UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD PREDMET: TEORIJA ORGANIZACIJE

Tema: NELEGALNE (MAFIJAKE) ORGANIZACIJE

Mentor: Prof. Dr ivota Radosavljevi

Student: Kosara Zivgovic Broj Indeksa: I 41/09

Novi Sad, 2011.

UVOD
Poreklo rei mafia nije do kraja razjanjeno i postoji nekoliko tumaenja. Jedno tvrdi da je re dola od izreke koja je nastala tokom francuske invazije na Siciliju 1282. koja glasi: Morte Alla Francia Italia Anela (MAFIA) to znai: smrt Francuskoj, Italija izdie. Jedno filoloko tumaenje tvrdi da re mafija dolazi od arapskog mahias, to znai razmetljivac, drugo filoloko tumaenje je da takoe dolazi iz arapskog, ali od rei mu afah, to znai rebel, protivnik zakona. etvrto tumaenje, i ujedno tumaenje koje sam prihvatila u ovom radu, jeste da re znai skrovite (takoe iz arapskog) i da potie ak iz 9. veka kad su Sicilijom vladali Arapi, kada je domace stanovnitvo zbog ugnjetavanja i prisilnog rada oajniki pokuavalo da pobegne i naci utoite, tj skrovite. Kroz Siciliju je otad prolo mnogo stranih vladara (Francuzi, panolci, Nemci, Austrijanci, Grci), te su Sicilijanci tokom svih tih vekova traili spas u brdima Sicilije. S vremenom su se izbeglice ujedinile u tajno drutvo i to porodinog tipa, ali sa vrlo snanom hijerarhijom. To tajno drutvo, zvano mafija, nije imalo poverenja u vlast te su se oslanjali na sopstvene zakone. Zanimljiv je nain na koji su se finansirali. Seljacima su se slala preteca pisma u kojima mafija trai novac u zamenu za zatitu (ironije li, zatitu od same mafije), a ako bi se seljak ogluio na taj zahtev, sledile bi otmice, ubistva, unakaenja. Na koverti je bila nacrtana crna ruka. Tako su Sicilijanci placali dvostruke poreze, jedne za slubenu vlast, policiju i sudstvo, a druge za mafiju (MacKenzie, 2002, Tajna drutva). Iako je mafija poela kao svojevrsni narodni pokret otpora protiv brojnih okupatora, s vremenom je postala onakvom kakvom je danas znamo: okrutna, hermetina zajednica iji glavni cilj vie nije odbrana od osvajaa, vec nemilosrdna pljaka i kriminal koji su zamaskirani u hrabrost, ast i disciplinu .

1. OSNOVNE ODLIKE MAFIJE

Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u njoj centralno mesto zauzima porodica na ijem je elu boss kum, u odravanju unutranje discipline i ostvarivanja interesa koristi se prinuda, mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajuim strukturama vlasti. U novije vreme mafija sve vei deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovoj osnovi. Savremeni mafijaki kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji, ivi na visokoj nozi barata internetom a ne pitoljem, I finansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. Komunikativan je i kreese po mnogim svetskim metropoloma, vet je u pregovorima, odlino govori svetske jezike. On je moderni bos bizmismen, politiar, direktor, birokrata najjai kada neprimenjuje nasilje, ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja, pri emu je potkupljivanje prva stvar. Mafija kao najvii stepen kriminalne organizacije je specifina delikventna struktura i sredina koja deluje u okviru organizovanih oblika kriminaliteta. Mafijaku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruenja razlikuje statusni poloaj, izvorne sposobnosti posedovanja moi zastraivanjastanje potinjenosti, zavet utanja. Mafija uodnosu na kriminalno udruenje poseduje poziciju monopola, izbornu i ekonomsku mo tj. legitimnu poziciju politike moi u jednom socijalnom okruenju, dravi ili drutvu, zavisno od njenih razmera razvijenosti. Mafijake organizacije se razlikuju od zemlje do zemlje. One su razliite veliine organizovnog ustrojstva i razlitih uslova u kojima deluju. Mafija vodi poreklo sa Sicilije jo iz vremena bezvlaa koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije June Italije. U tom priodu, stanje berza-konja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energinim sileijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljatvom. U prvim decenijama ovog veka mafija je proirila svoju delatnost u SAD kao tajna organizacija kriminalaca meu italijanskim imigrantima, prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim za kontrolu reketa, kao i za poslove ilegalnetrgovine narkotika, organizovane kocke i prostitucije. Transnacionalne kriminalne organizacije (tradicionalne mafijake organizacije) su: Koza nostra, japanske Jakuze i kineske Trijade.
1

1.1.

