MOLIMO VAS, PROITAJTE: GAZIRANA PIA BOLEST U AI!

28. novembar 2012. 19:06 | Dodaj komentar

Gazirana pi !a "# izrazi$% &%'a za na'( z)ra*&+(, N(-a ra"pra*(, n(-a )(-an$i+a, $% "# n(#-i$n( .in+(ni ( na /%+( -i za$*ara-% %.i i pra*i-% "( /a% )a $% ni+( i"$ina, Vi -%0($( na"$a*i$i "a /%ri' !(n+(- pa$(n$irani1 i za'$i !(ni1 %$r%*a /%+( /#p#+($( na p%&i a-a pr%)a*ni a a&i pr( n(2% &i "(3i i&i "*%)($($# na"p($( +%' +()n# .a'#, pr%-i"&i$( '$a zapra*% pi+($(, Sastojci iz nocnih mora Na kraju 19. veka u prve kole su se stavljale znaajne koliine kokaina ako ste se ikada zapitali za!to "o#a "ola nosi to ime verovatno vam je sada sve jasno. No kole nemaju potrebe za stvaranjem takve vrste zavisnosti kod potro!aa jer su prepune dru$i% sastojaka koje u potpunosti remete na! metabolizam. &e#' $odinama se u ()D * u vodi rat kako bi se spreilo usvajanje zakona u kojima bi svi proizvo+ai bezalko%olni% i $azirani% pi#'a trebali identi,ikovati i navesti toksine i kan#ero$ene %emikalije koje se nalaze u nji%ovim proizvodima . 4- MI ili 4- metilimidazol

-. /0 je izuzetno kan#ero$ena %emikalija ona se stavlja u pi#'a poput : "o#a "ole 1epsi "ole Dr 1eppera i jo! 263 dru$i% proizvo+aa %rane i pi#'a koji imaju potrebu za je,tinim iz$ledom karamele. 4oja koja se naziva prirodni karamel nema veze s prirodnim niti s karamelom ve#' je u pitanju zlo$lasni -. /0. 0ako je ova boja poznati uzronik kan#ero$eni% oboljenja kod sisara naroito raka !titne 5lezde plu#'a i jetre FDA Food and Drug Administration * krovno ameriko udru5enje za %ranu i lekove do sada nije zabranilo ovu opasnu %emikaliju bez obzira !to je svakodnevno konzumira stotine miliona ljudi !irom sveta. HFCS Kukuruzni fruktozni sirup 6 kolama se nalazi jako puno razliiti% vrsta !e#'era obino je u pitanju HFCS High Fructose Corn Sirup ili kukuruzni ,ruktozni sirup koji izuzetno pove#'ava apetit i pove#'ava telesnu te5inu i ne$ativni ili lo! %olesterol. 78"( je jedan od najve#'i% uzronika stvaranja sala oko stomaka i tipino$ iz$leda 9ameriko$: konzumenta. 78"( #'ete naje!#'e na#'i u svim $aziranim pi#'ima bez obzira na proizvo+aa osim u se$mentu koji se naziva 9diet: ili dijetna pi#'a. 78"( je jedan od najve#'i% uzronika srani% problema i stvara poreme#'aje u metabolizmu od visoko$ krvno$ pritiska insulinske poreme#'aje dijabetes do promena na krvnim sudovima i na$omilavanje sala. spartam ili spartame ;vaj nekada!nji vojni otrov se nalazi u preko 6000 pre%rambeni% proizvoda od pi#'a i bombona do pasta za zube i sirupa za iska!ljavanje no naje!#'e $a mo5emo na#'i u pi#'ima sa oznakom 9diet: ili dijetnim pi#'ima. )spartam je metil ester dipeptida $ra+en od dve amino kiseline aspara$inske i ,enilalanina. )spartam je 200 puta sla+i od sa%aroze no zapravo uop!te nije sladak ve#' je mo5dani pojaiva ukusa dru$im reima u potpunosti la5e na! mozak o ukusu. ;vaj kan#ero$eni otrov je na tr5i!te pustio 1981. Donald <ams,eld "=; (earlea koji se danas nalazi pod okriljem monstruozno$ Monsanta. 0ako su od poetka nauni#i ukazivali na kan#ero$ena i anti.metabolika svojstva )spartama visoka politika i lobiranje sa jako puno nov#a je uspelo pro$urati ovaj otrov u $otovo sve pre%rambene proizvode. )spartam stvara brojne bolesti i poreme#'aje: >ou ?eri$ov sindrom N7> Non.7od$kins >im,om multiple mijeloma leukemiju 1arkinsonovu bolest i dru$e neuro.de$enerativne bolesti tumore na moz$u mo5dane udare @ourettov sindrom te stvara brojne uro+ene de,ekte na de#i i uzrokuje probleme u trudno#'i i abortuse. Fosforna kiselina 8os,orna kiselina je dodata kako bi telo zadr5alo o$romne koliine !e#'era koje se nalaze u $aziranim pi#'ima ona isisava velike koliine ma$nezijuma i kal#ijuma iz kostiju i tkiva i ozbiljno remeti i smanjuje rad na!e$ imuno$ sistema. ( obzirom da ,os,orna kiselina utie direktno na 9ispiranje: na!i% kostiju one postaju porozne i slabe !to se povezuje s brojnim poreme#'ajima s kostima kod du$o$odi!nji% korisnika $azirani% pi#'a. 8os,orna kiselina je i poznati uzronik kamena na bubre$u koji se

