Sadr`aj predmeta:

10. Sistemi za prenos TV signala

Sadr`aj predmeta:

11.Sistemi za emitovanje i prijem TV signala

Televizijski tehni~ko-tehnolo{ki lanac

TV centar TV studio

Sistem za prenos signala

Sistem za emitovanje signala

Krajnji korisnici

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Ovo predavanje tretira sisteme za prenos i distribuciju TV signala.

Osnovna karakteristika savremenih sistema za prenos i distribuciju signala je da su dvosmerni, odnosno dupleksni sistemi. Na taj na~in ovi tehni~ki sistemi dobijaju i atribut televizijskih tehnolo{kih sistema, jer je tehnolo{ke jedinice mogu}e dislocirati van TV centra uz mogu}nost njihovog uklju~enja u TV program u realnom vremenu.
Savremeni sistemi za prenos i distribuciju TV signala omogu}avaju rezidencijalnim korisnicma, mogu}nost "rada na daljinu" za potrebe TV produkcije i uklju~enja u TV program u realnom vremenu.

Pored osnovne funkcije, distribucije TV programa, sistemi za prenos i emitovanje TV signala, omogu}avaju implementaciju velikog broja interaktivnih multimedijalnih servisa.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Savremeni sistemi i tehnologije za prenos TV signala:

Mikrotalasni linkovi sistemi radio-relejnih veza ,

Opti~ki sistemi prenosa , Satelitski sistemi za prenos signala ,

IP/MPLS tehnologija, realizovana na opti~koj i radiorelejnoj infrastrukturi.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Savremeni sistemi i tehnologije za distribuciju TV signala: Zemaljska radiodifuzija,

Kablovski distribucioni sistemi (KDS), Mikrotalasni viekanalni distribucioni sistemi (MMDS - Microwave Multichannel Distribution System),
Satelitski DTH sistemi , IPTV tehnologija,

[irokopojasne be`i~ne tehnologije, Internet tehnologije.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Emisioni sistem televizijske stanice mora da zadovolji osnovnu funkciju, distribuciju programa do korisnika, sa zadovoljavajuim tehnikim kvalitetom signala na prijemnoj lokaciji. Standardni i najei nain za distribuciju TV programa do korisnika je korienje analognih televizijskih radiodifuznih predajnika. Medjutim, emitovanje TV programa posredstvom analogne radio-difuzne zemaljske mree ima dosta nedostataka pre svega u pogledu broja programa i kvaliteta reprodukovane slike. Kvalitet signala zavisi od karakteristika prijemne antene i veoma je osetljiv na smetnje. Broj programa koji moe da se realizuje kod analogne zemaljske radio-difuzije je veoma ogranien.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Navedene injenice ukazuju da je analogna radio-difuzija (sistem analognih radio-difuznih predajnika) prevazidjeno tehniko reenje. U savremenoj televiziji neophodan je razvoj i primena sistema koji e omoguiti distribuciju velikog broja televizijskih programa, odlinog kvaliteta na prijemu i korienje novih interaktivnih telekomunikacionih servisa.

Srbija je definisala 2015. godinu za prelazak sa analognog na digitalno zemaljsko emitovanje. Ova odluka odnosi se na dominantan nain distribucije TV signala, posredstvom sistema radio-difuznih predajnika. Prelazak sa zastarelih analognih na aktuelne digitalne sisteme odnosi se i na druge konkurentne sisteme za prenos i distribuciju signala, KDS, MMDS, SAT, itd.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Rok za prelazak na digitalno emitovanje odnosi se na sisteme za distribuciju TV signala posredstvom zemaljskih radiodifuznih predajnika ali ne i na druge sisteme za distribuciju TV signala.
Neki od njih kao {to su satelitska distribucija TV signala, ve} nekoliko godina koriste isklju~ivo digitalne standarde, stariji DVBS (Digital Video BroadcastingSatellite) i standard druge generacije DVBS2. Tako|e, kablovski distribucioni sistemi KDS, migriraju sa analognih ka digitalnim standardima, DVB-C (Digital Video BroadcastingCable).

