UVOD Predmet komparativne istorije drave i prava Komparativna istorija drave i prava je pravno istorijska nauka koja omoguava

objektivan uvid u strukturu i evoluciju dravnih aparata i pravnih poredaka vodeih zemalja u pojedinim epohama razvoja civilizacije. Komparativna istorija drave i prava kao uoptavajua nauna disciplina izuava istorijski najuticajnije drave i prava od njihovog postanka do savremenosti. Komparativna istorija drave i prava kao konkretno pravna nauka prouava konkretne drave i prava u odreenom vremenu-prostoru. Uporeuje razliite pravne sisteme to omogu ava donoenje opti! zakljuaka. Drevne "iviliza"ije nemogu e je izuavati #ez koritenja pomonih istorijskih disciplina: paleogra$ija%izuavanje stari! pisama&' !ronologija %prouavanje naina raunanja vremena&' diplomatika %ispitivanje autentinosti povelja&' numizmatika% prouavanje nov"a&' !eraldika %pruavanje gr#ova& i istorijska geogra$ija %utvrivanje geogra$ski! o#lasti i mesta u istorijskim izvorima&. (azvoj istorijskog miljenja o pravu Istorija je jedna od najstarijih nauka koja od Herodota opisuje i pripoveda o doga ajima iz prolosti. )ristotel je pretea opte pravne istorije. *rednjovjekovna istorija kao i antika opisivala dogaaje i vladare ali im je davala versku i pragmatinu poruku. +kola prirodnog prava od ,-- veka iri ideje da pored pozitivnog postoji i prirodno pravo koje kao univerzalno vai sve ljude i za sva vremena. Hugo !rocijus- polazio od ideje da je rimsko pravo kao pisani razum pri#liilo idealima prirodnog prava "an "ak #uso stvorio sliku plemenitog divljaka $ajbnic pravnik mora da izuava istoriju prava kako #i spoznao njegove uzroke. %ihte i &avinji od#a"ili su postojanje univerzalnog prava koje stvara razum i ustvrdili da je pravo plod narodno! du!a i kao takvo podlono evolu"iji. 'gist Kant je insistirao na anlizi tano utvreni! injeni"a i koritenja uporedne metode. (arksistiko uenje . Pravo je istovremeno volja vladaku e klase i relativno autonoman deo nadgradnje koji povratno utie proizvodne snage i odnose. )ering . Pravo je sredstvo za regulisanje drutveni! odnosa. Hantington . istie da /apad promovie zapadne politike vrednosti i institu"ije vre i pritisak na ostala drutva i usvoje zapadni model. Periodiza"ija komparativne istorije drave i prava Vremenska podela istorije je najznaajnija. 0ronoloka periodiza"ija uzeta je iz politike istorije *ntiki istoriari dele poznatu istoriju na1 asirsko' persijsko' grko-persijsko i rimsko "arstvo Hrianski istoriari koristili su na 2i#liji zasnovanu podelu1 od )dama do 3oja' od 3oja do )vrama' od )vrama do Davida' od Davida do vavilonskog ropstva' od vavilonskog ropstva do 0ristovog roenja' od 0ristovog roenja do kraja sveta. 4ipoloka periodiza"ija1 prvo#itna zajedni"a' ro#ovlasniki period' $eudalno do#a' kapitalizam i savremeno do#a glo#aliza"ije +ikolo (akijaveli prvi je primenio podelu na stari' srednj i novi vek. Dominira podela na etiri osnovne epo!e1 5.prvo#itna zajedni"a' 6 stari vek i od nastanka prvi! drava %do 7. veka n.e.&' srednji vek %od 7 do 58&' novi vek %od 58 i jo traje&.

-storijski izvori -storijski izvori se razlikuju od izvora prava. Izvori saznanja istorije su: tekstovi, predmeti i injenice iz kojih moemo da spoznamo prolost. Pisani izvori su najvaniji izvori jer pruaju najvie in$ormavija. %alsi-ikati su namerno krivotvoreni istorijski dokumenti. .ravni spomenici su najvaniji izvori saznanja o istorijskoj evoluciji prava. *pomeni"i opteg karaktera o#u!vataju1 /akon su najznaajniji pravni spomenici koji sadre pravne norme, /akonike 0kodi-ikacije1predstavlja kompleksne pravne spomenike koji iroko obuhvataju razne grane prava, &tatute koji su regulisali autonomni pravni ivot srednjovjekovni gradova do 23 vijeka. 4stavi predstavljaju novovekovne izvore prava kao najvii pravni akt modernih drava. .osebni spomenici su presude, sudske besede, ugovori i povelje. Utvrivanje autentinosti izvora predstavlja jedan od #itni! pretpostavki naune o#jektivnosti. - P(VO2-43) /)9:D3-;)................................str. /)9:D3-;)................................ 58 Periodiza"ija prvo#itne zajedni"e .rvobitna zajednica oznaava zajednice zasnovane na krvnom srodstvu u kojima su ljudi ivjeli od nastanka najstarijih drava. Prvo#itna zajedni"a moe se podijeliti na dvije osnovne etape1 divljatvo i varvarstvo. <uis =organ smatrao je da pripitomljavanje ivotinja i uzgoj itari"a oznaava prelazak iz divljatva u varvarstvo. Vii stepen varvarstva poeo je izradom oruja i orua od gvoa a zavrio pronalaskom pisma i prelaskom u "iviliza"iju. ;iviliza"ija se raa u znaku metalnog maa-srpa i pisma. 2rak' porodi"a srodstvo -nstitu"ije #raka' porodi"e i srodstva #itno su uti"ali na izgled prvo#itni! zajedni"a Krvnosrodnika porodica- je na srednjem stupnju divljatva nastala uvoenjem prvi! polni! za#rana. Polni odnosi su #ili dozvoljeni samo u okviru iste genera"ije to iskljuuje in"est. 2rak je #io grupni %poligamni&' polni odnos unutar jedne iste grupe. .orodica punalua- 2rak je egzogami %polni odnosi razliiti! grupa& &indijazmika porodica 5 (azvoj privrede i drutva uti"ao je na stalno suavanje #roja lanova #raka i porodi"e. Ova porodi"a se zasnivala na #raku jednog mukar"a i jedne ene koji nisu #ili o#avezni da o#razuju pose#no doma instvo. Individualne porodice 5 ine mu i ena sa de"om Od line do privatne svojine <judi su u prvo#itnoj zajedni"i neposredno prisvajali plodove prirode. Ovo prisvajanje se svodilo na dranje i kori enje. <ina svojina je poetni vid prisvajanja prema oruu i oruju. Kolektivna svojina pripadala je grupi ljudi i mogli su je koristiti samo njeni pripadni"i %njive' ume' panja"i& .orodina svojina je predstavljala prelazni o#lik od kolektivne ka privatnoj .rivatna svojina pojedina"a razlikuje se od line svojine jer se svojinska ovla enja ne odnose samo na predmete za linu upotre#u.%doma e ivotinje' nakit' nova"&

Drutvena organiza"ija i zae"i dravne vlasti 3epostojanje dravne vlasti i pravnog sistema predstavljaju jedno od glavni! o#eleja prvo#itne zajedni"e. Podela drutvene uloge izmeu polova uti"ala je na drutvenu organiza"iju. .eriod matrijahata-nije #io vladavani ena- ene su samo imale ve u drutvenu ulogu .eriod patrijahat . stareine rodova i porodi"a #ili su samo mukar"i #odovska organizacija . stareina roda je zastupao rod a politiku vlast je imala rodovska skuptina. 6ratstva . stareina #ratstva i skuptina .leme- demogra$sko irenje dovodi do povezivanja ve eg #roja srodni! #ratstava u pleme kao vii o#lik politike organiza"ije. Organi1 plemen. *tareina' ve e stareina i plem. *kuptina. Poglavi"a je esto #io vr!ovni vojskovoa' sudija i svetenik. #odovska aristokratija . (odovsko plemenske stareine do#ijaju na znaaju u vreme osvajanja i pljaki teritorija. *tvara se uslov za uspon vojne aristokratije. 7konomska nejednakost se produ#ljuje. Plemenske starene su zamenili vladari ' plemenske organe su zamenili dravni koji donose pravila o organiza"iji vlasti. Primitivno pravo . norme i sank"ije .rimitivna drutva su stvarala norme o dozvoljenom i zabranjenom ponaanju kao oblik drutvene kontrole koj je omoguavala da mnoga od tih drutava izuzetno dobro -unkcioniu. 'biaji su kao nepisana pravila regulisali ponaanje unutar grupa. *vakodnevna praksa postala je model normalnog ponaanja. O#iaji su prerastali u obiajno pravo kao sredstvo domina"ije vladaju i! elita. (azni tabui predstavljaju prva pravila ponaanja koja za#ranjuju odreena ponaanja prema oznaenim stvarima' mestima' li"ima i reima. (eligijske norme zamenjivane su o#iajnim pravilima koje tite organizovane sank"ije. U#laavanje sank"ija predstavljalo je sistem kompozi"ije u kome kriva" otkupljuje svoj ivot i sigurnost. Kompozicija i krvna osveta dugo su se primjenjivali istovremeno. (eligija u prvo#itnoj zajedni"i (eligija kao du!ovna tvorevina koju o#janjava svet #ila je uz magiju jedan od prvi! o#lika drutvene svesti. (eligijom su uspostavili du!ovnu nadmo nad stvarno u. =agijski o#redi su #ili usmereni na izazivanje odreeni! posljedi"a u stvarnom ivotu1 do#ar lov' izleenje.. *nimizam kao o#lik religijske svesti zasniva se na verovanju da sve prirodne pojave poseduju duu %#iljke' ivotinje&. Verovanje u srodstvo sa ivotinjama naziva se totemizam. 6oanstava poprimaju ljudske likove. =nogo#oaki o#lik religije naziva se politeizam koji je postepeno evoluirao u monoteizam. 8ron i oltar ostali su u mistinoj vezi sve do novovekovnog konstituisanja moderni! drava u kojima se ustavno odvajaju religija i drava. -- *4)(- V:K.....................str. 68 Postanak "iviliza"ija i tipovi starovekovni! drava

*im#ioza razliiti! etniki! grupa stvarala je dravu kao izraz prevazilaenja etniki! suprotnosti. 3ajstarije drave ' orijentalne despotije nastale su kao rezultat potre#e izgradnje mrea nasipa i kanala oko veliki! rijeka. &tarovekovne drave se dele na: istone despotije9 predstavljaju teokratske drave sa izmeanim religioznim i politikim $unk"ijama. (eligiozna $unk"ija #ila je izvor zakonodavne' sudske i izvrne vlasti i zapadne robovlasnike drave. >rke dravi"e polisi i (im nastaju kasnije sa naglaenom ulogom pojedina"a. &umerska civilizacija prvi put je povezala tako veliki #roj ljudi istim jezikom' pismom' te!nologijom' religijom' etikom i drutvenom strukturom. Velike religije su odreuju e karakteristike veliki! "iviliza"ija. *U=:( - )K)D...................................str. 6? =esopotamija' meureje 4igrisa i :u$rata' predstavlja rodno mesto najstarije "iviliza"ije. .rvobitna zajednica raspala se sredinom I: milenijuma p.n.e. kada su se o#razovali prvi samostalni gradovi1 Ur' Uruk' Ki' <aga' :ridu' Um i dr. ;entralno mesto u gradu imao je !ram #oga %svetilite' osmatrani"a' sud' kola..&. .atesije-gradovi #ili su zati eni zidovima i kanalima. Upravni"i gradova %patesi& su nosili titulu lugal %"ar&. Vladar je #io vr!ovni vojskovoa' zakonodava" i sudija. 0ramovi su posedovali veliku imovinu. Oko 6@7Apne. &aragonova imperija %)kadski osvaja *argon& #ila je prva jedinstvena sumersko-akadska drava koja je o#u!vatala =esopotamiju. Ur-namu je prvi zakonik koji je delimino sauvan. /#orni"i klinopisnog prava......................str. @6 =esopotmaija je #ila kolevka najstariji! pravnih spomenika sauvani! u o#liku klinopisni! tekstova na glinenim ploi"ama. Pronaeno je na !iljade ploi"a sa sauvanim zakonima i presudama. &lava najstarijeg pravnog teksta na svetu pripada zakoniku 4r9namu donetom oko 65AApne. Klinopisni zakoni"i predstavljaju z#ornike zapisanog ili izmenjenog o#iajnog prava. -za zakonika Ur-namu doneti su slede i klinopisni kodeksi1 /akonik 4r9namu9istie #oansko poreklo zakonika i nameru vladara da oisti zemlju od otimaa i varali"a da sprei da Bsirotinja ne postane rtva #ogati!C. /akonik $ipit9itar9 2;<=pne.9 napisan je sumerskim jezikom. 7nunski zakonik92>3=9 predstavlja prvi pravni z#ornik napisan na akadskom jeziku Hamurabijev zakonik92?@=pne. Hetitski zakonik9 A:I vek9 -movinske kazne su dominirale *sirski zakonik 5 :III pne.9 #io je nerazvijeniji z#og iroke upotre#e taliona' ak i za krivino delo silovanja V)V-<O3*KO ;)(*4VO........................str. @D >rad-drava Vavilon na o#ali :u$rata postao je u prvoj polovini -- milenijuma p.n.e. dravnopravno jezgro sumersko-akadske "iviliza"ije. *moriti, semitski osvajai' preo#razili su ga u grad 6AAA pne. &taro vavilonsko carstvo stvarno je utemeljio esti vladar amoritske dinastije 5 zakonodavac Hamurabije 02>=;92??; pne1. 2og =arduk postao je vr!ovni #og na "eloj dravnoj teritoriji. Vavilonska privreda zasnivala se na iriga"ionoj poljoprivredi. Drava je potisnula ulogu !ramova i svetenstva. Kolelktivna

