Mehanika Fluida - Zbirka Zadataka

= 28 - 27. Kako se formolite I Heltholseva teorena i kako se matematicki izrazave. 28. Sta se naziva intenziteton vetloine cevi. 28. Sta je divergencija breine i keko se predstavija. 30. Kekva vera postoj! iznedju rotore breine {unt loge. 31, Kada je vrtloino polje solenoidno polje. 32, Sta ge naziva cirkulacijon brine, rkulaciia predstavija matenaticki 1, Sta Gini Stok: nije mote formulicati ‘teoremu { kako £2 na osnovy Inholéeva teorema. 38, U kom slugaju vezi nagelo o odvdanjy vetloga w Flvidnoj struji- Sta Je graniéni sto. Definisati lokaino, konvaktivae 4 supstanei jain ubpzanje. 37. Usled ega se javijaju dopunsi-i Slanovi ubreania Serafenog cflindritnin koordinatane u odnosu na Dekartove. 38. Sta znadi etaciénarno a Sta nestacioname kreta~ 39. Sta je Kariolisovo ubraanje i kako se odredjuje. ue, U emu ge razLikuje kretanie tenosti od kretanja curetog tela. WL. Kakav je f12i8ki emieao tenzora brain deforma 42, Ota je tenzor 44. U Zep je ra \edju itjutnovsxe i ne tjutno~ veke tegnosti 4S, Defingeati pritisak miznox, neviekoznog i vicko- znog fluida. WO. Kekav Je fizigkt suisse veze ih kemponena ta tenzora braina deformisaija i odyovarajuéin yonponenata tenzora napona Eiste viskoznosti WT, Kakva je raziika izmedju elosenog kretanja £ op- Steg polje brzina. GEA 4 ‘DERIULIJEVA JEDNASINA ovo je osnovna jednatina za inenjersko redavanie strujnih problema. Najvest bro} prake18nih zadataka reBava se direktno primenom Bernulijeve jednatine (B.3-) sa njenim prate¢im uslovom - jednaéinom kontinuiteta. anata} jednaéine Je posledica nJenog sadrtaja, koji pretstavija bilans pojedinih karakteristitnih vrete flutdne energise. 4.1. PODELA PRITISARA PRENA KARARTERU F-OSNOWNT NACIN 2A NJTHOVO ‘ODREDIEVANIE Pri Kretaniu, pored statickog pritiska p, (svi ranije navedent pritiact inaju karakter statizkog) treba razlikovati £ dinamigkt pritisak py - Kosi Je-mera kinetitke energije Fluidne struje. 2oir ova dva daje totalni pritisak pyr Py Py 1 Pg Dinanigki pritisak dat je tzrazom pgs Fowl [ra] gde sup iv ~ gustina £ braine, flutdne atruje. Totaint pritisak se meri u tat- kang gtd Je braina fluida jedne.a ami, toga naziva jo3 i eaustavnim pri! Instrument 2a kojim se odreaju~ je totalnt pritisak naziva se Pitova cov (Pittot-va cov). Statigks pritisak se meri na povrSinama preko kojin fiuté prelazi nepromenjenia breinana (npF, rupe na Pagthiesa7 we. | ReSemje. v= 10 w/e~ 22 = 4.2. OSNOVNI OBLIK BERNULIJEVE JEDNACINE ~ B.J. 2A NESTISLIIV FLUID BEZ CUBITARA Bernulijeva jednaina se izvodi iz ojlerove jednatine koja glasi ae a Ojlerova jeanadina opisuje dejstvo avin sila koje se javijaju u polju neviskoznog fluida. U njoj su one oznatene sa: Felenap. aF - ineresjaine site po jeainict flutdne mase [E] aE - inereijaine site po jedinset flute tI. F ~ spoljatnje, zapreninske atte po jedinici ftutdne nase (85 3 grad p ~ atte pritioke po Jedinics flutane mase (BL). ako se fluid nalazi u polju konzervativath sila onda spoljainje sile imaju svoj potenciJal (U) { mogu se napisati kao F=graav. Lova strana Ojlerove jednatine mate se rastavitt pre~ ea 3.2.2.2, 4 3.2:2.1.2. (primer 3) kao Bo. ge #-8- awe, ade je 2 (3,9 = 2 grad v? - [#,rot o} , a za stacionarno kretanje fluida je Ako se iz celog strujnog polja odabere jeana strujnica, Sto se postize skalarnim mnodenjem svih Elanova ojlerove Jednaéine 2a elementom ce strujnice af, dobija se Htorae viet) - ([F.r0t #] sat) = (graav,aty- 2igraa pat). MeBoviti proizvoa ({¥yrot #],af) = 0 zbog kolinesrnosti ve~ ktora ¢ 4 af, a preostali Elanovi se prema 3.2.1.2+ mogu na~ pisatt Kao Law? 2 aw’) sau - 2 Faw) dep = 2s - » barotropnom polju temijine tate, Kaga je oge (e ose ortdentisana vertskalne navise) £ =f (p) LLL peconst, ine egral gornje Jednazine Je He or + AD» const. oveko apisana Jednating naziva s@ Bermultjey integral ojte- rove Jednedine, fadrtavajuél 26 sano na nestibistvon £luidu oaconst Jednatina postaje HsBe ors come OM. ove je oenovni oblik Bermulsjeve jednatine, Svski po- Jedini Elan na levo} styant predstavija energija kodu © seb adel Jedinitna aasa fluidne struje. prvi Elan predstavija ineti2ka energiju, drugh energifu pritiska 1 treet potenci- Jains energiju. Konstanta na desno} strani ornatava 4a Je abir navedene tri vrste energija Konstantan za biio koju ta- Sa deliniGnim ogranitenjen za kingeitke ener- Drugi, vrlo Sesto upotrebljavan, oblik 5. H+ bese = conse ea. U njoj su posedine vrste energija date wmetrima stuba ted nosti koJa struji kroz posmatrane preseke. U ovon obliku se note vriits pregledno kvantitatimo 4 aijagransko uporedji~ vanje svih vrsta energija preko odgovarajuéih visina stubova prototne tetnosti. Clanovi v?/2g, p/og 1 2 se nazivajy brzinskom visinon, pritisnon (pLjezonetarskom) visinon 1 geoderijskon visinom. Dinenzija (Nn/n) oznaava energiu po Jedinici te¥ine flusdne struje. Snaga fluidne struje se dobiia anotenjen svakog Ela~ na B,J. 88 protoénom mason (00), otuda Je = dpovt» P = Foovts po + 2090=a = prvi Glan odredjuje snag fluidne struje pri atnosfe- rekon pritisku. Druga dva Clana odredjuju snagu kada postodi razlika pritisaka u f10idnoj struji i okelint w odnosu na ko ju Se meri snaga (najtekée atnosferski oritisak). ova snaga mote da bude pozitivna { negativaa, a uobitajeno je da se da Je sa Paapg (v4.3. primer 1). Eftkesna primeng B.3. zahteva poltovanje izvesnih ou estava. As B.S. 8@ avek pie Be samo 2a dva preseka i to ‘ako da se sa leve strane nalazi f1uidna energija w preseku odakle tede struja (2), a sa desne strane £lu- Adna onergija u preseku ka kome se strujanje vr8! (2). Uvek treba tmati na uma da su tie~ > novi B,J, energije deli¢a teénosti koji es se nalasi w uotenon polotaju. Tako nore ako 86 dva floidna delia 1 2 nalaze na ragiiéitin visinana, ona} v vido} ta- Bk 1 Amaée vesw otencisainu energisy of onoy u tatki 2 2a nithowa visinska razlske hg. 2. 2a bilo koje dve tatke, koje nose da so poveiu 20 nifljenom 414 stvarnon strujntcon, Bj. ¢ oinovaina (vss. na siedeéo} strani). 3. Uz 8.3, koja u Osnovnom obliki sadr#i Sest nepo- znatih viyveso1,Davts £ hay over se Westie 1 jednatina kom tinuiteta, U prostim cevnin problenina jednatina kontinviee- ea glast din ain WE nw 4 9.5. eliminite jodnu neroznatu brzina. Ako se notencia tne onergije (energie polotaja) ocenjusu ¥ onosu na nige oznaéeni presek, u B.j. umesto visina hy i hy javija se is hova razlika kao jedna nepoznata. = as - Tako su eliminisane dve nepoznate, osnoval oblik B-4« saaréi 308 4 nepoznate { zbog toga se mora Dosvetiti posebna painja izboru karakteristitnih taaki 1 $2. Preseke (npr. tax Ske 14 2) treba uzimati na mestina 2a koja posto}! najvect bros poznatih podateka. U nastavku su data dva najéeséa si- éaja, dok se drugi nogu uo8iti kroz prinere, = ta slutaj previ- canja (bez gubitaka) iz je~ Hr nog rezervoara u drugs, yy s Wee Kod Kojih $e povesina te8- nostt mnogo veéa od povr- Sino Sreseka spojne cevi, karakteristigne tatke 8.4. su slobodnt nivos tetnosts u rezervoarima. Na njima TT the a eas eae su kinetitke energije de- Liga tefnoset zanenartjive, €3. vievse0, a pritisak oy=p,. Rijs 2a tatke 24 2 qlast 8 ov Peepers fa, odnosno Phy ng = Pe. Sm = 2a slutas stobodnog We isttcanja 2 atmosfera (bez gu- - Eni nresek cevovoda u kone Vlada atmosferski oritisak py. Bed. za tatke 142 glast ea pit gheng= 2a, vi odnesno .= 208 - 4. Ako se pored postojede B.j. 2a neki strujni pro- bien magu napisati i druge takve da seu ngima Javijaju nove Repoznate 4 poznate velisine, one su takodJe punovazne. ‘70 e¢ redovno de8ava pri reSavanju problema slo#enth cevovo- aa. 5. UB.j, treba unositi intensitete srednjin breina (ognaka v) 4 statitke pritiske (oznaka p) 2a koje se smatra Ga 80 nepronanjivi w celom oreseku cevoveda. sa apsolutnin pritisaka vrlo je lako preéi np relativne - manonetarske i vakuunnetarake pritiske. Za energetski pregled problema naSjasnija predstava ge dobija kada se Elanovi 8.j. 2ra¥avajuu mS. 6. Pre postavijanja B- problema: shwatit{ { potvrdit! njegov £izi2kt enisao, odre- Gitt karakteristitne tatke { redosled redavanja jednatina, erebalo bi i2vrBiti analiza Nuneritko regenje Ge dati kvantitativne odnose tra¥enth i ta~ atin veligina, { potvrdiée opravdanost postavijenog nzogra~ ma. Ukeliko je reSenje sumnjive vrednosti, razmatranje ener gijskog bilansa sa grafitkom predstavon au toka strujania Lako e otkriti ratunsku ¢ formalnu gress. Primeri. 1, (O}lerova jednatina). Zapremina tetnosti duzine 2 nalazi se ¥ pravoj cevi sa malon nepronenljivom povréinon preseka. Na sveki delié tednosti dejetvuse, usdud ose cevs ka Jedno} nepokretno} tatki na osi cevt, soljagnja sila ko- Ja Je proporcionalna rastojanju deli¢e do te take. odredivt kretanje te’nosts 4 pritisak u svakoj taéki teénosti- Regenje. za ysvojeni » polofa} tefnosti, koordinatni . sisten 1 granitne uslove prema 7 me slict, Jedna%ina kontinuiteta 4 Ojlerova jednatina Se svode 7 na oblike: - 7 = ee er) eer -LB, Bao, B-0 wea a a, integractia po x (vy £4. gy ne zavise od x7 daje 2x, ee! aggre Zamenon graniénin uslova (za ¥=6, p=0 4 za ¥eE42L, ps0) oare~ Gjuje se Sntegraciona konstanta Ci av,/3t 2, aet =k EED ede (EHD) Pe fe da se napite kao v= if , druga jednatina oBto vy, moze a pite kao v,= $h=E » druga jednat postaie . Eaceety 20, olakle se sntegracijon dopisa eek © asin(VRtee) xeetanje teénost! je harmonijeko oscilovanje oko ko~ ordinatnog potetka. Pritisak se odreéjuje zanenom vrednosti C4 Wu, s9t" u integraljena Ojlerova jednaBinu ay, 2, rt = Eee + Becton) = = ow teatn (Eeaat Becta reer e) (Er2tewy + G) woos vereskatnu cov pokar dj tang na'sitet strujs Kerosin p-6s0 ho : Seer aan, pvetn 3 oes") [8 pod @itt Protok 4 pokazivanje manonetara. Snatrati da je odnos srednje brzine £ 91 4 nakeinalne brzine u osi cevovoda 3 Voe!"max = 978°netenje. B.j, napisana a preseke u ko, Ya, je osnovna Jednaéina, Za te Pre: Jor aruga 4 treéa, raéena po P,'# 4. 1,324 m/s= 280 - 0 vg Bit = 26,762 4H = 3,260 wI/e . Prinedba. Visine stubova vodonika dznad nivoa petrote= une 0 covi mogu Ga se zenemare, Jer ne tite na reruite® thog velike razlike u gustinana vodonike 4 peecoleuna. ld, Voda koja se @ velikon rezervoary nalazi pod natori- tiskom od g,a5at istie kroz mlaznik formira slobodan mlaz. Za poznate podatke date na slici treba odreditt najvisu taka slobodnog maza, Ratun izvoditi bez gubitaka. Reenje. Da bi se uofile sve nepoznate treba se upozn- ati sa karakteristikama slobodnog mlaza. Slobodnt mlaz prikazan na slici ima osobine'kosog hica. ‘eenje mlaza o vazduh se zanenaruje, a pro¥irenje u temenu pa rabole 4 su¥enje u ileznom kraku parabole su posledica snanj- fenja, odnosno ponovnog povesanja brzine i vaieée Jednatine kontinuiteta. U najvito} taaki breina je Jednaka horizontaino} projeket}i braine na izlasku 1z mlaznika. Prema tome, postoje dve nepoznate: brzina na izlasky de mlaznika 4 visina #. Karakteristiéne B.j. su 2a preseke 1 42, 4143, Beng = Be Fa, pens p tee ae Bd. 1-2 = 2s we, Pq, (v,c0845°? Penge ge PE sag. wi vie Pam, tanenjuues veednost $4 42 prve Jednatine 3"= FI%eth = ng a drugu, edredjuje se ?, =e + my hy) foes) P= 4 = Ta ny GaM «ny by fcoaas?) a 0,35:20000 yy, 5 (2438220000) 5.32) Bf aia a S6o0rs;Br *h5-(Gbg0e9,Br PSE?) I= 3m ovakav, Sisto radunski, natin re¥avanja zadatka skriva energijski pregled, 4 eventualnu gratku je vrlo teSko uotitt 4 dspraviti. Terasunavajuét pojedine Elanove B.j-a u mVS dobija se slika energijskeg stanja, tj. Jasna predstava 0 pretva- ranju Jedne vrste energije u drugu: ~ u pogetnom polozaju ukupna relativna energija (bez uticaja p,) Je 3,5 +2,5 = 5 avs, = ha izlasku iz mlaznika v?/2g = 51,2 = 3,8.n05 (ukupna energija ostaje népromenjena) ; =~ u najvito} taki mlaza, ukupna relativaa energija se sasto}i iz dva Slane i 245° Liweiss Sa Bet te Boosts ne sagen Lee, caakie $e cee H=5-1,9= 3,1 mvs. (Ss tancmarujuéi qubitke, Gdrediti pritiske 4 braine u svim oznatenin tatkana,prikazanog cevnog sistema. Relenje. thog istog pretnika oba cevovoda, brzine strujanja u njina su iste, Karakteristitne tatke su 1,6 110. Bj. za 1-10 odredjuse brzinu v,= 256 ~ 4.2.2, KOREXCTONT FAKTOR KINETIKE SNERGIJE Kada je 2.5. naoisana za strujnicu, kinetitka energ- ja po jedinict protone mace fluida (v?/2) Je predstavijena przinom v u omateno} tatki, a kada je 7.3. napisana 2a neks prototni presek onda v predstavija srednja briny fluida (v,,) kroz ceo presek. Medjutin, u zavisnosti od veste strujanta (laninarno, prolazno, turbulentno) Elan vi,/2 ne daje wek prava veliginu kinetigke energie 1 potrebno Je uvesti korek- ion! faktor a koji de pomoten sa vi,/2 dati stvarnu veliti- nu kinetike energije po jedinict mase, 3, Eye gi! (vgy #¢ pike bez indeksa) ova energija treba da ze wvede u B,J, Za laminarno strujanje kroz cevi je 0-2. 2a turbulentno je a-1,01#1,10 pa se naiées- ée zanenarv: B.j- sa koreketonin faktorom @ glasi: Bie aflese, = B+ eaieder Primer ta poznati profil brzine stact- onarnag leminarnog strujanja kroz kruina odrediti korekeioni faktor. ReSenje. Ukuona stvarna Kineticka enorgija u oznate- nom preseku izravena sa v,, Je Eye op tevgrh a fzratena preko vj yn J Pov-zenae - Izjednatavanjen izraza za protok Bortja ce vera “nant 2 5p * a Ssjeanatavaria incase xa 6, odrediase a6 a 5 eanosne 2 iatah aa Hh nae zadatak. Yaa ReSense. a= 176 neste Ey peng. 10 iapatayaju u foms kinotitke energije= 250 - hyg = st oni se dele na nesne gubitke 4 gubitke zbog tren} bict se javijaju kadgod dolazi do promene vektor: rakteristigna mesta gde se javijaju ovi gubici = ventili, zosunt, blende, nagla proBirenja i oufenja, urisne korpe, raéve 1 dr. + KOEPICISENTE LORALNTH GUBITAKA ovt gubiei se mogu rasporediti u nekoltke rupa: a) profixenja, b) suzenja, c) krivine, 4) raéve 4 e) cevne arma~ ture. a) PROSTRENIA pritiska Je tp = Zolvir vad? + a koefietjent gubitea Novija ispitivanja eu vokazala da nie tatna Jednakost py=ps Leprimer 4) pa se zbog toga uvodi korekeioni faktor c. Korigovani koeficijent gubitka je ge Pe cae ye Je C - neznatno vede of 1. SPTene STEARATE prittska Je zi “PR a koeficijent gubitka +1 “2a turbulentno strujanie, G92 -2a Laminarno strujanie, = Difyzor. Upotrebom difurora smanjuje se gubitak u proBirenje. Fksperimenti su pokazali da jo 250 = vrednost stepena korisnosti difuzora n= 1-f, date su na dijagrama 4, CTIRGRAM 4, Koeficijent gubitka £ 1 stepen korisno- wora u ravisnosti of ugla & Tapttivanja su pokazala da 1. ugao profixents koi dajo nagholji koeticijent korisnostt oko 6°: 8° za cavi krunag preseka, 6° za cevi kva~ dzatnog presaka i 11° za pravougaone cevi; 2. 2a zadaniodnos A2/A:, difuzor sa kruinim prese~ fa treba da bude Bto Je mom funkeija protavoda @ 4 - auzina’; Gusina cov’ dz difuzora noholj$ava ny dufina iz- Inne cevi treba da bude 456 puta veda od veces pretnika Ds. koristi 2a transformaci- . Kada je difuzor W prakel se difuzor nats energije w 2neraijo oil= 260 - postavijen na kraju cevoveda, ana vlazu y rezervoar, treba cBekivati poveganje protoka zbog smanjenja izlaznog gubitka, b) sutenz = Naglo suzenje. Pri stru- = 261 - U tablict 8, dati ou ekeperimentalnt podaci za 6 u funketji ugla @ i odnosa ulaznog i Szlaznog pregnika. Janja fluida kroz naglo su¥enje pr- ovotna povrBina se smanjuje kako $e Peikazano na slict. PostignuvSi nizvodno od suenia najnanji presok {vena cgntragta) struja se nostepe- ~~ no Siri da bi najzad potpuno popu- nila presek.vetlozi koji se stvaraju iznedju eidova cavi i or- anténih strujaica koriste strujnll energiju koja th de¥i ure tacts. Zanenarujusi gubitke kroz suont deo do “vene contracy ta” gubitak u profirenoj deoniei Kodi 4¢ Pinoy vedi (230g ne~ povoljnog grad p) fe 8p = dotigay” vate devi ean? coansene ane ce te Iovi KoLitnik Ay/hg zavisi od Ay/ny pa je Koeficijent qubitka £ Funkesji od A2/A1- Woke veodnosts 2a f date au uy tablict 7. syntren 94 mm [2 [ [6 [oe [20 5 0,34 0,27 0,16 | 9,05 o = Mlaznik. Postepeno suze~ nje, uw normaino izvedenim xonstru- / ketjena, odikuje se meiin koetic-_{] Sjenten gunteee € cauean terves “St Tr IABLICR 8. [20 20 Ey © ze Bin 12 * é @o8 | 005 | 0,07 | 0,09) i ®| 20 30 # za Bea 4 e o07 | 909 | oa2 | Onnd A | » 20 30 0 za Bie o e 208 | 000 | O28 | ova ~ vlazni gubitak. Ulazni gubict ou a ~ rangi ukoliko Je ulaz podeten tako, da Je e VS! 7 blaZa pronena strujnice. Na slikama su da~ te vrednost! kooficijenta gubitka ¢ za ne~ ke veste covnin ulaza. Sask inne -czsete Troba izbegavati usvajanje naglog sufensa za ulaz o cevovod, @ umesto toga praktikovati zacbljene prelaze, Sa postepeno sutavajudim, dovre cbragjenim, prasekom moguéno Je najvige smanjiti ulazni gubitax. subiet u kolenima su vedi od gubitaka u pe- avin cevina iste dutine, Ti dodatni gubitet su prouzrokovant povoanom turhulencijom koja Je posledica promene smera stro- Janja, Pronena strujanja izaziva poveganje pritiska na spold- ainjo} strant krivine £ smanjenje nritiska na unutranjo). 3¥0g tova se naruava profil braine i centrifugalne sile iz~(2) ofueages -eaeftagns 7 efue: soxdod eargrizex *1a/| 90 | sto |p‘o [ero |sz‘o| tio le‘oy evols’t [az les | er | ze[_ee [3] ive] +(e) orp = 992-= 268 - = KOEPICIJENT TRENIA Gubick koji se Javijasu zbog trenja su posledica vis~ koznosti 4 izrafavasu se sa ayt ngs = ad ¥ gee su: £, - dufina 4 preénik cevovoda 2a koji se odreajuje | gubitak, v - srednja braina strujanja fluida kroz cevovod, A = koeficijent trenja. Kosfictjent trenja zavisi od rezima strujanja (Nejno~ lasovog broja Re) 1 od relativne hrapavosti cevovoda 6=0/4 (e ~ apsolutna hrapavost - tablica 15). za praktitno reSava~ je cevnih problena zavisnost izmedjy 1,22 1 6 je date Mudi~ jevim (Woody) éijagrarom. © Mugijevom éijagram: cazlikuju se tri oblasti: lani- narnz, prelazna { turbulentna. U Laminarnon podrutju koeficijent trenja i je dat sto- keovem formulon a= al anedju laminarne 4 prelagne oblasti nalazi se keiti- | Ena zona, 2000 < Re < 4000, u Kojo} se mogu oBekivats lamina~ ran {li turbulentan rezim strujanja fluida. © prelaznoj zoni koeficijent trenja zavisi od viskoz~ nosti (Re) 4 9 relativne hrapavosti. za vrodnosti relativne hrapavosti 6=0,901 i manje, pri smanjenju Re, se pribiitava | vrednosti za glatke cevi, Sto je uslovijeno stvaranjem lamina~ rnog sloja na 2idovina cevi koji delimiéno prekeiva eve nera~ vnine. 