Neki od sistema za distribuciju TV signala inicijalno su projektovani kao digitalni, npr. IPTV.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Procena je da je u Srbiji, 2010. TV program posredstvom analognih zemaljskih predajnika , pratilo 55 % potencijalnih gledalaca.

KDS je drugi konkurenti sistem sa 34 %, SAT DTH platforme su tre}i konkurentni sistemi sa 8 % i IPTV je ~etvrti konkurentni sistem sa 3 % potencijalnih gledalaca.

Drugi konkurentni sistemi i tehnologije za distribuciju TV signala, MMDS, {irokopojasne be`i~ne tehnologije, Internet, itd., imaju mali broj korisnika ili uop{te nisu zastupljeni u Srbiji.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Procena je da u Srbiji, 2012. TV program posredstvom analognih zemaljskih predajnika , prati 53 % potencijalnih gledalaca.

KDS je drugi konkurenti sistem sa 34 %, SAT DTH platforme su tre}i konkurentni sistemi sa 8 % i IPTV je ~etvrti konkurentni sistem sa 5 % potencijalnih gledalaca.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Ostali sistemi za distribuciju signala do rezidencijalnog korisnika KDS kablovski distribucioni sistemi
Procena je da u Srbiji ima oko 900000 kablovskih priklju~aka, odnosno do 34 % populacije prati TV program posredstvom KDS.

Satelitske DTH platforme

Procena je da u Srbiji ima oko 220000 DTH SAT priklju~aka, odnosno do 8 % populacije prati TV program posredstvom DTH sistema.
Total TV koriste brojni KDS za prijem signala na podru~jima koja nisu pokrivena sistemom terestri~kih analognih predajnika.

IPTV sistem Telekoma

Telekom je krajem 2008. godine ponudio IPTV uslugu rezidencijalnim korisnicima posredstvom DSL sistema. Procena je da u Srbiji ima oko 120000 IPTV priklju~aka, odnosno oko 5 % populacije prati TV program posredstvom DTH sistema.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Prvi digitalni standard DVB-S, za satelitsku distribuciju TV signala, predlo`en je od strane DVB Projekta a usvojen je 1993. godine od strane ETSI-ja, Evropskog telekomunikacionog instituta za standarde.

DVB Projekat je me|unarodni sektorski konzoricijum sa vi{e od 270 ~lanova, predstavnika broadcast-era (TV i radio stanice), zakonodavnih institucija i proizvo|a~a emisione opreme.

Naredni standard koji je usvojen je DVB-C, namenjen kablovskoj distribuciji TV signala. Standard je usvojen 1994. godine.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

DVB-T standard za digitalno zemaljsko emitovanje, posredstvom digitalnih zemaljskih radio-difuznih predajnika, usvojen je 1996. godine.

DVB-S, DVB-C i DVB-T standarde nasledili su novi efikasniji standardi DVB-S2 (2003. godine), DVB-C2 ( specificiran 2009.) i DVB-T2 (specificiran 2008. , standardizovan 2009. godine).

Svi DVB standardi druge generacije su veoma slo`eni ali omogu}avaju pove}anje protoka bit rate, minimalno 30 do 50 % u odnosu na prvu generaciju standarda.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Birth Certificate

Name : Nick Name : Date of Birth : Standardisation :

Second Generation of Digital Terrestrial TV DVB-T2 26 June 2008 (59 th DVB Steering Board) WAVEFORM GUIDE LINE ETSI EN 302 755 V1.1.1 (2009-06) ETSI TS 102 831 V1.1.1 (2009-06)

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Pored DVB-T, DVB-S i DVB-C standarda, treba pomenuti i standard DVB-H (usvojen 2004. godine) koji je namenjen prijemu TV signala na pokretnim prijemnicima. Zasnovan je na istim principima kao i DVB-T. Umesto DVB-H predlo`en je DVB-SH standard (2007.), koji po svojoj kompleksnosti predstavlja najslo`eniji tehni~ki sistem u istoriji televizije.