svojina i dalje je dominirala. Eito i sre#ro #ili su glavna sredstva razmene. 2ankarski poslovi su "vetali. *vetovna i !ramovska aristokratija #ila je na vr!u. Dravni inovni"i i vojni"i raspolagali su velikim posedima kao nagrada za sluenje. 2roj slo#odni! ljudi nadmaivao je #roj ro#ova. 'sobenost vavilonskog prava ini podele slo#odni! ljudi na dve kategorije1 privilegovani avilumi i nii sloj mukenu. 3ajnii sloj su #ili vardum %ro#ovi&. &tarovavilonsko carstvo izgradilo je snanu vojnu organiza"iju. 0amura#ijeva etrdesetogodinja vladavina integrisala je prostor koji kao jedinstveno "arstvo postoji neto vie od jednog veka. Hetiti su osvojili Vavilon u ,V- veku pne. Da #i potom Kasiti unitili "arstvo. )sir"i su kontrolisali te prostore do V-- . V- veka pne. Kada je stvoreno novo vavilonsko carstvo. 3ajznaajniji vladar #io je +abukodonosor graditelj vise i! vrtova. Vavilonsku dravnost dokrajio je persijski "ar Kir krajem V- veka pne. 0amura#ijev megapolis pretvoren je u gomilu peenog #lata i pretvoren u provin"ijski grad )sur po kome je )sirija do#ila ime. 0amura#ijev zakonik.............................str. @F Hamurabijev zakonik predstavlja najvaniji pravni tekst starih istonih civilizacija. ;rna kamena *tela pronaena je u *uzi 5?A5. otkrila je 6G6 propisa uklesana na steli. 0amura#i stoji pred #ogom +amaom koji mu daje zakonik kao sim#ol neraskidive veze religije sa davnopravnim poretkom. Ve ina propisa zakonika' izuzimaju i uvod i zakljuak' #ila je svetovnog karaktera. Odred#e se mogu grupisati u pet grupa1 o sudu, o svojini, o braku i porodici, o zatiti linosti i odredbe o radu. Prevladavaju graanskopravni i krivinopravni propisi. 0amura#i je svesno uveo stroge kazne tipa1 oko za oko' kost za kost' zu# za zu#. Primitivni sistem sank"ija predstavlja tamnu stranu visokorazvijenog pravnog ivota i velike kodi$ika"ije. Imovinsko pravo . Vavilonsko pravo poznaje razliite o#like svojine. Kolektivna svojina ostala je glavni svojinski o#lik' ali je njen znaaj relativno umanjen u odnosu na sumerske patesije. 'bligaciono pravo .prvenstveno regulie odnose dunika i poverio"a u ro#nonovanim odnosima. +irenje privatne svojine uslovilo je vii stepen razvoja o#liga"ionog prava. 4govor o kupoprodaji zakljuivao se saglano u prodav"a i kup"a o predmetu i "ijeni. /ajam je #io jedan od najdetaljnije regulisani! instituta u zakoniku. *iromasi su esto pretvarani u dunike ro#ove. 4govor o korienju tu ih stvari uz naknadu %zakup& je #io iroko kori en. 3aje i predmet zakupa #ila je zemlja. .orodino i nasledno pravo 5 u starovavilonskom pravu karakterie #ogastvo i razvijenost ustanova. O#iajno pravo je regulisalo $ormu #raka. 2rani odnosi su #ili sta#ilni. =ukar"i su #ili podstaknuti vra anjem miraza. Prelju#a je kanjavanja #a"anjem u vodu. (oditeljska vlast nad de"om pripadala je o"u. (egulisanje nasleivanja u ve em delu preputeno o#iajnom pravu. Krivino pravo 5 *tarovavilonsko krivino pravo karakterie meanje primitivnih relikta sa inoviranim institu"ijama. /astarelost krivinog prava zakonika ogleda se u velikoj zastupljenosti smrtne kazne i taliona. -zvrio"i delikta su kanjavani #ez utvrivanje krivi"e. 3aj#rojnija krivina dela su delikt protiv linosti i linog integriteta. /akonik je titio porodini moral i integritet osnovne elije. Kraa je #ila naje e i najvanije krivino delo protiv imovine.

&udski postupak 5 je #io istovetan u graanskim i krivinim stvarima. 0amura#ijev zakonik je predstavljao samo opti orijentir za sudove koji su presuivali u ime vladara a sudovi nisu #ili odvojeni od uprave. Postupak je #io usmen uz koritenje svedoka i razni! pismeni! isprava kao dokaza. *udski postupak se zavravao donoenjem presude. :>-P)4...................str. D7 :gipatska "iviliza"ija-drava %@AAA pne.& trajala je u kontinuitetu od vie !iljada godina za razliku od kratkoveni! mesopotamski! "arstava. )grarno egipatsko drutvo nije sagradilo zatvorene gradove opasane zidinama. :gipatski gradovi su #ili kratkoveni. Okruenje peani! pustinja sa svi! strana dugo je titilo egipatski prostor. *vaki $araon je gradio svoju prestoni"u. Eivi #ogovi %$araoni& ve u su panju posve ivali posmrtnom ivotu nego gradovima ivi! podanika. Od $araona ujedinitelja 3armera %=enesa& istorija egipatske drave se deli na tri osnovna perioda1 &taro carstvo 5 nastalo je u znaku domina"ije >ornjeg :gipta. 3oma 4e#a je #ila o#novitelj dravnog jedinstva. &rednje carstvo je proirilo grani"e drave na jugu i zapadu. :gip ani nisu voljeli vojni poziv. *rednje "arstvo nije propalo z#og politiki! nego z#og narasli! so"ijalni! suko#a oko poreza.Prva drutvena po#una liila je na savremene so"ijalne revolu"ije%#ogatai su u#ijani&. Plemenski organizovani 0iksi iskoristili su drutveni !aos. +ovo carstvo 9 Posle proterivanja Hiksa osnovano je novo "arstvo koje je o#novilo egipatsku dravnost u ,V- veku pne. *ledila su osvajanja <i#ija"a' Persijana"a' >rka' (imljana. :izantijska vlast bila je okonana ?B3 n.e. islamsko arapskom invazijom Kolektivna po#onost karakterie o#novu religioznog ivota. (aniji pa"i$izam zamenio je patriotski militarizam. Haraon 4utmos --- stvorio je egipatsko-azisku dravu dugu @6AAkm. U ,-V veku pne. &unani disk je proglaen za vrhovnog boga *tona' to predstavlja prvi istorijski pokuaj uvoenja monoteizma. Haraon kao ivi #og izraava teokratsku sutinu drave. ;iviliza"ija :gipta propada sa rastom religioznog pesimizma. =anipula"ija voljom #ogova is"edila je sokove :gipta. :gipatsko pravo................................str. D? :gipatska tradi"ija za#eleila je kao prvog zakonodav"a $araona ujedinitelja =enesa. Pisanje na papirusu uslovilo je teim ouvanje pravni! tekstova. >rki izvori propisuju 6okihorisu zbornik prava od @ knjiga. :gipatsko pravo je #ilo nerazvijenije od klinopisnog prava z#og jaeg uti"aja o#iajnog prava. *taro i srednje "arstvo potpuno je u znaku stare plemenske o#iajnosti. Haraon je smatran stvarao"em prava. /a vreme !elenistiki! vladara paralelno se primjenjivalo egipatsko i grko pravo' a pod rimskom vla u nastao je !i#ridni rimsko grko egipatski pravni sistem. Imovinsko pravo #ilo je nerazvijeno. Haraon je smatran $ormalnim vlasnikom sve zemlje. /emlju su delili na kori enje%!ramovima' vojni"ima' inovni"ima&. U novom "arstvu !ramovi i slo#odni selja"i raspolau zemljom kao vlasni"i. Haraon 2ok!oris je ukinuo duniko ropstvo. Pravni poloaj ena je #io mnogo povoljniji. U odnosu na druge istone "iviliza"ije. Osnovna enina o#aveza je #ila staranje o kui i de"i. Poligamija je dozvoljena samo $araonima i prinevima. Eene su mogle #iti od pisara do $araona. +asle ivanje je po pravilu #ilo zakonsko. 3asledni"i su mogli da #udu erke i sinovi ostavio"a.

Krivino pravo je #ilo obeleeno reliktima prolosti. Krivina dela protiv drave %izdaja po#una' zavera& podrazumevala su kolektivnu odgovornost "ele porodi"e izvrio"a. Kazne su #ile smrtna' telesna i imovinska. 'su enici najvieg sloja mogli su da izvre samoubojstvo ispijanjem otrova kao &okrat. *udski postupak su o#avljali inovni"i. -znad sudija #io je $araon koji je mogao da sudi po svojoj volji. *4)() >(IK) i *4)(- (-=...............................str. 76 >rka istorija je deo istorije mediterana. >rke kolonije su prekrile sve o#ale i ostrva. Vedro ne#o i mirne vode omogu ili su razvoj pomorstva. >rka "iviliza"ija je koristila prednost najje$tinijeg i naj#reg sao#ra aja. Kritska protocivilizacija nastala je na velikom ostrvu.<judi su se okretali ri#arstvu' pomorstvu itrgovini. (inoska civilizacija na Kritu "vetala je od sredine --- milenijuma p.n.e. 2ila je o#eleena raskonim dvorskim ivotom koju su sruili mikenski >r"i koji Krit pretvaraju u sredite kritsko mikenske najstarije grke "iviliza"ije. *hajsko doba je zapameno po trojanskom ratu u AIII veku p.n.e. (rano doba trajalo je do V--- veka pne. 0omerovi epovi pevaju i o trojanskom ratu opisuju stvarnost mranog do#a. /emljoradnja i stoarstvo predstavljaju glavne privredne grane. (airena je krvna osveta. Plemenski organi vlasti- basileus, ve e stareine . bule' skuptina . agora' ogranieni su religijskim normama i o#iajnim pravom. Kriza plemenskog ureenja u ar!ajskom V-- i V- veku i klasinog do#a u V- i -V veku stvorila je najraznovrsnije o#like politikog organizovanja. )ristokratija' demokratija' monar!ija' oligar!ija' putokratija i tiranija. Ve ina polisa imala je @-D !iljade stanovnika. =akedonsko osvajanje prekinulo je plitiki kontinuitet' ali je od druge polovine -V veka pne' u !elenistikom do#u' produeno trajanje grke "iviliza"ije u nizu !elenistiki! drava. #imska imperija je do kraja stare ere progutala !elenistike drave i storila grko rimsku "iviliza"iju zasnovanu na proimanju rimskog dravno pravnog poretka i visokorazvijene grke kulture. (imske legije su po#jeene od grke kulture. (imska repu#lika je trajala pet vekova i zasnivala se na jakoj vojs"i i politi"i osvajanja. Prvo je zagospodarila latinskim gradovima a posle osvajanja :trurije okrenula se prema grkim kolonijama i Kartagini. .ad #ima B>?. nije znaio kraj rimske dravne ideje koju nastavlja 3ovi (im . Kostantinopolis koji je od svog osnivanja #io !ri anski "entar !elenistike "iviliza"ije. *P)(4)....................................str.78 *parta je jedan od najstariji! polisa. Po#ednika dorska plemena naselili su sredinji deo Peloponeza koji je predstavljao prirodnu tvravu polis. *parta nije nikada #ila ograena zidovima. 2ila je agrarna drava sastavljena od pet jedini"a. &partijati vladaju i sloj' Heloti9 dravni ro#ovi. (odovsko-plemensko ureenje je izraslo u jaku vojnu dravnu organiza"iju-stalni vojni logor. *partijati su inili oso#enu grupu jednaki! koja je od drave do#ijala deoni"u zemlje zvanu Kler i odreeni #roj !elota. =ukar"i su se stalno spremali za rat i nisu o#edovali u svojim ku ama nego u grupama od 57 lanova . sistijama. Vojni poziv je #io osnovna o#aveza za koju su se pripremali od malena. Dea"i su u sedmoj godini odvajani od majke i poinjali s vojnim ve#ama i itanjem. *parta je sve vreme postojanja #ila aristokratska repu#lika. Postojala su etiri dravna organa1 dva

kralja' skuptina i ve e stara"a. >lavni organ oligar!ijske vlasti #io je pet e-ora. :$ori su sazivali i rukovodili sedni"ama skuptina i ve a stara"a. 4e#a je uinila kraj spartanskoj vojnoj mo i u #i"i kod <euktre. *partansko pravo.......................str. 7? *partijansko pravo karakterie strogost koju su kasnije atinski pis"i idealizovali. 3eizvesno je da li je legendarni zakonodava" $ikurg zaista tvora" spartanskog pravnog sistema. /akoni nisu #ili sastavljeni i o#javljeni u pisanom o#liku pa su nazivani retra govorom inspirisanim od #ogova. *parta je #ila o#eleena kolektivnim dravnim vlasnitvom na zemlji. Klerove su nasleivali prvoroeni sinovi spartijata. 4 porodinom i branom pravu karakteristina je popustljivost prema enama. 2rak je #io monogaman. *partanke su uivale punu polnu slo#odu nesputana za#ranama. Prelju#a nije #ila sank"ionisana. &partansko nasledno pravo dalo je povoljan poloaj er"i-nasledni"i. /a vreme ratni! po!oda ene su ivele raskalaeno ' a meu mukar"ima #io je rairen !omoseksualizam. )4-3)...........................................str. 85 3eplodna )tinska zemlja nije privlaila osvajae' pa je njeno kasnije #ogatstvoCplod moraC pomorstva i trgovine. Poluostrvo *tika na kom su ivjeli 56 nezavisni! rodovski! zajedni"a se o#jedinjavala u dugom pro"esu koji je predvodila atinska aristokratija. )tinska drava o#likovana je kao aristokratska repu#lika oligar!ijskog tipa. Devet *rhonata preuzelo je vlast #asileusa. Crakonovo zakonodavstvo je najve im delom predstavljalo zapisivanje usmene tradi"ije o#iajnog prava. Drakonovi zakoni predstavljaju prvi popis atinski! zakonodavni! o#iaja. Drakonovo zakonodavstvo je postalo sinonim za strogost. *mrtna kazna je pretila i za najsitniju krau. (azvoj ro#nonovane privrede produ#ljivao je politiki jaz izmeu zemljine aristokratijeeupatrida' i demosa %geomora- seljaka i demijurga-zanatlija i trgova"a&. *rhont &olon je tvora" re-ormi koje su du#oko promenile o#lik atinske dravnosti %ukidanje dunikog ropstva i ponitenje svih zemljinih dugova&. *olon je sve slo#odne graane razvrstao u etiri klase prema nji!ovom godinjem pri!odu. )tina je tada uz ve postoje e organe %arhonte, areopag, i sud e-eta& do#ila jo tri organa 0ekleziju9 narodna skuptina, bule i helieju9vrhovni sud1. Klisten je podigao politiki znaaj gradskog stanovnitva i izvrio promenu u politikim institu"ijama. Demokratski prevrat u )tini izazvao je neprijateljske reak"ije susjedni! zemljoposjedniki! oligar!ija i krajem V- veka p.n.e. do neprijateljski! odnosa sa Persijom. *tinska demokratija osnaena pobedama nad unutranjim i spoljnim suparnicima u grkom svetu, postala je predvodnik helenske civilizacije. )tinska demokratija trajala je od 7A? pne do @66 pne. 7-ijalt, 8emistokle i .erikle su sledili ideale jednakosti pred zakonom i slo#ode. *kuptina je organ neposredne demokratije u kome uestvuju svi slo#odni atinski graani stariji od 6A godina. *gora je #ilo mesto sretanja seljaka' zanatlija' trgova"a' politiara i $ilozo$a. )kropolj je #io sim#ol veliine grada. )tinska demokratija je #ila zasnovana na suverenitetu skuptine koja je mogla da smeni i jednog Perikla. Kriza demokratije u -V veku pne. Uslovila je negativan stav Platona i )ristotela prema demokratiji. )tinsko pravo............................str. 8F

