2 Porodice

Postoji tendencija kod ivih bia da se ulanjuju, ostvaruju veze, ive unutar jedni drugih, vraaju se na ranije aranmane, sloe se kad god je mogue. Tako je to u svetu. Lewis Thomas

Govorei kao ljudi ulanjivanje da bi se sloilo! obino "odrazumeva neku vrstu "orodine gru"e. Porodica je "rirodan kontekst i za razvoj i za isceljenje, a to je i kontekst od koga e zavisiti "orodini tera"eut za aktuelizovanje tera"ijskih ciljeva. Porodica je "rirodna gru"a koja je vremenom razvila obrasce interakcije. Ti obrasci u"ot"unjavaju "orodinu strukturu koja rukovodi #unkcionisanjem lanova "orodice, iscrtavajui njihovu skalu "ona$anja i olak$avajui interakciju me%u njima. Potrebna je ivotno s"osobna "orodina struktura da bi se is"unili su$tinski zadaci "orodice u "odravanju individuacije uz istovremeno "ruanje oseaja "ri"adnosti. & obinim okolnostima lanovi "orodice ne doivljavaju same sebe kao deo ove "orodine strukture. 'va ljudska bia o sebi misle kao o jedinici, celini, koja stu"a u interakciju s drugim jedinicama. (na znaju da imaju uticaja na "ona$anje drugih "ojedinaca, a i da ona utiu na njih. ) kako ulaze u interakcije u okviru "orodice, stiu iskustvo sa "orodinim iscrtavanjem ma"e sveta. *naju da su neke teritorije obeleene sa radi kako ti se svi%a!. +ruge su obeleene sa, nastavi uz o"rez!. ) jo$ uvek ima i drugih koje su obeleene sa sto"!. )ko za%e iza ove granice, lan ,"orodice e se susresti sa nekim regulatornim mehanizmima. .ekada e se "omiriti sa sudbinom a nekada "rkositi. Postoje isto tako i oblasti koje su obeleene sa ulazak "od "retnjom!. Posledice "restu"a u tim zonama "renose snanije a#ektivne kom"onente/ krivicu, anksioznost, "a ak i "rogon i "rokletstvo. Pojedini lanovi "orodice tako "oznaju, na razliitim nivoima svesnosti i s"eci#inosti, geogra#ski izgled njihove teritorije. 'vaki lan "orodice zna $ta je do"u$teno, kakvih sila ima koje se su"rotstavljaju devijaciji, kakva je "riroda i kolika je e#ikasnost sistema "raenja. )li "o$to je on usamljeni "utnik na teritoriji "orodice i $ireg sveta, "ojedinani lan "orodice retko doivljava "orodinu mreu kao jedan ge$talt. *a "orodinog tera"euta, me%utim, mrea "orodinih transakcija se "okazuje u svoj svojoj kom"leksnosti. (n vidi da je total vei od sume njegovih delova. 0s"ada da je "orodica kao celina skoro "o"ut jedne ivotinjske kolonije 1 tog entiteta koji je kom"onovan od razliitih ivotnih #ormi u kome svaki deo radi svoju so"stvenu stvar, ali gde celinu tvori organizam sa vi$e tela u kome je svaki deo sam "o sebi jedan ivotni oblik.

Te$ko je za studenta da baci "ogled na ovu ivotinju sa vi$e tela koja "redstavlja "orodicu. & stvari te$ko je za bilo koga ko je odgajen u *a"adnoj kulturi da vidi $ta ima iza individue. Trenirani smo da i u etikom i u estetskom "ogledu zadrimo "re#erenciju "rema individualnoj samo2determinisanosti. 3isliti o individui kao segmentu $ire dru$tvene i biolo$ke jedinice je u najboljem sluaju nezahvalno. 3oda je to razlog $to oni koji "oku$avaju da se uhvate u ko$tac sa ovekovom me%uzavisno$u esto "ribegavaju #ilozo#ijama mistike i holizma koje oveka "ovezuju s univerzumom. 3anje je bolno shvatiti oveka kao dela univerzalne inteligencije nego kao dela "orodine mree, ivog organizma koji je blii na$em iskustvu. 3oemo da zagrlimo oveka kao kosmikog heroja, ali bi vi$e voleli da sle"o oko u"erimo "rema njegovoj borbi sa njegovom enom nad tim ko bi trebao da zakljua ulaznu ka"iju. ) i"ak znamo da #udbaler u nekom timu, ili oboist u jednom kvintetu, nekako "reuzimaju na sebe odlija tih vi$e2nego2ovek jedinica. +oivljavamo nagon koji agor trideset hiljada ljudi na nekom stadionu "odie do unisone vike. ) tera"ijskim renikom, svaki kliniar moe da da vinjete radova ivotinje sa vi$e tela "oznate kao "orodica. 4ak "ostoji razlog da se veruje da "orodine veze! "relaze bihejvioralni nivo i ulaze u nivo #iziologije. & istraivanju "sihosomatskih "orodica 3inuchin i drugi su na$li dokaz koji sugeri$e da se bar u nekim "orodicama stres izme%u roditelja moe meriti u krvotoku njihovog o"serviranog deteta. ,5 'tudent tera"eut ne mora da "rihvati ideju o zdruenoj #iziologiji. )li mora da vidi da je "orodica vi$e nego neki agregat izdi#erenciranih subsistema, kao organizam sam "o sebi. *ato $to e osetiti "uls "orodice. 0skusie njene zahteve da se akomodira, i osetie se kom#orno jedino ako "rodui njenim tem"om. 0skusie njen "rag "rema onome $to je "odesno i $to je sramotno, njenu toleranciju za kon#likt, njen oseaj za ono $to je sme$no ili sveto i njen "ogled na svet. Problem "rouavanja "orodice "ogor$ava se sa jezicima koji se govore na *a"adu, koji imaju samo mali broj rei ili dodatnih #raza za o"isivanje jedinica kom"onovanih od vi$e nego jednog. Postoji termin simbioza za o"isivanje jedinice od dve osobe u okolnostima koje su "atolo$ke do ekstrema, gde se jedan njen lan osea "ot"uno delom i ima neadekvatno iskustvo o samom sebi kao celini!, reima )lberta 'che#lena, tako da moe da se dogodi "sihotina e"izoda kada "ostoji "rekid a#ilijacije u organizmu. )li ovaj termin ignori$e normalne teansakcije. Premda u oblasti mentalnog zdravlja "ostoji ogroman red "rouavanja normalnih transakcija izme%u majke i deteta, nema rei koja bi o"isivala ovu kom"leksnu jedinicu od dve osobe. .eko bi mogao da je skuje, kao $to je madete ili demajka, ali bi bilo nemogue izmisliti termine za sve multi"le jedinice. )rthur 6oestler, bavei se sa ovom konce"tualnom te$koom, "rimeuje da ukoliko neko eli da umakne tradicionalnoj zlou"otrebi rei celina i deo, "risiljen je da o"eri$e sa takvim nezgra"nim terminima kao $to su 7"od2celina8 ili 7deo2celina8.! 'kovao je novi termin da bi oznaio te janusovske entitete na srednjim nivoima svih hijerarhija!/ re holon, od grke rei holos 9celina: sa su#iksom on 9kao kod rei "roton ili neutron:, koji sugeri$e jednu esticu ili deo. 6oestlerov termin ima "osebnu vrednost za "orodinu tera"iju, "o$to je jedinica intervencije uvek jedan holon. 'vaki holon 1 "ojedinac, nuklearna "orodica, "ro$irena "orodica, i zajednica 1 je i celina i deo, ne vi$e jedan nego drugo, ne jedan koji odbacuje ili jedan koji je u kon#liktu sa drugim. ;olon izluuje kom"etitivnu energiju za autonomiju i samo2ouvanje kao celine. (n isto tako "renosi i integrativnu energiju

