5/18/2011

ODREIVANJE REOLOKIH OSOBINA TENOSTI

dr Mara Aleksi, vanr. prof. leksi

USPENO ODREIVANJE I OBJANJENJE REOLOKIH OSOBINA DATOG SISTEMA ZAVISI OD IZBORA ODGOVARAJUEG INSTRUMENTA

Viskozimetri za ispitivanje njutnovskih sistema

Viskozimetri za ispitivanje p j nenjutnovskih sistema

5/18/2011

Viskozimetri za ispitivanje njutnovskih sistema

Brzina smicanja kod njutnovskih proporcionalna naponu smicanja. smicanja. sistema direktno je

Za ispitivanje koriste se instrumenti koji rade pri konstantnoj brzini smicanja. smicanja. Ovi instrumenti (engl. single-point instruments) koriste se za engl. singleinstruments) merenja u jednoj taki a ekstrapolacijom dobijene vrednosti do taki, koordinatnog poetka (nulte brzine smicanja) dobija se pravolinijska zavisnost - reogram koji tano opisuje samo njutnovske sisteme. sisteme. Nedostatak - pre poetka ispitivanja mora se pouzdano znati da je ispitivani sistem njutnovski, to i nije est sluaj. sluaj.

Viskozimetri za ispitivanje nenjutnovskih sistema

ROTACIONI VISKOZIMETRI Za opisivanje osobina nenjutnovskih sistema podaci dobijeni merenjem u jednoj taki su beskorisni. Neophodno je da se merenja vre pri razliitim brzinama smicanja da bi se dobio kompletam reogram ovakvih sistema. Koriste se rotacioni viskozimetri koji mogu meriti napon smicanja ili viskoznost pri razliitim brzinama smicanja (engl. multy-point instruments). (engl. multyinstruments).

5/18/2011

Viskozimetri za ispitivanje njutnovskih sistema

Viskozimetri za ispitivanje nenjutnovskih sistema

1. KAPILARNI VISKOZIMETAR 2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN NA PADANJU KUGLE

1. VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM CILINDRIMA 2. VISKOZIMETAR SA KUPOM I PLOOM

1.KAPILARNI 1.KAPILARNI VISKOZIMETAR

Wilhelm Ostwald (desno) 1853-1932

Viskoznost njutnovsih sistema odreuje se merenjem vremena koje je ispitivanoj tenosti potrebno da protekne kroz kapilaru, izmeu dve oznake, pod dejstvom gravitacione sile. Ova merenja vre se se u Ostvaldovom (Ostwald) viskozimetru

5/18/2011

METODA LAMINARNOG ISTICANJA TENOSTI IZ KAPILARE

Jean Louis Poiseuille (1799 - 1869)

Da se podsetimo!

Poiseuill-ov zakon Merenje brzine isticanja tenosti kroz kapilaru pod dejstvom Zemljine tee

r 4 Pt = 8Vl
Ostwald-ov viskozimetar

METODA LAMINARNOG ISTICANJA TENOSTI IZ KAPILARE

.

Da se podsetimo!

gh r 4 1 = Pt = K 1 K 2 t 8l V S
P= F gh = S S

= K1 K 2
x = K x tx

g gh t = K t S

H O = K H O t H O
2 2 2

x = H O
2

H Ot H O
2 2

xt x

5/18/2011

2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN NA PADANJU KUGLE

Staklena ili elina kugla kree se kroz skoro vertikalno postavljenu staklenu cev koja je ispunjena ispitivanom tenou, na konstantnoj temperaturi. Kugla je poznate gustine i poluprenika, a brzina kojom ona pada obrnuto je proporcionalna viskoznosti uzorka. uzorka Komercijalni instrument iji se rad zasniva na ovom principu je Heplerov (Hoeppler) viskozimetar.

5/18/2011

METODA PADANJA KUGLE

Zasniva se na Stoksovom zakonu

Da se podsetimo!

F = 6r

l t

Kugla pada pod dejstvom Zemljine tee

F1 = mg = Vg =

4 3 r ( t ) g 3
Heplerov viskozimetar

F = F1

4 3 r g 3 = ( t ) t 6rl

= K ( t ) t

2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN NA PADANJU KUGLE

Kuglice koje se koriste mogu biti razliitih gustina i poluprenika. iroka primena za odreivanja apsolutnog koeficijenta viskoznosti razliitih tenosti u rasponu od 0,05 do 20 Pa s. Najbolji rezultati se postiu kada se koristi kuglica koja naznaeno naznaeno rastojanje pree za vreme ne krae od 30s.

5/18/2011

VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM CILINDRIMA

Uzorak se nalazi u prostoru izmeu dva koaksijalna cilindra od kojih jedan rotira a drugi je nepokretan.

