UDK: 343.352(470+496.1)"18" DOI: 10.

2298/FID1301160J Originalan nauni rad

FILOZOFIJA I DRUTVO XXIV (1), 2013.

Kristina Jorgi

Odsek za istoriju Filozofski fakultet Univerzitet u Novom Sadu

Petar oli

Odsek za istoriju Filozofski fakultet Univerzitet u Novom Sadu

Kratak pregled borbe protiv korupcije u ruskoj iosmanskoj carevini u prvoj polovini 19. veka
Apstrakt Devetnaesti vek za Rusku i Tursku carevinu predstavlja period do no enja reformskih zakona sa ciljem da se drave modernizuju i, koliko mogu, odgovore duhu vremena. Premda su u Rusiji reforme koene reimom arakejevtine i reakcionarnom politikom Nikolaja I, drava je nainila ozbiljan korak u borbi protiv sistemske korupcije donoenjem Krivinog zakonika 1845. godine. Sa druge strane, Turska je bila pod nesumnjivo veim stranim pritiskom kada je proces modernizacije bio u pitanju. Period tanzimata oznaava krupno razdoblje u kome se Turska, izmeu ostalog, suoila sa sveprisutnom korupcijom. Krunu turskog reformatorskog rada na ovom polju predstavlja donoenje Krivinog zakonika 1856. godine. U radu se analiziraju konkretni zakoni kojima je korupcija sankcionisana u ove dve carevine. Kljune rei korupcija, Rusija, arakejevtina, Turska, tanzimat, reforme, 19. vek

160

Korupcija, stara koliko i samo ljudsko drutvo, predstavljala je svojevrsni problem za razliite oblike dravno-drutvenog ureenja koje sreemo u prolosti. Ona se javlja kao neumitni pratilac svih veih drutveno-politikih promena, ekonomskih lomova i uruavanja institucija. Upravo pobrojani procesi predstavljaju zajedniku karakteristiku istorijskog razvoja Ruske i Osmanske carevine tokom 19. veka. Budui da se korupcija ne moe posmatrati kao izolovan drutveni fenomen, poznavanje pravnih ustanova i osnovnih pojava kroz istoriju predstavlja preduslov za razumevanje savremenih pravnih sistema i pojava. Sam termin korupcija potie od latinske rei corruptio koja u prevodu znai: pokvarenost, izopaenost, podmiivanje, potkupljivanje (Lewis 1891: 193). Broj definicija korupcije sve je vei, ali jednu od najpreciznijih daje Veliki renik za advokate. On je definie kao opasnu drutvenu pojavu u sferi politike ili dravne uprave. Javlja se kao namera za ostvarivanje profita i prednosti na bilo koji nain od strane funkcionera i onih

KORUPCIJA: KORENI, MEHANIZMI, ISKORENJIVANJE

koji su na vlasti, ukljuujui i njihovo podmiivanje (Big Dictionary for Lawyers 2000: 288). Mnogi istraivai dananjice smatraju da se korupcija, posebno njeni uzroci, najefikasnije prouavaju ukoliko se vre paralelna praenja vie nacionalnih korupcija (Toke 2011: 16). Princip paralelnog praenja jedne iste pojave u dva razliita drutva koja se nalaze na odreenom stupnju razvoja istoriaru prua bolji uvid u same mehanizme funkcionisanja neke pojave (procesa, fenomena), ali i odnos obinog oveka prema pojavi koja se istrauje. Premda su se Rusija i Turska u 19. veku susrele sa slinim problemima i izazovima, nikako se ne sme izgubiti iz vida da je svaka imala svoje specifine uslove razvitka. Pitanje korupcije vekovima je nagrizalo obe carevine, ali nije postojala spremnost da se sa njom uhvate u kotac na carskim dvorovima. Upravo zbog toga potrebno je ukazati na osnovne pravce razvoja dveju carevina u ovom periodu. Poslednjih godina u istoriografiji ima tendencija za prouavanjem korupcije u Ruskoj i Turskoj carevini ( 2010: 1017; , 2001: 15; Faroqhi 2006: 4344; Reid 2000: 86105), dok u srpskoj istoriografiji jo uvek ne postoje nauni radovi koji se podrobnije bave ovim pitanjem. Problem korupcije se obino sagledava kroz prizmu uoptenih drutveno-politikih okolnosti, eventualno kroz proces reformisanja koji je bio karakteristian za obe carevine tokom 19. veka (Popov 2010: 147162, 374376). Tokom celog 19. veka u Rusiji se odrao drutveno-politiki sistem plemike imperije, utvren za vreme carice Katarine II (17621796). Iako je car Aleksandar I (18011825) nagovestio izvoenje liberalnih reformi, rat protiv Napoleona1 samo ga je uvrstio u ubeenju da je opstanak ruskog samodravlja sa feudalizmom najefikasniji nain da se zemlja sauva od talasa liberalizma i zahteva za reformama koje su zapljuskivale onovremenu Evropu. Reim arakejevtine, koji je obeleio vladavinu Aleksandra I, dobio je ime po generalu Arkejevu i zasnivao se na sveprisutnosti policije, razvijenom sistemu potkazivanja i pijunae (Popov 2010: 155). Premda je korupcija takoe bila jedna od osnovnih odlika arakejevtine, mora se istai da je ona reimu ostavljena u nasledstvo, preva shodno iz vremena Petra Velikog i carice Katarine II. K snovni uzrok korumpiranosti ruske dravne administracije esto se navodi neredovno isplaivanje zarada ( 2006: 132). Upravo zbog toga, reim Katarine II (17621796) teio je da redovno isplauje iste, ali je carica
1 U pitanju je Napoleonov pohod na Rusiju 1812. godine, u ruskoj istoriografiji oznaen kao Otadbinski rat.