)tinsko pravo nije doseglo visoki nivo politike' umetnosti i $ilozo$ije klasinog do#a. 3ain pisanja' na drvenim ploama, nije omoguio da se sauvaju celoviti pravni tekstovi i sudske presude. Privatna svojina na zemlju poela je da potiskuje kolektivnu tek od *olona' da #i konano prevladala u V veku p.n.e. *olon je ukinuo zalaganje linosti pa je to nadometeno zalaganjem stvari . hipoteka. 'bligacioni odnosi su #ili iroko rasprostranjeni. O#liga"iono pravo je poznavalo ugovore i delikte' naknade tete. .orodino i brano pravo nose tragove rodovski! o#iaja -ndividualne porodi"e su zadrale mnoga patrija!alna o#eleja. O#espravljene ene nisu imale ni pravnu ni poslovnu sposo#nost. Eeni je #ilo namjenjeno raanje potomstva i uvanje ku e' morala je pripadati nekoj porodi"i da #ude pod pravnom zatitom. +asledno pravo nije poznavalo testament. /akonski nasledni red predviao je da ostavio"a nasleuju sinovu. Krivino pravo je dugo nosilo primitivna o#eleja. Polis je esto preputao graanima da odlue o krivinom gonjenju. (elativno retko izri"anje smrtne kazne i nepostojanje #ilo kakve kazne saka enja govori da graani polisa nisu #ili skloni varvarskim #rutalnostima. 3ajuveniji atinski pro"es je suenje *okratu. )tina' (im i 9erusalim su se privremeno BokupiliC u Kostantinopolisu gradu "areva' ije podizanje predtavlja poetak kraja starog veka. *(:D39 V:K....................................str. F@ Postanak $eudalizma i tipovo srednjovijekovni! drava.............str. F@ .oetak srednjeg veka istoriari smetaju izme u proglaenja Konstantinopolisa za prestonicu rimskog carstva <<=. i )ustinijanove smrti D?D. +ajee se uzima B>?. kada je palo zapadno rimsko carstvo. >ermanska plemena su preplavila zapadnorimska podruja. Vojskovoe kraljevi su lanovima svoje pratnje davali zemljita koja su ranije pripadala dravi ili lati$undistima. 3astaje $eudalizam' o#lik zavisnosti' kao pose#na lina veza izmeu seniora %povla eni!& i vazala %zavisni!&. -stono rimsko "arstvo je opstalo pa su pro"esi $eudaliza"ije zakasnili. 3a zapadu je tek zapoeo pro"es izgradnje drave i oso#ene zapadnoevropske "iviliza"ije. (imska !ri anska "rkva #ila je uvar antiki! tradi"ija i jedina nedravna institu"ija.Heudalna !ijerar!ijska piramida 1 vladar je imao vr!ovno pravo svojine $ormalnog karaktera' njegov vazal neposrednu kontrolu i pri!ode' dok je kmet neposredno koristio zemljite i sa#irao plodove. /apadni $eudalizam je imao naturalnu privrednu osnovu dok je Vizantija sauvala gradsku privredu ro#nonovanog karaktera. (azliiti modeli $eudalni! odnosa o#eleavaju srednjovekovne "iviliza"ije i drave. /apadnoevropski $eudalizam predstavlja gotovo idealan tip $eudalnog drutva zasnovanog na !ijerar!iji od pape do kmeta. (eligija e posluiti za moralno opravdanje veliki! osvajaki! prodora na jugoistone "entre pravoslavno vizantijske i islamsko ara#ljanske. V-/)34-9*KO ;)(*4VO........................str. F8 Vizantija predstavlja kontinuitet "iviliza"ijskog razvoja !elenizma' rimske dravnosti i !ri anstva. 0ri anska "rkva je uzdigla Konstantinopolis u novi drugi (im koji je #oravite !ri anskog rimskog "ara. Pro"es vizantiniza"ije je predstavljao postepenu !eleniza"iju rimske #irokratije i rimskog prava. Konstantinopolis je od @@A #io politiko-

rimski "entar' a )leksandrija kulturno-grko sedite imperije u periodu koji moemo da zovemo poznoantiki. &rednjevizantijski period poinje vladavinom isavrijski! "areva . ikono#ora"a %F5F-G6A&. <atinsko osvajanje ;arigrada 56AD. znai kraj srednjevizantijske epo!e %udar katoliki! krstaa&. Prvi pad ;arigrada 56AD. oznaava poetak kasnovizantijskog perioda. Koji traje do 5D7@. kada drugim padom Kostantinopolisa nestaje vizantijsko "arstvo. Krstako latinsko "arstvo je #ilo kratkoveno. Onovljeno "arstvo5685. #rzo je svedeno na prostor od ;arigrada do *oluna. -talijanski gradovi-repu#like Vene"ija i Jenova preuzimaju trgovinu istok-zapad i marginalizuju ;arigrad. *ultan =e!med -- Osvaja je osvojio ;arigrad 5D7@. i pretvorio ga u prestoni"u. *im#ol grada )ja *o$ija postala je damija iz koje su uklonjeni mozai"i' $reske i ikone. Vizantijski "arevi su #ili autokrati . samodr"i sa apsolutnom vla u koja povremeno prelazi u o#lik teokratske monar!ije. *enat i dravni savet #ili su samo savetodavni organ. Odluke ovi! organa vaile su samo uz "arevu potvrdu. -storija vizantijskog drutva pokazuje da je #ogatstvo #ilo vanije od ugleda. Pad *oluna 5D@A. u turske ruke #io je kraj varljivi! nada u preivljavanje >rke Vizantije. Katoliki zapad nije pokrenuo veliki krstaki rat Kza spas Kostantinopolisa. *ultan me!med -- je na konju uja!ao u "rkvu *vete *o$ije gdje je po#ijeno mnogo ljudi. -pak je kasnije dozvolio o#novu rada "arigradske patrijarije. (imsko . Vizantijsko pravo..............str. G5 9ustinijanova kodi$ika"ija stvara jedinstven pravni sistem u kome nestaju razlike izmeu starog prava sadrana u delima rimski! pravnika i novog prava "arski! konstitu"ija. :izantijsko pravo se razvijalo preko novela kasnijih careva koje su postepeno modi-ikovale rimske institucije. $av II donio je 7klogu zbornik prirunik namjenjen sudovima i administraciji. 7kloga sadri propise graanskog i krivinog prava. /emljoradniki zakon poznat je kao slovenski zakon. 'zakonio je obiajno pravo vizantijskog sela. .omorski zakon poznat i kao rodski sadravao je propise1 o pomorstvu i pomorskoj trgovini' pomorskom zajmu' odgovornosti #rodara za teret. :ojniki zakon regulisao je vojnodis"iplinsku odgovornost =akedonska dinastija donela je epo!u veliki! kodi$ika"ija. Osniva dinastije Vasilije proklamovao je povratak 9ustinijanovom pravu. .rohiron . prirunik predstavljao dvostruko o#imniji z#ornik od 9eretike :kloge. Vasilije - zakonodava" donio je z#ornik 7panagoga koje vrsto oslonjen na Pro!iron $av :I (udri izdao je najveu zbirku vizantijskog prava nazvanu :asilike 0)ustinijanova kodi-ikacija, .rohiron i neke carske novele1. Osnovna prednost Vasilika #ila je u daleko lakoj preglednosti koja nije traila vetinu dei$rovanja a osnovni pro#lem je #io preo#imnost koja je #ila esto iznad aktuelni! potre#a. &vetogorski monah (atija :lastar sastavio je 2<<D. u &olunu zbornik pod nazivom &intagma 0kompilacija crkvenih propisa, .rohirona i vasilika1. &kraena sintagma Heksabiblos 5 Eestoknjije 0:asilike i sudska praksa1 je u &olunu 2<BD sastavio sudija Konstantin *rmenopulos. *r#ija i 2osna u do#a $eudalizma .........................str. GG .rodor &lavena u prvoj polovini :I veka promenilo je etniki sastav 6alkana. :izantijsci su oblast u kojima su &loveni bili brojniji nazvali &klavinijama. Postanak snane dravne

organiza"ije u *r#iji vezan je za velikog upana *te$ana 3emanju. +emanjika drava irila se vojnim i diplomatskim sredstvima. :rhunac moi dostigla je u vreme kralja i cara &te-ana Cuana.&te-an Cuan je vodio ambicioznu politiku da preuzme batinu :izantije. .oetkom 2<B?. na saboru u &koplju kralj Cuan je krunisan za cara &rba i !rka. &rpsko !rko carstvo je znailo naputanje tradicionalne vladarske ideologije i prihvatanje ideje univerzalne drave. 6osna je kao posebna zemlja prvi put pomenuta u A veku. .ostepena izgradnja dravnosti bila je ograniena zavisnou od 4garske i :izantije. Krajem AII veka ban Kulin 0 ro ak +emanjia1storio je samostalnu dravu. 4garska je ponovo zavladala 6osnom sredinom AIII veka. 6an 8vrtko I proirio je bosansku dravu i istiui svoje poreklo od +emanjia, krunisan je 2<>> godine za kralja &rba, 6osne , .omorja i /apadnih strana. Osmanlijsko "arstvo osvojilo je 2osnu 5D8@. Duanovo zakonodavstvo..................str. ?A *adraj Duanovog zakonika do oko dve tre ine preuzima odred#e Vasilike' a ostatak su odred#e srpskog srednjovekovnog prava. /akonik i *kra ena sintagma se dopunjavaju' pa su najverovatnije zajedno usvojene na sa#oru 5@D?. Duanov zakonik je nesistematian i deluje kao dopuna *kra enoj *intagmi. ;ar Duan je sledio vizantijsku pravnu politiku ideologiju da "ar tre#a da #ude i zakonodava". 3apustio je tradi"ionalnu nemanji ku ideologiju Bsamostalne kraljevineC i pri!vatio ideju svetskog "arstva i "arskog #azinog prava. 4o potvruje odred#a koja trai da sudije sude po kodeksu a ne u stra!u od "ara. )()2<9)3*K- K)<-H)4 %-slamsko "arstvo&...............str. ?5 4 srednjemveku objedinjavanjem arapskih plemena oko proroka (uhameda i nove religije islama stvorena je imperija koja je zagospodarila veim delom kulturnog sveta i nova islamska civilizacija0 od.*tlantika do Kine1 Predislamski period1 rodovsko plemensko ureenje. Kolektivno rodovsko plemenska svojina' nomadsko stoarstvo. :erski vo a uspostavio je politiki poredak u (edini kao proirenoj islamskoj zajednici u kojoj on obavlja i verske i dravne najvie -unkcije. =u!amedovo iseljenje naziva se !idra a 8@A je uja!ao u =eku i sruio kamene idole. Prorok je umro 8@6. (edinska optina bila je model islamske teokratske vlasti koja se proirila na celu *rabiju. )ra#ljani su 8@7 osvojili Damask novu prestoni"u islamskog "arstva. 'd sredine :II veka kali-at 5 kraljevstvo prelazi u ruke dinastije *basida. 6agdadski kali-i ve od A veka nisu imali stvarnu politiku mo ni u samom gradu.(ongoli pod vo stvom Hulaga kana 23D@. su osvojili 6agdad. Kali- je bio uvar verske ortodoksije i vrhovni nadzornik dravnih poslova od vojske do kanjavanja. +erijatsko pravo.......................str. ?F &ama re erijat znai pravac ili put koji *lah ukazuje ljudima u ivotu. Kuran i suna su dva osnovna izvora erijata. Kuran je sastavljen od 55D sura -poglavlja. &ura predstavlja sve ono to je (uhamed kao vo a islamske zajednice rekao, nainom ivota uobiajio i preutno odobrio. Islamsko shvatanje svojine zasniva se na verovanju da je *lah vrhovni vlasnik svih stvari.Kuran je predvi ao samo pet krivinih dela: kra a, razbojnitvo, preljuba, lana optuba za preljub, i upotreba vina 5 alkohola.

O*=)3<-9*KO ;)(*4VO.................................str. 5A6 .otie od beznaajne pogranine dravice vo ene idejom svetog rata protiv hriana.Od poetka ,-V do poetka ,V- veka izrasla je u vode u dravu islamskog sveta.Osmanlijski imperijalizam je u#rzao konstituisanje na"ionalni! monar!ija u :vropi u ,V- i ,V-- veku.3ajmo niji sultan *ulejman /akonodava". *tanovnitvo se zvalo raja. Vr!ovno pravo svojine na zemlju pripadalo je sultanu. 4imari i zijameti %ve i posedi& predstavljali su osnove ekonomske i vojne mo i "arstva do poetka 5G veka*ultan =e!med -- je jo 5D7D osnovao pravoslavno .grki milet i jevrejski milet. 'smanlije su proirile pravnu autonomiju zimija iz erijata i ukljuili milete u dravnu strukturu.Drava je ostale vere smatrala jeretikim. Opadanje osmanlijskog "arstva u ,V-- veku #ilo je uslovljeno ekonomskim zaostajanjem. Poraz od 2ea 58G@. #io je kraj vojne ekspanzije i gu#ljenje teritorija. Dotrajalo "arstvo ivilo je sve do 5?6@. kada je =usta$a Kemal )taturk proglasio 4ursku (epu#liku. 'snovni principi bliskoistone teokratije ostali su nepromenjeni uprkos uticaju erijata i grke politike teorije. Osmanlijsko zakonodavstvo.......................str. 5A8 'smanlijski sultani su odstupili od principa da erijat moe da rei sva pitanja privatnog ivota.*tare turske tradi"ije su sultanu davale pravo da donosi ukaze pa su sultanovi kanuni postali deo osmalijskog pravnog sistema. Kanunsko pravo je za razliku od erijata svetovno i promenjivo. Ve ina kanuna ine pojedinani dekreti. *vojeruno pismo sultana koje regulie neko pitanje predstavlja kanun-!atieri$. 8ursko islamske i vizantijske tradicije inile su od sultana sredite .orte i izvor sve vlasti. K-9:V*K) K3:E:V-3) - (U*KO ;)(*4VO........................str 5AG Istonoslovenska plemena su kasno stupila na istorijsku scenu. 3ormanska teorija o postanku staroruske drave zasniva se na 3estorovom letopisu iz ,- veka. <egendarni knez (jurik je u 3ovgoradu osnovao dravu. 3ovgorodu i Kijev predstavljaju najvanije politiko i trgovake "entre rusko slovenskog sveta. 6lizina Farigrada uticae na postepenu koncentraciju politike i ekonomske moi u Kijevu to se oznaava kao Kijevska #usija. :eliki knez :ladimir je proirio svoju vlast na sve istonoslovenske gradove. Crevnoruske tradicije oteavale su recepciju vizantijskog shvatanja drave i ona je u sutini ostala varvarska drava 5 batina. 9aroslav =udri %5A5? . 5A7D& uspostavio je politiko jedinstvo ruske zemlje ali je posle njegove smrti drava podjeljena izmeu pet sinova. Opadanje Kijevske kneevine u#rzano je nakon to je u jednom suko#u osvojena i opljakana. Unuk Dingis Kana 2atu osvojio je Kijev 56DA. +ovogordski knez *leksandar +evski istovremeno je 23B= pobedio ve ane i 23B3 nemake vitezove teutonskog reda. Pad ;arigrada 5D7@. podstakao je moskovskog vladara da preuzme ostavinu vizantijski! imperatora. /vanino proglaenje carstva desilo se 2DB>. kada je veliki knez Ivan I: krunisan za cara od moskovskog mitropolita. ;ar -van -V >rozni je iskoristio mongolsko tatarsko rasulo i proirio "arstvo do grani"e Persije i Kine. (uska revolu"ija 5?5F. oznait e kraj "arstva. (e$ormator Petar - Veliki premestio je prestoni"u u *ankt Peters#urg. .etrove re-orme predstavljale su svojevrsnu Grevoluciju odozgoH i predstavljale su prvi oblik modernizacije jedne drave carstva sa civilizacijom razliitom od zapadnoevropske. Petrovu re$ormsku politiku produila je Katarina Velika %5F86 . 5F?8&. Uvrstila je $eudalizam na selu.

