NERVNI SISTEM 1.

Otklanjanje neuratransmitera se vri: a) difuzijom u okolnu ekstracelularnu tenost b) difuzijom u presinaptiku membranu c) aktivnim transportom u presinaptiku membranu d) aktivnim transportom u postsinaptiku membranu e) enzimskom razgradnjom 2. Jednosmerno provoenje u nervnom sistemu nastaje zbog: a) pravca dendrita b) pravca aksona c) hemijskih sinapsi d) elektrinih sinapsi 3. Elektrine sinapse: a) zahtevaju prisustvo neurotransmitera b) ostvaruju se putem proteinskih gap junction-a c) sprovode impulse jednosmerno d) sprovode impulse dvosmerno 4. Elektrine sinapse: a) najvie ih ima u CNS b) karakteristika su skeletnih miia c) karakteristika su sranog miia d) prisutni su u velikom broju u hipokampu 5. Hemijske sinapse se sastoje od: 6. Hemijske sinapse: a) zahtevaju prisustvo neurotransmitera b) ostvaruju se putem proteinskih gap junction-a c) sprovode impulse jednosmerno d) sprovode impulse dvosmerno 7. Hemijske sinapse: a) najvie ih ima u CNS b) karakteristika su skeletnih miia c) karakteristika su sranog miia d) prisutni su u velikom broju u hipokampu 8. Delovi refleksnog luka su: 9. Bezuslovni refleksi su: a) karakteristika vrste b) karakteristika jedinke c) uroeni d) steeni 10. Uslovni refleksi su: a) karakteristika vrste 1 b) karakteristika jedinke c) uroeni d) steeni 11. Karakteristike uslovnih refleksa su: a) baziraju se na bezuslovnim refleksima b) bezuslovni signal prethodni indiferentnom signalu c) privremena veza d) satbilnost 12. Karakteristike uslovnih refleksa su: a) nestabilnost b) potkrepljivanje c) nije potrepna motivacija d) javljaju se u toku ivota 13. Eksperimentalni uslovni refleks se formira: a) pri potkrepljivanju indiferentnog signala b) pri nepotkrepljivanju indiferentnog signala c) kad bezuslovni refleeks prethodi indiferentnom signalu d) samo kada nema odgovarajaue motivacije 14. Za formiranje uslovnih refleksa neophodno je: a) prisustvo motivacije b) odsustvo motivacije c) sistematsko potkrepljivanje indiferentnog signala d) uee primarnih senzornih zona kore e) da bezuslovni refleks prethodi indiferentnom signalu 15. Sistematsko potkrepljivanje uslovnog stimula dovodi do: a) stabilizacije uslovnog refleksa b) destabilizacije uslovnog refleksa c) gaenja uslovnog refleksa d) orijentacionog refleksa 16. Bezuslovni refleksi su: a) kaalj b) kijanje c) sisanje iz dojke d) sisanje iz flaice e) defekacija u pelene f) defekacija u nou 17. Uslovni refleksi su: a) sisanje iz dojke b) sisanje iz flaice c) defekacija u nou

