Novi Sad, 2011.

SADRAJ:
SADRAJ:...........................................................................................................................................1 UVOD...................................................................................................................................................2 1.ISTORIJA PROUAVANJA ORGANIZACIJE..............................................................................3 2.ULOGA I ZNAENJE ORGANIZACIJE........................................................................................3 3.ORGANIZACIJA I NJENI OBLICI.................................................................................................5 4.PRINCIPI ORGANIZACIJE.............................................................................................................5 5.ORGANIZACIONA VRSTE............................................................................................................7 6.METODE ORGANIZACIJE.............................................................................................................8 6.1.Kompleksna analitika metoda (KAM)......................................................................................8 6.2.Metoda ocenjivanja organizacije prema procesnim funkcijama................................................9 6.3.Matematike metode..................................................................................................................9 7.KLASINA TEORIJA ORGANIZACIJE........................................................................................9 7.1.Neoklasine Teorije organizacije.............................................................................................10 7.2.Savremene Teorije Organizacije..............................................................................................11 8.ORGANIZACIJA JAPANSKIH PREDUZECA.............................................................................11 9.NAJNOVIJE TENDENCIJE U RAZVOJU ORGANIZACIJSKA TEORIJE...............................12 ZAKLJUAK.....................................................................................................................................13 LITERATURA...................................................................................................................................14

UVOD
Savremeni ivotni stil retko da doputa oveku trenutke samodovoljnosti, bez dodira sa organizacijom i potrebom adekvatnog ponaanja u organizaciji. Neprekidno smo u kontaktu sa raznim organizacijama radnim, kulturnim, obrazovnim, zdravstvenim, verskim, politikim, zabavnim. Brojne organizacije ne samo da omeavaju nae aktuelno ponaanje ve ine sponu sa prolou i kreiraju nau budunost. Njima je u velikoj meri odreen na ivot u sadanjosti ali i graenje budunosti i upoznavanje prolosti. Organizacije ine okvir u kome svaki pojedinac, njihov lan, ostvaruje sopstvene vizije i ciIjeve. Brojnim organizacijama, kojih esto i nismo svesni, definisani su i nai odnosi sa dragim Ijudima jer njih prvenstveno karakteriu osobene eme meuljudskih odnosa i pravila igre". Vrednosti Ijudi kao to su moralne, radne, kreativne najjasnije se ispoljavaju i uobliavaju u organizacijama. Time organizacije i inioci njihovog voenja stvaraju uslove i propozicije optih procesa socijalizacije. Moemo rei da i sama ovekova linost, ta opet jedinstvena organizacija osobina nastaje delovanjem socijalne sredine da datu bioloku osnovu stvarajui opti a za pojedinca osobeni obrazac ponaanja. Dakle, linost nastaje u organizaciji ali i sama poprima odlike organizacije.

1. ISTORIJA PROUAVANJA ORGANIZACIJE

Poeci prouavanja organizacije kod Egipcana i Vavilonaca koji su morali imati odreena znanja o organizaciji akumulirana tokom generacija da bi se izgradila takva manumentalna dela poput piramida, hramova i sl Pretpostavlja se da su stari Egipcani zapisivali svoja iskustva u izgradnji tako velikih objekata koji su se dugo gradili (Keopsovu piramidu je gradilo 100.000 ljudi u periodu od 200 godina). Prvi pisani tragovi o ovakvim poduhvatima nalaze se u Hamurabijevom zakonu u kojem su odreeni obrisi drutvene organizacije. U Evropi prvi zapisi o organizaciji potiu od starih Grka i njihovih ustava kojima su uspostavljali pogodne organizacione oblike upravljanja mnogobrojnim gradovima dravama. Stari Rimljani su se takoe bavili organizacijom (Katon, Voron). Nakon Rima Crkva je se najvie bavila organizacijom i to prvenstveno sopstvenom (Crkvena centralizovana organizacija je jedna od najdugovenijih organizacija - stara je preko 2000 godina). U kasnom feudalizmu o organizaciji su pisali i Leonardo da Vinci te Galileo Galilei. Porast sloenosti organizacije rada kroz istoriju je zahtevao sve vie bavljenje organizovanjem (samo iskustvo te povremeno bavljenje organizovanjem nije vie dovoljno za poslovne zahteve u dananjem vremenu) => od industrijske revolucije prouavanje organizacije postaje sve intenzivnije i poprima sve izraeniji teorijski sadraj. Ch. Bebid (studije vremena i pokreta, pracenje trokova i efikasnosti radnika) i H. Poor (istraivanje principa organizacije te informacija i komunikacija) su bili neposredni prethodnici i pripremili su gotovo sve potrebne uslove da se izvri kvalitetan skok za prerastanje organizacije iz prakse u nauku.
1