4kidanje kmetstva oznailo je novi polet #usije u posljednjoj treini AIA veka kada je ojaala uticaj na 6alkanu i zaposela najvei deo srednje *zije9 8urkestana. .rvi svetski rat sruio je oslabljeni autoritet samodravlja i -ebruarska revolucija 2;2> stavila je taku na carisam. #uski seljak je zamenu za pravoslavnog cara naao u novim Gcrvenim carevimaH u Kremlju. Ideja velike i jake drave povezuje srednjovekovnu i novovekovnu rusku istoriju. (usko pravo-Od drevnog slovenskog do "arskog evropskog prava.....str. 558 Drevnorusko pravo je do , veka #ilo preteno o#iajno pravo. #uska .ravda predstavlja najvaniji pravi spomenik kijevske #usije. Konzervativni car +ikola I odluio je da se sistematski srede svi zakonski dekreti u jednom zborniku zakona. .otpuni zbornik zakona obuhvatio je <D;;< zakonske odluke od kojih su mnoge bile zastarele ili ukinute. /birka ruskih zakona 2@<< sadrala je samo zakone koji su bili na snazi. 4redba o seljacima 2@?2. oznaila je prodor modernih pravnih ideja u ruski pravni sistem. *ve do 5?5F ruski pravni sistem je zadrao #rojna o#eleja srednjovekovnog samodravlja i polu$eudalne elemente u odnosima na selu. /)P)D3O ;)(*4VO od dravne #atine do prosve enog apsolutizma :vropski zapad su u V veku preplavila germanska plemena ija vojno-plemenska organiza"ija predstavlja osnov za organizovanje varvarski! drava. %ranako9rimska integracija dovela je ne samo do etnike koegzistencije germansko 5 romanskog stanovnitva nego i do kulturnog proimanja. )psolutne monar!ije od ,V- do ,V--veka ojaale su dravnu vlast "entra na"ionalni! drava koje potiskuju ideju univerzalnog "arstva. >radovi su od ,-- veka postali vrlo uti"ajni u ekonomskom' politikom i pravnom ivotu. &taleko9predstavnika monarhija bila je kompromis izme u -eudalizma i monarhizma. +asledni -eudalizam se pribliio privatnoj svojini, ali je stalno pretila opasnost oduzimanja poseda. (imski papa je dao svoj du!ovni #lagoslov' a $ranaki vladar je rimskoj "rkvi dao dravnu teritoriju. (elativno #rz raspad $ranakog "arstva konano je odvojio Hran"usku od 3emake. 8eoretski su car i .apa bili ravnopravni, ali je stvarno bio nadmoan svetovni vladar. :est-alski mir je 58DG. razdelio zapadno "arstvo na preko trista samostalni! jedini"a podeljeni! na prostestantske sever i katoliki jug. +emaka nije uspostavila nacionalno carstvo , ali je postala zajednica veih i manjih apsolutnih monarhija koje suvereno upravljaju svojim teritorijem ali vode samostalnu versku i spoljnu politiku. *rednjovekovno 3emako pravo . od germanskog prava do pandektnog prava >ermansko pravo je o#iajno pravo. Varvarski z#orni"i rimskog prava primjenjivani su na galorimskom stanovnitvu. Vulgarizovano rimsko pravo opstalo je samo na jugu Hran"uske. *alijski zakonik sadrao je oko FA odred#i koji reguliu veliki #roj krivini! dela. Kraljevski edikt i kapitulari su predstavljali nove propise. Kolektivna obeleja svojine prisutna su kako na optinskoj zemlji tako i u porodinoj svojini.Co A: veka zakonodavna delatnost bila je slaba i usmerena na pojedinana pitanja , ali je carska podrka recepciji rimskog prava bila znaajna. *aksonsko ogledalo 5667. predstavlja pravni spomenik' koji je nastao zapisivanjem o#iaja i sudske prakse te saksonskog $eudalnog prava. !radsko pravo je razvijenije i od zemaljskog prava i od -eudalnog prava. 'pte pravo je bilo supsidijarno i njegova primena je zavisila od volje stranaka. Krivini zakonik Karolina donet 2D<3. predstavlja

vrhunac carskog zakonodavstva.U toku ,V--- i ,-, veka najvaniji zakoni"i su Opte zemaljsko pravo za pruske drave iz 5F?D.' #avarski krivini zakonik iz 5FGA. Opti graanski zakonik iz 5G55 i *aksonski graanaki zakonik iz 5G8@. *(:D39OV:KOV3) :3><:*K) od varvarsko $eudalne do na"ionalno apsolutne monar!ije Pad rimske imperije u V veku koriste germanska plemena koja su naseljavala 2ritanju. *nglosaksonci su osnovali pet dravica koje su postepeno prele na hrianstvo u toku :I i :II veka. Do stvaranja jedinstvene anglosaksonske drave dolo je u toku druge polovine -, veka. *l-red :eliki 0@>29@;;1 nije #io kralj "ele :ngleske ali je #io jedini vladar sa kraljevskom titulom. %eri$i su nadzorni"i gro$ovija' episkopi i opati kraljevska administra"ija' skuptina :itan okupljala je velikae& Canski kraljevi Knut 02=2?92=<D1 postao je kralj "ele :ngleske. Vitan je 5A88. iza#rao 0arolda za kralja. Papstvo je podralo Vilijema Osvajaa koji u #i"i kod 0estinga 5D. okto#ra 5A88 osvojio :nglesku. Vilijam Osvaja stvorio je snanu vojno $eudalnu organiza"iju. *vojim #aronima dodelio je itave gro$ovije. U ,-- veku u :ngleskoj je #ilo 56AA zamkova. =rea zamkova je onemogu ila ponavljanje uspe!a neke nove invazije. Henri II .lantaenet, vojvoda +ormandije i gro- *nua preuzeo je 7nglesku krunu 22DB. u vreme rasula. 3ajve i doprinos 0enrija -- srednjovekovnoj engleskoj dravi #ilo je irenje ovla enja kraljevski! sudova koji udaraju temelj uni$ika"iji engleskog opteg o#iajnog prava. #iard $avljeg &rca nastavio je oevu politiku ali je #io lo vladar i do#ar voskovoa. )ovan 6ez /emlje 022;;9232?1 #io je sposo#an vladar posve en uve anju mo i i pri!oda. /avodio je ene i k erke svoji! vazala to je preraslo u po#unu #arona koji su uz pomo graana zauzeli <ondon i naterali kralja 9ovana da pri!vati pisani program re$ormi Gbaronske odredbeH koji su pravni"i uo#liili u uveni dokument G:elika povelja slobodeH. )ovan 6ez /emlje je prvi zapadnoevropski vladar koji je priznao da je zakon iznad kralja. 7dvard I je obnovio autoritet kraljevskog sudstva i spreio prisvajanje kraljevskih prava od strane -eudalaca. Dozvoljena je kupoprodaja zemlje. Usitnjavanje $euda je #ilo zaustavljeno sve do konanog ukidanja $eudalizma 588A. :dvard - je 23;D je ozvaniio zajedniko telo . skuptina koja se smatrala Gmodernim parlamentomH. Veza kralja i naroda se ostvaruje u parlamentu. 'dnosi 7ngleske i %rancuske #ili su uglavnom neprijateljski izmeu 5A88-5G57. *togodinji rat 5@@F-5D7@. predstavlja niz ratova povezani!nainom ratovanja i $ormalnim ratnim "iljevima. %rancuski kralj Karlo V 5@8D-5@GA smislio je novu ratnu taktiku i preoteo ve inu engleski! utvrenja. Hran"uska vojska je 5D7A i 5D76. uz pomo artiljerije raz#ila ostatke engleske vojske. &togodinji rat je zavren predajom 2ordoa. Propadanje srednjovekovni! ustanova u drugoj polovini ,-V veka je u#rzano. Kralj #iard II je teio uspostavljanju apsolutne vlasti i izazvao je iroki otpor #aronima i u narodu. .arlament je 2<;; je sveano objavio da svrgava #iarda zbog krenja zakona. 2io je to prvi sluaj da se kralj lii prestola z#og nezakoniti! postupaka.

Protjerivanje (iarda izazvalo je graanski rat poznat kao rat rua. #at rua je bio zavren 2B@D. 3ovovekovni razvoj se zasnivao na uspenom razvoju poljoprivrede i industrije. Kralj Henri :III 02D=;92DB>1 uspeo je da uvrsti dinastiju 4judora i da ojaa meunarodni poloaj :ngleske. Papa nije udovoljio kraljevoj mol#i da mu odo#ri razvod. Kralj je 57@8. poeo prisvajanje "rkveni! poseda i zatvaranje samostana. .arlament je 2D>2. ozakonio kralja kao vrhovnog poglavara u crkvenim i dravnim pitanjima. Cinastija &tjuarta nije imala strpljenja posle 58A@ da sauva versko-politiki mir. *uko#i kralja i parlamenta uini e istoriju :ngleske u ,-- veku razliitim od kontinentale povesti apsolutni! monar!ija. Pro"es oslo#aanja kmetova je zavren. :elika povelja slobode postala je od -eudalnog dokumenta pravno politiko uporite ideje vladavine prava. Pravni sistem :ngleske..................str. 5@G (ano anglosaksonsko pravo je predstavljalo zapisano o#iajno pravo. ;ommon loL je u ,--- veku vladao nad partikularnim o#iajnim pravom. ;entralni kraljevski sud odluuju e je uti"ao na razvoj sudske prakse . pre"endenta. (ertonski statut je u prvoj polovini ,--- veka za#ranio primenu rimskog prava. Fommon loI sadri i opte o#iajno pravo stvoreno delatno u kraljevski! sudova%zakone donete od kralja' parlamenta i sistem pravinosti&. :elika povelja sloboda 232D *tranke nezadovoljne lokalnom pravdom o#ra ale su se kralju koji je izdavao nalog %rit& sa pravnom uputom. /vanini protokoli svi! presuda kraljevski! sudova vode se od kraja ,--- veka. Pravilo o o#aveznosti presedana pojavilo se u ,-V a postalo je optepriznato u ,V- veku. Presude su do#ile snagu zakona koji o#avezuje sve sudove u svim #udu imtakvim sluajevima sudije . tvor"i presedana postali su stvarao"i novog pre"edentnog prava. /akonsko pravo 0statute laI1 nastaje u ,-V veku ozakonjenjem peti"ija donjeg doma od strane kralja. &istem pravinosti nastao je na traenje kraljevske milosti na presude sudova opteg prava. 'pte pravo ne govori o svojini na zemljitu %kralj je jedini zakoniti titular svojine na zemlji& nego o vlasnitvu prava na zemlju. *(:D39OV:KOV3) H()3;U*K) od staleke monar!ije do prosve enog apsolutizma Potom"i Karla Melavog vladali su zapadnim delom #ive $ran"uske drave do kraja , veka. *kuptina "rkveni! i svetovni! $eudala"a je ?GF. iza#rala Huga Kapeta' predstavnika (o#ertinga za kralja Hugo Kapet je krunisan za kralja u vreme kada je presto izgu#io nekadanji znaaj. Dinastija Kapeta je trajala tri veka i uspela je da sauva teritorijalnu "elovitost u #or#i sa $eudal"ima. =onar!ija se uvrstila poetkom ,-- veka. $uj :I %55AG-55@F& je doneo zaokret. Kralj je uspeo da povrati domen i da porui $eudalne zamkove iji su gospodari nezakonito napla ivali da#ine od putnika i trgova"a. Vladar je poeo da se "eni po do#rim delima koje uini za narod.

.oetkom AIII veka kralj %ilip II *ugust je uspenim ratovanjem oduzeo $ran"uske posede engleskom kralju 9ovanu #ez zemlje. Politiki #rakovi su uvrstili ratne tekovine. Vr!una" dinastije Kapeta predstavlja vladavina $uja IA &vetog0233?923>=1. Uspean krstaki rat protiv katarski! jeretika doveo je do prevlasti severni! nad junim o#lastima Hran"uske. %ilip I: $epi 023@D92<2B& izvrio je pritisak na papu da <uja -, 56?F. proglasi za sve"a. =o $ran"uskog kralja je toliko narasla da je papa 6oni-icije :III #io prinuen da a#di"ira. <oza Kapeta se ugasila 5@6G. kada je na vlast doao %ilip :I :aloa 02<3@92<D=& koji je #io iz#orni monar!-kralj #ez mo i. Cinastija :aloa se suoila sa engleskom invazijom i pokuaja stvaranja prinevskih drava. Karlo : (udri 02<?B92<@=1 je koristio rae diplomatiju od rata i postavio je dravu na vrstu osnovu. Uzdizanje vojvodstva 2urgundije ugrozilo je mo $ran"uski! kraljeva. Kralj $uj AI je uz podrku vaj"arski! gradova i 0as#urga slomio #urgundsku mo . &togodinji rat uinio je ratovanje delom svakodnevnog ivota Hran"uske. Osnovni politiki pro#lem je #io prekid vazalnog odnosa engleskog kralja prema $ran"uskom. Po#eda nad :ngleskom 5D7@. uvrstila je meunarodnu pozi"iju ku e Valoa koja je do 57AA. zaokruila teritorijalni identitet novovekovne Hran"uske. $uj AI 02B?292B@<1 stvorio je kraljevsku vojsku i uguio po#unu plemstva. Hran"uski mislila" Ean 2oden razvio je u drugoj polovini ,V- veka teoriju da suverenu vlast ne mogu da ometaju ljudski zakoni' pa je kralj podreen samo #oanskim i prirodnim zakonima. .okolj hugenota u vartolomejskoj noi 2D>39 Verski mir i #ez#edne grani"e omogu ile su da Hran"uska u ,-- veku postane postane dominantna evropska drava. %rancuska $uja AI: 2??292>2D predstavlja spoj veliine drave i #ede ve ine stanovnitva.. <uj ,-V #io je inteligentan i o#razovan vladar. -ako verovatno nije izrekao rei Bdrava to sam jaC one izraavaju njegov prenaglaeni ego. Posle Kol#erove smrti 58G@. <uj ,-V je ponitio 3antski edikt. Dvor Versaj na kome je ivelo 5AAAA #io je izraz mo i i sjaja kraljevstva. <uj ,-V je mogao da izjavi1 na"ija u Hran"uskoj' nije nezavisno telo' ve je u "elini sadrana u oso#i kralja. $uj A: 2>2D92>>B nije imao volje da vlada i umrtvio je politiki ivot. =adam Pompadur postala je najuti"ajnija linost na voenju dravni! poslova. $uj A:I 2>>B92>;3 je #io kole#ljiv vladar' #io je pod velikim uti"ajem supruge =arije )ntonete. )psolutna monar!ija morala je da se re$ormie. *jaju prosve enog apsolutizma pretila je prosvetiteljska ideja narodnog suvereniteta. *rednjovekovno $ran"usko pravo.................................str. 5DG (azvoj $eudalizma u ,-,- veku uklonio je vaenje varvarski! zakonika i kapitularija. Prevagnulo je o#iajno pravo i to lokalnog znaaja. Pravni izvori se dele na 1 o#iaje ' kraljeve ukaze' odluke krupni! $eudala"a' rimsko pravo' kanonsko pravo i kraljevske ordonanse. *udska praksa od ,V- veka postaje izvor prava. =onteskje je ukazao na poteko e nametanja jedinstvenog prava. Poev od ,--- veka pokuavalo se da se o#iajno pravo sakupi u vidu z#ornika o#iajnog prava. Oko 567@ sastzavljen je G:eliki zbornik obiajnog prava +ormandijeH. G4stanove svetog $ujaH

