PREDAVANJE BR.

1. SISTEMSKA ANALIZA TEHNOLOGIJE PROCESA TRANSPORTA I VREDNOVANJE KVALITETA TRANSPORTNE USLUGENASTAVAK 2. OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH LANACA

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1.2.3. Proraun brzine dostave robe za sadanji nivo tehnologije procesa prevoza Rezultati prorauna (tabela 1 i slika 1) sadanje brzine dostave robe Vr (0) po pojedinim rastojanjima prevoza govore o veoma niskim brzinama dostave robe, posebno na rastojanjima gde se obavlja znatan deo transportnog rada eleznice (izmeu 100 i 200 km). Proraunate brzine dostave robe za sadanji nivo tehnologije Vr (0), po relacijama pokazuju da sa porastom rastojanja prevoza raste i brzina prevoza. Najmanja brzina prevoza robe je na relaciji od 25, a najvea na 1000 km. Na ovakvu dinamiku brzine dostave robe utiu faktori (tut i tist), koji deluju kao nepromenljive veliine bez obzira na rastojanje na kojem se roba transportuje.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Tabela 1: Brzina dostave roba po osnovnim zonama udaljenosti prevoza

Red. br. zone Br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Relacija prevoza robe Lr (km) 25 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 207 291

Broj tehnikih stanica Lr /Lt 0,225 0,450 0,675 0,900 1,350 1,800 2,700 3,600 4,590 5,400 6,300 7,200 8,100 9,000 1,863 2,620

Brzina dostave robe Vr (0) (km / h) 0,70 1,26 1,73 2,13 2,76 3,24 3,92 4,39 4,72 4,97 5,17 5,33 5,53 5,57 3,30 3,87
3

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Vr(km / h) 6 5 4 3 2 1 0 Lr (km) Vr(0)

Slika br. 1- Grafiki prikaz brzine dostave roba po osnovnim zonama udaljenosti prevoza

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

1000

50

75

100

150

200

300

400

500

600

700

800

900

 Brzina dostave robe je sloena funkcija, koju pored rastojanja prevoza (km), zavisi uglavnom od tri osnovna tehnoloka parametra i to: od veliine komercijalne brzine (Vk), od veliine zadravanja robe na robnim operacijama (tut i tist) i od veliine zadravanja robe u tehnikim stanicama (tteh). 1.2.4.Utvrivanje meuzavisnosti parametara procesa i brzine dostave robe

U cilju utvrivanja meuzavisnosti i uticaja pojedinih parametara procesa na brzinu dostave robe utvreni su odnosi i zakonitosti njihovog ponaanja. Brzina dostave raunata je u funkciji pojedinih rastojanja prevoza, za razliite varijacije pojedinih parametara (slika 2).

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Slika br. 2- Grafiki prikaz poveanja brzine dostave robe (Vr) pri poveanju komercijalne brzine za 80% i pri smanjenju bavljenja robe na robnim operacijama (trob) i u tehnikim stanicama (tteh) za 80%
Vr(km / h) Poveano %Vr (km / h) Vr(km / h) % 300 %

25 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900 1000

25 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900 1000

20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0

50 45 40 35 30 V r za V k+ 80% 25 20 15 Vr(0) 10 5 0

Vr za t teh - 80% Vr (0)

Vr za t rob - 80% Vr(0) %

25 50 75 100 150 200 300 400 500 600 700 800 900 1000

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 Iz dobijenih rezultata uoava se da se poveanjem Vk za 20% na prevoznom putu 1t robe od 207 km brzina dostave robe poraste za samo 2,7%, dok se na istom rastojanju prevoza smanjenjem zadravanja kolona na robnim operacijama takoe za 20% brzina dostave povea za 11,5%, a smanjenjem vremena zadravanja kola u tehnikim stanicama za isti procenat brzina dostave robe se poveava za 0,7%. Na rastojanju od 291 km, poveanjem Vk za 20% i smanjenjem trob i tteh za isto 20% dobija se procentualno poveanje brzine Vr(0) za 3,4%, 9,6% odnosno 8,3% retrospektivno. Za ostale karakteristine relacije prevoza date su promene Vr(0) za odreeno variranje parametara u tabeli 2.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Relacija (km)
100

