1.

Uvod

gora.

- poslovanja. Tong i jap tvrde da tehnologije. Pored toga, Kalkin i Smit ukazuju na to da je slabo razumevanje relevantnih zakona ( npr. O N konceptualni okvir razumevanja i usvajanja E - lanca snabdevanja time i uspeha. Pored toga u ovom radu ljudi.

u 8 kapacitete informacionih tokova od kasnih 1990-ih. Malezija je investirala oko 40 milijardi malezijskih ringita (oko 5,9 milijardi funti, ili 10 milijar

O N O

2. Usvajanje e-tehnologije: pregled literature

Literatura ukazuje na to da se tehnologija smatra glavnom determinantom za usvajanje e-biznisa, uticaju sto je kasnije dovelo do propadanja. Naredni paragrafi daju pregled radova raznih autora koji su vajanja E-lanca snabdevanja.

2.1 Strategija lanca snabdevanja (operativna perspektiva)

-

no ispitivali uticaj organizacionih faktora na inovacije i usvajanje

strategiju kako bi se osigurao uspeh E-poslovanja.

2.2 Usvajanje E-poslovanja (bihejvioralna perspektiva)

Usvajanje E-poslovanja se meri -poslovanja. H -

/ pravcu usvajanja e-poslovanja.

/ -poslovanje u firmama.

A spo

N -poslovanja.

N H upravljanje znanjem u okviru organizacije. Damodaran i Olpher su identifikovali transfer znanja,

organizacione inovacije. Dok, Caloghirou i drugi tvrde da spremnost i otvorenost ka razmeni znanja poslovanja. Hussain i Hafez usvoili su osam organizacionih metafore u cilju ispitivanja stavova i N O

2.3 Poslovni uspeh (Mere performansi)

" N naglasili da kompa performansi. N zaciji koju su napravili O usvajanja ekoordinacije (CM). Finansijs O irok spektar mera

snosti internih procesa. Dok, / . Ove mere su dalje kategorizovane kao 'operativne' i 'bihevioralne' dimenzije. Da bi se sprovelo H

 po

O otkriterijuma). Na primer, iz tabele 1 mozemo uociti stavljen na visoko naglasene finansijske mere (FM) u odnosu na mere efikasnosti ili mere koordinacije.

rspektive.

3. Sistem inenjering i e-lanac snabdevanja

ili organizacije) ehnologije, politike i procedura za upravljanje (ili procedure organizacione strukture) i nja i stavo stare i aktuelne inicijative upravljanja upravljanje totalnim kvalitetom (TQM), upravljanje lancem snabdevanja, poslovnih procesa (BPR) zasnovane su na osnovu principa sistemi a. I sistema razlikuje tehnologiju (T), organizaciju (O) i ljude (P) kao dimenzije (ili TOP dimenzija ) kako bi pomogao razumevanju (funkcionisanja i poslovanja) organizacije. istema obne povezanosti ovih dimenzija, i ukazuje na to da promena drugu. Posebno na tzv Stevens integracija koja je zasnovana na okviru upravljanja lancem snabdevanja na osnovu principa sistem a. Stevens navodi niz koraka koje ju kompanijama da evoluiraju iz situacije izfragmentiranih funkcionalnih organizacija u potpuno integrisan besprekoran lanac snabdevanja (videti sliku 1). Sistem

kompanijama je da pomere sa "osnovne" faze 1 (gde su aktivnosti potpuno fragmentirane) na fazu 2 usvajanje napred je identifikovano u fazi 2 kompanije. Pokret iz faze 2 u 3. fazu sve funkcije - od kupaca do zahteva za materijal u procesima a postizanje ove integracije je mogli da rade usko povezano. Studije ukazuju na to da su mnoge kompanije stremile eksternoj

O resursa), sistema DRP (planiranja distribucije resursa) i/ili potpuno integrisanog sistema ERP (planiranja re 3 4

snabdevanja. Ovde izazov za tradicionalne lance snabdevanja kompanije je aktivna saradnja kupcima , razvijanje deljenje naredbi, dizajn znanja i iniciranje otvorene ovodstvene prakse itd. Oni zahtevaju veliku ti da su tretirani kao "ravnopravni" partneri se kako bi se

razvilo integracije i identifikuje za formulisanje strategije lanca snabdevanja. Dalje u radu dalje tvrdnje da mnogi lanci snabdevanja nisu uspeli da se presele na fazu 4 - ili izvan faze e-lanca snabdevanja stavova i bihevioralnih perspektiva opisano.

