Metoda modelovanja Izvodi iz literatura METOD MODELOVANJA je istrazivacki postupak pomocu koga se generise znakovni sistem, model, koji

moze da zameni stvarnu pojavu i pomocu koga eksperimentalno ili simulacijom mozemo istrazivati i prenositi dobijene podatke sa modela na realnu pojavu. Pored statisticke metode i aksiomatkse metode u poslednje vreme, narocito s razvojem kibernetike kao teorije uzgradnje i upravljanja slozenim dinamickim sistemima, razvila se u opstu metodu i metoda modelovanja. Osnovnu karakteristiku metode modelovanja cini tesno jedinstvo teorije i naucne prakse u ovoj metodi. Pod modelovanjem se ne podrazumeva samo culno predstavljanje i fizicko podrazavanje nego i svako psihicko predstavljanje, cak i zamisljanje bilo kog predmeta ili pojave. Kod modelovanja razlikujemo strukturu modelovanja, koju cine ova cetiri osnovna faktora M1 je pasivni objektivni faktor, predmet modelovanja, to jest bilo kakva pojava, koja se metodom modelovanja istrazuje M2 Aktivni subjektivni faktor, to jest svesna jedinka ili kolektiv istrazivaca, koji grade model nekog predmeta i preko tog modela istrazuje taj predmet, pojavu ili proces. M Sredstva ili orudja kojima se i od kojih se grade model. Ta sredstva mogu biti raznovrsna 0 fizicka, tehnicka, misaona i jezicka I na kraju polozaj u objektivnoj stvarnosti i uslovi u kojima se model gradi Sam proces modelovanja se sastoji u tome da se uoce neke strane ili bitni cinioci ili momenti desavanja odredjene pojave, da se oni zaista predstave bilo pojmovno jezicki, na primer u obliku matematickih jednacina ili u obliku nekih tehnickih, odnosno fizickih predmeta ili sistema. U savremenoj kibernetici jedan od osnovnih ciljeva istrazivanja slozenih dinamickih sistema jeste konstrukcija funkcionalnih modela. Modelovanje je dakle kako misaono teorijske delatnost izgradnje logickih i matematickih sistema, kao teorijskih modela odredjenih objektivnih sistema, tako i izgradnje ovim teorijskim modelima odgovarajucih prakticno-realnih analgona, relanih modela raznih vrsta. Modelovanje izrada modela, koji treba da zameni predmet, koji se istrazuje, drugo, koji mu na odredjen nacin odgovara, trece, koji daje odredjenu inforamciju o njemu i na kraju, to je sistem, na kome je, moguce izvrsiti eksperimentalna istrazivanja i proracune ili logicku analizu, da bi se na ovaj nacin dobijeni podaci mogli prosiriti na proucavanu pojavu, da bi se o njoj steklo pouzdano znanje. Da bi se mdoelovanjem postigao ovaj cilje neophiodno je da budu vise ili manje ispuinjenio ovi osnovnui uslovui Model mora da bude slican predmetu urifinalu u materjhaliu ili strukruei uli ponasanju ili rezultatu funkcionisanja Mora da ima sviojstvo korespodencije predmetu originalu da predstavlja odredjeni teorijsko saznajnio ili rpakticno realni odraz odnosno strukturalni ili funkcionalni analgon originalu

Model mora da pruzi odredjenu informaciju o predmetu originala + povecavanje moci predvidjanja i demonstriranja

U procesu stvarnja modela razlikuju se nekolik ofaza Utvrdjivanje namene modela Nabrajanje svih mogucnosti elemenata, koji su u vezi sa namenom modela Selekcije elemenata, koji su u vezi sa namenom modela Formirnaje pocetnog modela Proveravanje modela Poboljsanje modela Klasifikacije modela mogu da se izvrse podelom modela na apstrakte i fizicke modele. Takodej mogu da se rzlikju modeli po obliku i po sadrzaju. S obzirom na oblik u kom je model predstavljen razlikujemo verbalni, graficki, matematicki i analogni. Verbalni se iskazuju tekstom Graficki modeli koriste graficka sredstva i simbole kojima se prikazuje posmatrani original Matematicki modeli koriste odredjene matematicke simbole za oznacavanje promenljivih ili parametara originala, a odnosi i veze izmedju promenljivih ili parametara originala izrazavaju se pomocu matematickih i logickih relacije.Oni predstavljaju najvisi stepen apstrakcije, i pruzaju najvise mogucnosti za eksperimetisanje, jer se lako menjaju velicine pojedinih parametara! Obuhvata najrelevantnije parametre. Analogni modeli se koriste u slucajevima kada se pojedine fizicke pojave i procesi koji su medjusobno razlicitri odvijaju medjusobno analogno i matematicko opusuvan je ovih pojava dovodi do formalno istih analitickih izraza. NA osnovu veze sa originalom i vrste analogije razlikujemo sledece analogne modele Model funkcije, strukture i ponasanja Praceno je sa dve poteskoce Adekvatnost modela i realne pojave Ispravnost ekstrapolacije dobijenih rezultat sa modela na realnu pojavu Prema SADRZAJU i STRUKTURI, modeli mogu biti Model stvarnog u idealnom idealni, misaoni modeli realnih stvari svaki pojam ili sud o realnim pojavama Model konkretnog u apstraktnom apstraktni model predstavlja svaka generalizacija konkretnih pojmova, matematicka formula Model idealnog u realnom realne modele predstavljaju interpretacije pojmova, stavova stvarnih funkcija i algoritama u ciljno opazajnim i fizickim predmetima, sistemima, odnosima, masinama Model apstraktnog u konkretnom konkretne modele predstavljaju sve konkretizacije i specijalizacije apstraktnih pojmova i stavova; Uopste uzev, svako predstavljanje opsteg u posebnom ili pojedinacnom predstavlja ovakav konkretan model