MKZ 06/07

37 C.5 Spregovi C.5.1 38Poduni krovni spreg C.5.1.1 Analiza optereenja i presene sile

C.5.1.2 Dimenzionsanje dijagonala i vertikala sprega (primer 36 moe da poslui kao kompletan vodi za dimenzionisanje elemenata podunog krovnog sprega) C.5.1.3
37A

Kontrola ronjae kada "radi" i kao pojas podunog krovnog sprega

Za samu meuronjau, koja je dimenzionisana (usvojen presek, provereni naponi, stabilnost i deformacija) za I sluaj optereenja (gkp+ gsi+ gkr+ s) ve i sam rad u okviru podunog krovnog sprega predstavlja dopunsko dejstvo (II sluaj optereenja). Osim toga, poduni krovni spreg "radi" (optereen je) samo pri dejstvu vetra sile koje su dobijene kao merodavne odnose se na uticaje
37

Primena postupka "uticajnih povrina" pri analizi optereenja za spregove je, takoe, mogua ali u ovom konkretnom primeru daje prevelike razlike (zbog odnosa raspona kod fasadnih stubova) pa e se u analizi optereenja za spregove uzeti stvarne reakcije elemenata koji se na spregove oslanjaju. Uobiajena je praksa da su SVE dijagonale pojedinanog sprega isti profil kao i SVE vertikale. Zato nije potrebno raunati sile u svim tapovima spregova ve samo u "merodavnim". Isto tako, najee, nije potrebno analizirati "alternativno" dejstvo vetra (pritisak i sisanje) ba zbog prakse da se preseci tapova ispune usvajaju konstantnim za tehnike i praktine primene dovoljno je tano merodavne uticaje smatrati "alternativnim" (presene sile od maksimalnog, najee pritiskijueg, vetra tretirati sa "+" i "-" predznakom kao pritisak i kao zatezanje). 38 Usvajamo pretpostavku da je poduni krovni spreg statikog sistema proste grede raspona l (od glavnog vezaa do glavnog vezaa). Kao takav on, kao jedino optereenje, prima gornje reakcije fasadnog stuba u podunom zidu - Rfsp,g. Pojasevi sprega su ronjae. U Zbirci ovu poziciju obrauje zadatak br. 36. 37A Ova kontrola moe da se uradi I detaljnije ali, najee, nije potrebno (pri ovde prikazanoj konfiguraciji sprega, na primer, prva ronjaa predstavlja "nulti" tap) "globalni" dokaz se satoji u tome da se dokae da najoptereenija meuronjaa moe da primi najveu silu pritiska u pojasevima podunog krovnog sprega.

24

MKZ 06/07 spoljnjeg vetra na elo uveane za dejstvo unutranjeg siueg dejstva (koeficijent oblika C= Ce+Ci = 0,9+0,2 = 1,1) kada postoji ova kombinacija dejstva vetra javlja se i siue (odiue) rezultujue dejstvo vetra na krov koje rastereuje krov (videti skice na strani 3) u odnosu na uticaje koji su bili merodavni za dimenzionisanje (koeficijent oblika "rastereujueg" vetra na krov je C = Ce Ci = -0,6 + 0,2 = -0,4) 37B Dokaz se, prema tome, svodi na dokaz rojae prema JUS U.E7.096 za Mx,red, My i Omax pri emu je (aproksimativno, ali ovde dovoljno tano i na strani sigurnosti): Mx,red kredMx Ranije ve sraunati uticaji redukovani koeficijentom kred koji je jednak odnosu "novog" i "starog" optereenja, odnosno u ovom sluaju, kred = (gkp+gsi+gkr+s-0,4 qg,T,z)/(gkp+gsi+gkr+s) My Ranije ve sraunati uticaji savijanja u ravni krova (vetar koji je upravan na krovnu ravan ne menja ove uticaje Omax maksimalna sila pritiska u pojasu podunog krovnog sprega lix = 800 cm duina izvijanja oko "jae" ose liy= 400 cm duina izvijanja oko "slabije" ose (rastojanje izmeu zatega) (u izrazima iz standarda JUS U.E7.096 koeficijent u=sD/sv = 1,0 za sluajeve kada postoji savijanje oko obe glavne ose inercije ne uzima se u obzir bono izvijanje nosaa) C.5.2 39Popreni krovni spreg C.5.2.1 Analiza optereenja i presene sile