Nain na koji protiu paralelni slojevi tenosti i l j i i izmeu koaksijalnih cilindara zavisi od brzine obrtanja pokretnog cilindra i od tipa nenjutnovskog ponaanja ispitivanog uzorka.

VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM CILINDRIMA

Brzina smicanja najvea je na povrini pokretnog (R1), a najmanja je uz povrinu nepokretnog cilindra (R2).

a) ) b) c) d)

Kod njutnovskih tenosti opadanje brzine smicanja sa poveanjem rastojanja od pokretnog cilindra moe se aproksimirati pravom linijom linijom. Pseudoplasine tenosti pokazuju vee brzine smicanja u slojevima koji su blii cilindru koji rotira, ali manje u blizini nepokretnog cilindra. Plastina tela esto, uopte ne protiu pri malim brzinama smicanja, pa jedan sloj plastine mase ostaje priljubljen za nepokretni cilindar. Dilatantna tela pokazuju vee brzine smicanja u svim slojevima u odnosu na njutnovske tenosti .

5/18/2011

VISKOZIMETRI KOD KOJIH UNUTRANJI CILINDAR ROTIRA, , A SPOLJANJI CILINDAR JE NEPOKRETAN

Cup and bob viskozimetar

Rotira unutranji cilindar i sa njim slojevi uzorka neposredno uz cilindar. U zavisnosti od viskoznosti uzorka i ostali slojevi poinju da rotiraju. Primenjena torzija srazmerna je p j , j naponu smicanja, a ovaj viskoznosti uzorka. Viskozni tok u uzorku prenosi se na spoljanji cilindar koji se okree za odreeni ugao.

Cup and bob viskozimetar

T = C
= D

T - nastala torzija C - torziona konstanta

1 C 1 2 2 4h R1 R2

- ugaonu brzinu obrtanja (rads-1)

h - dubina do koje je cilindar uronjen u uzorak R1 - poluprenik unutranjeg cilindra R2 - poluprenik spoljanjeg cilindra

5/18/2011

Tipovi Cup and bob viskozimetara

VISKOZIMETRI KOD KOJIH SPOLJANJI CILINDAR ROTIRA, ROTIRA, A UNUTRANJI CILINDAR JE NEPOKRETAN.

CouetteCouette-ov viskozimetar

Dva koaksijalna cilindra, od kojih spoljanji rotira, a unutranji je obeen o icu, uronjena su u sud sa uzorkom. Obrtno kretanje spoljanjeg cilindra se prenosi usled trenja na unutranji, koji rotira za izvestan ugao . to su vei viskoznost i ugaona brzina obrtanja spolanjeg cilindra, vei je ugao torzije unutranjeg cilindra. Viskoznost je srazmerna uglu torzije, a obrnuto stazmerna ugaonoj brzini pri kojoj instrument pokazuje ugao . Na isnovu izmerenog ugla izraunava se viskoznost.

C 1 1 2 2 R 4h 1 R2

5/18/2011

CouetteCouette-ov viskozimetar

Sistem precizno meri ugao za koji rotira unutranji cilindar obeen o icu

Rotacioni viskozimetar sa pokretnim spoljanjim cilindrom

Standardni viebrzinski rotacioni viskozimetar (FANN) Brzine rotacije Brzine smicanja Merni opseg viskoznosti od 3 do 600 min-1, od 5,1 do 1022 s-1 od 0,01 do 300 Pas.

5/18/2011

Viskozimetri sa koaksijalnim cilindrima imaju jedan znaajan NEDOSTATAK

Napon smicanja nije konstantan Javlja se pojava zaepljenja ili zaustavljanja protoka Da bi se zaustavljanje protoka izbeglo potrebno je da unutranji cilindar bude to je mogue veeg prenika, kako bi sloj ispitivanog uzorka bio to tanji.

VISKOZIMETAR SA KUPOM I PLOOM

Problem zaepljenja ili zaustavljanja protoka je prevazien. Sastoji se od ravne krune ploe iznad koje se nalazi kupa sa velikim uglom izmeu ose i izvodnica (mali ugao i malo d) koja dodiruje plou u centru.

5/18/2011

VISKOZIMETAR SA KUPOM I PLOOM

=C

C konstanta instrumenta T izmerena torzija

brzina rotacije kupe

pl = C

T Tf

Tf vrednost torzije dobijene

ekstrapolacijom linearnog dela krive

VISKOZIMETAR SA KUPOM I PLOOM

Uzorak se smeta na centar ploe koja se podie u poloaj u kome dodiruje vrh kupe

Kupu pokree motor brzinom koja se moe menjati, a uzorak je smeten u uskom procepu izmeu stacionarne ploe i rotirajue kupe. Izabrana brzina rotiranja kupe (brzina smicanja) pokree i ispitivani uzorak i rezultujua torzija (T) oitava se sa skale ili displeja na instumentu.