Vr(0) 2,13

Brzina dostave robe (Vr) (km / h) (+) (Vk) 2,15 (-) (trob) 2,28 (-) (tteh) 2,17

200
300 400

3,24
3,92 4,39

3,29
3,99 4,48

3,42
4,10 4,55

3,34
4,08 4,58

500
1000

4,72
5,57

4,82
5,72

4,87
5,67

4,95
5,89

a) Pri promeni parametara za 10%

Relacija (km) 100 200 300 400 500 1000
5.7.2012

b) Pri promeni parametara za 30%

Brzina dostave robe (Vr) (km / h) (+) (Vk) 2,18 3,37 4,11 4,62 4,99 5,95 (-) (trob) 2,68 3,84 4,49 4,91 5,20 5,89 (-) (tteh) 2,27 3,58 4,43 5,03 5,48 6,65
8

Vr(0) 2,13 3,24 3,92 4,39 4,72 5,57

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

Relacija (km) 100 200 300 400

Vr(0) 2,13 3,24 3,92 4,39

Brzina dostave robe (Vr) (km / h) (+) (Vk) 2,21 3,42 4,20 4,73 (-) (trob) 3,24 4,39 4,97 5,33 (-) (tteh) 2,37 3,84 4,85 5,58

500

4,72
5,57

5,12
6,14

5,57
6,12

6,13
7,64

d) Pri promeni parametara za 80%

Relacija (km) 100 200 300 400 500 1000
5.7.2012

1000

Vr(0) 2,13 3,24 3,92 4,39 4,72 5,57

Brzina dostave robe (Vr) (km / h) (+) (Vk) 2,23 3,49 4,30 4,86 5,27 6,36 (-) (trob) 4,72 5,57 5,93 6,12 6,25 6,51 (-) (tteh) 2,55 4,33 5,65 6,66 7,46 9,83

c) Pri promeni parametara za 50%

Tabela br. 2- Uporedni pregled uticaja pojedinih tehnolokih parametara na brzinu dostave robe pri razliitim rastojanjima i procentima izmene parametara
9

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

 Iz ove analize moemo istai da: ukoliko je rastojanje prevoza vee, utoliko relativno dejstvo komercijalne brzine (Vk) i vreme koje kola provedu u tehnikim stanicama (tteh) raste, pri emu bavljenje kola u tehnikim stanicama ima vei uticaj na brzinu dostave robe nego porast komercijalne brzine. Uticaj vremena koje kola provedu na utovarno istovarnim operacijama na brzinu dostavne robe opada sa porastom rastojanja prevoza. Izvrena istraivanja i uporedni pregled uticaja pojedinih tehnolokih parametara pri njihovim varijacijama pokazuje sledee: najmanje dejstvo na Vr ima poveanje Vk smanjenje trob i tteh ima znatno vei uticaj na Vr, ali sa razliitim dejstvima na razliitim odstojanjima prevoza. na relacijama do 335 km najvei uticaj na Vr ima trob. Dejstvo tehnolokih parametara na brzinu dostave robe do 335 km prevoza ima sledei oblik: (Vk) < (tteh) < (trob) na rastojanju prevoza od oko 350 km uticaj trob i tteh je priblino isti na relaciji od 350 km i dalje dejstvo tehnolokih parametara ima drugaiji oblik i to: (Vk) < (trob) < (tteh) u svim sluajevima najmanje dejstvo na porast Vr ima Vk , dok se dejstvo trob i tteh menja sa pomenutim udaljenostima prevoza.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 10