NERVNI SISTEM d) defekacija u pelene e) kefalina faza luenja pljuvake f) kefalina faza luenja eludanog soka 18. Odbrambeni refleksi su: a) suzenje b) kijanje c) zatvaranje kapaka d) kaalj e) sisanje 19. U kimenoj modini se ostvaruju: a) refksi istezanja b) refleksi fleksije c) reflksi ukretne ekstenzije d) refleks privlaenja e) refleks sisanja 20. Za reflekse fleksije je tano: a) polisinaptiki b) sadri recipronu inhibiciju c) monosinaptiki d) aferentrno vlakno se prekopava direktno na motoneuron 21. Najpreciznije objanjenje reciprone inervacije je: a) inhibicija ekstenzora prilikom fleksije b) aktivacija kontralateralnih ekstenzora prilikom fleksije c) smanjenje 1a vlakana prilikom kontrakcije d) inhibicija alfa motoneurona prilikom kontrakcije 22. Reshaw inhibicija: a) je vrsta postsinaptike inhibicije b) ukljuuje intercuron u refleksni luk c) je forma rekurentne inhibicije d) medijator je GABA e) je forma preinaptike inhibicije 23. U spinalnom oku posle presecanja kimene modine gube se: a) svi motorni i autonomni refleksi b) samo motorni refleksi c) samo autonomni refleksi d) samo refleksi fleksije e) samo refleksi ekstenzije 24. Ascendentni deo retikularne formacije: a) alje difuzivno impulse koru b) alje specifine impulse u koru c) alje nespecifine impulse u koru 2 d) odrava tonus neurona e) odgovoran je za spavanje 25. Za odravanje budnog stanja bitna je aktivacija: a) mezencefalike retikularne formacije b) jedara srednje linije c) donje olive d) gama motoneurona 26. Kod decerebrisane ivotinje se ne javlja: a) decerebraciona rigidnost b) predominacija ekstenzornog tonusa c) posturalni refleksi d) spinalni refleksi e) predominacija fleksornog tonusa 27. Funkcije vestibulocerebluma su: a) regulacija ravnotee b) regulacija posturalnih pokreta c) regulacija pokreta oiju d) regulacija emocija e) regulacija motivacije 28. Funkcije spinocerebeluma su: a) planiranje pokreta b) vremensko usklaivanje c) nadovezivanje d) predvianje e) ispravljanje motornih greki f) regulacija ravnotee 29. Mali mozak ima zanaajnu ulogu u regulaciji: a) ravnotee b) miinog tonusa c) apetita d) vida e) sluha 30. Kod oteenja malog mozga se javlja: a) akinezija b) ataksija c) dismetrija d) tremor u miru e) intencioni tremor 31. Kod oteenja malog mozga se javlja: a) hipertonus b) asinergija c) hipotonus d) disdijadohokinezija e) rigor

NERVNI SISTEM 32. Predominantno motornu funkciju poseduje: a) talamus b) sulcus centralis c) nudeus caudatus d) dorzalni korenovi sive mase kimene modine 33. Delovi bazalnih ganglija su: 34. Neostrijatum ine: a) nucleus caudatus b) putamen c) globus palidus d) nudeus amigdalae 35. Funkcije neostrijatuma su: a) regulacija tonusa miia b) regulacija stereotipnih pokreta 36. Vii centri regulacije vegetativnih funkcija nalaze se u: a) talamusu b) hipotalamusu c) Brodmanovom polju 44 d) Brodmanovom polju 17 37. Centar za glad se nalazi u: 38. Funkcije hipotalamusa obuhvataju: a) luenje oksitoina b) ejekcija mleka c) kontrakcije materice d) regulacija hipofize e) regulacija hipokampa 39. Motornu koru ine: a) primarna motorna kora b) precentralni girus c) sulkus centralis d) premotorna regija e) suplementarna motorna kora 40. Primarna motorna kora je: a) tonotopski organizovana b) somatotopski organizovana c) ima 4 slojeva d) ima 6 slojeva e) sadri tela Betz-ovih elija f) sadri tela Purkinje-ovih elija 41. Primarna motorna kora po Brodmanu je polje: a) 1 b) 11 3 c) 4 d) 6 42. Premotorna regija po Brodmanu je polje: a) 1 b) 2 c) 4 d) 6 43. U premotornoj kori: a) su smetene Betz-ove elije b) su smetene Purkinje-ove elije c) se planiraju pokreti d) se regulie iskljuivo miini tonus 44. Suplementarna motorna kora je: a) ispred i iznad primarne motorne kore b) ispred i iznad premotornog polja c) kontrolie pokrete obeju ruku d) kontrolie pokrete tankog creva e) kontrolie pokrete debelog creva 45. Oteenje primarne somatosenzorne kore rezultira u: a) nemogunosti diskretne lokalizacije stimula na razliitim delovima tela b) nemogunosti diskretne lokalizacije izvora ukusa c) nemogunosti procene teine objekta d) nemogunosti procene boje objekta e) nemogunosti procene oblika objekta f) nemogunosti procene teksture objekta 46. Primarna somatosenzorna kora je: a) tonotopski organizovana b) somatotopski organizovana c) po Brodmanu je polje 1, 2, 3 d) po Brodmanu je polje 4, 6 e) po brodmanu je polje 5, 7 47. Asocijativna somatosenzorna regija je: a) po Brodmanu je polje 1, 2, 3 b) po Brodmanu je polje 4, 6 c) po brodmanu je polje 5, 7 d) odgovorna za obradu somatskih senzacija 48. U kom sloju korteksa se zavravaju ulazni somatski senzorni stimuli: 49. Najveu prezentaciju u somatosenzornom korteksu imaju: a) jagodice prstiju