2. ULOGA I ZNAENJE ORGANIZACIJE

Organizacija poinje sa pojavom oveka - ovek se njome poeo baviti sa poetkom obavljanja korisnog proizvodnog rada, preoblikovanja predmeta rada u raznovrsne proizvode u cilju podmirivanja ivotnih potreba. ovek je s kvalitetnom organizacijom uz manji napor (trokove) bolje i bre postizao mnogo vece rezultate u svim oblastima svog delovanja. Od prvih (sluajnih) lovakih grupa do savremenih oblika zajednikog rada i ivota, ovek nikada nije mogao, a ni danas ne moe, bez organizacije. ovek se koristi i pripada organizaciji itav svoj ivot - od roenja do smrti, jer sva svoja radna i ivotna pitanja reava zajedno sa ljudima - dakle - organizovano. Sa postepenim razvojem proizvodnih snaga, koje su pratili odgovarajuci drutveno-ekonomski odnosi, razvijala se i organizacija, povecavao se broj i oblici organizacije sve dok nije poprimila dananje razmere kad je vec bilo nemoguce bez naunog pristupa reavati sve sloenije organizacione probleme, a isto tako uspostavljati modernu, fleksibilnu i efikasnu organizaciju. Pojam organizacije oznaava, kako proces organizovanja nekih aktivnosti (poslova), tako i rezultate tog procesa kojim se oblikuju organizacione jedinice razliitih vrsta, irine i struktura u svim oblastima drutvenog ivota. Znaenje organizacije nije ogranieno samo na ovekovu privrednu aktivnost, nego na njegovu celokupnu radnu i ivotnu aktivnost. Organizacija omogucava realizaciju najsloenijih zadataka, proiruje obim ovekove individualne snage, jer organizacija od tih individualnih snaga stvara drutvenu snagu, ubrzava proces ostvarivanja zadataka odnosno skracuje potrebno radno vreme za njegovo izvrenje, te se odgovarajucom organizacijom relativno smanjuju trokovi postizanja istih rezultata. Organizacija ima i negativnu stranu - u odreenoj meri spreava oveka i dovodi ga u podreen poloaj, jer mu ponekad namece zadatke koji nisu uvek u skladu s njegovim fizikim
1

Hadiahmetovi, Zeir; Softi, Senad; Kulovi, Denan; Organizacija : teorije, strukture, ponaanje, Sarajevo, 2006.

sposobnostima ili se protive njegovom poimanju rada. Reavanje problema u organizaciji (kao instituciji ili aktivnosti), je praktino nemoguce bez naunih istraivanja - to organizaciji daje nauni karakter. Organizacija kao nauna disciplina je ukljuena u nastavne planove gotovo svih visokokolskih ustanova, odravaju se seminari i sl. Bez obzira na vane tehnike komponente, organizacija je ipak drutvena nauka (njom ljudi nastoje ne samo da uspostavi skladne odnose izmeu elemenata proizvodnje, ekonomino se koristiti sredstvima i racionalizovati svoj rad, vec njome uspostavljaju odgovarajuce drutvenoekonomska odnose i osiguravaju njihovu reprodukciju). Nauka o organizaciji, kao nauka veoma bliska ekonomskim naukama, ima izrazito klasno obeleje jer pomae u oblikovanju organizacije u kojoj se direktno i neposredno uspostavljaju odnosi meu njenim uesnicima kakve eli vladajuca klasa (kroz istoriju odravanje uloge subjekta organizacije - omogucavanje oblikovanja ili odranja odnosa podreenosti u organizaciji). Danas je situacija drugaija - organizaciji se u modernom drutvu mora pokloniti puna panja da bi se pravilno koristila u ostvarivanju svih poslovnih ciljeva, ali i omogucila realizacija sve humanijeg procesa rada. Kroz istoriju usmerenje na proizvodnju, odnosno njenu kvantitativnu i kvalitativnu stranu - drutvena strana proizvodnje je bila potpuno zanemarena. U novo vreme dolazi do znatnog napretka pa se i drutvenoj strani poklanja sve veca panja - danas nema nijednog preduzeca u visokorazvijenim zemljama u kojem se ne vodi rauna o poloaju oveka, uslovima rada i ivota. Pojam organizacije je kompleksan i obuhvata mnoge aktivnosti - od upravljakih do pripremnih, izvrnih i kontrolnih u raznovrsnim podrujima drutvenog i privrednog ivota. Stoga organizacija i predstavlja vanu polugu drutvenog i privrednog ivota. Jedan od najdiskutabilnijih pojmova u teoriji i praksi je upravo pojam organizacija. U strunoj literaturi ima mnogo raznovrsnih definicija organizacije. Moemo reci da gotovo nema autora koji se bavio ovim podrujem, a da nije pokuao da da svoju definiciju organizacije.
2

Zavisno o autorima postoje bitne razlike koje karakteriu njihova shvatanja organizacije: organizacija u uem (ostvarivanje privrednih ciljeva) i irem smislu (Ostvarivanje bilo kojih zajednikih ciljeva). organizacija kao nauka (formulacija principa za postizanje optimalnih rezultata) i kao vetina (ovekova sposobnost koricenja sredstava i metoda za postizanje postavljenih ciljeva) organizacija kao stanje (trenutna situacija) i kao proces (promena odreenog organizacionog stanja) organizacija - iskljuivo bavljenje ljudima i njihovim odnosima ili skladno povezivanje ljudi i sredstava organizacija kao nain uspostavljanja hijerarhijskih odnosa ili nain regulisanja rada i ivota svih pripadnika neke zajednice.

Bitna obeleja organizacije: - cilj odnosno zadatak koji se eli ostvariti, - skladnost materijalnih sredstava i ljudskog potencijala i - njihova racionalna upotreba. Organizacija = svesno udruivanje ljudi kojima je cilj odgovarajucim sredstvima da ispune odreene zadatke sa najmanjim mogucim naporom na bilo kojem podruju ivota.