2a izvesne vrednosti Re u prelazho} zoni film patpuno prekriva male neravnine i vrednost Koeficijonta trenja h:je ista kao 4 za potpuno glatku cev- Za vete Re, neravnine se probijaju kroz leminarni alo} Sto prouzrokuje dodatnu turbule~ Reiju 1 poveéani gubitak energie. Za oblast potpune turbulencije - nrapave cevi ~ deblj~ ina filma je zanemarijiva u odnosu na hrapavost, Sto izaziva potpuno turbulentno strujanje u celow -reseku covi. Viskoznost Rema uticaja na izgubljenz energiju, Kova jo srazmerna vi i DIJAGRAM 9. Mudijev aijagran-m- TABLICA 15. koeficijsnt trenja ne zavisi od Re. [sta covr - eaten | SPAUE cavT sles aaa ce fan ef ectase ae ie selec cay eee emer nag \voteus cov Ty onan, viskomnost v Je oorabunata 24 standardne atmos ferske uslove) - jmesanca tur soAKzA 1 st. _| TEMNICNK GLARKE ayn0as Veen Secrene cEvE 3.83 Prinert, (4ANNESMANN) Ly Voda gustine o= ir © 9,5 + 0.9 11000 Mf skrugt iz rezervo-. [* a4 ara Au rezervoar E kao Sto Je pokezane na eliel. Tequb- I SS aes ese enersife se wou usvo- | ma ~2u aavanane Caureve cove 0,05 $itt ovate: > (24 aroRocEWERALE © a i |DRUGE VELIKE CEVOVODE) od Ado B= 0,654 4 od C do = 2,257 , Od odnasc=s¥! 5 ofp dou (island gubitak) = 3, pareatet: a) protok @, b) pritisak 1 snaga u eatk c, BARDIANE _ 9435 ©) Koliki Je protok ako se na cev pretnika 150 mm pre ulaska POSLE DUGOGODISHIE | u rezervoar B postavi difuzor izlaznog preénika 300 mm, d)za wroreae os oliko 2¢ snan}io (2lazni gubteak (£=0-1)? (pget01,u kPa). GAEE_ZARDTANE reas IANO ENRDINNE E Sedende. a) 0.J. 28 slobodne iivos wlja w rezezvoari~ ORODTRANE ave | nd ALE 4 Jednating kontinuiteta odredjuju protok 0, fpocranowanie oxswe a ow ” Jwopovaowe CEVE op 1/2"+ 4°| Nove 0,05 + 9 Bit ag = 5% + 50,609) + ae lurve cove HOVE 0,25 + 2_| wove STF pF 34 oo posse sueavacn, TESHPIEGHO ZAROIME | TLS w= Sh ORDER | revered | usee st ORL oe vetlt = 9,321 235% « 1e4,en ave. Spucn vromese eee savas cave TARE aad b) Pritisak w C #0 olsadjuje 4x B.j. za slcbodnt nive jaerousae ceve 0.38 ord voda y rezervoaru A 1 baths C, Fear Pa Pe “4% 00 Te ons i BF Eee mag + 3+ 5 (0,649)-m- ‘ 9,321" perrgrnioarofideo6r9)=102400-0/6119830-20003§ 3 1018 pe = 66636,60 Po + Pye * 24763032 Fe saga seruje alja w taki ¢ w odnoss na ntvo aia eezervoaru £ sasto}i se od tri komponente p= dpavi= pygh + (net R992 = z vc 32+0 1646334 (0 61412 ,4)9 ,61"264 7633" = Haee,6a3e9 32a) 24763, = 22440,38 4 + ce) $a aifuzorom na keaju cevovoda B.j. za nivoe u rezervoarina glasi i Pa vt a vievi Pa yng = Pee Peo,609) + $2 + ct aa = 15 as, ga fe0,2 t veevs 1 vines abide ae per 2 Ti eae aE aes crc apeprer pri rear er il ae LTE 1200, 1G- g)* Tg te oe vB = 12,a5 SASL 6 196,93 17s. 4g) prvobitni izlaznt gubitak je Lznosic ¥fye sa difu- zoron je UY BL gnanjenje gubitka tznosi (za 2? Bo EE eae dp © oper = 04.378 ve 6, wot nortzontalan cevoved, duBine L-24y2 X04 pre: Enika D=76 mm, transportuje se ulje Q=8,19 m*/n. Taratunati Se Ge ae ae wa ieconsony 1 guseina ela sus 903,82P 1 00065 8/0", pinamie~ = 23 Relenje. srednja brzina ulja $e y= 42, __$:8,39 = 0,502 m/s , p?x — 3600°0,076%3,14 . ~ 2 Rajnoldsov broj pup , 0,076+0,502+ no = PLB 5 9,076-0;502°865 «96,16 otredjuje re¥im strujanja. Kako je 86,16<<2300 strujanje je laminarno, a koeficijent trenja ~ he gt a= ha gle = 074. Lokalni gubict se mogu zanemariti zbog male brzine strujanja, tako da pad pritiska usled trenja predstavija ukupan gubstak flusdne eneratie, = ikg¥* ap, 74324200 ,965.91502", apn aBo$ =o, 74324200 .065- 21802". 25,9 nea. Potrebna snaga je 8,19 (Bi eos eavoves,peikaran na sitet peetiee woae O-300 t/a. tu oves fl iy protok odrediti maksimalno moguénu: ‘| Galicu t, herizoreelne deoaton awe L— je B.3. 2a nivoe u rezervoarima 900 i (hu the hs ) 2 i 3 Beso m mis = 2 Yee eady + fangs Bs theeady «Hangs - Koefictjenti trenja l; 1 A: se odreajuju tz Mudijevog aijagr— ama (dijagram 9). Tz tablice 15. za date podatke, maksimaina hrapavost Je e=0,03 mm. Sada su relativne hrapavosti: ° 280 9403 = * , 9,02 sin $= 9482 = o,o0ns + fax $= 2482 ~ o,0002 «- a - - 2s Koristige se pomogna skala Mudijevog dijagrama va za vodu, un = 67,436 m/s | | geting! i j tom eeseku mlaznika, t jedna- secon Bee) Stepen koisnosti cevovoda za ovaj sluta:= 216 = YYmax 1 - . naan * HE * thoy * Gro SUE CaaS FST TET ats aver MeGpax) 140,06 = 0/6407 = 648. satacd 1a Jedno} vertikained deontet aos wos tebe voda postavijent su nan fomstsi w AaB, gdo en pretnict cov! tsp mm t 76 mn. Tatka B je 2/45 m S9p0d hy hada je protok krot cov 0-21 1/3, peseigen wi Jo 2 0,12 at vedt of prim iste w A. ako se pretpostavs da se gu- piece w sevt danegju A A B nogu dazari= th nao evp/2) ode Je v, szeinda br2ic a voge « preceku A, treba ofzecies Ako se manonetri uA 4 B zane~ nu ea cevina napunjenim vodon 1 prikijutenim za U manonetar u kone se nalazi Ziva, Lzratu- nati rarliku nivoa Bive h nesenje. ¢ = 3,28 7 b= 99,2 mm cov preinika 150 a sa pritiska na 600. dutine ce Rofenje. (e=0,03nm,4=0,0152) ap = 33552 KPa ~~ Reenter (#04924) 5, #11 4S. kroz horizontalnu cev, du2ine L 4 pretnika a, pro- tide Q vode. Pritisak vode na ulazu u cev je pal. Odrediti, usinajuéi u obsir gubitak eneygije zbog trenja po duBini, sna~ gu struje vode P na kraju cevs i dokazati da Ce snaga, kad je Gubitak pritiska jednak egii/3, biti najveéa {koeficijent tre- aja se ne menjal. Kolika je brzina toka v,,, koja daje makes~ nalnw snagu. (Rezultat izrazitt op8tin brojevima) - Relenje- P= (gta 898 = legtatey 5 (gH-9- 3203 00 1 Pagyt Foaitdeavya, + S.Vodostrujna pumpa, primajuéi vodu za rad iz rezer~ voara A, isisava vodu iz rezervoara 8 sa visine Hj=4 m4 izba~ cuje u rezervoar C na visiny #2=2 m. Ostali podact su: tz1a~ ani pretinik mlaznika @=20 ma, preénik cilindritne konore u kojoj se nea voda dy=40 mm i izlazni pretnik difuzora 43= 100 mm. Urett u obzir sano gubitke zbog naglog profirenja (aj, dg) 4 aifuzora (¢490,1). oareasts:-m- a) Kolika je minimalna visina vode hay, ¥ rezervoaru A pri kojo} prestaje isisavanje vode ir rezervoara B; b) Koliki je protok vode kro mlaznik za slutaj pod a). Napomena. Kada pupa pre~ stene da isisava voda tz rezervoara B na izlazy iz mlaanika ‘flada vakuunnetarski pritisak pyres. (Princip rada vodostrujne punpe detaljnije je ob- radjen u 3. primeru poglavija 5.2.2.) Relenje. (Postavijaju se 8-3. 28 nivoe vode u rezer= voarima A iC, 4 2a izlaznt presek mlaznika 1 nivo vode a ) a) Bygat 7690 my DB) Q = 5,277 A/s 6 Magut, Kodi se iy transportuje kroz horizontalan cevovod pretnika 150 mm 4 dufine 5 km, menja viskoznost i gustinu u ta visnosti od temperature prema priloenom dijagrami. 0d- Fediti padove pritisaka spo, ‘p20 4 Sp za konstantan protok mazuta 50 2/s { tri vrednosti temperature 10, 20 430°C. Apsolutna hrapavost cevovoda je 0,1 mm. ReSenje. spi9 5442 MPa; opg9%5,01 MPa apjo= 3,92 MPa 2, Kroz cevevod konstantnog pretnika struji konstantan protok tetnosti. Odreaiti za koliko procenata je potrebno povedatt pretnik covovoda da bi se gubitak energije zbog ans - savladjivanja trenja smanjio za dva puta. Zadatak redavati pretpostavijajust: a) laminarni. retin, b) turbulentni re¥im u hidraulizki glatkoj cevi ©) turbulentni re¥in u hidraulitks hrapavo) cevi. Za slugajeve pod b) 4c) koristiti se sleaséim for- mulana: #4 vorbolentnt retin u higemulitkd siathoy covt 2= S26, VE. = za turbulentnt reiim u hidraulitkt hrapavoj covi a= ReBenje. a) 198 7B) 168 jc) 148 4.4, METOD PRIBLEZAVANIA Velitine vid $2 su u medjusobno} zavisnostt preko B.j. 4 Mudijevog éijagrama, Velo dest alugaj je de su ave velitine, od navedene tri, neposnate (skoro uvek 1), a 28 njthovo odredjivanje se raspolate sano sa jednim analititkin Azrazon - Bernulijevon Jedna&inon. Tada se pristapa metodu priblitavanja, npr. 2a nepoznate 1 {-V7REdoeLed operacija, Je sledeéi: prvo se pretpostavi vrednost 1 4 iz BJ. se odredjuje gruga nepoznata v; zatim se sa poznatim proizvodon Hf igat u aiSegran 1 odredjuje nove 1, koje #2 ponove wor a1 w B,J. 4 proces se ponavija. Xada se poklop pretpostay- jena sa dobijenon vrednotu,y nepozmats 1d v 9 odredsene. Pretpostavija se ona viednost koja ge najmanje nenja (X) tatno retenje 22 redoyno dobija posle dva do tri ponavijania, jer nepomnate vrio brzo koivergiraju ka tatnom regenju, lavedenon metodon 0. dobija taéno vedenje, Jer Mudi- Jev aijagran 1 B.j. predstavijaju dve medjusobno nezavisne hidrodinamitke relact je. Primers. 1, Odreaitt protok vode Q za zavaren, Gelitni, dute u ‘upotreb{ cevovod pokazan na slici. Podact su:Protok vode as ype wept 2,34-0)1573,24 0,04 n3/s. je se 12 neko~ 9st podact 2a ATM om/ey wD eae, (odreajuje se 2a usvojenu novu cev od Livenog gvo¥d!= 782 = potpune turbuiencije gde Re nena uticaja. zato treba oBeki~ vat da 2 vrednost 1 odredjena 12 Mudtjevog dijagrana u D.5. dati 4 konatna vrednost 20D (mala Je pronena velativne hra~ pavostt) Za ve = 1tjiu 4 6-2 0,00078 as dijagrana sle~ as A= 0,0187 « Zamena 1 u B.j. odredjuje novo D, p® ~ p,onep - 0,088 = 0. oanosno Da 0635 m Sled y= AD 836 8 27,7 ye, D?r0,8383,18 , 2-08. o fa ve #17,7+0,835 =11,23 16 = 8 = UB = 0,00073. iz dtjagrama ee dobija 1 = 0,0167 - vrednost koja se poklo- pila sa prethodnon. Za ostvarenje zahtevanog protoka treba usvojiti cev pretnika D =635 mm. [i visinu nivoa vode u rezer- —li— = voaru Hl, protok vode Q ako su: 4250 mms 154 mj 50,5 ams ane 3m. Redenje: (120,090). He10 mj 28,6 1/8 2, Odrediti pretnik nove cevi od Livenog gvozaja D (e=0,4 mn) Kojom treba da se transportuje 253 t/s ulja kine~ matitke viskoznost{ 0,93-10% m/s. Duiing horizontalne cevi =a - je 3 km, a raspolobiva energija za transportovanje po je- Ginici protogne mase ulja je 224 J/eg. Gustina ulja je 800 kg/n®. Xolika visina stuba ulja h, je ekvivalentna asplotive} energiji 25 transportow. Redenje. (10,0225) D=363 mw; h,922,936 m US 3, Covat sisten, pokazan na slict, eluts za transport ulja 0 28 1/s tz rezervoara A b rezervoar 8. Odreditt protnik nove hesHavne cevi D koja de najbotie iavrdiet ovaj zadatak. "=23,7eP, 9800 kg/m’, Re¥enje. (en0,03 ma) D=82,1 mm (4=0,0286) 4,5. GUBTAK TRENJA U CEVIMA RAZLICITIN POPRECNIN PRESEKA Intonjerska prakaa zahteva poznavanje strujanja 4 kroz cevi raxi{eitih popretnth preseka (ventilacija, bladjene, strojanie u otvorentn kanalina 1 ar.). Za odredjivanje padova pritisaka pri strujanju kroz razli8ice popretne preseke kori- Sti © vobigajent, teraz aes Biase oa nige pretstavijenin pojnom hidraulitneg pretnika D,. Ueupna sila trenja ne granict strujne povrbine (eidovi cevs) Je Fy = Otte ade Je: 0 - unutratnjs obim cevt; t - dusina cavi; te ~ tan gentni napon na zidu cevi. Za datt popretint presek 4 protok (orena tone i srednju brzinu v) sila trenja Je proporcionalna obimu popraénog preseka (111 obimu okvaenog popretinog preseka,- 208 = ada flula delimiino popinjava presek). Kruini popretnt presek ina najnanji obim 28 Gata povrSinu preseka, pa Je 2bog toga, s gledista tagubljene energie, 4 najpovolSniJs. 2a upo- treba. Mo se osnovnl krivertjun 2a strujanje, Hejnoldsov bro}, Larast preke Midraulickos pretnika 0,1 24 odredjivanje hoefictjenta trenja, pri turbulentnom proticanj kroz raze preseke, mote se koristitt MudiJev dijagran. drauli8ki po- Topretnik &, Je definiaan kao ans ge au A 1 0 povrBina 1 obim okvalenog protofney preseka, Hidrauliént pretndk, Kodi se, uvrsti w Re bro} (RecvO,/v) 1 gubltak energije usled trenja Prag Fe vezan je sa R, relacijon Dy aR, 2a cev kruinog popretinog preseka je 5 R28 PheP er Rtas Za pravougaoni popreéni presek (2a 2b) pb, = dab, ab pT tT aS Za kvadratni popretni presek (2a 2a) Ppt 2e Reg. Lamtnarno strujanje kroz kvadratni { eliptitnt presek su jedént slutajevi kada se 2a odredjivanje koefictjenta tre~ nja, sa dovoljnom tatnoséu nose iskoristit! keefictjent trenja 1 za odgovarajuét (1ete povrine) kruini popreéni presek. Za odredjivanje koefict jenata trenja, odnosno padova pritisaka, ustaljenog laminarnog strujanja kroz prstenaste, eliptine 4 pravougaone preseke upotrebljavaju se nite nave~ Gent izrazi, dobijent teorijskim raznatranjem odgovarsjuéeg ~ 208 - Laminarnog strujanja. Za strujanje dzmedju dva saosna cilindra anew to = Attieay + (W Je srednjapeetna). Za vrio uske prstenaste preseke je gde je 4 ry Fr) ~ Birina pretenastog procepa. pretntk je 0, = 24, a keeficijent trenia Je 48 wn vs andl. ase je ne Tha Bub. Za strujanje kroz procep koji obra zuju ekscentrigni cilindri, priblizna formula 2a pad pritiska je ope ge je: e - ekscontriciter, a = r,-r, - Sirina procepa sa- osno postavijenih cilindara. Za strujanje kroz cevi eliptiénog s preseka, koeficijent trenja se odredju- Je proma koofictjentu trenja xa strujanje kroz cev odgovarajuéeg krutnog presoka is ade se D, odrediuse iz ats b? a?b? 1 1 dey) = 4 2 22a pe 7 2TaaTe* T 5 eanosne 2 2 Bath? | pe = Bath a?4p? Za strujanje kroz cev pravougao- —+— nog preseka vati be Too= 206 - = ity, = 4b 8° By) nT aed Vrednost1 ratunske funkeije £ su date u sledeco} tablict: wr TABLICA 16. 1 am fr |x2s|us [2 |> |e [s [ro 4 £cw/ay| 0,422] 0,525) 0,585] 0,686] 0,789] 0,824] 0,874/0,938 Veza tanedju koefictjenta trenja { datih padova priti~ saka se dobija iz rantje navedenog tzraza Lbs = op - Za odredjivanje koefietjenta trenja za strujanje u potpuno turbulentno} zoni, pored Mudijevog dijagrana, moze se upotrebljavati i formula as onan (Baer ade je @ - apsolutna hrapavost. Prona novijim istrazivanjina utvrijeno je da se hiara~ wLiSki pretnik mo¥e koristiti za turbulentna strujanja kroz pravougaone popretne prescke kod kojin je odnos Sirine i visi- neu granicana 0,3 < a/b < 3. Sa koriséenjem hidraulinog ra~ @ijusa uw Mudijevon dijagramu se ne mogu ofekivati dovoljina ta~ Eni rezultat! pri turbulentnom strujanje ianedju dve paraleine plote 1 tznedju dva saosna cilindra Keoz cov krutnog 4 kvadratnog proseka, istih povrsina popretnog prescka i iste duéine, protige ita kolidina neke Azgubljene energije zbog tre- ja, pretpostavijajuéi: ¢) laninaran rezin tetenja 1b) turbulentan refim tetenja za iste vrednosti apsolutne hrapavesti uw oba preseka. = 287 = ee ete ote ao 53 > ta taninarnt retin strujania vat fs ‘ ba So SY, au nuts prasek =D. | a] Uspostavljajuéi veat Lzmedju prethika krufnog preseka D 4 hidrauliénog pretnika kvadratnog preseka 0,924, koja se acbija izjednatavanjen povréina popretnth preseka Bee (za)? ae Dit = (zai? seat 0, = 2 Ja deraza za koefictjent trenJa za cevi krulnog preseta note te dobsts formula za odredjivanje kocfictjenta trenja 2a cov kvadratnog preseka pri gornjim uslovima (n"Ao} Ygeo"Ygeg)’ a= Sh an Sty Re 7 vB, ate Je Re odredjeno sa neo Yn, aeafent odnos je rob F sev ve sho. Phe? | The eZ Ls ah = ; : b) Za potpuna turbulentni refim strujanja za odredjivanje kooficijenta trenja mole se iskoristiti Mudtjev dijas~ yam (Re=v0,/¥) 414 zakon Aw oar des ne uporedienje izgubljenih energije za iste vrednosti ap solutne hrapavosti (e,=e,) daje~ 288 - Naponena. Zadatak pod a) mogao je da se resi koriste- G1 se fonketjon Eypy_) 28 a/b + 1 1 odgovarajuces tzraza 20 pad pritiska. zadatak. 2a koliko se povedava izgubljena eneraija zbog trenja, pri laninarnom i turbulentnom strujanju zadatog protoka teo~ nosti kroz cev pravougaoneg Preseka axb pri a/b = 3 u odnosu na laminarno { turbulentno strujanje istog protoka kroz cev kvadratnog preseka iste povréine. Dufina cevi i apsolutna hrapavost su u oba slufaja iste. Relenje. tae Betty Bay 2 2,39» e010 PPD Bay 4.6. CBVOVOD SA TURBOMAINOMs, KATTTENE ‘PREETSAK)’ ZATVOREN.CEUNI SISTEM ako se teneaju tataka 1 1 2 cevnog si- ston koji Je obuhvaéen B.j, nalazi pumpa, njen napor Hg treba ubelediti sa le ve strane jednaSine Napor punpe ps Je ene~ rgija koja radno kolo punpe predaje svako} jedinict prototne mase fluida. Pumpa pri- dodaje energiju osnovno} struji fluida { tako poveéava ukupnu raspolotivu energiju. Ukupna raspolo#iva energija koja se nalazi sa leve strane 3.3. koriett se za postizanje krajnjin hi- @rodinami&kih paranetara fluida u tadkt 2 ( Ajivanje svih usputnih gubitaka. § glediste 5. gde se nalazi punmpa izmedju tataka 1 1 2. U polofaju I pumpa 4 savla- jejedno je ~ 209 - s¥oj doprinos fluidu ostvaruje povedanjem pritiska na potisno} strani, a u polofaju IT sni#avanjem pritiska na usisno} strant (kada su istt presect usisnog 1 potisnog cevoveda pumpe). U polofaju II, pritisak na usitno} strani pumpe mora da bude vesi od kritignog pritiska py. By oR pit mis + Hig = 54 aaa + ths Napor turbine Hyg tre a strane gubitaka, Jer turbina odusina od fluida energiju da bi Je preradila u drugi oblik npr. elektrigau energiju. Snaga punpe na spojnici elektronotora 1 pumpe, 4 snaga turbine na spojnict turbine 1 generatora je data sledeéin re~ Lact jana: 2083 > za pumps p= oe P = 2a turbinu P= 50a, gde su: ofkg/nt] 1 [m/s] - gustina 1 protok flutda, 7kg]= napor punpe, turbine, #9 prt ~ ukupal stepen korisnosti punpe, turbine. Mesta u cevovoda na kojina se jaja najnitt prttis- ch su baraktertaciéna tna njih treba obratiel patngu. to aur Slat ypURpU, najvibe,tathe cevoveda, nagia sufenja, wlazt rezervoare u Kojina viada potpritigey { a1.°U tim tatkane se ora oberbediti vest pritiaak od kritttnog bef, kako bi se ‘enenoguéiio isparevanje fuida, razvo} kevitactlonih posave 4 cbratovanje pasnog mehuda oa prekidon #luléne struje. Osnowna Hana punpnos postrojenja,prikezana na slici toa slededo) strani), se sastojt od: punpe 4, ustsne cevt 2 1 potisnog covovoda 6. Wa ulazu w ustene cev nalart se Uste- na Korpe 1 a Jednosnernin venchion Koji pri punjengu usisne evi punpe (pre potetka 411 posle savrletka reda) ne dozvolja- va vodi da istete 4 cevi. fa 315 ou omnaGent vakuvimetar 1 manometar koji se ugradjuju na ustsno}, odnoene potienod serant punpe 1 suze 24 Kontrolu pravitnog rada.- 230 - Ukupaa napor pumpe za datu Se- mu je dzraten sa sity = ot + PEEL + oh Bm aus ao Pat Py Wer’ Wp Rt ag te de eu sa ghy=ghytah,, oznatent svi pubsci u usisnom 4 potienon delu cevovoda, Visinska razlika 2 je, 2a slotaj klasignih manonetara 4 vakuu~ | i mactare, restojanje tenedju osa ins | erunenata, ane njihovin peikijuénin nesta. Prineri. 9) cenerifugaina pumpa crpi vodu 12 Jame u koju voda dolazi 42 jezera kroz jednv horizontalnu cev, Dimenzije ove evi su L=20 m, De150 mm, a éi- menzije usisne cevi punpe t=13m, e150 mm (y.sliku) « a) Koliki se meksimalni Protok mo¥e postiéi pumpom a da vakuun ispred ulaza u punpu ne bude vest od 6 m VS? Apsolutna hrapavost cevi je €=0,75 nn. Punpa je postavilena 2 m ignad nivoa vode u jezest- 'b) Kolika Je pri tom protoki: razlika nivoa vode u jezeru 4 erpnoj Jani (2)? ¢) Nagi snag pungie, ako je natpritisak tatki 4 poge0s? at pei maksinalnom protoks vod. Stepen Korisnostt pimpe ne0,0. Tatka 4 se nélazi neposredno isnad pune (nena Misinske razlike Aznedju tafska 340. 