%ilip de 6omonoar priredio je knjigu Bobiajno pravo 6onoazisaC 56G5. koja je uivala veliki ugled. Veliki z#ornik o#iajnog prava Hran"uske od 5@G? predstavljao je privatnu neo$i"ijelnu z#irku. U drugoj polovoini ,V veka kralj Karlo V podstakao je rad na ozakonjenju ovog z#ornika. O#javljeno je oko FAA z#ornika o#iajnog prava. (imsko pravo je dominiralo na jugu Hran"uske. 3ajzaslunija za ouvanje rimskog prava #ila je "rkva. U ranom srednjem veku koriten je G*larikov brevijarH ali se od kraja ,V-veka iri upotre#a GCigestaC- 9ustinijanovog prava. U ,--- veku Kanonsko pravo je predstavljalo jedinstvenu "elinu koje je #ilo jedino uni$i"irano pravo u dravi. 'd A:I veka kraljevski zakoni se primenjuju na celoj dravi. 'rdonanse $uja AI: predstavljale su prave zakonike1 ordonansa o graanskom postupku 588F' ordonansa o krivinom postupku 58FA' ordonansa o trgovini 58F@' Ordonansa o pomorstvu predstavljala je pravniko remek-delo KO<2:()-3apoleon ju je uneo u svoj 4rgovaki zakonik 5GAF. Hran"usko pravo je razlikovalo alodijalnu i -eudalnu svojinu. Dravnina je predstavljala "entralnu institu"iju stvarnog prava u srednjovekovnoj Hran"uskoj. Porodino i nasledno pravo je gotovo u "elini pripadalo pod jurisdik"ije "rkve. Kraljevske ordonanse proiri e u vreme apsolutizma uti"aj kraljevskoj jedinstvenog prava na krivinopravni reim. *uenja i izvrenja kazni o#ino su #ila javna i esto su prerastala u krvave spektakle. Ordonansa iz 58FA. propisala je !ijera!iju kazni1 smrt' istrana tortura do saznanja istine' ro#ijanje na galijama u odreenom trajanju' #ievanje javno pokajanje i progonstvo. %U#i"a kralja )nrija -V' 585A. kanjen na naj svirepiji nain. K)4O<-IK) ;(KV) - P)P*K) 4:OK()4-9).........................str. 57D Kada je !ri anstvo u -V veku postalo zvanina religija privuklo je mnoge novovernike svojim #ogatsvom i mo i. 0ri anska pra"rkva izrasla je u "rkvu sa iroko razgranatom organitza"ijom. *rednjovekovno !ri anstvo se postepeno udaljavalo od pravovernog !ri anstva -V . V- veka. Papa >rgur Veliki %7?A-8AD& #io je istovremeno #ranila" pravovernog !ri anstva i vesnik #udu e evolu"ije "rkveni! institu"ija. >rgur Veliki je #io prvi papa koji je preuzeo politiku odgovornost za drutvena i vojna pitanja u srednjoj -taliji. Hranako "arstvo -, veka nije moglo da se meri sa savremenim ur#anim i trgovakim "iviliza"ijama Vizantije i )ra#ljanja. Hranaki #iskupi su se esto ponaali kao germanski plemi i a ve i deo nieg svetenstva kao germanski selja"i. Uspostavljen je "rkveni monopol u o#razovanju. Oton - %?@8-?F@&' o#novitelj "arstva' traio je podrku "rkve kao velikog zemljoposednika i kao rasadnik o#razovni! i pouzdani! upravljaa. Papa <av -, 5ADG5A78 preuzeo je papsku tiaru sa am#i"ijama da preo#razi papstvo u aktivnu silu u "rkvenim poslovima Papa >rgutr V-- 5AF@-5AG7 vjerovao je da rimska "rkva tre#a da vodi sve druge "rkve i za#ranio sveteni"ima da i! lai"i uvode u zvanja. Papske re$orme su dovele do priznanja pape za poglavara katolikog !ri anstva. Pape su do poetka ,V- veka potpuno kontrolisale "rkvene ljude' $inansije i zakon. Papska monar!ija je svoj vr!unav doivjela u ,--- vijeku. Posle krstakog osvajanja ;arigrada 56AD. -no entije --- se nametnuo kao voa !ri anskog svijeta. Papske $inansije zasnivale

su se na pri!odima od papski! vazala' pri!odima "rjvene drave i godinjeg poreza zvanog petrov novi . Prodaja oprotajni"a za gre!ove #ila je unosan' iako moralno sumnjiv izvor papski! pri!oda. 9u#ilejni sistem je usavren 5@?A. prodajom oprotajni"a. Opadanje papske teokratije poelo je u ,-V veku sa krizom u zapadnoevropskoj !ript anskoj zajedni"i. )vinjonski period 5@A8-5@F7 poznat je kao vavilonsko ropstvo papa. Veliki raskol je potrajao do sa#ora u Konstan"i 5D57. Papska teokratija se odrala u papskoj dravi"i do ujedinjenja -talije 5GF5. Do#a vere od ,-V veka polako prolazilo i italijanski trgov"i podstiu novi smer razvoja "iviliza"ije kao dostignu a ovozemaljskog ivota #ez srednjovekovne religiozne strasti. Jovek je u %irenci u AI: i A: veka postao merilo svih stvari. *a#or u Herari i Hiren"i 5D@G-5DD7 okupio pored ve one katoliki! #iskupa i veliko vizantijsko poslanstvo od oko FAA lanova. Prividni uspje! $irentinske unije podigao je autoritet papstva na zapadu. U ,V i prvoj polovini ,V- veka unutranja re$orma katolike "rkve nije uspela. :razmo (oterdamski 5D8?-57@8 #io je otar kritiar spoljanji! o#lika "rkvenog ivota. +panska inkvizi"ija je stvorena 5DFG.' uz papskop odo#renje usmerena iskorenjivanju jevreja' muslimana' jeretika i kritiara. Vode i re$ormator =artin <uter 5DG@-57D8 otvorio je svojim pozivom za raspravu povodom oprotajni"a 575F naj!du#lju krizu u zapadnoievropskom !ri anstvu koja je okonala vjerski monopol katolike "rkve i zavrila srednjovekovnoi do#a vere. Kanonsko pravo i "rkvena prava............................str. 586 Konstantinovo pokrtavanje dovelo je do ubrzane histrijanizacije pa je <@=. car 8eodosije <>;9<;D proglasio pravoverno hrianstvo zvaninom verom rimskog carstva. Vode e episkopije #ile su (im' )leksandrija' )ntio!ija' Kartagina i jerusalim. =ona! Dionisije =ali poeo je poetkom V- veka da sakuplja i sreuje propise "rkvenog prava. .ravoslavna crkva smatra da je kanonsko pravo zavrilo svoj razvitak usvajanjem +omokanona od AI: naslova, odnosno grana 5 kada @@<. izvrena druga redakcija. .ravila doneta posle @@<. nazivaju se crkveno pravo. Kanonsko pravo je jezgro crkvenog prava. Co I: veka crkva je #ila jedna' sveta' sa#orna i apostolska i iskljuivo se vodila svetim pismom. O#iaji su #ili vaniji od "rkvenog zakonodavstva a volj drave do =ilanskog edikta @5@ nije imala uti"aj na "rkveno pravo 4 periodu od I: do IA veka nastaju kanonski z#orni"i . 3ajstariji su #ili .ontijski zbornik, &inopsis kanona &te-ana 7-eskog1 -stona !ri anska "rkva uvaavala je zakone istoni! !ri anski! "areva . pre svega 9ustinijanov zakonik. 3omokanon u 7A naslova nastao je u V-- veku od nepoznatog autora. G%otijev nomokanonH je istisnuo sve kasnije z#ornike nakon to ga je ?6A. sa#or u ;arigradu potvrdio proglasio opteo#aveznim za sve autoke$alne "rkve. Pravoslavna "rkva posle 5A7D. priznaje kao o#avezne odluke svi! sedam vaseljenski! sa#ora' rimokatolika sve' dok protestanske "rkve posle 575F. priznavale su kao izvor "rkvenog prava samo odluke prva etiri. (ivalstvo (ima i ;arigrada stvaralo je kon$likte. Karlo Veliki je u ime $ranake "rkve pri!vatio kanonski z#ornik Cionisijev 5Hadrijanov. Ovaj z#ornik je postao zvanian u karolinkoj dravi.

Pojavljivali su se i $alsi$ikati kao to je .seudo9Isidorove dekretalije. Ovi $alsi$ikati su doprineli produ#ljavanju razlika i de$initivnom ras"epu na istonu i zapadnu "rkvu 3=. juna 2=DB. Katoliko "rkveno pravo stavljeno je u ,-- vijeku u $unk"iju papskog orua vladavine. Cecretum je slaganje neskladni! kanona. Forpus Iuris canonici ostao je glavni izvor prava rimokatolike "rkve od 5?5F' tj proglaen je za zvanini z#ornik i vaio je do 5?G@. Od 5?G@. na snazi je novi ;odeN iuris "anoni"i koji je podeljen na sedam knjiga i sadri 5F76 kanona. V:3:;-9) F68-5F?F..................................str. 58G &tanovnici :enecijanske lagune su se >3?. pobunili protiv ikonoborake politike vizantijskog cara. Prvi nevizantijski dud zvao se 'rso. Uspon vene"ije kao pomorskotrgovake sile poetkom -, veka vezan je za trgovinu sa vizantijskim svetom. Ugarska opasnost dovela je do izgradnje gradskog #edema koji e oznaiti ono to e postati najljepi i najmo niji grad =editerana. :enecija je u AI i AII veku sledila plitiku duda 'rsola da odrava dobrosusedske odnose sa zapadnim carevima i da sauva tradicionalne odnose sa :izantijom. :izantijski car je 2=@3. izdao hrisovulju kojom su venecijanski trgovci dobili povlaeni poloaj koji je preobrazio :eneciju u vodeu svetsku trgovaku velesilu. :enecijanska drava uspela je da razdvoji crkvene i dravne poslove. Vene"ija nije postala monar!ija jer je 55D@ aristokratska oligar!ija uspostavilo ve e mudri! #udu e veliko ve e i uskoro se pojavilo malo ve e od aristokrata #liski! dudu. 'd 22>>. :enecija je potinjena samo bogu. %ranci i venecijanci su zajedniki osvojili i opljakali Farigrad aprila 23=B. .osle pobedenad italijanskim konkurentom Kenovom 2<@2. ona za vie od jednog stolea izbija u prvi plan iznad svih ostalih drava u 7vropi. :enecijanska administracija se zasnivala na naelima regionalizma i centralizma. Vene"ija je u ,V veku imala !iljade #rodova i desetine !iljada mornara. :enecijanski nain poslovanja omoguio je da se uz metalnu, pojavi moneta u obliku pisanih dokumenata i knjigovodstva. :enecijanska &injorija je od 23@?. iskljuila narod iz izbora duda kao vrhovnog dravnog poglavara. Cud nije sam donosio odluke, ali je prisustvovao svimsednicama i vrio snaan uticaj na kratkotrajne sazive vea. :eliko vee je imalo poslednju re u izglasavanju zakona. 'd 2D=?. imenovao je savetnike. :ee desetorice je u tajnosti kontrolisalobezbednost i moral podanika. :eliki kancelar upravljao je brojnim inovnitvom koje je pripremalo i sprovodilo odluke vrha drave. +jeno opadanje od A:I do AIII veka marginalizovalo je njeno iskustvo. :e u A:III veku :enecija je postala odredite prvih turista G najveseliji grad evropeH. :enecija kao regionalna drava nije uspela da re-ormie svoj anahronini upravni sistem koji je sada bio daleko iza evropskih dostignua. %rancuska i *ustrija su se 2>;>. o me usobnoj podeli mletakih teritorija. Hiljadugodinji uticaj :enecije, posebno od poetka AIII veka znatno se odrazio na istorijske tokove razvoja srpskog i drugih balkanskih naroda. DU2(OV3-K................................str. 5FD Du#rovnik je osnovan u V-- veku kao grad pod Vizantijskom vla u. *la#ljenje vizantije pove alo je slo#odu ovog grada. Krajem ,-- i poetkom ,--- po mlet"ima' sredina,-V

pod zatitom Ugarske' od sredine ,V pod zatitom osmanlijski! sultana' du#rovaka repu#lika je 58GD do#ila austrijsku zatitu. 3apoleon je ukinuo Du#rovaku repu#liku 5GAG. >radom je upravljala aristokratska oligar!ija' Vlast kneza ograniena od strane malog ve a' velikog ve a i ve a umoljeni!. Du#rovnik je doneo statut 56F6. koji regulie pitanja dravne organiza"ije privatnog prava' javnog prava krivinog i pomorskog prava. Du#rovani su upam eni ne samo kao do#ri trgov"i nego i uspene diplomate. 3OV- V:K..........................................str. 5F7 PO*4)3)K =OD:(3-0 D(E)V) - ()3: >()J)3*K: (:VO<U;-9: 575F58GG 3ovovekovni !umanizam je izazvao oko 57AA. ideoloko verska previranja na severozaoadnim ru#ovima katolianstva. &everni re-ormatori spojili su latentnu germansku silovitost sa novom protestantskom etikom. :erski sukobi su prerasli u verske ratove nevi enih razmera. .ravi predstavnik ranomoderne 7vrope je +izozemska.3izozemska je o#u!vatala vie provin"ija koje su #ile privredno najrazvijenije u :vropi u ,V- veku. 3a elu 3izozemskog popkreta stao je 578G. Vilijem od Orana. *everne provin"ije #re su se oslo#odile panske uprave. Prvi sporazum protestantskog severa i katolikog juga nazvan je >ansko umirenje od novem#ra57F8. *everne provin"ije su proglasile u 0agu nezavisnost 57G5. Vest$akskim mirom 58DG. ujedinjene provin"ije ukljuene u poredak evropski! drava. +izozemska revolucija je obliku rata za nezavisnost istakla pravo na opredeljenje naroda. +acionalni protestantizam je pobjedio katoliki univezalizam, ali je linija verske podele presekla etniki srodne provincije. Protestantske drave su uspostavile dravnu "rkvu i sekularizovale "rkvena imanja to je u#rzalo potiskivanje $eudalizma. -deja evropske ravnotee sila potisnula je srednjovekovnu ideju katolikog jedinstva' a male moderne drave . kon$edera"ije 0olandije i +vi"arske postale vaan inila" moderne :vrope tj. ideje toleran"ije i repu#likanski o#lik ureenja. 4spon 7vrope od A:I do A:III veka karakterie nestajanje stare drutvene hijerarhije i opta degradacija statusa svetenstva i plemstva. Proirilo se s!vatanje o narodu kao izvoru vlasti predate vladaru. 6oden 2D<=92D;? bio je hugenot i pristalica idejeo verskoj toleranciji. .o njemu cilj drave je uspostavljanje poretka pravne sigurnosti kao ostvarenje pravde. 7ngleska kao nedovrena apsolutna monar!ija doivljava u prvoj polovini ,V-- veka oz#iljnu politiku krizu. Krajem 58D5 izglasan je veliki prigovor u kome se trailo da se na visoke dravne poloaje #iraju samo li"a koja imaju podrku parlamenta. .uritanska revolucija 2?B392?B; pobedila je zahvaljujui vojsci Gnovog modelaH koju je vodio 'liver Kromvel. Kralj je u!apen i 58D?. javno pogu#ljen. .arlament je proglasio 2?B;. 7nglesku republikomHbez kralja i doma lordovaH . (evolu"ionarni komonvelt kon$iskovao je kraljevska i "rkvena imanja. Posle propasti malog parlamenta proglaen je pisani ustav Instrument o- governement 2?D<. *mrt Olivera Kromvela 587G. je pove ala suko#e parlamenta i vojske pa je 588A. kriza revolu"ionarnog reima okonana restoura"ijaom monar!ije +izozemska i engleska revolucija nisu imale presudan uticaj na istoriju sveta, ali su dovele do pomorske prevlasti Holandije i 7ngleske. Ove revolu"ije zajedno sa amerikom

