7.

VALJANJE
7.1. Primena valjanja na izradu mainskih delova Izrada mainskih delova valjanjem iroko je rasprostranjena u proizvodnji razliitih , najee, ugradbeno gotovih delova. Ovom tehnologijom izrauju se navoji (slika 7.1 i 7.2), zupanici (slika 7.3), oljebljena vratila, prstenovi i drugi sloeni priizvodi. Ova tehnologija detaljnije prikazana u knjizi [5], a u u ovom poglavlju prikazani su postupci valjanja koji se koriste za dobijanje gotovih mainskih delova. Posebno se razmatraju metode valjanja navoja koje su preteno zastupljenje u proizvodnji vijane robe, metode izrade nazubljenih i oljebljenih elemenata valjanjem i metode valjanja prstenastih profila. 7.1.1. Valjanje navoja Za serijsku i visokoserijsku proizvodnju elemenata sa navojem danas se skoro iskljucivo koristi tehnologija hladnog valjanja. Izrada navoja na ovaj nain vrsi se oblikovanjem spoljanje povrine rotaciono simetrinih oblika i to tako da se u toku procesa u materijal utiskuje reljef izraen na povrini alata koji odgovara navoju. Valjanje navoja mogue je na vie naina: - valjanje pomou ravnih profilisanih povrina - valjanje pomou segmenata - valjanje pomou valjaka Najstariji nain valjanja navoja je pomou ravnih profilisanih ploa.(sl.7.1).Alat za ovu vrstu valjanja se sastoji iz jedne nepokretne i jedne pokretne ploe. Na obe ploe izraeni su profili pod uglom navoja koji iznosi:
tg = h d f

h - korak navoja d f - srednji precnik navoja

Slika 7.1 - Valjanje navoja pomou ravnih profilisanih povrina

Slika 7.2 - valjanje navoja pomou obrtnog valjka i segmenta Pravolniskim kretanjem ploe vri se izrada navoja. Ovim nainom dobijaju se navoji manje tanosti. Produktivnost ovakvog naina izrade navoja ograniena je obzirom na reverzibilnost kretanja pokretne ploe. Znatno vea produktivnost pri proizvodnji navoja postie se primenom principa valjanja pomou valjka i segmenta (sl.4.5.). izmeu nepokretnog segmenta i valjka koji se obre postavlja se radni komad na kome treba izraditi navoj. I obrtni valjak i segment imaju na svojim radnim povrinama profile navoja. Detaljnije o valjanju navoja videti u knjizi [10].

7.1.2. Valjanje ozubljenih i naljebljenih elemenata U novije vreme za izradu odreenih oblika i dimenzija ozubljenih i naljebljenih elemenata sve eese primenjuje tehnologija hladnog valjanja. Ovo se posebno odnosi na proizvodnju zupanika u uslovima visokoseriske i masovne proizvodnje. Slino kao i kod valjanja navoja i ovde se reljef izraen na spoljnoj povrini alata utiskuje na spoljnim povrinama aksijalno simetrinih radnih komada. Osnovne prednosti ove tehnologije u izradi navedenih elemenata u odnosu na obradu rezanjem su: Krae vreme izrade Uteda u materijalu Povoljan tok vlakana materijala Visok kvalitet obraene povrine. Ogranienja primene ove tehnologije odnose se pre svega na geometriju ozubljenja, vrstu materijalai veliinu serije. Postoje razliite mogunosti zrade nazubljenih i ozubljenih elemenata metodom valjanja. One se meusobno razlikuju prema geometriji alata kao i prema kinematici procesa (v. knjigu 10) Posebnu vrstu valjnja zupanika i nazubljenih elemenata predstavljan tzv. Grob postupak. Osnovni princip ovog postupka je da se ceo proces izrade ozubljenja (oljebljenja) izvodi u parcijalnom deformisanju materijala (sl.7.3a). Alati u obliku dva profilisana valjia (a) ratiraju oko ose 0-0 i oko sopstvene ose i kod svakog obrtaja dolaze u kontakt sa materijalom (b). Materijal se takoe obre oko svoje ose. Brzina obrtanja materijala i obrtanja alata oko ose 0-0 sinhronizovana je u skladu sa brojem zuba koji se izrauju. Za svaki obrtaj alata oko ose 0-0 , materijal se okrene oko svoje ose za veliinu podele zuba , to znai da se kompletno ozubljenje izradi za jedan puni obrtaj ( 3600 ) radnog komada oko svoje ose. Materijal se istovrameno kree i

u aksijalnom pravcu ime se omoguuje izrada profila na odreenu duinu. Na sl. 7.3b prikazan je alat u zahvatu sa materijalom

a) b) Slika 7.3 - Grob postupak valjanja zupastih elemenata: a) ema postupka, b) alati u zahvatu sa obratkom [49]