NERVNI SISTEM b) c) d) e) f) pupak potkolenice natkolenice lice usne a) b) c) d) e) f) g) analizu prostornih koordinata jezik itanje imenovanje objekata prepoznavanje lica planiranje sloenih pokreta elaboracija misli

50. Primarna optika kora: a) okcipitalni lobus b) oko centralne fisure c) oko kalkarine fisure d) polje 4 po Brodmanu e) poje 17 po Brodmanu f) polje 18 po Brodmanu 51. U primarnoj optikoj kori najveu prezentaciju ima: a) papila n. optici b) fovea centralis c) periferni deo retine d) ciljarni mii e) zonularne veze 52. Sekundarna optika kora po Brodmanu nosi broj: a) 17 b) 18 c) 19 d) 22 53. Sluna kora je: a) tonotopski organizovana b) somatotopski organizovana c) nalazi se u temporalnom lobusu d) nalazi se u parijentalnom lobusu 54. Sluna kora po autoru se naziva: 55. Po Brodmanu sluna kora odgovara poljima: a) 4, 6 b) 22, 44 c) 17, 18 d) 41, 42 56. Asocijativne zone su: a) parieto-okcipito-temporalna regija b) premotorne polje c) prefrontalna regija d) limbika regija e) centralni sulkus f) precentralni girus g) postcentralni girus 57. Parijeto-okcipito-temporalna regija je odgovorna za: 4

58. Prefrontalna regija je odgovorna za: a) imenovanje objekata b) prepoznavanje lica c) planiranje sloenih pokreta d) elaboracija misli 59. Motorni centar za govor: a) Brocka b) Wernike c) frontalni lobus d) temporalni lobus e) parijentalni lobus 60. Senzorni centar za govor: a) Brocka b) Wernike c) frontalni lobus d) temporalni lobus e) parijentalni lobus 61. Brokin centar za govor: a) motorni centar b) senzorni centar c) po Brodmanu 22 d) po Brodmanu 44 62. Werniekov centar za govor: a) motorni centar b) senzorni centar c) po Brodmanu 22 d) po Brodmanu 44 63. Werniekovo podruje u kori mozga je: a) deo asocijativne kore b) deo primarne senzorne kore c) deo primarne motorne kore d) odgovorno za razumevanje rei e) odgovorno za indetifikaciju mirisa 64. Kod oteenja Brokinog centra za govor javlja se: a) senzorna afazija b) motorna afazija c) nerazumevanje rei d) nemogunost izgovaranja rei

NERVNI SISTEM d) osnovna im je u strukturnim promenama na sinapsi 72. Alfa talasi se registruju: a) kod odraslih b) kod osobe koja spava c) u mirovanju d) kod otvorenih oiju e) u okcipitalnoj kori 73. Beta talasi se registruju: a) kod odraslih b) najvie frontalno c) kod budne osobe d) u mirovanju e) sa zatvorenim oima 74. Kod vizuelne stimulacije se javlja sledei talas: a) alfa b) beta c) delta d) teta 75. Kod orijentacionog refleksa se javlja sledei talas: a) alfa b) beta c) delta d) teta 76. Talas stresa je: a) alfa b) beta c) delta d) teta 77. Kod sporotalasnog spavanja se registruje: a) alfa b) beta c) delta d) teta 78. Najbri EEG talas je: a) alfa b) beta c) delta d) teta 79. Najspori EEG talas je: a) alfa b) beta c) delta d) teta 5

65. Kod oteenja Wernikovog centra za govor javlja se: a) senzorna afazija b) motorna afazija c) nerazumevanje rei d) nemogunost izgovaranja rei 66. Prevashodne funkcije dominantne hemisfere su: a) jezik b) logika c) matematika d) muzika e) neverbalna komunikacija f) govor tela g) likovno 67. Prevashodne funkcije nedominantne hemisfere su: a) jezik b) logika c) matematika d) muzika e) neverbalna komunikacija f) govor tela g) likovno 68. Memorija se moe podeliti vremenski na: a) neposrednu b) posrednu c) kratkotrajnu d) dugotrajnu 69. Karakteristike neposredne memorije su: a) telefonski broj b) traje par sekundi c) traje par dana d) osnova je u reverberaciji e) osnova je u facilitaciji f) osnova je u hemijskoj promeni sinapsi 70. Karakteristike kartkotrajne memorije su: a) traje par sekundi b) traje par dana c) osnova je u reverberaciji d) osnova je u facilitaciji e) osnova je u hemijskoj promeni sinapsi 71. Karakteristike dugotrajne memorije su: a) traju par nedelja b) traju godinama c) onova im je u hemijskoj promeni na sinapsi