naje!#'e stvaraju kod mu!ke popula#ije belake. 8os,orna kiselina je naje!#'i uzronik osteoporoze u zapadnjaka. !atrijum "enzonat 6 tekstu koji je objavila veb strani#a Natural News stoji kako svaki 11 stanovnik ()D.a ima problema s astmom uz bubulji#e svrab i li!ajeve na ko5i. Natrijum benzonat je konzervans u svim $aziranim pi#'ima ali stvara %ronine napade astme i probleme na ko5i. ( obzirom da su $ra+ani ()D.a najve#'i potro!ai $azirani% pi#'a na svetu i da $otovo ni ne piju obinu vodu mo5da bi se od$ovor na pitanje za!to je astma toliko esta i ()D.u mo$la na#'i u obliku natrijum benzonata. Kofein Ao,ein je dobro poznat spoj o kojem ne trebamo tro!iti puno vremena ni rei ali va5no je napomenuti kako ko,ein izaziva zavisnost uni!tava nadbubre5ne 5lezde i stvara stres. !atrijum citrat ;vaj spoj se nalazi u svim kolama on mo5e uzrokovati mi!i#'ne spazme pove#'anu koliinu natrijuma u krvi i mno$e dru$e nepo5eljne e,ekte na zdravlje. #imunska kiselina >imunska kiselina upropa!Bava $le+ na zubima i zajedno sa !e#'erom je jedan od najve#'i% uzronika karijesa kod moderne ljudske popula#ije. $ijetni otro%i Aao da u klasinim kolama i $aziranim pi#'ima nema dovoljno otrova dijetna pi#'a najnovije $enera#ije su obezbedila prvo mesto me+u najopasnijim pi#'ima dana!nji#e. Cedan od najmoderniji% dijetni% $azirani% proizvoda na tr5i!tu je 1epsi N=D@. 6 ovom 9pi#'u: se pored )spartama i ve#' navedeni% toksini% %emikalija nalaze i sukarloza E=933F koja stvara zavisnost poreme#'aj metabolizma i $ojaznost dok s dru$e strane uni!tava mikro.,loru u #revima i ovojni#u di$estivno$ trakta te kalijum. a#esul,am E)#e AF za koje$ se zna kako uzrokuje kan#ero$ena oboljenja i oboljenja !titne 5lezde. No nemojmo zaboraviti da najve#'i svetski brendovi kola i $azirani% pi#'a jako paze na svoje osnovne sastojke i industrijske re#epte a da su sve na!e ,abrike kola ni!ta vi!e ne$o li punioni#e. ;ri$inalni sirupi za stvaranje pi#'a se prave u$lavnom u ()D.u. (va voda u ()D.u koja slu5i za stvaranje osnovni% sirupa za bezalko%olna $azirana pi#'a je pome!ana sa velikim koliinama ,luora. Fluor 8luor je kori!#'en u na#istikim kon#etra#ionim lo$orima kako bi lo$ora!i bili poslu!ni tanije kako bi ,luor uspe!no manipulisao nji%ovom slobodnom voljom. (va

amerika pi#'a i %rana imaju velike koliine ,luora u sebi jer je ,luoriza#ija ameriki% vodo#rpili!ta i vodovoda zapoela jo! polovinom pro!lo$ veka.