Istorijski Aspekt Razvoja Organizovanog Kriminaliteta

Pod organizovanim kriminalom podrazumeva se aktivnost grupa ili organizacija iji je cilj ostvarivanje profita preko ilegalnih ili protivzakonitih poslova. Kroz istoriju, definicija organizovanog kriminala se menjala, ali je njihova sutina ostala ista, da je to protivzakonito obavljanje poslova, tj vrenje krivinih dela radi sticanja profita ili prevlasti u odreenim oblastima drutvenog ivota. Organizovani kriminal se koristi razliitim i mnogobrojnim metodama od svog nastanka do dananjih dana, kao to su npr pretnje, ucene, iznude, otmice, prevare itd. Izraz organizovani kriminal prvi put se pominje u Engleskoj poetkom XVIII veka kada je delatnost jedne bande kradljivaca na ijem se elu nalazio Jonathan Vild, nazvana upravo tim imenom. Pojava organizovanog kriminala uoava se na tlu Evrope, najpre u Italiji krajem XIX veka u organizacionim oblicima mafije. Vec poetkom XX veka javljaju se i slinosti kriminalnih organizacija sa elementom organizovanog kriminala sa legitimnim poslovnim organizacijama. Ta slinost se posebno odnosila na njihovu strukturu, npr izvrne organe, raunovodstvo, pomocno osoblje itd Kada se govori o istoriji organizovane kriminalne delatnosti uopte, onda je nesumnjivo
1

Bokovi, Mio: Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998.

re o mafiji. Mafija je terminoloki sinonim za sve vidove kriminalnog organizovanja. Na primer, Samuel Valker tvrdi da je kriminal imao crte organizovanosti na mnogim podrujima Amerike jo u XIX veku, posebno u urbanim centrima, koji su se naglo razvijali. Prema njegovom miljenju, postojala je stalna potreba za alkoholom, kockom i prostitucijom. Organizovane grupe koje su ih nudile bile su u poetku sastavljene od Iraca, zatim od Jevreja, da bi na kraju dominirali Italijani. Organizovani kriminal se u SAD najece vezuje za mafiju, za koju se danas moe reci da je tradicionalna, profesionalna i hijerarhijski ureena kriminalna organizacija koja planski, uz koricenje nasilja i zastraivanja organizovano vri mnogobrojna krivina dela, ime ostvaruje veliku finansijsku dobit. Premda je tano poreklo rei "mafia" nepoznato, veruje se da potie jo iz devetog veka, kada su Sicilijom vladali Arapi. Ugnjetavani stanovnitvo je oajno bealo iu oblinjim brdima trailo utoite. Na arapskom re "mafia" znai utoite. Druga teorija datira iz 1282. i vremena invazije Francuske na Siciliju. Ponosno stanovnitvo Sicilije hrabro se borilo i "Morte Alla Francia Italia Anela" (Mafia), to u prevodu znai "Smrt Francuzima je italijanski pokli", postao je njihov ratni pokli. Vremenom je re "mafia" na Siciliji dobila znaenje "muevno". U Maloj prosvetnoj enciklopediji navodi se da je mafija prvo bio naziv za tajno razbojniko udruenje na ostrvu Siciliji 1860. godine, da bi kasnije ovaj termin bio koricen za oznaavanje svake opasne, kriminalno organizovane grupe. Meutim, u etimolokom reniku italijanskoga renika istie se da je ova re nastala ranih ezdesetih godina XIX veka i da je oznaavala neto armantno, milo, drago i tome slino. Bez obzira na poreklo rei, Sicilija je tokom istorije preivela bezbroj invazija i njen narod se esto udruivao u tajne organizacije. Njihova struktura bila je zasnovana na porodici i imala je strog hijerarhijski sastav. Glave porodica zvali su se donovi i bili su zadueni za mafiju u svakom selu. Do 19. veka mafija je za ljude postala neka vrsta religije, "potovano drutvo". Povecala se i prerasla u mocnu frakciju orijentisanu ka kriminalu. Imala je sopstvena pravila i ovlacenja, i ignorisala je sve druge oblike nareenja. Ubistvo je bilo krajnja cena izdaje. Enciklopedija Britanika ne deli njihovo miljenje, objanjavajuci da se radilo o malim, privatnim vojskama zvanim mafie. U Nju Orleansu, s druge strane Atlantika se stvarao najjai ameriki mafijaki ogranak. Istraujuci ubistvo italijanskog imigranta, policijski detektiv David Hennessei otkrio je aktivnost tajnog drutva. Ubijen je, meutim, pre nego to je sluaj doao pred istranog sudiju. Don Vito, Vito Cascio Ferro, prvi sicilijanski Capo di tutti Capi, 1901. godine bei u Ameriku, pred hapenjem i osudom zbog otmice, iznude i pretnje, gde osniva organizaciju Black Hand. lanovi su uglavnom bili okoreli kriminalci pobegli sa Sicilije, a Don Vito postaje poznat kao otac amerike mafije i kao osoba zasluna za povezivanje sicilijanskog i amerikog klana. Poetkom dvadesetih Musolini je odluio oistiti Italiju od mafije. irom zemlje, posebno na jugu, uzastopna hapenja i nemilosrdna suenja, zbog kojih je i sam Ferro zavrio u zatvoru, dovode do irenja amerikog ogranka, jer Italijani masovno bee pred progonima preko bare. Osim toga, Ameriku su videli kao potencijalnu zemlju za dobru zaradu putem ucene, prostitucije, kockanja i verca. Prvo vrlo vano ime, koje se nikako ne sme izostaviti u ovom kontekstu, je Charles Luciano. Roen je 1897. na Siciliji, au Ameriku dolazi na samom poetku 20. veka da bi u vrlo kratkom roku u Nev Iorku ustoliio carstvo prostitucije. Bio je poznat kao novi Capo di tutti Capi i kao prvi mafijaki kum. Unutar organizacije Five Points Gang koju je vodio Don Torio, a gde ce upoznati Al Kaponea, Frenkija Jejla i druge, najvie je potovanje zadobio kad je, nakon sukoba u kojem je izvukao kraci kraj, zavrio na suenju i ostao veran omerta. Osim njega, ameriki su klan predvodili Mier Lanski, koji nikad nije postao punopravni lan zbog netalijanskog porekla, inae specijalizovan za kocku; Benjamin Bugsi Siegel, profesionalni ubica koji je otvorio prvi kazino hotel u Las Vegasu, a ije je ubistvo na koncu naruio sam Luciano; te Dutch Schultz glavni akter za vreme prohibicije. Ne smemo zaboraviti ni Alphonsea Scarface Kaponea ija je veza sa mafijom poela kad je imao samo 11 godina. 1925. godine Torio mu preputa kontrolu nad Chicagom i godinjom zaradom od 50 miliona dolara! Nakon nekoliko pokuaja atentata i njegove osvete poznate pod nazivom Bloodi Valentine, osuen je zbog neplacanja poreza na 11 godina u Alkatrazu.