M. Klarin; Organizacija i planiranje proizvodnih procesa, Mainski fakultet, Beograd, 1996.

3. ORGANIZACIJA I NJENI OBLICI

Organizacija rada = udruivanje ljudi radi ispunjavanja ekonomski, odnosno proizvodnih zadataka. Stara je koliko i ovekov rad, no u poetku nije imala ni priblino takvo znaenje kakvo je poprimila u savremenom drutvu. U dananjem drutvu iskustvo, koje je nekada bilo dovoljno za organizovanje, danas je nedovoljno za uspostavljanje najdelotvornije organizacije rada. Svakom stepenu razvoja proizvodnih snaga i drutvenih odnosa odgovarao je odreeni oblik organizacije rada - razvijanjem proizvodnih snaga razvija se i organizacija rada koja postaje sve sloenija, a sloeniji su i oblici u kojima se ostvaruje. Organizacija rada = svesna ovekova delatnost kojom se usklauju svi inioci (Materijalni i ljudski) proizvodnje radi postizanja optimalnih rezultata. inioci proizvodnje u svakom trenutku moraju biti usklaeni; kvantitativno i kvalitativno, vremenski i prostorno, odnosno, moraju biti integrisani u jedinstvenu proizvodnu ili poslovnu celinu- inae ce proizvodnja biti moguca, ali ne i optimalna. Poslovna organizacija preduzeca = organizacija rada zbog razliitih udela elemenata proizvodnje. Organizacija rada je s jedne strane stara koliko i sam rad (drutvo), dok je poslovna organizacija sa druge strane stara koliko je staro i preduzece (nastanak preduzeca). Organizacija rada - usklaivanje inilaca proizvodnje u samom procesu rada = organizacija preduzeca - celokupno poslovanje preduzeca, odnosno organizacija rada je samo deo, iako osnovni, poslovne organizacije preduzeca. Preduzece (kao oblik organizacije proizvodnje) izloeno je neprestanim promenama o kojima valja voditi rauna prilikom oblikovanja njegove poslovne organizacije, to se ogleda u promeni odnosa izmeu pojedinih elemenata, ali iu promeni kvaliteta svakog pojedinog elementa.
3

4. PRINCIPI ORGANIZACIJE
Od Tailora pa do dan danas svaki autor stvara svoje vlastite "principe" organizacije. Prvi ozbiljni pokuaj sistematizacije principa organizacije nakon Tejlora, izvrio je H. Fajol nabrajajuci 14 principa organizacije (smatrao je da su mnogi principi iz francuske vojske primenjivani na organizaciju). Kasniji autori su takoe nastojali to vecim brojem principa obuhvatiti iri broj organizacija i spreiti prigovore na sopstvene sistematizacije. S obzirom na broj autora takoe postoje i velike razlike u poimanju principa organizacije. Kao najvaniji principi organizacije mogu se navesti sledeci: - princip podele rada i specijalizacije - princip povezivanja inilaca proizvodnje - princip koordinacije - princip dobrovoljnog ukljuivanja u organizaciju Princip podele rada i specijalizacije - Jedno od najvanijih principa organizacije. Da bi organizacija obavila svoj zadatak to efikasnije i racionalnije, odnosno, postigla bolje rezultate; mora ralaniti svoj zadatak sve do elementarnih delova - do radnih mesta. Osim viestrukih koristi koje donosi proces podele rada i specijalizacije (povecani radni uinak pojedinca, grupa, organizacionih delova; realnije planiranje i pracenje rezultata rada, veci prostor za inovacionu delatnost), isti proces moe rezultirati negativnim uincima na fiziko i psihiko stanje radnika, ako se bezobzirno sprovodi. Princip povezivanja inilaca proizvodnje - Sve radnje s kojima se stalno vri njihovo meusobno usklaivanje kao i usklaivanje unutar svakog pojedinanog. Danas osobito veliko
3

Hadiahmetovi, Zeir; Softi, Senad; Kulovi, Denan; Organizacija : teorije, strukture, ponaanje, Sarajevo, 2006.