1.3. Utvrivanje matematikih zakonitosti ponaanja brzine dostave robe pri izmeni pojedinih parametara procesa prevoza
Brzina dostave robe vrlo je kompleksan pojam i zavisi od niza raznih inilaca deterministike i stohastike prirode. Uticaj svakog od ovih mnogobrojnih inilaca moe se izraziti preko odgovarajuih parametara, tako da se u krajnjem obliku brzina dostave robe u najoptijem sluaju moe posmatrati kao funkcija rastojanja prevoza i odreenog broja parametara (pi) i to se matematiki moe izraziti:

Vr Vr (L r , p i )
i 1

1 i n

Svi ovi parametri koji deluju na Vk mogu se obuhvatiti trima vrstama parametara: parametar koji obuhvata sve inioce od uticaja na Vr dok je roba u procesu premetaja kroz prostor. Ovaj parametar ini sutinu komercijalne robe (Vk). parametar koji obuhvata sve inioce koju su na neki nain vezani za vreme za koje se roba odnosno kola nalaze u procesu utovara i istovara, odnosno procesu manipulisanja. To je vreme koje kola provedu u tehnikim stanicama (tteh).
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 11

1.3.1. Utvrivanje matematike zavisnosti uticaja poveanja komercijalne brzine (Vk) na brzinu dostave robe (Vr) Bez ulaenja u injenice i faktore od kojih zavisi komercijalna brzina (Vk), moe se utvrditi kako njeno poveanje utie na tok ponaanja brzine dostave robe (Vr) na razliitim, ve datim rastojanjima prevoza. Da bi smo utvrdili matematiku zakonitost uspostavljene su korelacione veze izmeu brzine dostave robe (Vr) i pojedinih rastojanja (Lr), a za odreene vrednosti parametara (Vk), ispitivano je i dobijeno vie korelacionih zavisnosti sa odgovarajuim kvantitativnim karakteristikama. U ovom sluaju funkcija (Vr) dobija oblik: Vr(1) = f Vr (Lr, Vk, p1) gde je: Vr(1) - brzina dostave robe u uslovima uticaja (Vk) km / h] Lr - proseno rastojanje prevoza robe (km) Vk - komercijalna brzina poveana za odreeni procenat u odnosu na prvobitno proseno ostvarenu (km / h). p1 - veliina koja obuhvata ostale parametre funkcija Vr(1) koji za ovaj sluaj zadravaju svoju vrednost (h).

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

12

 Kao aproksimativne zavisnosti koje reprezentuju pomenute odnose sa maksimalnom verovatnoom ispitivane su sledee funkcije: 1. Y = A + B logX 2. Y = A + BX + CX2 3. Y = A + BX + CX2 + DX3 4. Y = A + BX + CX2 + DX3 + EX4 5. Y = A + BX + CX2 + DX3 + EX4 + FX5 Na slian utvrena je matematika zakonitost uticaja smanjivanja vremena koje kola provedu na robnim operacijama (trob) i tehnikim stanicama (tteh) na brzinu dostave robe (Vr). 1.3.2. Izbor optimalne korelacione zavisnosti izmeu brzine dostave robe (Vr) i variranja tehnolokih parametara (Vk), (trob) i (tteh) U istraivanju korelativne zavisnosti izmeu zavisne promenljive (Vr) i nezavisno promenljivih (Vk), (trob) i (tteh) polo se od linearne i logaritamske funkcije i ispitivalo se ponaanje (Vr) pod pretpostavkom da se (Vk) poveava a (trob) i (tteh) smanjuju za odreeni procenat. Pod istim uslovima primenjena je i funkcija drugog, treeg, etvrtog i petog stepena.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

13

 Na osnovu dobijenih rezultata, indeks korelacije je najvei (r = 0,988) kod funkcije petog stepena. To znai da se upravo ova funkcija najbolje prilagoava stvarnim odnosima izmeu (Vr) i tehnolokih parametara (Vk), (trob) i (tteh). Znaaj ovog saznanja jeste u tome to se na osnovu ove zavisnosti moe odrediti (Vr) i za druge vrednosti ispitivanih parametara. Pri svakom konkretnom projektu tehnolokog procesa koji u prvom redu determinie brzina dostave robe (Vr) mogue je za date realne uslove odrediti optimalne veliine (Vk), (trob) i (tteh).

