Praistorija

Magija i ritualUmetnost praistorijskog oveka

Fanerozoik
Paleozoik
Trijas
pre 248/213 miliona god. Pojava prvih dinosaurusa, leteih gmizavaca i prvih sisara

Mezozoik
pre 213-144 miliona godina Dominacija dinosaurusa, pojava prvih ptica. Pangeesuperkontinent poinje da se raspada

Kenozoik
144-66 miliona godina Do kraja Krede kontinenti, osim Australije su odvojene kopnene mase. Izumiru dinosaurusi

Jura

Kreda

Tercijar
pre 66- 1,8 miliona godina

Kvartar
pre 1.8 miliona godina- sadanjost

Oligocen
pre 36 - 23 miliona god

Miocen
pre 23-5 miliona god Razvoj prvih hominidaovekolikih bia

Razvoj Primata

Homo erektus

Pre vie od 130,000 godina pojavila su se prva ljudska bia, koja su postepeno naselila Zemlju i zagospodarila njenim prirodnim bogatstvima.

Razlika izmeu lobanje peinskog i dananjeg oveka

Eru Mezozoika koja je poela pre 248 miliona godina naunici dele na tri perioda: trias, juru i kredu. Gmazovi poznati kao dinosaurosi pojavili su se u prvom od ova tri perioda i gospodarili su ivotom na Zemlji priblino 165 miliona godina pre nego to su potpuno izumrli na kraju mezozoika

Hagar Qim, najsauvaniji malteki hram, snimljen iz vazduha. Ovi najraniji svetski spomenici ili megaliti verovatno su podignuti u obredne svrhe. Pretpostavlja se da je Hagar Qim korien u svrhe obreda plodnosti. Na ovim nalazitima otkriveni su rtvenici, ukrasni reljefi i kipovi boanstava.

Runa sekira Olduvai Tanzanija pre oko 1,9 miliona g Britanski muzej London

Najstariji alati od kamena nazvani su Oldovan, prema klancu Olduvai u Tanzaniji, u Africi, gde su prvi put otkriveni, Izradio ih je Homo fabilis pre gotovo 1,9 miliona godina, a meu njima su se nalazili obli kameni ekii, koji su sluili za odvajanje otrih delova kamena iz jezgra oblutka. najstariji otriveni primerci ovih orua izraeni su pre 2.5 miliona godina i sluile su za drobljenje kostiju i rezanje mesa sa uginulih ivotinja.

Izlaz i ulaz u peinu Font de Gaume u Francuskoj

Lasko i Altamira

Rasprostiranje paleolitske umetnosti u Evropi:

Crveno: zidne slike Zeleno: nosive figure Cijan linija: dosezi gleera Plava linija: obale u ledenom dobu.

Patagonija Argentina, kanjon Rija Pinturas Kueva de las Manos Kueva je u prevodu jama, a manos ruke. U toj peini, nastaloj kao nabor usled eolskih sila nai davnanji preci spasavali su se crtanjem. Ruke su naslikane 550 godine pre nae ere kao negativ. Postavljena ruka sluila je kao povod a preko nje su preci iz uplje kosti duvali boju okolo. Ruka je uvek bila leva, tako dlan pokazuje.

Otkrie peine Lasko

U septembru 1940. etiri deaka i pas po imenu Robot uivali su u igri u oblasti francuske koja se naziva Dordonja. Dok su etali pas je trao u susret velikoj depresiji koja se nalazila na tlu i bila pokrivena rastinjem i njukao potonule rupe. Depresiju na tlu izazavalo je prvobitno drvo koje je u meuvremenu isupano. Deaci su pourili da uhvate korak sa psom i kada su videli duboke rupe u tlu koje je pas njukao, ponadali su se da je lokalna legenda o neotkrivenom blagu u peinama ispod korita reke Vezer tana. Nakon to su bacanjem kamenia pokuavali da utvrde dubinu rupa, odluili su da je istrae. Uveali su otvor u jednu od rupa, uklonivi kamenje na otvor svojim noiima. Onda su sva etvorica, jedan po jedan, skliznuli kroz polu vertikalnu osovinu na kojoj su se nalazili stalaktiti petnestak metara nadole. Naavi se u peini, pri svetlosti naftnih fenjera, ugledali su neto to su opisali kaoPovorku ivotinja veu od samog ivota koje su bile naslikane na zidovima i plafonu peine. Svaka od njih se kretala

esto navoen kao kinseki ili uti konj, ova mlada kobila boje slaice iz Laskoa slikana je veoma briljivo i na osnovu poznavanja konja i njihovog menjanja dlake u razliita godinja doba.