161

K ristina J orgi , P etar oli

Kratak pregled borbe protiv korupcije

ukazom iz 1764.g. poveala plate najpre sudijama kako bi spreila eventualno primanje mita (ibid.: 133). Pitanje koje se postavljalo u gotovo svim evropskim zemljama 19. veka bilo je pitanje oslobaanja kmetova, tj. definisanja njihovog drutveno-pravnog poloaja. Budui da su kmetovi (muici) inili gotovo 90% ukupnog broja stanovnitva Rusije, jasno je da je ovaj problem za carevinu bio gorui (Popov 2010: 153). Meutim, car ija je politika najee ocenjivana kao odseena od stvarnosti ( 2010: 366), nije naao nain da se suoi sa tako tekim pitanjem. Aleksandar I je pokuao da sa Speranskim2 donese niz opsenih progresivnih reformi, ali je rat sa Napoleonom presekao ove stidljive napore. Kao svojevrstan izvor koji svedoi o dubini korupcije ovog perioda moe se koristiti i znamenito delo Lava Tolstoja Rat i mir. Tolstoj navodi da ogromnoj veini ljudi na frontu nije bilo stalo ni do rata ni do mira, ni do cara ni proslavljenih generala, ve samo do linih koristi i zadovoljstava (Tolstoj 1972: 9). Poznato je da je za vreme rata 1812. dolo do velike inflacije, koja e do pedesetih godina 19. veka biti u stalnom porastu3. U ovakvim okolnostima bilo je logino da doe do porasta korupcije, o emu svedoi graa iz ovog perioda.4 Savremeni ruski istoriari ocenjuju da dolazak na presto cara Nikolaja I (18251855) predstavlja prekretnicu u istoriji Rusije, posebno po pitanju korupcije ( 2010: 378). Na samom poetku, novi car je presekao dugu tradiciju postavljanja roaka, prijatelja, velikih boljara i njima slinih na visoke dravne poloaje. Ponajmanje je eleo da na ministarskim mestima vidi prijatelje i poznanike, ve je pomenuta mesta davao onima koji su se dokazali u savesnom obavljanju svojih ranijih dunosti. Svakako da su i ovi zvaninici dobijali platu, dvorove, velika imanja na uivanje, ali iskljuivo kao obavezujui momenat zbog kojeg bi morali da opravdaju ukazano poverenje (ibid.: 385). Koliko se promenio odnos najbliih carevih saradnika prema samom Nikolaju najbolje svedoi anegdota koja se vezuje za grofa Kiseljeva, zaduenog za ekonomsku politiku Carstva. Kada ga je jednom prilikom car upitao zato nikada
2 Mihail Mihailovi Speranski (17721839), ruski reformator iz vremena Aleksandra I i Nikolaja I. Elektronsko izdanje Ruskog biografskog renika, odrednica C , internet. 3 Prosena cena kilograma raanog brana 1804. godine iznosila je 3840 kopejki, dok se 1825. kretala izmeu 60 i 80 kopejki. 4 U memoarima A.T. Bolotova, prvog ruskog agronoma, kao i G. R. Deravina, visokog dravnika, nalaze se podaci o tome kome su i zbog ega davali mito. Poznat je primer G. I. Dobrinina, koji je uzimao mito kako ne bi iveo loije od svojih kolega, gubernatorskih sekretara ( 2002: 42, 45).