8luor je kan#ero$eni otrov koji osim menjanja na!e$ pona!anja utie i na kal#i,ika#iju epi,ize koja upravlja endokrinim sistemom i %ormonima zaslu5nim za #irkadijski #iklus. ;sim to$a ,luor kal#i,ikuje na!e arterije i uzrokuje brojne kardio.vaskularne probleme. ; ,luoru mo5ete vi!e saznati %*)(. &udo%i'no kori'cenje (elija a"ortiranih fetusa u proiz%odnji )aziranih pica 6 javnosti se ve#' neko vreme uju razliite debate o tome koliko je moralno koristiti proizvode !iroke potro!nje u kojima se nalaze #'elije kultivisane iz abortirani% ,etusa. 4ez obzira na va!e $ledi!te o abortusu injeni#a je da postoje #ele $rane industrijeG pre%rane pi#'a i medi#inski% proizvoda koje rutinski koriste tkiva abortirani% ,etusa. @akvo pona!anje bi uveliko trebalo zabrinuti javnost. Nedavno je *epsi i$norisao za%teve i kritike na desetine $rupa koji podr5avaju prestanak kori!#'enja ,etalni% #'elija u %rani i pi#'u i na desetine %iljada ljudi koji dele iste stavove. 1epsi "o se udru5io sa Senomyx.om ak i nakon !to je otkriveno da testiraju aditive za svoju %ranu i pi#'e kori!#'enjem abortirani% ,etalni% #'elija. ;bamina administra#ija je dala svoj bla$oslov 1epsiju da nastavi da koristi Belije i tkivo abortirani% ljudski% ,etusa u proizvodima pi#'a i %rane to jest da uz pomo#' nji% stvara nove ukuse. Life Site News je objavio da je ;bamina komisija za 4ezbednost i <azmenu * (e#uritH and =I#%an$e "ommission E(="F odluila kako je poslovni u$ovor izme+u 1epsi"o.a i (enomHI.a o pobolj!avanju ukusa pi#'a s kori!#'enjem bubre5no$ tkiva abortirani% ,etusa sasvim 9obian i uobiajen posao koji se mo5e nastaviti.:

Da razjasnimo #'elije i tkiva abortirani% ,etusa ne zavr!avaju u ,inalnom proizvodu 1epsija barem tako tvrde izve!taji ve#' se s njima testiraju %emijski ukusi s kojima se kasnije stvaraju ,inalni proizvodi. No injeni#a da 1epsi koristi ljudske ostatke za testiranje novi% ukusa pi#'a je krajnje !okantna kao !to su udru5enja za ljudska prava jasno dale do znanja 1epsi bezobrazno kr!i sve etike i moralne norme i za nji% uop!te ne mari. Kako deluje kola u na'em telu+ Najobinija kola ovako deluje kada dospe u na! or$anizam: ,- minuta nakon !to smo popili kolu: 10 ajni% ka!ii#a !e#'era JudariK u na! sistem Eta koliina je 100L dnevne preporuljive koliine !e#'eraF. /i zbo$ to$a ne#'emo automatski povratiti jer ,os,orna kiselina u koli anulira ukus slatko#'e tako da je na!e telo zadr5i. .- minuta nakon !to smo popili kolu: Aoliina !e#'era u krvi na$lo skae uzrokuju#'i insulinsku eksploziju. Na!a jetra tada od$ovara tako da sve !e#'ere koje na+e u krvi pretvara u masno#'e. E6 tom trenutku jetra ima mno$o to$a da pretvori u masno#'e.F 4- minuta nakon !to smo popili kolu: Ao,ein iz kole je u potpunosti apsorbovan. Mire nam se zeni#eG raste nam krvni pritisakG kao reak#ija na sve to na!a jetra pumpa jo! vi!e !e#'era u na! krvotok. <e#eptori adenozina u moz$u su sada blokirani !to spreava ose#'aj vrto$lavi#e. 4/ minuta nakon !to smo popili kolu: Na!e telo pove#'ava produk#iju dopamina stimuli!u#'i #entre za ose#'aj zadovoljstva u moz$u. ;vo je usput u stvari isti nain na koji na nas deluje i %eroin. 0- minuta nakon !to smo popili kolu: 8os,orna kiselina se spaja s kal#ijumom ma$nezijumom i #inkom u debelom #revu osi$uravaju#'i dodatnu eksploziju u na!em metabolizmu. ;vo se dodatno komplikuje velikim dozama !e#'era i ve!taki% zasla+ivaa koji dodatno pove#'avaju izluivanje kal#ijuma putem mokra#'e. 1i'e od 0- minuta nakon !to smo popili kolu: diuretika svojstva ko,eina poinju da utiu na na!e telo. E0mamo ose#'aj da trebamo mokriti.F @ada sav kal#ijum ma$nezijum i #ink koji su bili namenjeni na!im kostima i telu kao i elektroliti natrijuma i voda izlaze iz tela. 1i'e od 0- minuta nakon !to smo popili kolu: Aako se %aos u na!em telu sti!ava poinjemo da ose#'amo nedostatak !e#'era. /o5emo postati lako razdra5ljivi i usporeni. Do sada smo ve#' izmokrili svu vodu iz kole no tek nakon !to se ona spojila s najva5nijim %ranjivim materijama iz na!e$ tela zajedno s ostalom vodom koja %idrira na!e sisteme i koja zajedno s ostalim materijama $radi na!e kosti i zube. Nakon to$a sledi nedostatak ko,eina koji nastaje tek nakon nekoliko sati. EMto se ose#'a jo! vi!e ako ste pu!a.F &ista %oda iz%or zdra%lja