znaenje ovog proncipu je u eri stvaranja i primene sve vecih proizvodnih agregata koji bitno utiu na promenu strukture organizacije. Princip koordinacije - Veze i odnosi izmeu i unutar inilaca proizvodnje. Da bi se zadaci uspeno izvravali i postigli oekivani rezultat, potrebno je koordinirati rad svih radnika koji su angaovani u njihovoj organizaciji. Tu ulogu preuzimaju rukovodioci na svim organizacionim nivoima. Koordinacija moe biti horizontalna i vertikalna, te je neophodna u svim fazama izvravanja proizvodnih (poslovnih) zadataka. Princip dobrovoljnog ukljuivanja u organizaciju - Za ispunjavanje svoje zadatke, organizacija treba odgovarajuce velik i strukturno kvalitetan kolektiv zaposlenih. Prinudnog ukljuivanja gotovo da vie i nema, a dobrovoljno se ostvaruje u razliitim stepenima. U oblikovanju organizacije treba (u skladu sa mogucnostima) osmisliti takva reenja koja osiguravaju to vii stepen dobrovoljnog ukljuivanja, jer se time u pravilu postie vrce meusobno delovanje svih zaposlenih u preduzecu. Najvii stepen meusobnog delovanja postie se onda kad se podudaraju interesi zaposlenih i interesi preduzeca. ta je vece preduzece, to su veca sredstva kojima raspolae, to je veci broj radnika koje zapoljava, to je veci broj razliitih proizvoda, delova, sklopova i razliitih materijala za njihovu proizvodnju - organizacija postaje sve opsenija i sloenija. Meusobno usklaivanje elemenata proizvodnje u ovakvim organizacijama bi bilo praktino nemoguce bez eliminisanja ili smanjenja svega onoga to je suvino i nepotrebno u cilju ujednaavanja i uspostavljanja reda koji ce omoguciti dobar pregled elemenata i njihovo smiljeno povezivanje. Ovo ujednaavanje i red se postie danas vrlo koricenim postupcima standardizacije i tipizacije. Standardizacija - specifian postupak pronalaenja optimalnih reenja, odnosno utvrivanja svojstava koje mora imati proizvod, materijal, tehnoloki postupak i sl standardi mogu biti zakonski i interni (specifikacije) te obino obuhvataju oblik, kvalitet, sadraj, funkcionalnost, pakovanje, nain transporta i sl uz standarde se utvruje i doputeno odstupanje od propisanih svojstava tolerancija. U organizaciji se upotrebom standarda postie bolja upotreba kapaciteta proizvodnih sredstava, raspoloivog fonda radnog vremena, veca iskoricenost materijala, bolja specijalizacija. Tipizacija - postupak selekcije i redukcije kojim se suava izbor standardizovanih proizvoda na minimalan broj, odnosno na odreen broj tipova proizvoda koji svojim svojstvima zadovoljavaju odreen opseg potreba, u cilju racionalnije proizvodnje ili neke druge koristi. Dok je standardizacija u pravilu obavezna, tipizacija je mnogo elastinija - odnosno ona se tie samo odreenog preduzeca, racionalnosti njegove proizvodnje i elja njegovih kupaca.
4

U opte postupke racionalizacije ubrajaju se: - uklanjanje tetnih razmaka i hodova (uklanjanje prostornih, vremenskih razmaka, praznih hodova - maksimalna neprekinutost i izjednaenost odvijanja procesa u jednom smeru => smanjenje gubitaka i veca efikasnost). - predvianje (planiranje, odnosnoutvrivanje svih okolnosti koje bi u buducnosti mogle uticati na odvijanje dela ili kompletnog poslovnog procesa). - priprema (pripremom se realizuje ono to je planiranjem predvieno, odnosno izvravaju se sve potrebne predradnje koje se odnose na inioce proizvodnje). - ujednaavanje (nastojanje da proizvodni proces od poetka do kraja bude to ujednaeniji, odnosno sastavljen od ujednaenijih elemenata) - spajanje jednakih elemenata ili jednakih procesa (postupak spajanja jednakih poslova ili jednakih radnih operacija u jednu operaciju ili to vie vremensko i prostorno pribliavanje).

M. Klarin; Organizacija i planiranje proizvodnih procesa, Mainski fakultet, Beograd, 1996.

5. ORGANIZACIONA VRSTE
Pod organizacionim vrstama se podrazumevaju (ubrajaju) razliiti pristupi u provoenju organizacije. Meu najvanije se ubrajaju sledece vrste organizacije: - prema obimu - potpuna i delimina - prema nainu na koji se sprovodi - individualna i shematska - prema koncepciji rukovoenja (upravljanja) - centralizovana i decentralizovana - prema trajanju rada na organizaciji - jednokratna i postepena - s obzirom na postojanje organizacije - organizacija i reorganizacija Da bi se nabrojane vrste organizacije mogle uspeno primenjivati u izgradnji organizacije, potrebno je da svako preduzece ima svoj dugoroni plan organizacije. Dugoroni plan organizacije je neophodan za razvoj, unapreenje i usavravanje organizacije = nije samostalan, sastavni je deo dugoronog plana razvoja i izrauje se na osnovu odluka o dugoronoj politici poslovanja. Dugoroni plan organizacije izrauje se za odreeno razdoblje, obino 3-4 godine, te se s vremena na vreme nadopunjuje i usklauje zavisno o trenutnim razvojnim tendencijama. Potpuna organizacija - odnosi se na celokupno poslovanje, upotrebljava se u preduzecima koja se nalaze u osnivanju ili kod velikih rekonstrukcija i modernizacija u cilju uspostavljanja optimalne organizacione strukture izmeu i unutar pojedinih elemenata proizvodnje. Bitno je da ovaj proces ide od celokupne organizacije prema pojedinim delovima, a ne obrnuto. Delimina organizacija - kod manjih organizacionih promena u preduzecima ili promena na ogranienom podruju. Takoe paljivo pristupiti njenom izvravanju zbog velike zavisnosti pojedinih podruja ili delova o postojecoj organizacionoj strukturi i pojedinim funkcijama. Individualna (specifina) organizacija - organizacionim problemima se prilazi na individualan, specifian nain, analizirajuci sve pozitivne i negativne strane postojecih reenja i usvajajuci samo one promene koje vode poboljanjima. Uspeh ove organizacije zavisi o dranju koraka sa razvojem i potrebama delova preduzeca u celini; inae predstavlja vecu opasnost nego korist (okamenjavanje). Shematski organizacija - organizacioni zahvati i promene se vre prema unapred utvrenim emama, a subjektivni uticaj pojedinih ljudi u organizaciji se ovim putem eliminie. Provodi se u velikim preduzecima koja ele da svi njihovi delovi posluju na istim organizacionim principima. Centralizacija - vrsta organizacije u kojoj se rukovoenje i upravljanje nekim poslovima ili itavim preduzecem fokusira na vrh hijerarhijski utvrene organizacijske strukture. svako mesto u ovoj organizaciji ima tano utvrene zadatke i odnose nadreenosti i podreenosti. Decentralizacija - upravljanje i rukovoenje se prenosi sa centralnih organa na nie organe. Nii organi imaju imaju vecu samostalnost u organizaciji i nainu obavljanja poslovanja. Dananji razvoj tehnike i tehnologije i razvoj drutvenih odnosa u preduzecu vodi sve vecoj i iroj decentralizaciji upravljanja i rukovoenja. Danas se vie ne radi o pretenoj upotrebi jedne ili druge, odnosno o suprostavljanju ovih dve vrsta organizacije kao nekada => sve vie dolazi do izraaja njihova kombinovana upotreba. Jednokratna organizacija - upotrebljava se prilikom reavanja pojedinih organizacionih problema ili funkcija, odnosno problema na jednom ogranienom podruju u relativno kratkom roku. Opasnost kod ove organizacije je kampanjski rad koji u pravilu nije utemeljen na naunim osnovama te se time zanemaruje cilj i mesto jednokratne organizacije u izgradnji celokupne organizacije. Postepena organizacija - upotrebljava se kod vecih organizacionih zahvata (organizacija celokupnog preduzeca), te ukljuuje sistematski rad na reavanju organizacionih problema. takoe se moe reci da je ova organizacija ustvari provoenje dugoronih organizacijskih promena prema unapred utvrenoj koncepciji. Slinost s potpunom i deliminom organizacijom = delimina 7