2 - ReSenje. a) arzina vode u cevima L 1 t su iste, jer bi se inate Jana punila ilt praznila- ze pisati direktno za taéke 1 4 3, J. 8@ zbog toga mo- Pa Py oy vt v Fe Yess Piero + Pleseenb U prvo} cagradi se nalaze gubscl strujanja kroz cev Ls a= subitak uw untsnod Romp, 2+ oubitak tremgay 1 = dalac zni gubitak. Izlazni gubitak postoji jer struja vode gubt breinu u Jami, a zatim se ponovo ubrzava u usisno} korpi pun pe. Iz gornje jednaéine sleat PP, 2 PaPi gars Bieisasesiea 6-2+80 bea 13+20, °F 7 “0,18! 78,48 = v2(1i + 2202), 2a pretpostavijenu vrednost 4 =0;02, dobijenu vrednost breine {2 8.3, v = 2/257 m/s i poznatu relativnu hrapavost $=0,75/150 = 0,005 42 Muaijevog dijagrana se odredjuje novo a=0,0306. Za 10,0306 12 B.J. v=2,104 m/s, tz Mudijevog dijagra~ ma (v-D=0,3156, #=0/005) se nalazi 10,0306. Za tatno rotenje 1=0,0306, v#2,104 m/s;trateni protok je 7 o,15ée a = wiBft = 2,204 21358 © oo3706 wi b) Razlika nivoa vode u jezeru i Jami se odredjuje iz B,J. 2a te nivoe (tatke 1,2) Faken oamxie je = 2204? (94, 204) 2 = B14 (240,0306-g20— + 1) = 1,597 9. ©) Napor punpe je Para Pam t Pay ot, e2 ag = 108981 = 79,48 mn/kg , ‘po ° ks= 292 = jer nena razlike kineti&kih energija iza i isprea punge zbog Lstog pretnika usisnog 4 potisvog voda. snaga pumpe Je odre- ajena sa pts 1000-0,03736:78248 » 3630 w . Pe 2, Kroz zatvoren, w vertixay no} tavnt postavijen,cevoved, uku~ pne duEine i926 m i pretnika d=2,Sem, Kraft glicerin guetine 91250 kg/m}. Pritisak na Aziaas dz pumpe (u tacki 2) Je Pyals75 at, au tadki 2, Koja 38 ne visini he€,5 m tenad tatke 11 u sre~ Gini cevovoda, p,=0/15 at. Ako je koefictjent dinanitke viskoznostt n=4,79 P, a Kooficijent guoitke & kolenu £40/5, odzeditt: i a} | J | | | } 1 \ | pb) koliko se snage trdSi za odrkavenje protoka i je temperature glicerina poste 1 sate, ako ‘ton potpuno toplotno izolovao. specifitna J. bi ae cevnt: topiota glicerina je c=2344 Stopen Korisnostt pun- eK * pe 170, 6. Refenje. 8.3. 2a tatke 142, Bry Ye Bae Ys ng + Ginys (kupnd gubitak uw cevovodu je oznaten #a Thy: berine su u evin presecima cevovoda iste) Fz gornje jednatine j¢ moguée odrediti ukupni gubitak uw covovedu Bhy, = 1,75-0,15)9,8110"_ 4 6.9.61) = mya = 2(PAZB2 - ng) = 21 ae 4,5°9,81) = 162,846 nmvkg - 293 - 111 metrina stupa gltcortna th, = EB eee m. 8 aruge strane, ukupn gubies sit jednakt man Pues , 162,846 = Fz + 20400) FORO FL vad. 0108531250 «5524p nofe se sa sigurnetdu tvraiti da je strujanje kroz cevovod laminasno 1 da nije potrebno poznavanje cevovoda za odreasi~ vanje 1, tako da je vracanjon u Jednafinu 20 gubitke ofredjuje se przina gltce- x62,00s = $7¢2 + 1040 2298, vit 510,120 ~ 162,846 * 0 = 7510,122510,76 2 = 520, 76-$10,22 © 9 59 aye ve = = 0,32 m/s. Tz izraza pod korenom se vidi da su lokalni gubici potpuno zanenarljivi u odnosu na gubitke trenja- Sada je protok an 0,025%3,14 = ve SEE = 0,32 20252814 eo 0,157 A/a b) Napor punpe Hyg se odredjuje 12 B.j. za tatke ne~ posredno ispred { iza punpe (take 3 1 1). BEBE mg ps = Ing = 162,846 Ne/kg .= 204 = Snage koja Je potrebna za cirkulaciju glicerina je sano ona Koja se utroli za aavladjivanje gubitaka. Kod 2a tvorenog cevovoda nije vatna visinska razlike ~ potoune je avejedno da 11 se zatvoren cevovod nalazt u vertikalno} 411 hortzontaino} ravat. sons = 125020,157-1OUE2, 846 4 55,266 0. ©) Snaga koja se preda fluidy uerofi se na saviedji~ vanje gubitaka - trenja (1 lokaini gubict prouzrokuja tre- je), odnosno na povedanje temperature. Izjednatavanjen toplotne 4 strujne energije odredjuse se povecanje tenperatu~ ze st(°c] u toplotno izolovanon sistemu posle t=1 h strujanje glicerina, Pe sae je v= Stay = 22085%8 126 = 0501277 m? 53,264-3600__ 4300 at © Ta50-0;0la77-2aee ~ 572°C « Da bi u toplotne tzolovanom sistems, temperatura glicerina ostala nepromenjena, u svako} sekundi treba odvesti kolitinu toplote koja je jednaka snazi pumpe dsp essae ae. 2. oaceaitt protok 4 anagn pape hoSt Jo Bom eo treona da bi ee krot cov ; pretnika 00,2 2, prtkazay 7] Jf Ye mena sliei, trensportore: } ieee SS de. Lokalne gubitke zane- MO masttds Koettetjene Goee Me wovojiti 1-0,02, Prittaal na tone vods potinge da Sape- fava pr2t00. Pa, Stopen Korkanoss! pape "00,8. ReSenje. Kritiini pritisak p, nalazi se u taki 2. B,J. 2a tatke 14 2 4111 4 3 sadréi ave nepoznate: =.295 - Rapor punpe Hipg i breinu v. thog toga Je nagpogodntfe prvo postavitt 8.3. 2a tatke 213, PL ve, Pa, v2 asf pit Fe 22,59 = Fe Fa + 002-48) / odatle jo \[22-5-9,01 + operaraoe ve [OO eas ae A protok 5 Oey. 042% an ape Oe 7,36 = 0,231 m/s Bij. za tatke 1 i 3 odredjuje napor punpe, Pa, Pa, v? oe agg = G28 (a + 9) = 7,5-9,01 =287,3 m/ag « snaga je POMS yo9d-0,281 2973 niece anes 8 Pe = $6963 w= 57 KY, Naponena. Zadatak je 2a poznaty apsolutnu hrapavost 4 primenu Mudijevog dijagrana mogao dase rei 1 bez pozna- vanja koeficijenta trenja, prinenjujuéi metodu pribli¥avanja. 42 cevovod za snabdevanje fabrike s vodom Je izveden od nove besdavne eliéne covi pretnika é51 mm. Visinska ra~ zlika (2nedju rezervoara u koji se doprena voda 4 vodene po- vrBine reke, odakle se expt voda, je He12,2 m, Karakteristike pumpe zadovoljavaju zahtev da ukupna du%ina cevoveda 4znoai 1153 m4 da su u covovod ugradieni+ usiena korpa, nepovratnt. vontil, tri kolena o4 90° 4 zagun. a) Odrediti protok Q kroz cevovod 1 b) dzratunati snagu pumpe P. Lokalne gubitke usvo}iti prema: za usianu korpu ¢1=2) 2a nepovratni ventil ¢#1,7; 2a koleno of 90° £5902 4 za otvoren zagun ¢,"0,2. Kinenatitka vigkoznost vode Je y20,208-10° m?/s .= 296 - Karakteristike pumpe su Gate & tablict. .0028 | 0,0032 | 0,0056 | 0,0070 | 0,084 @ [m¥/s] pi V5] gaa | but | 282 | 153 | 98 pl >) ° 13 26 ar 3 | 23 netenje. B.j. 2a nivo vode u rect 1 rezervoaru odre~ aguie napor punpe Hp (sa obratunatin izlaznin gubitkor ng = ¥2/2) i akg? ai = 9 4 Ket Eat Bet LT DE ta pretpostavijeno A= 0/03 asa) v2 zamenjujué v? sa 1602/d%x? dobija se 24115800007 ip = 22,2065,5¢yFo py 27 Ako se kriva gubitaka unese u ai- jagram karakteristika pumpe, njihova prese~ ena tatka daje radne karakteristike. One oa, prena Aijagramy, cAretione 5a a= 0,00294 m/s 4 lp = 23,22 V5» gata Je noguéna proveriti usvojent Keeficijent evenda, tg, 4:0,0029¢ 1 435 aye aa beeina v= Ag = GhiQQQeet = 1435 ave» ne dena “qe = Yodo 2,435 0;051 = ne = ot = Tghipestas = 69009» 2a vredndst apeolutne hrapavosti 00,2 mn, relativna hrapavor st tenosi § = ¢/D = 0/2/51 = 0,00392, 2 1z Mudijevog dijagrana | | i | - 207 - se potvrdjuje pretpostavijena vrednost 2a a= 0,03 Potrebna snaga punpe P se odredjuje prema patiya Pe = 1000:9,81-23,2-0,00294 . yaq5 wy, Stepen korisnostt pampe n=0,2 odgovara radnoj taki 262,94 t/s 4 Hyn23,2 m VS. Napomena. Sernulijeva jednaéina je osnovna jednatina 2a reavanje problena. U njoj se tri nepoznate velitine (iip/A,¥) odredjuju pretpostavisanjen vrednasti 2a 1 vezon iemedju v(Q) 4 Hp koja se dobija tz dijagrama, Procedura ra~ da je Adentigna sa netodom priblifavanja. Pretpostavljena vre- Gnost A0,03 Je uzeta zbog toga da bi se izbeglo ponavijanje vet prikazanih redosieda operacija. zaaact. 1, Pampa exph vodu Az velikog rezervoara u J2- dan henijaki aparat kroz ce- wat sisten pokazan na slic. Snaga 1 stepen korisnosti pampe su: P=150 kW ¢ 190,05. Koliki ée pritisak pq bitt uw hemi jskom eparaty ako se ody¥ava stalni protok 0#283 /¢. Psetnik nove zavarene Selitne cevi je avuda isti 1 Lznost 6200 mm, Revenje. (4°0,0148) pax 140,5 kPa198 - 2, Odredsts snagu punpe P 4 pritisak na ulazu u pumpa p, za pun- lich 4 3. Sud nepunjen vodon prazni se Preko sifonske cevi kako je pokazano na slict. Ako Je protok 80 t/, odrediti Azgubljenu energija gh, od tatke 1 40 tatke 3 u funkelji kinetitke energije. Takodje odrediti pritisak py, u tadet 2 ako se dve tre¢ine gubitaka degava na pur tu od tadke 1 do taéke 2. Koliki ée bi- ReSenje. gh, = 6 Ply = 39,3 ePa 4, Te velikog rezeryoara fetive voda kroz turbinsko kolo y gu turbine P(n=0,6) 4 ¢) brains = 29 - mlasa v kada bi se uklonila turbina. Refenje. a) py 1s46 MPa 5 b) P= 116,28 KW ce) v= 61,85 w/e 5. Ako pumpa razvija ena- guod 7,5 RY odreditt protok vode @ kroz punpno postrojenje. ReBenje. Q= 150 b/s 6. odreaits snagu punpe P ako je Protok vode GNi0 4/5. | okalne gubitke zane~ mariti. Rebense. P = 7,615 kW 7. Centeigugal~ na pumpa ‘potiskuje vous kroz cevovod koji se s2- stoi iz tri jednake de~ once duine 1430 my Enika d=60 om jenta trenja 2 ee ou vieine a a) Ako vakun v potisnom cevovodu ne sxe nigde da bude vedi od 4 kPa, Gdrediti meksimalan protok @ 4 odgovarajuéi napor 5) za eva protok odredits maksimalna usisnu visi~ pu pumpe H { odgovoriti da 11 je mogué polofa) punpe kao na siici. Lokalne otpore zanenariti.= 300 - Redenje. a) Q= 11,2 £/s; Mpg = 343,53 tin/kg b) b= -2,95 8 8. Sifon, dufine 60 m4 pretnika 0,2 m, spaja sudove AL B sa benzinom, 95700 kg/m? £ mee" Pas. py 101," kPa, e=0,1 mm. a) zanenarujuéi Glaznt gubitak odredits propusnu moé sifona Q za ra~ zlik nivoa he7,5 mb) Odrediti maksinainu vistau hy na koju moe da se podigne sifon od ype mh, povriine benzina u suda A ako je napon benzi~ nskih para py=4u,1 kPa , a raglika nivoa he} a. Re¥enje. a) (10,0156) @ = 390 t/s ») 00159; v=3,47 m/s) B= 7,182 m 4.7, EMERGIJSRT DITAGRAM Dijagramsko predstavijanje stanja pojedinih vrsta energija duf strojanja onoguévde kontinualaa uvid u promene ene- rote pritiska, kinetitke energije, energije utroSene na sav- Jadjivanje ofpora i raspoloive polodajne energije. Ovakav grafitki pregled upozorava na kerakteristitna mesta Koja ras- Infuju detaljniju analizu. Wontfajeno Je da seu aijagramina energija fluidne stru- Je predstavija po jedinict teBinskog protoka tako da se dinenzije pojedinin vrsta energije tzraavaju u-metrina stuba fluida. Bnergija natpritiska Py/og se naziva pijezonetarskon "j visinom. ona je pozitivna, za razliky od negativne pijezometar- ake visine py/og- Prinert. 1, Na dnu velikog sezevoara sa konstantnom visinom siobodnog ni~ voa vode h=2 m, prikijubena $e ver~ tikalna cey pretnika Da0,2 m. Sred~ p t nja vrednost apsolutne hrapavostt 1 cevi Je e=1 mm. Ako kroz cov istite i slobodno u atmosferu Q=287 1/s vode, kolika je dutina cevi 1? . 4 Skictrati Lintju energije, pijezonetarske Liniju 4 aspored energija 2a dati-cisten. Koefici~ ; Jent gupitka enersije na ulazu a cev Je €1°0,5. Temperatura 4 gustina vode 2 A 9=1000 kg/m? Refenje. B.j. 2a tatke 1 4 2 dae Pa Pa Fag ginny = 24 Beet ben gnety = BE cee Be =p pi6-0,287? L, a Lm pep TSG Raraaa (0, Seng 11-204, 201 Saggy -z a? wear A se lake odredjuje 12 Mudijevos atjagrana.4-0,03 4 fe 7 olay oe Sada je snaga pumpe B5HpO _ 1900-315, 64+0,03 | Pe 28 He 1000: 225464:0,03 - 35,78 ba,= 308 = Najni#i pritisak mofe da ae pojavi na ulazu u punpe. Bij. za alvo vode u rezervoaru A 4 ulaz u pumpy daje a Ly Bay ag = B+ Has ft fe-9,01 + saqgti01400-4000) 30 V2 + coisa pe Ougge Git = #0800208. 9,259 nIr8, Potrebna snaga za maksinalan protok iznost Praag "1288 kK + Naponena. Izlaznt gubi~ tak koJd se uw raunu zanenaruje Atjagrama je oznagen punon 1i- niJom. Energijsko stanje za ma- 1A Azlazni guaitak, koji se os~ tvaruje npr. difuzorom, dato je na @iagramu,i uveéanom tzlazu cevi u rezervoar B,sa crtkanom Linijon. Ako Je izlazna brzina iz 4ifurore zanenarijiva, celo~ kupna kinetigka energija je wB- tedjena, odnosno iskori8éena za savladjivanje usputiih gubt- taka. = 8,08 n/s, = 205 - 3. Guneno crevo, protnika O-13 mm 4 duzine En18,3 m, prikljuteno je na baktenski ventil kods Je spojen sa vodovodnom roto. Natpritisak u are~ #4 tanost pge582 KPa. a) Tzra®unati izlaznu brzinu vode iz mlaznika koji se nalazi na kraju cevt; pretnika d=3,2 mm. b) Odredits brzinu vode kada se mlaznik uklont. ©) Taraunati kinetitku energiju mlaza uv oba sluta-~ Ja 4 objasnits sta pokazuje njihov kolitnik. a) Nacetati energijski dijagran 2a sluéa} pod a). Naponena, Crevo Je u horizontalnom polofaju 4 glat~ ko t2nutra, Koofiesjont gubitka u mlagniku ¢,*0/1 a u ven- tilu (7,5 . Ganenariti brzinu strujanja vode u vodovodnos mredi. Kinenatitku viskoznost vode uzeti 2a normalne atmos- ferske uslove Refenje. a) B.j- 2a 1-3 glass », a 2 a vd Bee + ay Pa Ba seg + Fu, 0. tanengujast vy = yp Oe a6,51-¥, dobija se 552 = $ilz65,45 + 26,54 4+ 754 1407-77 oanosne vod = v2t299,5 + 1407, Protpostavijajust 40,02, iz gornje jednaéine se odredjuje vye 1,92 m/s fa veednost v,D = 1,920,013 = 0,025 za glatku cev iz mudije~ vog @ijagrana nalazi se a = 0,0255 . Sa ovom veodnosti je vze1,81 m/s , a vyD=1,81+0,013 =0,0235- Iz Gijagrana vrednost ,=0,0255 Se poklapa sa pretpostavijenon. ‘Tratena brzina je= 29,88 m/s = 0/2410 m3/s b) za ovaj slutaj B.j. 2a tatke 14 2 glast za pretpostavijeno iz gornje jednatine se dobsja ver 5,49 w/e, a 2a v2005,49-0,01340,0714 4 glatku cev, 12 dijagrana se dobija 40,02 - protpostavijena vrednost. ate = 0,73-109 m/s ©) Uporedjenje energija u obs slutaje (ord, wy, pokazuje da je mnogo veda energija mlaza koji je snatniji ali nanjeg prstoka od Siabijeg mlaza veceg protoka. 4) Bnergijskt aijagran. 307 - zadact. 1. Tz rezervoara, u kone se nalazi vor de na nivou h, istise voda kroz vertikalnu cev Pretnika du atmosferu. odrediti zavisnost, protoka Q od duline covi t, 4 naéi visinu h protok @ nede zavisiti od zavisnost dokunentovats: ai enariti wlazni gubi tak, Jent trenja \ smatratt konstantaim, Relenje. Q = za he $0 = ST VagR je nezavisan od ty ta ne protok ae. povedava sa povadanten ts a { za he { protok se snanjuje Ga povedanjem 1, 2a pojednostavijen slu~ %aj kada ge kineticka energija 4 lokalni gubici zanemare u od osu na ukupno raspolo¥ivu energiju, u ijagram potenctjaine eneroife mogu da se unesu tré karakteristi¢na slutaja struja- ajar kada je energija potrebna 2a savladjivanje trenja je- anaka potencijalno} energ: veea@ Prvi slutaj oznatava nepromenjen protok # produfava~ + kada je manja@ i kada je njem cevovoda, drugi povedanje protoka u odncsu na prvi slu- Zaj i tree smanjen protok u odnost na prvi slutaj. 2, a) Odredies protok vode Q kroz dovodni 1-2 1 odvor ani 3-4 covovod turbine, ako Je poznato:Redenje. Reenje.= 312 3-8. Cevni sistem pro- menljivog preseka 52 os~ radjenim ventilon £ aifu- ——— zorom koji spaja dva re~ zervoara, Uzeti u obzir ave gubitke. ReBenje. = 3.9, Macrtats energijskt aije- Gram za sluéaj deticanja prikaza nog na sitet. RoBenje. - 31a - 4.8) NIXARADZEOVE JEDNACINE Nixaradse je na basi isjéanRavanja Linearnog rasporeda tangentnih napona u cevi krufnog preseka 4 tangant~ fin napona izazvanth turbuleacijon, predstevijenth Prandt- *karmanovem jedna8inon a ce ce B+ ot &s " osredio {zraze 2a raspored brzine, srednju breinu, tangen- tnt napon na 2idu cevi, koeficijent trenja 4 debljinu laminarnog sloja pri turbulentnom'strujanju u glatkim ¢ hrapa~ vin cevina, U ovim izrazima su delim{&no korigovane konsta~ nte prema mnogobrojnim ogledina koje je izveo Nikaradze. Relacise su sledeée: ~ Ba turbulentno strujanje kroz glatke cevi; a) Raspored brzina se odreajuje prena opttem izrazu = -2,5 anf sak, 411 premz ogledina za glatke ce- va Be 5,50 + 5,75 10s braina odre- VE. b) Odnos srednje i maksimalne br2ine jo dat opttim ajena sa Aerazom = 1 Ynax 14,0705 ©) Roeficsjent trenja h za Re brojeve veée od 5000 se sa dovoljnon tatnoseu note odrediti 12 vB -0180 + 2,0 109 Rev @) Tangentni napon na 2idu cevi je odredjen opstin ierazonain nee. ©) Debi jina laminarnog sloja se odredjuje prema £ . 32.8 D” Rev Za turbulentno strujanje kroz hrapave covi; a) Ragpored brzina se odredjuje prema navedenom op- Seem izrazu, 411 prema $e" 8,48 + 5,75 look (e-apsolutna hrapavost) . b) Odnos srednje i maksimaine braine je prena nave denon opitem izrazu. ¢) Roeficijent trenjay se odredjuje prema B= ase + 2-052 oe is 4) Tangentni napon na sidu Je prema navedenom opitem Primeri, 1, Voda (p=1000 kg/m), temperature 15°C (ve1,005-10 m2/s), struji kroz glatku mesingan cev D=75 mn sa konstan~ tnim protokom Qu5,5 1/s. Potrebno je odrediti: a) pad pritis~ ka na pravolinijsko} horizontalno} deonici cevi dutine U=900 my b) tangentne napone 4 breine u ost cevi i na rastojanju £=25 mm od ose cevi i c) debljinu laminarnog sloja- oenje. ta vygt 395 = 4250085 2 1,265 ays 4 date podatke Je vp sx? _ 1,245-0,075 5 5-02075 . 196 = 92910. Re = 2 Mudtjevog Gijagrama 2a Re i glatka cev dobija se %0,0102, 4 retavanjon Jednasine b= 0:80 + 2,0-t0gRe fh dobida 0 = 0,0183 . - 315 - a) Za 4 odredjeno iz Mudijevog atjagrama (lakse se nalazt), pad,pritiska je ap = 9x B.38F = 1009-0,0182+ p= 0d EzFF = 1000-0, 018: 900 2.2857, as ye, 0,075" 3 159 KPa b) mangentnt. napon na zidu cévi Je ve = “OYBE . 9,028:1000-1,2057. 3 457 Pa, makeinalna brzina v ost covt 2) = 1,463 m/s, Vig * Yay 44,078) = 1,265(186,07 wn wrcsss0es 25tegt22) = [fis sos stealth = $87 49,025 PEL “Prono (5, 5045, 75109) ) = 1,399 w/e. 1,00510% ©) Debljina ianinarnog sloja 32,60 _ 32,8-0,075 6 = 22,8:0 = 32,820,075 _ o 92910 V0, 0182 = 0,192 an. 2, Voda (15°C) struji kroz Bistu dugatku cev od Live- nog gvodaja pretnika d=300 mm . Ako. je brzina vode u ost ce Vi Vay"? 8/8 KOLLKL Je protok? ReSenje. Podto su maksimalna i srednja brzina meaju- sobno povezane preko koefictjenta trenja Yer 1 rx. 108,074 treba upotrebiti metod priblifavanja, Pretpostavijajuéi odnos Vee/Vqayt18 odreajusé ae ugg = 0/8+3+0,3 = 0,720 , a Sz Mudijevog dijagrana za vrednost apsolutne hrapavosti 70,5 mn, odnosno ¢/a=0,00166, nalazi se A= 0,022.- 316 - ‘Zamenom 0,022 u funkei Ji odnosa maksimalne { srednje br~ zine dobija se Yor * z 22,472 wis, oe” T5407 4 ponovo za v,,8 = 2,472+0,3 = 0,742 4 e/d =.0,00166 na~ dazi se A= 0,022 - Posto su sve relacije zadovoljene, protok je eat 26378 og a75 at Oe vg = 2,472 SBE = 6,175 Iss - tadacs. 