kao deo. .uklearna "orodica je holon "ro$irene "orodice, "ro$irena "orodica holon zajednice i tako dalje. 'vaka celina sadri deo, i svaki deo sadri "rogram! koji namee celina. +eo i celina sadre jedno drugo u jednom kontinuiranom, aktuelnom i tekuem "rocesu komunikacije i me%uodnosa. ,<

0.+0=0+&)L.0 ;(L(.
'agledavanje individue kao holona "osebno je te$ko za svakog ko je "odizan u *a"adnoj kulturi. &zmimo de#iniciju ne2"orodice &"rave za "o"is/ nevezani odrasli "ojedinac!. >vo u"adljivog "rimera na$e individualistike ideologije. .igde se me%u ivim organizmima ne moe nai ne"rivrenost!, a ona i"ak egzistira u na$im ti"ologijama humana. &stav, "oreski i zakoni o socijalnoj sigurnosti, sistemi zdravstvene za$tite, slube za mentalno zdravlje i obrazovanje 1 ak i ti sku"i domovi samo za starije gra%ane 1 svi izraavaju ne samo "ojam nego i "oeljnost autonomnog "ojedinca. (va "ristrasnost se ra$irila "oljem mentalnog zdravlja, $irei se ak i na oblast "orodine tera"ije. Pojam ?onalda Lainga o "orodinoj "olitici zahteva da individua bude oslobo%ena od svojih $kodljivih "orodinih okova 9verovatno da bi se olak$alo njeno ukljuivanje u deo s"iska sa ne"rivrenim odraslim "ojedincima:. 'kala di#erencijacije sel#a! 3urra@Aowena, koja se koristi da bi se "rocenio ste"en do koga sel#! ostaje izvan uticaja odnosa, na slian nain istie borbu! izme%u "ojedinca i "orodice. 6ada se "ojedinac shvati kao da je deo bilo koje vee celine, na neki nain se shvata kao da gubi. 'tudent tera"eut moe da bude naroito sklon da se #okusira na ogranienja koja namee "orodica. =eliki su izgledi da je odrastao u "orodici u kojoj se borio sa "rocesima individuacije u okviru "orodine gru"e. Tako%e, verovatno je da se nalazi u #azi se"aracije, s obzirom na ivotni ciklus, od svoje "orodice "orekla i mogue i #ormiranja nove nuklearne "orodice "ri emu zahtevi u vezi sa kreiranjem novog holona mogu da budu doivljeni kao izazov njegovom doivljaju sel#a. 3oda e zato student morati da se "re svesno #okusira na stvarnost me%uzavisnosti i mehanizama kom"lementarnosti. 0ndividualni holon inkor"orira "ojam sel#a2u2kontekstu. &kljuuje "ersonalne i istorijske determinante sel#a. )li daleko je od toga da obuhvati aktuelne in"ute u vezi sa socijalnim kontekstom. '"eci#ine transakcije sa drugim ljudima izmamljuju i "ojaavaju one as"ekte linosti individue koji su odgovarajui s obzirom na kontekst. 0ndividua, zatim, utie na druge ljude, koji s njom stu"aju u interakciju na odre%ene naine zato $to su njene reakcije izmamile i "ojaale njihove reakcije. Postoji jedan cirkularan, stalan "roces uzajamnog uticanja i "ojaavanja koji tendira ka tome da se odri kao #iksiran obrazac. & isto vreme i "ojedinac i kontekst imaju ka"acitet za #leksibilnost i "romenu. Lako je videti "orodicu kao jedinicu i lako je videti "ojedinca kao holon te jedinice. ,B )li "ojedinac obuhvata i druge as"ekte koji se ne sadre u "ojedincu kao holonu "orodice, kao $to je ovde "okazano/