organizacija se sprovodi jednokratno dok se potpuna organizacija sprovodi postepeno = kod jednih je prostorni a kod drugih vremenski kriterijum podele. Organizacija i reorganizacija - jedina razlika izmeu organizacije i reorganizacije je u tome to se reorganizacija odnosi na postojece, a organizacija na novoosnovano preduzece. U praksi je sve prisutnije izjednaavanje ova dva pojma; odnosno dileme da se radi o dvema zaista razliitim vrstama organizacije postaju sve opravdanije, s obzirom na gore navedenu jedinu razliku.

6. METODE ORGANIZACIJE
Metode organizacije, uprkos izuzetnoj vanosti gore navedenih pitanja, su podruje koje se uvek samo usputno i sporazumno reavalo, te mu se nije poklanjalo dovoljno panje ni u domacoj ni u stranoj literaturi. Deo odgovora se nalazi u tome da se uvek u ovom podruju - podruju organizovanja polazilo od iskustva. Drugi deo odgovora se nalazi u rairenom stavu da organizatori u svojim istraivanjima koriste iste metode koje se koriste iu drugim naukama, te se stoga te metode nisu posebno izdvajale ili isticale. Univerzalne metode kao to su indukcija, dedukcija, analiza i sinteza; se koriste u svim naunim disciplinama pa tako i u organizovanju. Posebne metode kao to su anketna metoda i metoda intervjua koriste se u nekoliko naunih podruja. Svaka od ovih metoda u pojedinoj naunoj disciplini koristi se na poseban nain iz posebnim ciljem, pa su se tako neke od spomenutih poele prilagoavati potrebama ispitivanja i ocenjivanja organizacije preduzeca, pa se stoga nazivaju analitike metode. Nakon odreenog vremena dolo je do saznanja da je za kvalitativno oblikovanje nove organizacije, neophodno pored analitikih metoda, prilagoditi, odnosno pronaci odgovarajuce metode za oblikovanje kvalitetne poslovne organizacije.

6.1.

Kompleksna analitika metoda (KAM)

5

Kompleksna analitika metoda (KAM) - prvi ju je izloio V. Dei '60.g. Pokuaj permanentnog uvida u sve elemente poslovanja, predstavlja svojevrsnu kombinaciju analitikih metoda, to je ini elastinom u pogledu primene. Postupak ocenjivanja nivoa organizacije po ovoj metodi poinje s ralanjivanjem ukupnog poslovanja preduzea ili njegovog dela na poslovne funkcije: - poslovne funkcije se ralanjuju na odreeni broj elemenata te se utvruje njihova meusobna povezanost (frekvencije); - ustanovljavaju se neophodni organizaciski potencijali po organizacijskim jedinicama na temelju neophodnih se utvruju stvarni organizacijski potencijali (neophodni org. potencijal x ocena stanja poslovanja nekog elementa); - vrednosti dobijene ovom jednainom pokazuju kakva je organizovanost celokupnog preduzeca , odnosno kakav je nivo organizovanosti po organizacionim jedinicama funkcijama.

ugaj, M., Cingula, M.: Temelji organizacije,Sarajevo, 2003.

6.2.

