblino isti na relaciji od 350 km i dalje dejstvo tehnolokih parametara ima drugaiji oblik i to: (Vk) < (trob) < (tteh) u svim sluajevima najmanje dejstvo na porast Vr ima Vk , dok se dejstvo trob i tteh menja sa pomenutim udaljenostima prevoza.
05.07.12 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 10

1.3. Utvrivanje matematikih zakonitosti ponaanja brzine dostave robe pri izmeni pojedinih parametara procesa prevoza
Brzina dostave robe vrlo je kompleksan pojam i zavisi od niza raznih inilaca deterministike i stohastike prirode. Uticaj svakog od ovih mnogobrojnih inilaca moe se izraziti preko odgovarajuih parametara, tako da se u krajnjem obliku brzina dostave robe u najoptijem sluaju moe posmatrati kao funkcija rastojanja prevoza i odreenog broja parametara (pi) i to se matematiki moe izraziti:

Vr = Vr (L r , pi )
i =1

1 i n

Svi ovi parametri koji deluju na Vk mogu se obuhvatiti trima vrstama parametara: parametar koji obuhvata sve inioce od uticaja na Vr dok je roba u procesu premetaja kroz prostor. Ovaj parametar ini sutinu komercijalne robe (Vk). parametar koji obuhvata sve inioce koju su na neki nain vezani za vreme za koje se roba odnosno kola nalaze u procesu utovara i istovara, odnosno procesu manipulisanja. To je vreme koje kola provedu u tehnikim stanicama (tteh).
05.07.12 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 11

1.3.1. Utvrivanje matematike zavisnosti uticaja poveanja komercijalne brzine (Vk) na brzinu dostave robe (Vr) Bez ulaenja u injenice i faktore od kojih zavisi komercijalna brzina (Vk), moe se utvrditi kako njeno poveanje utie na tok ponaanja brzine dostave robe (Vr) na razliitim, ve datim rastojanjima prevoza. Da bi smo utvrdili matematiku zakonitost uspostavljene su korelacione veze izmeu brzine dostave robe (Vr) i pojedinih rastojanja (Lr), a za odreene vrednosti parametara (Vk), ispitivano je i dobijeno vie korelacionih zavisnosti sa odgovarajuim kvantitativnim karakteristikama. U ovom sluaju funkcija (Vr) dobija oblik: Vr(1) = f Vr (Lr, Vk, p1) gde je: Vr(1) - brzina dostave robe u uslovima uticaja (Vk) km / h] Lr - proseno rastojanje prevoza robe (km) Vk - komercijalna brzina poveana za odreeni procenat u odnosu na prvobitno proseno ostvarenu (km / h). p1 - veliina koja obuhvata ostale parametre funkcija Vr(1) koji za ovaj sluaj zadravaju svoju vrednost (h).

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

12

 Kao aproksimativne zavisnosti koje reprezentuju pomenute odnose sa maksimalnom verovatnoom ispitivane su sledee funkcije: 1. Y = A + B logX 2. Y = A + BX + CX2 3. Y = A + BX + CX2 + DX3 4. Y = A + BX + CX2 + DX3 + EX4 5. Y = A + BX + CX2 + DX3 + EX4 + FX5 Na slian utvrena je matematika zakonitost uticaja smanjivanja vremena koje kola provedu na robnim operacijama (trob) i tehnikim stanicama (tteh) na brzinu dostave robe (Vr). 1.3.2. Izbor optimalne korelacione zavisnosti izmeu brzine dostave robe (Vr) i variranja tehnolokih parametara (Vk), (trob) i (tteh) U istraivanju korelativne zavisnosti izmeu zavisne promenljive (Vr) i nezavisno promenljivih (Vk), (trob) i (tteh) polo se od linearne i logaritamske funkcije i ispitivalo se ponaanje (Vr) pod pretpostavkom da se (Vk) poveava a (trob) i (tteh) smanjuju za odreeni procenat. Pod istim uslovima primenjena je i funkcija drugog, treeg, etvrtog i petog stepena.