1, Rroz cev, ‘pretnika 159 mn, voda struii srednjon breinom 5 m/z, Tegubljena visina hy na dufini od 30 nm je L2- nerena eksperinentalno 4 iznosi 5,5 m. Tzratunatt prividnu brzinu v+ 4 tangentni napon na’ 2idu <9. Redenje, (i= 0,026) v4=0,260 n/a; to 6746 Pa 2. U cevi, pretnika 300 mn, srednja brain strujanja vode iznosi 3 m/s. Relativaa hrapavest cevi je 0,002 , & Kinenatitka viskoznost vode 0,932-108 n2/s, Odrediti koets~ client trenja 4, drzin v osi cevi v4, bezinu Vso na od- seojanju 50 mm od zida i gubitak pritiska 4p zbog trenjana autint 390m. ReBenje. (Re=965665 - turbulentno strujanje kroz hra~ pay covovod). i2 Mudijevog dijacrama =0,0236, a iz 1/Mink, 14 + Bog 1/64 290,0234 7 Ya =3,66 m/8 7 Vsg83r17 m/s; SP=163,2 Pa 4.9. SLORENE cevovoot Pri ratvanju 4 gugeljavanju struje ukupnt protok je Jednak zbiru 111 raziici pojedinagnth protoka u granama, a padovi pritisaka, od tatke raGvanja do tatke suéeljavanga, - a7 su istiu evako} 7 grant. Osnovne xelaci- je 22 regavanje pro lena se dobijaju iz Bernulijevin jedna- Gina koje treba napisatt za strujnice kroz svaku granu cevo- yoda I-A~I-B=2 { 1-A-II-B-2. Primeri, 1. Cevovod koji spaja dva rezervoara ima pretnik 8200 mm, dufiny L=1500 m 4 {zgublienu energiju 2bog savla~ Ajivanja trenja gh 21g Na/kg. Pri tome je protok Qjn142 t/e. Kada se ovom cevovodu doda paralelna deonica dusine 1-600 m Astog pretnika i materijala, koliko se poveanje protoka note oBekivati? Lokalni gubici se zanenaruju. ReBenje. > Padovi priti- baka u deonicana a 1 morajy da budu is tt, a protoci se sa~ biraju hgg = hy a +a, =o, AR e 1a o2e no? Shia" MEE = ge taT eG" OS ade Je k - konstanta, koJa je 2a potpuno turbulentnu zonu v kojoj se strujanje nalazi, proporeionalna sane dutini cevovoda (is¢(e/0)=const) 2 hee, 201.21 v= Bite 81:34 « aoa00 « Jednakost hzg-hsg smoke da se napite kao ke0a — #5= 320 - 3. Tz dve jeanake cisterne C pumpa crpi 030 1/8 vode temperature t=15°C. Dov Hine 1 pregnict odgovarajuéin delova cevovoda su: bi=18 my Die150 mm, L2=200 mt 29200 mn. Odrediti pad pritiska 1 anagu punpe uzinajuct u obzir gubitxe trenja i 1o- kalne gubitke. Koefictjent lokalnog gubitka na slavinana fe tn0,2 au trojnika (,=3. (Koeficijentt, #2 odnosi na prainu iz trojnika v2). Apsolutna hrapavost cevi je vim, Chaterne, cevovod 4 punpa sé nalaze na isto} vi cini. pumpa kroz kratki cav, pretnika Dz, izbacuje vodu w cimosferu. Cisterne su otvorena. Stepen Korisnosti punpe Je 90,5. Relenje, BJ. se postavija 28 jednu strujnicu, u von slugaju 2a strujnicu koja spaja povrsinu vode u ciste- rnt 4 izlazni presek potisne cevi Pumps, Pa Pa Bs op = 2+ Be Haag, Le Fayuk ovde su: nh, 250,03 ays, van Bake» ERS = 01009 ov 92 0,955 ms» = % = 222 = 000067 4 vgDy= 0/849-0,15 = 0,227 tayo $2 Sap = 0-000 ¢ Lz Mudijevog dijagrama 1, 0/0212 + ot : za yu S= Sb = 0,005 4 vgdy= 0,955-0/2 = 0/192 Aza 6am 5.7 260 7 01% ba Ae aijagrama Age 0/0194 -am- Napor panpe je stip ~ 28497 (0,2 + 0p0212-28pqr+ 22985* txese0 0184-808) oi = 7,236 tin/es « naga punpe = Pale® _ 1000-7,236:0103 © 494,16 w Naponena. Napor punpe (ventilatora) uvek mora bitt dovoljan da pokrene fluid zahtevanom brzinon od take do koje su najvedi gubict.. NajéeSée Je to najudaljenija tatka najduze grane cevne nrete. 4, Proratunati vazdvlni vod # kojin se ravnonerno EBL {eisavanje vazduha. vod se sastoji od trojnixa ea malin uglovima granjanja (a=25°) kao Sto je pokazano na slici. Protok kroz svaku granu iznosi Q=1000 m?/h, Br2ina vazduha u 1/2/44 6 deontet je v)=5 m/s. Duzina evake deonice magist~ ralnog voda 1 rane Je 5 m, temperatura vazduha je 15°C atnosferski pritisak py"745 mm Hg. Vod Je izveden od tavare~ ne Seligne cevi (e=0/1 mm). Koeficijent gubitka u ratvi (20,15 obratunati sano 2a deonice 1,2,4 4 6. Rebenje. Za prvu deonicu, pretnik i pad pritiska usled tkenja, je =a biyte ore By = 0,243 m 5st, Pe 0,0208-5-$75-$%= 8,97Fasm protoka u izrazina= amu - Waponena. Gubict usled medanja se javijaju pri su- deljavanju pve dve.struje, na nestu sueljavanja deontca 14 2, 4 zathm pri prikijuenju struja iz deontca ¢ 1 6 man gistrainon vodu, Cubiet usled profirenja cevovoda 4 meBanja sepuja tznedju deonica 3-5 1 5-7-su negnatni 1 zenenaruju se. Najpogodnija brzina se odredjuje uz ponoé jednating © Prome- nd Kolifine kretanja (v. 5.2.1.). teraz po kone se odredjuje gonignost 3 4 5 dela cevovoda je, praksi prilagodjena, jed~ pakost izmedju smanjene kinetiske energije 1 pada pritiska jeled saviadjivanja gubitaka. Dijagramsko stanje Je dato na ertetu. zadact. 1, Voda proti¢e kroz cevni sisten kao Sto Je prikazano na alici. ta date podatke naéi dotok vode 0, u najvist rezervoar'{ pritisak Py, na potisno) strani punpe. Brojni podact: = 925 = = covovod 15 41°300 mn, 00 my ¥1=0,028 5 + cevovod 2; 1zradjen 08 novih besgavnih Selignih cevi, 829200 mm, €2=350 my 029270 t/83 = covoved 3; 49150 mm, 52650 m, 250,023 « lokalni gubitak na ulazu u cevovod zanematiti. Rodenge. (e2°0/03, 42=0,0238) O5* 57,7 8/5 Pyge 1 5N8 MPA 2, Na wlazu u covni sistem, koji je pokazan na slici, protok vode je 0+62,5 t/s a natpritisak a tags A Je pya=0/07 at. Od- rediti natpriticak Pag ¥ ta- Bki B. Cevovod je izveden 08 Konercijalnog telika (e=0,1 mm). Podaci: #200 mm, 028150 mm, PEL,47 kK, npt0r65, L1230 M, Ly=15 m. Lokalni gubiet se zanenaruju. Redenje. Ppp 6293 Fa (Pa,86867 Pa) 3. ta poznate protoke kroz ave deonice usisnog vas auhoveda, prikazanog na slici, duzine deontca, koefictjente trenja 1 lokalnth gubitaka, odreditt pretnike deonica d 1Deonice 1 2 @in2yny | 240 4 00292 Napomena. ReBenje. [Bees a(m/n} Lv8/af Pa meet Pe] bef ra] apf Pa] eff] Napomena. Na kraju aruge deonice vakuum treba de iznosi oko 86,85 Pa #108. Polito Je ona kraéa od prvey probes ge usvaja veda br2ina, odnosno nanji preénik 7100 mm. Br2i- je odredjena kao najpogodnija. Pretnik Setvrte deonice prena vakuumu fa nesta sugeljavania sa treéon Byy"Pya)+ BrBina Vs Se ponovo odredjuje Kao nappo- Pretnik de prema vakuuny na kraju pete deonice. + a2? - Brzina v7 je odredjena na ist natin kao i braine u vreéo} A petod deoaics. 4, Za usisne 4 potisne strane prikazanih ventilato- rakih Sistema nacrtati energijske dijagrane, oznagit! veli- Zine statidkih pritisaka 1 isgubljene energije 1 obeleziti th u omatenin karakteriati&nin presecina.= ane - 4,20, ISTICANJE KROZ OTVORE 1 NAGLAVKE- an © s1uéaju Sdealnog ftutda (6+0, odnosne #1), teort- jeka 111 idealna brzina Lsticanja je ve + Va tako da se koeficijent brtine ¢ noe predstaviti { kao odnos stvarne 1 idealne brzine eebaa, jer je, zbog trenja, stvarna breina uvek manja od teori eke: ee U preseku otvora, samo u centrainoj zon mlaza, breina je ista 4 praktitno je~ \ Gnaka teorijskoj brzini. U spoljaim slojevima brzina us~ led trenja opada. Teticanje kroz otvor / u tankom zidu je identiéno t= | theanju kroz otvor sa odtrin ivicama, jer mala debljina 2ida ne prousrokuje pojavu efek~ ta “lepljenja" mlaza uz granigne povrSine otvora. b) Istieanje tednosti kroz potopijen_otvor B.j--ta nivo tetnosti u sudu Ad najuti presek mlaza,u kone je br2ina straje tegnostt v, glasi w-Paso, ia tako da ou avi koafictienti detinisant na [el | 54 potpune Asti nagin kao iu erethodnon siu- |" 4) han aaja, th. : peyde 1 v= NaH . T : ‘ tom: Sols vee 5 O- AWG. Eksperimenti gu pokazali da je koeficijent protoka kroz potopljen otvor pribliino isti sa koeficijentom proto ka pri slobodnom teticanju u atmosteru. Koeficijenti kontraketje , gubitka) brzine ¢ 4 protoka y 2avise prvo od oblika otvora, natin kao 4 evi drugs hidraulitks koefictje~ ntl, od Re. Na dijagrama 10 su prikazane vrednosti ¥, #1 funkelJi od Reg za rutnt otvor. ovde Je wD, Via Re, = za.vrlo male vrednost! Re, (Re,<25) efekat viskoz~ nosti je najvalniji i snanjenje brzine prema tvicana otvora je toliko veliko da praktigno nema kontrakcije y= 1 f-u. ta ova oblast vaie eledeée teorijeke formule - potvr~ ajene eksperimentina Sa povedanjem Re, (viskoznost gubi znataj) 2bog sma~ njivanja ¢, raste ¢, Smanjena kontrakeija » je rezultat ma~ og smanjenja brzine prea ivicana otvora 1 postizanja veéeg polupretiika krivine kod “vena contracta". Kada Reem, ¢ 1 } dobijaju vrednosti kao pri isticanjy idealnog fluida, Go1 a 9+ 0,60. Maksinalan koefictjent protoka tiqay=0/69 5€ dobija za Rey 350. Pri isticanju manje viskoznih teGnosti (voda, benzin, kerozin) kroz kruine otvore u tankim zidovima, ra indenjers- ke problene _najtede se usvajaju vrednosti: 6 = 0,63 4°4-=5,97 4 w= O61 a f= 0,065 6) Delinigna kontraketja Delimigna kontrakeija se pojavijuje kada se {zlazni otvor nelazi u blizini 2idova rezervoara.eee - aa3 - metrigno 414 ravansko 5! Je), Koeticijent kontrakcije ¢ 1o je otvor simetrigan u oat Adovi za otvor, i kraj cevt, sajen prema dijagrama 11 odnosu na rezervoar, zidovi reze~ struju kroz ot= Vv sluBaju ke izlazt otvor na- lari sasvim pri dnu rezervoara/:kio 3to Je keija, Koefictjent kontraketje se prikazano na slict, koeficijent protoka poveéava pa prema tone 1 protox. Za teticanje manje visko- ane tesnosti kroz krune otvore rasporedjene u osi cflindri- Enih rezervoara, koeficijent kontrakeije 9, nofe se odredi- se was > hoes ti prone cnoperinentaino} formtt i a kvadratn! : to= deo obima koji dodiruje dno suda (na kone nema ode je a= A/Ai, a9 koofictient kontrakcije otvora 2a skretanja strujnica) . fo je nei, vrednosti zag if su puna kontrake: £0,085 4 980,97. protok 4 koeficijent protoka mogu se odediti uz po- Kosficijent protoka zaviel 4 od oblika otvora. ova tavisnost je data u tablici 17, a vrednosti u su odredje~ ne 2a otvore povréine An1,286 en? mod BJ. za preseke 112 ‘TAALICA 17. Bie Bw Be Be gt | veaie wakes wav Vite-vin" | js ‘ Vrednosti koeficijenta protoka y odatie je 1 ae je Ako je deimténa kon= sraketja ostvarena na natin 1, Kroz otvor pregnika d76,2 nm, koji se nalazi na Konstantno} dubini H=4,08 m, isteklo Je 2a t,=32,6 m,7867 kg vode. Putanja mlaza vode je oaredjena tatkom A t1~ Je su koordinate u odnosu na centar otvora x,94/76 m 10.02659 ni/s , potlednja Jednatina glasi =o, vrednost 90,265}.~ 16 - aadach 1. Ulje, gustine 720 ka/m?, protive kroz otvor pregnika 76 mm, E{~ JL 94 kowftetjents brzine 1 kontraket~ je 0,95 4 0,65. Sta Gp pokazivatt ma+ nometar ako je saga mlaza ulja 5,3 kw. Retenje. py = N48 KPa. 2, Steuja ulje prolas{ kros otvor, pretaika 25 an, £ ugara w 21d koji s@ nalazi ispod otvara na 0/12 m4 na Galjint of 1,5 m, Visina ulja nad otvorom je konstantna t Amnosi 7,94.) 2 protok ulja Je 3/15 t/s. Odredits koefici~ jente isticania- ReBenje. #2 0/77 + 120/51 4 WeO.ne ¢ E80,59 “Redente: tug, LAS AMG te TEs 4. ta Asticanye proma slict odreditt protok @. Koefictjent kontraket ie uevojiti 1 8 Koeficijent protaka Pr odreditt prema tablici fasnicts we Redenje. Q= 11,9 ts Gs 6,808) sae S. Voda isthe te 6 PS rezervoara kroz veliki paraboti#an otvor koji mo- Ze da ima gva polotaja (42) prikazana ne s14- ch. U oba plutaja se gor nja ivica pokiapa sa nivo= om vote u rezervoary. Odradit! odnos protoka 03/02 2a kon- Stantan 4 isti koeficijent protoka » 2 oba slutaja. setenje. Sed 4.20.2. ngLAVeE Naglavel su kratki cevn! elementi Sija je dufina t, ano nekoliko puta veda od prodathe otvera D (t=2+6D) . Osno- vn panena nagiavaka je poveCanje protoka pri adreajenon pre~ Ensku cevors DA visint nivoa tetnostt #, Forble tavedene 2A isticanje kroz otvore vase 4 28 nadlavke, samo su vredno- Sth koofictjenaéa Arukéije, 0 tablict 18 date au ove vredno~ sti 2a Jednostame karakreriatiéne slutajeve naglavaka. ARLICA 18 vrata naglavea Otvor u tankon #80 GilindriGhe naglavaky spoljasae | — ‘konital Radlavak leceeereasieatees | Qivergenton 6 7,27 ear Za male vrednostt Re (Re'< 49000) vrednosts Koefict- Jonata zavise of Re.gde je u, (étjagram 12) dat y funketji od visine nivoa tee~ Jn pre gubitak 2bog 1aglo prodirenje= 340 - 4 atense : Posto Je 12 Jednaéine kontimuiters ie} 4 ven tots py ye 8G de Gt ver © 2oepted = 00. fa y mofe da se usvo}i vrednost kao 4 2a otvor sa oftrom ivi~ ‘con 9=0,63 dok je 90/82. Zanana-ovih vrednosti daje Pa-Pi oo ako se usvojiida istife veda, i da Je pio, a pynp,, dobija se najveda moguéa visina 20,33 Byes” THsg 8 BH te Ekaperinenti 9u potvrdizt, da se na = = grantes Hel, Renja refim istleanja i um- ===: sto punog preseka isticanje se vrii sano ae krot delimigan presek kako je pokazano. na 1 Sigel, odnosno, naslavak dejetvaje sano, kao 2. raketnom motora aa tanim gorivom, konponente Govode u progtor za sagorevanje kroz injektorskt . “apre) injektora" koji predstavijaju obiéne otvore u xidu. Odreaiti potreban broj injektora.s kojine se dovoas ohsidant za raketni motor. Proto~ sotna kise~ pad pritis sortva Prema Qijagramy 10 23 Rey: Ukupna povrSina otvora evih # bro} injektora ee! Beg, Za odnos t/d=2,5 proticanje Je isto kao kroz cilin« Grigni naglavak. Prvo Je pottebno odre~ ditt re#in isticanja. Keititni pad prix tiska kroz injektor kada de jof incica~ nje biti kroz pu presek je = 31,65 at. SP” OB PoBto je tp,,>ap st Ge proticatt kroz jent protoxa za o reban bro} injekt 4a ~ Bn. ae 2 anes aya * TT Badaci A. Kroz kratku horizontalnu cev prefnika D100 mm prikijuteny na sud tstize voda (t=18°c). odredits: a) protok vode 0, ako Je visina vode u sudu tznad ose cevi He? my3H - D) pritivak py & preseku 2-2 ¢) makeimainu visinu t,., 28 Asticenje kroz punt (mgx4000 Pas Pye Naponena. 7; cev stepen kontrake: odnosu na pretntk D usvo3iti 9=0,62. Gubist of 0-1 su tamerent 4 Woefictjent protoka debtjen ekspertmentaino, Kodt obunvate greta sled ‘spuscanje hoetteijents konerakct aus = ie tzeaza ispod kvadratnog korena, 1 gubitak h gormjen Azvodjenju blo zanemaren. Koeficijent protoka 1 modi t2v0d tet faktora, Paks: re KOH Jew fe da se predatavi Kao prow 2 “bu popravnt Koefict enti. 22 va nating A2vodsenda pi 29 fnktore C, 2) 4 25 au date u jutaka za pritisak, vrednostt @sjacramina 14 1°15,=e - odreasivanse protoka vr8i se sledetim redosiedon. Pr vo se za usvojenu vrednost m 12 prvog dijagrana adredi vre- Anost C. $a ton vrednoKéu se odredi priblitne protok po for ult a= Spe [Reine 2a tako odredjent protok nadje se brzina ¥ u otvoru blends a f odgovarajuéi Re. va ne 2d, Najzad ae 42 drugog 1 tredag dijagrana nelaze popravni koefi- eijents 2 4 22 4 konaéan protok = 37 izmerenog protoka manja, dok manji preénik izaziva ve¢e pri- unapred usvaja. Za priblifno poznat protok Q' prema formuli cme = piper ss tog dtjagrana ee palasi m 4 nadpovodniit pretnik blende a-om . Da bi se isbeght porenedaji koji nisu vezani za blendu preporutuje se da prava deonica cevi uzvodne bade dufine 10D @ nizvodno 5-D. Hagubljeni pritisak nofe da se predstavi analiti-~ ekin terazon p= (-m (Pipa) - Mesta na kojima se nalaze najmandi statithi pritisel Aspred i iza ble~ nde su ndredjena ekeperimentalno. ujihov polotaj je oznagen na slick. ‘Taine karakteristigne @imenzije normal~ ne blende (ava naBina 42- vodjenja), aa prikijut- 5 cima sn peseisek nepoere= | @no ispred 4 iza, date su= 3u8 - na crtebus = Miazntk, Sa mlaznikom w cevi dovoljne slobodne du- Hina spread 1 ize njega, 1 prikljuseima za pritisak 12vede- nim neposredao ispred 1 iza njega, protok se odredjuse prena gde je koeftcijene protoke dat u @ijagramu 16. Dijagram vati za nlaznixe a velikim polupretnikom krivine 1 visokim vred~ nostima 4/O=/m « sa Setvreinon elipse,anerséki sa velikis vine, dok DIN - standardi zahteva}u 12 ava polupretntka krivine- Taine aeone Dit-ov normalan mlaznik (dva neBina Savodjenja prikijubaka za pritisak) su date na sise! - as ~ = Venturicnetar, Venturi-metar se sasto}i od konver- gentnog, pavaieinos i divergentnog dela. Prikljutet 2a pri- tisek se nalaze neposredno ispred konvergentne sekeije 1 a Gela najufo} deonict. vobi~ fp Sajent uglovi konvergentne £ vmetra pretaik Je 0/430/2 (0~ = prednik cevi). Protok se odredjuje prema obrascu = 8 pices ae (Flere) 0+ Spa REET c..,27¢ 2 Pe =ED o me ht; giesus Be PS Dea = koefletjent protoka veCe; se odredjuje tz dijas~ rana 17 (@5c}. U2 @ifearam 17, priteze se £ atjagram 19 22 odredis~ vanje koeficijenta protoka » prena (ASME PIC) za jednu vred- Rost d/o-0,3 , all 2a razlitite pretnixe cevovoda, o funk £434 08 Re broja. Re bro} se odredjuje prema pretniku 4 br- 2ini straje u grlu Venturi-netra,462 - kz dijagrama 14 se, 2a C-m-E = 0/518 , nalazi-C#0/580 4 od- govarajuge m=0,67 , odnosno = Dum = 0,15390,67 = 0,126 m « ako se sada oS izvrSi korekctja u odnosu na Re 1 Dy note da se odredi stvarni pad pritiska pi-P2 + Redon je atx, 126% a9 ays = D2 00128 mt, = 1100 ¥ = 3600+0,0175 ved, 37-0,126+0,609-105_ . = Med = Bs0tag 200000 same, " se atjagrana 14 Je #191005 4 aye1,001 , pe Je wr = bee 0,693 5 mete 04a» cagovarajuée pene aresar 0,573 4 BT hee ° om Viem’? Vi-0,482 4 stvarnt profavod c-m-B aa! popravkama 1 popravnin koafies- Jentina 211 te etapngmtz'=-0,273-1,005-1,001- 0,693+1,38 = 0,551 + Stvarni pad pritieka pi-p2 Je - 170020, 609 Eieedicies Et Pipa Foctmyeme Dy) 210,552 SHEE e005? tadact. 1. Odredits pretnik blende tako, da kroz cev pretnika pe101,5 mm proti&e Qe0,01012 m#/s vode pri maksimalno dozvo- Aenoe padu prtttska pj~py=1/27 me VS. Kinematiska viskoznost vode Je v=9,3+107 mé/s . ReBenje. d= 62/5 mm 353 - 2. Blenda sa prikijuteina za pritisak rasporedjenta Reposredno ispred 4 za je, ko} su povezant s2 kosin dife- renetjainin manonetron napunjenin sa kerozinom, siv#i za merenje protoka vazduha. Kosa cev manonetra je nagnuta za 20° u odnosu na horizont, a razlike nivoa kerozina iznosi 43 mm, Relativna gustina kerozina Je 0,79 . Gustina vazduha je 1,2 kg/m’. PreSnici cevi 4 Blende su: D=305 me 4 dq216 mm. Odrediti srednju brainy v varduha u cevi. ReBenje. v= 4,02 a/8 3. Za merenje protoka Spiritusa postavijen je Ventu- ri-metar: on Je prikljuten na cevovod koji Je u nizvodnow prave nagnut 20 30° y odnosu na horizont. Ulazni pretnik je D305 me a pregnik orla de152,5 mm. Rastojanje tzmedju prik- Ajuaka za pritisak na ulazu i griu Venturi-metra je t#l,22 m uzduk ose, Pretpostavijajuéi da je koeficijent protoka uel , odreditt protok Q kada je razlika pritisaka 254 mm Hg. Rela~ tivna gustina Spiritusa je 0,82. Redenje. Q = 0,178 ni/s 4. Voda protige kroz horizontalno postavijen Venturi- vnetar Ci} su karakteristitni pretnict 0=304,8 mm i 4152/4 mm . protok je Qu«z,2 2/s a pokazivanje diferencijal~ nog manonetra je p,-p;=2616,6 Pa . Odreditt koeficijent protoka y. ReBenje. v = 0,978 5. Mlaznik, pretnika 42102,6 ms, Je postavijen na kraj cevi pretnika 9254 mm, Kroz cev i mlaznik protiée ulje guatine 851 kg/m? 1 protoka 0,099 4/s, Pretpostavitt da je kalibra~ cija mlaznika predstavijena sa krivom 4/0-0,4 42 dijagrana 16, Odreditt pokazivanje U manomtra spojenog ispred t iza mlazni~ ka, ako se u njemu nalazi iva gustine 13600 kg/m’. Kinematis~ ka viskosnost ulja fo 5,39+10¥ n?/s. Reienje. bh = 0/5 mg4.12, ISPICANJE SA PROMENLIIVIN NIVOOM Bernulijeva jednaéina j@ izvedena 2a stacionarno stanje. Medjutim, ako promene brzine i protoka nisu nagle, B.J. mode da ee primeni 4 u tra¥enju refenja takvih problema; problema de je, 2nati, nestacionarnost siabo izra¥ena. Najveét deo takvih zadataka se odnosi na isticanja tz reze- Ne postoji potreba da se Zablonizuje princip rada, Jer su posnate 1 jednostavne-potrebne operacije matematitke 4 hidromehanidke prirode. U ovom poglaviju Ge ge izlo¥itt 1 neki konplekentji. zadaci. Primert. 