Slika 7.4 - Ilustracija nazubljenih elemenata izraenih postupkom Grob [49] Broj obrtaja alata zavisi od veliine maine i iznosi 800-3500 0/min. Aksijalni pomak radnog predmeta iznosi od 0.8-3 mm po jednom punom okretaju radnog predmeta, to znai da se z jedan minut moe izraditi ozubjenje duine oko 250 mm. Ovim postupkom mogue je izraditi razne vrste zupanika i oljebljenja (sl.7.4.). Kvlaitet obratka dobijenih ovim postupkom nakon termike obrade iznosi 7-8 prema DIN 3962 i to u uslovima velikoserioske i masovne proizvodnje.

7.1.3. Valjanje prstenastih elemenata Prstenasti delovi skoro svih dimenzija, teina i od razliitih materijala veoma esto se koriste u industriji. Jedna od najeih primena je u proizvodnji prstenova za kotrljajne leajeve. Obzirom na velike serije u kojima se takvi elementi proizvode kao i na stroge tehnike i tehnoloke zahteve koji se pred njih postavljaju, veoma je bitno odrediti optimalnu tehnologiju izrade takvih delova. Za izradu prstenova u masovnoj proizvdnji esto se primenjuje tehnologije hladnog i toplog valjanja koje mogu biti: - radijalno-aksijalno valjanje - radijalno valjanje - aksijalno valjanje prstenova u kalupu 1. Radijalno aksijalno valjanje Valjanje je postupak koji se izvodi preteno u toplom stanju, a koristi se za izradu vrlo irokog dijapazona obradaka. Glavna primena ovog postupka su prstenovi kotrljajnih leajeva, delovi reduktora i razne vrste prirubnica. U hladnom stanju ovim postupkom se mogu dobiti prstenasti elementi manjih dimenzija. Princip valjanja prstenastih profila sastoji se u tome da se pripremku za vreme obrade smanjuje popreni presek, a poveava njegov obim. Kao pripremak koristi se valjak u kome se na odgovarajui nain proizvede kruni otvor, tako da se dobije debelozidni uplji valjak. Takav polufabrikat postavi se u mainu sa sistemom valjanja koji svojim okretanjem i delovanjem na priremak vri njegovu deformaciju, tj. izradu prstenastog oblika.

Slika 7.5 ema radijalno-aksijalnog vajlanja Na slici 7.5 prikazan je najee primenjivani sistem valjanja prstenastih oblika: od dva cilindrina valjka, jedan je fiksan (glavni valjak) i okree se oko svoje ose. On je u kontaktu sa spoljnim omotaem pripremka. Unutranji cilindrini valjak vri obrtno kretanje oko svoje ose, ali i pravolinijsko kretanje ka spoljanjem cilindru, delujui pri tome na unutranji omota pripremka. Dva konusna valjka takoe se okreu oko svojih osa definiui pri tome geometriju budueg obradka u aksijalnom pravcu. Ovim postupkom mogu se izraditi prstenovi iz irokog spektra materijala. Najee je u primeni elik, od ugljeninog do visokolegiranog. Takoe se laki i obojeni metali uspeno valjaju. U poslednje vreme sve vie se valjaju titanove legure, vatrootporni elici i drugi tee deformabilni materijali.