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

13

 Na osnovu dobijenih rezultata, indeks korelacije je najvei (r = 0,988) kod funkcije petog stepena. To znai da se upravo ova funkcija najbolje prilagoava stvarnim odnosima izmeu (Vr) i tehnolokih parametara (Vk), (trob) i (tteh). Znaaj ovog saznanja jeste u tome to se na osnovu ove zavisnosti moe odrediti (Vr) i za druge vrednosti ispitivanih parametara. Pri svakom konkretnom projektu tehnolokog procesa koji u prvom redu determinie brzina dostave robe (Vr) mogue je za date realne uslove odrediti optimalne veliine (Vk), (trob) i (tteh).

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

14

1.4. Uticaj promena brzine dostave robe na veliinu potrebnog radnog parka prevoznih sredstava i masu robe koja se neprekidno nalazi u procesu transporta
Izmeu brzine dostave robe i radnog parka teretnih kola postoji odreena obrnuta srazmera. to je vea brzina dostave robe, to je potreban manji radni park teretnih kola i obrnuto, to je brzina manja, za isti obim rada potreban je vei radni park. Uz poznate ulazne podatke TP Beograd prorauni su izvreni na: - relaciji od 100 km, za 18%od ukupnog obima prevoza robe; - relaciji od 207 km, koliko iznosi prosean put 1 tone robe; - relaciji od 500 km, za 22% od ukupnog obima prevoza robe; Dobijeni rezultati za sadanju tehnologiju su prikazani u tabeli 3.
Lr (km) 100 207 500 Obim prevoza (%) 18 100 22 Vr (o) (km / h) 2,13 3,30 4,72 N(o) (tona) 3,174 23,563 8,754 M(o) (tona) 23,842 176,993 65,756

Tabela 3: Prikaz kretanja osnovnih pokazatelja transportnog procesa pri razliitim rastojanjima
05.07.12 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 15

 Na osnovu polaznih podataka i dobijenih rezultata (tabela 3) izvren je proraun potrebe koliine kola u radnom parku (N1), razlike u koliini potrebnih kola u odnosu na polazne podatke (M), mase robe (za izmenjene uslove) koja se neprekidno nalazi na putu pri promenama parametara (Vk), (trob) i (tteh), odnosno njihovog dejstva na promenu (Vr). Na osnovu promena (N) u radnom parku i mase robe (M) proraunati su mogui ekonomski efekti za prevoznika i korisnike prevoznih usluga u uslovima razliitih veliina promena posmatranih parametara (slika 3 i slika 4).

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

16

5 0 5 0 5 0 5 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0

( k

l a ) Vk t t e h

2 2 1 Vr ( 0 ) 1 t r o b 5

5 0 5 0 0

0 0 0 0 0 0

N ( k 0 0 0 0

l a ) Vk t t e h

a) na rastojanju od 100 km

3 2 2 1 1

0 0 0 0 0

b) na rastojanju od 207 km
)

Vr t r o

( 0 b

0 % % 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 t r o t t e h Vr ( 0 ) b

c) na rastojanju od 500 km

9 0 8 5 8 0 7 5 7 0 6 5 6 0 5 5 5 0 4 5 4 0 3 5 3 0 2 5 2 0 1 5 1 0 5 0 0

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 N ( k 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 o l a ) Vk

Slika br. 3- Grafiki prikaz smanjenja potrebnog radnog parka (N) pri promenama (Vr(o) ), Vk, trob i tteh na razliitim rastojanjima

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

50 60 70 80 90 100

0 10 20 30 40

17

5 0 5 0 5 0

0 0 0 0 0 0

M 0 0 0 0 0 0 0 0

( t o

a ) 1 Vk t t e h 1 1 ( 0 ) 1 1 8 t r o b 6 4 2 % 8 6 4 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

M 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

a) na rastojanju od 100 km

( t o 0 0 0 0 0

a ) Vk t t e h t r o Vr b ( 0 )

2 1 1

b) na rastojanju od 207 km

Vr

0 0 0 0 0

50 60 70 80 90 100

% 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 ) %

1 2 3 4

0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

( t o

a ) Vk t r o b t t e h ( 0

c) na rastojanju od 500 km

6 5 4 3 2 1

Vr

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

50 60 70 80 90 100

1 2 3 4

Slika br. 4- Grafiki prikaz uticaja promena (Vr), Vk, trob i tteh na smanjenje mase robe na putu na razliitim rastojanjima
18

