MKZ 2005/2006 Reavanje dispozicije industrijske hale interni materijal za izradu eleborata

krov sleme venac poduni zid

METALNE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVU GENERALNA UPUTSTVA ZA REAVANJE DISPOZICIJE INDUSTRIJSKE HALE Reavanje dispozicije je, svakako, jedan od najinenjerskijih poslova. Za uspeno reavanje dispozicije, pored znanja, potrebno je i iskustvo. Pravilno odabranom dispozicijom se predupreuju mnogi problemi koji mogu iskrsnuti tokom detaljnog prorauna. Isto tako, manjkavosti nainjene pogreno koncipiranom dispozicijom, po pravilu, je teko otkloniti na racionalan i inenjerski prihvatljiv nain. Ova uputstva pretstavljaju sintetizovane delove udbenika proirena objanjenjima koja su se, iskustveno, pokazala kao najpotrebnija studentima tokom poetka vebanja iz ovog predmeta. Osnovni problem na vebama je to je na samom poetku potrebno koncipirati sve elemente, ukljuujui i one koje jo nisu sluali na predavanjima. Zato e se malo panje posvetiti rekapitulaciji pojmova i elemenata hale. Pojmovi: Poduni zid obimni zid hale koji se protee "po duini" ili upravno na glavni popreni okvir. Kalkanski zid ili kalkan zid hale koji zatvara halu "sa ela" ili paralelno sa glavnim poprenim ramom. Sleme hale najvia taka krova hale mesto preloma krovne ravni Venac hale najnia taka krova hale linija gde se sustiu krov i poduni zid. Raspon hale i visina hale rastojanje izmeu osovina stubova ili oslonakih vorova krovnog nosaa ako su stubovi promenjivog poprenog preseka ili su reetkasti odnosno rastojanje od kote 0,000 (gornje ivice konstrukcije poda hale) pa do preseka osovina krovnog vezaa i stuba ili kota oslonakog vora vezaa. Ovo su dimenzije koje se izvode iz zadatih veliina kao to su "ista irina" hale i "ista visina" hale ili iz zadate mostne dizalice. Ako nema mostnih dizalica onda se, esto, zadaju "ista irina" i "ista visina" kao veliine koje su potrebne za, recimo, tehnoloki proces ili slino. "ista irina" hale je isto rastojanje izmeu unutranjih ivica stubova. Da bi se, prema tome, dobio raspon hale u sluaju hale bez mostne dizalice potrebno je predvideti "irinu" stuba odnosno njegovu statiki visinu i nju dodati na "istu irinu" ova cifra se, obino, zaokruuje na prvu veu cifru u modulu od 100mm. Slino je sa visinom hale gde je potrebno predvideti visinu krovnog vezaa odnosno