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

14

1.4. Uticaj promena brzine dostave robe na veliinu potrebnog radnog parka prevoznih sredstava i masu robe koja se neprekidno nalazi u procesu transporta
Izmeu brzine dostave robe i radnog parka teretnih kola postoji odreena obrnuta srazmera. to je vea brzina dostave robe, to je potreban manji radni park teretnih kola i obrnuto, to je brzina manja, za isti obim rada potreban je vei radni park. Uz poznate ulazne podatke TP Beograd prorauni su izvreni na: - relaciji od 100 km, za 18%od ukupnog obima prevoza robe; - relaciji od 207 km, koliko iznosi prosean put 1 tone robe; - relaciji od 500 km, za 22% od ukupnog obima prevoza robe; Dobijeni rezultati za sadanju tehnologiju su prikazani u tabeli 3.
Lr (km) Obim prevoza (%) Vr (o) (km / h) N(o) (tona) M(o) (tona)

100
207 500

18
100 22

2,13
3,30 4,72

3,174
23,563 8,754

23,842
176,993 65,756

Tabela 3: Prikaz kretanja osnovnih pokazatelja transportnog procesa pri razliitim rastojanjima
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 15

 Na osnovu polaznih podataka i dobijenih rezultata (tabela 3) izvren je proraun potrebe koliine kola u radnom parku (N1), razlike u koliini potrebnih kola u odnosu na polazne podatke (M), mase robe (za izmenjene uslove) koja se neprekidno nalazi na putu pri promenama parametara (Vk), (trob) i (tteh), odnosno njihovog dejstva na promenu (Vr). Na osnovu promena (N) u radnom parku i mase robe (M) proraunati su mogui ekonomski efekti za prevoznika i korisnike prevoznih usluga u uslovima razliitih veliina promena posmatranih parametara (slika 3 i slika 4).

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

16

N(kola) 3500

25000 Vk

N(kola) Vk

a) na rastojanju od 100 km

3000 t teh 2500 2000 1500 1000 500 0

50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40

20000 t teh 15000 Vr(0) 10000 t rob

b) na rastojanju od 207 km

Vr(0)

t rob 5000

0 10 20 30 40

c) na rastojanju od 500 km

9000 8500 8000 7500 7000 6500 6000 5500 5000 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0

N(kola) Vk

t rob t teh Vr(0)

Slika br. 3- Grafiki prikaz smanjenja potrebnog radnog parka (N) pri promenama (Vr(o) ), Vk, trob i tteh na razliitim rastojanjima

5.7.2012

50 60 70 80 90 100

0 10 20 30 40

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

50 60 70 80 90 100

17

25000

M (tona) 180000 Vk t teh Vr(0) 160000 140000 120000 100000 80000 t rob 60000 40000 20000

M (tona) Vk t teh t rob Vr(0)

a) na rastojanju od 100 km

20000

b) na rastojanju od 207 km

15000

10000

5000

0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

0 10 20 30 40

M (tona) 70000

c) na rastojanju od 500 km

60000 50000 40000 30000 20000 10000 0

0 10 20 30 40

Vk t rob

t teh Vr(0)

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

50 60 70 80 90 100

50 60 70 80 90 100

Slika br. 4- Grafiki prikaz uticaja promena (Vr), Vk, trob i tteh na smanjenje mase robe na putu na razliitim rastojanjima
18