NERVNI SISTEM c) atonija d) smanjen bazalni metabolizam e) pojaana aktivnost vegetativnog nervnog sistema 89. Kod sporotalasnog spavanja: a) registruju se alfa talasi b) ne javljaju se snovi c) aktivnost sipatikusa je smanjen d) postoji vazokonstrukcija krvnih sudova koe 90. REM se karakterie: a) atonija b) hipertonus c) miine kontrakcije d) brzi pokreti oiju e) san 91. REM se karakterie: smanjen bazalni metabolizam a) paradoksalno spavanje b) spori talasi c) povien tonus vegetativnog nervnog sistema d) hipersalivacija 92. Cerebrospinalna tenost: a) sekretuje se aktivno b) skoro uopte ne sadri proteine c) produkuje se u horioidnom pleksusu d) apsorbuje se u venskim sinusima e) cirkulie u epiduralnom prostoru 93. Cerebrospinalna tenost: a) okruuje CNS b) ima nutritivnu ulogu c) regenerie se jednom dnevno d) regenerie se 5 puta dnevno 94. Cerebralni protok krvi: a) poseduje autoregulaciju b) menja se kod hipertoniara c) veoma je osetljiv na promene pO2 d) veoma je osetljiv na promene pCO2 95. Cerebralni potok ini koliko % ukupnog minutnog volumena srca: a) 3 b) 5 c) 10 d) 15 96. Hemato-encefalna barijera: 6

80. Karakteristike alfa talasa su: a) frekvencija 8-13 Hz b) gubi se u sporotalasnom spavanju c) gubi se vizuelnom stimulacijom d) najizraeniji u frontalnom lobusu 81. Karakteristike beta talasa su: a) frekvencija 4-7 Hz b) gubi se u sporotalasnom spavanju c) gubi se vizuelnom stimulacijom d) najizraeniji u frontalnom lobusu 82. Prve EEG promene kod spavanja su: a) smanjenje amplitude talasa b) poveanje amplitude talasa c) poveanje frekvencije talasa d) registracija talasa iekivanja 83. Ciklus spavanja se sastoji od sledeih faza: 84. Koliko ciklusa spavanja imamo u toku jenog spavanja: a) 1 b) 2 c) 5 d) 10 85. Najadekvatnije odreivanje faze spavanja je preko regitrovanja: a) promene talasne temperature b) promena pulsa c) promene respiracija d) EEG promena 86. Jedan ciklus spavanja traje oko: a) 10-20 min b) 30-50 min c) 60-90 min d) 2-3 sata 87. Sporotalasnospavanje se karakteristie: a) duboko spavanje b) paradoksalno spavanje c) spavanje sa sanovima d) spavanje bez snova e) non-REM spavanje f) delta talasi 88. Sporotalasno spavanje se karakterie: a) hipertonus b) hipotonus