0 0 0 0 0

1.4.1. Znaaj i primenljivost metode sistemske analize tehnologije transporta Metodom je dokazano da se brzina dostave robe javlja kao najvaniji pokazatelj efikasnosti rada transportnog procesa. Znaaj ovoga pokazatelja jeste u tome: to njegova veliina u potpunosti zavisi od funkcionisanja unutranjih elemenata sistema i to se njegovim uticajem na druge pokazatelje funkcionisanja sistema ostvaruje poveanje efikasnosti rada celog sistema transporta. Celovitost sistema ekonomskog stimulisanja ubrzanja dostave robe u dosadanjoj transportnoj teoriji ne postoji. Postoji samo sistem pokazatelja ubrzanja obrta prevoznih sredstava koji ne moe zameniti stimulisanje brzine dostavne robe. Ubrzanje obrta prevoznih sredstava danas se stimulie nezavisno od brzine dostavne robe na raun nekog dela obrta. Definisana metoda daje realne osnove da se analiza tehnolokog procesa prevoza, ocena efikasnosti i kvalitet funkcionisanja sistema reava na nov, savremen nain umesto dosadanjeg klasinog. Ova metoda i dati matematiki modeli, za razliku od dosadanjih parcijalnih posmatranja pojedinih parametara procesa, omoguavaju kvalitativno novu analizu funkcionisanja transportnog sistema sa stanovita transporta i privrede.

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

19

2. OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH LANACA

2.1. Potreba, sutina i postupak optimizacije transportnih lanaca Transportni lanac se moe definisati kao sinhronizovana i vremenski usklaena realizacija operacija transporta, pretovara i skladitenja kojima se obezbeuje protok robe od poiljaoca do primaoca. Najznaajnije karakteristike transportnog lanca vezane su za njegovo mesto poetka i zavretka. Racionalizacija transportnog lanca, njegovih mnogobrojnih uzajamnih tehnolokih i organizacionih veza, moe se uspeno reavati jedino primenom logistikih principa. Posmatrano sa aspekta teorije sistema, transportni lanac je otvoren, sloen, dinamian i stohastiki sistem. Njegovi elementi su parcijalni procesi transporta, pretovara i skladitenja kod svih uesnika u transportnom lancu. Osnovni cilj transportnog lanca jeste izvrenje odreenih transportnih zadataka koje karakteriu sledea svojstva: postojanje odreene koliine robe za transport, pretovar i skladitenje (kvantitet robe); postojanje odreenih vremenskih rokova za pojavu robe ili odreene potrebe u robi (vremenska promena robe); premetanje robe od mesta pojave robe (izvora) do mesta njene potrebe, odnosno ponora (promena mesta robe).
05.07.12 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 20

 Koliina robe, vremenski rokovi, mesta pojave robe i postojanje potrebe za robom su objektivno date veliine koje proizilaze i karaktera procesa reprodukcije i distribucije. Zajedniko delovanje tehnolokih i ekonomskih faktora uslovljava potrebu optimalnog reenja kompletnog transportnog lanca. Uzastopno ili paralelno izvravanje pojedinanih operacija koje predstavljaju parcijalna reenja u okviru transportnog lanca, a ne uzimaju u obzir sve aspekte realizacije ovih procesa ne mogu se smatrati jedinstvenim kompleksnim reenjem. Pod pojmom racionalan transportni lanac podrazumeva se kompleksan i dobro organizovan deo protoka materijala (robe) koji ispunjava sve savremene logistike zahteve procesa proizvodnje, distribucije i potronje. Savremeni logistiki principi optimizacije transportnog lanca, sadre sveobuhvatnu i jednovremenu optimizaciju svih karika transportnog lanca.