1.4.1. Znaaj i primenljivost metode sistemske analize tehnologije transporta Metodom je dokazano da se brzina dostave robe javlja kao najvaniji pokazatelj efikasnosti rada transportnog procesa. Znaaj ovoga pokazatelja jeste u tome: to njegova veliina u potpunosti zavisi od funkcionisanja unutranjih elemenata sistema i to se njegovim uticajem na druge pokazatelje funkcionisanja sistema ostvaruje poveanje efikasnosti rada celog sistema transporta. Celovitost sistema ekonomskog stimulisanja ubrzanja dostave robe u dosadanjoj transportnoj teoriji ne postoji. Postoji samo sistem pokazatelja ubrzanja obrta prevoznih sredstava koji ne moe zameniti stimulisanje brzine dostavne robe. Ubrzanje obrta prevoznih sredstava danas se stimulie nezavisno od brzine dostavne robe na raun nekog dela obrta. Definisana metoda daje realne osnove da se analiza tehnolokog procesa prevoza, ocena efikasnosti i kvalitet funkcionisanja sistema reava na nov, savremen nain umesto dosadanjeg klasinog. Ova metoda i dati matematiki modeli, za razliku od dosadanjih parcijalnih posmatranja pojedinih parametara procesa, omoguavaju kvalitativno novu analizu funkcionisanja transportnog sistema sa stanovita transporta i privrede.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

19

2. OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH LANACA

2.1. Potreba, sutina i postupak optimizacije transportnih lanaca Transportni lanac se moe definisati kao sinhronizovana i vremenski usklaena realizacija operacija transporta, pretovara i skladitenja kojima se obezbeuje protok robe od poiljaoca do primaoca. Najznaajnije karakteristike transportnog lanca vezane su za njegovo mesto poetka i zavretka. Racionalizacija transportnog lanca, njegovih mnogobrojnih uzajamnih tehnolokih i organizacionih veza, moe se uspeno reavati jedino primenom logistikih principa. Posmatrano sa aspekta teorije sistema, transportni lanac je otvoren, sloen, dinamian i stohastiki sistem. Njegovi elementi su parcijalni procesi transporta, pretovara i skladitenja kod svih uesnika u transportnom lancu. Osnovni cilj transportnog lanca jeste izvrenje odreenih transportnih zadataka koje karakteriu sledea svojstva: postojanje odreene koliine robe za transport, pretovar i skladitenje (kvantitet robe); postojanje odreenih vremenskih rokova za pojavu robe ili odreene potrebe u robi (vremenska promena robe); premetanje robe od mesta pojave robe (izvora) do mesta njene potrebe, odnosno ponora (promena mesta robe).
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 20

 Koliina robe, vremenski rokovi, mesta pojave robe i postojanje potrebe za robom su objektivno date veliine koje proizilaze i karaktera procesa reprodukcije i distribucije. Zajedniko delovanje tehnolokih i ekonomskih faktora uslovljava potrebu optimalnog reenja kompletnog transportnog lanca. Uzastopno ili paralelno izvravanje pojedinanih operacija koje predstavljaju parcijalna reenja u okviru transportnog lanca, a ne uzimaju u obzir sve aspekte realizacije ovih procesa ne mogu se smatrati jedinstvenim kompleksnim reenjem. Pod pojmom racionalan transportni lanac podrazumeva se kompleksan i dobro organizovan deo protoka materijala (robe) koji ispunjava sve savremene logistike zahteve procesa proizvodnje, distribucije i potronje. Savremeni logistiki principi optimizacije transportnog lanca, sadre sveobuhvatnu i jednovremenu optimizaciju svih karika transportnog lanca.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

21

 Optimizacijom transportnih lanaca mogue je ostvariti niz prednosti: vremensko ubrzanje protoka materijala rezultira smanjenjem mase vezanog kapitala, racionalizaciju transporta, smanjenje ukupnih trokova distribucije, bolje iskorienje kapaciteta transportnih sredstava, utede u trokovima za pakovanje, sekundarni efekti kod proizvoaa transportno-manipulativne opreme. Optimizacija transportnih lanaca se realizuje u dva osnovna sluaja: pri upravljanju transportnim i logistikim procesima pri tehnolokom projektovanju novih transportnih sistema i logistikih procesa. U oba sluaja ciljevi optimizacije su isti: da se ostvare to vei kvalitet transportne usluge uz to manje trokove.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