162

KORUPCIJA: KORENI, MEHANIZMI, ISKORENJIVANJE

od njega ne trai novac, budui da je siromaan, Kiseljev je odgovorio: Znam da Vi rado dajete, ali da gubite potovanje prema onima koji uzimaju od Vas. Vanije mi je Vae uvaavanje nego Va novac (ibid.: 238). injenica da su ovakvi ljudi imali uea u odluivanju o kljunim dravnim pitanjima upravo je zasluga samog cara Nikolaja I. Meutim, injenica je da je neuporedivo lake bilo suzbijati korupciju na dvoru i u prestonici nego u udaljenim krajevima Carstva. Ipak, car je morao biti svestan da korupcija posebno mui obinog muika, koji je u praksi bio preputen na milost i nemilost spahiji.5 Stoga je Nikolaj I u najudaljenije gubernije upuivao inovnike od poverenja kako bi sprovodili rigorozne kontrole. Sa druge strane, uvoenje relativno stalne kontrole odozgo moralo je da utie na smanjenje korupcije i poveanje efikasnosti lokalne samouprave. Strah koji je lokalni inovniki aparat imao od estih kontrola majstorski je opisao Gogolj u Revizoru. Bitan napredak u suzbijanju korupcije u Ruskoj carevini predstavlja donoenje Krivinog zakonika 1845. godine. Pitanjem suzbijanja korupcije posebno se bavilo 6. poglavlje Zakonika, slubenog naziva O mitu i iznuivanju. U lanu 401 jasno se definiu etiri oblika davanja i primanja mita: a)  primanje i davanje mita preko posrednika, ukljuujui i roake; b) m  ito u visini odtete koju e slubenik morati da plati ukoliko se utvrdi da je dolo do propusta u vrenju slube; c)  neodreeni oblici nagraivanja za dela koja slubeno lice u bliskoj budunosti (ne) izvrava u korist lica koje daje mito; d)  mito u vidu razmene, prodaje i drugih dogovora mimo zakona ( 2001: 184). Nakon to se potvrdi da je uzeo mito, dravni slubenik bi bio otputen uz plaanje novanog dela kazne. Pomenuti lan je predviao da lice koje je primilo mito ima pravo na javno pokajanje, s tim da bi tada kazna bila blaa (javna opomena ili razreenje). Meutim, 406. i 407. lan Zakonika definisali su da se primanje mita moe izvriti pri pretnjama ili
5 este pobune seljatva inicirale su niz ukaza cara Nikolaja I koje su bile usmerene na poboljanje poloaja muika. U periodu 18371841. donet je niz progresivnih mera: spahija je imao pravo da oslobodi muika nakon sklopljenog ugovora o zemlji koju e muik u budunosti obraivati, bilo mu je oduzeto pravo da muika odvaja od porodice ili da ga proda zarad otkupljivanja linih dugova. Pored toga, donet je i niz humanih mera, kao to je otvaranje seoskih kola i bolnica.