2. PRAVILA MAFIJAKE ORGANIZACIJE

Mafijaki Bonton-Kodeks Ponaanja Kada je kod Palerma uhapen jedan od najmonijih mafijakih efova Salvatore Lopikolo pronaen je i dokument u kome je nabrojano 10 zapovesti koje oznaavaju neophodnemafijake moralne vrednosti i kojih bi trebalo da se pridrava svaki estiti mafija na Siciliji.Italijani imaju razloga da preispitaju ove moralne vrednosti obzirom na to da mafija, kako seprocenjuje, od reketa i zelenatva ubira 75 milijardi evra godinje i da je uprkost svim naporimapravosua i policije oko 80% biznismena na Siciliji, na primer prinueno da redovno plaazatitu. Deset Zapovesti: zaklinjem se da u biti veran Koza Nostri. Ako izdam, neka mi telo izgori; Ne gledajte ene vaih prijatelja. Treba da potujete svoje ene i da iskljuite ioz mafijesvakog ko se ponaa nemoralno; Niko ne sme da se predstavi direktno nekom od naih prijatelja. Uvek mora da bude prisutna trea osoba, preko koje se to mora uiniti; Ljudi koji odbiju da platezatitu trpe posledice; Zabranjuje se pristup mafiji svakom ko ima veze sa policijom; lanovi nikada ne treba da budu kumovi deci policajaca i obrnuto; Mafijai svojim nadreenima morajuda govore istinu; Ne smeju da kradu od mafijakih porodica. lanovi porodice ne smeju dazalaze u barove ili klubove, a moraju da budu na raspolaganju Koza Nostri po svaku cenu ak iako im se ena upravo poraa. Svi poslovi familije zaogrnuti su Omertom-zakonom-utanja; Mukarac koga je ena prevarila nije pogodan da bude lan mafije.
2

Pravila mafije : Potovanje roditelja Porodica je svetinja Kumstvo prestavlja neraskidivu vezu Organizovanje mafije je istovremeno organizovanje Katolike crkve Osnovna smernica u delovanju mafije je anti semika politika

Religija u nauci su podeljena miljenja o vezi religije i kriminala. Jedni smatraju da religijasvojim propovedima preventivno utie na spreavanje kriminaliteta, dok drugi smatraju da jeveski fanatizam veoma vaan kriminogeni faktor. U osnovnim religijskim dogmama postojalasu principijelna zalaganja vera i crkava za mir, ljudski odnos i moralne obzire koji se morajusvrstati u znaajne faktore za suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od religije sujeverje je imalouvek negativnu ulogu koja je pod vidom otklanjanja crne magije od zlih oiju i slino uticala jena podsticanje kriminalnih radnji. Sekta je izdvojena manja verska zajednica ili religiozna grupasa vrstom organizacijom i naelima. Pojava sekti vezuje se za opadanje moi velikih crkava, aobjanjava se krupnim drutvenim promenama koje pred savremenog oveka postavljajuproblem usamljenosti i sve veeg gubitka direktnog kontakta sa narodom. Kultovi i sekte mnogoagresivnije i neposrednije nude integraciju u odreenu zajednicu. Pojava sekti vezuje se zaopadanje moi velikih hrianskih crkava u izazovima savremenog ivota i slabljenjatradicionalnih vrednosti. Osnovna obeleja sekti su izolacija pripadnika, kontrola svihinformacija i odnosa u lanstvu, dok novac slui kao sredstvo manipulacije ljudskim sudbinama. Od lanstva se zahteva slepa pokornost, izvravanje zahteva voa, potovanje uputstava i obiajakoji vladaju u sekti. Psihopatske crte uoene su kod veine pripadnika ekstremistikih sekti kojesatanistikim ritualima muenja, zlostavljanja, kanibalizma, samoubistva , seksualnogzlostavljanja vre krivina dela. Od posebno ekstremnih sekti kod nas su poznate: satanistike, Sajentoloka crkva i Red sunanog hrama. Mafija veliki znaaj polaze na crkvi. Katolika crkva je organizovana po princupu centralizacije. Pojedine mafijake organizacije moraju potovati Vtikan i ako teritorije i aktivnosti medjusobno nezavisne. Mafijake organizacije se ne meaju u nadlenosti tudjih teritorija ili tudjih poslova.
2