1. Chidnaettnt sud, zapre- Z mine V=0,6 m? 4 visine Hy? m, nae [= punjen je uljem gustine - 9)= 800 ke/n®. Sud pliva na vodt gus- eine »4°1000 kg/n?. Masa praznog suda je me60 kg. Wa poklopes suda nalazi se otvor povrBine A,=1 cn?. Ka dau suda Je otvor povrsine Ayeoky. Odzediti: a) U poSetnom trenutku, dubiny uranjanja sida 5, 4 maksinalnu visinu mlaza ulja h Ko}t Azbija tz otvora A;. Za ovaj trenutak skicirati raspored pritiska u sudu { d2van suda; b) Odrediti vreme + posle koga e sud bi- 4 potpuno uronjen u vodu £ 2a taj polo¥a} ponovo skicirati raspored pritiska u sudu 1 izvan suda. Pri tsticanju ulja 4 utteanju vode zanemariti gubitke, a koeficijent protoka usvojiti vat. Refenje. a) Za t,0 jednaéina za plivanje odredjuse dubinu uranjanja 2, (stab{inost plivanja se ne proverava) nts nee BT Hoe + ma = MFPs o0,9 Boje a tatke 1 - 2 (taka se nalazi u sudu neposredno ispod otvora) daje ade 3e PIT Py t 29%oW ~ Hopid = Py + 1rBogg - 219 edatie je gp bo La na Pana 70-2 = eB 20,250. bijagrams pritieka su unesens na elici. b) Za neki trenutak tty breina isticanja ulja kroz otvor Az je u zavisnosti od dubine uranjanja. ova zavisnost se odredjuje iz B.j- zal-i" z gae je Pit Pat Begs ~(2-z)05 « ‘Tako je ve 2 = Vagie,25 + a) Zapreminu ulja koje je isteklo ispunjava voda prema jedna~ ein, 02 afaee ef we (20,2 Je granica kada se { gornja povriina suda nalazi pod vodon, A povrdina osnove sida)~ 356 - - ast srvoaru jednaka je koliéi- Beno dz 4 v ponocu rantje funkeionalna zavisnost vrenena i ch. sors!) = s0400= 358 - 3. Dva jednaka cilindrigna rezervoara, pretnika D=15 cm, spaja cev duine Ll = i pretnika é-5 mm. Rezervouri sv delimitno napunjent vodon (915°C) v=9,3-107 m?/s). a) Kolika je maksinalno moguéa ra~ zlika nivea vode u rezervoarina da bL —U_spojno} covi tetenje uvek bilo laminarno? b) Ako Je potetna razlika nivoa vode u rezervoarina ile5 om, odrediti vrene posle koga ée razlika nivoa Hy biti dvostruko panja od potetne razlike nivoa tj. Hi=H/2=2,5 om. Gubitke na ulazu i izlazu spojae cevi kao i brzinu promene nivoa u sudo- vima zanenariei. Refenje. a) 0.3. 2¢ nivoe u rezervoarina je on = ak Za laminarno strujanje vali 1=64/Re raziika nivoa H, pri kojoj je strujanje jof uvek lantnarno, treba uzeti Rey, Jer Ge pri tome brzina biti makeimalna, pa « Polto se trafi najvesa prema gornjoj jednaéini Mnax _ Save. = GE Spe ogan Yaa ~ 2EGDY = 2500°942-107. 465 ays, >) Postupak reBavanja ovog dela zadatka je dat u prvom primera. Relactie kev h 4 dh = 2d2 zamenjuju se u jed- naginu a Xo my gun alte ale fou fare ou muta ae Se dpi je 132,5 oP, a gustina wlja °,+700 kg/m. wa obalu Je do- verona age, stn teeny pra ciaron hed ae hres crevo Aes proiia G0 tat age tems pesate ge 1) o8 se olcedhmibetninn vies tenone athe i= sterne na obali mereno od nivoa vode u jezeru, pri kojoj se Jot nto an tepnant ave donyechateras w) Hott trajevvene pentaangu way pe visit of Cease go aie tate hoon crave anineme tan a hinwcto crore tga tard Lcletnnl ev semraritt, apoinie {ister tenga tone) hsinon foe fare tite tswoa geatjeoy pth pe oredentsfasieko opin rojeian ve fk re |, sBttity ode su A 1 B konstante uvedene radi toga da bi analitigki t2- raz bio kraéi za pisanje. ©) Polto se 1sprazni potopljena cisterna, ubacuje se kroz crevo sabijen vazduh sve dokle cisterna ne isplovi nagta via tah (gr vy > Se zanenarusuy P,=P,)+ Daije Se +e Pa Pa Bes crys 82 2 steguacany + gtdSlobodna povrsina je AebL, gde je brayDe-z? Sada jeReSenje, U tronutku t, od potetke podizania vrata, vakt ay oat. de Je A povrBina ustave (neLgB), a O = aveuitae += 365 - Zamenon A 1 Qu potetnu jednatinu, dobija se Mo az ” age * *= 368 - ReSenje. T= Lh 3 min 305% Re = 36000 ~ turbulentno strujamje; aH = 1,141 0 2, Kolike dugo de trajati isti~ canje vode kroz blendu na dnu suda prikazanog na slic, da bi se nivo vode spustio sa 4 na 2m. Koefictjent protoka usvojitl us0,82 4 amatrati da Je ko- astantan. Refenje. T» 8 min 555 3. Hidropneunatski priguSivat udara sa~ ar#i u gornjem delu sabijen vazduh pritiska v5. ada to&ak aviona dodirne zemlju, ulje i2znad Lipa prolazi kroz otvor A, sa koefiesjentom protoka ug, 4 sabija vazduh do pritiska oy. Ram Gi pojednostavijenja procesa priguieuja udara, smatra se da sila G dejstvuje trenutno + a se varduh sabija po izotermsko} promeni. Odreaiti vrene T trajanja procesa t). vrere proticanja siuida kroz otvor 4. Rasenze. sip | [Emsam [5], ae s me Bit pe ft. voresealna vrata so spubsage Re atentnoa brtinon we0 08 m/s 1 postepen® #8- ar evaraje kvadratni otvor u zidu. Snateajuéi = Konstantnim nivo vode u.dudu (i <3 « t H,-4 a) odreditt kolike ée vode istect dok se otvor ne zatvori, Koeficijent protoka je Ae ‘tokon celog zatvaranja otvora konstantan 1 Jednak 0,59. - 387 - Refenje, Vi= 212m? 5. ua rezervoar prikazan na slicty =~ odrediti vreme T 2a koje Ge ae nive vose spustiti za 0,61, ako je koeficijent protoka 190,65 . Preinik otvora je 2650/8 mm, a visina potetnog nivoa Je 183m. a ReBenje, T= 3908 = 6. ofredtes vistou vartixaine cet do] gd, pet tases a a0 teservour prasnied ave 4 puta bi ego kada se isticanje vr8i kroz I cevor iatog pretniha, Potetna visina nivon | fatness o reservonrs Je Mgnt my a pretaie fi otvorn (cevi) je d960 mn. Koeficifent prom 7 toka z@ otvor u=0,6 . Koeficijent’ trenja 100,03. Koattetfene ulasnog gubleka u cev &,40,5 Refenje. Vrene pranjenja kroz otvor je 20%, 2024, oy a ktoz cov T= ———_2___, ae je ne waerea, wide vig ira + Va) nt Get omc 2 OREO 4.13, NESTACTONARNO STRUJANJE B.J. 2a nestactonarno strujanje nestiiijive tefnosti 4 poiju zemijine tefe je Bis Ye a= Bar Ye aye , 29h (42)% Poslednji tzraz sa desne strane je dobijen zadrfava~ njem lana lokalnog izvoda brzine po vrenenu av/t i trans~= 359 - formisano} Ojlerovo} jednatini 1 njeqovin integratjenjen cuz | atrunice (strujne cevi) dt. Deo dove predstavija promens kinetitke energiJe po Jedinici mase koja Je usledila zhog prelaska fluidnih deliéa iz polotaja 1 u polo#aj 2 u iston vremenskom trenutku t, Glan {dee predstevija promenu, » jedinicd vremena, Xinetitke energije i po Jedinict maze u celokupnoj zapremini strujne cevi od pre | seka 1 do preseka 2, 1 usina se a obzir kadgod brzina zavi- ' si 1 0d vremena: v= v(r4t) teraz paziva so inercijalnin naporom jer nestactonarnu promena be ‘zine unosi modju ogtale Slanove B,J. 8a nekim konatnin vree- Najjednostavnt}1 slutaj nes eactonarnog strujanja prikazan je a alict. B.j. xa isthcanje bez gubita~ ka kroz cev konstantnog popretnog preseka ima oblik p _ wt, ay Beng a B+ 3+ Ba dee Hog fase, poito Je braina v zavisna samo od vremena a ne t od koordi- natay v= vee), Ako Se presek 2 prenese na kraj cevi, dobija se Pa, 2 A 2a 2, aE cae el ae'to ' = 369 - ‘odnosno ayo. ye Behe Fs. Vias se da je najjade izratena nestactonarnost verana za po- Gotni trenutak kada je v0, Jer Je ™ ay. gh a iy Pri stacionarnom stanju, kada je 3¥ = 0, je vs te. anaes, ¥ potetnin trenucima isticanja, braina raste od 0 do v=V7gh, & ubrzanje od naksimalne vrednosti opada do nule- Ubreanje dv/at Je obrnuto srazmerno dukint cevi 15, 4. uko- Itko Je veéa dutina cevi utolike Je maksimalno ubrzanje ma- nije. Za priblitnu procenu vrenena trajanja nestacionarnoy strujanja T u pogetku isticanja, mofe se anatrati da ubrzanje av/at ostaje konstantno, t}. an Be = vrane uapontarijanje stactonarnog stanja caste ox dutison cevt, a opada au Jvndratnin horenon vietne staba cetnesti- Neri jednostamniji problem! ove oblast! dati tut Primaria ¢ zadacine, ednosno Peimert 1. vertikalna cev sa otvorenin go mjim krajem, pretnika d=50 mm 4 dutine 4=10 m, potpuno napunjena vodom, posie ot varanja doojeg kraja potinje da se prazni u atnosferu. Odrediti vene potpunog pra- Anjenja cevi, smatrajus da je tokom celog vremena relim te8enja turbulentan sa kons~= 370 - tantnim koeficijentom trenja 10,025 . ReSenje. za vertikalno navite orijentisanu osu z 1 za protzvoljan trenutak t, B.j. sa gubicima 4 inercionin &1a- nom 28 preseke 1 - 2 glasi Po, v2 Po, z.y?, av Bot Fe ge = Ge Fe eae ae Posle skraéivania -s-dv, aut av cial Wi ek ot fea. aty Pak ain Sake ai v= a Sond Polto Je sleat ey eritecskey peat sb ina yee sie se sa.odreajivanje integractone Konstante © Koristt us~ lows e00, ast > take da Je oe Zamenjujuéi Ci a? u teraz 2a 2, dobija se ae fhe - pants, hy Vrene potpunog pratnjenja suda T se nalaz{ 4x gornje Jednaéi- ne, 28 290, 21k, BET + ke = nee thy at PORT - 2ekte RTs a0, odakie je te gg ine + Yo. -an- ho se sanenari trenje (2-0) poole orlobadjas}e neodsedseno- fet integrala, dbije 20 , i unt e(E i le 5. vreme siobodnoy pada u borvasdutnon preston, 4a brojnu vrednost y 4 22025, 0 0,25 + T= yporiyar nets ET = 28, usvo3i g2Kt51 op (EET oa w oh 0,6940,25 30 qigltnavney~ Op6steZ5 te « 2,05 8. ALL petblizno, ako Te By ina” 2. tavesti opses te- py} rar 2a slutaj oscilatornog kretanja teBnosti, ako #t slobedat nivol tetnostt pro~ menljivih povetina Ay 1 A spojent medjuscbno cevovadom takodje pronenljivog preseka. | dys | | Relenje. Posnatra se sludaj Kada su nivoi tetnos~ {i w rezervoorina izvedeni iz ravnotefnog polofaja prena slict. B.3. 20 preseke 1-2 glast 2 vi. Tay, gle ng = Faas + tomy + [ tae amog nyt eyez sled any, az, de os ue at ae" ae Jeanatina kontinuiteta Ayv,= Ay¥, se transformie U a2, 4,22, agdi= 02882, a odatie ae az, Ava we Bo gg tet get PRE- 372 - tamenon u polaznu jednatinu dobija se + [ae aezina v, u posmatranon preseku A, takodje mote da se serazt AmAL.1 83) 24 ag RGR Tae + #9 = Saha preko dz/dt na sledesi nadin: az vyhys rh to deve = SE a he posto 3 # sleds Aya, .. Aap de vy to Rigel "7 areae Tako je 2, [ Htas » - Aubegie [ge [Fett RAAT EEE | ay zamenon u Bj. odredjuje se diferenctjaina jedna8ina osctlo~ 22 dana [dt ef AAA 4 ge deh [= 2G RE oe = me NajéeSée su rezervoari povezani cevovodom konstantnog prosexa 1 dutine 2. 7a¢a Je ae Bek pa se diferencijalna jednaéina uproféava na Aaa b.G2e | ALA A2f geo BORD EGE ~ Rpeay'24ae) ¢ 9% = TRG Povr¥ine rezervoara A; 4 Az treba da su date u funk- i342. Ako su Kolebanja s malim amplitudana, povréine Ai i ‘Ag se mogu smatrati konstantnin. 3. u Belitnos cevs pretnika d=50 mm 1 debijine 2ida go5 mn kzeée ge voda brzinon vel n/a. Odrediti povedanje pritiska usled pojave hidrauliénog udara, koji Je posiedica iz~ nenadnég potpunog zatvaranja preseka cevi. Modul sti8ijivosti za vodu e#21-109 Pa ; mogul elastitnost: za Beltk BA20,6+1010 Fa ; guetina Selika 9=7850 kg/m. ReBenje. Brzina prosttranja udarnog talasa data je formulon tukovskog i | | ‘Takodje, prema formuli Yukovskog poveéanje pritiska usled hidrauliénog udara je Py = vee = 11900-1380 = 1380000 tadact. 1. Klip se krege ; 5 Konstantnim ubrzanjen sor noe! av/atel,5 m/s?.4 pomera Smo tetnost u cavi, koja je prikljugena na rezervoar sa konstantnim nivoon tednostt Hj=1,5 m. Pret nik cevi je konstantan 2-60 mm. Odrediti pritieak na klip u momentu kada ge on kre Ge brainom v=3 m/s 1 nalazi se na rastojanju t=4 m od rezer~ voara. Kacrtati pijeronetarsku liniju za taj vrenenski trenutak, Koefictjent trenja 1=0,03;koeficijent ulaznog gubitka 6,20, Relenje. p,= 0,6 m stuba tednosti, Inereija stuba tetnosti dovela je do poveéanja vakuuma na Lips. 2. Ry sno od presek: koji sé krede na de~ constantnim ubrzanj- fon av/de=1,5 m/s?, povlati za sobon tetnost iz rezervoara. Odrediti mes~ to odvajanja tetnosti od KLAPa Xaay yo? AVS) a atmosferski pritisak pj=10 m VS. Beletivaa gustina teinostt je 9,=0/8 - = A=5 my €=90 mm. Ko eftctjenti: 4=0,03 , Eyl - Vieina a=l me ako je napon pare tetnosti Dinenzije cev: ReBenje. Xgqy = Tet ®3. Zanemarujuét gub: ‘tt vree potpunog praénjen3: Je duzina t=10 m , a ugao a = ==) Jednatinu tzvedenu u 375 - BERNULIJEVA JEDNACINA 2% SLOBENO KRETANIE za ravan obrée jednolikom ugaonom bratnon fafena preko relativnog stactona- YEeu, ubcuf “Eph + tonya Mizal Primers. A, cdredits relativny bret sticanja teénost{ iz suda | "| I -odnosno, adatle a gde je ane S , gh aD- 378 - 4.25, VRTLO2NO KRETANJE I RADIJALNA STRUJA. Vetloine kretanje i radijaina struja sv primeri dvodinenzijekog strujanja u kojina strujnice nisu paralelne. Pri vrtiognon kretanju strujnice su zakrivijene usled dejstva centrifugaine sile koja je uravnotezena sa rasporedos pritiska kroz fluid. Radijalnu struju karakterise kretanje Fluida od ili ka centr. Postoje Cetiri vrste vrtloga: a) Garobljen vrtlog. Fluid se obrée kenstantnom ugacnom brzinom u vidu évretog tela (v.poplav- Lye 2.6.2 ) Siobodan uzdua strujnica koje su horizontaini koncent- ndrigni) vetlog. Fluid se kreée rAtni krugovi ne postoji promena energije struje ea polupretnikon. fe) Slobodan spinalni vrtlog. Ovo je konbinacija slobodnog cilindritnog vrtloga sa radijalnon strujon. 4) Sloteni vrtlog. Fluid se obrée kao évrsto telo u centru, a spolja kav slobodan vrtlog Prineri. 1).Odrediti izraz kojim se predstavija promena energije kroz horizontaine fluidne strujnice. Za U cev sa vodom, koja se obrée sa ns60 min™'oko ose na razdaljini 375 mn i 75 an od krakova U cevi, odrediti razliky nivoa vode u kracina. ReBenje. Posnatra se izdvojen eleyentarni fluidni deli¢ du- Kine qu horizontelnod rayni jediniéne visine, ogeanigen sa ave strujnice (v. sliku)- Centrifugalna eila koja se uravno- tetava ea raziikos pritiska je ar, = pate Yy [Pannen cent ee - a9 - 4 Jednatina ravnotede daje asp = pate ¥ +. ae. yt Se ° =. Promena priticka note da se i2razi pijeze- netarskon visinon kao ant ag Prelazeéi sa strujnice polupretnika r na strujnicu polupret= nika redr pronena Kineti¢ke energie, izraiena takodje visinom stuba tefnosti, je Wesvrtev? . y by, tg te? zanerarujuéi proizved malin vregnosti. Promena ukupne energije 2a polupretnikom je +i tee art grt gar gS * a - Za obrtanje u vidu krutog tela ugaonon brainon on Hy vats: ae ee prouenhapnd ners sé dovedt ote Sa druge strane ukupna energija je (atmosferski pritisak nije ukdjusen u prethodnom razmatranju) Pa vt Pp (pane aan a tee,~ 200 - Peete eee. Pa Na stobodno} povrsini je GBs 0, pa se dz gomnje Jetnatine odredjuje jednagina slobodne povrdine re Sttae. Za problem prikazan na siici vati E sont) 2 at . 2 2,032 Fertnty = GP" (0,3754-0,0754) = 0,272." « Naponena, Yrtlog je zarobijen uw sudu malin dimenzi- Ja- Ovako vrtlotne kretanje ne moze da se forming usanije~ no wu neogranitenon fluidnom prostoru. 2. Naéi izraz koji odredjuje brzinu na datos polu= pretniku u slobodnom vrtlogu, a zatim odrediti razliku pritiska lamedju dve taéke na isto} horizontalno} ravni. U talvon vrtlogu Je tagka na slobodne} povrgini ¢ polupreéniiu 150 mm, 75 an ispod nivoa slobodne povréine na zidovima velikog suda u kono je forminan Slobodan vrtlog. Koliki je nivo slobodne povr#ine na polupreéniku 300 mn? Rebenje. Slobodan eflindriéni vetlog ina strujnice « obLi- ku koncentrignih krugova i ne postodi promena energie sa polupretnikon. u. sa Sto dovodi ao Log(vr)= konst 402 - Takedje je ade C oznagava jaéina vrtloga. Za bilo koji polupretnik r braina je (obimska) 2s 2a ave koncentrigne strujnice na polupreénicina r, ir, sa bezinana v, iv; nema pronene u énengijé na hordzontalnin povrSinana te je BovilP, YE ba Te Bet Te Pree Mot ota a be ae gy Pe ‘Ako se vrtlog formira sa slobodnon povrSinon, tada takodje ana pronene uiupoe energie. pa wath Ph . Pe a atitmea tee bea, Kako je py = Pp = Pa ala aoa de dp. Mi sar, 205 22 .g ee Slobedna povrsina je hiperboiignog oblika sa verti- kalnom osom u osi obrtanja i horizontalnim nivoom z = H, kako je pokazano na slici. 2a date podacke je H-2=0,075m xada je r= osm, sors = wSicrge 2 GE x conse « odnosno Kada jer + 0, m, slobodna povréina se enizuje za Boas pfhay = 00188 m= 18,8 TESOsTF 7 Oo = 28,8 mm.= 382 - Naponena. Ovako vrtloine kretanje se formina u ne ogranigenon ili velikon konagrion, fluidnor prostoru. Ako se slobodni vrtlog uhvati i izoluje zidovina suda nestaje ili, ako se podesi da se cud i obrée, prelazi u zarobljen vrtlog. Sve vetloine pojave vezane 2a opticanje tela, bez obzira na mesto { trenutak nastanks su najseBée slobodni vrtlozi (ve~ zani vetlog, pogetni vetlog i dr. v. glavu 12.). 2. Gdnediti Savas x4 raxisin pritiska ienediu dve etke ma vustojunfina F, £", sada fluid veruft adijaine argh ea ay ey Dre nepoktetne horizontalne rave plote spoljaé- niin pretnixa 0,475 m ou na rastejangu jedna od drupe 12,8 zm, Keoz vertiktinn cov prethika 69 am dotite 9,81 2 vode Tradifaino-prena periferiji ploca otite u atmosfert, Seru ja je vadijaina 1 raspored pritiska, kor prostor taneaju plots na bile kom polupeatniit, note da ve sanamart, Ode Giti: a) apeolutnd pritisak na vlezu £ b) remltujuey flu ha gornju ploéa. Atnosferekl pritisak je 101 KPa. Retenie. steua de tedhjaina, ya prena tone strajnice ou pra ves cdnosno polupretnieh Keli MA es beakonecod. Odatie wedi Ali za ave strujnice hs B+ $= konst. Rte oanosne pen, vie mE ee eae tei iP ge ad oat TREERE ~ BP Ovakav hiperbolitki raspored pritiska (prema c)je isti kao i za slohodan cilindrigni vetlog. Zamena datin veednosti odredjuie 1 4 PiPa 6 ua-10" s 9, 3878)" PE aetca7 20,607 mvs . @,028)", Apsolutni pritisak na ulaz je Py = 101000-0,607-9,81+307 = 950K0 Pa. Rezultujuéa sila pritiska na keutnom pretenu, polupretnika R Sinine 6R gornje plote je odredjena sa arecprpatnan © g2BMiede - fpzanan « Integraleéi poslednji iaraz izmedju ReR,i RR, i dodajuéi eilu ueled konstantnog pritiska y, na povréini R4x gornije ploge i eilu usled promene pravea kretanja struje, dobija se ukupna sila s kojom voda i vazduh dejstvuju na gornju plo- eu Fe BEL ERD oteg roo » af Ry RE-RE) Fe ibe tng “he + REP 30? (6 48-207") [pore 0,1875*-0,021 js 2+0,1875* + x-0,025%+s960- 2020684207)" 2y-0,028+12, 4P = 23,9(2,025-0,472)411,72-23,8 = 24,8 Rezultujuéa aila dejstvuje odozgo nanite.= 388 = 4. Sea Je sloboden spiraini vrtlog? U takvos vrt~ logu radijaina brzina’ je 0,98 prena centruy w taski Ay na polupretniky 0,3 m od ose, Obinna brzina v tagki 3 na 0,9 = od ose je 0,3 8. Odrediti rezultujueu Drzin u A i ugao ko~ Si ona zaklape sa polupretnikos, Takodje odrediti razLiku pritiska izmedju A i B ako su obe tatke na iston nivou. Regenje te primera 2 i 2 se vidi da su isti rasporedi pritiska 4 bezina (prena polupregniku) za slobodan cilingritni vrtlog { radijalno strujanje, te obe vrate kretanja mogu da ge ostvare istovreneno, Ovako strujanje je u obliku spiral~ nog vrtloga i pokazano je na siici. rena primeru 2 var = const prena prineru 3 vgr = const. te je YoaTa = Yeats av "Aeo,998320,3 2 Yept ary OTTO? Yoata 7 Yosry Renuitujuéa bezina u A je o Yomi Yoooow san 2 a ugao a iznedju strujnice i polupresnika a ARE a se. te ae obto nena promene enehsije od A do B42 vernulijeve Jedna- tine #hedt 2a. (2,225) hea BeBe, POOP, £0458 + 9492042" #2). 