kalkanski zid

1/7

MKZ 2005/2006 Reavanje dispozicije industrijske hale interni materijal za izradu eleborata
njegovu statiku visinu i polovinu te visine dodati na "istu visinu" uz istu napomenu o zaokruivanju i modulu. Ako je u pitanju reetkasti krovni veza onda se na "istu visinu" dodaje polovina pretpostavljene visine donjeg pojasa uz adekvatno zaokruivanje dobijene vrednosti i tako se dobija visina ose donjeg pojasa vezaa a visina hale se onda izvodi iz parametara (rastera i visine reetke, nagiba prve dijagonale, pada krova) reetkastog krovnog vezaa. Potpuno analogna, ali neto sloenija, je procedura kada je zadata mostna dizalica (obino se zadaje nosivost, raspon i visina dizanja mostne dizalice). Iz tabela mostnih dizalica uzimaju se dimenzije elemenata dizalice koji "prelaze" raspon dizalice (osovinski razmak ina dizalice) pa se na to dodaje polovina irine (visine) stuba na koti GI-a kao i neka "rezerva" od oko 100-200mm pa se tako dobijena dimenzija zaokrui na prvi vei broj u modulu od 100mm (u velikom broju situacija je dovoljno tano pretpostaviti da je "irina" hale jednaka rasponu mostne dizalice uveanom za oko 2,0m u modulu od 100mm). Slino se odreuje visina hale u sliaju kada postoji mostna dizalica (pa i kota GI-a gornje ivice ine), kao veliina izvedena iz zahtevane visine dizanja mostne dizalice (to je dimenzija od kote poda do gornjeg graninog poloaja kuke za dizanje) uveane za visinu konstrukcije mostne dizalice uz dodatak propisanih 500mm za servisiranje i funkcionisanje (sve su ovo vrednosti iz tablica proizvoaa mostnih dizalica) kao i za polovinu pretpostavljene visine vezaa (u sluaju limenog vezaa) ili polovine visine donjeg pojasa (u sluaju reetkastih vezaa) a tako dobijene vrednosti se zaokrue na vei broj u modulu 100mm (uz ve iznetu napomenu u sluaju reetkastog vezaa kada se ovako dobija osa donjeg pojasa a visina hale se onda izvodi iz parametar reetke). Hala se predvia/ne predvia za produenje ovaj pojam definie konstrukciju kalkanskog zida. Ako se hala predvia za produenje ona, u sutini, u osi do kalakana ima glavni popreni ram kao i u ostalim osama (pa prima sve horizontalne i vertikalne uticaje) a konstrukcija kalkana je "prilepljena" sa strane uz ovaj ram (veza kalkanskih stubova i rigle rama je vertikalno pomina klizna to spreava optereenje sa krova da se prenese na kalkanski stub usled, recimo, deformacije rigle (ugiba). U sluaju kada se hala ne predvia za produenje, tipino je, da u osi do kalkana nema glavnog poprenog rama nego se projektuje konstrukcija kalkana koja sada prima sve horizontalne i vertikalne uticaje (stubovu primaju optereenje sa krova a krutost u ravni kalkana se postie vertikalnim kalkanskim spregovima). U sutini, nije pogreno primeniti prvo reenje i u sluajevima kada hala nije predviena za produenje ali je obrnuto principijelna greka. Nosivost tla - je parametar koji bi trebalo da definie oblik i dimenzije temelja. Za potrebe dispozicije dovoljni je naglaeno razgraniiti sluaj stuba ukljetenog u temelj od sluaja gde je ova veza zglobna. Temelj ukljetenog stuba je, po pravilu, izduen pravougaonik u osnovi dok je temelj zglobno oslonjenog stuba priblino kvadratne osnove

Legenda za obe eme: 1-ronjae 4-popreni krovni spreg 7-glavni krovni veza 10-spreg za bone udare 13-fasadni stub u podu. zidu 16-spreg za koenje 19-horizontalni spreg do kalkana 22-laki ankeri fasadnih stubova

2-vertikalni poduni krovni spreg u slemenu 5-pojas poprenog krovnog sprega 8-vertikalni spreg u podunom zidu 11-glavni stubovi 14-fasadne rigle u kalkanskom zidu 17-fasadni stub u kalkanskom zidu 20-vertikalni spreg u kalkanu L-raspon hale

3- vertikalni poduni krovni spreg u vencu 6-poduni krovni spreg 9-nosa kranske staze 12-fasadne rigle u podunom zidu 15-krovne zatega 18-fasadni ugaoni stub 21-anker zavrtnjevi l-raster glavnih poprenih okvira