Pored standarda za digitalno emitovanje TV signala, definisani su i standardi za digitalno emitovanje radijskog signala, DAB (Digital Audio Broadcasting) i unapre|ena verzija DAB+. Rok definisan za ASO, 2015. godine odnosi se samo na DVB-T (DVB-T2) ali ne i na DAB (DAB+). Analogno FM emitovanje radio signala nastavi}e se i posle 2015. godine.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Za potrebe digitalnog zemaljskog emitovanja DVB-T, primenjena je COFDM tehnologija, inicijalno kori{}ena u vojnim tehnologijama. Standard DVB-T se zasniva na multipleksiranju sa velikim brojem ortogonalnih nosilaca, ~ime se amortizuje problem vi{estrukih refleksija. Signal je izuzetno otporan na interferentne smetnje.

Mre`e se u DVB-T sistemu projektuju kao jednofrekvencijske SFN (Single Frequency Network) ili vi{efrekvencijske MFN (Multi-Frequency Network). SFN omogu}ava efikasnije iskori{}enje EM spektra ali je neophodna visoka sinhronizacija sistema predajnika. U praksi projektuje se kombinacija MFN i SFN mre`a.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Pored standarda za digitalno emitovanje, drugi va`an tehni~ki aspekt savremenih sistema za distribuciju TV signala je izbor standarda za kompresiju. MPEG-2 je bio dominantan standard do 2003. godine, kada je definisana varijanta MPEG-4 standarda verzija 10 (ITU-R H.264/AVC). MPEG-4 standard verzija 10, ostvaruje pribli`no isti subjetivni kvalitet dekodovanog video signala kao MPEG-2 kompresija, pri dvostruko ni`em bitskom protoku. Na primer MPEG-2 signalu sa protokom od 6 Mbps, odgovara MPEG-4 signal sa protokom od 3 Mbps. U okviru MPEG-4 standarda predvi|ena je i mogu}nost skalabilnog kodovanja, ~ime se posti`e fleksibilnost neophodna za razli~ite parametre televizije visoke rezolucije - HDTV.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Pregled kompresionih standarda u Evropi, 2009. godine

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

U Srbiji je Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, predvi|en DVB-T2 sistem za digitalno emitovanje i MPEG-4 verzija 10 (H.264/AVC) sistem za kompresiju signala. Sve druge evropske zemlje koriste DVB-T sistem za digitalno emitovanje i MPEG-2 i/ili MPEG-4 sistem za kompresiju signala.

Doma}a administracija smatra da izbor DVB-T2 sistema predstavlja optimalno re{enje, jer Srbija me|u poslednjim evropskim dr`avama ulazi u proces prelaska na digitalno zemaljsko emitovanje, kada je mogu}e implementirati savremeniji i efikasniji DVB-T2 sistem. Druge evropske zemlje DVB-T2 sistem planiraju uglavnom za HDTV, pri ~emu }e nastaviti emitovanje u DVB-T standardu.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Termini za ASO u Evropi, izvor MTID, 2009.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Termini za ASO u Evropi, izvor DigiTAG, 2009.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Odluke evropskih zemalja o uvo|enju DVB-T2 standarda,

izvor MTID, 2010.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Kablovski distribucioni sistemi (KDS) U sistemima kakvi su KDS mogue je distribuirati veliki broj TV programa i pridruenih interaktivnih telekomunikacionih servisa. Kablovski sistemi omoguavaju distribuciju stotinak analognih i vie stotina digitalnih televizijskih kanala ukoliko se za prenos signala koristi koaksijalni kabl. U sluaju primene optikog vlakna kao prenosnog medijuma kapacitet sistema je vie stotina analognih, odnosno vie hiljada digitalnih televizijskih kanala.

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

KDS - Mrea finalne distribucije tipa "zvezda"

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

KDS - Razvod tipa zvezda

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

KDS - Dodatni servisi

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala

Sistemi za prenos i distribuciju TV signala bi}e prikazani na konkretnom primeru realizovanih sistema FOX Televizije.