Mapa peine Lasko

Lasko Dvorana Bikova peina Lasko

Upotreba boje Umetnici su radili na zateenim povrinama. Za slikanje su birali glatke povrine, koristei se senenjem za postizanje dubine prikaza. Njihova osnovna boja bila je crna koja se dobijala od mangana ili ugljena, i crvena, koja je poticala od okera (vrste gvozdenog oksida pomeanog sa glinom i peskom koji je nudio spektar boja od tamno crvene do svetlo ute). Minerali su strugani i mleveni u prah, a zatim meani sa vodom.

Peina Lasko dvorana Bikova starost prizora 17000 godina detalj

scena galopa dvorana Bikova peina Lasko 17.000 g

peina Altamira panija ukraena pre otprilike 14.000 godina Peina u obliku slova S duga 270 metara

Altamira (panski pogled u vis) je diluvijalna peina u paniji poznata po Paleolitskim slikama i crteima na zidovima koji prikazuju divlje sisare i ljudske ruke. Nalazi se kraj grada Santillana del Mar u pokrajini Santander. Peina je proglaena 1985. god. UNESCOvom Svjetskom batinom. Pre 13,000 godina lavina kamenja je zapeatila otvor peine i tako je sauvana unutranjost do sluajnog otkrivanja 1876. god. (palo drvo je odgurnulo kamenje s otvora peine). Umjetnici su koristili ugljen i boju okera ili hematita, a esto su grebali i razreivali boje na steni kako bi dobili varijacije u intenzitetu i stvorili tonove (chiaroscuro).

Istovremeno su iskoritavali prirodne obrise u stenama da dobiju trodimenzionalne efekte na figurama. Polihromni svod je najupeatljiviji deo koji prikazuje bizone u razliitim pozama (pojedinano i u grupama) u mirovanju i pokretima, s izvanrednim smislom za zapaanje i detaljima pojedinih likova.

Predstava ivotinje reljef peina Fourneau du Diable okolina Bordoa Francuska

Zidna slika iz Altamire

enka jelena Altamira panija

Pojava ljudske figure kao peinske slike u peinama Hohle Fels u Nemakoj i Lasko u Francuskoj

Zidna slika peina Lasko

Otkrivena u peini Brasampuji u Francuskoj 1892. napravljena je od mamutske slonovae.Visina je 3,65cm. Stara je oko 25000 godina i predstavlja jedno od najranijih poznatih realnih prezentacija ljudskog lica.

Glava od mamutske slonovae

Donja Vjestonica Moravska eka

Skulptura Mamuta peina Vogelherd

Bizon iz peine La Madeleine Dordonja oko 15000-10000. m pne irvasov rog Studija bizona u trenutku kada se osvrnuo nazad, uhvaena je u ovoj graviri na jelenskom paroku iz peine Madlen. ivotinja je okrenula glavu da bi lizala svoje slabine, iz ega se vidi da je umetnik postigao pravo majstorstvo u savlaivanju problema perspektive koju namee crtanje rogova.

Ovi prvi umetnici su klesali oblike i figure od kamena, a posle su ih izraivali i od slonovae, kostiju i rogova. Najstariji primerci ovakve umetnosti su rezbarije ivotinja.

Kip ljudske figure sa glavom Lava otkriven je u peini Hohle Fels u Nemakoj. Figurina od slonovae stara je 30,000 godina.

Hohle Fels je peina u Nemakoj, u pokrajini Baden Vitenberg u kojoj su pronaeni spektakularni arheoloki nalazi. Svi datiraju iz ranog Paleolita. Osim to je pronaena najstarija datirana skulptura Venere, pronaene su ptica os slonovae (35000-40000g) i najstariji muziki instrument ikada pronaen. Procenjuje se da je nastao pre 35.000 godina.