2/7

MKZ 2005/2006 Reavanje dispozicije industrijske hale interni materijal za izradu eleborata
Elementi hale: Krovni pokriva obloga krova koja se zadaje u nekoliko oblika ali se moe smatrati da je za sve tipove potreban nagib od 10%. Fasadna obloga obloga obimnih zidova hale, takoe se zadaje u nekoliko oblika Ronjae elementi krovne konstrukcije na koje se "polae" krovni pokriva i koji se proteu "paralelno" sa vencom odnosno u "podunom" pravcu hale. Ronjae najblie "slemenu" objekta se nazivaju "slemenjaama" a one do "venca" se nazivaju "venanice" ostale se, esto, nazivaju i "meuronjaama". Raster ronjaa meusobno rastojanje izmeu dve ronjae zavisi od tipa krovnog pokrivaa - za sve zadate tipove krovnog pokrivaa zadovoljavajue je 2,50m (2,0-3,0 m). Vrsta ronjaa u zavisnosti od raspona (zadati razmak glavnih poprenih ramova u ovom sluaju): Za raspone od 6,0 m - prosta greda (moe se smatrati da su to valjani "I" ili "[" profili ili pravougaone kutije sa visinom od oko l/20-l/30 raspona.) Za raspone 7,0-9,0 m - kontinualna greda (izbor profila i dimenzije se ne razlikuju od proste grede) Za raspone 8,0-10,0 m - "greda sa kosnicima" (za samu gredu po pitanju izbora profila i dimenzija vae ista pravila kao i za "prostu gredu" kosnik je obino od 2L profila ili kvadratna kutija greda sa kosnicima je predodreena za kombinaciju sa reetkastim vezaima koji tada moraju imati ispunu sa vertikalama koje e primiti uticaje iz kosnika - u dispozicijama sa punom riglom, ija je visina relativno mala, nije racionalno primeniti ronjae sistema sa kosnicima. Za raspone 9,0-12,0 - "R"-ronjae, u sutini reetkaste ronjae sistema proste grede sa originalno dizajniranom ispunom od okruglog gvoa statika visina ovih nosaa je, obino, 1/12 1/20 raspona a ispuna se formira tako da nagib dijagnale bude 45-60. Za raspone 12,0-15,0 m - "Prava" reetkasta ronjaa sistema proste grede kod koje je ispuna od "pravih" rofila i koja je dizajnirana po svim pravilima za reetkaste nosae uobiajena statika visina je 1/10-1/14 raspona. Za manje i vee raspone mogue je primeniti i druge tipove ronjaa od kojih se pominju ronjae sa zategom, kontinualne reetkaste ronjae sa i bez kosnika, posebno dizajnirani sistemi kontinualnih ronjaa "na preklop" i drugi Fasadne rigle elementi obimnih zidova hale preko kojih se "polae" fasadna obloga po pravilu se rasporeuju u rasteru (meusobnom

3/7

MKZ 2005/2006 Reavanje dispozicije industrijske hale interni materijal za izradu eleborata
visinskom rastojanju) od oko 2,5m (2,0-3,0 m) i raspona su do oko 6,0 7,0 m obino su statikog sistema proste grede a eventualno sistema grede na dva polja uobiajeno se konstruiu od horizontalno orijentisanih valjanih "[" profila ili pravougaonih kutija, mada nisu retki i drugi sistemi i preseci (sistem za zategama, na primer). Fasadni stubovi vertikalni elementi obimnih zidova ako su u kalkanskom zidu nazivaju se i kalkanski stubovi.-. Nisu obavezni element podunih zidova ako je raster glavnih stubova 6,0-7,0 m obino se ne postavljaju fasadni stubovi. Najee primaju samo uticaje na fasadu a ne i optereenje sa krova mada su kod kalkanskih zidova esta reenja u kojima oni primaju i optereenje sa krova. Postavljaju se u rasteru (meusobnom rastojanju) od 4,0 7,0 m. Konstruie se od valjanih ili zavarenih "I" profila ili pravougaonih kutija. Nosa kranske staze Obino zavareni nosa "I" preseka sa statikom visinom od 1/10 raspona (rastera glavnih stubova). Glavni popreni ram svi zadati su jednobrodi i jednospratni pa se sastoje od dva stuba i rigle i ine glavni nosei sistem u poprenom pravcu. Glavni stub je vertikalni element glavnog poprenog rama koji se zadaje kao pun limeni ili reetkasti moe biti konstantne ili promenivog (skokovito) preseka po visini. Rigla rama rigla glavnog poprenog rama koja se na vebama zadaje kao pun limeni ili kao reetkast nosa. U sluaju reetkastog nosaa ispuna se formira tako da su vorovi gornjeg pojasa obavezni na mestima ronjaa a da se ispuna konstruie tako da sve dijagonale zaklapaju ugao 30-60. Preporuene "visine" elemenata glavnog poprenog rama u funkciji od visine stuba "H=H1+H2" (gde je "H" ukupna visina a "H1" odnosno "H2" visine donjeg odnosno gornjeg dela u sluaju stuba sa "skokovitom promenom preseka) i raspona rigle "L" su sledee: Puni limeni stubovi konstante visine (za H=10,0-20,0 m)H/15-H/20 Gornji deo "skokovitih" stubova (ili, obino, 500mm). H2/8H2/12 Puni limeni donji deo "skokovitih stubova" (za H1=10-30m) H1/10-H1/20 Reetkasti donji deo "skokovitih stubova" (za H1=10-30m) H1/9-H1/17 Poslednja veliina se esto zokruuje tako to se unutranji pojas reetkastog dela stuba centrie ispod nosaa dizalice. Pun limeni nosa rigle (za ukljeten okvir i okvir na dva zgloba) L/30 Reetkasta rigla (u sredini raspona) L/8-L10 L/20-