/no$o ljudi konstantno zaboravlja da su na!a tela stvorena od veliko$ udela vode i elektrolita. 4ebe imaju N8L telesne mase koja otpada na vodu. Cedno$odi!nja#i 63L. ;drasli mu!kar#i 60L. ;drasle 5ene 33L. N0 9L planetarne povr!ine je prekriveno vodom od to$a se u okeanima i morima nalazi 96 3L teku#'e vode na Oemlji. Na polarnim kapama i u $leerima je zarobljeno dodatni% 2L vode na planeti. Oemlja je vodena planeta a mi smo bi#'a od vode. 1ravilna %idra#ija na!i% tela je izuzetno va5na kako za na!e ,iziko tako i za na!e psi%iko zdravlje. Vecina l!udi ra"mi#l!a o tome da popi!u $a#u %ode &ada su 'edni( ali tada )i %ec moglo )iti pre&asno* Pak i bla$a de%idra#ija mo5e promeniti raspolo5enje osobe nivo ener$ije i sposobnost jasno$ razmi!ljanja prema dve studije nedavno sprovedene u laboratoriji za istra5ivanje ljudski% per,ormansi na 6niverzitetu Aonektikat. @estovi su pokazali da nije bilo va5no ako je osoba %odala -0 minuta na pokretnoj tra#i ili je mirno sedela * !tetni uti#aji uzrokovani bla$om de%idra#ijom su bili jednaki. 4la$a se de%idra#ija de,ini!e pri $ubljenju otprilike 1 3L normalno$ volumena tenosti u telu.

9Na!a ula za 5e+ se ne javljaju sve dok nismo 1L ili 2L ve#' de%idrirali. Do tada se de%idra#ija ve#' pojavila i poela da utie na na!e umne i telesne per,ormanse: ka5e )rmstron$ me+unarodni strunjak za %idrata#iju koji je u ovom polju provodio istra5ivanja vi!e od 20 $odina. 9De%idra#ija utie na sve ljude a odr5avanje potrebne %idratiza#ije je va5no i za one koji rade #eo dan za kompjuterima kao i za trkae maratona koji mo$u iz$ubiti i do 8L telesne te5ine $ubljenjem tenosti dok se takmie.:

Aod oba pola ove ne$ativne promene u raspolo5enju mo$u o$raniiti motiva#iju potrebnu za ue!#'e ak i u umerenim aerobnim ve5bama. 4la$a de%idra#ija mo5e tako+e ometati i ostale dnevne aktivnosti ak i kada ne postoji prisustvo komponente ,izike potra5nje. Aako bi zadr5ali ispravnu %idratiza#iju strunja#i poput )rmstron$a preporuaju da osobe piju 8 a!a vode dnevno !to bi bio ekvivalent otprilike 2 litra vode. >judi mo$u proveravati svoj de%idra#ijski status posmatranjem boje svoje$ urina. 6rin bi trebao biti bledo 5ute boje kod osoba koje su ispravno %idrirane. 6rin koji je tamno5ut ili tamne boje indi#ira ve#'u de%idra#iju. 0spravna %idratiza#ija je naroito va5na za visokorizine $rupe kao !to su starije osobe ljudi koji boluju od dijabetesa i de#a. Nadamo se da #'e ovaj tekst podstaBi barem neke na!e itao#e da promisle o tome !ta piju i jesu li pravilno %idrirali svoja tela. Na!e zdravlje je izuzetno kr%ko i malo ko o njemu razmi!lja sve do trenutka dok to zdravlje ne ponemo $ubiti ili do trenutka kada smo $a u potpunosti iz$ubili. /o5da je pametnije spreiti ne$o leiti. Industrija )aziranih pica nam ne nudi ni'ta do"ro)a i zdra%o)a2 pa se tre"amo zapitati jesu li nam tak%i proiz%odi zaista potre"ni+