22

2.2. Algoritmi i primeri optimizacije transportnog lanca

Algoritam optimizacije transportnog lanca (skup osnovnih sistemskih koraka koje treba sprovesti da bi se dolo do odgovarajueg reenja) prikazan je na slici 5 i svi predstavljeni postupci mogu se realizovati kroz tri osnovna koraka: 1. definisanje uslova, preduslova i faktora znaajnih za formiranje varijantnih reenja transportnog lanca. 2. definisanje skupa varijantnih reenja transportnih lanaca. 3. optimizacija transportnih lanaca prema prethodno utvrenom skupu kriterijuma. Definisanje i utvrivanje uslova, preduslova i faktora od znaaja za formiranje varijantnih reenja podrazumeva utvrivanje osnovnih karakteristika: transportnog zahteva; potencijalnih ogranienja kao limitirajuih faktora; postojee saobraajne infrastrukture; mree robno-transportnih centara; propisa i stimulativnih mera itd. Definisanje varijantnih reenja podrazumeva utvrivanje svih realnih mogunosti formiranja transportnog lanca. Precizno definisanje svih logistikih aktivnosti, u okviru jednog transportnog lanca predstavlja neophodnu podlogu za postupak optimizacije. Proces optimizacije transportnog lanca se sprovodi sa ciljem da se iz skupa moguih varijanti transportnog lanca, a prema skupu kriterijuma, odredi najpovoljniji oblik realizacije transportnog lanca.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 23

 Postoje dva osnovna oblika, odnosno postupka optimizacije transportnog lanca: optimizacija (racionalizacija) postojeih tehniko-tehnolokih reenja realizacije transportnog lanca. optimizacija novoprojektovanih tehniko-tehnolokih reenja realizacije transportnog lanca. Postupak optimizacije transportnih lanaca u uslovima novoprojektovanih reenja transportne tehnologije karakteriu sledea obeleja: mogue je formirati znatno vei skup varijantnih reenja u odnosu na operativno upravljanje transportnim lancima obzirom na manje prisustvo limitirajuih faktora. investiciona ulaganja predstavljaju u ovom sluaju dominantnu karakteristiku skupa kriterijuma za optimizaciju. Pri optimizaciji transportnog lanca u procesu operativnog upravljanja transportnim zahtevima najee se pojavljuje sledei skup kriterijuma: trokovi realizacije transportnog lanca vreme realizacije transportnog lanca pouzdanost realizacije bezbednost realizacije zatita od oteenja ekoloki kriterijum Kvalitetno vrednovanje varijantnog reenja transportnog lanca realizuje se sa razliitih aspekata subjekta koji se vrednuju.
5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 24

UTVRIVANJE OSNOVNIH CILJEVA KOJE TREBA DA OSTVARI TRANSPORTNI LANAC

DEFINISANJE TRANSPORTNOG ZAHTEVA KOJI E SE REALIZOVATI PREKO TRANSPORTNOG LANCA - MESTO POETKA I ZAVRETKA TRANSPORTNOG ZAHTEVA - VRSTA I KOLIINA MATERIJALA ZA TRANSPORT - POJAVNI OBLIK ZAHTEVA - ZAKON NASTANKA TRANSPORTNOG ZAHTEVA - INTERVAL STRPLJIVOSTI ZAHTEVA ITD.

DEFINISANJE POSTOJEE SAOBRAAJNE MREE SA PROSTORNIM RASPOREDOM ROBNO TRANSPORTNIH CENTARA DEFINISANJE MREE ROBNIH TOKOVA POGODNIH SA ASPEKTA SABIRANJA TRANSPORTNIH ZAHTEVA I KONCENTRACIJE ROBNOG RADA

UTVRIVANJE OGRANIENJA KAO POTENCIJALNIH LIMITIRAJUIH FAKTORA: - VREMENSKA - SAOBRAAJNA - PROSTORNA - TEHNIKO-TEHNOLOKA - ENERGETSKA, ITD.