C.5.2.2 Dimenzionisanje dijagonala i, u ovom sluaju donjeg (U) pojasa sprega (U zbirci nema eksplicitnog primera za dimenzionisanje ovog sprega, meutim, sve to vai za poduni krovni spreg u primeru 36 vai i za popreni krovni spreg praktino je krajnja dijagonala poprenog krovnog sprega istovremeno i krajnja dijagonala podunog krovnog sprega pa princip konstruisanja i dimenzionisanja mora biti isti. to se unutranjeg pojasa sprega U na skici tie on je u ovom primeru poseban element koji je formiran umesto zatege koja bi trebalo da bude na tom mestu i mora biti krut sposoban i za prijem sila
37B

Namera je da se pokae (i obrazloi) nain razmiljanja (rezonovanja) a stvarne situacije mogu biti prilino drugaije od ovde prikazane pa ih treba reavati od sluaja do sluaja. 39 Popreni krovni spreg je prosta greda raspona jednakog irini hale B. Jedan pojas je veza glavnog nosaa u kalkanu a drugi pojas je kruta zatega izmeu rigli prvog i drugog glavnog vezaa. Vertikale sprega su ronjae. Ovaj spreg prima gornje reakcije fasadnog stuba u kalaknskom zidu (zanemarujemo razliite duine stubova sve usvajamo kao srednji, najoptereeniji to je na strani sigurnosti i numeriki prihvatljivo za tehnike primene. U Zbirci nije eksplicitno obraen ali je potpuno analogan spregu za vetar do kalkana (sa odgovarajuim reakcijama fasadnih stubova) koji je obraen u primeru br.37.). Treba uoiti polovinu reakcije stuba u uglovima kalkana. Ovo je neophodno kako bi reakcija poprenog krovnog sprega (koju kasnije prenosimo dalje) sadravala i taj deo uticaja od vetra (ova sila nema uticaja na sile u tapovima sprega ve samo na njegove reakcije).

25

MKZ 06/07 pritiska za razliku od zatege koja je konstruisana samo za prijem sila zatezanja. U optem sluaju, u zavisnosti od dispozicionog reenja, ovaj pojasa moe biti i rigla prvog glavnog poprenog nosaa do kalkana u kom sluaju se ne radi dimenzionisanje nego samo provera istog na dodatne uticaje usled rada u sastavu sprega najee samo formalna jer su ovo elementi kod kojih je za oekivati da su dodatne sile od rada u sastavu sprega zanemarljive.) C.5.2.3 Kontrola ronjaa kao vertikala sprega (moe se primeniti analogija sa optereenjima i uticajima kao u taki 5.1.3) C.5.2.4 Kontrola poklapae odnosno rigle glavnog poprenog rama (u zavisnosti od kalakana) kao gornjeg (O) pojasa sprega (moe se primeniti analogija sa optereenjima i uticajima kao u taki 5.1.3). C.5.3 40Horizontalni spreg do kalkana C.5.3.1 Analiza optereenja i presene sile

C.5.3.2 Dimenzionisanje (U zbirci postoji primer br.37 koji tretira fasadnu riglu, fasadni stub i reetkasti horizontalni spreg za vetar do kalkana koji moe posluiti kao vodi pri dimenzionisanju. Za sluaj da je dispozicijom usvojen sprega u vidu punog limenog nosaa moe se primeniti analogija sa primerom 35 koji tretira takav spreg ali u sluaju sprega za bone udare) C.5.4 41Vertikalni spreg u podunom zidu C.5.4.1 Analiza optereenja i presene sile

Poptpuno analogno sa prethodnom napomenom osim to se nanose reakcije meuoslonca fasadnog stuba u kalkanu videti primer br. 37 u Zbirci. Ovde se pretpostavlja horizontalni nosa staza od rebrastog lima kao u primeru br. 35. 41 Vertikalni spreg u podunom zidu je u statikom smislu konzolni reetkasti stub visine h=9,0m koji prima i prenosi na temelje reakcije od poprenog krovnog sprega na koti +9,00 i sprega za vetar do kalkana na koti +6,00 m. Jedan pojas sprega je stub kalkanskog glavnog nosaa a drugi je fasadni stub u podunom zidu. Horizontalni tapovi sprega mogu biti fasadne rigle u podunom zidu (ako izdravaju presene sile i ako se dispoziciono poklapaju sa vorovima vertikalnog sprega u podunom zidu) ali mogu biti i nezavisni tapovi.