Praistorijske Venere

Vilendorfska Venera Vilendorfska Venera skulptura pronaena u blizini

skulptura pronaena u blizini Kremsa u u Austriji Kremsa Austriji Prirodnjakimuzej BeBe Prirodnjaki muzej stara oko 30.000 g vapnenac

Na nekoliko kontinenata pronaeni su lokaliteti na kojima su iskrsle ove figure koje su uopteno poznate kao Venere. Neki strunjaci pretpostavljaju da ove figure predstavljaju prirodne sile koje daju ivot i osiguravaju plodnost i rast. Moda su ljudi verovali kako je ova svojevrsna boginja-majka vladala plodnou sveg ivota na Zemlji i da su ove figure posedovale arobne moi plodnosti. Jedno je svakako sigurno i vidljivo im ih pogledate, a to je isticanje telesnih atributa koji ih ine enskim biima-grudi, guze, i polni organivagine prezentovane kao da ponekad jedino ovi delovi tela predstavljaju njihovu telesnost. Sve ostalo je manje bitno- ruke, noge i portreti ne postoje

Venera iz peine Hohle Fels 35.000-40.000 godina Pronaena u peini Hohle fels u Bavarskoj po kojoj i nosi ime smatra se najstarijom pronaenom Venerom i najranije datiranim delom figurativne umetnosti

Loselska Venera oblikovana je na komadu kamena u formi reljefa. Ova figura je jedna od retkih iz starijeg kamenog doba, koja je oblikovana u proporcijama odreenim na osnovu iskustva kao i posmatranja i odmeravanja delova prema celini tela. U desnoj ruci dri bizonski rog u visini ramena.

ena koja dri bizonski rog Lasel Dordonja Francuska 25000- 20000 pre nove ere peanik

Venera iz Vesotnice iz Moravskog muzeja u Brnu spada u najstarije keramike figure u Evropi. Uoljiva je namera vajara da istakne realistinije oblike grudi i bokova

Venera iz Lespiga visoka 15 cm i napravljena os slonovae pokazuje izvanredno oseanje za simetrinost i stilizaciju u formiranju odnosa mase tela. Onovremeni vajar nije mogao da izbegne a da u taj mali komad slonovae ne unese sve svoje ljudsko bie u ovekoveene predstave enskog lika

Savinjanska Venera serpentinska stena XVII-XVI milenijum pre nove ere Modena Italija

Crvenokosa boginja

Lokalitet starevake kulture Donja Branjevina, u ataru sela Deronje, otkriven je 1965. godine, tokom iskopavanja zemlje za izgradnju nasipa na Dunavu. Godine 1989. vrena su istraivanja i tada je otkrivena statueta u obliju enske figure, visine ak 38 cm, koja je nazvana Crvenokosa boginja. Zahvaljujui atraktivnosti nalaza, malo mesto u Bakoj dospelo je u iu domaih i stranih medija. Venera iz Tepe Saraba idol plodnosti od gline visina 6 cm oko 6000 pre nove ere Arheoloki muzej Teheran

Venera iz kasnog perioda Domon oko 1000 godine pne. najstarije figuralne predstave enskih idola u istonoj Aziji Nacionalni muzej Tokio

Venera Ermita Sant Petersburg

Na primeru grobnice u Sungiru, u Rusiji, moemo da pretpostavimo kako su neandertalci pokopavali preminule lanove zajednice poevi otprilike pre 80.000 godina. Sungir datira pre otprilike 28.000 godina. Ostaci petoro ljudi, ukljuujui esdesetogodinjeg mukarca, osmogodinja devojica i trinestogodinji deak pokopani su jedni pored drugih i svi su ukraeni kuglicama izraenim od mamutovskih kljova koje su verovatno bile naivene na odeu od koe.

Gipsane glave iz Jerihona U praistorijskom Jerihonu, gradu u Jordanu naene su skupine veoma impresivnih skulptura ljudskih glava iz vremena izmeu 7000 i 6000 godina pre nove ere. To su stvarne ljudske lobanje kojima je lice bilo rekonstruisano u obojenom gipsu sa komadima morskih koljki umesto oiju. Finoa i preciznost modelovanja, oseanje odnosa izmeu kostiju i mesa sami po sebi su ve znaajni, bez obzira na neverovatni rani datum nastanka. Svaka lobanja ima strogo individualno obeleje. Veoma tajanstvene, ove glave ukazuju na jednu tradiciju koja se od tada razvija u istoriji ljudske kulture i umetnosti- portret.