163

K ristina J orgi , P etar oli

Kratak pregled borbe protiv korupcije

strahu od uznemiravanja. Ovaj lan je svakako ostavljao dosta prostora da se lica optuena za uzimanje mita na kraju krivinog postupka proglase za nevine. Ipak, kazne za uzimanje mita ne samo to su precizno definisane, ve su i pootrene. Najtei oblik kazne bilo je progonstvo u Sibir kao i zatvorska kazna od etiri do est godina. Svakako se ne moe rei da je korupcija bila iskorenjena za vreme Nikolaja I. U savremenoj istoriografiji postoji opta saglasnost da je porast inovnikog aparata, karakteristian za vladavinu Nikolaja I, sigurno doveo do porasta sitne korupcije (ibid.: 186). Ostao je upamen primer korupcije efa tajne policije Bekendorfa. U nemogunosti da ga potkupe novcem, Bekendorfu su doveli mlade francuske glumice i time pridobili ovog zloglasnog inovnika. U poreenju sa prethodnim periodima, Nikolaj I je dao svoj maksimum u borbi protiv krupne korupcije, ali, koliko god sposoban i energian, borbu protiv sitne korupcije ostavio je svojim naslednicima. Kada je re o Osmanskom carstvu, sultan i Porta su priznali neophodnost reformi ve krajem 18. veka. Reforme sa ciljem jaanja vojne moi carstva zapoete su za vreme vladavine Selima III (17891807). Meutim, reforme Mahmuda II (18081839) predstavljaju vanu etapu u procesu modernizacije Turske (, 2009: 72). Serija reformi koja je u Turskoj preduzeta krajem 30-ih godina 19. veka i trajala do 1878. godine, u istoriografiji je oznaena terminom tanzimat6, mada mnogi istoriari isti pojam definiu kao revoluciju odozgo ( 2002: 556). Istoriari se uglavnom slau da period tanzimata treba deliti na dva perioda, a da vododelnicu predstavlja Krimski rat (18531856) (, 2009: 73). Stoga e predmet ovog rada biti usmeren na prvu fazu tanzimata. Za oca tanzimata smatra se Mustafa Raid-paa7, koji je sa mesta turskog ministra spoljnih poslova zapoeo rad na reformisanju Turske. Kao jedan od svojih primarnih ciljeva Mustafa Raid-paa video je iskorenjivanje korupcije koja je u turskom drutvu pustila duboke korene (Shaw 1977: 59). Proces reformisanja drave zvanino je zapoet donoenjem Hatierifa od Gilhane 3. novembra 1839. godine. U najosnovnijim crtama, cilj ovog pravnog akta bilo je jaanje dravne uprave i eliminacija svih uzroka nezadovoljstva obinog oveka ( 1981: 177). Dokument ima dva dela, protokol i tekst, koji je sastavio Mustafa Reid-paa a
6 Tanzimat, turski: reforma, reorganizacija (Redhouse and Wells 1880: 261). 7 Za vie detalja o radu Mustafe Reid-pae u ovom periodu videti: Shaw 1977: 95109.

164

KORUPCIJA: KORENI, MEHANIZMI, ISKORENJIVANJE

potpisao sultan Abdulmedid. Hatierifom od Gilhane proglaeno je (1) osnivanje institucija koje treba da obezbede svim podanicima Carstva nepovredivost ivota, asti i imovine, (2) uvoenje redovnog sistema oporezivanja na osnovu prethodno izvrene procene, (3) razvijanje novih metoda kako bi se obezbedilo sigurno regrutovanje i jaanje oruanih snaga (Reid 2000: 22). Premda Hatierif nije ni na koji nain uspeo da ogranii sultanovu apsolutnu vlast, za proces modernizacije Turske bilo je izuzetno vano da je drava shvatila i u isto vreme se obavezala da e tititi sve svoje podanike bez obzira koju veru ispovedaju. Moe se zakljuiti da je znameniti Hatierif od Gilhane jednim delom bio inspirisan Deklaracijom prava oveka i graanina (1789). Na sprovoenju odredbi Hatierifa posebno su radili Mehmed Emin Alipaa i Mehmed Fuad-paa. Ali je njihov reformatorski rad bio umnogome olakan jer je Hatierif od Gilhane utro put novim zakonima koji bi odgovorili potrebama Casrtva, ali i duhu vremena.8 Meutim, uprkos Hatierifu, kroz itav 19. vek u Osmanskom carstvu opstala su dva tipa korupcije: prvi se odnosio na korupciju visokih dravnih inovnika, njihovu (ne)kompetentnost, kao i na nemo drave da se reformie u skladu sa duhom vremena; drugi tip korupcije odnosio se na nepotenje kako visokih dravnih inovnika, tako i irokog inovnikog aparata (ibid.: 91). Nije bio redak sluaj da su istaknutiji veziri Osmanskog carstva smatrali kako je upravo korupcija meu visokim turskim dravnicima osnovni uzrok sunovrata imperije (Goodwin 2006: 5). U knjizi Saveti za vezire i upravnike Sari Mehmed-pae, napisane poetkom 19. veka, navodi se da je osnovni zadatak velikih vezira u budunosti iskorenjivanje korupcije i tiranije (Sari Mehmed Pasha 1935: 6465). U kontekstu korupcije posebno je vano pomenuti ulogu janiara, odnosno ukidanje janiarskog reda. Kada je Selim III (17891807) otpoeo rad na vojnim reformama, osnovni zadatak sultana bilo je stvaranje novog vojnog sistema koji bi bio odan njemu lino. Kao jedan od osnovnih uzroka ukidanja janiarskog reda 1826. godine obino se navodi upravo korupcija janiara i njihova nelojalnost sultanu (Goodwin 2006: 8; Lewis 2002: 9092). Meutim, interesantno je sagledati ovaj problem sa aspekta srpske nacionalne istorije. Naime, sultan Selim III je neposredno po dolasku na presto zabranio janiarima da borave u Beogradskom
8 Istoriari su dugo imali suprotna miljenja po pitanju uslova usled za donoenje Hatierifa od Gilhane i, uopte, pristanka turskog dravnog vrha na reforme. Danas preovljauje miljenje da je Turska na reforme pristala pod oiglednim pritiskom evropskih sila da se modernizuje, ali reforme nisu bile iskljuivo posledica tog pritiska (Lafi 2007: 354).