i $ran"uskom su du#oko izmenile svet. 3admo na te!nologija zapada promenila je izgled sveta. )=:(-IK) (:VO<U;-9) - D(E)V3OP()V3- ()/V-4)K *)D 5FF8-6AAA....str. 5G@ Prva engleska kolonija u )meri"i #ila je Virdinija osnovana 58AF. *merike kolonije su brzo stekle samosvest izraenu osnivanjem univerziteta i pragmatinom primenom znanja koju nisu sputavale okotale tradicije. >rupa radikalni! protestanata koja je u leto 586A. stigla sastavila je ugovor kojim je o#razovanapolitika zajedni"a zasnovana na demokratskom naelu ve ine - (ej-lauerski sporazum %stapa religiju i politiku kao o#lik drutvenog ugovora&. U ,V--- +panija je sla#ila dok su Velika 2ritanija i Hran"uska ulaze u sedmogodinji rat za kontinentalnu prevlast 5F75-5F8@. .ariski mir osigurao je Velikoj 2ritaniji domina"iju. )meriki patriotizam iskazan u ratu protiv Hran"uske stvarao je ameriku na"iju. /akon o e eru od 5F8D. i zakon o peatu 5F87 pro#udili su proteste. )meriki protesti su 5FFA. ugueni od #ritanske vojske koja je u 2ostonu u#ila nekoliko amerikana"a. *uko#i su o#novljeni kada je donet zakon o aju 06ostonska ajanka1. Oruani suko# je iz#io u aprilu 5FF7. *merike milicije su se suprostavile britanskoj vojsci sa dosta uspeha. Crugi kontinentalni kongres sastao se u Hiladel$iji' maja 5FF7. sa u#eenjem da se vodi #or#a protiv #ritanske vojske i uprave. Dord Vaington' veleposednik iz Virdinije' iza#ran je za glavnog zapovednika amerike vojske. Kongres je doneo 5FF5. uvenu deklera"iju o nezavisnosti. 'dluka o stvaranju kon-ederacije &*C doneta je 2>>>' ali je rati$ikovana tek 5FG5. (at za nezavisnost je doneo eljeni "ilj- priznanje nezavisnosti potpisivanjem ugovora o miru u Parizu 5FG@. Virdinija je #ila pretea kontinentalne nezavisnosti od D jula 5FF8. proglas je delo 4omasa De$ersona. Kon-ederalna -aza razvoja ustavnosti i dravnosti &*C trajala je od 2>>>. do 2>@;. Kongres je #io jedini zajedniki organ. Kongres je 5FGF. done odluku o sazivanju ustavotvorne skuptine. 4stavotvorna skuptina se sastala u Hiladel$iji krajem maja 5FGF. u atmos$eri suko#ljavaja mali! i veliki! drava. *tvoren je predsedniki sistem vlasti u kome je dominantna institu"ija e$a drave. 4stav od > lanova usvojen je od skuptine u septem#ru 5FGF. 4stavom je ustanovljena -ederalna drava. /akonodavnu vlast vri Kongres kao organ kome je ustav poverio sva ovlaenja zakonodavca. Kongres *)D sastavljen je od predstavnikog doma i senata. >raani su predstavljeni u predstavnikom domu a drave u senatu. *enat ima ve u politiku mo . Predsednik *)D je e$ drave' e$ izvrne vlast' vr!ovni komandant' e$ o#avjetajne slu#e %primjer <inkolna F lanova 3e .odluka glasi D)&. Vr!ovni sud je ustavna kategorija a ostali savezni sudovi su zakonska . Predesnik *)D imenuje sudije vr!ovnog suda doivotno. 8ragino iskustvo gra anskog rata sever i juga 2@?292@?D, duboko je obeleilo istoriju &*C. U etverogodinjem ratu poginulo je 8AAAAA ljudi. $inkoln je pobedu unije proglasio za pobedu demokratije. Dva svetska rata su preo#razile *)D u vode u ekonomsku vojnu i politiku silu savremenog sveta. /atita slo#ode linosti i imovine postala je osnovna doktrina pravnog sistema *)D.

P(O*V:4-4:<9*K) =-*)O o dravi i pravu . tvor"i' nasledni"i i protivni"i........str. 5?@ 0olandska revolu"ija i puritanska revolu"ija podstakle su nova razmiljanja o dravi i pravu u drugoj polovini ,V-- veka. Con $ok 2?<392>=B engleski dravnik' $ilozo$ i politiki teoretiar pri!vatio je ra"ionalno i sekularno s!vatanje politike i drave. -ndividualnu slo#odu ljudi koji slede svoje interese moe da osigura i ustavna vlada ograniena sporazumom. <ok je zaetnik misli o parlamentarnoj vladi pod vladavinom zakona koja titi privatnu svojinu. Cejvid Hjum' kotski skeptik' uporeuje verske prin"ipe sa B#olesnim snovima ljudiC :olter 2?;B92>>@ voa $ran"uskog prosvetiteljstva' iveo je vie od dve godine u Velikoj #ritaniji i divio se engleskoj slo#odi' trgovini' nau"i i verskoj toleran"iji. Potovanje prema razumu podstie ga na otru osudu verskog praznoverja' a pose#no "rkve kao protivnika razuma. Volter je kao deista eleo da religiju svede na samu sutinu . veru u najvie #i e i njegove moralne norme. Ceni Cidro 2>2<92>@B kritikovao je !ri anstvo z#og za#ranjivanja strasti i uskra ivanja ljudske sre e. Earl (onteskje je u velikom delu Du! zakona 5FDG povezao ustavne o#like sa karakterom naroda. Kritikovao je $ran"uski apsolutiuam i slavio englesku parlamentarnu vladu.naj#olja zatita slo#ode od despotizma je podela vlasti. "an "ak #uso 2>2392>>@ -rancuski mislilac, ro en u "enevi razlikovao se od ostalih prosvetitelja po ube enju da intelektualni progres vodi moralnoj korupciji oveanstva. Privatna svojina unitila je prirodu jednakosti i stvorila graansko drutvo kao sredstvo #ogati! i pametniji! da ovladaju drugima. Iuvena misao (usoa kojo poinje Drutveni ugovor 5F86 B+ovek se raa slo#odan a svuda je u okovimaC. (usova drava predstavlja neposrednu demokratiju u kojoj graani kao kolektivno telo postavljaju vladara. (uso je postao vode i teoretiar demokratske misli u ,V--- veku. Prosvetiteljske ideje su pokrenule revolu"iju' tako to su o#likovale revolu"ionarni du! . Bpokretaku snagu nove strastiC po *leksisu de 8okvilu. (aksimilijan #obespjer 2>D@92>;B sumirao je vezu prosvetiteljstva i revolu"ije1 B nije dovoljno sruiti presto' naa #riga je da njegovim ruevinama podignemo svetu jednakost i sveto pravo ovjekaC. Imanuel Kant 2>3B95GAD pokuao je pomiriti prosvetiteljstvo i religiju na osnovu moralnog dokaza. !eorg :ilhelm %ridri Hegel 2>>=95G@5 smatrao je da ljudski um moe da nae smisao u prirodi i istoriji. *ama $ran"uska revolu"ija je nazvana od 7dmunda 6erka Bsatanskim delomC Eoze$ de =estr 5F?8 nazvao ju je Bustanak protiv #ogaC. Dilema nauka ili vera . odgovara politikom iz#oru izmeu ljudske slo#ode ili !ri anske monar!ije. *lo#odni i samosvjesni pojedin"i su zateni"i i "ilj prosvetiteljsko . revolu"ionarni! promena drutva. 'dbacivanje konzervativaca da prihvateapstraktan pojam drutva kao skupa individua, zasnivalo se na srednjovekovnoj teoloko9politikoj viziji hrianske zajednice kao ivog organizma sa vekovima starim organima 5 porodicom, esna-om, staleom, gradom, dravom ili crkvom. )merika i $ran"uska revolu"ija su politiki uo#liile teoretske postavke prosvetitelja. .rirodna prava, podela vlasti, zatita linosti i prava pojedinaca, zatita privatne svojine su iz teoretskih rasprava ula u liberalno9revolucionarne dekleracije i ustave.

H()3;U*K) (:VO<U;-9) - PO*4(:VO<U;-O3)(3) H()3;U*K) 5FG?-6AAA Hran"uska revolu"ija je najve a graanska revolu"ija koja se odigrala na svetu. U Hran"uskoj se graanstvo 5FG?. stavilo na elo so"ijalne revolu"ije u kojoj narod iskorenjuje ustanove monar!ije' aristokratije i vladaju e "rkve. *eljatvo i graanstvo povezuje sve ve e nezadovoljstvo starim reimom. Vlada je uinila ustupak treem staleu kao naj#rojnijem da iza#ere 8AA predstavnika' dok su aristokratija i svetenstvo iza#rali po @AA. Opti stalei su poeli sa radom 7. maja 5FG?. u Versaju. 3euspe! meustranaki! pregovora podstakao je predstavnike tre eg stalea da se sredinom juna proglase za narodnu skuptinu. <uj ,V- pokuao je da stia erup"iju nezadovoljstva promenom vlade 55. jula 5FG?. Pariz je #io za!va en neredima. Pariani na vest da se kraljeva vojska okuplja u Versaju' napali 5D. jula tvravu 2astiju. .ad 6astije je zapalio Hran"usku. Konstituanta je izmeu D i 7 avgusta 5FG? donela odluku o de$initivnom ukidanju $eudalnog reima. Konstituanta je u avgustu pristupila ustavotvornoj radnji u vidu ra"ionalistiko-prosvetiteljske deklara"ije- .roglas prava oveka i gra anina od 3? avgusta 2>@;. 4stav iz 2>;2 proglasio je slo#odu i ravnopravnost' graansku jednakost' jednaku dostupnost dravni! slu#i i jednake poreske o#aveze. Hran"uska je postala ustavna monar!ija. Izbijanje rata 2>;3 dovelo je do #uenja antirojalistikog patriotizma. *kuptina je privremeno udaljila kralja sa prestola i zatvorila ga. Konvent je doneo odluku o ukidanju monar!ije' a u januaru 5F?@ presudio je <uju ,-V. Kralj je osuen na smrt sa jednim glasom ve ine giljotiniranjem 65. januara 5F?@. )akobinski ustav proglasio je naelo opteg prava glasa na neposrednimiz#orima ali nije primjenjen. %rancuska je u avgustu 2>;D do#ila novi ustav koji je izradila komisija od jedanaest lanova. Poglavar drave i e$ izvrne vlasti #ilo je petolano kolegijalno tijelo . direktorijum. Cirektorijum je o#likovan po ugledu na amerikog predsjednika kao kolektivni e$ drave sa ovla enjima vr!ovnog komandanta' imenovanje diplomata i voenja meunarodne politike. :ojni udar je izveden ;. novembra 2>;;. Direktorij je ukinut' a revolu"ionarni reim u $ormi repu#like zamjenjen linim reimom +apoleona 6onaparte. Ustav je za prvog konzula imenovao 3apoleona 2onapartu. Prvi konzul je 5GAD ojaao da je mogao da uzme naslov- "ara Hran"uza. Ogromna politika energija Hran"uske na"ije usmeriula se od unutranji! suko#a na spoljne "iljeve-vojnu i teritorijalnu ekspanziju imperije. G6ajonetima se moe uiniti sve, ali se na njima ne moe sedetiH. 3apoleonovo zakonodavstvo predstavljalo je natrajniji deo njegove ostavtine. $uj A:III stupio je na presto 2@2B. ali se uvrstio na vlasti tek poslije 3apoleonovog poraza 5G57. kod Vaterloa. Kralj $uj9%ilip %Orleanski& s!vatio je da nije mogu e o#noviti potpunu domina"iju krune. #evolucija 2@B@. o#novila je repu#liku' a konano je Cruga republika konstituisana ustavom od D. novem#ra iste godine. Vra eno je #irako pravo svim graanima. Drugo "arstvo je #ilo roeno' a <uj . 3apoleon 2onaparta je postao "ar Hran"uza' pod imenom 3apoleon ---.