40

26

MKZ 06/07 C.5.4.2 Dimenzionisanje dijagonala (eventualno i horizontala) sprega (U zbirci ne postoji odgovarajui primer za dimenzionisanje i konstrukcijsko oblikovanje ovog sprega ali samo dimenzionisanje se svodi na elementaran sluaj aksijalno optereenog tapa. Kod konstrukcijskog oblikovanja je, obino, od znaaja uspostavljanje ravni sprega koji se moe postaviti, u ovom sluaju, u osi sekundarnog stuba u podunom zidu, ali i u ravnima spoljne odnosno unutranje noice istog stuba to zavisi i od toga da li se formiraju posbne horizontale ili se za horizontale koriste postojee fasadne rigle. Univerzalno pravilo, u principu, ne postoji. Kod dispozicije kao u ovom primeru logino mesto je ravan unutranje noice stuba jer je to i ravan spoljnjeg pojasa sprega za bone udare preko koga se prenosi najvei uticaj na ovaj spreg reakcija horizontalnog sprega za vetar do kalkana). C.5.4.3 Kontrola fasadnih rigli kao horizontala sprega (ako nema zasebnih horizontala) (moe se primeniti analogija sa optereenjima i uticajima kao u taki 5.1.3) C.5.4.4 Kontrola ugaonih kalkanskih stubova, stubova glavnog poprenog nosaa ( zavisnosti od tipa kalkana) i fasadnih stubova u podunom zidu kao pojaseva vertikalnih spregova u podunim zidovima (Moe se primeniti analogija sa optereenjima i uticajima kao u taki 5.1.3 za oekivati je da su u ovom konkretnom sluaju, uglavnom zbog postojanja krana, dodatni uticaji u ugaonom stubu u kalkanu zanemarljivi ali to ne mora biti sluaj sa fasadnim stubom i podunom zidu. Moe se pojaviti i sluaj da se ovaj spreg prostire kroz celo polje, kada nema sekundarnih stubova u podunom zidi, pa se onda sve ovo odnosi i na stub prvog glavnog vezaa do kalkana.) C.5.5 42Spreg za prijem bonih udara od mostne dizalice C.5.5.1 Analiza optereenja

C.5.5.2 Dimenzionisanje (primer 35 u zbirci je ugledni primer za dimenzionisanje ovakvog sistem punog limenog nosaa - sprega za bone udare, dok se u primeru 34 moe nai vodi za dimenzionisanje sluaja sa reetkastim spregom za bone udare)

42

Spreg za prijem sila bonog udara prima i reakciju meuoslonca fasadnog stuba u podunom zidu. Analogan sluaj je u potpunosti obraen u Zbirci primer br. 35. Pri analizi optereenja je dovoljno tano i tehniki prihvatljivo smatrati da merodavne reakcije fasadnog stuba i sile bonih udara deluju u istom smeru (Tano je da maksimalne reakcije fasadnog stuba koje su sraunate - deluju "spolja ka unutra" a merodavne sile od bonih udara, uvek, od "unutra ka spolja") U sutini je mogue odrediti i reakcije za siue dejstvo vetra, koje su neto manje, a deluju "iznutra ka spolja".

27

C.5.6 43Spreg za prijem sila koenja mostne dizalice C.5.6.1 Analiza optereenja i presene sile

MKZ 06/07

C.5.6.2 Dimenzionisanje dijagonala sprega (Nema odgovarajueg primera u zbirci ali se sluaj, u ovom konkretnom primeru, svodi na elementaran sluaj zategnutog tapa pri emu treba imati u vidu i ogranienje vitkosti) C.5.6.3 44Kontrola glavnih stubova kao pojaseva sprega (Ovde je najee za oekivati da su dodatni uticaji zanemarljivi. Meutim, jedna od vanih odluka kod ovog sprega je usvajanje ravni samog sprega. On, u ovoj konkretnoj dispozicji, moe biti u kosoj ravni koja spaja ravan nosaa dizalice u nivou donje ivice sa, recimo, unutranjom ivicom glavnog stuba u nivou stope stuba. U tom sluaju imamo dodatne uticaje u nosau dizalice ali i na vrhu konzole glavnog stuba to izaziva i dadatne uticaje od savijanja u samom glavnom stubu pored oigledne dodatne normalne sile. Moe se, meutim, ravan sprega postaviti i u ravni spoljnjeg pojasa sprega za bone udare, koji je obino blizu ose glavnog stuba, u kom sluaju sam spreg za bone udare mora primiti i preneti ekscentrinost unoenja sile koenja u spreg za koenje a to, istovremeno, proizvodi spreg horizontalnih sila na glavne stubove u visini sprega za bone udare, videti sliku II-144 u udbeniku, pa savijanje glavnog stuba usled ovih sila treba superponirati sa ostalim uticajima u glavnom stubu ukljuujui i normalnu silu usled rada u sastavu sprega za koenje) 45 C.5.6.4 Kontrola nosaa dizalice odnosno pojasa sprega za bone udare kao horizontale sprega (za oekivati je da su uticaji u nosau zanemarljivi ali ne i u pojasu sprega za bone udare)