165

K ristina J orgi , P etar oli

Kratak pregled borbe protiv korupcije

paaluku. Starija srpska istoriografija ovako je tumaila ovu odluku: Ta se vojska bila sasvim izmetnula i odavno iskvarila [...]. Uivala se vlast, i posedi, a razvio se sistem podvale i neodgovornosti. Janiarski odaci bili su mesta svih vrsta korupcije, a u isti mah legla bunta i nereda. [...] Sultan Selim, koji se obavezao da e uvati red na granici, znao je dobro da za taj red ne moe jamiti ako u Srbiji ostanu janiari, koji e provoditi svoju volju ( 2004: 521). Krivini zakonik Turske carevine proglaen je 2. avgusta 1856. godine. tampan je u vie od 4.000 primeraka i deljen irom zemlje kako bi nove odredbe to pre zaivele u praksi (Bucknill, Utidjian 1913: 1415). S obzirom na predmet istraivanja, ovde e biti prezentovane odredbe koje su se bavile pitanjem korupcije.
166

lan 67 definie ta sve potpada pod korupciju: primanje i davanje poklona radi unapreivanja, kupoprodaja (ne)pokretne imovine po ceni vioj ili nioj od trine, svi pokloni izuzev onih koji se dobijaju za znaajnije praznike ili venanja, s tim da je ostavljen prostor da slubenik primi uobiajene poklone u cilju zahvalnosti. Pomenuti zakonski lan precizno definie ta spada u uobiajene poklone voe, drugi oblici hrane, napici, milostinja, pokloni prijateljima kao i siromanima, kao i javni pokloni primljeni od drave, tj. njenih slubenika. Takoe se ustanovljavaju struni termini za lica koja daju mito (Rai), ona koja mito primaju (Murtei) i za posrednike (Rai). lan 68 se odnosi na kanjavanje murtea, tj. lica koje prima mito. Navodi se da se murtei, ko god da je i na kojem god poloaju da se nalazi, u sluaju da se dokae da je prvi put primio mito, privremeno liava slobode. Ukoliko naini ponovo isti prestup, udaljava se iz slube na period od est godina. Sledea dva lana (69 i 70) pravno sankcioniu lica koja daju mito (rai) i posrednike (rai). Kazna je identina murteevoj. Meutim, ukoliko davalac i primalac mita (kao i posrednik) ne obavljaju dravne funkcije, kazna ostaje ista, tj. lica se udaljavaju sa posla kojim se bave (lan 71). Ukoliko bi gore pomenuta lica ponovila isti prestup, sledi kazna od najmanje pet godina zatvora uz trajno udaljavanje sa slubenog poloaja (lan 74). Zanimljivo je kako je u turskom Krivinom zakoniku definisana kazna ukoliko je ena primila ili dala mito. U tom sluaju se utvruje da li ena ima supruga; ako ga ima i ako je i on uestvovao na indirektan nain u davanju/primanju mita, suprugu sledi kazna prema lanu 68. Meutim, ukoliko ena nema mua ili se ne moe dokazati njegova umeanost u