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

21

 Optimizacijom transportnih lanaca mogue je ostvariti niz prednosti: vremensko ubrzanje protoka materijala rezultira smanjenjem mase vezanog kapitala, racionalizaciju transporta, smanjenje ukupnih trokova distribucije, bolje iskorienje kapaciteta transportnih sredstava, utede u trokovima za pakovanje, sekundarni efekti kod proizvoaa transportno-manipulativne opreme. Optimizacija transportnih lanaca se realizuje u dva osnovna sluaja: pri upravljanju transportnim i logistikim procesima pri tehnolokom projektovanju novih transportnih sistema i logistikih procesa. U oba sluaja ciljevi optimizacije su isti: da se ostvare to vei kvalitet transportne usluge uz to manje trokove.

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

22

2.2. Algoritmi i primeri optimizacije transportnog lanca Algoritam optimizacije transportnog lanca (skup osnovnih sistemskih koraka koje treba sprovesti da bi se dolo do odgovarajueg reenja) prikazan je na slici 5 i svi predstavljeni postupci mogu se realizovati kroz tri osnovna koraka: 1. definisanje uslova, preduslova i faktora znaajnih za formiranje varijantnih reenja transportnog lanca. 2. definisanje skupa varijantnih reenja transportnih lanaca. 3. optimizacija transportnih lanaca prema prethodno utvrenom skupu kriterijuma. Definisanje i utvrivanje uslova, preduslova i faktora od znaaja za formiranje varijantnih reenja podrazumeva utvrivanje osnovnih karakteristika: transportnog zahteva; potencijalnih ogranienja kao limitirajuih faktora; postojee saobraajne infrastrukture; mree robno-transportnih centara; propisa i stimulativnih mera itd. Definisanje varijantnih reenja podrazumeva utvrivanje svih realnih mogunosti formiranja transportnog lanca. Precizno definisanje svih logistikih aktivnosti, u okviru jednog transportnog lanca predstavlja neophodnu podlogu za postupak optimizacije. Proces optimizacije transportnog lanca se sprovodi sa ciljem da se iz skupa moguih varijanti transportnog lanca, a prema skupu kriterijuma, odredi najpovoljniji oblik realizacije transportnog lanca.
05.07.12 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 23

 Postoje dva osnovna oblika, odnosno postupka optimizacije transportnog lanca: optimizacija (racionalizacija) postojeih tehniko-tehnolokih reenja realizacije transportnog lanca. optimizacija novoprojektovanih tehniko-tehnolokih reenja realizacije transportnog lanca. Postupak optimizacije transportnih lanaca u uslovima novoprojektovanih reenja transportne tehnologije karakteriu sledea obeleja: mogue je formirati znatno vei skup varijantnih reenja u odnosu na operativno upravljanje transportnim lancima obzirom na manje prisustvo limitirajuih faktora. investiciona ulaganja predstavljaju u ovom sluaju dominantnu karakteristiku skupa kriterijuma za optimizaciju. Pri optimizaciji transportnog lanca u procesu operativnog upravljanja transportnim zahtevima najee se pojavljuje sledei skup kriterijuma: trokovi realizacije transportnog lanca vreme realizacije transportnog lanca pouzdanost realizacije bezbednost realizacije zatita od oteenja ekoloki kriterijum Kvalitetno vrednovanje varijantnog reenja transportnog lanca realizuje se sa razliitih aspekata subjekta koji se vrednuju.
05.07.12 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 24

T V

I V

J E

I H

I L

J E

J E

E K

O T

I N I S A N J E T R A N S P J I E S E R E A L I Z O R A N S P O R T N O G L P I O K O L O E T K A G I N I Z

O E F I N N O I S G A Z N A J EH R T D VM A R T E I P E R ES A K OP R A RN OC BA N O T R A TI S K A A N D N I H P I S J A O L RA O G R A P O H R T T E

TP EO V S AT O S T O N S P O

O R

J E N I M T N I H

M T V T P Z I

T O N S P R S T A R A N S P O J A V N A K O N N T E R V R A

R R A

T T B S

O I N

A D V E R F I N E H P T O E GV O A TA RT E RN A L M R O B N L I K Z A H T E V A T A N K A T R A N S T R P L J I V O S T I Z N O I Z A A

J E M R E E R O B S A A S P E K T A S T ZN A I H Z A H T E V A A D A N V O A G I T Z D A . H T E V A

T V O T V R S A P R T E E N

R E O O H E

I V A N C I J A M E N S K B R A A S T O R N N I K O R G E T S N

J E O G R A N DI E N I H L I M I T Z I NR A R E J N A - P A - S - T E H N O L O - SK K A , I T D .