Prstenovi spoljanjeg prenika od 100 do 450 mm i visine 20 - 160 mm mogu se uraditi u taktu od maksimalno 100 kom/sat tj. 36 sec. za jedan komad. Ako se radi u dve smene proizilazi da je godinja proizvodnja na jednom postrojenju za valjanje prstenova oko 500000 komada. Radijalno valjanje prstenova Kod izrade prstenova malih prenika moe se poveati produktivnost primenom poluautomatizovane horizontalne maine iji je princip prikazan na slici 7.6. Obradni sistem se sastoji iz obrtnog stola, pogonskog valjka 4 i fiksnih valjaka (4 komada fiksirana za obrtni sto). Obrtni sto i pogonski valjak nisu u istoj osi, nego su ekscentrini. Na poziciji 6 na fiksni valjak postavlja se pripremak. Okretanjem obrtnog stola i pogonskog valjka dolazi do kontakta izmeu prstena i pogonskog valjka tj. do plastine deformacije (smanjenje debljine i poveanje prenika prstena). Gotov prsten se skida sa obrtnog stola na poziciji 5.

Slika 7.6 ema radijalnog valjanja 1 prsten (obradak) u zahvatu, 2 unutranji valjak, 3 valjak za centriranje, 4 glavni valjak,5 stanica za skidanje gotovog prstena, 6 stanica za postavljanje pripremka, 7 obrtna platforma Ova maina moe biti integrisana u kontinualnu proizvodnu liniju ukljuujui i zagrevanje pripremka.

Slika 7.7 - Maina za radijalno valjanje prstenova Wagner Dortmund [43]

Slika 7.8 - Delovi dobijeni radijalnim valjanjem

7.1.4. Hladno valjanje prstenova Primena metoda hladnog valjanja u izradi prstenova rezultira smanjenjem trokova proizvodnje i poboljanjem kvaliteta obradka, a ideja je potekla iz industrije leajeva. Smatra se da do 40% ukupne cene prstena za leajeve predstavljaju trokovi sirovog materijala, pri emu 20-50% tog sirovog materijala (elika legiranog sa hromom) pree u strugotinu u sluaju obrade rezanjem. Kod hladne obrade, s obzirom da nema zagrevanja, kvalitet povrine koja se dobija valjanjem je visok, vea je tanost dimenzija, manji su dodaci za naknadnu obradu pa samim tim i gubici materijala, nema potrebe za dodatnom opremom za zagrevanje itd. Kod hladne obrade dolazi do deformacionog ojaavanja, tako da su kod delova veih dimenzija neophodne velike deformacione sile, zbog ega se hladnim valjanjem dobijaju prstenovi prenika do 250mm. Hladno valjanje prstenova po tehnologiji PROFIROLL Potreba za daljim razvojem tehnologije valjanja prstena nastala je zbog toga to su postojee tehnologije zahtevale operaciju kalibracije prstenova nakon valjanja, pri emu ni na taj nain nije bio reen problem greaka koje su nastajale na povrini prstena. Kod ovoga postupka pogonski valjak oblikuje spoljanji profil, dok je unutranji profil definisan geometrijom trna. Trn se slobodno obre, i oslonjen je na potporne valjke koji se takoe slobodno obru. U toku procesa valjanja materijal tee i u aksijalnom i u tangencijalnom pravcu, odnosno, smanjuje se debljina zida a poveava irina prstena.

a)

b)

Slika 7.9 - Valjanje prstenova po metodologiji PROFIROLL Nemaka: a) valjani prstenovi kotrljajnih leaja b) alat u zahvatu sa obratkom, c) maina za valjanje URWA 130L [47]

c)

Osnovna razlika u odnosu na prethodne maine je ureaj (roundroll device) koji garantuje minimum odstupanja cilindrinosti prstena tokom procesa. Istovremeno se kontrolie i rast prstena pomou mehanike glave za merenje (mechanical measuring head). Suprotno konvencionalnim mainama za valjanje kod kojih se u toku procesa kontrolie pritisak valjaka, kod ove maine proces se kontrolie pomou mikroprocesora koji rauna redukciju debljine zida i eljeni prenik. Kao rezultat se dobija veoma poveana tanost. Kod ranijih postupaka valjanja prstenova, greka cilindrinosti prstena iznosila je oko 0.5 mm a greka prenika oko 0.2 mm, dok kod ovog postupka greka cilindrinosti je manja od 0.04 mm, a greka prenika manja od 0.08 mm.

Literatura [5] [10] [43] [47] [49] Planak, M., Viloti, D., Vujovi, V., Tehnologija plastinosti u mainstvu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1992 Planak, M., Viloti, D.: Tehnologija plastinog deformisanja, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003. http://www.sms-demag.com/en/about_us.html http://www.profiroll.de/en/company/ http://www.grobinc.com/coldrolled/about.htm