Sistemi za distribuciju i emitovanje TV signala FOX televizije realizovani su 2006. i 2007. godine i po svojim karakteristikama predstavaljaju najaktuelnije sisteme realizovane na podru~ju Srbije, koji su u potpunosti uporedivi sa savremenim tehni~kim sistemima u Evropi i svetu. To je osnovni razlog da se u predavanju o sistemima za prenos i distribuciju TV signala prika`u konkretni realizovani sistemi FOX Televizije.

Blok {ema emisionog sistema FOX Televizije

Blok {ema emisionog sistema regionalne TV

Emisioni sistem FOX Televizije

Emisioni sistem FOX Televizije realizovan je krajem 2006. godine, na osnovu dozvola za K3 mre`u, izdatih 4. avgusta 2006. godine od strane RRA i RATEL-a.

Poslednji tehni~ki pregled ura|en je 25. novembra 2006. godine, svega 113 dana nakon dobijanja dozvola. Sistem od 36 predajnika realizovan je za 59 dana. (2 predajnika rade u VHF opsegu a 34 u UHF opsegu). Snage predajnika su od 10 W do 2 kW.
Ukupan ERP efektivna izra~ena snaga celog sistema predajnika FOX Televizije je na nivou od 141 kW. Prenos signala od TV centra FOX Televizije do sistema predajnika uspostavljen je posredstvom tehni~kih sistema Telekoma Srbija.

Performanse emisionog sistema FOX Televizije

Sistem predajnika je digital ready.
FOX Televizija je prva televizija sa nacionalnim pokrivanjem u Srbiji, koja emituje signal u stereo tehnici. Prenos signala realizovan posredstvom MPLS mre`e Telekoma, odnosno IP tehnologije, predstavlja jednu od prvih takvih realizacija na globalnom nivou.

Za prenos signala koristi se bitski protok od 6.3 Mbps.

Sistem Ethernet daljinskog nadzora i kontrole sistema.

Prenos signala FOX Televizije

Kompresioni standard za prenos signala do sistema predajnika je MPEG-2. Za prenos signala koristi se bitski protok od 5.7 Mbps za video signal, 256 kbps (2128 kbps) za audio stereo par i 375 kbps za teletekst. Ukupan bitski protok je na nivou 6.3 Mbps.

Kompresioni standard za IPTV je MPEG-4.

Za prenos signala za IPTV koristi se bitski protok od 2.8 Mbps.

Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV signala, predvi|en je kompresioni standard MPEG-4 verzija 10 (H.264/AVC).

Sistemi za prenos signala televizija sa nacionalnom pokriveno{}u (sistemi kori{}eni 2007. godine) FOX MPLS sistem Telekoma , 6 Mbps Sistem analognih i digitalnih mikrotalasnih linkova Sistem analognih i digitalnih mikrotalasnih linkova RTS-a Satelitska digitalna kontribucija , 4 Mbps. Prelaze na MPLS sistem Telekoma. Sistem analognih i digitalnih mikrotalasnih linkova Satelitski DTH sistem SBB-a, 3.5 Mbps. Prelaze na MPLS sistem Telekoma.

RTS
Avala

B92
Pink Happy & Ko{ava

Sistemi za prenos signala televizija sa nacionalnom pokriveno{}u (aktuelno stanje 2012. godine) MPLS sistem Telekoma , 6 Mbps Sistem analognih i digitalnih mikrotalasnih linkova Sistem analognih i digitalnih mikrotalasnih linkova RTS-a MPLS sistem Telekoma. Sistem analognih i digitalnih mikrotalasnih linkova MPLS sistem Telekoma.