Pravougaonik re"rezentuje "orodicu. 'vaka kriva je "ojedinani lan "orodice. Cedino se izvesni as"ekti sel#a ukljuuju u "orodini organizam. *a D i + je "orodica neo"hodnija nego za ) i A, koji mogu da budu vi$e "ovezani sa kolegama, njihovim "orodicama "orekla i vr$njakim gru"ama. )li o"seg do"u$tenog "ona$anja je jo$ uvek "od u"ravom "orodine organizacije. 6oliki je o"seg "ona$anja koji moe da bude ukljuen u "orodini "rogram zavisi od "orodinog ka"aciteta da a"sorbuje i inkor"orira izvan"orodinu energiju i in#ormacije. 6onstantna interakcija u razliitim holonima u razliitim vremenima zahteva aktuelizovanje razliitih segmenata sel#a. +ete koje je u interakciji sa "reterano ukljuenom majkom #unkcioni$e sa bes"omono$u, da bi izmamilo negu. )li s njegovim starijim bratom ona #unkcioni$e s "re"redeno$u i kom"etitivno, da bi "ostigla ono $to ona eli. .eki ovek koji je autoritativan su"rug i otac u okviru "orodice na radnom mestu mora da "rihvati "oloaj koji je "o hijerarhiji nii. .eki mlad adolescent koji je dominantan u vr$njakoj gru"i dok je u koaliciji sa starijim bratom naui da bude ljubazan kad njega nema blizu. ?azliiti konteksti "obu%uju razliite as"ekte. ?ezultat je da ljudi #unkcioni$u uvek sa delom svojih mogunosti. 0ma mnogih mogunosti, od kojih se samo neke izmamljuju ili ograniavaju na osnovu kontekstualne strukture. 'toga "rekid ili "ro$irivanje konteksta moe da do"usti javljanje novih mogunosti. Tera"eut, $iritelj konteksta, kreira neki kontekst u kome ,E je mogue istraivanje neuobiajenog. (n "otvr%uje lanove "orodice i ohrabruje ih da eks"erimenti$u s "ona$anjem koje je "rethodno bilo ograniavano od strane "orodinog sistema. 6ako nove mogunosti izniknu, "orodini organizam "ostane kom"leksniji i stvara "rihvatljivije alternative za re$avanje "roblema. Porodice su veoma kom"leksni multi2"ojedinani sistemi, ali su i same subsistemi veih jedinica 1 "ro$irene "orodice, ulice, dru$tva u celini. 0nterakcija sa ovim veim holonima tvori znaajan deo "orodinih "roblema i zadataka kao i njenih sistema "odr$ke. Pored toga "orodice imaju i izdi#erencirane subsisteme. 'vaki "ojedinac je jedan subsistem, kao $to su to i dijade, n"r. mua i ene. 6ru"nija svrstavanja u manje gru"e nastaju u vezi s generacijom 9subsistem siblinga:, "olom 9deda, otac i sin:, ili zadatkom 9roditeljski subsistem:. 'in mora da se "ona$a kao dete u roditeljskom subsistemu kako bi njegov otac mogao da se "ona$a kao odrasli. )li kad se njemu "renese dunost u vezi njegovog mla%eg brata, dete se "rihvata izvr$nih moi. &

okviru "orodinog holona tri su jedinice, "ored individualnih, "osebno znaajne/ su"ruanski subsistem, roditeljski subsistem i subsistem siblinga.

'&P?&F).'60 ;(L(.
& "orodinoj tera"iji je korisno konce"tualizovati "oetak "orodice u taci vremena kada se dvoje odraslih, ovek i ena, "ridrue u svrhu #ormiranja "orodice. +a bi bio znaajan, ovaj s"orazum ne mora da bude legalan, i na$e ogranieno iskustvo sa homoseksualnim "arovima sa decom sugeri$e da su "ojmovi "orodine tera"ije isto toliko validni sa njima kao i sa heteroseksualnim "arovima sa decom. 'vaki od novih "artnera ras"olae sa setom vrednosti i oekivanja, i "re"oznatim i nesvesnim, koje se niu od cenjenja samo2determinisanosti do toga da li bi ljudi trebali da uzimaju doruak. Ta dva seta vrednosti vremenom moraju da "ostanu izmireni da bi bio mogu zajedniki ivot. 'vaki od su"runika mora da odustane od dela svojih so"stvenih ideja i "re#erencija, ime gubi individualnost ali dobija na "ri"adnosti. & "rocesu se #ormira jedan nov sistem. Transakcioni obrasci koji se "olako razvijaju se obino kao takvi i ne "re"oznaju. (ni su "rosto tamo, deo ivotnih "odu"iraa, neo"hodni ali ne$to o emu se stvarno ne razmi$lja. 3nogi su se stvorili sa malo ili bez imalo na"ora. )ko oba su"runika "otiu iz "atrijarhalnih "orodica, na "rimer, oni mogu jednostavno da misle da se ,G "odrazumeva da ena treba da "ere sudove. +rugi transakcioni obrasci su rezultat utvr%enog s"orazuma/ Tvoj je red da kuva$.! & oba sluaja utvr%eni obrasci u"ravljaju nainom na koji svaki od su"runika doivljava sel# i "artnera u su"ruanskom kontekstu. .a kraju e "ona$anje koje se razlikuje od onog koje je "ostalo uobiajeno biti "ovre%ujue. +evijacija e "odstai javljanje oseanja izdatosti, ak i ako niko od "artnera nema svesnu ideju o nevolji o kojoj se radi. &vek e "ostojati taka trvenja i sistem e morati da se ada"tira da bi iza$ao u susret "romenjenih zahtevima iz konteksta. )li u nekim takama javie se neka struktura koja "odu"ire su"runike transakcije. Cedan od najbitnijih zadataka su"ruanskog subsistema je razvoj granica koje $tite su"runike, koje im daju "rostor za zadovoljavanje njihovih so"stvenih "siholo$kih "otreba bez u"ada od strane srodnika, dece i drugih. )dekvatnost tih granica jedan je od najvanijih as"ekata ivotnosti "orodine strukture. )ko se nuklearna "orodica vidi odvojeno od drugih konteksta, is"ada da je svaki od su"runika totalni kontekst odsralog za onog drugog. & na$em krajnje mobilnom dru$tvu nuklearna "orodica moe, u stvari, da bude odseena od drugih sistema "odr$ke, $to za rezultat ima "reo"tereenje su"ruanskog subsistema. 3argaret 3ead navodi ovu situaciju kao jedan od stresova koji ugroavaju "orodicu u *a"adnom svetu. 'ubsistem su"runika je stoga moan kontekst za "otvrdu i diskvali#ikaciju. 'ubsistem su"runika moe da "onudi svojim lanovima oslonac "odr$ke za bavljenje sa van"orodinim svetom i moe da im "rua utoi$te od s"olja$njih stresova. )li ako su "ravila subsistema toliko rigidna da iskustva koja je svaki od su"runika zadobio u van"orodinim transakcijama ne mogu da se inkor"ori$u, su"runici2u2sistemu! mogu da budu zarobljeni u neadekvatna "ravila "reivljavanja na osnovu "ro$lih ugovora i moe da im raznolikije kori$enje sel#a bude do"u$teno samo kad se odvoje jedno od drugog. & toj situaciji e subsistem su"runika izrasti u sve osiroma$eniji i beivotan subsistem, "ostajui na kraju subsistemom koji ne stoji