KORUPCIJA: KORENI, MEHANIZMI, ISKORENJIVANJE

ove nezakonite radnje, ena se kanjava novanom kaznom i zatvorom u trajanju od godinu dana. Autori ovog Zakonika u lanu 77 predvideli su situaciju u kojoj je lice primorano da d mito. Kada je ovek primoran da d mito kako bi spasao ivot, imovinu, ast i sve ono to mu je zakonom zagarantovano, treba da izvesti nadlene organe o svoti novca koju je dao (lan 66). Nadleni su u obavezi da mu nadoknade tetu. Ukoliko lice ne prijavi da je mito bio iznueno, kanjava se kao rai. Poseban oblik primoravanja predstavlja davanje mita dravnom slubeniku zarad lakeg i efikasnijeg poslovanja. I u ovom sluaju se primalac mita kanjava kao murte (lan 68). Veina istoriara danas slae se da period tanzimata predstavlja polaznu etapu u stvaranju moderne turske drave (Shaw 1977: 7, Ishtiaq 2011: 5, 8). Mnogi problemi nagrizali su Osmansko carstvo gotovo vekovima, ali je ono u 19. veku prvi put ozbiljnije reilo da se pozabavi pitanjem sopstvenog preureenja. Problem korupcije predstavljao je gorue pitanje koje je iziskivalo nove pravne mehanizme, budui da se pre tanzimata mahom sudilo prema erijatskom pravu. Svakako da korupcija kod Turaka nije bila iskorenjena, ali je injenica da je drava, u skladu sa svojim mogunostima, pokuavala da pronae pravi nain da iz ove borbe izae kao pobednik. Pratei komparativnu analizu, najpre je neophodno naglasiti da su i Ruska i Turska carevina na putu modernizacije korupciju videle ne samo kao moralno tetnu pojavu, ve kao uzrok neefikasnosti drave. Kao najznaajniji oblici korupcije u obe carevine javljaju se primanje mita i poklona, nepotizam (zapoljavanje roaka), kronizam (dodeljivanje poloaja svojim pristalicama) i zloupotreba slubenog poloaja u privatne svrhe. Ukoliko paljivo sagledamo istorijske trenutke u kojima su i Ruska i Osmanska carevina posegle za reformama, treba naglasiti da je Turska trpela veliki strani pritisak. Najee je taj pritisak dolazio iz zapadnoevropskih zemalja (Britanije, Francuske), koje su teile da ostvare svoje line interese.9 A sama Turska, koja je esto traila finansijske zajmove za reformisanje upravo od pomenutih drava, novac je neproduktivno
9 Tokom 19. veka velike evropske sile, posebno Austrija, Engleska i Rusija bile su ivo zainteresovane za reavanje istonog pitanja, tj. opstanka Turskog carstva. Pitanje je najpre trebalo da rei teritorijalni opseg koji bi Turska u krajnjem vidu trebalo da ima, odnosno da se ugovori eventualna podela turskih teritorija meu ovim dravama.

167

K ristina J orgi , P etar oli

Kratak pregled borbe protiv korupcije

troila bez stvarnih socijalnih, ekonomskih i politikih efekata (Popov 2010: 276). Najupeatljiviji je primer osnivanja i rada Carske otomanske banke.10 Sa druge strane, ruski vladari vodili su neto liberalniju politiku u Poljskoj, Finskoj i baltikim oblastima (danas Litvanija, Letonija, Estonija). Prve dve su imale ustav, dok su u baltikim gubernijama muici osloboeni kmetske zavisnosti u drugoj deceniji 19. veka. Meutim, Rusija nije bila pod stranim pritiskom, ve je sama pristala na odreene reforme kako bi spreila eksploziju duboke krize u politikom, ekonomskom i socijalnom ivotu zemlje. Zajedniko obema carevinama je postojanje duboko ukorenjene i iroko rasprostranjene korupcije, kako meu obinim svetom, tako i meu najvim dravnim funkcionerima. Izvori retko pruaju konkretan uvid o izvriocima krivinog dela korupcije; ovo nimalo ne udi ukoliko u obzir uzmemo strah od zapreene kazne, osvete, zbog umeanosti u vrenje inkriminisanih radnji ili zbog materijalnih i drugih koristi. Kao zajedniki uzroci za pojavu i irenje korupcije u Ruskoj i Osmanskoj carevini prve polovine 19. veka izdvajaju se loe ustrojstvo organa dravne uprave i zastareli oblici privreivanja. Pod loim ustrojstvom organa dravne uprave pre svega se misli na glomazan i krajnje neproduktivan administrativni aparat. Kao primer, u Rusiji je postojalo devet odeljenja Carske kancelarije, ali je gotovo sva izvrna vlast bila u rukama treeg odeljenja, dok su preostala predstavljala mrtvo slovo na papiru. Za Tursku carevinu ovog perioda karakteristian je i sukob nadlenosti (borba za presti velikih vezira), dok se Rusija pridruuje kada je u pitanju neblagovremena zatita prava linosti od samovolje pojedinih dravnih slubi ili inovnika u njima (primer: memoari Bolotova i Deravina). Zastareli oblici privreivanja podrazumevaju da su obe carevine nastojale da odre feudalni poredak i da na njihovim teritorijama opstanak feudalnih poseda ne bude doveden u pitanje.11 Krivini zakonici Ruske i Turske carevine doneti su u vremenskom ra zmaku od jedanaest godina. Posebni delovi zakonika bavili su se pitanjem korupcije. Dok je ruski krivini zakonik poznavao etiri oblika davanja i primanja mita (lan 401), turski krivini zakonik je poznavao tri osnovna vida korupcije. Kazne za lica za koja bi se utvrdilo da su uzela
10 Za detalje videti: Popov 2010: 276. 11 Posle Bekog kongresa 1814/1815. u Evropi su postojala tri reda evropskih zemalja prema stepenu opstanka feudalno-apsolutistikog poretka. Ruska i Turska carevina nikada nisu napustile prvi red, tj. grupu drava u kojima talas revolucija nije uspeo da okrnji pomenuti poredak.