4. Ponovni osvrt na dimenzije tehnologija-organizacija-ljudi

Upotreba upotreba Internet tehnologija ti vremenom. ta e -firmama u istom sektoru. Zauzvrat zavisna kompanija na planu druge u lancu snabdevanja kompanije i u drugim sektorima, na primer, na one koje , zatim vodi ka " ". Canepa i Stoneman izneli su neka empirijska opravdanja kako bi i za usvajanje tehnologije u r , drugi i pokazuju da difuzija Zhu i drugi ocenjuju nivo usvajanja elektronskog osam evropskih zemalja. Oni smatraju da je tehnologija - organizacije Njihova ila lak zadatak. TOE) podsticajni okvir. ,

Informacioni Sistemi i Internet, ali je "

o a pitanja, pritisak konkurencije i tehnolo i" u usvajanju e-poslovanja.

obim i

daje dobre smernice za usvajanje e-poslovanja m bismo razlikovati faktore koji doprinose integraciji lanca snabdevanja kao (npr. , odnosi, stavovi , itd). Zanimljivo, Stivens se 989. zalagao da se u cilju postizanja pune integracije (od faze 1 do 4) u lancu snabdevanja treba da se fokusiraju na dimenziju ljudi. podjednako relevantan i primenljiv da se evoluiraju iz tradicionalnog modela lanca snabdevanja u e-lanac snabdevanja. , da tehnologija, organizacija, ljudi (TOP) dimenzija je pogodna i h uspeha nekog e-lanca snabdevanja. Rezime pregleda literature dat je u tabeli 2. Kao i kod tabele 1, sprovedena je detaljna analiza a i ekstrahovani su i faktori identifikovani od strane reprezentativnih autora koji su uticali na razvoj e-poslovanja i prakse. Pod operativnim perspektivama kategorizovane su operativne perspektive ( Strategija lanca snabdevanja (SCS)) i bihevioralne perspektivne (E-business usvajanje). Za svaku od ove dve kategorije, dodatno tehnolo T), organizacionu (O) i ljudsku (P) dimenziju. U operativnim perspektivama su respektivno identifikovane kao , tehnolo rganizacione integracije (OIn) i veze lanca snabdevanja (SCR). Dok, za bihevioralnu perspektivu su identifikovani A O A . Njihovo definisanje faktorima prikazano je u tabeli 2.

5. Teorijski okvir za usvajanje e-lanca snabdevanja

Faktori identifikovani u tabelama 1 i 2 olak N O J -biznis usvajanje nstrukata su su H )i , za potrebe postulate prikazano u

hipotezu da su neophodna kretanja u svakoj od TOP dimenzija ( bihevioralne (EBA) perspektive) za zadovoljavaj poslovnih performansi (BP empirijskog rada predstavljenog ovde, trebalo bi ignorisati njihovu ti svaku dimenziju kao nezavisnu , konstruisano je tri glavnih pod - hipoteza nastavku: Hipoteza H1. Hipoteza H2. Strategija lanca snabde Usvajanje eA

-biznisa pod okvir operativnih i bihevioralnih perspektiva Definicija Operativna perspektiva Strategija lanca snabdevanja (SCS) Tehnoloka integracija (TIn) operativnih konfiguracija segmentima marketinga. Organizaciona integracija (OIn) Organizacione i procesne sposobnosti za ispunjavanje zahteva klijenata. Veze lanaca snabdevanja (SCR) Kompetencija firme da na vremenu Jasne uloge i obaveze Investicije u sistem lanaca snabdevanja Integracija operativnih i planinskih baza podataka Standardizovane i informacije Sakupljanje informacija i distribucija Fleksibilna organizaciona struktura Standardizovane prakse i delovanja lanca snabdevanja Integracija individualnih operativnih kanala

i nagrada Bihevioralna perspektiva Usvajanje ebiznisa (EBA) principe saradnje. Tehnoloka sposobnost (TC) Firmin IT portfolio (infrastruktura i primena) Organizacionalna sposobnost (OC) kao trgovine. Stanovina sposobnost (AC Attitudional Capability) (Spremnost) Stav poslovnih u e-biznis (poslovni partneri, klijenti). tehnologija zasnovanih na internetu Razmatranje i odgovor na prilike zasnovane na internetu infrastrukture O O vrednovanje Organizaciono upravljanje znanjem integracija Informaciona orijentacija i asimetrija

Strategije lanca snabdevanja koje u tehnologiju, organizacionu strukturu , kadrovske i e za zadovo e-lanca snabdevanja mo uticati na efikasnost zaposlenih. Interna efikasnost upotpunjena internet tehnologijama dovesti do kontrolu njihovo smanjenje. H A S i EBA treba da budu integrisane i poravnane kako bi pozitivno uticale na poslovne performanse (BP). Hipoteza H3. SCS i EBA. -hipoteza povezane sa glavnim hipotezama Subhipoteza H1a. (SCS). Subhipoteza H1b. O (SCS). Subhipoteza H1c. snabdevanja (SCS).

O inant Strategije lanca

Subhipoteza H2a. Subhipoteza H2b. O Subhipoteza H2c.