Gipsom obloene lobanje iz neolita Jerihon oko 7000-6000 god. pne.

megaliti

Stonhend je megalitska graevina nazvana tako jer se sastoji od ogromnih komada stenja slaganog bez maltera. One su bile podignute u religiozne svrhe jer su za podizanje takvog spomenika bili potrebni strahoviti i udrueni napori ljudi koje je vodila vera, koja je skoro doslovno zahtevala da se pokrenu planine. ak i danas ovakve graevine ulivaju samopotovanje jer izgledaju kao da su dela izumrle rase divova, pre nego ljudi. Neke od njih poznati kao kromlesi, grobovi su, tkz kue mrtvih, sa zidovima od uspravno postavljenog kamenja i jednom jedinom dinovskom postaljenom kamenom ploom umesto krova. Druge, tzv. kromlesi predstavljaju mesta za obavljanje verskog kulta. Kromleh u Stonhendu sastoji se od velikog prstena nainjenog od ravnomerno rasporeenih uspravnih kamenih balvana koji nose horizontalne ploe, nadvratnike i dva unutranja slino obeleena prstena sa kamenom nalik na oltar u sreditu. Celokupna graevina orijentisana je upravo prema taki na kojoj se sunce raa na dan dugodnevnice pa se iz tog razloga izvlai zakljuak da je sluila kultu sunca.

Najvei blok u Stonhendu dugaak je 9 metara i teak oko 40 tona

Dolmen oko 1500 g pne. Karnak Bretanja Francuska

Oboavanje predaka je najtrajnija crta svih primitivnih religija i najsnanija kohezivna snaga u primitivnom drutvu. O tome nam govore i skulpture sa Uskrnjih ostrva, najudaljenijeg mesta na planeti. Izmeu 1500 i 1000 godine polinezijski stanovnici ovog ostrva isklesali su i podigli oko 1000 kamenih kipova od vulkanske stene. I ovde su opet svi napori usresreeni na lice u tolikoj meri da su telo i potiljak glava sasvim zanemareni. Najvei je visok oko 20 metara. Ove velike kamene glave sa izduenim licima kao da su rezultat podsticaja srodnih onome koji se krije iza megalitskih spomenika u Evropi.

Valkamonika znana kao i dolina Kamonika je dolina u istonoj Lombardiji koja predstavlja najveu kolekciju preistorijskih petroglifa na svetu. Unesko je uvrstio 1979 u registar svetske batine.

Peinska slika iz peine Magura u Bugarskoj

Kultura Lepenskog Vira

Nakon to je tokom ezdesetih godina zapoela izgradnja hidroelektrane i akumulacionog jezera na erdapu, dolo je do arheolokih istraivanja kako bi se ispitao teren koji je trebao da bude potopljen. Tako se dolo do otkria koja e u dobroj meri izmeniti sliku koju smo do tada imali o evropskoj praistoriji. Kultura Lepenskog Vira je originalna i samonikla i usaglaena je svojim odnosom sa krajnje uproenim oblicima kultura lovako-sakupljakih zajednica srednjeg kamenog doba.

U naseljima kulture Lepenskog Vira otkriven je veliki broj stanita sa svetilitem i raznovrsni sakralni predmeti. Sva ta stanita imaju neuobiajene osnove u vidu zarubljenog krunog iseka, projektovane trijangulacijom (trougaoni modul), tj. metodom koju su tek u nae vreme uveli u arhitekturu Frank Lojd Rajt i Bakminster Fuler. U osnovi svakog stanita postavljeni su, od proelja prema zaelju, ukoeni kameni pragovi, pravougaono ognjite, loptasti kameni rtvenik i skulpture od dinovskih oblutaka.

Dupljajska kolica su naziv za dvoja kolica koja su otkrivena poetkom 20. veka u Banatu, u mestu Dupljaja, po kome su i dobila naziv. Otkrivena su dvoja kolica od terakote koja pripadaju utobrdskoj kulturi, dakle potiu iz srednjeg bronzanog doba. Prema pretpostavkama, stara su oko 3.500 godina. Jedna kolica su sa tri toka i u njih su upregnute patke. Uz njih je naen i poklopac. Na drugim kolicima ruda je polomljena, pa imaju samo dva toka. Na kolicima su ljudske figure, ali sa ptijim kljunom. Figure su predstavljene sa zvonastom suknjom i nakitom koji je urezan. I kolica i tokovi i idol (ljudska figura) su bogato ukraeni urezanim spiralama, krugovima, rafiranim trouglovima i drugim geometrijskim motivima, a na etiri mesta i prastarim solarnim simbolom, takozvanom svastikom, odnosno kukastim krstom. Dupljajska kolica su obredni predmet izuzetnog verskog znaaja za praistorijski kult tog doba i govore o tadanjim sloenim religioznim koncepcijama.

Koliinom i znaajem artefakata koji su doprli do naeg vremena, vinanska kultura je verovatno najbogatija, najraskonija praistorijska kultura sa ovih prostora. Jo krajem devetnaestog veka, primeeno je da u okolini dunavske obale u blizini sela Vine kraj Beograda sporadino bivaju pronaeni fragmenti predmeta od gline.