.ruska pobeda kod &edana 2@>=. i zaro#ljavanje samog "ara doveli su do proglaenja 8ree republike D. septem#ra 5GFA. 4stav od 2;B?. ustanovio je Jetvrtu republiku kao parlamentarnu repu#liku. Vlade su smenjivane velikom #rzinom pa je zemlja dola na ivi"u propasti. +ovi ustav je 2;D@. stvorio .etu republiku. Predsednik je do#io pravo da postavlja premijera i rasputa parlament. De >olova vizija ujedinjene :vrope Bod )tlantika do UralaC predstavlja re$leks nekadanje imperijalne mo i i traenje izlaza iz amerikog glo#alnog sistema zasnovanog na ekonomskoj' politikoj' vojnoj i kulturnoj domina"iji. H()3;U*KO (:VO<U;-O3)(3O - PO*4(:VO<U;-O3)(3O P()VO..........str. 655 Hran"uska revolu"ija je radikalno menjala pravo' pa je moderno krivino pravo nastalo u Hran"uskoj usvajanjem prosvetiteljsko krivinopravni! ideja od strane drave. Prosvetitelji su traili ukidanje torture i surovi! kazni' jednakkost pred zakonom' zakonsko odreenje krivinog dela i individualiza"iju krivine odgovornosti. Prosvetitelji su osuivali rat' ropstvo i trgovinu ro#ljem. <judska prava i slo#ode postaju vode e naelo revolu"ije %rancuska deklaracija prava je u dva lana izrazila glavna naela modernog materijalnog i pro"esnog krivinog prava. Ilan G $ormulisao je naelo legaliteta . B da neko moe #iti kanjen samo na osnovu zakona donetog i proglaenog pre krivinog dela. Ilan ? . $ormulisao je naelo nevinosti B svaki ovek se smatra nevinim' sve dok se ne utvrdi da je krivC. Uspostavljanje zatvora kao opteg o#lika kanjavanja predstavlja sloen pro"es elimina"ije ivopisni! kazni i irenja svi! o#lika zatvaranja. Krivini zakonik od 2>;2. podelio je sadraj na dva dela' prvi put u istoriji' koji e kasnije #iti oznaen kao opti i pose#ni deo. Krivini zakonik iz 2@2=. prilagoen je potre#ama #onapartizma. Vojna dis"iplina i militaristiki du! uti"ali su na vra anje surovostima $eudalnog krivinog prava. Veliki #roj krivini! dela se kanjavao smrtnom kaznom. +apoleonov gra anski zakonik 2@=B. konano je uklonio pravni partikularizam u privatnopravnoj s$eri. 3apoleon je 5GAA o#novio rad na izradi projekta graanskog zakonika. Kom#ina"ija kodi$ikovani! o#iaja na severu i re"epranog rimskog prava na jugu prilagoena je idejama jednakosti i slo#ode. /akonik je oslo#oen od nepotre#ni! konstruk"ija i razumljiv kako pravni"ima tako i o#inim itao"ima. 3apoleonov graanski zakonik sastoji se od uvoda i tri knjige. Prva knjiga sadri statusno pravo' druga-stvarno pravo' a tre a se odnosi na razliite vrste sti"anja svojine. Hran"uski zakonodav"i su pravili zakonik po diktatu razuma. :lastinost normi osigurala je dugovenost zakoniku. 9edinstvo vaenja na itavoj dravnoj teritorije jaalo je oseaj pripadnosti dravi-na"iji. ;entralna pravna institu"ija je svojina. Vlasnitvo je Bsveto pravoC ' sa malim ogranienjima' koje predstavlja apsolutnu vlast na stvari . najpotpunije pravo kori enja' uivanja i raspolaganja stvarima. Preo#raaji prava pratili su glavne tokove drutvenog razvoja.

+V)9;)(*K)-OD P()K)34O3) DO =OD:(3: *)V:/3: D(E)V:............str. 65F +vaj"arski savez tri prakantona . Uri' +vi" i Untervalden o#novljen je i uvr en 56?5. Kada je Hran"uska vojska zaposela +vaj"arsku 5F?G +vaj"arska je proglaena za 0elvetsku repu#liku sa ustavom uraenim po uzoru na $ran"uski od 5F?7. tzv. Ustav direktorijuma. -zvrni direktorijum od pet lanova vrio je izvrnu vlast u "elini. 3apoleonov lini reim posredovao je izmeu unitarista i $ederalista. &avezni ugovor od avgusta 2@2D. predstavlja meuso#ni sporazum dvadeset i dva vaj"arska kantona. 4stav od 2@B@. je usvojio naelo demokratskog jedinstva vlasti. *avezna skuptina je najvii organ vlasti kon$edera"ije. *avezno ve e od sedam lanova #ilo je organ izvrne vlasti. 4stavna revizija od 2@>B. stvrila je osnovni zakon koji uz stalne popravke vai i danas. Prava kantona su pre"izirana i smanjena. &tvaranje -ederacije u periodu 2@B@-5GFD' omogu ilo je kodi$ika"iju i ini$ika"iju vaj"arskog prava. +aroliki sistem kantonalni! prava je prvo kodi$ikovan na nivou sami! kantona. 4stav od 2@>B. stavio je o#liga"iono' trgovako i menino pravo u nadlenost savezne drave. Umesto donoenja "elovitog zakonika na ma! donet je +vaj"arski zakonik o o#liga"ijama od 5GG5. koji je stupio na snagu 5GG@. Evajcarski gra anski zakonik od 5?AF. usvojen je jednoglasno od savezne skuptine' ali je stupio na snagu tek 5. januara 5?56. +vaj"arske kodi$ika"ije su izvrile veliki uti"aj na razvoj prava u ,, veku' irom sveta. 0)/2U(+K) =O3)(0-9) %)ustrija i )ustro-Ugarska 5F55-5?5G&...............str. 666 Podunavska monar!ija #ila je oso#ena dravna tvorevina. 3ajire grani"e do#ila je 5768. kada su pridruene Ieka i Ugarska. 3emaka loza 0as#urga ukrstila se sa panskom i italijanskom lozom. 0az#urka monar!ija je u ,V- veku zaustavila turski prodor svojim vojnim krajinama. 0az#urzi su svoj presti evropske sile izgradili na mitu od#rane !ri anstva od osmanlijskog "arstva' ali su se ove dve imperije zajedno uzdizale' sla#ile i propadale. Posle !ri anske po#ede kod #ea 58G@. #untovno ugarsko plemstvo je 5F55. pri!vatilo !az#urke vladare pod uslovom priznanja tradi"ionalnog ugarskog ureenja i privilegija. )osip II je svoj projekat "entralizovane drave poeo negiranjem privilegija Ugarske i katolike "rkve. Od#io je da se krunie za kralja Ugarske i katoliku "rkvu stavio pod strogu dravnu kontrolu. 0az#urzi su u spoljnoj politi"i #ili #lii Pruskoj' a u so"ijalnoj Hran"uskoj. (adijalne re$orme 9osipa -- zaustavila je $ran"uska revolu"ija na iju pojavu je reagovao reima G )a sam po pro-esiji carH. >raanstvo je stavljeno u slu#u njemake prevlasti nezavisno od etnikog porijelkla' a plemstvo je uvar pokrajinsko-na"ionalne raznolikosti. #evolucija 2@B@. donela je prin"ipe slo#ode i jednakosti i u !az#urku monar!iju. &porazum %ranje )osipa i 4garske je 2@?>. stvorio dualistiku monar!iju koja je sauvala veliku jedinstvenu dravu samo u vojnim i spoljnopolitikim poslovima. )ustro-ugarska nagod#a se zasnivala na postojanju dve ustavne drave1 )ustrije i Ugarske. 3ova Ugarska je #ila unitarna drava od Karpata do 9adrana koja nije potovala na"ionalna prava nemaara.

)ustrougarska i (usija su se 5G?F. dogovorile o podeli s$era uti"aja na 2alkanu koji se potovao do 5?AG. )ustrija nije mogla da opstane kao na"ionalna drava 3ema"a' ali ni kao monopol vlasti 0az#urga. Ugarska je provodila politiku maariza"ije manjina. Od 5?A7.- do 5?5D. vodi se antisrpska politika uz esto spominjanje preventivnog rata. Poraz u - svetskom ratu koji je unitio vojnu snagu koja se i raspala 5?5G. *mrt Hranje 9osipa u novem#ru 5?58. uklonila je poslednji ostatak tvrdog 0az#urkog jezgra. +estanak dualistike drave je uklonio poslednji pravno9politiki nanahronizam moderne 7vrope u vidu dve zasebne drave sa zajednikim vladarom i nekim zajednikim poslovima. )ustrijsko i Ugarsko pravo..............................................str. 6@A =arija 4erezija i 9osip -- su poeli pro"es uni$ika"ije orava koji nikada nije dovren do kraja. Osnovnu inspira"iju za izradu opteg gra anskog zakonika predstavlja prirodno i rimsko pravo. Vekiki #roj normi potie iz rimskog prava umotanog u prirodnopravne o#like. Pokrajinska prava 0az#urki! zemalja su postala dodatni izvor normi. Prvi deo zakonika posve en je linim pravima1 statusno i porodino pravo' drugi deo1 stvarno' nasledno i o#liga"iono a tre i sadri1 zajednike odred#e za lina prava i prava na stvari. *vojina se de$inie u tri paragra$a. )osip II je 2>@@. re-ormisao krivino pravo i uveo prin"ip legaliteta da nema krivinog dela ako nije predvieno zakonom. Orde 9osep!ina iz 5FGG. ukinula je torturu i u#laila kazne. 4garska je posle 5G8F. donela pose#ne krivine propise OD V:<-K: P(U*K: - 3:=)IKO> ;)(*4V) P(:KO V)=)(*K: (:PU2<-K: - 0-4<:() DO *)V:/3: (:PU2<-K: 3:=)IK:.........................str. 6@6. Pruska je od 5G57. #ila najmo nija drava u nemakom savezu. Pruski sistem se zasnivao na vlasti kralja kome se ministri pokoravaju. >vozdeni kan"elar Oto Hon 2izmark suz#io je opozi"iju i stvorio model realne politike koji e dovesti do nemake prevlasti u srednjoj :vropi. 3emako ujedinjenje proglaeno je u Versaju 5G. januara 5GF5. 6izmark je pripojio )lzas i <orenu #ez izjanjavanja volje graana na osnovu Bo#jektivnog kriterijuma jezike pripadnostiC. Ustav severnonemakog saveza od 5G8F. postao je 58. aprila ustav nemakog "arstva.. *ve do ,-, veka prusko drutvo je #ilo podeljeno na plemi ki' graanski i seljaki stale. 3emaka nije #ila demokratska drava. +emaki car :ilhem II se uklanjanjem 2izmarka 5G?A. opredelio za strazegiju pangermanske domina"ije nad svetom. *aveznitvo 3emake i )ustrougarske dovelo je do $ran"usko-ruskog saveza. *tvorena je )ntanta Hran"uske i Velike 2ritanije 5?AD. koja je 5?AF. prerasla u englesko-$ran"usko-ruski #lok. )ntagonizam 3emake i )ustrougarske sa )ntatom se zaotrio do kraja. Prva je krenula najsla#ija sila )ustrugarska agresijom na *r#iju. Poeo je prvi svetski rat :ajmarska republika proistekla je iz ratnog poraza nemakog (aj!a. 3emaki revizionizam i revanizam postao je stoer evropski! nezadovoljnika . po#eeni! drava. Vajmarski ustav de$inie 3emaku kao parlamentarnu' $ederalnu repu#liku sastavljenu od 5F zemalja. Ustav je izglasan u Vajmaru 5?5?. a ustavom je proglaena jednakost mukara"a i ena' ukinute privilegije po roenju.

'd 2;<=92;<< 0itler se korak po korak pri#liavao vr!ovnoj vlasti. Klatno vajmarskog sistema se od parlamentarnog pomerilo ka predsednikom uzoru. Kriza 5?@A-5?@@. slomila je parlamentarne i demokratske institu"ije pa je 2;<<. na mesto kancelara doao *dol- Hitler. 3a"istika ve ina u raj!stagu je 66. marta 5?@@. izglasala 0itleru spe"ijalna ovlatenja ime je izvrena radikalna revizija ustavnog poretka Vajmarske repu#like. *paljivanj (aj!staga posluilo je kao izgovor za uvoenje na"istike diktature. )dol$ 0itler je postao nemaki odluuju i ovek-Hirer. *ve stranke su ukinute dvolanim zakonikom koji je glasio1 B u nemakoj postoji samo jedna politika stranka +acionalsocijalistika nemaka radnika partija. Crugi lan je pretio tekim kaznama svima koji prekre prvi lan. 8rei #ajh je predstavljao najverovatnije najsavreniju totalitarnu dravu ,, veka. 3a"istiki reim nije mogao preiviti smrt voe 5?D7. Cenaci-ikacija +emake sprovedena je od saveznika ***(' *)D' Velika 2ritanija i Hran"uska koji su podelili nemaku na pet delova etiri okupa"ione zone i 2erlin. =onetarna re$orma 5?DG. i lanstvo u =aralovom planu pripremili su ekonomsko udo pedeseti!. +emaka se ponovo ujedinila oktobra 2;;=. pod Bkan"elarskom pali"omC 0elmuta Kola i ponovo je postala najjaa drava :vrope. 3emako pravo u ,-, i ,, veku...............................str. 6D5. Pruska ' 2avarska ili *aksonija imale su pre ujedinjenja kodi$ikovano sopstveno zemaljsko pravo. .rvi plan nacrta jedinstvenog gra anskog zakonika za +emaku uradila je petolana komisija 2@>B. /a pet godina rada 5GF7-5GGA. odrano je FG sedni"a. =enger je o"enio na"rt suvie #uroaski' traio po#oljanja poloaja neposedniki! klasa. Druga komisija za izradu na"rta graanskog zakonika poela je rad 5G?A. a zavrila i o#javila drugi na"rt 5G?7. 'bimna i dugo priptremana kodi-ikacija stupila je na snagu 2. januara 2;==, da bi se u me uvremenu javnost pripremila za njegovu primenu. 9ezik zakonika je ostao previe struan i nedostupan lai"ima. Prednost modernijeg nemakog zakonika u odnosu na $ran"uski je uvoenje o propisa o pravnim licima. Krivini zakonik od 2@>2. nastao je pod presudnim uti"ajem pruskog krivinog zakonika od 5G75. +irnberki rasni zakoni su jednoglasno usvojeni od ple#is"itarnog iza#ranog na"istikog (aj!staga na zasjedanju u septem#ru 5?@7. Poslije 5?@G. nakon Bkristalne no iC organizovano je masovno u#ijanje jevreja i unitavanje nji!ove imovine. 0itler je o#e avao #udu nost #ez 9evreja. *am Hirer je kao nosila" sve vlasti' praktino.-stajao iznad zakona. *udstvo je pretvoreno u organ na"istike stra!ovlade. 3irn#eko suenje voama 0itlerovskog reima o#u!vatilo je DA@ javna. *asluanja. =eunarodni sud je stavio na optueniku klupu 6D optuena i G !itlerovski! organiza"ija. Cenaci-ikovana +emaka se okrenula so"ijalnom li#eralizmu u o#novi svog ustavnog i pravnog sistema PO*4)3)K - ()/VO9 3);-O3)<3-0 D(E)V) 3) 2)<K)3U...................str. 6D7 *amovolja janiara-da!ija dovela je do srpske revolu"ije 5GAD. Dravna organiza"ija #ila je saeta i jednostvana. ;entralni organi vlasti #ili su stareinska skuptina vr!ovni vod i praviteljstvujui sovjet. Pokuaj stareina da ogranie linu Karaorevu vr!ovnu vlast