FOX RTS Avala B92

Pink Happy & Ko{ava

Lanac u~esnika u digitalnoj radiodifuziji

Provajderi sadr`aja

Usluge multiple ska

Usluge emitova nja Primarna Sekundarna distribucija distribucija Usluge prenosa

Krajnji korisnik

Lanac u~esnika u digitalnoj radiodifuziji

Usluge multiple ska Usluge emitova nja Primarna Sekundarna distribucija distribucija Usluge prenosa

Provajderi sadr`aja

Krajnji korisnik

Blok {ema emisionog sistema FOX Televizije

Sistem predajnika FOX Televizije dispozicija predajnika

Sistem predajnika FOX Televizije karta pokrivenosti

Minimalne vrednosti nivoa elektri~nog polja koje treba {tititi

(standardna korisni~ka oprema prijem u urbanom podru~ju)

Minimalne vrednosti nivoa elektri~nog polja koje treba {tititi

(standardna korisni~ka oprema prijem u ruralnom podru~ju)

Servisna zona predajnika FOX Televizije na lokaciji Torlak-Beograd

Servisna zona predajnika FOX Televizije na lokaciji Rudnik

Blok {ema IP/MPLS mre`e Telekoma Srbija multifunkcionalnost sistema

Blok {ema IP/MPLS mre`e Telekoma Srbija predajni deo sistema

distribucija TV signala za primarni sistem predajnika (MPEG-2) i distribucija TV signala za IPTV servis (MPEG-4)

CAR Centralna ma{inska soba FOX Televizije

MPEG-2 i MPEG-4 enkoderi Telekoma instalirani u CAR-u FOX Televizije

MPEG-2 enkoder Telekoma instaliran u CAR-u FOX Televizije

MPEG-4 enkoderi Telekoma instaliran u CAR-u FOX Televizije

Blok {ema IP/MPLS mre`e Telekoma Srbija prijemni deo sistema

za distribuciju TV signala za primarni sistem predajnika (MPEG-2)

[ematski prikaz radio-difuzne TV stanice Tornik-Zlatibor

Predajnik FOX TV RF snage 0.5 kW na lokaciji Tornik-Zlatibor,

(Na slici su prikazani i predajnici TV B92 i TV Ko{ava, kao i triplekser.)

Prednja strana predajnika. Prikazani su moduli: eksajter (modulator sa RF predpoja~ava~em i CPU), 500 W poja~ava~ i energetski modul.

Zadnja strana predajnika. Prikazani su moduli sa pripadaju}im kablovima: eksajter (modulator sa RF predpoja~ava~em i CPU), 500 W poja~ava~ i energetski modul.

Multiplekser, pasivni ure|aj posredstvom koga vi{e predajnika emituje signal na zajedni~kom antenskom sistemu

Terminalni ure|aji (dekoderi) za prenos TV signala posredstvom IP/MPLS mre`e Telekoma

Sistem daljinskog nadzora i kontrole sistema predajnika

Sistem daljinskog nadzora i kontrole sistema predajnika

Sistem daljinskog nadzora i kontrole sistema predajnika

Pokrivenost potencijalnog auditorijuma signalom FOX Televizije

Procena FOX Televizije je da ima realnu pokrivenost potencijalnog auditorijuma na nivou od 5300000 gledalaca, odnosno 70 % populacije Republike Srbije. Procena je da konkurentske TV Pink i TV B92, sa dopunskim pokrivanjem, imaju pokrivenost od preko 85 % populacije Republike Srbije.
Procena je da FOX Televizija ima manju pokrivenost potencijalnog auditorijuma u odnosu na konkurentske televizije za minimalno 20 %, odnosno za najmanje 1000000 gledalaca.

K3 mre`a i dopunsko pokrivanje - problemi

Najva`nije emisione lokacije u Srbiji
U okviru K3 mre`e, FOX Televizija nije dobila lokaciju Avala, nije dobila ju`ni pravac na lokaciji Venac i ima redukovan dijagram zra~enja na lokaciji Jastrebac.

[tetne smetnje
Najzna~ajnije {tetne smetnje FOX Televizija trpi u servisnim zonama predajnika Cer (25. UHF), Crni vrh (58. UHF) i ^a~alica (36.UHF).

Dopunsko pokrivanje
Zbog koncepcije K3 mre`e i postojanja mikrosenki neophodno je dopunsko pokrivanje, na koje FOX Televizija ima zakonsko pravo. Konkurentske televizije realizovale su vi{e desetina predajnika i repetitora.