4/7

MKZ 2005/2006 Reavanje dispozicije industrijske hale interni materijal za izradu eleborata
SPREGOVI spregovi slue za stabilizaciju hale kao i za prijem i prenos odreenih uticaja. Popreni krovni spreg spreg u krovnoj ravni do kalkana prima reakcije kalkanskih stubova. Vertikale sprega su ronjae a bar jedan pojas je veza a drugi mu je formiran od posebnih tapova ako je raster vezaa vei od 6,0 m (u protivnom se "protee" od vezaa do vezaa) Horizontalni spreg do kalkana spreg koji pravi meuoslonac kalkanskim stubovima i formira se u visini GI-a. Konstruie se kao horizontalna reetka ili kao staza sa gazitem od rebrastog lima Statika visina je L/6-L/10 ako je reetka odnosno L/15-L/25 kada je u vidu staze punog nosaa. Da se ne bi "preturio" (poto stoji horizontalno) ovaj spreg se "vea" zategama ili "podupire" kosnicima o kalkanske stubove. Poduni krovni spreg spreg u krovu du venca objekta na njega se oslanjaju sekundarni fasadni stubovi podunog zida pa mora imati vorove u rasteru fasadnih stubova. Pojasevi ovog sprega su venanica i prva meuronjaa. Spreg za bone udare Formira se izmeu gornje noice nosaa dizalice i podunog fasadnog zida. Na njega se bono oslanja nosa dizalice a i meuoslonac je fasadnog stuba u podunom zidu. Konstruie se kao reetkast ali i kao horizontalan pun limeni nosa kada slui i kao staza za opsluivanje mostne dizalice. Spreg za vetar u podunom zidu formira se u podunom zidu u polju do kalkana i prima i do temelja prenosi reakcije poprenog krovnog sprega i horizontalnog sprega do kalkana. Pojasevi su mu glavni i/ili sekundarni stubovi a horizontale mu mogu biti fasadne rigle podunog zida, mada moe da ima i posebne tapove kao horizontale. U principu se konstruie tako da ima vor na visini GI-a a radi pravilnog prijema reakcije horizontalnog sprega do kalkana. Potrebna statika visina sprega je oko H/5 (obino ide od glavnog stuba do prvog meustuba u podunom zidu). Spreg za koenje konstruie se u srednjem polju hale (polju do sredine u sluaju parnog broja polja) a u ravni nosaa dizalice ako je to mogue (kod reetkastih stubova ovo je lako izvodljivo a kod ostalih stubova moe se ovaj spreg i iskositi tako da mu gornji deo bude u ravni nosaa dizalice a donji deo se centrie u osu stuba ili temelja. Vertikalni spreg u kalkanu je obavezan samo kada se hala ne predvia za produenje pa nema glavnog poprenog rama u kalkanu ve se formira posebna konstrukcija kalkana. Tada vertukalni spreg u kalkanu daje krutost kalkanu u njegovoj ravni..