Metoda ocenjivanja organizacije prema procesnim funkcijama

Analitiki postupak priblino isti kao i kod KAM-a, no kod KAM-a osnova ralanjivanja su funkcije, dok su kod ove metode osnova procesne funkcije. KAM ima vie faza, mnogo je sloenija od metode procesnih funkcija te se moe koristiti i za oblikovanje organizacionih reenja. Ocenjivanje organizacije pomocu metode procesnih funkcija je krace, ali ipak dovoljno kvalitetno i pouzdano. Postupak odvijanja procesne metode poinje: - Izborom i definisanjem procesnih funkcija (najece procesne funkcije u svim oblastima rada su: evidentiranje, obavjetavanje, usklaivanje, organizovanje i izvoenje) - Svakom podruju rada i svakoj procesnoj funkciji dodeliti odreena znaenja koji izraavaju poeljnu vrednost - Isti postupak za izraunavanje prosenih ocena stvarnog stanja podruja rada prema procesnim funkcijama - Dobijene prosene ocene pokazuju stvarni stepen organizovanosti, koji je uvek nii od potrebnog. Kompleksno-matrina metoda za projektovanje organizacije (. Ivanko) Ralanjivanje celokupnog poslovanja do takvog nivoa zadataka koji omogucava da se za njihovo izvravanje zadue konkretno sektori, odeljenja, pogoni, pojedinci itd. Grupisanje koje se sastoji u odreivanju izvrnih radnih mesta na najniim organizacionim nivoima, zatim se izdvajaju rukovodna mesta i na kraju ako je potrebno i tabni organi. Oblikovanje organizacionih jedinica koje su prikladne za uspeno obavljanje poverenih im zadataka. Uspostavljanje meusobnih veza izmeu organizacionih jedinica te takoe veza sa organizacijama u okruenju. Projektovanje organizacionog modela sa odgovarajucom dokumentacijom kojom se regulie ustrojstvo i funkcionisanje organizacije.

6.3.

Matematike metode

Matematike metode se u zadnje vreme vrlo esto koriste uz upotrebu raunara.Napredak u tehnici, tehnologiji i nauci omogucava da se pri oblikovanju organizacije uspeno koriste kvantifikacije znatno veceg broja uticajnih faktora pomocu savremenih raunara i modernijih organizacionih metoda. Povecana kvantifikacija omogucava stalno vrenje inovacija, anticipaciju pojedinih reenja, oblikovanje fleksibilnijih reenja te znatno plicih organizacija.

7. KLASINA TEORIJA ORGANIZACIJE

Razvoj industrijskih preduzeca, pracen snanom mehanizacijom i primenom elektriciteta tokom 19.veka je omogucio da se postepeno zaokrui konzistentan teorijski pristup organizaciji pod nazivom klasina teorija organizacije. Prekretnica u prouavanju organizacije se dogodila objavljivanjem dela FV Tejlora "Upravljanje pogonom" 1903.g. Tailor je izuavao nain na koji se rad obavlja, uslove u kojima se obavlja, ulogu radnika i rukovodioca te sistem placanja radnika. 9

Njegova saznanja su bile da je krivica loeg rada na rukovodiocima, koji su pasivni i nemaju uticaja na izvravanje posla jer putaju da radnik radi kako zna. Tailor uvodi pojam naunog upravljanja pod kojim podrazumeva etiri principa: - upotreba istinske nauke umesto oslanjanja na iskustvo - selekcija radnika na naunim saznanjima i njihovo sistematsko obuavanje za izvravanje - odreenih zadataka - prenoenje svih rezultata naunih istraivanja na radnike - razvijanje podele rada i odgovornosti izmeu radnika i rukovodioca Uprkos potenim subjektivnim namerama Tailor je vrlo brzo doao u sukob sa radnicima (Zamerali su mu eksperimentisanje sa najboljim radnicima i zanemarivanje sindikata) i kapitalistima (njegovi pogledi na rad su mu se inili nategnutim te ih je prisiljavao na dodatne napore). Zbog ovih razloga njegov pristup, iako se brzo razvijao i irio svetom, u praksi nikada nije u potpunosti primenjen. Tailorov nauni pristup organizaciji kasnije su doraivali i kritikovali mnogi teoretiari te su nastajale mnoge kole koje su unosile nove spoznaje o organizaciji (H. Ford, suprunici Gilberth, HL Gantt, Emerson, JD Moonei, LP Alford i mnogi drugi). U Evropi, za razliku od SAD-a, karakteristian je bio deduktivni (problemi celokupne organizacije, a zatim pojedinih delova) pristup organizaciji. Najpoznatiji evropski klasini teoretiari organizacije su H. Fajol i M. Veber. Dok se Tejlor okupirao problemima upravljanja proizvodnjom - Fajol razmatra probleme upravljanja svim aktivnostima i preduzecem u celini. Po Faiolle ("Opte industrijsko upravljanje" - 1916.g.) postoji jedinstvena teorija upravljanja preduzecem, te on poslovanje preduzeca grupie u est osnovnih funkcija od kojih je administrativna zauzima centralno mesto jer povezuje i usklauje sve ostale (tehniku, komercijalnu, finansijsku, raunovodstvenu i sigurnosnu). Administrativnu funkciju deli na 5 elemenata: predvianje, organizovanje, komandovanje, usklaivanje i kontrolisanje. Takoe je uveo i funkcionalno-tabni sistem rukovoenja te se bavio problemima izgradnje organizacione hijerarhije (dva modela: izvrni radnici => 15 radnika na 1 poslovou; na ostalim nivoima => 1 nadreeni na 4 podreena). Faiolov pristup nije nije brzo ni lako prihvacen kao Tailorov jer njegova reenja nisu vodila brzim i merljivim rezultatima. Za Faio, centralizovana organizacija koja se zasniva na nareenjima, je bila prirodan nain organizovanja preduzeca. Osnovna preokupacija svih pripadnika klasine teorije, bez izuzetaka je tehnika strana organizacije, odnosno postizanje maksimalne efikasnosti proizvodnje i poslovanja s raspoloivim resursima. Da bi ovo postigli, preteno se orijentiu na podelu rada, koordinaciju poslova, rukovoenje ljudima i raspon kontrole, kompleksnu strukturu preduzeca i sl; dok ljudskom faktoru nisu poklonili nikakvu panju (radnik ne zna raditi, nije zainteresovan za rad, treba ga neprestano kontrolisati ). Osnovna slabost klasine teorije organizacije je njena jednostavnost, jer zanemaruje sloenost ljudskog ponaanja i nove industrijske sredine pa time dolazi u poloaj da o njima donosi sudove samo na osnovu pretpostavki.
6

7.1.