Argentine di A.: The Mafias in Italy u: Mafia Issues: Analyses and proposals for combatting the mafia today (ed. Savona E. ), Milano, 1993.

Mafijaka organizacija funkcijonise daleko od ociju javnosti,upravljanje se esto zasniva na nepisanim pravilaima i zakonima. Zakoni mafije moraju da se potuju pre pristupanja u mafiju potencijalni lanovi mafije se upozanaju sa pravilima koja u njoj vladaju.Nepotovanje ili naruavanje nepisanih ali ubiajnih pravila za svoj rezultat ima finansijski slom. Osnovna nepisana pravila: - Svaka se greka skupo plaa - Bez rizika nema profita - Mafija umora imati vezu u organima vlasti - Privatan ivot mafije mora biti sklonjen od oiju javnosti - Nikada ne treba razmiljati srcem, ve glavom - Biti korak ispred svog vremena je uslov opstanka - Internacionalizacija mafijakih organizacija.

3. CILJ MAFIJE
Cilj mafije bio je tititi njene lanove i njihove interese u zamenu za apsolutnu odanost i potinjenost porodice. Osim toga, smatrali su da su pravda, ast i osveta neto o emu se mora brinuti pojedinac, a ne vlast pri emu je najvaniji zakon bio omerta, zakon cutanja. Pridravajuci se tog zakona mafija je ostala tajno drutvo, otvoreno samo za one sicilijanske krvi. S druge strane, amerika se mafija pokazala kao potpuno hladnokrvna i na kraju krajeva nedosledna. Sastojala se od gomile proslavljenih lopova, depara i ubica (dobro, ovde ba ne vidimo razliku), iji je jedini cilj bio zaraivanje novca svim mogucim ilegalnim sredstvima. Mafija se smatra klasinim fenomenom organizovanog kriminala uopte, au Italiji poprima neka od dananjih obeleja organizovanog kriminala vec krajem XIX veka. Poetak i razlog stvaranja mafije kriminoloka nauka nalazi u otporu seljakog stanovnitva Sicilije surovom vlastodrju, krajem XIII veka. To je tada bio fenomen organizacije "drave" u dravi, podeljene na "porodice", kojima je rukovodio Padrone, iji su lanovi bili podvrgnuti vrstoj disciplini, slepoj poslunosti i cutanju. Poetkom XX veka mafija je proirila svoju delatnost iu SAD, kao tajna organizacija kriminalaca, formirana meu italijanskim imigrantima, prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim za kontrolu reketa, kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika, organizovanje kocke i prostitucije. Najveci talas italijanskih imigranata zapljusnuo je Ameriku izmeu 1890. i 1910. godine i upravo u takvim zajednicama doseljenika pojavilo se iznuivanje novca - reket, od bogatih sunarodnika, koji je u poetku organizovala tajna organizacija "La Mano Nera" - "Crna ruka". Istorijski gledano, o nastanku i razvoju organizovanog kriminala u SAD postoje dva shvatanja. Prema prvom shvatanju, on se vee za period prohibicije, a prema drugom, koreni ove pojave postojali su u mnogim amerikim gradovima mnogo pre nego to je Kongres 1919. godine usvojio poznati XVIII amandman, koji daje pravni osnov da za godinu dana od donoenja, protivzakonitim bude proglaena prodaja i distribucija alkohola. ini se da vecina istraivaa prihvata ovo drugo shvatanje. Poetkom tridesetih godina prolog veka, sva mafijaka udruenja u Americi prihvatila su jedinstven naziv Koza Nostra (Cosa Nostra) - Naa stvar ili Nai interesi.
3

4. COSA NOSTRA, NASTANAK I RAZVOJ

Vuksan Bulat, Teorija organizacije, ICIM, Kruevac, 2001.