NERVNI SISTEM e) spreava prolazak liposolubilnih supstanci f) sastoji se od kapilarnog endotela i bazalne membrane cerebralnih krvnih sudova g) pomae preuzimanje hormona h) nije pod uticajem krvnog pritiska i) ne proputa vodu 97. Hemato-encefalna barijera kontrolie prolazak: a) glukoze b) aminokiselina c) proteina d) vode 98. Za hematoencefalnu barijeru je tano: a) postoji na nivou horioridnog pleksusa b) ne postoji na nivou hipotalamusa c) propustljiv za vodu d) prpustljiv za liposolubilne materije e) endotelne elije su spojenegap-junction-om 99. Zhvaljujui parasimpatikoj inervaciji tokom akomodacije oka na blizinu: a) zenice se suavaju b) zenice se ire c) soivo se ispupava d) soivo postaje amnje zakrivljeno e) prelomna mo oka raste f) prelomna mo oka samnjuje 100. Kod pojaane funkcije simpatikusa: a) zenice se ire b) zenice se suavaju c) bronhodilatacija d) bronhokonstrikcija e) pojaan motilitet creva f) smanjen motilitet creva 101. Koji neurotransmiter oslobaaju postganglijski parasimpatiki zavreci u zidu eluca: 102. Na smanjenu koncentraciju kiseonika u krvi najvie su osetljivi neuroni: a) kimene modine b) produene modine c) talamusa d) neokorteksa 103. Delovi neurona su: 104. Na kom delu neurona nastaje akcioni potencijal: a) telo b) dendriti 7 c) aksonski breuljak d) aksonski terminal 105. Koji deo motoneurona pokazuje najnii prag za nastajanje akcionog potencijala: a) telo b) dendriti c) aksonski breuljak d) aksonski terminal 106. Po emu je poznat inicijalni segment: 107. Integraciji informacija na postsinaptikoj eliji doprinose: a) veliina PSP b) trajanje PSP c) vremenska sumacija d) prostorna sumacija e) oblik some neurona 108. Koordinaciju u CNS-u ostvaruju procesi: a) konvergencije b) divergencije c) diseminacije d) parafrazije e) apraksije 109. Blagi povetarac na leima oseamo kao hladno zbog: a) vremenske sumacije b) prostorne sumacije c) IPSP d) EPSP 110. Membranski potencijal mirovanja some neurona je oko: a) -50 mV b) -60 mV c) -85 mV d) -90 mV 111. Za saltatorno sprovoenje impilasa je tano: a) karakteristika mijelinizovanih vlakana b) javlja se na Renvijer-ovim suenjima c) poveava brzinu sprovoenja d) brzina ne zavisi od debljine vlakna 112. AP glatkih miia u odnosu na skeletne: a) je manje amlitude b) je vee amplitude c) due traje d) krae traje

NERVNI SISTEM e) nikad nema plato 121. Za polisinaptiki refleks je karakteristino: 113. Trajanje IPSP je: a) 10-15 ms b) 500 ms c) 250 ms d) 1-1,5 ms 114. IPSP inhibira neuron zbog: a) hiperpolarizacije membrane b) smanjenja trasmitera u ekscitatornoj sinapsi c) poveanja permeailnosti na Na+ d) znatnog skarenja akcionog potencijala 115. IPSP: a) dovodi do hiperpolarizaije membrane b) poveava propustljivost za K+ c) poveava propustljivost za Na+ d) poveava propustljivost za Cl116. EPSP: a) dovodi do depolarizacije membrane b) poveava propustljivost za K+ c) poveava propustljivost za Na+ d) poveava propustljivost za Cl117. EPSP nastaje vezivanjem: e) GABA za ligand zavisne receptore f) glutamata za ligand zavisne receptore g) acetilholina za voltano zavisne receptore h) DOPA za voltano zavisne receptore 118. Presinaptika inhibicija motoneurona je urokovana: a) akso-aksonskom sinapsom b) akso-somatskom sinapsom c) akso-dendritskom sinapsom d) dendrito-dendritskom sinapsom 119. Presinaptika inhibicija ekscitatornog neurona nastaje: a) smanjenjem ulaska Ca++ jona b) smanjenjem veliine EPSP c) smanjenjem oslobaanja ekscitatornog neurotransmitera d) oslobaanjem GABA egzocitozom 120. U toku postsinaptike inhibicije nastaje: a) IPSP b) EPSP c) akcioni potencijal d) generatorski potencijal 8 122. Primer polisinaptikog refleksa: 123. Vrste postakcionog potencijala su: 124. Vrste refrakternosti su: 125. Koji holinergiki recptor se blokira atropinom: a) muskarinski b) nikotinski c) delta d) kapa 126. Klase neurotransmitera su: a) aminokiseline b) amini c) peptidi d) acetil holin e) kalmodulin 127. Brzodelujui neurotransmiteri su: a) acetil holin b) serotonin c) noradrenalin d) GABA e) endofrin 128. Sporodelujui neurotransmiteri su: a) acetil holin b) doparin c) enkefalin d) endofrin e) supsatnca P 129. Monoamini su: a) acetil holin b) serotonin c) histamin d) adrenalin e) noradrenalin f) dopamin 130. Kateholamini su: a) acetil holin b) serotonin c) histamin d) adrenalin e) noradrenalin f) dopamin