O A

-biznisa (EBA). -biznisa (EBA). -biznisa (EBA).

6. Projektovanje i implementacija upitnika

Upitnik je dizajniran osnovu varijabli identifikovanih u Tabelama 1 i 2. Struktura i prezentacija

iz A Y proizvo , poslovni imenik Malezije i Ipoh online. Prisutni i studiju u punoj razmeri kako bi dali sliku privrede Malezije koja je usvojila principe ebila usmerena na kompanije koje su identifikovane u literaturi kao one koje pripadaju vodecim sektorima u usvajanju e-poslovanj O : proizvodnju, usluge, IT, finansije, osiguranje i nekretnine, trgovanje na veliko, trgovanje na malo i "ostale" (poljoprivreda , komunikacije , komunalne usluge i ustanove koje se ne mogu svrstati u neku od grupa). Ovi sektori su prepoznali kao jaki i tradicionalno imaju potencijal za brz rast, posebno u usvajanju e-poslovanja. Kategorija "ostalo" ektora u privredi Malezije. u svakom sektoru O cilj da dobije podjednaku zastupljenost proporcionalni studije preko 1000 ahteva je poslato . U Drugoj fazi targetiranog uzorka bila je 50 u kojem su bili zastupljeni svi sektori koji su bili kvalifikovani O Arbuckle-ovom tezom koja navodi minimalan broj potrebnih lize. Nakon toga, 300 upitnika je poslato putem e-maila kvalifikovanim ispitanicima koji pripadaju ovim sektorima - 6. 8 69 3% 3 Prvi deo upitnika zahtevao je od ispitanika da navedu svoj posao, ulogu, poziciju, odgovornost, kategorisanu ili - ment. Tabela 4 d onih koji su odgovorili na upitnik. Konstatovano je da su IS je i ne - IS m , rezultati ove studije se smatraju nepristrasnim m u ovoj kategoriji.

u punom obimu. Za ovu studiju ciljna MSP- su poslovni adresar, katalog izvoznih

7. Empirijska analiza
J koja dozvoljava simultanu

elemenata, a to su tehnoloka, organizaciona i ljudska dimenzija za Strategiju lanca snabdevanja (SCS Supply Chain Strategy) i Usvajanje e-biznisa (EBA E-Business Adoption). SCS i EBA faktori drugog reda poslovnog uinka (BP - Business Performance) je finansijske mere (FM), mere efikasnosti (EM) i mere koordinacije (CM Indeks Taker-Luis (TLI), kao i Indeks grupisani su inkrementalni indeksi podesn komparativne podesnosti (CFI Comparative Fit Index)

m. A Root Mean Square Error of Approximation). Modeli koji ukazuju na vrednost ispod 0,05 smatraju se odgova 5 8

smatra

prihvatljivim.

X2 od 588,80, df=393 sa 72 parametra; X2/df= 5 ; > 9 = 96; A = 95; A= 4 O 5 O

Tabela 5 prikazuje empirijske rezultate uzorka. Koeficijenti putanja (path coefficients) koji su , egzogen) Usvajanja e-poslovanja (EBA) i zavisnih faktora Poslovnog uinka (, endogen). Rezultati ukazuju na to da da je EBA (H2: = 0,53; c.r.=4,97 ) relativno bolj ; (H1: =0.26; c.r.= 2.70). A H3 =0.70; c.r. = 6.51).

 6 H Odnos lanca snabdevanja

koji su doprineli faktorima drugog reda H Tehnoloka integracija (TIn) sa = 0,97 ima Organizacionu integraciju O = 0, 96. H = 0, 67).

H H

Tehnoloka sposobnost

=0,94 dostigla je vise u

Organizacionu sposobnost O

=0,84 i H3b Stavovina sposobnost A

Capability- AC) =0,65. T 7 poslovnog uinka (Business Performances BP) ukazuju su mere koordinacije = 96 u ; finansijske mere = 94, a mere efikasnosti = 9 . Standardizovane glavne i pothipoteze su rezimirane na slici 4. Klajn dva koraka po kojoj je uvek najbolje prvo testirati model merenja koji je osnova za puni mo prihvatljiv, tek onda drugih strukturnih modela . U ovoj studiji robusnost analiza je testirana razvijanjem dva alternativna modela razlika. 5 (ispituju se odnosi i jedinstvenost za svaki od faktora ova dva modela). Za model 1, kovarijanse izme edstavljena su dvema nezavisnim konstrukcijama drugog reda strategije lanca snabdevanja ( SCS ) i usvajanja e-biznisa A; svaka konstrukcija predstavlja posebnu komponentu modela lanca e-snabdevanja. Dok,

u modelu 2 (model alternativne razlike) kovarijanse m nom konstrukcijom drugog reda; konstrukcije prvog reda strategije lanca snabdevanja ( SCS ) I usvajanja e - biznisa (EBA).

prikazano je u tabeli 7. Rezultati pokazuju da model 1 (sa merenjem prebacivanja mnogo bolje korelacije vrednosti (X2= 318,89) u odelom 2 (X2= 386,03) gde su svi faktori prvog reda u jedan faktor. Indeksi podobnosti jni su za ova dva model 1 proizveo je relativno bolje indeksa (X2/df = 1,95 , CFI = 0,94 i TLI = 0,94 ) u odnosu na model 2 (X2/df = 2,35 , CFI = 0,92 i TLI = 0 ,90).