168

KORUPCIJA: KORENI, MEHANIZMI, ISKORENJIVANJE

mito bile su identine: otputanje iz dravne slube, novana kazna ili zatvor, s tim da je ruski zakonodavac predvideo mogunost javnog pokajanja koje bi u praksi znailo blau kaznu. Premda je turski zakonodavac precizno definisao ta spada u uobiajene poklone, opravdano se postavlja pitanje da li primanje uobiajenih poklona po automatizmu ne predstavlja vid korupcije. Bitnu zajedniku karakteristiku oba zakonika predstavlja injenica da se u pravnoj praksi dolo do spoznaje da davanje mita ne mora nuno biti dobrovoljno, tj. da su lica neretko bila primoravana da ga daju. Meutim, dve specifinosti razlikuju turski od ruskog krivinog zakonika postojanje strunih izraza za lica koja uestvuju u procesu davanja/primanja mita (rai, murtei i rai), ali i specifian tretman ene u pomenutom procesu.12 injenica je da ni Ruska ni Turska carevina tokom 19. veka nisu uspele da iskorene korupciju, ali samo donoenje ovakvih krivinih zakonika jasno govori da su drave bile spremne da se suoe sa ovim problemom i da na najbolji mogui nain u datom trenutku pristupe njegovom reavanju. Meutim, ne sme se zaboraviti i fenomen uloge istorijske linosti. On je vidljiv na primeru Rusije: za razliku od Aleksandra I, iji su reformatorski napori bili vie nego stidljivi, Nikolaj I je snagom svoje linosti skoro sasvim uspeo da suzbije krupnu korupciju, pre svega na dvoru. U Turskoj je pak Mahmud II imao dovoljno snage da se suoi sa goruim pitanjima onovremenog carstva, koja su pre njega neretko gurana pod tepih (npr. ukidanje janiarskog reda). Premda nije predmet ovog rada, istorija je pokazala da naslednici pomenutih vladara nee biti tako ivo zainteresovani za reavanje problema korupcije. Sledi logian zakljuak da je za borbu protiv korupcije ponekad veoma vaan sam karakter linosti koja se nalazi na istaknutom dravnom poloaju. Danas meu istraivaima postoji saglasnost da rairenost korupcije umnogome zavisi od potovanja zakonskih normi, sa jedne, i efikasnosti kaznenog aparata, ozbiljnosti i unutranje koherentnosti pravnog sistema, sa druge strane (Vukovi 2010: 190201). Budui da ne postoji savren pravni sistem, prouavanje problema korupcije u Ruskoj i Turskoj carevini u prvoj polovini 19. veka nametnulo je nekoliko pitanja koja su i danas aktuelna. Jedno od njih je: da li u drutvu postoji opta saglasnost i potreba za postojanjem odreenih normi koje bi sankcionisale
12 Sa tanzimatom je otpoeo period poboljanja drutvenog poloaja ena u Turskoj carevini: prva dravna kola za ensku decu otpoela je sa radom 1858, obavezno osnovno obrazovanje za devojice je uvedeno 1869. itd. Za detalje videti: Ebeling et al. 2008: 3.