NERVNI SISTEM 131. Najveu hemijsku slinost sa adrenalinom pokazuju: a) acetil holin b) serotonin c) histamin d) noradrenalin e) dopamin 132. Serotonin potie od aminokiseline: a) triptofan b) tirozin c) arginin d) aspartat 133. Adrenalin potie od aminokiseline: a) triptofan b) tirozin c) arginin d) aspartat 134. Acetil holin se nalazi u: a) preganglijskim simpatikim vlaknima b) postganglijskih simpatikim vlaknima c) preganglijskim parasimpatikim vlaknima d) postganglijskim parasimpatikim vlaknima e) alfa motoneuronu 135. Noradrenalin se nalazi u: a) preganglijskim simpatikim vlaknima b) postganglijskih simpatikim vlaknima c) preganglijskim parasimpatikim vlaknima d) postganglijskim parasimpatikim vlaknima e) sri nadbubrega 136. Dopamin se nalazi u: a) alfa motoneuronu b) supstanciji nigri c) centralnom motoneuronu d) postganglijskim parasimpatikim vlaknima 137. Najei inhibitor u CNS-u je: a) adrenalin b) aspartat c) glutamat d) GABA 138. Najei ekscitator u CNS-u je: a) GABA b) dopamin c) neuropeptid Y d) glutamat 9 139. Neurotransmiteri za bol su: a) glutamat b) supstanca P c) enkefalini d) endorfini 140. Analgeziju u CNS-u vre: a) glutamat b) supstanca P c) enkefalini d) endorfini 141. Atetoza, hemibalizam, horeja se javljaju kod oteenja: a) putamenskog kruga b) kaudatnog kola c) retikularne formacije d) limbikog sistema 142. Funkcije kaudantnog kola su: a) kongnitivna kontrola motornih radnji b) kontrola amplitude pokreta c) kontrola brzine pokreta d) emocije e) seksualno ponaanje f) ishrambeno ponaanje 143. Neurotransmiteri bazalnih ganglija su: a) domapin b) GABA c) acetil holin d) adrenalin e) supstanca P 144. Crna supstanca se ukljuuje u sloene mehanizme regulacije: a) pokreta b) pamenja c) motivacije d) emocija 145. Crveno jedro: a) deo piramidnog sistema b) deo ekstrapiramidnog sistema c) regulie pokrete d) regulie miini tonus e) regulie emocije f) regulie ritam spavanje-budnost 146. Parkinsonizam se karakterie: a) hipotonus b) hipertonus

NERVNI SISTEM c) tremor u miru d) intencioni tremor e) akinezija 147. ta je tano: a) lezija piramidnog puta u kapsuli interni dovodi do paralize suprotne strane tela b) precentralni girus je somatotopski organizovan c) prefrontalni korteks je ukljuen u mentalne aktivnosti d) ekstrapiramidni putevi se ne ukrtaju 148. ta je tano: a) vidna kora je u okcipitalnom lobusu b) sluna kora je u temporalnom lobusu c) emocije se obrauju u limbikom sistemu d) globus palidum nema motorne funkcije 149. ta je tano: a) derebelum regulie motorne funkcije b) limbiki sistem je ukljuen u procesima memorije c) postcentralni girus se nalazi u parijentalnom lobusu d) aferentna vlakna kroz kimenu modinu dolaze kroz prednje grane 150. Za posturalne reflekse su od znaaja: a) receptori miia i zglobova vrata b) semicirkularni kanali c) povrni receptori tela d) receptori miia i zglobova tela e) Kortijev organ 151. Veliki deo aferentnih vlakana bazalnih ganglija potie iz: a) modanog stabla b) motorne kore c) asocijativne kore d) cerebeluma e) nc. aigdalae 152. elije tr.cortikospinalis najveim delom potiu iz: a) iskljuivo postcentralnog gurusa b) iskljuivo precentralnog girusa c) iz temporalnog lobusa d) prevashodno iz precentralnog girusa 153. Limbiki sistem regulie: a) emocije b) motivacije c) mirisne informacije 10 d) e) f) g) seks procese memorije motoriku tonus miia

154. Delovi limbikog sistema su: 155. Za hipokam je tano: a) deo je olfaktivnog sistema b) odgovoran za dugotrajnu memoriju verbalnog tipa c) odgovoran za dugotrajnu memoriju neverbalnog tipa d) odreuje razliite obrasce ponaanja e) uestvuje u uenju motornih vetina 156. Funkcije hipotalamusa obuhvataju: a) regulacija disanja b) regulisanje krvnog pritiska c) termoregulacija d) luenje ADH e) centar za e f) centar za luenje pljuvake