Veruje se da je amerika grana mafije, poznata kao La Cosa Nostra, zaeta 1893. kada je don Vito Cascio Ferro pobegao u Njujork nakon to je na Siciliji ubio bankara Emanuelea Notarbartoloa. Smatra se da je prvenstveno on odgovoran za uspostavljanje komunikacije izmeu sicilijanske i amerike mafije (ili "Crne ruke", pod kojim imenom je bila poznata poetkom dvadesetog veka). Mafija je postala apsolutni gospodar Sicilije u 19. veku. Ekonomska zaostalost Sicilije je svakako jedan od uzroka nastanka mafije i njene vladavine do dananjih dana. Nemogucnost legalne zarade novca, nepotovanje vlasti i njenih zakona, enormni porast populacije doveli su do toga da mafija postane dominantna figura na Siciliji, ali pre svega zahvaljujuci staroj slavi. Meutim, mafija postaje eksploatator naroda (izmeu ostalog zahvaljujuci savezu sa gabelotima kmetovima) i postaje dominantan faktor pogotovu u junom delu Italije. Odranje tajnosti kod mafije bazira se na injenici da nijedan izdajnik nije preiveo. Na Sicilijanskom ostrvu mafija je ostvarila odreeni normativni zakonski poredak konkurencija nije postojala, privatni preduzetnici placali su dvostruki porez, jedan za dravnu kasu a drugi za mafiju, ucene su postale jedno od najaih oruja mafije. Oni koji su odbili zatitu mafije prolazili su sa visokim materijalnim posledicama, a platie su imale razne benificije. to se tie organizacione strukture mafije i njene ekskluzivnosti po pitanju prijema lanstva nije bilo striktnih pravila. lan mafije je mogao da postane i neki hrabri pojedinac, a ne samo lan porodice, pod uslovom da nikad ne oda tajnu (to je najece i uspevalo zbog straha za sopstveni ivot). Porodice su imale svog poglavara - kapo familije. On je postajao vladar odreene oblasti koja se sainjavala od ljudi iz susednih mesta, koji su vezani rodbinskim ili statusnim vezama. Morao je da sarauje sa ostalim efovima porodica i da bude podreen najviem efu koji se zove Kapo di tuti kapi (ef svih efova). Po svedoenju jednog od uhapenih mafijaa mafija je posedovala odreene kodove i lozinke na osnovu kojih su se prepoznavali, to su uglavnom bile maramice razliitih boja. Opisao je i inicijaciju u mafiju, ritualom gde su mu iglom proboli srednji prst i malo krvi nacedili na sliku nekog sveca, nakon ega je slika bila spaljena a pepeo stavljen iniciranom u ruku. Nakon toga je izgovorio zakletvu:''Kunem se da cu biti veran svojoj braci i nikada ih necu izdati, a ako pokleknem neka i ja izgorim kao ova slika''. Saveznitvo porodica je ugroavalo kodeks osvete. Tako zbog zakona krvne osvete esto je i cela porodica bila likvidirana. Za vreme vladavine porodice Korleone mafija je poinila 153 ubistva meu lanovima. Poto je Sicilija bila opustoena i siromana zemlja mafiozi su trbuhom za kruhom krenuki put Amerike. U Americi je poetkom 20. veka bio vii ivotni standard no na Siciliji tako da se do zarade moglo lake doci. Meutim, nelegalnim putem se bre i lake stizalo do materijalnog bogatstva i uzdizanja na drutvenoj lestvici. Zbog toga su se mnoge porodice Sicilijanaca obrele u mafiji iako je vecina njih u poetku radila na dokovima u priokeanskim gradovima. Javnost SAD za pojavu mafije prvi put je saznala 1890. godine, nakon sukoba dve sicilijanske porodice u Nju Orleansu. Nakon toga javlja se serija zloina iu prvi plan dolaze napolijanci braca Provencano. Ono to je tada ozbiljno uzdrmalo SAD je ubistvo Irca Henesija efa lokalne policije koji je eleo da istrai zloine i na neki nain sprei meusobno ubijanje Italijana. Meutim, optuenih 17 Sicilijanaca je bilo osloboeno zahvaljujuci korumpiranosti porote. Zakon Koze nostre (Nae stvari) zavladao je amerikim podzemljem. To je dovelo ak i do pogoravanja diplomatskih odnosa izmeu SAD i Italije. Mafija je preuzela saradnju sa vlastima zahvaljujuci irskom kriminalnom modelu. Mafija je bila jako rigorozna prema svima onima koji su joj stajali na put. ak je i jedna amerika kriminogena organizacija''Crna ruka''preuzela u potpunosti novoformirane metode delovanja mafije. Bavila se kidnapovanjem dece i otkupom koji sledi posle toga, a Do Petrosino ef policije i Italijan poreklom je bio ubijen nakon dueg istraivanja ove organizacije. Ubijen je u Palermu od strane Don Vita Fera.
4

4.1.