9554 op cs TE . | | | 305 - 5, Fluid struji uzdul kruinih horizontalnih strujnica, Ako su dub strujnice na polupretaiku r pijezometarska visina h i tangencijalna braina vg, pokazati da je promena hu radijalnom praveu data ea Sloteni vrtlog u vodi je sastavijen od zarcbijensg vetloga do polupretnika 0,25 m i slobednog vrtloga koJi op koljava zarobijeni. Dubing centra zarobijenog vrtloga je 0,6 1m Sepod pours: jena r+ =, Odrediti ugaonu brzina zaro- blJenog vrtloga. Resenje. Stoeni vetlog je pokazan na slici. Prena prvom pri- ery je pee Tz drugog primera v= £ sle- ai - asf Posto je braina na polupretniku ry y * re, sledi ten odavae tyt oye DASE we cesar Ea ne tadatak. Zarobljeni vrtlog 0,3 m pretnika se obrée sa 120 in” { okrufen Je slobodnin vrtlogom beskonatnog preénika. Odrediti visineks raziiku slobodne povrine r + © i centra vrtloga. ReBenje- # Oe= 206 - 4.16. KONTROLNA PITANIA |. Kakva je razlika i2nedju Ojlerove dinamiéke jednatine za savréen fluid 4 Bernulijeve jednatine? « Kakav je oblik Kods-Lagrantevog integrala 4 kakvo se atcu- Janje njime opisuje? - Kakve su razlike izmedju KoSi-Lagrantevog integrala za ne- stiS1jivo strujanje, Bernulijevog integrala Ojlerovih je- @naéina za nestsBijive strujanje 1 Kofi-Lagran¥evog inte~ grala za nestisijivo i stacionarno strujanje? - Kakav je oblik Bernulijeve jednaéine za strujanje reaine tetnosti? - Pod kojim uslovina je izvedena sernulijeva jednaéina za sloteno kretanje? + Kakav je kayakter pojedinth lenova w Bernulijevoj jednagi- ni? + Kakav je oblik Bernulijeve jednatine ako je u njoj teratena energija po jedinici teZine prototnog fluida? - Postoji i razlika ¥ pokazivanju Pitove 1 Prantlove cevi u slobodne} vazdutno} seraji? . Sta predstavija korekeioni faktor kinetiéke energije? - U kom sluéaju treba obragunati Korekcioni faktor kinetighe energie? |» Kada s¢ javijaju lokalnt gubict? . Koja vrsta gubitaka posto}i pri strujanju savréenog 1uida? . U koju vestu gubitaka spada izlazni gubitek, kada se on ja~ vija 1 kako se mode smanjiti? + Prt ratvanju struje, da li su pritisei istt u svim ratvana (na mestu ratvane)? + 08 kojih velisina ravist yoeficLJent trenja s pri struja- njima sa malim i velikim Re brojevina? . Kako se dofinity hidraul(&ki pregnik 4 hidrauliékt radijus? . Sta je karakteristixa zatvorenog (horizontalnog $11 verti- kalnog) cevnog sister’ |. Koje se veliine nalaze u izrazu za snagu turhomadine? - Sta Je pijezonetarski pritisak, a Sta pijezometarska Lint ja? - Da LL Je plJezonetarski pritisak relativna velitina? enue eisorammerg trinsic prereset + Jednagina = 387 - + Objasnit nake se utedi energija fluidne struje ako se Pri isticanju u rezervoar na kraju cevne deonice postavi aituzor? Na kojim mestina covnog sistema treba ofekivati najnite pritiske? + Koje osnovne jednakosti treba upotrebiti, prs refavanju problema iz slotenth cevovoda? |. Kod isticanja kroz otvore definisant su koeficiJenti br zine, koefictjenct kontrakeije i koefieijenti gubitaka. Objasnies njthov smisao. * couenieHisoetanioco Clem Ow7itah ts a nesae ctonarno strujanje. - Kakva je zavisnost dobio Rejnolds za odredjivanje re¥ina kretanja tegnosti u cevi? . Koje formule se koriste za odredjivanje koeficijenta trenja A pri laminarnom { turbulentnon strujanju | Kakva je razlika a karakteru isticanja tetnosti kroz ot~ vor u tankom 2idu 1 otvor 613i su sidovi velike debljine? - Objasnit znataj naglavaka. + Kakav je SbLLk naglavka najefikasniji 4 zbog Sega? Odreditt tatan odgover |. Potnavanje strujanja zahteva re8avanje jednadine ae + B+ [ SB mconse, koja se odnoes nas Stactonarno, nekonpresibilno strujanje bez trenja uzdut strujnice b) Jednoliko, strujanje bet trenja urdu strujnice, gde je» funkeija of pritiska ©) Stacionarno, jednoliko, nekonpresibilno strujanje uzduz strujnice @) Stactonarno “‘strujanje bez trenja usdut exruinice, de je» funkoija od pritiska Ni jedan od ovih odgovora . a+ Pee ¥Veag ina dinenziju aa * aa" Sa5. 7 = 388 a sso 8, a 8s0 uU kojim od slededih slutajeva je moguéne dobiti struja~ nje od nizeg prema vite pritiskus a) Strajanje kroz konvergentmi sekei ju b) AdiJabatsko strujanje u hortzontalno} cevs ¢) Strujanje tetnost! navise kroz vartikalnu cev @) Strojanje veeduka kroz vertikalnu cev nanite fe) Nenoguée Je u cevnim déonicana konstantnog preseka. Iegubljena energija pri turbulentnom strujanju kroz cev: a) Menja se proporcionalno brzint b) Menja se dnverzno kvadratu brzine fc) Menja se inverzno kvadratu pretnika 2) Baviss od orsjentactje cevovoda fe) Menja se priblifno sa kvadratom breine. + exbutak pet naglem prodtrende 3s 1 deraten sa: ode yum, odd, otasdl . nko se gublot sananare, intensitat pritiska 0 najvilo} aekt sifona: a) 30 najmanit b) avis sano od visine sifons 4anad rezervoara @) Je nezavisan of au¥ine nizvodnos rake 2) Je neeavisan of protoka kroz sifon ©) Se nevavisan of guatine fide. seanatina koneinutteta 28 Adealan f1usé: a) Potvrajuje da velisina wlaznog fluida u bilo Kosa alu aapreninu nora biti Jednaka mult ) Dokazije da je energija Konatantna uzdut struje c) Dokazuje da je enersija Konstantna svugde u fluid 4) Odnost se sanc na nevrtloino | strijanje } ckaruje na postojanje potencijala brzine . - Rejnolasov bro} je dat sa: 2), >) wn, ©) ve, a) w |; Tangencijaint napon pri proticanju kroz okruglu cev je: a) onstantan kroz strujni presek b) Nala na ziau 4 povedava ge Linearno do centra . 0 dato} hrapavos cevt - Bernulijeva jednaé! ~ 389 - ? Paraboliéan kroz ceo presek @) Nala u centru 4 menja se linearno sa polupretnikom @) Ni jedan 0 ovih odgovora. U turbulentno} strujt kroz'hrapavu cev koeficijent trenja je Asti kao 4 za glatku cov: 4) U zont potpune turbulencije b) Kada Je koefictjent trenja nezaviean od Re broja ©) Kada je hrapavost mnogo manja od debljine lamina~ rnog stroja 4) Svugde w prelazno} zont @) Gde je koefictjent trenja konstantan. . . Koeficijent trenja u turbulentnoj struj kroz glatku cev zavisi of #lededih velitina: a) yD, ) Qeben wp a jena energija zavisi od: a) 4,7 B) ays) Rey d) samo od Q; @) ni jedan od odgovora - § potpuno turbulentnoj zoni, hrapavih cevi: a) Hrapave 1 glatke cevi imaju isti xoefictjent trenja a) Pad pritiska se menja sa kvadratom breine 9) Roeficijent trenja ne zavisi od relativne hrapavo- att. - Jedinice Ojlerove jednatine kretanja su date sa: 1a po jedinict mage nergija po Jedinici te¥ine ©) Sila po jedinict teine 4) Ni Sedan 0d ovih odgovora « za stacionarno strujanje idealnog Fluida pokazuje éa a) Brzina konstantna uzaux strujnice ») Energija je konstantna uzduz strujnice, ali no%e da se menja kroz struiniew ©) Pri porasta brine, intenzitet pritiska caste @) Bnergija Je konstantna kroz fluid.ta energijska ai > 390 - Ad abuhva~ kay viskoznih six spoljainjih sila, sila pri la, efla tedire, strujanie Jednadine a, sila u polju zemljine tete, 48. Rermulijev integral Ojlerove jednaéine 2a stisl]ivog fluida razlikuje se of Bernulijeve za sledeée Slanove a) inercijske sile, sile pritiska, Guava 5 JEDNACINA 0 PROMENT KOLICINE KREYANJA Drugo snafno orudje 2a reBavanje infenjerskih problema dobija se primenow jednaéine o proment kolidine kretanja. ova jednatina se, najes¢e, upotrebijava da bi se odredila sila kojom fluidna struja dejstvuje na povréinu koja Je ogra~ nigava. Tako je poreklo Bernulijeve jednatine 4 jednatine pronent koliine kretanja isto ~ II Njutnov zakon, jednatina © promeni koLiGine kretanja ima manje ograniZenja od 3-3. jer: vaEi 2a strujanja koja mogu biti komprestbilna 4 nekompresibi- Ina, 84 4 bez trenja, stacionarna i nestactonarnay 4 ne mora @a se odnosi samo na promené du strujnice. ‘reba inati u vidu da IT Njutsow zaken, odnosne Jednati- nao proment kolitine kretanja vai sano z& inereijske koor- Ainatne sistene, tj. cistene koji su nepokretni 111 se kreéu Jednolikom brainom. Najopstiji oblik jedhatine je dat u pogla~ vigu 5.4. Ovge nije cbubvagena primena jednatine na probleme gra- nignog sloja 1 Kompresibilnog fluida, Sto se razmatra kasnije 5.1. OSNOVNA DEFINICIJA JEDNACINE © PROMENT XOLIGIE XRETANJA U MEHANIC FLUIDA T PRIMEDBE U VEZI NJENE PRIMENE Njutnova defintetja sile mote da se interpretira izrazom gen) = F. Taran u ragradt se nazive yolitinon kretenja, 4 pretetevisa cebim zbog toga Sto je masa nera za inerct}a nekog tela, tako da se ona i nora izraziti proko kretanja. Gornja definictie sie Je usledita zbog povezanosti mase 1 braine. Yasa je u oof= 397 - funkelJa o4 veenena, polofaja 4 breine | Gamo za speciJalan slutaj m= const. vali dobro poznata formula ¥ = ma- nina raglika jednatine © pfoneni kelitine kretanja u mevaniet Evratog tela 1 mehanici fluida Je ta, Hto se revnote” va riutda izvodi u akeiji koja nije zavr¥ena u Jednom periods crenena, nego w proment koja #@ beskrajno dugo prostire. ‘Jednatina o pronent koli#ine kretanja -u menanicl Flu~ ida se definise za odredjenu kontroinu ikon zapreminu- data je ob- af = patv2- Hh) A. ghact: romena kolidine kretanja 4: ekvivalentna Je sunt eila koje su uzrok to} Zint je: tB[u] - sbiz avih aktivnih sila ~ sapreminske stle (eile zenijine tee, Njutnova priviatna sila) 4 stle pritiske - koj@ delino u spoljasnje 1 onutrasnje, Spo- 1a nade kontrol~ znedju ava preseka (1 4 2) promeni. U Jedna- Lladnje sile potiéu od masa koje su var he zaprenine. Unutrainje vile se nalaze u nasi posta trane zaprenine; njihovo uzajanno dejstvo se ponista- va, pa je njthov zbir jednak nuli za celu zapreminuy «pir evih sila reakeija koje se takodje dele na sPo- Latnje 4 unutragnje ali 1 ove oscaju reakcije o@ spoljainjih nasa, reakciJe granitnih povrbina, site 5 Kojim ge graniine povrsine suprotstavijaju kreta- aja fluidar o[kg/n3]- gustina fluida, Q{ni/s] - protok flutea, vgln/s] ~ brzina fluida w odredjonon preseku 2- ga prinenu Jednatine neophodno je uo8iti fluidns elenent, tu kone dolazi do promene nekih od navedonih velitina, pa ga 2a~ tim ograni@iti od ostale sredine granignim 11f zaniBijenim povr~ | ‘inana ~ presecina, Uz pretpostavku éa je tok strujmica goznaty presect se postavijaju normalno na njih, @ uticaji sxedina 1sp- red 1 iza se zafenjuju silawa pritiska pphy koje su uperene ka kontrolne} zapremini. - ast Postupak odredjivanja sile kojom fluid dejatvuje na zidove cevi bige predstavijen na prineru obiinog ceviog ko- Lena. Primer Kroz cevno koleno ¢#90° konstantne povrSine prescka A, protite konstantnom brainom v, kolifina fluida Q, gustine o- nko se pritiscl na ulazu 4 dzlazu iz kolena smatraju sti pi= p= Py odrediti silu sa kojom fluid dejstvuje na zidove kolena. Retenje. 1, T2Avo}1 se kon trolna zapremina (presect Ini, 2-2 4 24dovi kolena 4790) ingeke Lot se vere Je 28 presek koji prin Fluid, a 2-2 2a presek kroz ko} fluid napusta kontrol~ nu zapreminu) . 2. Ornate se anerovt breina y ulaznom 4 {¢laznom preseku 1 ucrtaju se snero- vi pritienth sila koje 2a~ menjuju uticaj fluidne struje ispred 1 iza kolena. 2, Brotevoljac se pretpostave enerori koardinatatn osa x 4 y. TL smerovi vate 4 za levu atranu (aile) 1 2a desnu stranu (brzine) jednagine 0 proneni kolisine kretanja. 4, Pretpostave se smerovi reakcija veza. To su eile sa kopina veza (luk, mlaznik, plota 4 ar.) dejstvaju na flu- 8 agty. Sada se mogu napisati Jednatin 1@ © promeni kolisine kretanja za ose x ty.= 39u- 1x = 00lvy," BY = 00l¥ay-¥4,y) =pah + F200) -PiA + Fy=p0(oew) Fy, = pa + PA, Fy = 90v + BA. Posto je u rezultatu za F, i 7, dobijena pozitivna vrednost, y Feakcije veza su dobro pretpostavijenog snera. Sile Fy i FY, sa kojom fluid dejstvuje na zidove kolena su istog intenzi= teta kao 1 odredjene sile reakcije kolena, sano su suprotnog Dakle FL = pQv + pA 1 ty = pov + pA a rezultujuéa sila PI = (ov + pay Primedbe za odredjivanje napadne tatke rezultujuée si- de eu date u 5.2.2. primer 1. U zadacima se najéei¢e zanenaruje, 111 naknadno obratu- hava sila te#ine fluida, U gornjen primeru bi ona figurisala sa -mg na levoj strani jednatine napisane za y-osu, gde je sa m ognatena maa fluida u kolenu ienedju preseka 1-1 4 2-2 Nekolike uogenin tipova problena koji se refavaju primenom jednatine 0 proment koli®ine kretanja bide odvojeni 2a- dacima 2a sanostalno reBavanje. 5.2. NEPOKRETNI ELEMENTI ve potzebne naponene su obuhvadene prethodno retentm prinerom. 7 zadacina Koji slede posvetena Je peznja utica}" Spoljatnjeg ~ najéelse atnosferskog pritisfa t. odredjivandy “iste reatelJe vere". 5.2.1, NEPOKRETNI ELEMENTI SA SEDNIM ULAZOM X QEDNIM IZLAZ0M FLUZDA Primeri 1. Nagi opstt t2raz za sile kojom vodena struja dejstvu- Je na idove kolena promenijivog preseka. Poznate velitine su: = 398 = Pia ~ pritisct na ulazu 4 4zlazu kolenay ulagni 4 izlaznt presok kolena (normalni na stru- jntce) +a,6- uglovi pod kojim strujnice ulaze od~ nosno napuitaju koleno; Oye ~ protok 1 gustina vode. Rebenje. Ex=00(¥2,-¥24) pin cosa+P,-p2Azcoss= 00(vzc088-v; cosa) F,=90(v,c088-v1cosa) + + paAzcoss-piAycosa. Sila kojom vo~ 4a napada koleno po x- praveu je suprotnog smera (B*) a istog in- tenziteta kao iF, ( BY = 0Qtva, ~ vy Olvay q PiAisina + Fy ~ paAzsin# = pQ(vzsins - visina) Fy = eQ(vasin ~\v;sine) + piAzsing ~ prAisin ‘tnog snera (+F/) a istog intensiteta xo 1 FL (|B /-[F, Smatrajuct da oko izdvojenog elenenta’ viada atnosfer~ ski pritisak "Zista reaketja" kolena se dobija ako se u gor njim jednafinana obratuna dejstvo atnosfarskog pritiska, ovo dejstvo so odrazava sano na Elanovima pA, 1 piAz Koji se za- onjuye Elanovina pigA1 { Paqhz+ tako da su vertikalna 1 horizontalna sila koje stvarno optereduju koleno usled protica~ aja vode date saz= 396 - FL = pQlvacoss ~ vicoss) +Paghzco8B ~ Pi,hic08%r vty = pa(vgsint ~ visineltpzghasind ~ pighssine- 2. Wadi situ kojom su opteredent za~ vrtnjevt B kojima jer a) za cov pregnika D povegan mlaznik, ib) za cev pretnika @ pove- zan difuzor. kroz mlaznik 1 difuzor protite voda. Uzeti u obsir dejstvo atmosferskog pritiska (zbog male razlike pritisaka py Gubitak prt proticanju kroz mlaznik’1 aifuzor zanenari Refenje. a) Kont~ yolna zaprenina je ogra~ Iz Bernultjeve je anaéine za preseke 1-1 4 2-2 odredjuje se Py - 307 = PIAL ~ F ~ phe = 9Q(vg~¥1) (arya) roiac0- £22344 ~ 1000+0,257¢20-5) Ako se kontrolna sapre- nina ograni&i presecima 1-1 4 ch, 4 uz pono€ Betnulijeve jednatine odredjuje se sila Fy na sledeét nagia; Fiabe Pir Py * = =300 (400-2! 2x * 90(v2~ v4)- 396 - DIA > Py ~ Pgs = eQlva-va) 00314 00 229394 4 157(20-5) Py = (PirpglAr + eQ(vy-¥2) = By = 083,125 ¥. a P, ~ sila kojom voda usied proticanja dejstvuje na dituzor 1 tei da odvoJi difuzor of cevovoda. Zavrtnji 8-3 su op- teregent na istezanje. 2 vode, gustine sti8e kroz otvor na ra. Nadi silu kojom on delujena suprotnu boénu stranu. ReBenje. Kontrolna zapremina je predstavijena celokupaim re~ zervoaron 414 uertanim cilindron preseka A, koji proseca rezervoar. Vodesi ratuna o delovanju atnosferskog pritiska Jednagina o kolitini kretanja glast: 4. Pet naglom profirenju popretnog preseka cevovoda dola~ 24 do pronene brzine w praveu anja tetnosti, javija se a kao posledica gukitak prema Bordinoj te~ -g0d.), proporciona~ tu razlika brzina, Neka Je, radi jednostavnosti, osa cevovoda, sasvin na- ju vrednost ako Je Az/My = 24 vy = 5 m/sec. Refenje. U preseku 1’-1" Vlada isti pritisak kao 4 a Preseku 1-1 jer su to dva pre- Seka koji su beskonagno blizw Sedan @rugom. Jedna8inu © proment koli@ine kratan: postaviti 2a preseke 2-2, jer se na taj natin eli- ninige veliGina A,, a u fizickoj interpretaci}1 problema se he pravi nikakva aproksinacija zbog toga Sto je nosioc pri tiska struja fluida, ane geonetrija prostora (presek 1° koga strujanje delimi&no tapunjava. reba =) Jedna®ina o promeni kolidine kretanja se dopunjava sa Bernulijevom Jednatinom za preseke 1’=1' 4 2-2, (Pri proticanju realnog fluida kroz kontrolnu zapreminu, gubic! energije laze eksplicitno u jednatinu o proment koligine ona opisuje promene na granicama kontrolne 2a~ oh: Jednagina o promeni kol18i~ na taj natin se elininite + Jer je ona vezana 2a vertikalny Prstenastu povilinu A.A). samo tako mole se izraz (p;-P2)/0/= 900 - aobijen iz Jednatine 0 pronent Kolitine kretanja, uvrstitt fu B.j., Bto Je 4 uradjeno u ovom primer) « avery) _ vie VE ee aT oy valvew) Zh TT ML vi wd vive ig tia aires (rage any - ganena zadanth veliéina daje brojau vrednost tzgubljene ene~ rgije po jedinici nase prototnog flutda (ie BY2 5 - Ht ee 5. Na slict Je pokazena mala vodena turbina koja apso~ ebuje 10 x3, xolikon horizontainon silom dejstvuje voda ne tunel daimajuét u obzir { dejstvo atmosferskog pritiska. Ste pen korienosti turbine n= 0,8, Gubitke zanemariti. (e= = 1000 kg/m*) Redenje. Kontrolna zapremina je ogranitena presecina tei, 2-2 4 spoljnin graniénin povr¥inana tunela iznedju ta ava preseka. Ona mote da obuhvati sve elemente zajedno, te tako predstavija jednu celinu. Se F je oznagena ukupna reak~ chja Ektavog tunela ienedju dva preseka uratunavajusi tu dejstvo spoljnjeg atnosterskog pritiska. b t ' i 2x = eQ(ve-vi) PaAat F > pyAr= eO[-v2~ F = piAy ~ Pade ~ eQ(varvi) Breina vy se odredjuje 12 jednatine kontinuiteta, a pritisak p, 12 B.j. 2a preseke 1-1 4 2-2 Baw es Bes ay pas pi + Sivi-wi)- patty = 204405 + 1900) 16 yaya ;52. Sefs) 145% = 1000-7,23 = 175284 Pa. Napor turbine gi se odredjuje iz t2raza za snagu turbine Py = egttgQn ate joo = mare 4,5 22388 = 1,272 7s, ‘Hy * Son = T0001, 272°0,6 = 7123 N/a Ee tee eerie rice peter aecietseastesy teem oe seaeige ayers Pert+e,= 403 - sde je Fs PL- Fy" (site y, ima ser vege atte Fi) ReBenje. Elementarni moment aM dobijen od elementa- Fy OPE Php gs - ey Fy py (Al 7 Aad nog protoka 49 kroz elementa- nu povrBinu aaebax za tadku M38 Intenzitet tra¥ene sile - sile kojon voda optereéu- Je tunel ~ dobija se iz at = arta + x) gde je af = pdgv - elonentarna sila dobijena primenom zakona © pronent koli®ine kretanja za kontrolnu zapreminu, &13a Je osnova elenentarna povrsina bax a visina spoljni pregnik cevi CD (oznatena Je ertka- Fo FOPAS Puy ~ body ~ 2O(¥2-¥1)-Bg (Ay-Aa) Fy = Ai (pirpg) Aa (p2"Pg)-0Q(¥2-¥1) Fy = PigAt~Paghz ~0Q(v2 (rammiSijanje, bez ratuna, moe da dovede do ovog izraza GCIs tako da se i ta jednatina no¥e snatrati polaznon). €Q = van = veb-ae ey] 0,36 0.4525 Pyr 1,05-10%+9/61 226% ~(175284-101400) 2452" - ee ane at = obv?la + xd ~ 1000-1,272( Befs) *-1]4,5 = r2916,244 9. “ 1 Saw = eb S vila + xax ° a } betina v koja je funkelja rastojanja x mole da se odredi Sila sa kojom voda 1 vazduh dejetvuju na tunel Je EE = 12016,244 i2| odnosa, 6. Na cevi CD napra- vijen je prorez debljine 6 mm, tako da voda dzlazt radijalno iz cevi u vida zavese jednake debljine od 6mm. Breina vode se menja Linearno duz cevi, kao Sto Je pokazano na sitet, ana vehu cevi ulazi voda 2a protokom Q=56 t/e. Odrediti moment oko ose M-M od sttu- Janja vode kroz ovakay covni sistem. Gubiei 4 te#i- na vode u cevi se zanenaruju. vo, ax = Veay Gi gde Je vg = By, Ee BH kao v= yay Gi de JO Vag 22 Yor “ as + Sto va#i zbog Linearne promene brzine. ako je v= 22.4% | Taw = RARE Fenny? (adarde | a # BF o =#eg+ ple 4 eee be $ 1000500557 9,64 2fyas45,44 nme ada De F aata hoe (Or8+ Agheaas,~ 806 - cevi { difuzoru, Dejstvo atmosferskog pritiska usett u obsir (p,#101,4-103 Pa), Sve prototne gubitke 2anenariti. Retenje. a) H = 4,0 m sbI4F,= 10856 N 5 Ftp ost atfurora) = 00%) = 173,44 87 (40/3) a = 700,9 8. 