na ras"olaganju kao resurs za rast svojih lanova. )ko do%e do trajnog odravanja takvih uslova, su"runici mogu otkriti da je nuno da sistem razmontiraju. 'istem su"runika je od ivotnog znaaja za deiji rast. (n je za dete model intimnih odnosa, kako se to izraava u svakodnevnim interakcijama. & sistemu su"runika dete vidi koji su naini da se izrazi naklonost, kako da se odnosi "rema "artneru koji je "od stresom, ili koji su naini bavljenja s kon#liktom sa sebi ravnima.(no $to dete vidi "ostae delom njegovih vrednosti i oekivanja kako ono do%e u kontakt sa s"olja$njim svetom. )ko "ostoji bilo kakva dis#unkcija u subsistemu su"runika, to e se "rolamati kroz celu "orodicu. & "atogenim situacijama, dete moe da "ostane rtvenim jarcem, ili ,H moda koo"tirano u neku alijansu s jednim od su"runika "rotiv drugog. Tera"eut mora da bude o"rezan "rema kori$enju deteta kao lana u nekom subsistemu kome ne bi trebalo da "ri"ada, nasu"rot transakcijama koje se legitimno vezuju za roditeljske #unkcije.

?(+0T>LC'60 ;(L(.
Transakcije u okviru roditeljskog holona obuhvataju uobiajeno gajenje dece i #unkcije socijalizacije. )li i mnogi drugi as"ekti deijeg razvoja su "od uticajem njegovih interakcija u okviru ovog subsistema. +ete ovde ui $ta moe da oekuje od ljudi koji imaju vee resurse i snage. (no ui da o autoritetu razmi$lja kao o racionalnom, ili kao o arbitrarnom. &i da li e njegove "otrebe biti "odrane, i koji su naje#ikasniji naini komuniciranja o tome $ta eli u okviru svog so"stvenog "orodinog stila. .jegov oseaj adekvatnosti oblikuje se na osnovu toga kako stariji reaguju "rema njemu i na osnovu toga da li je ta reakcija odgovarajua s obzirom na uzrast. &i koja se "ona$anja grati#ikuju a koja obeshrabruju. .a kraju, u okviru roditeljskog subsistema, dete stie iskustvo sa "orodinim stilom bavljenja sa kon#liktom i "regovaranjem. 3ogue su $iroke varijacije u roditeljskom holonu "o "itanju kom"ozicije. 3oe da obuhvata i dedu ili tetku. & velikoj meri jedan od roditelja moe da bude iskljuen. 3oe da ukljuuje "arenti#ikovano dete na koje je "renet autoritet da bi $titilo i disci"linovalo svoje siblinge. Tera"eut e morati da otkrije ko su lanovi subsistemaI nee doneti ni$ta dobro ako se majka ui da bude majka ako je realno detetov roditelj njegova baka. 6ako dete raste i kako se njegove "otrebe menjaju, mora da se menja i roditeljski subsistem. 6ako se uveava ka"acitet deteta, mora mu se dati vi$e "rilika za dono$enje odluka i samokontrolu. Porodice sa detetom adolescentom trebaju drukije da vode "regovore nego "orodice sa mla%om decom. ?oditelji sa starijom decom bi deci trebali da daju vi$e autoriteta uz istovremeno zahtevanje i vee odgovornosti od njih. (drasli koji su u roditeljskom subsistemu imaju odgovornost da neguju, $tite i socijalizuju decu, ali isto tako imaju i "rava. ?oditelji imaju "ravo da donose odluke koje su u vezi sa "reivljavanjem celoku"nog sistema, u "ogledu takvih stvari kao $to je relokacija, izbor $kole, i odre%ivanje "ravila koja $tite sve lanove "orodice. (ni imaju "ravo, a ustvari i dunost, da za$tite "rivatnost su"ruanskog subsistema i da odrede kakvu e ulogu deca imati u "orodinom #unkcionisanju.

,J & na$oj kulturi koja je vi$e okrenuta deci teimo da nagla$avamo obaveze roditelja i da manju "anju "oklonimo njihovim "ravima. )li subsistem kome su dati zadaci mora, tako%e, da ima i autoritet da bi ih izvr$io. 0 mada dete mora imati slobodu da istrauje i razvija se, oseae se sigurno da istrauje jedino ako ima oseaj da je svet "redvidljiv. Problemi kontrole su endemski u roditeljskom holonu. (ni su ti kojih se stalno "oduhvatamo u svim "orodicama i manje ili vi$e razre$avamo na osnovu "oku$aja i gre$ki. Priroda re$enja e zavisiti od razliitih "orodinih razvojnih #aza. 6ada se "orodica zaglibi u ovoj oblasti i stigne na tera"iju, od su$tinskog je znaenja da tera"eut obrati "anju na ue$e svih lanova u odravanju dis#unkcionalne transakcije i moguu ras"oloivost resursa za re$avanje "roblema.