Salvatore Maranzano, Capo Di Mafia

Abadinski, H.: Organised crime, Boston, 1981

Amerika mafija nastala je krajem 19. i poetkom 20. veka kad su u SAD u vecem broju stigli pripadnici sicilijanske mafije. Prvo njihovo sredite bila je njujorka luka, potom se 20-ih godina preselilo u Chicago, ali se nakon hapenja Al Caponea ponovo preselilo u Nev Iork. Tamo su se vodili stalni krvavi ratovi konkurentskih gangsterskih bandi. Jedan od najmocnijih gangsterskih voa Salvatore Maranzano 1931. je poeo likvidirati svoje konkurente. Ubijali su ih njegovi najblii saradnici Lucki Luciano, Vito Genovese, Tommi Lucchese, Albert Anastasia, "Bagzi" Siegel, Joe Adonis, Joe Bonnano. U samo dva dana 1931. je ubijeno 40 gangstera s jedne i druge strane. Maranzano je pobedio i svoje najblie saradnike poetkom septembra 1931. pozvao na sastanak u klub u Bruklinu. Objavio je da ce on od sad biti "boss bossova", da ce u Nev Iorku biti osnovano petak "porodica". Svaka porodica na elu ce imati efa - "bossa", i podefa - "Underboss". U svakoj ce biti i savetnik (consigliere) i manje podgranizacije, kojima ce na elu biti "kapetani", a ispod njih obini mafijai, tzv. vojnici. Stalno je govorio da ce tako biti organizovana "ta naa stvar" (la cosa nostra) pa je od tada to ime organizacije. Spominjao je unutranju disciplinu, obaveznu utnju, odredio smrtnu kaznu za izdajice (omerta), naredio da se svi lanovi moralno ponaaju prema enama, zabranio preljubu sa enom drugog lana organizacije pod pretnjom smrcu. Iako je sebe proglasio "bossom bosova", obznanio je da ce se zajedniki poslovi razmatrati i na zajednikim sastancima efova i podefova porodice, koji ce tvoriti tzv. Komisiju. Tim planom htio je okonati ratove meu lanovima Koza Nostre, a eventualne sporove reavace Maranzano ili Komisija. Njegovim saradnicima jedino se nije svidelo da Maranzano bude "boss bossova". Zato su 10. septembra 1931. njegovi bliski saradnici Siegel, Anastasia i Lucchese, odeveni kao policajci, doli pred njegov ured, a kad je Maranzano izaao iz svog ureda da razgovara sa "policajcima", ubili su ga. Take nastalo petak neviorkih "porodice", koje su dobile imena po pet svojih prvih efova, a to su bili Vito Genovese, Joe Bonnano, Thomas Lucchese, Philip Mangano i Joe Profaca. Ona koju je 30-ih vodio Mangano danas nosi ime po kasnijem voi Karlu Gambino, a ona koju je vodio Profac po Joeu Colombu. Maranzanovim ubistvom funkcija "bossa bossova" formalno je ukinuta, ali je faktiki uskoro iznova uspostavljena. Tridesetih i etrdesetih to je bio Lucki Luciano, sve dok nije morao otici u izgnanstvo u Italiju, potom Vito Genovese, a kad se on naao u zatvoru, to je postao Carlo Gambino. U Gambinovo doba amerika je mafija svoju hijerarhiju proirila po celom SAD-u. Danas u toj zemlji ima 24 mafijake "porodice" sa ukupno 1.700 mafijaa, koji se, nakon to su poloili zakletvu, smatraju lanovima Koza nostre. Kad je Gotti poetkom 60-ih postao lanom "porodice" Gambino, Carlo Gambino je bio "boss bossova". Gotti je vrlo revno obavljao gangsterske dunosti. Prvi je put zbog manjeg kanjivog dela uhapen 1963. i proveo dvadeset dana u zatvoru, zatim je 1965. zbog pokuaja provale proveo godinu dana u zatvoru, a 1967 je uhapen nakon to je ukrao kamion pun robe na aerodromu "Kenedi". Za to je 1969. osuen na tri godine zatvora. Izaao je 1972., a 1973. je ponovo u zatvoru. Malo-pomalo Gotti je od sitnog kradljivca, provalnika i varalice postajao opasan ubica i mafijaki mocnik. On je godinama bio veran "Underboss" Aniellu Dellacroceu, verujuci da ce on naslediti ostarjelog Gambina. Irski gangster Dejms McBratnei oteo je 1972. Gambinovog sestrica Manna Gambina radi ucene. Iako je porodica platila 350.000 dolara, Irac je ubio Gambinovog sestrica. Gambino je naredio osvetu, a Goti je ubio McBratneija 1973. na Staten Islandu. Uhvacen je i izveden pred sud. Njegovi advokati uspeli su da dokau da je to bila samoodbrana pa je dobio sedam godina zatvora. Dok je Gotti bio u zatvoru, 74-godinji Gambino je 1976. umro od sranog udara, a po Gambinovim uputstvo nasledio ga je urak Paul Castellano, a Aniello Dellacroce ostao je "Underboss". Nakon to je krajem 70-ih izaao iz zatvora, Gotti je krvavo irio svoju moc, postao voom ire grupe nezadovoljnika unutar porodice i dobio i titulu "kapetana". Gotti se volio pojavljivati u javnosti, kontaktirao je s raznim javnim osobama, ak is nekim novinarima, jer je smatrao da mu publicitet moe koristiti. Nije se ljutio kad su u novinama o njemu pisali kao o mafijakom efu, dajuci mu mafijaku titulu Don. Gotti se uvek pojavljivao besprekorno odeven, elegantan, sa bujnom frizurom, osunana lica, pa je dobio nadimak "Dapper Don" (Gizdavi Don). U

javnosti se elio prikazati kao poslovni ovek koji nema veze sa zloinima. Iza kulisa bio je krvavi, beskrupulozni zloinac.