7, Wa slict je pokazana pruina pumpa za snabdevanje 1o- Konotivskih tendera vodon. Po- trebno Je cdrediti monent oko tadke A (podnokje pumpe) kojt se javija usled dejstva sila Azazvanth strujanjen vode. Ob- Jaeniti kako dejetvuje neravno- ernst protoka na ovakve kan- struketje. Uzeti u obzir uticad atmosferskog pritiska. Gubitke pri strujanju 1 utica} tezine vode a cevina 1 cevmim elenen- ‘tina anaerats neznatnin. Rebenje. y= oPFE-vtb . usted neravnonemostt pro toka dolazi do pronene siie hojom vodena struja napada €ifor zor i kolena, sto izaziva pojavu vibractja. 8. Rezervoar sa konstantnom visinon vode obrée se bez trenia oko taBke 0. Usled isticanja vode kroz krufni otvor sa oftron ivicon potrebno je dodati teg mase m da bi rezervoar 2auzeo hobizontalan polofaj. Za paznat protok O naéi Azraz iz koga ge mole odrediti stvarna braina isticanja v. | | ~ 407 - 9. uredjaj za gaBenje potara koji so sastoji iz rezervoara 58 vodom pod pritiskon, Jednog kolena savijenog 2a 135°, jeanog kolena savijenog poa 90° £ slaznika 1je su dimen~ zije date na‘elict; ba- ca vodu na visinu he =50 m, Nadi eile koJe ( optereduju zavrenjeve A418, kao £ potreban nadpritisak vode (p= 1000 kg/m), u rezervoaru. Sve strujne gubitke zanemaritt. Resenje. Py = 919687Pa #, = sawys"F = 20595 5 ory = eavssetegh-oOvy!d =2188 m. 10. odrediti uke pow higrauliéku ilu ou prima anker-os10- ; rac od dela dovodnos covovoda hidroelektra~ . ne tznegju ava elasti- eS na Konpenzaciona #po- « Sa. Sp0jevt se nalaze WZ ta nagnucom (ents°) 1g eS “2 horizontalnom delu ce~ S < vovoda konstantnoy pre- Enika d2,5 m, Protok vode je g=15 m/s, a nadpritisak na potetku deonice Pars at. Zanenariti hidraulitke gubitke. Napomena® Tzmeaju preseka A i B je postavijen niz oslonaca koji primaju trenutne normalne komponente sila na toj deonict,= 408 taxo da se sano osna sila sa tog dela prenosi na anker-os- Jonac. Na delu B-C cevovoda, u opteredenje oslonca treba ragunati celokupnu texinu vode 9 tog dela. sinde Refende. Eyn(o0veprA) cosa~ (oOV¥P 2A) +0999 see (ogrepyA ainstGygsinenGe yalsairta7 8} 8967920" 11, Pumpa snage Pe7,5 kM (ne0,7) Pritvrs- Gena zavrtnjina A 2a postoje, erpi vodu 4z Jesnog rezervoara, kako Je pokaza~ no na slick 1 kroz cev pre~ Enika dy Azbacuje je u at~ nosferu kroz mlaznik pre’- nixa dg@75 mm. odredit# suiguéu silu u zavrtnjevima Ay ‘a punpa snatra strujnin prostorom ako se zanesare avi gubicl + u kone se ne oseéa dejstvo sila. = pov; = 134 ReBenje. #,~ pOv2 = 13847 N 12, Vertixalnt ai fuzor krud- nog prescka predstavija Provodni vod vodene turbine kroz koju protige 95,5 m3/s vode. Ulazni 1 tzlasnt prenict difuzora ou d=1 mt D2 my a duBing L=4 m. Koefictjent gubitka u difurur Je ¢ge,25. Ulazni pre~ sek difusora se nalazi na tri metra iznad nivoa vode- Napomena: Pretpostaviti da je pritisak u izlaznom pregekii-¢i~ fuzora Jednak okolnom pritisku, a brzinska energija potpuno Azgubljena. Na spoljnu povrSinu aifuzora pod vodon pritisak = 408 - Je rasporedjen po zakonu statike fluida, ReBenje. 4F = p0(vi~v2) “Pat gde je:pzvakuunna ulazu u cevi, G-te¥ina vode u cevi nad slobodnom povrSinon. F = 35023,6 8 13. Nacrtati atjagran kontroine zapremine #4 karakteristignin velidina- ma pri obratunatom atnosferskom pritisku 1 odredit wkupnu silu kojom voda dejstvase na branu prikazanu na sTict, Podact: Sirina brane B10 my H=5 my bel mj Y20,61 4 +50 m3/2; pe1000 kg/n® ratenje. r= 2$2ut-¥ = 846250 8 008 5g ~ HB 5.2.11, NEPOKRETNE LOPATICE Pri strujanju preko pokretnih 4 nepokretnin lopatica najéesde se smatra da su povriine lopatica glatke - tzu zetak Je 2 zadatak u poglaviju 5.3.1, - teko da intenziter relativne 411 apsolutne brzine strujanja preko lopatice os~ taje konatantan. Ukolike Je relativno 414 apsolutno struja~ nje preke lopatice sa gubicima, §.j. za ulazne 1 izlazne preseke fluidnog mlaza odredjuje odnos br2ina u tim presect- mlaz vode, pokazan na slici, X Lopaticn. Podaci: @=135%) vg230 m/s O14 t/a 1 9=1000 ko/n?,ko - Regenje. Kontrolna zaprenina se vezuje 2a grant- Ene povesine lopatice £ mlaza. Svagde na povriini koja ogra~ niSava Kontrolnu zapreminu =, viada isti - atnosferski pritisak. Brzine mlaza na lopati- cf £ presecima 1-1 1 2-2 su Aste, zbog toga Sto su pritisci u ma kom preseku vodene struje sti, a povrSina lopatice je glatka pa ne postoji ni trenje. Brzine uw presecima 1-1 4 2-2 su jednake brzini mlaza pre dodira sa lopaticom HF, = p0l-v,c0s45° - v,) a = eQ(v,cos45° ~ 0) = 1000-0,014-20"% = 294 Fy = pOtv,cos4s° - 0) = 1000-0,014-30° = 296,18. Konponente sile kojom voda dejstvuje na lopaticu su FL = N6,1N4 4Rf = 296,10. ; Fe N61 WL bey = 296,10 2. Ravna plota, Biroka Am, pagnuta je prema horizonta 2a a245° 4 krede se po slobodno} povrting mizne vode brzinon v=36 kn/n, ostavijajuét 2a sobon snidenje nivoa vode za ah=10 mm. Zanomarujuéi trenje, potrebno je odrediti reakeiju vodene, struje i snagu potrebnu 2a kretanje plote brzinom v. ReBenje. Mote se pretpostaviti da plota stoji a da se voda krege prema ploti brzinom v, take da se ove strujanje unt Anjednatava a strujanjem preko nepokretne lopatice. Plofa se protivi kre tanju vode preko njene pove~ Sine sano normalnom silom ® jer je plota glatka, pa uz- Guz plode ne postoji sila trenja. okolna voda dejstvuje tangentnom silon reaketje F, na mlaz vode. Ova tangen= tna sila reakeije vezana je svojom napadnom tatkom 2a ekolnu vodu. fa pogodno tzabran koordinatnt sistem (n/5), ograni%enu kontrolnu zapreminy i pretpostavijent smer dejs~ tva sile reacije B dobija se R = oQlO+v;sine)= eah-1-vésinex 2 {2 = 105 x. snaga potrebria za kretanje plote brzinon v je = 1000-0,0: P= Reinaey = 4,37 ki/m zadact 1. Yoda iz velikeg reze~ rvoara protise kroz turbinski sisten 2 zatim udara o jedan de~ flektor koji skrege mlaz za 90° kao Sto je pokazano fa slict. Ako #e na deflektoru javija ho- Fizontalna sila pritiska o@ 900 X, koliku snagu razvija turbiaa. Stepen korisnosti turbinskeg postrojenja Lznosi 0,85. Rolenje. Py = 28,62 kW 2, Voda, konstantnog nivoa, isti8e iz rezervoara $ preko turbomadine upuéuje se na skretau lopaticu koja je uivrBéena { idealno glatka.-wtr- ona - Relenje. a) v= 24,38 m/s; b) = 12,7609; ¢) dodatnt otpor trenja 1a) Odrediti protok Keoz cevovod #100 nm, od komerci~ Jatnog Seltka (0=0/1 mn) + 'b) Nagi silu od mlaza vode na skretnu lopaticu ¢) Odrediti snagu 1 vestu turbomagine (ny 4) Nadi taku u kaso} se javija najni#i pritisak po- Bq 7 12517 N i dodatni otpor us~ led akeije mlaza gy = 72965 8 5.2.1,2+ PROPELERI - SILA POTISKA smatrajuéi cevovod 1 punyu ©) Za sagvin otvoren ventii ¢=0 4 dobijenu snagu, eranja se odnose na nepokretan odreditt najvisu tatku -slaza. eee lake profiriti na pokretni. nije moguéno taéno opisati strujne promene koje su posle- ica rada propelera, ali se mogu postaviti odnosi iamedju spoljnin karakteristika gv 4 P. 3. Lokomotiva se krece konstantnom brsinom u=30 6/3 4 skuplja vodu iz kanala uzdut pruge. Izlaz cevi sa kojon se ve8s. akupl. za aluéaj pod 1 posiedica 2a~ Nenavedene strujne gubitke zanenariti, koeficijent trenja kotrijanja v= 0,1.- ae Neposredno ispred 1 iza propelerskog diska postoit razlika pritisaka preko koje se takodje moe odrediti sila potiske. Natprieisak iza propelera ubrzava struju pa se propeler ponafa, na neki natin, slitno mlazniku. zbog toga se sila reakeLje , kao i kod mlagnika, vezuje 2a propeler. Za kontrolnu zapreminu oznafenu na slici 1 preseke neposredno ispred i {za propelera va3i Fm 00 (vary) = (B2-P2) A nulijevin Jeanatinana (voded! rebane do Je preputhy ~ petti pvtven 1 oy eae a L gy? pit devin pat Fovt pst Fev = put b ove = pre: pepe =} otievi $ Cavoane 1 nlavoano od propelere, Propeler dejetvije slitne aeerenfu, sano Hto hog fu nije Jednaka proizvedu broje obrtaja a ta korakon i, Yen odnosom eee tt. Koeficijent korienog dejetva propelera se dobija iz feanosa korisne snage (dobijene iz jednadine © proment koli- Eine kretanja) i utrofene snage. Korisna snaga Je F-v; = eQ(vy keeée brzinon vi kroz miran fl (kao da se propeler Ulofena naga Je Aun oGwvi-v) Stepen korisnosts je n= SUSHIL. 2 as, Yet Mo se aa av onnads sven th weaves stepen korisnosti mole 4a se napige u drugom oblike ae ve odakle ge vidi Ga se najveés stepen korienosti postive 2a najnanje pove¢anje breine fluidne struje. Prinert 2. Za helikopter,mase m=2,25 © A rotora pretnika De=15 myu mirnom vaz~ Guu treba odrediti: a) efektivan vertikalnu breinu vazduha kroz rotorsit : isk kada felikopter lebai; b) putnu brtinu u ako Je otpor helikoptera zadan funkeijom P,=1,10u? gde je u~ putna brzina u m/s, Fy ~ horizontaini otpor he- Likoptera uN. Pri kretanju brzinom unagib rotora heltkop- tera je 5° u odnosu na horizontalan polofaj prilikon lebde~ nja; ¢) efektivnu breinu vazduha kroz rotorski disk 2a slu- fa horizontalnog kretanja helikoptera (b) . Parametri vazduha ou: p= 992777, 4 t © 15% Naponena: Efektivna brzina vazduha se odnosi na coo pretnik rotora, Vertikalni rotor na repu helikoptera nena uticaja na postavijene zahteve. Relenje. a) Jednaina o proment koliine kretanja za kontrolnu Zapreminu oznatenu na slici dajee sila sa kojom vazduina jaje na rotor. ova sila je ‘a te#inon helikoptera G t3- gde Je 0 odredjeno iz jednaéine gasnog stanja za vazduh = 2827, = 1,20 ka/m? = et aeraee aft 4500 2 s. oe we = 4500282 = 7,216 w/ Beat tg Se ») ee Pron teee® 7 Fy 7 G9 22072) tg 5° = 0,0875 Putna bezina helikertera jeu ~ ) sednatina © promeni KoLi~ Eine kretanja za osu y dase 6 = 8a(-v2208 5°), T gn Bnvonycos = ots o, 2u:cos 84, = PEE -vzoos 5 7 wta.09-0;0872 +)" as WB + 7,307 vy ~ 200075 = 9 var 12,26 m/3 , a vg/t = 41,9-0,0872 + 12,26/2 = 9178 en raatajno povesava Koefict ent otP0rs odnosns v= ucos 85° (tala inkLinacija roto) (o2s/4)e2in Seu? Agestvovanja projekctie rotorskog diska u ot F t - in 2. Odreaiti situ potiska 8 kojom vazduh dejstvuje na cev u yeler vezan 2a 4 cev, Protok 2 gustina kg/m. Prefntke 5m, Odredsti, takodje, koetiotjent kori- sneg dejstva. pobijene rezultate uporediti sa rezultatina rada propelera u slobodno} vazdutno} struji za iste podatke. Gubitke eanemariti. Reenge. 2a kontrolnu za- | preminu ogranienu presecima 1 4 4 vali jednagina Fs catvaes) gae je - pretpostavijen sner ‘ile od propelera 4 cevi. = cov = 08th a 40a F = cqv = Get = 1,22 HOM @ ai097 BnaBi, vazduBna struja deluje na propeler utveiden u cevi, silon g’= 11097 x. 2a kontrolnu zapreminu ogranitem presecima 2 1 3 odredju~ Je se doprinos propelera ukupno} sili potiska Fp tek - PATO, p PIA PIA =O 2a pretpostavijent sersile od propelera + B.j. za preseke 1 2 daje vreanost pritiska pz Pra Par gee. Bij. 2a preseke 3 4 4 odredjuje pritisak py Tako je FL = Mee) 5 = doy = 5548,5.y . Sila kKojom san propeler deluje na vazduinu struja je jednaka= ne - polovini sile kojom propeler zajedno sa cevi (tunelon) de- Jstvuje na struju. Ona je posledica porasta pritiska za propelera. Te izraza za stepen ko risnostd powerviyy. _2y; Roowiewhy PT se vidi da je n=0 2a viz0, 4 . Naax 24 najanjs porast vy. vuena sila esq Je najvega za vi=0 3. kada propeler (bred) radi 3. Vetar duva konstantnon brzinom vi=32,4 km/h. Na svom putu, vetar okrede krila vetrenjaée E11 Je spoljatnji pretnik 2m. Xrila usporuju vetar na brzina vy. Protpostay— Lja.ee da pri tom mogu da se zanemare otpori strujania, da se vazduh sme smatrati kao da je to nestisijiv fluid 4 da kroz ravan krila vetar prolazi srednjom breinom (v;+v4)/2. ‘Temperatura vazduha je 17°C, a pritisak 1015 kPa. vrhovs Krila vetrenjage imaju pet puta veéu cbimsku brzinu od brzine kojon duva vetar. Tra#i se: a) da se odredi otnot breina v4/v; pri kojen ée ve~ trenjata dobijati najveéu snagu od vetray b) da se sratuna ta snage, kao 4 korisna snaga na veatilu vetrenjate, smatrajuti da je stepen korisnosti jea- nak 0,85) ©) da se sratuna aksijaina sila vetra 1 pravac ove sites 4) odredits broj obrtaja krila pritisak vazduha neposredno ize krilas e) skicirati strujaice koje prolaze kroz vrhove kri- ia vetrenjate (priblizno ReBenje: B.j. 2a 1-4 glast : i a Jesnagina o proment koligine kretanja za preseke 2-3 4 Ind F = (opps) BE = patvieve) Do tzraza za napor, koji Je ‘odre- jen B.j. 2a 1-4, mote se doi 4 povezi- vanjem jednatine © pronent koligine kre- tonja sa zrazon 2a anagu Paty? = (P2-Ps)a , tako Sto se napor git, zament sa Hy PERS I tava) Bey = cvin-vy) (tee = Tae Stepen korianosti je odnos korisne ga ragpolofivon snagom a) najvega snaga od vetra dobija se za vy20s by za 20/85 war vy (ien) = 2244 c0,05)= 3,49 ys. Snaga na-vratiiu Je Pm patio « Orde Jet ga y Dien Hage, Oe 3M 6 5,6 V8, P a. 101500, | 7 oo FE 201500 8 ais nga? p= dvion = 1,219-$:92-19,6-0,85 = 023,20 ©) Ef = g@(vyrvq)=1,219-19,6(9-3,49) = 132,88 = 214,9 min”.= 420 = 12 B.5. za 3-4 se odredjuje Psy Pm ptr a tt 1,219 Pyy * f wtevby= LBD (626582349890 16,35 Pa @) Strujnice kroz vrhove krila vetrenjate su skici- rane uz tekst 1 redenje primera. tadact Ls Pei protoku va zduha od 180 m*/min, tenpera~ ture 15°C i atnosferskog pritiska pafl01,8 kPa odrediti: a) potisak kojim vazdo~ gna struja dejstvuje na prope- tery b) pratnik propelera 4 pritieke 1apred 4 1za propelera; ©) skicirati Linije ene- rgife { lintju rasporeda priti- aka Rodenje- a) Fl = 36,128 b) p= 0,596 m Pyy = 40/37 Pa Pg 7 89/20 Fa 2. Avion se krege brzinom 400 kn/h kroz miran vazduh gustine 1,3 kg/m?, mua = 4 pra tome ge ostvaruje protok of 450 n3/sec vazduha tnep- romenjene gustine), kroz propeler pretnika 2m, Tzragunati: a) Teorfjski stepen korisnog dejstyanb) potisnu silu 1 raz- Liku pritiska vazduha ‘epred 4 iza elise; ¢) potrebau snag 2a kretanje propelera - odnosno aviona. Naponena. U presect~ ma 24 3 pritisct se razlikuju od atnosferskog, a braina va~ zduha ae ne menja. ReBenje. a) 80,775 ; b) E'=37674 Nj apenis9s Pe fe) P=5400 kW 3. Krila vetrenjate pokrese vetar koji nailast br2inom vi=36 kn/n. Koeficijent korisnog dejstva vetrenja~ Be tenosi n70,85, Sto Je ustvart odnos snage apsorbovane of strane krila ve~ trenjae 4 snage fluidne struje koja prolasi kroz krug koji opisuju delovi ketla. Pretnik krila je De2 m, a guetina vaaduha o¥1,2 kg/m). Odrediti: a) Protok vazduha kroz vetrenjatu 4 snagu na vratilu vet~ renjae anatraguéi da su jednaki prototni presect neposre~ @no ispred 4 42a krila, 4 da etrenja8a uspori vetar na nulu u preseku 4) b) pravac 1 smer atle kojom vetar deluje a krila vetrenjate: c) pritiske ispred 1 iza krila (presect 243); @) skictratt Lintju energi- ‘ je 4 lintju rasporeda pritiska oko al so | | Ljno daleko ispred 1 128 propelera krila smatrajuéi da je pritisak dovo- Haas (presect 1-4) atnosterski. (at Rebenje. a) 15,7 n3/s 7 0,85 } eves 000.7 by B= 108,48 5 ©) Pyge 45 Pa =15 Pa422 - 5.2.2, WEPOKRETNE ELEMENT SA RAULICITIM BROJEM ULAZA I TZLAZA PLUIDA Jeanaéina © pro meni koli®ine kretanjay bez tkakvih ogranttende, mo%e da se priment 22 rasligit broj wlaza 1 Azlaza f1uida, Pod pred- postavkom da cu pritis~ cf u evim ognagenim ula anim 4 iglaznim presect= na pretstavijene kontro~ Ine zapremine ist, jednatina 0 proment kolitine kretanja za pretpostavijene sila reakeije glasi: ~ brea) Be LF ie ~ EM ee ti. Py = (L-Ofveiny +0fvroscos (8-90% ]~[ofveos (90°-a)+0F]) ‘ B= olbevays * dea%iyel t = of [- Ofveosy+ouvsin(s-90%) | ~ [veosa] } J. By # ot + ofveosviarvain(a-s0%]-[ -ofveors] Primers 1. Ravanska struja save- Senog fluida Hirine a, udara o Glatky horizontalnu ravan; pod uglom a=45°, Odrediti protoke 0” 40%} silu kojom struja dejstvuse na plofu 4 njens napadnu tagku- 825 ~ tor-py)A « obvi Geievireed Bas Gese dour Deo energije, koji se pri me¥anju qubi zbog vrtlote- nja, dobija se iz razlike energija u oba preseka (Jednakost. koja zanenjuje B.3.) sie ee ge i apE g bt P a - ab an, = doavl ; y= an, = (p2-p1)0 = dovi avi = Zpavi ; ip = (B2-p10 = Sov} Avi = Frew} 5 Per rope an = Soav? ~ 3yoav} = dyoavd w vporedjenjem protofnih masa vode u polovint preseka 14 It odredjuje se om ans oly, = ov = Bev) «dow adm Kove. 3. Vedostrajna pumpa ‘3s chlindrignom konorom za me- Yanje vode dobija vodu za rad 42 rezervoara A, E1J1 Je mivo vode na visini Hy=20m, 4 po aie usisanu koliginu vode 12 rezervoara Bu rezervoar C na vinima H2=om, Odrediti: a) Protok radne 1 usisane vode 0; 4 0,, ako Je dzlazni pretntk mlaznika 4-20 mm a pretinik Konore ra medanje vode D-40mm. Uzeti u obzir sano gubitke used meSanja vode u komori i {zlazni gibitak tz komore u rezervoar C. b) Kako se menjaju protect 0; 4 05, ako se na kraju= 2G ~ komore 22 mefanje vode postavi difuzor (1sprekidano obelezen na siiei), 8iJa se kinetitka energija na izlazu mote zanena- ritt. Koefictjent gubitka difuzora Je ¢= 0,25. Napomena: Gubitak usled meSanja vode u komori Je obunvacen Jednatinon © promeni kolitine kretanja (kontrola zaprenina Je Konora za me¥anje vode; v. prethodnt primer), a qubitak ~ #2 sifuroron pan(eviadog - c-ne¥Ee p. ....¢5) Sduzimanjem jednaéina (2) 4 (3) dobi3a se ag Pog. book aon i aiseave ie coreden tneren Ge Oe ao 2) Ako fe vrednostt pritieska p; 4 pin kode eu odredje- ReSenje. Jednaéina © pronent koli#ine kretanja 2a ne Jedna®inama (2) 4 (4) zanene.u Jednatinu (1) dobija oe Kontrolau zapreminu (presect 1 1 2) daje veru tomedju priti~ estates + Paj- [teomreg = o¥le Pa] ayuit ogy > = v2 (age - va) WeAjubajued Jednarost vy-Y Vag 4 JednaBina Kontinutteta Saka 4 protoka. (Py-pg)A= v2 = e1VI~ 2O,%o!