Spreg se postavlja u srednjem ili polju do sredine hale i to od od nivoa nosaa dizalice do temelja. Nekada, kada nema formiranog vertikalnog sprega u podunom zidu, spreg za bone udare vri i njegovu funkciju. U ovom primeru to nije sluaj. Usvaja se spreg od ukrtenih "alternativnih" dijagonala (to znai da se u proraun uzima samo zategnuta dijagonala za jedan smer sila jedna a za drugi smer druga ovo je realno mogue jer kada su vitkosti tapova velike pritisnuta dijagonala ne uspeva da se "aktivira" pa celokupnu silu prima zategnuta dijagonala. 44 Ovo je, osim u nekim izuzetnim sluajevima, isto akademska stvar (principa radi trebalo bi komentarisati svaku situaciju u kojoj pojedini elementi konstrukcije imaju viestruku ulogu). Stub je, naime, obino toliko jak presek da prirataj napona od rada u sastavu sprega iznosi manje od jednog procenta. U ovom sluaju, to e se videti tek po dimenzionisanju glavnog stuba, dodatak od 16,0 kN na ukupnu silu u stubu koja, na mestu ispod konzole za kransku stazu, iznosi skoro 400 kN uz momenat od oko 460 kNm i HEA900 kao usvojen profil za stub pravi prirataj napona od Ds = 16,0/320,5= 0,05 kN/cm2 to ini oko 0,3% od doputenog napona i nakon ovako sprovedene analitike potpuno je jasno da nije potrebno uputati se u neke detaljnije dokaze. 45 Skoro sve to vai za taku C.5.6.3. moe se rei i ovde (s tim to kranski nisa nije ni predvien za dimenzionsianje u ovom elaboratu)

43

28

MKZ 06/07 C.5.7 42AVertikalni spreg u kalkanu C.5.7.1 Analiza optereenja i proraun presenih sila "uticajne" povrine (dejstva sa indirektne uticajne povrine se prenose preko reakcija podunog krovnog sprega i sprega za bone udare dok dejstva sa direktne uticajne povrine optereuju spreg nesposredno)

rekapitulacija uticaja:

"stvarni"

alternativno

C.5.7.2 Dimenzionsianje dijagonala sprega (U zbirci nema odgovarajueg primera ali skoro sve to je navedeno u taki 5.4.2 vai i ovde s tim da je spoljnji pojas sprega za bone udare sada spoljnji pojas sprega za vetar do kalkana) C.5.7.3 Kontrola kalkanskih stubova pri radu u sastavu sprega (Vai analogija sa takom 5.4.4) C.5.7.4 Kontrola fasadnih rigli kalkanskog zida pri radu u sastavu sprega (ako nisu predviene zasebne horizontale sprega). (vai analogija sa takom 5.4.3)
Vertikalni spreg u kalkanu je OBAVEZAN DEO HALA KOJE NISU PREDVIENE ZA PRODUENJE (imaju zasebnu noseu konstrukciju kalkana) i HALA SA "PENDEL" STUBOVIMA (obe situacije su dolazile na ispitima i, pokazalo se, pretstavljaju relativno teak problem za studente - moda i zato to nema uglednog primera). Ovde se daje kratko pojanjenje "rada" ovog sprega za sluaj hale u ovom primeru. Trebalo bi da je jasno da ovaj spreg "nosi" horizontalne uticaje u poprenom pravcu u ovom sluaju to su, kao posredna optereenja, reakcija (jedna-krajnja) sprega za bone udare i reakcija (jedna-krajnja) podunog krovnog sprega ali prima i, kao neposredno optereenje, DIREKTNE UTICAJE OD POPRENOG VETRA NA STUB U UGLU (ovaj deo uticaja vetra videti uticajnu povrinu nije "obuhvaen" reakcijama sprega za bone udare i podunog krovnog sprega jer to NISU delovi fasade sa kojih se vetar "prenosi" na sekundarni stub u podunom zidu a koji je, opet, horizontalno oslonjen na spreg za bone udare i poduni krovni spreg). Ako se malo vie "udubi" u problematiku moe se konstatovati i da je ekvivalent (dovoljno taan sa stanovita sraunavanja merodavnih uticaja) prethodno pomenutog "direktnog" dejstva jednak 50% vrednosti horizontalnih reakcija sekundarnog , fasadnog, stuba u podunom zidu (videti skicu) jer je to slina situacija - samo sa "prepolovljenom" uticajnom povrinom (nije potpuno isto, jer je ugaoni stub oslonjen u tri take vora vertikalnog sprega a fasadni stub u podunom zidu u dve ali ova aproksimacija daje dovoljno tane rezultate u ovom sluaju (sluaj gde se trai maksimalni uticaj u jednakim dijagonalama, pojasevima i horizontalama sprega sa ekvidistantnim vorovima).
42A

29