5/18/2011

Tipovi viskozimetara sa kupom i ploom

VISKOZIMETAR SA KUPOM I PLOOM

5/18/2011

VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM CILINDRIMA

VISKOZIMETAR SA KUPOM I PLOOM

Viskozimetri Vi k i t i sa kupom i ploom pokazuju nekoliko k l k j k lik prednosti nad viskozimetrima sa koaksijalnim cilindrima. Brzina smicanja konstantna u celom uzorku, a kao rezultat ovoga izbegnuto je svako zaepljenje ili zaustavljanje protoka tenosti. Uteda u vremenu koja se postie propisanim odravanjem (i j i punjenje), k d j (ienje j j ) kao i postizanjem ti j konstantne temperature u toku merenja. Uteda u potronji uzorka: za merenje u viskozimetru sa koaksijalnim cilindrima potrebno 20 do 50 ml uzorka, viskozimetar sa kupom i ploom zahteva samo 0,1 do 0,2 ml ispitivanog uzorka.

PRIMENA REOLOKIH MERENJA U FARMACIJI

5/18/2011

Fluidi a) Meanje. Meanje. b) Usitnjavanje estica u disperznim sredinama. sredinama. c) Protok tenosti kroz razliite otvore: isticanje i punjenje razne otvore: ambalae (tube, boce...) protok kroz hipodermalne igle. boce...) igle. d) Prenos fluida koji podrazumeva pumpanje i protok kroz cevi. cevi. e) Fizika stabilnost disperznih sistema. sistema. Poluvrste supstance a) irenje i skupljanje koe. koe. b) Istiskivanje iz tuba i pranjenje tegli ili sline ambalae. ambalae. c) Kapacitet vrstih supstanci da se meaju sa odreenim tenostima. tenostima. d) Oslobaanje lekovite supstance iz medijuma. medijuma. vrste supstance a) Isticanje prakastih supatanci iz levkstih proirenja ili u upljine u toku procesa tabletiranja ili enkapsuliranja. enkapsuliranja. b) Mogunost pakovanja prakastih i granularnih materijala. materijala.

Reoloke osobine farmaceutskih i kozmetikih preparata

Reoloka merenja predstavljaju vaan izvor informacija za: za:

1. Razumevanje prirode i fiziko-hemijskih osobina sistema. 2. Kontrolu pojedinih faza proizvodnog procesa kao to su meanje, pumpanje, pakovanje ili p j j punjenje. 3. Kontrolu kvaliteta sirovina i krajnjih proizvoda. 4. Ispitivanje uticaja vremena i temperature skladitenja na kvalitet krajnjeg proizvoda.

5/18/2011

MERENJE PRINOSNOG SIRUPU PROTIV KALJA

NAPONA

Prinosni napon se definie kao najmanji napon smicanja neophodan da sistem pone da tee, tj. da se ponaa kao tenost, to je naroito vano kod aplikacije krema u tubama i raznih sirupa. Pri malim vrednostima primenjene sile viskoznost sirupa isprva raste i p proticanju. j opire se p Kada sila prinosnog napona postane vea od 5 Pa viskoznost sirupa opada i on poinje da istie.

MERENJE PRINOSNOG SIRUPU PROTIV KALJA

NAPONA

Kada K d se i iti ispitivani sirup i l i pritisku manjem od prinosnog i i izloi iti k j d i napona doi e do privremene deformacije usled koje se sirup veoma sporo i teko pokree (pue), da bi nakon toga pri veim pritiscima tekao lako kao fluid. Sve poluvrste supstance e potei posle dovoljno dugog vremena. to je vrednost prinosnog napona vea estice sredine e due ostati u suspenziji uz minimalnu sedimentaciju. Na osnovu toga vrednost prinosnog napona moe se iskoristiti kao kriterijum za kontrolu sedimentacije tokom skaditenja i kao kriterijum za lakou isticanja iz pakovanja pri aplikaciji sirupa kod krajnjeg korisnika. korisnika.

5/18/2011

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

Tiksotropno ponaanje kreme podrazumeva razruavanje strukture sistema za vreme dejstva neke sile to je praeno smanjenjem viskoznosti i njeno postepeno vraanje u viskoznosti, prvobitno stanje po prestanku delovanja te sile.