K3 mre`a i dopunsko pokrivanje - problemi

Najva`nije emisione lokacije u Srbiji
Zbog nedostatka lokacije Avala, redukovanih dijagrama zra~enja na lokacijama Venac i Jastrebac procena je da FOX Televizija gubi

500000 potencijalnih gledalaca.

[tetne smetnje
Zbog {tetnih smetnji procena je da FOX Televizija gubi 300000 potencijalnih gledalaca.

Dopunsko pokrivanje
Realizacijom prve faze dopunskog pokrivanja FOX Televizija bi dobila

600000 gledalaca.

K3 mre`a i dopunsko pokrivanje mogu}nost re{avanja problema

Re{avanjem problema K3 mre`e i dopunskim pokrivanjem, FOX Televizija prema procenama dobija oko 1400000 gledalaca. Sa ukupnim potencijalnim auditorijumom od oko 6700000 gledalaca dosti`e se pokrivenost od oko 89 % populacije Republike Srbije. Stav FOX Televizije je da se problemi K3 mre`e i dopunskih pokrivanja mogu re{iti u najve}oj meri konstruktivnim stavom dr`avne administracije.

Ure|aji za prijem TV signala

Ure|aji za prijem TV signala

Konvencionalni ure|aji za prijem TV signala su hardverski ure|aji TV prijemnici, realizovani: - sa katodnim cevima - CRT (Cathode Ray Tube),

- u PDP (Plasma Display Panel) tehnologiji,

- u LCD (Liquid Crystal Display) tehnologiji, -u OLED (Organic Light Emitting Diode) tehnologiji.

TV prijemnici sa katodnim cevima (CRT) se povla~e iz proizvodnje. LCD i PDP TV prijemnici su savremene preovla|uju}e tehnologije, dok je OLED tehnologija u razvoju.

Ure|aji za prijem TV signala

Pored konvencionalnih ure|aja za prijem TV signala TV prijemnika, razvoj IT tehnologija, Interneta i mobilnih platformi, omogu}io je pra}enje TV programa posredstvom ra~unara i mobilnih GSM ure|aja. Pra}enje TV programa posredstvom ra~unara mo`e se ostvariti instalacijom TV ra~unarskih kartica, pri ~emu se kao reproduktor TV slike koristi monitor ra~unara ili eksterni displej. Druga mogu}nost pra}enja TV programa posredstvom ra~unara mo`e se ostvariti kori{}enjem Internet televizije, koja se emituje preko Interneta (IPTV i Internet televizija su razli~ite tehnologije ). Kao reproduktor TV slike koristi se monitor ra~unara. U ekspanziji su mobilne platforme, koje omogu}avaju pra}enje TV programa posredstvom mobilnih GSM ure|aja. Kao reroduktor TV slike koristi se displej GSM ure|aja i perspektivno eksterni displej.

Ure|aji za prijem TV signala

Prednosti PDP u odnosu na LCD TV prijemnike:

- ta~nija reprodukcija vrste i zasi}enja boje ; - vi{i nivo sjajnosti (cd/m2) displeja ;

- rezistentnost displeja na magnetno polje zvu~nika;

- ve}e dimenzije displeja;

- ve}i odnos kontrasta;

- precizna definicija crne boje; - bolja reprodukcija tranzijentnih (brzih) promena u slici.

Ure|aji za prijem TV signala

Prednosti LCD u odnosu na PDP TV prijemnike: - jeftinija tehnologija ; - odsustvo refleksije od ve{ta~kog svetla ili sun~evog svetla ;

- nema indukcije stati~kog naelektrisanja na displeju ;

- nema burn-in efekta (efekat gorenja) stati~nih slika ; - ni`a radna temperatura i manja temperaturna disipacija ;

- dvostruko manja potro{nja (power consumption) energije za isti gabarit displeja ; - nema problema u radu na ni`em atmosferskom pritisku (vi{a nadmorska visina) .