DEFINISANJE PROPISA I PREPORUKA ZNAAJNIH ZA REALIZACIJU KONKRETNOG REENJA TRANSPORTNOG LANCA - PROPISI - STANDARDI - STIMULATIVNE MERE, ITD.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

25

UTVRIVANJE OSNOVNIH KRITERIJUMA OPTIMALNOSTI TRANSPORTNOG LANCA - VREME REALIZACIJE TRANSPORTNOG LANCA - POUZDANOST REALIZACIJE TRANSPORTNOG LANCA - TROKOVI REALIZACIJE TRANSPORTNOG LANCA

FORMIRANJE VARIJANTNIH REENJA REALIZACIJE TRANSPORTNOG LANCA CILJ JE DA SE FORMIRAJU SVA REALNA REENJA REALIZACIJE TRANSPORTNOG LANCA

ALGORITAM TEHNOLOKIH ZAHTEVA TRANSPORTNOG LANCA

VARIJANTE TRANSPORTNOG LANCA

KORESPODENTNI ODNOS TRANSPORTNIH ZAHTEVA I TRANSPORTNIH ELEMENATA PRI REALIZACIJI TRANSPORTNOG LANCA

PRIJEMNI PEDITER A - POILJALAC B - OTPREMNI PEDITER C - PREVOZIOC D - PRIMALAC

A B C D E

1 2 n

1 2 3 ... ... ... ... m

A B C D E

FORMIRANJE MATEMATIKOG MODELA KOJIM SE OPISUJE PROCES REALIZACIJE TRANSPORTNOG LANCA, A NA BAZI KOGA E SE VREDNOVATI VARIJANTNA REENJA ULAZNE VELIINE NEOPHODNE ZA REALIZACIJU VREDNOVANJA (TARIFE, TROKOVI, RASPODELE VEROVATNOA TRAJANJA POJEDINIH KOMPONENTI TRANSPORTNIH ZAHTEVA

SOFTWARE

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

26

PROCES VREDNOVANJA VARIJANTI TRANSPORTNOG LANCA PREMA DEFINISANIM KRITERIJUMIMA I RAZVIJENOM MODELU

PC

PERSONALNI KOMPJUTER

REZULTAT 2. KRITERIJUM
OPTIMUM REALIZACIJE TRANSPORTNOG LANCA

RASPODELE VEROVATNOA VREMENA TRAJANJA TRANSPORTNOG LANCA

1. KRITERIJUM

Slika br. 5- Algoritam optimizacije transportnog lanca

5.7.2012 Fakultet tehnikih nauka Integralni transport 27

 Ako se za odreeni transportni zadatak definie skup kriterijuma optimizacije k1, k2, ... , kn i ako se za postojee uslove definie m-varijantnih reenja realizacije transportnog zadatka: V1, V2, ... Vm pri emu je svaka varijanta zbir logistikih aktivnosti (i = 1, 2, ..., m, a j - skup svih logistikih aktivnosti u okviru jedne tehnologije transporta), postavlja se pitanje odreivanja varijante V0 iz skupa definisanih varijanti iji e skup vrednosti prema skupu kriterijuma

K K x
0 x0

imati najpovoljniju vrednost. Problem se reava jednostavno kada je u pitanju jedan kriterijum, meutim kada je u pitanju vie kriterijuma onda se problem reava metodom viekriterijumske optimizacije. Kada se pojedinim logistikim aktivnostima pridrui realno stohastiko obeleje, moe se rei da e problematika zahtevati i razvijanje adekvatnog viekriterijumskog stohastikog modela optimizacije.

5.7.2012

Fakultet tehnikih nauka Integralni transport

28