4.2.

GOTTI I CASTELLANO

Gotti je 1959. upoznao Victoriju DiGiorgio, ker italijanskog zidara, i njome se sljedee godine oenio. Dobili su 1961. ker Angelu, koja je poslije postala poznata po spektakularnom braku s jednim mafijaem, a potom jer je pisala knjige i kolumnu u visokotiranom dnevniku New York Post, a potom jo etvoro djece, ker Victoriju, te sinove Johna, Franka i Petera. U oujku 1980. Gottijev dvanaestogodinji sin Frank vozio se motociklom nedaleko od njihove kue, kad je na njega naletio njihov 51-godinji susjed John Favara. U srpnju 1980. Favara je nestao zauvijek. Prialo se da su ga Gottijevi ljudi oteli, muili, ubili i njegovo tijelo rastopili u kiselini. Gotti je postao suparnik Castellanu, koji je poetkom 80-ih imao problema s pravosuem. FBI je u Castellanovu okruenju naao informatore, postavljeni su mu mikrofoni u kui i uredu pa je priveden i potom puten. Gottijev nekadanji zatitnik, underboss Dellacroce, kojeg je Gotti sada ve nadmaio u moi, razbolio se od raka i umro 2. decembra 1985. Gotti je raunao da e postati underboss, no Castellano je na to mjesto imenovao svojeg vozaa i uvara Thomasa Bilottija. Predvee 16. decembra 1985. Bilotti je Castellana vozio crnim lincolnom iz Brooklyna na Manhattan u restoran Sparks na uglu Tree avenije i 46. ulice. Kad su pred restoranom izili iz automobila, prila su im dvojica mukaraca: Castellano je pogoen sa est metaka u glavu i prsa, pao je na lea, a iz ruke mu je ispala cigara. Nakon to je pao, ubojica je, za svaki sluaj, ispalio jo jedan metak u glavu. Bilotti je takoer izreetan pao licem prema ploniku. Ubojice u uli u automobil koji ih je ekao i zaputili se Treom avenijom prema jugu. Primeeno je da je jo nekoliko parkiranih automobila naglo otilo s mjesta dogaaja. U jednom od njih, kako se poslije doznalo, bio je i Gotti, koji je to ubistvo naredio, organizovao i nadgledao. Tim ubistvom Gotti je postao bossom porodice Gambino i boss bossova. Kao najmoniji ameriki mafija postao je predmet zanimanja amerikih istraitelja. Mlada dravna advokatica Diane Giacalone, koja je djetinjstvo provela u istom dijelu Queensa kao i Gotti, poela je istraivati njegove zloine, odluna da ga izvede pred sud i strpa u zatvor. Na prvom suenju 1986. optuila ga je da je s jo jednim mafijaem fiziki napao Romuala Piecyka, koji je isprva bio spreman optuiti Gottija, ali je, kad se suenje pribliilo, odjednom zaboravio ko ga je napao pa je Gotti osloboen.

4.3.

Italijansko - Amerika Mafija

I pored razvikane reputacije kao opasne mafije, amerika verzija Cosa Nostre nije ni do koljena onoj italijanskoj. Nekada ih je bilo po celoj Americi, a danas je to ogranieno na gradove Njujork i ikago. Danas nemaju velikih igraa uz sebe. Ipak, imena predsjednikog kandidata i biveg gradonaelnika Nev Iorka, Rudi Giuliania te dravnog sekretara Unutranje bezbjednosti Michaela ertof povlaila su se po sudnicama u vrijeme suenja velikim mafijakim bosovima 80ih i 90-ih godina prolog vijeka. Pet poznatih mafijakih porodica iz Nev Iorka: Gambino, enoveze, Lucchese, Colombo i Bonanno, jo uvek postoje. No, nakon godina bespotednih progona i tubi, nijedna od njih nema lako prepoznatljivog i istaknutog dona (bosa, kuma). ta se omerta u Americi tie, s tim su se davno pozdravili. Nelojalnost je postala jedna od osobina te mafije. Nakon usvajanja federalnog RICO statuta, koji je izmijenio zakon o prislukivanju, javni tuioci su dobili ono to im je trebalo. Hiljade lanova je pogazilo omerta zbog suoavanja sa dugotrajnim zatvorskim kaznama, te postali dravni "dokazni materijal". ini se da
5

Argentine di A.: The Mafias in Italy u: Mafia Issues: Analyses and proposals for combatting the mafia today (ed. Savona E. ), Milano, 1993.

italijansko-amerika mafija propada. Jo uvek uspevaju dobiti neto novca od korumpiranih sindikata, graevinskih firmi, kockanja, droga i zelenakih kredita. No nekadanji glamur je nestao, ba zbog toga se neki pribojavaju krvavog kraja nekad velike italianski-amerike mafije.

5. BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA U SAD

Federalni istrani biro (FBI), u sklopu Amerikog ministarstva pravosua, organizacija je s najvecom federalnom odgovornocu za sprovoenje federalnih zakona i suzbijanja organizovanog kriminala u SAD, iji su nosioci razliita mafijaka udruenja, pre svega Cosa nostra, ali i druga kriminalna udruenja. Ove zadatke FBI izvrava uz pomoc drugih specijalizovanih agencija za borbu protiv pojedinih vrsta kriminala u Americi, kao to su Drug Enforcment Administration (DEA), specijalizovana za borbu protiv droge, Carinska sluba SAD, BUREAU of Alcohol, Tobako and Firearms, au suzbijanju privrednog kriminala jurisdikcija FBI preklapa se sa Tajnom policijom SAD i FinCEN-om. Temelj za suzbijanje organizovanog kriminala nalazi se u RICO zakonu (Racketeer Influenced and Corrupt Organizations Statute), ali i drugim, poput Zakona o pranju novca, Zakona o opojnim sredstvima, Zakona o zatiti svedoka . Istrage se temelje na podacima prikupljenim: tajnim posmatranjem, koricenjem dounika, prikrivenim istraiteljima, simuliranim otkupom, elektronskim prislukivanjem, svedoenjem krunskih svedoka i njihovom zatitom. Koricenjem ovih sredstava i metoda za deset godina, do 1996. otkriveno je i osueno na dugogodinju robiju 27 najvanijih voa Koza nostre, 14 bosova i njihovih zamenika, pet consigliere-a i 70 capos-a, to je imalo za posledicu ruenje ili delimino raspadanje pojedinih kriminalnih udruenja u nekim gradovima SAD. SARADNJA italijanske i amerike policije, februara 2008. godine u najvecoj akciji protiv mafije u poslednjih 20 godina uhapeno je 90 mafijaa iz tri porodice. Operacija FBI-ja i italijanske policije kodnog imena "Old Bridge" trajala je dve godine i rezultirala hapenjima 90 lanova mafijakih porodica Gambino, Di Mao i Inceriljo koji su pokuavali da ponovo uspostavi monopol nad narko tritem. Operacija u kojoj su uhapeni naslednici nekadanjih efova Koza nostre paralelno je voena u sicilijanskom gradu Palermu i njujorkim etvrtima Bruklin i Cherri Hill. Policija u Njujorku je rano ujutro sprovela raciju u kojoj je uhapeno vie od pedeset lanova porodice Gambino, meu kojima su i "capo" porodice, te njegov zamjenik. Osim za verc droge, neki su lanovi porodice Gambino izmeu ostalog osumnjieni i za reketiranje te pet ubistava. U akciji je uhapen i Franesko Paolo Augusto Kali, kojeg je ceo Bruklin poznavao kao Fraki Boija, koordinator poslova izmeu amerike Koza nostre i mafijakih porodica u Palermu. Franki Boija su o poslovima obavjetavali brojni sicilijanski mafijai koji su poslednjih pet godina ordinirali na relaciji SAD - Italija. Istovremeno je u Palermu uhapen ovani Inceriljo, sin jednog od glavnih efova sicilijanske mafije, au Napulju je uhapen vodeci ovek napuljske mafije "camorra" i jedan od najtraenijih italijanskih kriminalaca Vincenzo Licciardi. Strani mediji javljaju kako je ovo samo prva koordinirana akcija u borbi protiv mafije.
6

ZAKLJUAK
Iako ovaj tip organizovanog kriminala nije karakteristian samo za Siciliju i SAD, vec postoji iu drugim zemljama : Rusija, Kina (Trijada), Japan (Iakuza), i iako re mafija danas ima iroku primenu, u ovom sam radu sam pojam mafija koristila iskljuivo za sicilijansko - ameriku mafiju. Organizacija, ije lanove vee omerta (zavet cutanja), zakon vendeve (osvete) te snaan osecaj lojalnosti, toliko je snana i infiltrirana u sve pore drutva da se ini gotovo nemoguce iskoreniti je. Moda je upravo zbog svoje centralistike strukture i svojih vrstih, neprekrivih zakona, mafija svejednako nereiv drutveni fenomen, ali i problem. No, sama mafija nije jedini
6

MacKenzie, Norman , Tajna drutva, Beograd, 2002.

problem. Problem je, ini mi se, to se mafijake metode koriste kao modus operandi iu drugim drutvenim sferama.

LITERATURA
1. Abadinski, H.: Organised crime, Boston, 1981. 2. Argentine di A.: The Mafias in Italy u: Mafia Issues: Analyses and proposals for combatting the mafia today (ed. Savona E. ), Milano, 1993. 3. Bokovi, Mio: Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998. 4. MacKenzie, Norman , Tajna drutva, Beograd, 2002. 5. Vuksan Bulat, Teorija organizacije, ICIM, Kruevac, 2001.