Neoklasine Teorije organizacije

Klasina teorija nije mogla da prui zadovoljavajuca reenja za novonastalu situaciju (porast industrijske proizvodnje nakon prvog svetskog rata rezultirao je stvaranjem velikih i izuzetno velikih preduzeca sa razvijenom organizacijom u vertikalnom i horizontalnom pravcu) jer nije bila dovoljno fleksibilna. Prelomni trenutak u nastanku neoklasine teorije se smatra provoenje eksperimenata u pogonu Havtorne kompanije od 1927. - 1932.g. koje je proveo E. Mayo sa saradnicima. Eksperimentima se pokualo utvrditi meuzavisnost uinaka radnika i uslova rada kao i uticaj razliitog odnosa rukovodioca na ponaanje radnika = rezultati su pokazali da radnik nije
6

ugaj, M., Cingula, M.: Temelji organizacije,Sarajevo, 2003.

10

motivisan iskljuivo novanim stimulansima. Mayo i saradnici su se javili sa svojim rezultatima pre II. svetskog rata, ali najvece priznanje i najveci broj sledbenika dobili su poslije rata - odnosno, '50tih. 20. veka neoklasina teorija organizacije je dominirala. Osnovna postavka neoklasine teorije organizacije da ponaanje radnika pri radu ne zavisi samo o ekonomskim motivima, vec io odnosima koji vladaju u preduzecu, uslovima rada, te emocijama kojima je radnik izloen. Neoklasina teorija unosi nov pogled na ovekovu ulogu u organizaciji - ne tretira ga kao "homo oeconomicus-a" nego kao kompleksnu linost ije ponaanje nije uvek predvidljivo. Ova teorija ne odbacuje sasvim principe klasine teorije i njene metode; ona ih humanizira dajuci im prihvatljivu formu.

7.2.

Savremene Teorije Organizacije

Daljim rastom obima i kompleksnosti poslovanja preduzeca, javila se potreba za pogodnijim organizacionim reenjima od onih koje su mogle pruiti klasina i neoklasina teorija organizacije => izgrauje se savremena teorija organizacije. Najveca promena koje se dogodila u novijim pristupima organizacije preduzeca je decentralizacija organizacije (stvaranje profitnih centara te prenoenje sve veceg broja odluka, posebno onih rutinskih na nie hijerarhijske nivoe). No ova decentralizacija se prihvata samo do odreene mere, odnosno njena primena je veoma oprezna. Sledeca velika promena je grupno odluivanje (sloenost organizacije tjera rukovodioce da preduzimaju sloene meuzavisne akcije) odluka o kojima se donosi na sastancima, odnosno komisijama. Grupno odluivanje se sve vie irilo prema niim rukovodecim nivoima => kretanje prema participativnom odluivanju. Moe se reci da nema ekonomski razvijene zemlje, u kojoj se uece radnika u odluivanju ne poklanja duna panja. Savremena teorija organizacije svoja prilagoena reenja tretira kao privremena, odnosno smatra da ce novi tehniki uslovi zahtevati nova reenja za efikasnije rukovoenje. U poslednjih dvadesetak godina velike rasprave su se javile o sistemskom ili kibernetskom pristupu organizaciji preduzeca (preduzece se posmatra kao kompleksan, dinamian i otvoren sistem, koji je s jedne strane sastavljen od odreenog broja podsistema, as druge strane, predstavlja podsistem nekog drugog sistema vieg reda ). Fokus na uspostavljanju pravilnih odnosa izmeu pojedinih delova preduzeca te delova i preduzeca u celini. Znaenje savremene organizacione teorije sve snanije dolazi do izraaja ubrzanim razvojem tehnike i tehnologije te njihove automatizacije i robotizacije => nastaju nove i razvijaju se i kvalitetno unapreuju mnoge komponente sistemskog pristupa organizaciji (veca otvorenost okruenju, meuzavisnost te meusobni odnosi delova te delova i celine, teorija odluivanja, informacioni podsistemi, participacija u odluivanju, projektno-matrini i timski nain organizovanja itd).

8. ORGANIZACIJA JAPANSKIH PREDUZECA

Japan - odvojen razvoj teorije i prakse organizacije od razvoja istih u drugim zemljama, u zadnjih 40-tak godina ima najuspeniji ekonomski razvoj. Svojstva koja su uticala na ovakav odvojeni razvoj teorije i prakse organizacije u Japanu: racionalno uplitanje drave u ekonomski ivot zemlje, pa i preduzeca putem planskog usmjeravanja uspostavljane skladnih odnosa izmeu kapitala i rada, kako unutar preduzeca, tako i na nacionalnom planu duhovna tradicija Japana nesebino angaovanje svih u cilju izvravanja radnih, odnosno poslovnih zadataka koji vode napretku preduzeca zemlje u celini. Organizaciona nauka se u Japanu javila sa zakanjenjem, te joj je teite bilo na reavanju praktinih organizacionih problema - znatno je vie usmerena na
7