;(L(. '0AL0.G)
'iblinzi #ormiraju "rvu deiju vr$njaku gru"u. & okviru ovog konteksta deca se me%usobno "odravaju, uivaju, na"adaju, eks"erimenti$u sa ubacivanjem u ulogu rtvenog jarca i, generalno uzev$i, ue jedno od drugog. (na razvijaju svoje so"stvene obrasce interakcije za "regovaranje, koo"eraciju i kom"eticiju. &e kako stei "rijatelje i kako "ostu"ati sa ne"rijateljima, kako uiti od drugih, i kako "ostii "riznanje. &o"$teno reeno, ona zauzimaju razliite "ozicije u konstantnom davanju i uzimanju, a "roces una"re%uje i njihov oseaj "ri"adanja gru"i i njihov oseaj za vr$enje individualnih izbora i alternative u okviru sistema. (vi e obrasci biti znaajni kada oni stignu do izvan"orodinih vr$njakih gru"a, sistema razreda, a kasnije i u svet rada. & velikim "orodicama siblinzi se organizuju kroz niz subsistema shodno razvojnim #azama. *a tera"euta je vano da govori jezike razliitih razvojnih eta"a i da bude vian da barata s njihovim razliitim resursima i "otrebama. & kontekstu siblinga je korisno da se kreiraju scenariji za usavr$avanje ve$tina razre$enja kon#likta u mnogim oblastima, "o"ut autonomije, kom"eticije i kom"etentnosti, $to kasnije moe da se "rimenjuje i na van"orodine subsisteme. Porodini tera"euti imaju tendenciju da "remalo koriste kontekste siblinga i "reterano tera"eutske nacrte koji zahtevaju "oveanje raznovrsnosti u roditeljskom #unkcionisanju. )li sastanci samo sa siblinzima, organizovanje tera"ijskih trenutaka u kojima siblinzi diskutuju o nekim temama dok ih roditelji "osmatraju, ili razvijanje dijaloga! izme%u holona siblinga i roditeljskog holona, mogu da budu krajnje e#ikasni u kreiranju novih #ormi razre$avanja "roblema autonomije i kontrole. & "orodicama u kojima je do$lo do razvoda sastanci izme%u siblinga i iskljuenog -K roditelja su "osebno korisni kao mehanizam olak$avanja boljeg #unkcionisanja kom"leksnog razvedenog organizma!. 6ako "orodica izvr$ava svoje zadatke nije ni izbliza toliko vano kao to koliko dobro ih izvr$ava. Porodini tera"euti, "roizvod njihove so"stvene kulture, moraju stoga da se za$tite od modela koji su njima bliski, kao i od "ravila #unkcionisanja koja su uobiajena. Porodini tera"euti moraju da se sauvaju od tendencije da "unktuiraju oko nuklearne "orodice, izbacujui znaaj "ro$irene "orodice 1 njenu komunikaciju sa i njen uticaj na nuklearnu "orodicu. 3la%i tera"euti mogu da otkriju da im je lako da se saive sa deijim "ravima, "o$to jo$ nisu iskusili kom"leksnosti roditeljevanja.

3ogu da otkriju da sami lako donose sud da su roditelji krivi bez da razumeju njihove na"ore. Tera"euti mu$karci mogu imati tendenciju da debalansiraju subsistem su"runika uz razumevanje i "odravanje "ozicije su"ruga. Tera"euti ene, zainteresovani za ogranienja nametnuta enama od strane "atrijarhalnog dru$tva, mogu da "odre su"rugu "reko mogunosti koje egzistiraju u nekoj "atrijarhalnoj "orodici. Tera"euti moraju da se "risete da su "orodice holoni ugra%eni u $iru kulturu, i da je tera"eutova #unkcija da im "omognu da "ostanu adekvatniji u okviru mogunosti koje egzistiraju u sistemu njihove so"stvene "orodice i kulturnom sistemu.

?)*=(C 0 P?(3>.)
Porodica nije neki statian entitet. (na je u "rocesu kontinuiranog menjanja, kao $to su to i njeni dru$tveni konteksti. Posmatrati ljudska bia zasebno u odnosu na "romenu i vreme je "uki jeziki konstrukt. Tera"euti, u stvari, zaustavljaju vreme kad bace "ogled na "orodice, kao zaustavljanje #ilma da bi se #okus u"ravio samo na jedan okvir. ) i"ak "orodini tera"euti imaju tendenciju da ne istrauju injenicu da se "orodice vremenom menjaju. +elom je to zbog toga $to su "orodini tera"euti intenzivno orijentisani na sada i ovde, $to je su"rotno is"itivanju "ro$losti od strane "sihodinamske tera"ije. )li to je isto tako zbog toga $to "orodini tera"eut doivljava "orodinu strukturu koja vlada snagom od ogromnog uticaja. (n ulazi u jedan ivi sistem koji ima svoje so"stvene naine "ostojanja, i mone mehanizme da sauva te naine. & ne"osrednosti tera"ijskog susreta ti stabilizujui mehanizmi su ono $to on oseaI #leksibilni elementi strukture retko "ovre%uju toliko jako. Promena se de$ava u sada$njosti, ali svoj krajnji oblik dostie jedino na due staze. Porodica je konstantno izloena zahtevima za menjanjem, koji dolaze iznutra i izvana. 6ada umru baba ili deda, ceo roditeljski subsistem moe imati "otrebu za -, ulaskom u novu alijansu. )ko majka bude ot"u$tena s "osla, su"ruanski, izvr$ni i roditeljski subsistemi e moda morati da se modi#ikuju. Promena je, u stvari, norma, i $iroka skala gledi$ta svake "orodice bi "okazivala veliku #leksibilnost, konstantno #luktuiranje i, $to je "rilino izvesno, vi$e dezekvilibrijuma nego balansa. )ko bi na "orodicu gledali iz daleka trebalo bi da vidimo da je ona organizam koji evoluira kroz vreme. +ve elije! individua se udruuju #ormirajui jedan entitet sa vi$e tela "o"ut ivotinjske kolonije. Taj entitet "rolazi kroz #aze starenja koje utiu na svako telo individualno, sve dok dve elije "redaka ne "onu da trule i umru, dok neke druge iznova ot"oinju ivotni ciklus. 6ao i svi ivi organizmi, "orodini sistem ima tendenciju i "rema odravanju i "rema evoluiranju. *ahtevi za "romenom mogu da aktiviraju mehanizme koji se su"rotstavljaju devijaciji, ali se sistem razvija u "ravcu sve vee kom"leksnosti. 0ako "orodica moe da #luktuira samo u okviru datih limita, ona ima jedan neverovatan ka"acitet za ada"taciju i menjanje "ri emu uva kontinuitet. Fivi sistemi sa takvim karakteristikama "o de#iniciji jesu otvoreni sistemi, u su"rotnosti sa zatvorenim ekvilibrijumskim strukturama! koje su o"isane u klasinoj termodinamici. ?azliku obja$njava 0l@a Prigogine/ 6ristal je ti"ian "rimer za ekvibrijumsku strukturu. ?astue 9ive: strukture imaju dosta drukiji status/ one se #ormiraju i odravaju "reko e#ekta razmene energije i materije u uslovima ne2