E F N I N J A I S KA AN AA J U A J NI H I H E N J A T R O P I S I T A N D A R T A I M U L A T

OJ E F AZ R A D I I V

P K A N N

R O P I S A I P TR O E RA A L :I Z A C S P O R T N O G E M E R E , I T

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

25

U O -

T V R P T I M V R E M P O U Z L A N C T R O R L A N C

I V L E D A A EK A O A A

A N N

N O

J E O S N O V N I H K R I T E R I J U M A S T I T R A N S P O R T N O G L A N C A L I Z A C I J E T R A N S P O R T N O G L A O S T R E A L I Z A C I J E T R A N S P O R T N A A C I J E T R A N S

LV I Z I

F C I L J

O J E

R D

M A

I R S

A E

N F

J E O

V R

A M

R I R

I J A A

N J U

T S

N V

I H A

R R E

E A

E L

N N

J A A R

R E

A E

L N

I Z J A

C R E

I J E A L

R I Z

A A

N C

O T

R R

T A

N N

O S

I J E

A Z L

A A

G H N

O T C

R E A

I T

T A

E N

N PV

T L

A R A

RT A N

NI

N C

JO A G N T E S P O R T A

I H

K T T P T

R R R R

O
I A A A

G
R N N N

E E

S S S S

P P P P

O O O L O

T N I O D N O S I H Z A H T E V A I H E L E M E N A I Z A C I J I R T N O G L A N C A T T

D R R

N N N

P A B C D

R P -

I J E M D I T P O P P O P R R T E P E

N E I L D R V

I J A L N R I O A C A I C C

E M I T E O A Z L

A B C D E

1 2 n

1 2 3 . . . . . . . . . . . m.

I M

I R S

J E T

M R

A E

E L E

M A N

A T N C J A

I K O G A , A N A

K G

O A

J I M E

O V

P R

I S U J E E D N O

U L Z A ( T A V E P O T R

N E V E L I I N E A L I Z A C I J U I F E , T R O K O R O V A T N O A T J E D I N I H K O M P A N S P O R T N I H Z R R

E V V R O

N E O P H O R E D N O V I , R A S P O A J A N J A N E N T I A H T E V A

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

26

O D

C E

S I N

V R E D N I S A N I M

N I T

J A E R

V A I J U

R M

I J A I M

N A

S P O I J E N

R O

T M

J U

T 2 . K R I T E R I J U M

O T

T A

I M U N S P

M O

I Z

I J E N C A

R V T

A R R

S E A

P O D E L M E N A N S P O R

E T T

R N

A O

E 1 R. KO RV IA T T E N R O I J U A M J A N J A G L A N C A

Slika br. 5- Algoritam optimizacije transportnog lanca

05.07.12 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 27

 Ako se za odreeni transportni zadatak definie skup kriterijuma optimizacije k1, k2, ... , kn i ako se za postojee uslove definie m-varijantnih reenja realizacije transportnog zadatka: V1, V2, ... Vm pri emu je svaka varijanta zbir logistikih aktivnosti (i = 1, 2, ..., m, a j - skup svih logistikih aktivnosti u okviru jedne tehnologije transporta), postavlja se pitanje odreivanja varijante V0 iz skupa definisanih varijanti iji e skup vrednosti prema skupu kriterijuma

K = K x
x= 0

imati najpovoljniju vrednost. Problem se reava jednostavno kada je u pitanju jedan kriterijum, meutim kada je u pitanju vie kriterijuma onda se problem reava metodom viekriterijumske optimizacije. Kada se pojedinim logistikim aktivnostima pridrui realno stohastiko obeleje, moe se rei da e problematika zahtevati i razvijanje adekvatnog viekriterijumskog stohastikog modela optimizacije.

05.07.12

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

28