M. Klarin; Organizacija i planiranje proizvodnih procesa, Mainski fakultet, Beograd, 1996.

11

proizvodno poslovno podruje i sistem zajednikog odluivanja. Japanska organizacija i upravljanje preduzecem predstavlja vrhunsko dostignuce. U japanskim preduzecima struktura je slina strukturama preduzeca u ostalim razvijenim zemljama, ali s mnogim specifinim organima upravljanja i odnosima meu uesnicima u radu (meoviti organi upravljanja, unutranji odnosi tako postavljeni da je gotovo nemoguce da doe do teih nesporazuma izmeu manadzment, radnika i sindikata). Jo neke specifinosti japanskih preduzeca su: - nema fluktuacije radnika ni otkaza radnog odnosa - nema nekvalifikovanih radnika - podela rada jasna i tano odreena - rad se izvodi timski - visok stepen discipline i odgovornosti - sistem placanja se donosi kolektivnim ugovaranjem

9. NAJNOVIJE TENDENCIJE U RAZVOJU ORGANIZACIJSKA TEORIJE

"Promene se vie ne mere godinama, pa ak ni mesecima, nego sve ece satima i minutima " potreba za novim reenjima u organizaciji preduzeca. Teko izdvojiti iz mnotva novih predloga ona reenja koja su odgovarala potrebama, odnosno koja su se pokazala uspjenim (nejasno formulisanje, nekorektna izvedba). Reinovacija pomocu reinenjeringa - potpuni zaokret u oblikovanju organizacije preduzeca, istovremeno znai definitivno naputanje nekih tradicionalnih reenja i njihova zamena novim reenjima prilagoenim novim uslovima poslovanja - panja na proizvodno-poslovni proces u celini, a ne na delove pojedinano. T-oblik organizacije - napredak u tehnologiji i tehnici doputa veci broj podreenih jednom rukovodiocu, obavljanje posla doma, oblikovanje plitke organizacije, velika fleksibilnost organizacije - no treba biti izuzetno oprezan pri izboru tehnologije (fleksibilna, a ne kruta). Paralelni inenjering - organizacijsko povezivanje pojedinih podruja (kompjuterska sinhronizacija), odnosno delova preduzeca u cilju skracenja vremena, a i time smanjenja trokova proizvodnje. Organizacija preduzeca u obliku pelinjih saca-. 1) oblik = organizacijsko povezivanje malih preduzeca radi meusobnog ispomaganja u ostvarivanju njihovih poslovnih zadataka. 2) oblik = u preduzecima se organizuju polusamostalne "stanice", odnosno organizacione jedinice koje imaju relativno zaokruene poslove. Vitka proizvodnja - to veca decentralizacija tako da poslovne jedinice imaju to vecu slobodu u poslovanju da prestanu biti objekat vrste kontrole - ovo se lako postiu ako se koristi tehnologija koja vri poslove koje su ranije obavljali zaposleni, meutim problem predstavlja dranje tih relativno samostalnih organizacionih delova u jednoj celini. Virtualna organizacija - organizacija proizvodnje usaglaava se to je vie moguce sa zahtevima kupaca, oni su "suproizvoai" putem elektronske komunikacije i pracenja proizvodnje naruenog proizvoda. Fraktalna organizacija - fraktali su samostalni delovi fabrike, odnosno proizvodno poslovni pogoni, koji imaju zaokruene programe - nema vrste povezanosti s drugim pogonima.

12

ZAKLJUAK
Kao to moemo zakljuiti iz svega gore navedenog organizacija je proces kojim se postiu neki zajedniki ciljevi, a koji kontrolie svoje sopstvene performanse, te koji ima neke granice, koje ga odvajaju od okoline. Ljudski rod je od davnina imao elju za uspostavljenjem zajednikih veza iz razliith razloga, kao to su: sigurnost, osecanje pripadnosti, konstruktivno delovanje, uzajamno pomaganje, jednostavniji put ka zajednikom cilju, razmena dobara i trgovina, razliito poslovanje itd. S obzirom da je ovek drutveno bice i da moe napredovati jedino udruivanjem i organizovanjem, vremenom se je i nain organizovanja usavravao. injenica je da pobeuju oni bolje organizovani, sa jasnim ciljem, is tim u vezi svako drutvo spremi ka sve boljoj i boljoj organizaciji. ak nedavne studije govore da je dobra organizacija tajna dugog ivota i to da ambiciozne, organizovane i savjesne osobe due ive od impulsivnih osoba. Ovaj sluaj nam govori koliko je samo organizacija bitan faktor u ljudskom ivotu i koliko moe da utie na razvoj drutva uopte. Takoe, verovatno je da ce se poslovne organizacije sve vie usavravati, uzimajuci u obzir tehnoloki napredak koji je jedan od kljunih faktora razvoja civilizacije, i doprineti strukturnim promenama u organizaciji. Naravno tu je i uticaj globalizacije na poslovanje gde organizacije da bi opstale moraju biti konkurente na svetskom tritu.

13

LITERATURA
1. Hadiahmetovi, Zeir; Softi, Senad; Kulovi, Denan; Organizacija : teorije, strukture, ponaanje, Sarajevo, 2006. 2. Wikipedia 3. M. Klarin; Organizacija i planiranje proizvodnih procesa, Mainski fakultet, Beograd, 1996. 4. ugaj, M., Cingula, M.: Temelji organizacije,Sarajevo, 2003. 5. internet izvor, http://www.megatrend-online.com/

14