ekvilibrijuma.! & jednom ivom sistemu, #luktuacije, koje se odvijaju bilo interno ili eksterno, uvode sistem u jednu novu strukturu/ nova struktura uvek je rezultat nestabilnosti. (na "otie od #luktuacije. ' obzirom na injenicu da #luktuaciju normalno "rati reakcija koja sistem vraa unazad na stanje ne"oremeenosti, su"rotno, u taci #ormiranja jedne nove strukture #luktuacije su "ojaane.! 6lasina termodinamika, zakljuuje Prigogine, u su$tini je teorija destrukcije struktureL )li na neki nain takva jedna teorija mora da bude kom"letirana sa teorijom kreiranja strukture.! Godinama je "orodina tera"ija isticala mo sistema da sami sebe odre. 'ada rad Prigogina i ostalih "okazuje da ukoliko je sistem delimino otvoren za uticanje energije ili in#ormacije, nastale nestabilnosti ne dovode do sluajnog "ona$anjaL umesto toga one imaju tenju da navedu sistem na jedan novi dinamiki reim koji kores"ondira sa novim stanjem kom"leksnosti.! Porodica, jedan ivi sistem, razmenjuje energiju i in#ormaciju sa okolinom. Mluktuaciju, bilo unutra$nju ili s"olja$nju, normalno "rati reakcija koja vraa sistem u njegovo stabilno stanje. )li kad se #luktuacija "ojaa, "orodica moe da uleti u krizu u kojoj trans#ormacija rezultuje u jednom drukijem nivou #unkcionisanja koji omoguava ovladavanje. (vo gledi$te o "orodici kao ivom sistemu sugeri$e da bi longitudinalno "rouavanje svake "orodice "okazalo sledei razvoj, u kome se "eriodi dezekvilibrijuma smenjuju sa "eriodima homeostaze, i da #luktuacija ostaje u okviru savladivih granica/

(vaj model daje tera"eutu bazu za brzo "omeranje ka odnosu izme%u "orodine razvojne #aze i tera"ijskih ciljeva, "o$to tera"ijsku krizu "rati jedan shematski "lan razvoja. *a razliku od drugih modela ovaj nije limitiran na individuu i kontekst. (n se bavi sa holonima, "ostulirajui da razvojne "romene u individui utiu na "orodicu, i da "romene u "orodinom i van"orodinom holonu utiu na holon individue. Porodini razvoj, "rema modelu, kree se "o #azama koje "rati "rogresija u sve veoj kom"leksnosti. Postoje "eriodi balansa i ada"tacije, koji se karakteri$u ovladavanjem odgovarajuim zadacima i ve$tinama. Postoje isto tako i "eriodi dezekvilibrijuma koji "roistiu bilo iz individue bilo iz konteksta. Ti za rezultat imaju skok u novu i kom"leksniju #azu, u kojoj se razvijaju novi zadaci i nove ve$tine. ?azmotrite nekog dvogodi$njaka koji je "oslan u obdani$te. >ks"erimeti$ui sa novim ve$tinama za borbu "rotiv "roblema daleko od svoje majke, on "oinje da zahteva da ima nove odnose unutar "orodice. 3ajka, brojei do deset u "rodavnici hrane u kojoj je guva maksimalna, mora da mu do"usti da izabere odgovarajui keks. To vee otac mora da smiruje majku sa $alom o uasnom dvogodi$njaku!. 0stina je

da sva tri lana ove "orodice moraju da "rerastu #azu sa bebomNroditeljem2bebe. +ete, dijada majka2dete, i "orodina trijada su u strukturi koja se ras"ada. Mluktuacija se -5 "ojaala i zbog unutra$njih i zbog s"olja$njih in"uta a nestabilnosti koje se "ojavljuju e sistem "omeriti ka novoj kom"leksnosti. ?azvojni model "ostavlja etiri glavne #aze, koje se organizuju oko razvoja dece. & te se ubrajaju #ormiranje branog "ara, "orodice sa malom decom, "orodice sa $kolskom ili adolescentnom decom i "orodice sa odraslom decom.

M(?30?).C> A?)4.(G P)?)