¥2 Mt AINE Ay | AS vet Gp = Se = Be Basi ovde su: ¥ () 4 ¥9(Q,) - brzine gae jer Ar = $87 = 29402. copay a2, (protoci) radne 1 usisane vode na blazu u konores var brzina vode a : Ba = FB = $08 og oniase nt posle meSanja na izlazu 12 konore (presek 2). Ag t Az - Ay = 0,000942 m? Sledeée relacije koje treba koristiti su B.j-e za nl- vo vole y rezervoaru A - presek I i nivo u rezervoaru 8 - pre~ 42 gornje jesnaéine se odredjuse Jedina nepoznata vj vi ay2 ye, sek 1 4 t goaemy +S Bvt io = apm) = Pa (2) 7 Pee at ne ° Aigy?. MA So? 2 ~[Qitvis 2 ey, AE aan +B)? cw? = 2gny)) Pay ay eB 7 an | wed (0,125 vf = 73,5752 0,141 | fovde je 2 - dubina ose pumpe). ove Jednaéine su dobijene pod uslovon da je pritisak p na mee faim: vd = 402,944 - 392,4 = 10,544 Vg 3125 m/s 5 wlazu u Komore jednak 2a obe struje zbog ajthove paralelnostt i male kriviney 4 sanenarujudt gubitke na ulazu u korors. Pritisak na izlezu tz konore bez difuzora { sa aifu- ; a O1 = Avi= 0,006302 m¥/s = 6,9 t/s 1 zorom Je odredjen sa 8.3. za presek 2 4 nivo vode u rezervo~ arac: O = Ago * 010030615 m3/s = 3/1 t/8 , = ber difuzora py = (2 + H2)09 + Py Hrae b) Sa éifazorom ~$i+ pl 2vi40y% Toe ova) ni/s = 6,7 ts 5 i/o = 7,6 t/a. tadact v aunt 1. Nepokretna glatka plota,prikazana na slici,deli vodent mlaz tako a 30 t/a teée uw svakom praveu. Ako je Y, 2, Ravna plota je uvedena 1u slobodan mlaz vode upravno na osu mlaza, tako da otseca deo prov oka Q, 4 Szaziva devijaciju oste- log dela protoka za ugao a. Brzine rode j¢ v=30 m/s a protok Gok je protok otsetenog t/a. Odrediti six tu Fy Kojon mlaz vode dejstvaje na plotu kao i ugao devija~ etje mlaza q. Zanenariti trenje tetnosti o plota. Refenje. Pi = Ny a= 30° / Mapomena: - uaa - Miaz tefnosti istite iz cevi EAj4 Je Pretnik d, £2 brzinom v, 4 pri tome odrZava telo mase m na visint 2. Gustina tetnosti je 9. Odrediti "vistnu 2 u zavisnosti od v,. Telo preko koga skree mlaz je glatke povrSine a gubi - cf se mogu zanemarit: Resenjo. 2 = 52 -Gqaii 2 4. Voda istige iz rezervoara koji ima otvor na dnu do; vertikalno sa potetnom brzi & pada vgtt m/s , koja se nalazi na razdaljini #=2 m od ivice ot= vora, Odrediti silu pritiska mlaza na na horizontainu glatku ploé Relone. +? = 5. Pravougaona, glatka plota mase m=50 kg i dufine L100 em, obeBena je vertikalno i note se okretati oko horizontalne nlaz horizontalne struje vode, koja tzlazt tz otvora pretnika d=3 cm, sa nom yel2 m/s. Odrediti ugao a {oliko se plota 2ackrene 1 reakci~ ju ® zstoba 0. smatrati da se napadna ta~ 5 Mi Redenie. I a= 36°21" EA Nw Zhe Mew ~6. Tzrafunati eilu kojom treba pridriavati konigan ep u polofaju pri~ kazanom na slici ako je brzina vode u cevi 3n/s. PovrSina tepa je glatka. Kon trolna zapremina je oznatena crtkacto. ReBenje, f= 1,95 kt! 7. 1 mazntka eravougaonog popretnog preseka A,20/6 2 na~ gnutos pod uglos a=45° proma horizontu, tzbi- ja ravanski mlaz vode brzinom vg=7/67 w/s 4 dare 0 glatku,ravauy plofy mase m=2 t, du- Sine Ls} m. Ploéa je nagnuta pod uglom §=60° w odnosu na horizont 4 ajen se conjé kraj nalazi na udaijenju 2,13 m, od mlaznika na isto} horizontali. Odrediti koliginu vor de koje Ge se kretati niz plofu 4 osu oko Kole se obrée plota, ako je na slici predstavijen ajen ravnoteint polotaj. ReBenje. x)°3 mi yo"1/5 8) (udarna tatka kosog mlaza Je i najviga tatka mlaza) Que Gtaecoss) = 0,81 m/e} P= 21525 Mi t= 1,664 8. Odrediti horizontainu + vertikalnu silu kotom vodene struje pri suteljavanju dejsevtju na ratva prikazanu na slici. Podaci we2¥8/2s Py Dat Retonje. B= 6192" 5 IF) = e540 m 5.3. ELEMENTI KOJI SE KRECU KONSTANTWOM BRETNOM Sila kojox fluid dejstvuje na pokretan element, 1 pod Eijim se dejstvon taj elenent krede mode da bude: = aktivaa sila fluidnog mieza (npr. turbinske lopati- cod: = reaktivaa sila fluidnog mlaza (npr. raketni motor). ova, pokretatka, sila je ista u nepokretnom ~ apsolu- ‘tnom i pokretnom - xelativnon sistem ako se ovaj kreée kone- tantnom brzinom, pod uslovon da se izra¥ava preko odgovaraju~ Gin apsoluenth 4 relativaih velitina na ulagu i izlazu tog elenenta, Kada je pokretatka sila aktivna sila mlaza obigno se rebljava relativni koordinatni sistem. Kada je pokretat- ila reaktivaa sila mlaza upotrebljavace se apsolutni koor- Giratni sistem, U slugajevina pronenljivog kretanja (ubrzanog 11i us porenog) upotrebljavace se opSti oblik jednatine 0 proneni koligine kretanja (peglavije 5.4.). 5.3.14 ARTIVNA POSRETAGKA SILA Brzina 1 protok, koji se nalaze u jednaéini o proment kolitine kretanja, u relativaon sistemu inaju vrednosti koje se razlikuju od apsoluenih. Brzina u relativnon koordinatnom sistenu tj. brzina preko 111 kroz pokretni element je vektor~ ska razlika apsolutne 4 prenosne bizine i naziva se relativnom brzinom, Protok preko pokretnog elenenta se naziva redukovanin. Fizik smisao njegovog izraza se vidi 12 prvog prinera. U slugaju velikog braja lopatica koje se kreéu pod de~ Jstvon mlaza (npr. turbinske kolo koje se obrée velikom brzi~ hom, £14 Sma velik broj lopatica), redukovan protok treba 2a- a2 - Reniti stvarnin, apsolutnin protokom, najteiée obeletenin 88 Ogi Jer U avakon 4 najmanjer trenutki vrenena mlaz fluida dare u novi lopatic a da Je pri tone ne sustize. Yesjutin, bez obsira na protok, obaveno se a jednatiny © pFonant kolS~ Sine kretenja unos{ relativna brzina ~ ukoliko se radi o re~ Iativnom sistens vevgru, Jer Je lopatica (vidt sliky 42 1. pri~ era) u ber obzira koltko kratkom vrenenskon trenuthy, primila kolitiny fluids sa brzinon vy, @ dalje Je Prenost Bezinon u. Priment 1, Odredits velieiny redukovanog protoka za #lu- ¢aj kada-ravanski slobodan mlaz klizi preko glatke pokretne lopatice prikazane na slict. Podact: brzina mlaza na {zlazu iz mlaznika voi Azlazna povrSina preseka miaznixa A; br2ina pokretne lopati- Refenje. Q, ~ redukovan protok se odredjuje uotava- au odnosu na lopaticu, Lopaticu u jedins- €.nosi sa sobom sano deo mlaza Avgdt 1 to deo A(v,-u) at, PovrBing preseka mlaza A ostaje ne-~ promenjena na cello) povrkini lop ‘tice. Zapremina mlaza koji osts na lopatici u jedinioi vremena Qat = Atvg-wyae, odakie Je Q, = Alvg-u) . Ako se sa Q, oznati protok flusda na izlagu iz mlaznika Qunvy; £ edatie zament Au gornju Jednatinu, dobija se kara- kteristigan izraz 28 redukovan protok a) aaa - Ova} Peotok bi se slivao sa lopatice u aud, Kada bi sud bio zakaten za lopatieu, 2, Nat horizontal pu 4 Vertixalnu sila koju Prima lopatica od slobodnog alaza vode prema slict, ako jez > lopatica nepokretna, = lopatica pokretna ust0 n/a. Tronje izmedju mlaza 1 lopatice zanemariti. Ostali podact: a=135°; v,=30 m/s; Qa14 t/s. Retenje. = Sluta} nepokretne lopatice. Horizontalna sila se odredjuje pre~ BA IX = 60(vz,-¥1.7+ gde je zbag Repostojanja trenja brzina mlaza vo- ti. vievaevy pa sedi “Fy + 90L-¥gc08(180°-0)~ v,)= -o0v, (1-cosa) Fy 1 PO¥GKt = coner = 1000:0,014-30-41 + = 726,96 w. Mlaz deluje na lopaticu stlom Ff = 716,94 8 =, Vertikeina sila je t¥=0(v2,-v1,) £,70Olvosin(180°-0) 0] 20v,sine = 1900-0,014-20°% = 296,94 w. Maz dejstvuje aa Lopaticu vertikalnon silom +£/=296,94 N Y = Sluaj pokretne lopatice (gn09)- Stla 4e vezana ra pokretnu lopaticu, pa su zato brein 1 prow tok kod figurity u jednatins © proment Holisine krstande manjt Mopatica t2mige mlazu) ti. 7 Vysvanvo-U = 30 = 10 = 20 m/s.” pri kakvoj ugaone} brzini obrea- ous - Redukovan protok je dat sa 8) oY 14 20 2B ye apt, 2 = 14 a 2B aye. Hortzontaina sila je =f, = 90, {-vze08(280%<}-v1] Fy = 00, -2— (ncosa)= 318,64 8. Horizontalna sila mlaza na lopaticu je £7=316,64 N. Vertikalna sila Je 5 #700, [vasin(290%2}-0}=60 ~2— sine = 121,87 8. 3, Struja vode sa proto- kon 0,#200 t/a ietide iz mlaz nika #4 berinon vj=100 2/8 1 udara u lopatice Peltonove turbine. Sa lopatice struja silazi pod uglom §°170°, odreaiti, za nenarujuée hidrayligne gubitke, Aja o snaga turbine P dostize najvedu veliéinu, ako je rastoja~ nije of ose obrtanie do centra priticka straje R50 om, odre- itd, takodje, koeficijent korisnog dejstva. Re¥enje. Obimna brzina centra lopatice je uk. Kontrolnu zapreminu ognaéenu na crte%u 4 vezanu za pokretny lopaticu, relativna brzina struje pri dodiru sa lopaticon Je devo-u 4 poklapa se sa pravcima brzina v, 4 u, U slugaju odsustva trenja ~ 43s - Jedna¥ina © pronéni koliing kretanja za oznagene Preseke i pretpostavijenu silu reakeije odredjuje silu rea~ ketie F. Obraéunavajusi apsolutni protok (siutaj turbinskog kole sa velikin brojen lopatica) sila reaketje Je ¥ = -00,ve0s(180°-8)- 2Q,¥ F = 005 (vg-u) [eos (180°-8)42] oa, feos 20°41) (va-u). snaga turbine je data sa P= Fru = 0Q,(cos 101) (vy-u) eu. ‘Maksinaina anaga turbine u funkeiJ! ugaone brzine w odredju~ (eos 10%) yLevgrneinal= 0 « steat vo ~ 2a 20 Yo _ 100 _ <1 wo 3-100 200 Optimalan broj obrtaja. je ou _ 305100 ne = 955,41 min faksimalna snaga za optinalno w je P= ogy(cos 10%+1) (vgruyu = 1000-0,2(0,984842) (100-0,5-100) - +0,5+100 = 999 Kw. etepen korisnosti jenua - 4, 9) Odrediti ugac 9 pod kojim treba usneriti maz yode, pa da ne dodje do udara na lopatice Kola, ako je obinna praina lopatice u=6 m/s, a apso~ qutna braina vode na ulazy uals m/s. Lopatica je glatka. Uslovi Lopatice na wlazi t tzla- zo dati au na sitet. b) Nai snagu P koju voda predaje lopatici ako de arto #/8+ ¢) Nagi koefichjent Korisnog dejstva 1. nefenje. Tz trouglova vlaznih i izlagnih br2ina odredjuje se relativna brzina strije preko lopatice v-visv2 4 apsolutna brzina na izlazu sa lopatice v3. ‘rougao wlaznih brain ‘prougae tzlaznih brzing vorepaglutna Preina na sia | acoiutna brzina na izlast a) vgit vp + ut — dpa cos 140° = vote ut = 2vju cos 40% vi + 12-0,766 v, ~ 189 = 0 vicoato%su | 9,911,766 + 6 vy = 9,91 m/s; cospm S1SS3KO te oy cong 0/9067 ; 0 = 25° a 2 % 50,37 v2 = vf -ut-av,uscos45%n9,922462-2-9,91°6 vy = Tl m/s - aT - b) Snaga koju Voda predaje lopaticama je -F = 00,(-¥ cos 45°-v cos 40%) Pm Pou = odgricbe 45? + cos 40%0 P= 1000-0,01-9,91 (12 + 0,766)6= 874,68 # ano Kolo Je #4 velikie brojen lopatien. €) Stepen Korfsnostt lopatitnog Kola Je sl Toov,? ” J-1000-0, 01-225 (S.vodent maz popreénog praseka A=4,5 cn' napada lopati~ cu uévridenu na jednon bioku i skréée prema prikazano} slici. Potrebno je odrediti brainy ma- 2a vode v, dovoljnu za kretanje bbloka po Strmoj ravai konstant~ nom br2inon us3 m/e, ganamariti gravitactont uticaj na mlaz 4 protpostaviti da je koeficijent trenja iznedju bloka 4 atime ravni £-0,2. Refenje. wav, - uy FACE mw, x 700, (-vg00s 30%) = eR(g-u)? (1te08 30%) #1000+4,5-107" Fe 0/84 (v4.73) Sila od mlaza na lopatica pravcen x ose Je F1=0/84(vg-3)" N. 7, = 00,(vesin 20-0)~ aa8 - 5=0,225(v,-3)?, Wvg-8) Pain 20% = 1000-4,5-107* Sila sa kojom mlaz dejetvuje na lopaticu uy praveu je 4B, = 0,225¢vg-9)? Posto je lopatica u dinanitkoj raymote#i na strmoj ravni vali oe P 4 om sin 30% - (a9 cos 30° + FY) f= 0 ostatvgeanfeno-syan- 045 ~ [20-9181 + 0,228195-272 0,885 eg-3) 06,02 vg" 12,64 m/s. Zadact 1, Oaredits teraz 28 siiu kojom mlaz vode, popretnoy preseka A, udara u ravnu plotu, a breina vode v gradi sa no- rmalon na ravan plote ugao 0, u slutajevina: a) ploga je nepokretna, b) plota se kreée u pravey maza breinon uy ©) plota se krede u pravcu svoje normale brzinom us Sragunati silu kojom miaz vode dejtvuje na plota, snagu plo&e 1 koeficiient korisnog dejetva sistena - mlaz - plota, ako Jer ARS cm2s v6 m/s; 0-30° i wn? w/o. Napomena: Plode Je glatka (bez trenja), a mlaz vode se po dary u ploty Eiri po ploti podjednako na sve strane. = 439 - oe a) ¥ = eavtcose jb) F'= pAa(v=u)2cos9 ©) w= Baw oso ~ w= 5,006.8; Pana ne gbr= tives [F 2. Kolo Peltonove turbine se okreée pod dejatvon mlaza vode brzine 40 m/s, Lopatica zakreée vodu za 150°, a trenje vode o lopaticu snanjuje breinu mlaza na izlazu za 25% od ulazne brrine. Srazunati stepen korisnosti kola kada se ono okrege sa 240 min’ @ lopatice se nalaze na pretniky 04 14m, 7 ReBenje. n= 81,38 5.3.2, REARTIVMA PORRETACKA SILK Reaktivna pokretatka stla se odredjuse u apsolutnom nepokretnon koordinatnom sistema preko vrednosti apzolutnog protoka 4 apsolutne braine mlaza, Protok je izraen sa OF Avge + de Je A deo povrtine anotata kontrolne zapremine kroz koja istite (sete) fluid relatimon breinom vee, Primers 1. Segneravo kolo, pokaza~ seen no na slict, lei w-horizontalnos ravnl a ozdo, kroz vertikalnu cev Gobija vodu. Voda istive kroz levi 4 desnt krak iston breinon 6 m/s. Sve cevi su Konstantnog krutnog Proseka, pretnika 4 om, s tim Sto Je presnik na kom se nalaze tozi#ta isticajnin otvora kola Jednak 1000 ma; Ako Je okretanje ustaljeno a otpor za obrta~ je kola iskazan monentom sile otpora jednakim ¥,=J0 an,= aH = pita se: a) Kolika Je ugaona breina odnosno bro} obrtaja kola? b) Koliki Je vaktor sile koja ge prenosi na aksijalno leziste, postavijeno B35 + 5,36 = 0,782. Veliki stepen korisnosti propulzivnog sistema (ali mala pro- pulzivna sila) je posledica malog ubrzanja vodene struje -a Sime uvek 4 treba te#iti. Ukupni stepen korisnosti je n= Noyty 7 0/65-0,782 = 0,508 . put 7 0165-0, 782 Napomena. Ceo pumpni sisten ge fiktivno moze zameniti sa mla~ znikon u 8ijim presecina viadaju isti pritisci (crtkasto o2- naten na crtezu). 3. Magni avion lect I> kroz miran vasduh konstancoom | brzinom v\=804,5 km/h, usisava- --j5 -¢l—< PE oo Just w motor 22,7 kg/s vazdubha. "= i ogg COREA ny predstavlja proSirenje osnovnos oblika BX = 0O¥y2 - 60,1 Sija cela desna strana odgovara Elanu a po eterronmtereenttrnermte reenter tear re - a koja Je ukljutena u desnu strana jednatine. Za poznatu reaktivau pokretaéku silu dinaniéka jednaina kretanja sistena se oie izraziti kao GenarB v5.4.2, primer 1.2) Sde u TB ulaze pokretatke 1 otporne sile (spoljainje eile), a & ye promentjiva brzina sistena. Za posnatu aktivau pokretatky eilu dinamigka jedna~ Gina kretanja sistena 2e mode izraziet kao Fr maectF (v. 5.4.2. primer 2.c)) de u tH ulaze pokretaske 4 otporne sile (spoljainje). 5.4.1, NEJEDNOLTKO KRETANJE LOPATICA Masa fluida na lopatics ime), koja se kreée pod dejetvon mia~ za fluida, ostaje nep- ronenjena - hez obzira @a 14 se lopatica kreée Jednolikom 114 nejednolikom breinom. ovo sleds tz: ti 1 te Je vreme koJe je potrebno da fluidni delié predje Preko lopatice du¥ine L u-trenutka t 4 tat. Primert 1, Odreditt silu kojom maz fluida dejstvuje na lopaticu mase m, koja se pod njegovin dejstvon kxece promen- Livom brzinom u,bex tkakvih otpornih sila. Naponena. Pretpostaviti da je mlaz hortzontalan konstantne brzine Vv, 1 beskonatne duzine.= une - ReSenie- 1 veanuct~ na ei teat za Lom pation su vezane $5- te mase vode koje maja razligite Dr zine. Xontrolna zapremina obvhv: £ opatich centroine zapremina obuhvata magi fluida na e enucina 1 teats oe ina o promeni kolitine kretanja glasi opsta jednat: Fo% pei So80aA « te 2 ontats nepronentjiva masa iopatice + aro se sam aay Me ‘lutda,dalje 3 ba moran £m Kg tat aa ‘*: on ae Ba Hh = at %, ne Vyganr Crist eist” integral Spt perS0800R * Spagr%ix28 : - a xretanja £201 detaviga ressiiy sxednyin promena woLisina Rretands | brecstaviiy Tinie lopet ice takon venent &&+ wast 68s yar 7 or See econ (epsoiutae bezine na iglesy 4 wlau Lopacsce ‘tokom vrenet at u praveu x 980) 5 = 99, wo 82 tego 1 eager = Meter 7 8 He MS ea. ae eo toe [rsoveert0808 = > a vara aktiine ata tuaretjeina asia a2 rojod odgovers miaza (podte noma otpornih sila) je So. Unggl = let = eg2lvor 3)? Ako se na desno} strani tanemare Slanovi sa du { du? aktivna sila maza postaje 2. Raketne vijaju lopaticon koja uspat skupija vodu { izbacuje je Aspred saonica kako Je pokazano na sli- ef. Celim tokom us- poravenja, nasa sa0- nica se ne menja Jednaka je 3000 kg, a w trenutku t=0, kada lopatica, ij je Birina 03 m prvi put izbaci vodu, brzina saonica je e180 n/s. Odrediti debljinu mlaza vode na lopatici h tako @& maksinalno usporenje saonica bude 103 i izratunatt breinu saonica posle 10 s, poito je lopatica spuftena u vodu. sila trenja 42medja saonica 4 ina se zanenaruje. ReBenje. Za kontrolnu zapreminu, koja se sastoji od Saonice i Lopatics 2a mlazom vode proko nje, dinamicka jednagina, u otsustva spoljnjih sila, glasi: px = “BH so: ovde Je = turd) + on-0,2¢0r $820 ae ‘ Kom (me ~ Je masa rake ako je lopatice i vode na lopatiel). n(u-du)¢pn-0,2(u- 98) 20 at-ma aProma tome, sila kojom voda dejetvuje na lopaticu koja se zaustavija iznost By = eho Baa, 4 sila 22 hojom voda dejstvuje na lopation koja se Kreée Je- anotikon brainom u, 38 Bf = on-0,3.208 Dinamitka Jednagina kretanja saonica daje Ean 7 Ex! 8 = 20h-0,3-u% - ph-0,3-u-da =n = 20h+0,3. ph-0,3-wedu « Potto je du = 22, sieas cm 40 = 29h-0/2 v8at ~ 9h-0,3 uf ath. Poslednji Elan sa desne strane moe da se zanemari pa se do- pita A wo By du = 29h-0,3 at, Be osont oe. Tz uslova t#0 usu, sledi co, 1 pronena brzine sa vrenenon “loom z au _ _ 900n ae ~~ (Seney? Maksimalno usporenje se dobija za to 900 = 10g = 292m, a odatie debljina mlaza na lopatict n= Fe = 0,2725 Brzina saonica posie 10's tznosi 900. Ma 7 FFG, ETEAG * NGS ws 3. U lopaticu,. mase M, udaraju ava cuprotnd ‘us~ nerena mlaza’vode brzine v, (protect 04), gustine pf iz laznin uglova a. Lopatict. je: . naglo saopitena breina v, u smeru levog mlaza. Zanenaru- juéi trenje i masu, tetnostd koja se nalazi uz lopatiou 4 pretpostavijajuél da se kreta~ je veBi sano dul x ose, odrediti: ; = zakon promene brzine lopatice u, kao’ 4 zakon kre~ tanja lopatice u toku vronena’{ skictrati oagovarajuée atja~ geame usu(t) 1 xex(th, = maksimalno poneranje lopatice x44 1 ~ potetnu silu F koja,-lopatics .seopitava brzint, ¥,- (otetna sila deluje trenutno t=O 4. tom tranweky pod dej- stvom ove sile lopatica se, pokrenula udesne brainom va) Naponena. U izrazina za sie s: kojim mlazevi at waju na lopaticu zanomariet Slanove nites reda. ReBenje. Kako sila F trenctno deluje na lopaticu mase M to za posetnt trenutak t=0, va¥i dinamigka jednatina ravnotete P= deQ, lrcosalytFin + JB = 409, (tcosadvo¥Ge 8 2a bilo Koss trenutak $0, przina lopatice se ema- njude to se vidi iz dintritke Jednatine ravaotete ze lopa- tow, 5 deuna na lévo lopaticu napsde’stla intonsiteta Fi, & # leva nt desno dia intenaiveta Py; cosa);

Mehanika Fluida - Zbirka Zadataka

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mehanika Fluida - Zbirka Zadataka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like