8. Diskusija i menaderske implikacije

O vrhunske gde ima malo ili nimalo usvajanja ovih tehnologija. N o pitanja u industrijama gde e-tehnologija ubrzano postaje institucionalizovana . Teorijsk o e-poslovanje zahtevaju dobar operativni i bihevioralni kostrukt usvajanje e-poslovanja ne strategije lanca snabdevanja O n nalaz za malezijskih kompanija,iz razloga treba da posluje sa ciljem koji mnogi od njih van u gradskih oblasti. Dakle, dobra logistika ku opipljivih proizvoda u kratkom vremenskom roku. nju prema organizacionim i ljudskim faktorima . Ovi faktori u trenutcima kada je firma u fazi planiranja vajanja elektronskog poslovanja O takvim kompanij aktivnosti a aktivnostima i procesima. U prethodnim studijama identifikovane su strategije lanca snabdevanja kao ovaj ovo shvatanje merenjem uticaja tako i ljudskih faktora u vezi sa usvajanjem e-tehnologije u cilju postizanja uspeha. Oba vida i e-biznis i konvencionalni biznis koriste informacione tehnologije. Raniji nalazi ukazuju da tehnologija ima mnogo ja su u potpunosti usvojili model e-biznisa. Za one koji nisu usvojili, upotreba tehnologije pozit , ali ne u velikim razmerama, a upotreba tehnologije nije sastavni deo strategije lanca snabdevanja. Za one koji su usvojili ovaj model, upotreba tehnologije je jaka determinanta a. Rezultati trategiju lanca snabdevanja. , oni koji su usvojili tehnologijunisu bez problema. Stavovi izneti u okviru ove teorije e-biznisa, potrebno je upravljanju lancem snabdevanja dati Ova teorija tvrdi rezultat ljudskih interakcija, koje se mogu pod -jem, ali ne mogu da budu kompletno zamenjene sa istim O tradicionalni einfrastrukture, a pitanja "ljudi" mogu lako da budu zanemarena pod ogromnom naglaskom koji se . m, nije lanaca snabdevanja. MSP moraju razmotriti relevantna pitanja stavova, kao Stivens, da bi e-tehnologije lancu snabdevanja.

Strategije firmi

ja

Prahalad i Hamel. N dnosti u odnosu na druge, na primer, svoju tehnolo , procese i na osnovu toga da razviju efikasan model lanca s sposobnosti . , ljudska dimenzija popravljena dokazanih praksi ao Q Q . TQM se koncept u funkcij , na primer marketing, i , nabavke itd. Principi TQM ohrabruju kompanije da se fokusira " " stavove tima, rad u timovima ovanje , podrazumeva e svih zaposlenih i integraciju tehn kapaciteta koje

9. Zakljuak
O ih performansi e-lancu snabdevanja. Podaci iz preko 200 malezijskih MSP su sakupljeni, a za testiranje modela snabdevanja ej Empirijski nalazi ukazuju da je usvajanje e biznisa poslovne performanse u odnosu na strategiju lanca snabdevanja. Po pitanju strategije lanaca snabdevanja, malezijske kompanije na tehnoloke faktore, kao i faktore organizacionih integracija, dok se pitanja veza lanca snabdevanja tehnoloka sposobnost dostigla je relativno visoko mesto u p organizacionom sposobnodu i stanovinom sposobnodu A zuju da je za poslovni uinak odn.performans konstrukcija koordinacionih mera dostigla i rezultat nego finansijske mere i mere efikasnosti. Ovi rezu gde je tehnologija determinanta poslovnog uinka, faktori bihevioralne MSP tr bihevioralnu dimenziju za potpunu integraciju e-lanca snabdevanja. Rezultati ove studije ukazuju da, tamo gde tehnologija poslovne performanse, neophodno je da kompanije na razvijanju efikasnog upravlja kako bi se pobrinuli za malezijsko koje . Ova studija tak - koji tehnologije, organizacije i dimenzije ljudi operativne i bihevioralne perspektive za merenje poslovnih performansi e-lanca snabdevanja firmi. Ovi nalazi su se mogu koristiti kao smernice za kompanije koje razmatraju da li da se osmele i usvoje e-lanac snabdevanja.