5/7

MKZ 2005/2006 Reavanje dispozicije industrijske hale interni materijal za izradu eleborata
SADRAJ DISPOZICIJE Dispozicija je crte objekta koji u potrebnom broju preseka, osnova i pogleda ima, u izgledu, prikazane sve elemente hale sa neophodnim kotama (ako svaki element ima "irinu", "debljinu" i "duinu" onda se pod izgledom smatra projekcija u kojoj se element vidi sa svojom duinom u protivnom se element vidi "u preseku"). Pravila pri crtanju dispozicije eline konstrukcije Preseci se u elinim konstrukcijama (kao i osnove) razlikuju od ekvivalentnih elemenata crtea u arhitekturi. Po pravilu, u elinim konstrukcijama se u izgledu crtaju samo elementi koji su "u prvom planu". Na primer, kada se crta popreni presek kroz sredinu hale crta se samo prvi popreni ram u izgledu dok se konstrukcija kalkana (koja je, u sutini, vidljiva i koja se obino crta u arhitektonskim crteima) ne prikazuje u izgledu jer bi to samo optereivalo crte i pravilo konfuziju po pitanju "debljine". Slino je i sa podunim presekom kada se crta presek kroz sredinu hale izgledi u "prvom planu" su kranske staze i glavni stubovi dok se konstrukcija kalkana (koja je, u sutini, na svega 500-1000mm "dublje") ne crta iz istog razloga da bi se izbegla konfuzija i optereenost crtea. Svi elementi hale se ceraju "materijalizovano" sa minimum dve linije, jedino se tapovi spregova mogu crtati ematski jednostrukom linijom. Spregovi i/ili reetkasta ispuna se, kada su preseeni u presecima, crtaju isprekidanim linijama. Ostali elementi se u preseku naglaavaju (crne). irina i debljina sitnijih elemenata hale se ne crtaju u razmeri ve ematski bitno je da se vidi koje ivice se "gaaju" i ta je "starije" te da se vidi da li je, na primer, u pitanju "I" ili "[" te da se razlikuju kvadratna i pravougaona kutija, da li je neki element "na" drugom ili se moda "ubija" u njega i slino (jai i vaniji elementi se crtaju "deblji"). Stubovi se, kao krupni elementi - po ravilu crtaju u razmeri, ukljuujui i stope. Industrijska hala koja se zadaje kao zadatak za elaborat iz ovog predmeta ima dve ose simetrije to omoguava izvesna pojednostavljenja prilikom izrade dispozicije. Pre svega, pravilno koncipiran, crte je manji (ako se u svim projekcijama koristi svojstvo simetrije). Dispozicija treba da ima, u izgledu, prikazane sve elemente hale. Po pravilu crtaju se sledee osnove, preseci i/ili pogledi: Osnova krova (pogled odozgo na potpuno zavren krov) Osnova krovne konstrukcije (pogled odozgo na konstrukciju krova bez krovnog pokrivaa). Osnova na koti gornje ivice ine - GI-a (horizontalni presek pogled na dole - u visini GI-a) Osnova stubova i/ili temelja (horizontalni presek pogled na dole u visini kote poda sa prikazom temelja kao da nema podne ploe).

6/7

MKZ 2005/2006 Reavanje dispozicije industrijske hale interni materijal za izradu eleborata
Poduni presek kroz sredinu hale Izgled konstrukcije podunog zida (presek nainjen "iza" kranske staze - tako da se u prvom planu vidi konstrukcija podunog zida) Popreni presek (tipian presek kroz halu) Konstrukcija kalkanskog zida (presek nainjen "iza" glavnog poprenog okvira tako da se u prvom planu vidi konstrukcija kalkanskog zida).

7/7