nisu #ili uspkjeni. ;entralistiki ureena drava je #ila #alkanska varijanta na"ijedrave. Knez =ilo O#renovi vr!ovni vod drugog ustanka krenuo je putem kompromisa koji je omogu io stvaranje autonomne kneevenine *r#ije 5G@A. Kneevina *r#ija je do#ila ustavno ureenje ustavima od 5G@7 i 5G@? godine. *r#ijua je postala znaajan inila" na 2alkanu i konano je stekla potpunu nezavisnost 5GFG. na kongresu u #erlinu >rka revoluN"ija 5G65. omogu ila je stvaranje nezavisne >rke 5G@5. *tvaranje nezavisni! drava >rke ' *r#ije' ;rne >ore' (umunije i 2ugarske ugrozilo je opstanak osmanlijskog "arstva u :vropi. Prvi #alkanski rat 5?56. sveo je Btursku evropuC na -atam#ul sa okolinom. (aspad Osmanlijskog "arstva i 0a#z#urke monar!ije omogu io je stavranje 9ugoslovenske drave 5?5G. =OD:(3-/);-9) P()V3-0 *-*4:=) 3) 2)<K)3U..........................str. 6DF &rbija je donoenjem srpskog gra anskog zakonika 5GDD' do#ila Bskra eni prevod austrijskog zakonikaC iz 5G55. *rpski graanski zakonik dao je prednost mukoj dje"i nad enskom u zakonskom nasleivanju. *rpski graanski zakonik je kao prva velika kodi$ika"ija pret!odio donoenju krivinog' trgovakog i dva pro"esna zakonika koji su donijeti u naredne tri de"enije.>otovo potpuna re"ep"ija austrijskog zakonika uvela je *r#iju u >ermanski pravni krug. Frna !ora je krenula drugim putem kada je' pod vladom Knjaza 3ikole Petrovi a' donet 'pti imovinski zakonik 2@@@. !rka je od 5G@5 do 5?D7. koristila vizantijski 0eksa#i#los kao graanski zakonik .ravni sistem 6iH predstavljao je !i#rid osmanlijskog zakonodavstav' vjerski! prava i )ustro-ugarski! pravni! propisa. 2i0 pravosue se postepeno pri#liavalo )ustrijskom uzoru. 4ako je i 2i0 posle aneksije 5?AG. ula u >ermanski pravni krug. V:<-K) 2(-4)3-9) =)4-;) P)(<)=:34)(-/=) 58GG-6AAA...................str.6D? Pri!vatanje krune Bu skladu sa eljama lordova i komuna B predstavljalo je kraj pretvaranja kralja ustavnog monar!a . organa drave. Kruna je zajedno sa pralamentom vrila vlast i druge poslove. :ilijem je uspostavio vjersku toleran"iju donoenjem 58G?. akta o verskoj toleranciji. !odine 2>2= poelo se prvi put govoriti o prvom ministru. Hanoverski kralj Cord I sastavio je ka#inet' poto su oni #ili njegove dinastke pristali"e. Kraljevo nepoznavanje :ngleski! prilika i jezika dovelo je do toga da on 5F5F. prestao da presedava ka#inetu pa je jedan od ministara morao da posreduje izmeu krune i ka#ineta. Voa ka#ineta Volpol je svoju mo uspostavio na osnovu poverenja krune i politike podrke donjeg doma. :ilijem .it mla i je 5FGD opstao na elu vlade uprkos nepoverenju parlamenta' jer je do#io podrku naroda na iz#orima. .arlamentarne re-orme iz 2@<3, 2@?> i 2@@B stvorile su modernu graansku dravu. U ,-, veku parlamentarni me!anizam iz#ornog sistema ogranienosti narodnog uti"aja dovela je do politike pasivnosti #iraa i vrlo rairene korup"ije u parlamentu. /akon od 5G@6. izvrio je preraspodelu parlamentarni! mesta' 2roj #iraa je #io uve an "elu polovinu preanjeg #roja. Druga iz#orna re$orma 5G8F. udvostruila je #irako telo' ali nije otklonila neravnopravnost u raspodeli poslaniki! sedita. Pretpostavljena !armonija naroda' parlamenta i vlade zavisi od narodne volje. Kruna je ostala #ez $aktike mogu nosti upravljanja 5 kralj vlada ali ne upravlja- - Ka#inet mora

da odstupi ako izgu#i podrku donjeg doma. Pravo rasputanja parlamenta kruna koristi na predlog ka#ineta pa to sistem odrava u ravnotei. (atna koali"ija konzervativa"a i la#urista na elu sa Vinstonom Ierilom #ila je ovenana slavom po#ednika. =aja 5?D7 ratnu koali"iju je zamenila prelazna vlada. +ova 6ritanija se zasnivala na >D zakonskih nacrta koji su doneli nacionalizaciju i irenje socijalne zatite. *OV9:4*K- D(E)V3OP()V3- *-*4:= 5?5F-5??5...........................str.678 *o"ijalno i politiOko nezadovoljstvo iroki! slojeva stanovnitva dovelo je do otvorenog #unta protiv "arskog reima u Petrogradu. ;ar 3ikola -- je a#di"irao u no i izmeu 5D i 57 marta. (usija se od naela "arizma kretala iz#oru izmeu parlamentarizma ili Brevolu"ionarnog jedinstva partije narodaC. Vojni neuspjesi jula 5?5F. naglo su uveali popularnost #oljevika. Drugi sveruski kongres sovjeta o#javio je G novem#ra da preuzima vlast koja prelazi na sovjete radniki!' vojniki! i seljaki! deputata. Pokuaji protuudara su energino slomljeni i #oljevi"i su #rzo preuzeli vlast irom (usije . Vlada Bdiktatuire proleterijataC. <enjin je dao predsnost partijskoj dravi u slu#i revolu"ionarne ideologije nad irom koali"ijom u nekoj varijanti B sovjetskog parlamentarizmaC. 4re i sveruski kongeres sovjeta je pri!vatio . projekat deklera"ije o pravima radnog i eksploatisanog naroda kao prvi ustavni dokument. (ezolu"ija od 6G. januara 5?5G. zaokruila je i legalizovala revolu"ionarnu praksu u etiri take..... <enjinova smrt 5?6D. otvorila je unutar partijsku #or#u za nasljee izmeu staljina i 4ro"kog. Prvi ustav ***( usvojen je 5?6D. *taljinov lini reim oznaio je prealaz iz Brevolu"ionarne u administrativnu utopijuC. Iistke trideseti! godina su dovele' stvaranja *taljinovog kulta. *taljin se u godinama otad#inskog rata 5?D5-5?D7 pri#liio kultu (uski! "areva--vana >roznog i Petra Velikog. *ovjetski uti"aj poslije 9alte 5?D7 irio se svetom. *taljin je iskoristio vojnu premo i politike dogovore sa (uzveltom i Ierilom da uspostavi sovjetsku interesnu s$eru u istonoj evropi. (avnozea jedne evro-aziske sile %***(& i jedne vanevropske sile %*)D& stavila je sud#inu :vropskog kontinenta u ruke =oskve i Vaingtona. *taljinova smrt 5?7@. dovela je do dolazka 3ikite *ergejevia 0ruova na elo partije i drave. Period <eonida 2renjeva 5?8D-5?G6 zaustavio je destaljiniza"iju . 4otalni neuspje! >or#aovjevelje perestrojke na unutranjem planu i jednostrani ustup"i zapadu pose#no *)D i 3jemakoj' doveli su do eksplozije dugo potiskivanog na"ionalizma i se"esijonizma. ***( je konano prestao da postoji 56.56.5??5. *ovjetsko pravo je skoro F7 godina imalo za "ilj unitenje privatne svojine i eksploata"ije. =OD:(3-/);-9) D)<:KO> -*4OK) KO(:3- K-3:*KO> 3:U*P:0) 9)P)3*KO> (:HO(=)4O(*KO> IUD).........................str. 68@ Kina predstavlja jedinu ivu Bprvostepnu "iviliza"ijuC koja traje vie !iljada godina' a poseduje jedinstvenu neprekidnost "elovite drave u trajanju duem od dva milenijuma. Kon$uije' najuti"ajniji kineski mislila"' trai #espogovornu poslunost i potovanje vlasti od porodi"e do drave. Kon$uije je uio da je poslunost glavna vrlina' a <ao ;e je upozoravao Bto se vie zakona o#znanjuje #i e sve vie raz#ojnika i lopovaC. Kina je od V-- vijeka organizovala drvne ispite za mandarine.

9apan je siromani ostrvski sused gigantske kineske imperije koji je pod kineskim uti"ajem izgradio sopstvenu "iviliza"iju i dravu. -deja o kralju kao ivom #ogu ostala je do danas deo japanske tradi"ije. =arko Polo je krajem ,--- veka o#novio vezu evropske "iviliza"ije sa dalekoistonim "iviliza"ijama Kine i 9apana. Kina i 9apan su od ,V- do ,-, veka odolevali i rimokatolikim misionarima i protestantskim trgov"ima. 2ritanski Btrgovaki superintedantC je 5G@@. traio od kineski! vlasti u Kantonu da ga prime to su oni od#ili. 2ritanska vlada je posle toga traila povod za ak"iju i nala ga je u kineskom unitavanju opijuma koji je pripadao #ritanskim trgov"ima. =o ni 2ritan"i su na kinesko od#ijanje da nadoknadi BtetuC reagovali #om#ardovanjem Kantona i okupa"ijom 0onkonga koji e #iti pretvoren u #ritansku koloniju. Ugovor u 3ankingu 5GD6. naruio je kineski suverenitet ustupanjem 0onkonga i prisilnim otvaranjem pet luka . Kanton' +angaj' )moj' Huou i 3ingio. =andurska dinastija je podstakla antizapadne pokrete. Kineski mentalitet je #io nesklon promenama i u njima je video opasnost Bvesterniza"ijeC. 9apanski mentalitet du!ovne radoznalosti #io je pogodniji za prodor evropskog ra"ionalizma. ;ar je nosila" dravne suverenosti i glava "arevine. Ustav se mogao promeniti samo po "arskoj ini"ijativi. 3apad na Perl 0ar#ur 5?D5. uveo je 9apan u rat sa *)D. Poraeni 9apan je stavljen pod vojnu upravu *)D i prisilno demokratizovan. K-3) -/=:JU (:VO<U;-9: - =OD:(3-/);-9:.................................str. 68G Kinu su u ,-, veku porazili i ponizili 9apan i /apad. ;ar Kuan *u je 5G?G. pokuao da re$ormie Kinu sa re$ormom odozgo' ali je taj pokuaj propao. *un 9at *en je 5G?G. proklamovao tri prin"ipa B . na"inalizam' demokratija i so"ijalizamC. 2or#a protiv 9apana nije prekinula suko#e komunista i na"ionalista. Oslona" na seljatvo predstavlja osnovu kineske revolu"ije. >odine 5?D?. stvorena je 3arodna repu#lika Kina. Osnovni uspje! kineske revolu"ije je po#jeda nad gladi i #olestima. Kinesko drutvo za sada izdrava kompromis izmeu ekonomske raslojenosti i politike !omogeniza"ije. Osnovni prioriteti Kine su i danas slini *un 9at *enovim prin"ipima' ali je neuporediva ekonomska' vojna i politika mo "arske Kine 5?AA. i 3arodne (epu#like Kine 6AAA. V:<-K- P()V3- *-*4:=- *V:4) U P(O;:*-=) =OD:(3-/);-9: ><O2)<-/);-9:..................................................str. 6F6 Od stari! pravni! sistema 2liskog -stoka i danas jevrejsko i erijatsko pravo. 'rtodoksno pravo je u momentu stvaranja drave -zrael 5?DG. ostalo vae e za jevrejsku zajedni"u u statusnoj materiji. *pe"i$ian pravni sistem je u slu#i "ionistike ideologije o o#novi jevrejske drave. -zrael nema jedinstven i "elovit ustav nego niz osnovni! zakona koji reguliu ustavnu materiju. Eerijatsko pravo je u *audijskoj )ra#iji' -ranu i Pakistanu jedini izvor pozitivnog prava. Potpuna islamiza"ija je ostvarena samo u *audijskoj )ra#iji u kojoj su Kuran i *una do#ili status ustava. *ekularizovane islamske drave su kao 4urska' )l#anija i #ive sovjetske repu#like potpuno ukinule erijat kao izvor pozitivnog prava. U ve ini zemalja islamskog svijeta ne primjenjuju se odred#e erijatskog krivinog prava o odse"anju udova' #ievanju i kamenovanju. Hinduizam je temelj staroindijske "iviliza"ije zasnovane na kastinskoj !ijerar!iji. Primjena !induistikog i erijatskog prava je ograniena na porodino i nasledno pravo' a svojinsko i o#liga"iono pravo su regulisali propisi engleskog prava. 2ritanija je preduzela

niz mjera koje su vodile uni$ika"iji i kodi$ika"iji propisa. )nglo.!induistiko pravo je poslije sti"anja nezavisnosti -ndije 5?DF. postalo osnova na"ionalnog prava. -ndijski ustav iz 5?7A. je ukinuo kaste i stvorio osnovu za prilagoavanje tradi"ionalni! propisa modernim idejama. 3a"ionalno indijsko pravo je moderno i sekularizovano. &taro kinesko pravo je vezano za Kon$uijevo utemeljenje politike na porodinoj eti"i. Oni koji ne slede vrline zasluuju kazne. Dinastija 0an je uzdigla kon$uijanstvo na nivo zvanine ideologije "arstva. +est kodeksa Kvomintanga inili su1 ustav' krivini i graanski zakonik' zakoni"i o krivinom i graanskom kodeksu i trgovaki kodeks. Prisutni su uti"aji $ran"uskog' italijanskog' vaj"arskog' njemakog i japanskog prava. Politiki suko#i su 8A-ti! godina ,, vijeka doveli do pravnog !aosa. Po#eda re$ormatora je potvrena donoenjem Ustava 5?G6 i >raanskog zakonika 5?G8. Ustav od 5??@. je zatitio strana ulaganja ali i nepredvidivost so"ijalistike javne svojine. &tarojapanska into religija o#oavala je prirodne sile i "ara. =ejdi revolu"ija iz 5G8G. je dovela do re"ep"ije $ran"uskog prava ' ali je krajem ,-, vijeka nadvladaonjemaki uti"aj. )merika okupa"iona vlast je poslije 5?D7' ostavila ameriki uti"aj. 9apanski pravni sistem je uspjena kom#ina"ija dravni! propisa sa tradi"ionalnim so"ijalnim pravilima. 9apan"i tee vansudskom rjeavanju sporova kako #i se sauvala svaija ast. 9apanske kompanije su stvorile pose#an sistem doivotnog zaposljenja koji se zasniva na pose#noj vezanosti znatnog dela radnika za kompaniju. Dva velika evropska pravna sistema: kontinentalnog i anglosaksonskog. 3a vr!u sloene !ijerar!ije dravni! izvora su zakoni i zakoni"i. :vropsko kontinentalna prava su utemeljena na primatu pisanog prava kao pravednog prava koje primjenjuju sudije kao usta prava. :vropsko pravo je danas o#eleeno donoenjem pravni! akata :vropske unije. *ngloameriko pravo je osnova pravnog sistema *jedinjeni! )meriki! Drava. )meriko pravo je preo#likovalo tradi"ije engleskog prava i prilagodilo i! pose#nim uslovima nove drave-na"ije. Vr!ovni sud je sve do Hranklina (uzvelta i 3ju Dila #io konzervativni uvar sistema. )meriko radno i sindikalno pravo je poslije 3ju Dilzakona osiguralo pravo na trajk i kolektivne ugovore. Predsjednik (uzvelt je osigurao pravo svojoj vladi da regulie ekonomska pitanja. /akoni i meunarodni ugovori su ojaali kao izvor prava' ali nisu potisnuli sudske pre"edente. >lo#alni kapitalizam je pokrenuo pro"ese slo#odnog kretanja kapitala i sve ve e domina"ije $inan"ijskog kapitala i transna"ionalni! korpora"ija nad na"ionalnim ekonomijama.

*trane rei =ilet 4eokratija ordonanse. Kanon puritan"i