Primenjene sile su: sila istiskivanja kreme iz tube sila koju pacijent primenuje dok kremu nanosi na kou

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

Rezultati merenja viskoznosti na uzorku komercijalne medicinske kreme u vremenu delovanja sile, kao i po njenom prestanku. Pod dejstvom spoljanje sile estice menjaju svoju strukturu i orijentiu se u pravcu delovanja sile. Viskoznost kreme opada Krema protie i lako se istiskuje iz tube i utrljava u kou. Po prestanku dejstva sile prvobitna struktura se ponovo uspostavlja, ali ne trenutno ve sa zakanjenjem. Kao posledica ovoga, javlja se histerezisna petlja koja govori o istoriji deformacije materijala.

5/18/2011

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

Na osnovu povrine petlje zakljuuje se o brzini oporavka sistema i vraanja u prvobitno stanje. Veliina povrine histerezisne petlje zavisi od prirode uzorka, kinetike njegove agregacije i vremena koje je proteklo od prestanka primene sile. to je sistem sposobniji da pretrpi veu promenu strukture i da se postepeno oporavlja, oporavlja povrina petlje bie vea a vea, reoloke osobine kreme bolje bolje. Rezultati koji se dobijaju iz ovakvih merenja primenjuju se za postizanje: 1.odgovarajue fluidnosti kreme tokom pripreme i aplikacije, ali i 2.odgovarajue konzistencije koja je neophodna kako bi estice bile uniformno dispergovane u preparatu, tj. kako bi se formirao homogen film na koi nakon aplikacije.

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Izvriti kompletnu reoloku karakterizaciju sistema Ispitati mikroskopske strukture viskoelestinih materijala - veliki praktini znaaj Eksperimentalna tehnika podrazumeva da se uzorkak podvrgne dejstvu sinusoidalnog napona smicanja pri smicanja, emu se meri promena amplitude i fazni ugao posle izvrenog dejstva.

5/18/2011

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Materijal na ovakav tip deformacije reaguje ili akumulacijom elastine energije ili rasipanjem viskozne energije. Kvantitativno, odgovor sistema predstavlja se kao moduo akumulacije (G) i predstavlja akumuliranu energiju po jedinici zapremine. Moduo akumulacije ima veu vrednost to sistem pokazuje vie elastinih osobina (umreavanje, agregacija), a manju kod sistema sa dominantno viskoznim osobinama (nalik na tenosti).

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije A i B)

Vrednost modula akumulacije je konstantna pri dejstvu malih sinusoidalnih napona. Sa porastom primenjenog napona moduo akumulacije obe emulzije opada. Maksimalna vrednost G naziva se kritini G napon (engl. critical strain) i predstavlja minimalnu energiju potrebnu da se narui struktura sistema, a zavisi od kvliteta disperzije.

5/18/2011

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije A i B)

Emulzije A i B pokazuju razliite vrednosti kritinog napona, to znai da su u njima estice u razliitom stepenu dispergovane. dispergovane Emulzija A pokazuje veu vrednost kritinog napona, napona estice u njoj su bolje dispergovane i ona pokazuje izraenije elastine osobine. osobine. Ekstapolacijom linearnih delova krive odreuju se take razdvajanja (a i b) Vrednosti primenjenog napona u ovim takama predstavlju kriterijum za odreivanje kvaliteta filma koji se formirao na povrini koe pacijenta primenom ispitivanih emulzija.

Laboratorijska veba

Odreivanje prosene molekulske mase polimera merenjem viskoznosti

Dekstran (Dextran),

H(C6H10O5)xOH

1. Odrediti specifinu viskoznost rastvora razliitih koncentracija polimera. 2. Za rastvore razliitih koncentracija dekstrana odrediti redukovane viskoznosti. 3. Nacrtati grafik zavisnost red = f(c) i grafikom ekstrapolacijom odrediti vrednost unutranje viskoznosti. 4. Odrediti relativnu molekulsku masu polimera dekstana.

5/18/2011

Laboratorijska veba

Odreivanje prosene molekulske mase polimera merenjem viskoznosti

1. Specifina viskoznost rastvora:

sp =

0 t = 1= 1 t0 0 0
sp
c

2. Redukovane viskoznost: viskoznost:

red =

3. Grafik zavisnosti red = f(c). f(c)

red

[ ] = lim c 0

sp
c
:

Vrednost unutranje viskoznosti, odreuje se grafikom ekstrapolacijom

Laboratorijska veba

Odreivanje prosene molekulske mase polimera merenjem viskoznosti

Khun-Mark-Houwink-ova jednaina j

[ ] = K M a
Za polimere M > 30 000 gmol-1 K - konstanta koja zavisi od prirode supstance i temperature a konstanta koja zavisi od geometrije makromolekula