& "rvoj #azi razvijaju se transakcioni obrasci koji obrazuju strukturu holona su"runika. 3ora da se "regovara o granicama koje u"ravljaju odnosom nove jedinice "rema "orodicama "orekla, "rema "rijateljima, svetu rada, i kom$ijskom i ostalim znaajnim kontekstima. Par mora da usavr$i nove obrasce us"ostavljanja odnosa sa drugima. 3oraju da odravaju vane kontakte "ri emu isto tako ustanovljuju i holon ije su granice dovoljno jasne da bi do"ustile razvoj intimnog odnosa "ara. Pitanja se stalno "ostavljaju. 6oliko e "uta "oseivati njegovu sestru bliznakinjuO 6ako razre$avaju to $to se njemu ne svi%a njena najbolja "rijateljicaO Pta rade u vezi s njenim kasnim ostajanjem u laboratoriji, $to je deo njenog "ro#esionalnog sna ali $to njega "rimorava da dva "uta nedeljno sam obedujeO & okviru su"ruanskog holona "ar e morati da uskladi njihove razliite stilove i oekivanja i da razvije svoje so"stvene naine obrade "odataka, i u vezi sa tretiranjem a#ekta. 3oraju da razviju "ravila u vezi sa blisko$u, hijerarhijama, oblastima s"ecijalizacije i strunosti, i obrasce saradnje. 'vako od njih mora da razvije s"osobnost da oseti koje signale $alje onaj drugi, razvijajui zajednike asocijacije i uzajamne vrednosti, imajui sluha za ono $to je drugom vano i "ostiui neku vrstu s"orazuma o tome kako e da se odnose "rema injenici $to im nisu sve vrednosti uzajamne. 'u"ruanski holon iznad svega mora da naui kako da se izbori sa kon#liktom, do koga neizbeno dolazi kada dve osobe #ormiraju jednu novu jedinicu 1 bilo da je "roblem otvoren ili zatvoren "rozor u s"avaoj sobi tokom noi bilo "orodini budet. ?azvoj ivotnih obrazaca za eks"resiju i razre$avanje kon#likta krucijalni je deo ovog ranog "erioda. Casno je da je ova #aza od onih koje su ras"adajue. Postoji visok ste"en razmene in#ormacija i izme%u holona i konteksta i u okviru holona samog "o sebi. 0sto tako "ostoji i tenzija izme%u "otreba holona "ara i "otreba njegovih lanova "ojedinano. Pravila koja su ranije zadovoljavala svakog od njih individualno moraju da se modi#ikuju. & #ormiranju "ara "itanja o delu i o celini su veoma znaajna.'vako od njih dvoje -< naj"re sebe doivljava kao celinu koja se nalazi u interakciji sa drugom celinom. & #ormiranju nove jedinice "ara oboje moraju da "ostanu deo. To moe da se doivi kao "o"u$tanje u "ogledu individualnosti. & nekim sluajevima e tera"eut koji radi sa "orodicom koja je u ovoj #azi morati da u"ravi svoj #okus ka kom"lementarnosti, da bi "aru "omogao da shvati da "ri"adanje isto toliko koliko ograniava i obogauje.

6ako "rolazi vreme novi organizam e se stabilizovati kao jedan sistem u balansu. >volucija do nivoa vee kom"leksnosti je sve samo ne ne$to $to "rolazi bezbolno. )li ako holon uo"$te "reivi, "ar e dos"eti u #azu u kojoj e, u odsustvu znaajnih unutra$njih "romena ili s"olja$njih in"uta, #luktuacije sistema ostati u okviru utvr%enih limita.

P(?(+0D> ') 3)L(3 +>D(3

+ruga #aza se javlja sa ro%enjem "rvog deteta, kada se novi holoni instantno utvr%uju/ roditeljski, majke i deteta, oca i deteta. 'u"ruanski holon mora da se reorganizuje da bi se bavio sa novim zadacima, a moraju da se stvore i nova "ravila. .ovoro%ene je "ot"uno zavisno od odgovorne nege. & isto vreme novoro%ene "okazuje elemente svoje so"stvene linosti kojima "orodica mora da se "rilagodi. (vo je jo$ jedna struktura koja je ras"adajua 1 do te mere da sistem i sam sebe moe da dovede u o"asnost. Fena se moe zatei nemona u kon#liktnim zahtevima za njenim vremenom i lojalno$u. 'u"rug moe da se "omakne u odnos dezangaovanosti. Tera"eut e morati da "omeri oca u "ravcu majke i deteta, angaujui ga "onovo u roditeljskim #unkcijama i "omaui mu da izgradi kom"leksniji, di#erenciraniji stav "rema sebi u holonima su"runika i roditelja. )ko se ovi "roblemi slabo razre$e, moe doi do nastajanja me%ugeneracijskih koalicija. 3ajka ili otac mogu da se ujedine sa detetom u koaliciju "rotiv su"runika, drei ga na "eri#eriji ili inei ga "reterano kontroli$uim. Pri bavljenju sa kontinuiranim temama kontrole i socijalizacije, uz to "orodica mora isto tako i da "regovara o novim kontaktima sa s"olja$njim svetom. Mormiraju se odnosi sa bakama i dekama, tetkama i ujacima i ro%acima. 3orodica mora da izlazi na kraj sa bolnicama, $kolama, i celoku"nom dejom industrijom odee, hrane i igraaka. 6ako dete "one da trkara okolo i "ria, roditelji moraju da us"ostave kontrole koje im daju "rostora a u isto vreme odravaju i sigurnost i roditeljski autoritet. (drasli koji su ustanovili obrasce uzimanja obroka moraju sada da te obrasce modi#ikuju, razvijajui odgovarajue metode ouvanja kontrole i za isto to vreme ohrabrujui razvoj. .ovi obrasci moraju da se is"itaju i stabilizju u svim "orodinim holonima. -B 6ako se rode i druga deca, ru$e se stabilni obrasci ustanovljeni oko "rvog deteta. 3ora da se razvije kom"leksnija i izdi#erenciranija "orodina ma"a koja ukljuuje holon siblinga.

P(?(+0D> ') P6(L'6(3 0L0 )+(L>'D>.T.(3 +>D(3

($tra "romena se de$ava kada deca "onu da idu u $kolu, inicirajui time i treu razvojnu #azu. Porodica sada mora da us"ostavlja odnos i s jednim novim, dobro organizovanim i veoma znaajnim sistemom. Dela "orodica mora da razvije nove obrasce/ kako "omoi kod $kolskog rada i ko bi trebao da "omaeI kakva "ravila nametnuti u vezi s vremenom odlaska na s"avanje, domaim zadacima, i slobodnim aktivnostimaI i kako da se "rihvate ocene koje $kola daje njihovom detetu.