169

K ristina J orgi , P etar oli

Kratak pregled borbe protiv korupcije

korupciju? Neosporno je da je sam dravni vrh (ruski carevi, turski sultani) teio da rei problem kako krupne, tako i sitne korupcije. Sa druge strane, antikorupcione mere ile su naruku irokim narodnim masama pa se stoga namee zakljuak da je zakazala spona izmeu vladara i naroda (inovniko-administrativni aparat). Na osnovu svega navedenog moe se zakljuiti da je upravo taj aparat neretko predstavljao izvor ove destruktivne drutvene pojave.
Primljeno: 27. februar 2013. Prihvaeno: 16. april 2013.

170

Literatura , . . (2001), (- ), : . Vukovi, Slobodn (2003), Korupcij i vldvin prv, Beogrd: Drgni. , .(1981), : , : . . , (2010), , : . , (2002), , : CLIO. , . (2001), , 2: 182189. , . (2002), ( XIX .), 5: 3349. Popov, edomir (2010), Grnsk Evrop (17701914): Osnovi evropske istorije (17701815), Beogrd: Zvod z udbenike. Popov, edomir (2010), Grnsk Evrop (17701914): Politik istorij Evrope (18151871), Beogrd: Zvod z udbenike. , . (2006), , , 8:132138. , . . (2009), ( ), 1:7278. orovi, Vldimir (2004), Istorij Srb, Ni: Zogrf. Bucknill, John S. and Haig A. Utidjian (1913), The Imperial Ottoman Penal Code, London: Oxford University Press. Ebeling, Jennie R. et al. (2008), West Asia The Oxford Encyclopedia of Women in World History, Oxford: Oxford University Press. Faroqhi, Suraiya (2006), The Ottoman Empire and the World Around It, London: I. B. Tauris & Co Ltd. Goodwin, Kevin (2006), The Tanzimat and the Problem of Political Authority in the Ottoman Empire: 18391876, Providence: Rhode Island College. Lafi, Nora (2007), The Ottoman Municipal Reforms between Old Regime and Modernity: Towards a New Interpretative Paradigm, First International Symposium on Eminn, 348355.

KORUPCIJA: KORENI, MEHANIZMI, ISKORENJIVANJE

Ishtiaq, Hussain (2011), The Tanzimat: Secular Reforms in the Ottoman Empire, London: Faith Matters. Lewis, Bernard (2002), The Emergence of Modern Turkey, Oxford: Oxford University Press. Lewis, C. Thomas (1891) An elementary Latin dictionary, New York: Harper & brothers. Sari, Mehmed-pasha (1935), The Book of Consul for Viziers and Governors, Westport, Connecticut: Greenwood Press Publishers. Shaw, . Stanford and Ezel . Shaw (1977), History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Volume II Reform, Revolution and Republic: The Rise of Modern Turkey 18081975, Cambridge:Cambridge University Press. Sukharev, A.Y. and Krutskikh, L. E. (2000), Big Dictionary For Lawyers, Moscow: Infra-N. Toke, S. Aidt (2011), The causes of corruption, DICE Ifo Institute for Economic Research at the University of Munich 9: 1519. Tolstoj, N. Lav (1972), Rat i mir, Zagreb: Matica Hrvatska. Redhouse, J. W, Wells, Charles (1880), Turkish Dictionary, London: Bernard Quaritch. Reid, James J. (2000), Crisis of the Ottoman Empire:Prelude to Collapse 18391878, Stuttgart: Franz Steiner. Elektronsko izdanje Ruskog biografskog renika, odrednica C , (internet) dostupno na http://www.rulex. ru/01181155.htm (pristupljeno 15.02.2013).

171

Kristina Jorgi, Petar oli A Brief Survey of the Fight Against Corruption in the Russian and Ottoman Empire in the First Half of the 19th Century
Abstract For the Russian and Turkish Empire the nineteenth century is the period of adopting reform laws to modernize the country in order to be competitive in the course of time. Although the reform process in Russia was obstructed by the Arakcheyev regime and reactionary politics of Nicholas I of Russia, the government made a serious step in the fight against systemic corruption, enacting the Criminal Code of 1845. On the other hand, Turkey was undoubtedly under considerable foreign pressure concerning modernization processes. The Tanzimat period represents a significant epoch in which Turkey, among other countries, was faced with widespread corruption. The crown success of reformatory work in Turkey was adoption of the Criminal Code of 1856. This paper analyzes the specific laws which sanctioned corruption in these two empires.
Keywords corruption, Russia, the Arakchryev regime, Turkey, Tanzimat, reforms, 19th century