J-22 Orao

-Namena: Jurisnik, jednosed

-Pogonska grupa su : -Rolls-Royce Viper 632-41 - motori bez dopunskog sagorevanja (DS) -Rolls-Royce Viper 633-41 - motori sa DS -Duzina: 14,9m, visina 4,5m, raspon krila 9,62m, povrsina krila 26m kvadratnih -Mase: prazan 5 700Kg, normalna u poletanju 8 400Kg, maksimalna u poletanju 11 200Kg -Performanse : maksimalna brzina na nivou mora 1260Km/h, pocetna brzina penjanja 4500m/min vrhunac leta 13200m, borbeni radijus u profilu leta ni-ni-ni (profil leta nisko-nisko-nisko) sa cetiri lansera raketa 128mm 160km

-Naoruzanje: dva dvocevna topa GS-23L kalibra 23mm sa po 200 granata, 2800Kg ubojnih sredstava na jednom podtrupnom i cetiri podkrilna nosaca -Korisnici: Jugoslavija, Rumunija, Republika Srpska

Vazduhoplovno-tehnicki institut iz Beograda je 1968. god. Izradio studiju aviona Orao-jurisnika, u sekundarnoj ulozi frontovskog lovca, pogonjenog sa dva Rolls-Royce motora Viper koji su vec korisceni na ranijim konstrukcijama Galeb I Jastreb. Krajem 1969. god. Vlade Jugoslavije I Rumunije su se dogovorile da se poslovi I troskovi nastavka razvoja podele u odnosu pola-pola. Za projekat YUROM tehnoloska podrska je stigla iz Zapadne Evrope. U Velikoj Britaniji je kupljena licenca za motor i deo avionike, a stajni trap je projektovan u Francuskoj. Osnovni tehnicki planovi dovrseni su sredinom 1972. godine iako je rad prilicno otezan i usporen nedostatkom iskustva kod rumunskih strucnjaka. Napravljeni su planovi za buducu serijsku proizvodnju. Finalizaciju jugoslovenskih primeraka i izradu krila i kormila pravca preuzeo je Soko, fabrika Utva izradu zadnjeg dela trupa, krilaca i nosaca. Rumunskoj fabrici Lav (Intreprinderea de avioane) su na osnovu podele pripali prednji deo trupa, horizontalni stabilizatori i dopunski rezervoari za gorivo. Dva prototipa poletela su 30. oktobra 1974. godine u razmaku od dvadeset minuta. Prvi je bio jugoslovenski avion sa evidencijskim brojem 25001 koji je danas izlozen u Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu Surcin. Novembra 1976. godine u Mostaru je poleteo prvi dvosed. Identican rumunski avion sledio ga je januara 1977. godine. Letna ispitivanja cetiri prototipa pokazala su da je bitno premasena planirana masa sto je umanjilo performanse i nosivosti ubojnih sredstava. Nizom izmena koje su primenjene na predserijskim avionima izradjenim pocetkom osamdesetih godina smanjena je masa za oko 600Kg. Definitivno resenje je bilo povecanje potiska motora Viper-ugradnjom komore za dopunsko sagorevanje goriva. U saradnji sa kompanijom Rolls-Royce partneri, jugoslovenski zavod Orao i rumunska Turbomekanika su osvajali proizvodnju Viper 633-41. U medjuvremenu jugoslovensko RV(Ratno vazduhoplovstvo) i PVO(protiv vazdusna odbrana) je opremilo 353. IAE (izvidjacka ivijacijska eskadrila) u Mostaru i 351. IAE u Cerklju predserijskim jednosedima i dvosedima prepravljenim u izvidjace sa vojnim oznakama IJ-22 i INJ-22(izvidjac-nastavni-jurisni). Konterjner sa