6ako deca rastu ona unose nove elemente u "orodini sistem. +ete naui da "orodice njegovih "rijatelja o"eri$u na osnovu drukijih, i oigledno vi$e #er, "ravila. Porodica e morati da "regovara oko "rilago%avanja, menjajui neka "ravila. .ove granice izme%u roditelja i deteta moraju da do"u$taju kontakt i da istovremeno osloba%aju dete da sauva izvesna iskustva samo za sebe. 'a adolescencijom vr$njaka gru"a zadobija veu mo. To je jedna kultura samo za sebe, sa njenim so"stvenim vrednostima u vezi sa seksom, drogama, alkoholom, odevanjem, "olitikom, ivotnim stilom i buduno$u. 'ada je "orodica u interakciji sa jednim jaim i esto kom"etitivnim sistemom, a adolescentova sve vea kom"etentnost ga ini s"osobnijim da od svojih roditelja zahteva akomodiranje. Pitanja u vezi s autonomijom i kontrolom su ta o kojima mora da se "regovara stalno i na svim nivoima. & ovoj #azi jo$ jedan izvor "ritiska i zahtevanja moe da "one da na"ada na "orodicu/ roditelji roditelja. 'amo $to su sredoveni roditelji "oeli da se bave sa "itanjima autonomije i "odr$ke sa njihovom decom koja su u razvoju, moraju da se dogovaraju oko "onovnog ulaenja u ivote so"stvenih roditelja, da bi se kom"enzirali zbog o"adajue snage ili zbog gubitka. Cedan lak$i debalans koji trai da mu se ada"tira karakteristika je "orodica tokom najveeg dela ove tree #aze. )li su stanja razbijenosti evidentna u vreme "olaska u $kolu i u razliitim takama adolescencije kada seksualne "otrebe, $kolski zahtevi i kom"etitivni "ozivi vr$njake gru"e ru$e utvr%ene obrasce u "orodici. .a kraju i "roces se"aracije "oinje u ovoj #azi, a ova "romena se razlee "reko -E cele "orodice. +rugo dete bi moda moglo da ima jednu relativno dezangaovanu "oziciju u okviru jednog za"etljanog roditeljskog holona. )li kada njegova starija sestra ode na koled, moe da se na%e "od "oveanom kontrolom od strane roditelja. Tendencija da se iznova kreiraju uobiajene strukture tako $to se novi lan uvlai u "rethodno utvr%eni obrazac je velika. 6ada se ovo desi, onda to moe da re"rezentuje i "ro"ust da se izvr$i ada"tacija u odnosu na zahteve za menjanjem "orodice.

P(?(+0D> ') (+?)'L(3 +>D(3

& etvrtoj i "oslednjoj #azi deca, sada mladi odrasli ljudi, su #ormirala svoje so"stvene "rivrenosti "rema stilu ivota, karijeri, "rijateljima, i na kraju i "artneru. (riginalna "orodica je jo$ jednom "orodica sa samo dvoje ljudi. 0ako sada lanovi "orodice imaju dugu istoriju menjanja obrazaca zajedno, ova nova #aza zahteva jasno reorganizovanje oko toga kako e se roditelji i deca odnositi jedni "rema drugima kao odrasli. (vo se "onekada zove "eriod "raznog gnezda!, $to je termin koji se konvencionalno asocira sa de"resijom kod ene ija je zaoku"ljenost sada "ro$lost. )li ono $to se aktuelno de$ava je da subsistem su"runika, "onovo, "ostaje krucijalni "orodini holon za oba "artnera, "remda e ako "ostoje unuad morati da se izrade ti novi odnosi. (vaj "eriod, o"isan esto kao "eriod gubitka, moe da bude i "eriod velikog razvoja ako su"runici, i kao "ojedinci i kao "ar, cr"e na osnovu svojih akumuliranih iskustava, snova i oekivanja kako bi realizovali mogunosti koje su bile nedostu"ne dok je bilo neo"hodno da se bave roditeljevanjem. (vakva razvojna shema o"isuje samo "orodice srednje klase, sa muem, enom i -.- dece. 've vi$e me%utim "ostoji verovatnoa da e "orodica isto tako #ormirati i

neku vrstu "ro$irene mree ili iskusiti razvod, dezerterstvo branog druga ili novosklo"ljeni brak. .ailazei na takve #aze, tako%e, ljudi e se suiti sa vrlo kom"likovanim izazovima. )li kakve god okolnosti bile, osnovni tok ostaje/ "orodica mora da "ro%e kroz izvesne #aze razvoja i starenja. 3orae da se nosi sa "eriodima krize i tranzicije. *a "orodinu tera"iju je vana injenica da su i "romena i kontinuitet naini na koje ivi svaki ivi organizam. Porodini organizam, kao i "ojedinano ljudsko bie, se kree izme%u dva "ola. Cedan "ol re"rezentuje sigurnost "oznatog. +rugi je istraivanje koje je neo"hodno da bi se ada"tiralo uslovima menjanja. 6ada neka "orodica do%e na tretman ona je u te$koi zato $to se zaglibila u homeostatskoj #azi. *ahtevi da se sauva status Quo ograniava s"osobnost lanova -G "orodice da se kreativno bavi sa izmenjenim okolnostima. Prianjanje uz "ravila koja su nekada bila manje2vi$e #unkcionalna hendike"ira reakciju "rema "romeni. 'toga je jedan od ciljeva tera"ije "omeriti "orodicu u #azu kreativnog metea u kojoj ono $to je dato mora da bude zamenjeno sa novim nainima. Mleksibilnost mora da se indukuje sa "oveavanjem sistemskih #luktuacija, "omerajui "orodicu na kraju na jedan vi$i nivo kom"leksnosti. & tom smislu je tera"ija neka ve$tina koja imitira ivot. .ormalni "orodini razvoj ukljuuje #luktuaciju, "eriode kriza, i razre$enje na vi$em nivou kom"leksnosti. Tera"ija je "roces vo%enja neke "orodice koja se zaglibila du razvojne s"irale i kreiranja krize koja e "orodicu da "ogura u "ravcu njene so"stvene evolucije.