izvidjackom opremom je postavljen na podtrupni nosac. Naknadno je isporucena dodatna serija izvidjaca koja je imala pocevanu povrsinu krila ugradnjom strejkova. Ukupno je isporuceno 26 IJ-22 i 9 INJ-22. Rumuni su svoje avione IAR-93 sa motorima bez dopunskog sagorevanja uvrstili u jurisne eskadrile zbog potrebe za neodloznom zamenom davno zastarelih Mig-17 Pojacani orao SY-1 kasnio je zbog problema sa razvojem komore za DS, pa je prototim poleteo tek 20. oktobra 1983. godina. Veca snaga motora i dodatno smanjenje mase postignuto novim tehnologijama izrade konstrukcije znacajno su podigli performanse. Probni pilot Marjan Jelen je 22. novembra 1984. godine u poniranju premasio brzinu zvuka. Sa jurisnicima J-22 i trenaznim dvosedima sa punim borbenim sposobnostima NJ-22, do kraja osamdesetih, popunjene su tri eskadrile JRV -238. IBAE(Lovacko Bombarderska Avijacijska Eskadrila) u Cerklju, 241. IBAE u Skoplju i 242. IBAE u Podgorici. Ukupno je naruceno 206 aviona za oba ratna vazduhoplovstva. Zbog raspada SFRJ i gradjanoskog rata nisu dovrseni svi primerci. Na aerodromu Mahovljani u blizini Banja Luke, nakon povlacenja federalnih bojnih snaga u SRJ, ostala je pod kontolom srpskih vazduhoplovnih snaga eskadrila sa 12 Orlova. Nekoliko aviona je letelo na borbene zadatke sa krajiskog aerodroma Udbina. IAR-93B, rumunski pandan J-22, je skromnije opremljen I naoruzan. Na njima lete piloti dve eskadrile 67. Lovacko-bombarderskog puka u Krajovi.

Simon Ti

Predstavljena knjiga Orao o naem vojnom avionu

Sre, 14/11/2012 - 21:21 -- MRS

BEOGRAD - U Domu Vojske Srbije veeras je odrana promocija knjige Aleksandra Radia Orao pogled iz jugoslovenskog ugla u izdanju MC Odbrana, posveena avionu koji predstavlja vrh dostignua jugoslovenske vazduhoplovne vojne industrije i okosnicu nae vojne avijacije. Urednica knjige Sneana oki je na poetku promocije rekla da se ovim izdanjem MC Odbrana pridruuje proslavi 100. godinjici srpskog vojnog vazduhoplovstva, dodajui da je knjiga Orao najkomletnija monografija o tom avionu i da su neki podaci i fotografije po prvi put dostupni javnosti. Ona je istakla da je general-major Ranko ivak rekao da je, dok nije proitao knjigu, mislio da sve zna o avionu orao na kome leti vie od 20 godina. ivak je rekao da od 1989. godine leti na tom avionu i da je taj avion obeleio njegovu karijeru i da misli da je orao jedan sloen i uspean projekat. Pojava aviona ''orao'' dovela je poboljanje u vojnoj vazduhoplovnoj industriji, a i piloti su morali da poseduju odreene kriterijume da bi njime leteli, objasnio je ivak, dodajui da se i obuka za vojne pilote popela na vii nivo od pojave tog aviona. 'Orao' je vrh dostignua jugoslovenske vazduhoplovne vojne industrije. To je okosnica nae avijacije, proizvodnja je naa, istakao je on. General u penziji Zlatko Renduli prisutnima je govorio o nastanku orla pohvalivi knjigu i dodajui da je ona vrlo ilustrativna, sa velikim brojem podataka. On je ispriao da je imao ulogu poruioca orla, da je vojska htela avion veih mogunosti od jastreba, a da je trebalo da se koristi za napad ciljeva na zemlji u niskom letu. Renduli je ispriao da je inenjerima uzor bio francuski jastreb i da je oblik orla uraen ba po ugledu na francuski avion, dodavi da je to bio skup projekat pa se SFRJ pridruila Rumunija. Na orlu je za to doba postavljena nova struktura, nove komande leta, instrumentacija je bila prilino dobra, rekao je Renduli, dodajui da je taj avion trebao da bude poput amerikog A10 i ruskog SU25. Avion nije predvien da se bori protiv aviona MIG, ve kao lovac da obara velike transportere, objasnio je general, dodajui da orao ne samo da je zadovoljio svoju tehniku gaanja ve je napravio to da se desi veliki skok u tehnologiji i da na naim prostorima pone proizvodnja mlazni h motora. Autor Radi je rekao da je podatke o avionu traio u Arhivskoj grai, vojnom arhivu, Muzeju vazduhoplovstva, dodajui da su informacije pouzdane i proverene. On je rekao da se uvek divio orlu i da je taj avion stvorio bazu da se doe do razvoj a vazduhoplovne industrije kod nas. Ova knjiha je vojna, puna suvoparnih infrmacija, ali ja sam bio pun emocija kada sam pisao o njoj, rekao je autor, dodajui da je na knjizi poeo da radi pre 20 godina u elji da otkrije svima koje interesuje orao zato i kako je nastao i za ta se upotrebljavao. Orao je borbeni avion razvijen i serijski proizvoen u kooperaciji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije kroz saradnju dvaju vazduhoplovnotehnikih instituta i vazduhoplovnih industrija. Prvi prototip je poleteo 1974. godine, a meunarodnu promociju doiveo je na vazduhoplovnoj izlobi u Parizu. (Tanjug)