MENADMENT AGRARNOG PREDUZETNITVA Agrari menadment "Menadment je skup aktivnosti(poslova) vezanih za upravljanje preduzeem, sprovoenjem jedne od osnovnih upravljakih

funkcija(7)."Pri tome je upravljanje preduzeem usmereno ka postizanju postavljenih ciljeva poslovanja, putem aktivnosti, odnosno uticanja menadera. Kao kontinuiran proces menadment mora biti prisutan na svim nivoima organizacije poslovnih subjekata u agraru. Treba naglasiti da agrarni menader ne mora da bude vlasnik preduzea. Agrarni menadment se moe definisati i kao dinamiki proces ostvarenja efikasnog korienja raspoloivih agrarnih resursa. Tako definisan, agrarni menadment obuhvata i aktiviranje nedovoljno iskorienih resursa i prilagoavanje promenama okruenja. Prema jednoj definiciji menadment "oznaava funkciju ali i ljude koji je obavljaju. Oznaava drutveni poloaj i rang, ali i disciplinu i oblast poslovanja.(2, str. 5)" Takoe, menadment se definie i kao "skup sistematizovanog znanja o upravljanju poslovnim sistemima"( 17, str. 648). Prema nekim autorima proces menadmenta obuhvata analizu, planiranje, izvravanje i kontrolu. Postoji i stav da menadment obuhvata upravljanje, planiranje, organizovanje, rukovoenje i kontrolu. Kao faze menadmenta pominju se i komandovanje i koordinisanje. Moe se sresti i definisanje menadmenta kao ostvarivanja dugoronih ciljeva razvoja pomou odreenih metoda, naina i makroekonomskih instrumenata. Ovakva definicija se odnosi na strategijski menadment. Raznovrsnost definicija je povezana sa viestrukim znaenjem rei menadment.U naem jeziku se najee umesto termina menadment koriste termini upravljanje i rukovodjenje. Meutim, menadment je iri pojam od upravljanja koje obuhvata optimalno iskoriavanje raspoloivih resursa. Menadment obuhvata kao vane elemente donoenje odluka o izboru proizvodnih programa i o izbegavanju ili umanjenju rizika u poslovanju. Podsistemi agrarnog menadmenta su menadment agrarne proizvodnje, finansijski menadment, organizacioni menadment, marketing menadment, kadrovski menadment, inovativni menadment, kontrolni menadment. Agrarni menadent je prisutan i na makro(nacionalnom nivou poljoprivrede) i na mikro nivou(nivo poljoprivrednih preduzea, zemljoradnikih zadruga i porodinih gazdinstava). Na makro nivou upravljake odluke se, na primer, odnose na proizvodnju, kadrove, cene, trite, uvoz, izvoz, finansiranje, organizovanje strune slube, kvalitet i standardizaciju. Na mikro nivou znaajne su odluke koje su iz oblasti utvrivanja najefikasnijih organizacionih oblika, izbora optimalnog izmedu vie aiternativnih reenja, obezbedenja sredstava za realizaciju konkretnih programa, koordiniranja aktivnosti zaposlenih itd. Agromenadment obuhvata i reavanje problema koji se odnose na pojedinane poljoprivredne proizvode kao i na linije proizvodnje i ceo reprodukcioni proces. Bitno je da donete odluke budu jasne za zaposlene koji ih sprovode. Efikasnost poljoprivrednih preduzea u Srbiji i Crnoj Gori je dosta niska, pa razvoj agrarnog menadmenta treba da doprinese efikasnijem funkcionisanju proizvodnje, prerade i prometa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Afirmacija menadmenta je neophodna ako se eli snaniji zaokret ka trinom poslovanju, na bazi savremene tehnologije. U naoj zemlji je jo u znaajnoj meri izraena tradicionalna proizvodna struktura u poljoprivredi, jer izvestan broj porodinih gazdinstava nije u dovoljnoj meri orijentisan ka tritu. Uticaj agrarnog menadmenta treba da se ogleda u ostvarenju stabilne i profitabilne proizvodnje u celokupnom agrobiznisu. Kvalitet rezultata u funkcionisanju agrarnog menadmenta zavisi u velikoj meri od subjektivnog - ljudskog faktora, odnosno od kreativnosti

i znanja. Zbog toga neki autori smatraju da je sastavni deo procesa menadmenta i obrazovanje. Takoe, uspenost menadmenta zavisi od kvaliteta tehnologije odluivanja, pre svega informacione tehnologije. Specifinosti agrarnog menadmenta Znaaj agramog menadmenta proizilazi iz znaaja poljoprivrede u privredi konkretae zemlje. Sloenost agrarnog menadmenta proizilazi iz raznovrsnosti oblika proizvodnih jedinica po veliini, vlasnitvu, kombinaciji resursa, organizacionoj i proizvodnoj strukturi, nivou primenjene tehnologije, uslovima privrednog okruenja i konkurencije. Specifinosti proizvodnje i potronje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uslovljavaju i specifinost karaktera agrarnog menadmenta. U poljoprivrednoj proizvodnji se ne odvijaju samo procesi rada,energetski procesi i procesi transformacije materijala, ve i procesi bioloke sinteze. Ti procesi bioloke sinteze iziskuju posebnu panju agromenadera. Specifinost poljoprivrednog zemljita kao resursa u poljoprivrednoj proizvodnji i upravljanje ovim resursom uslovljavaju i specifinost agrarnog menadmenta. Ciljevi poslovanja poljoprivrednih preduzea obuhvataju i obezbeenje kvaliteta prirodnog okruenja, jer se veliki deo poljoprivredne proizvodnje obavlja na otvorenom prostoru. Agrarni menadment mora da bude prilagoen pored ostalih i tom cilju poslovanja preduzea. Korienje prirodnih resursa ne sme se odvijati na tetu obima i kvaliteta tih resursa. Uticaj ekonomskog okruenja je takoe specifian, jer se u poljoprivrednoj proizvodnji, naroito u stoarstvu ne moe izvriti izmena proizvodne strukture u kratkom roku. Zbog toga se prilagodavanje poljoprivredne proizvodnje zahtevima trita ne moe odvijati brzo. Sezonsko korienje radne snage utie na sloenost kadrovanja kao elementa agrarnog menadmenta. Obezbeenje potreba za kvalitetnim humanim resursom i poljoprivrednom mehanizacijom tokom celog procesa poljoprivredne proizvodnje(posebno u jeku sezone) je veoma znaajna aktivnost menadera. Specifinost trokova u poljoprivredi proizilazi iz njenog organskog karaktera i dejstva prirodnih uslova. Ulaganja u agrotrehniku i zootehniku poveavaju trokove u poljoprivredi.S druge strane, visina trokova ulaganja utie na visinu ostvarene diferencijalne rente. Znaajan rizik u poljoprivrednoj proizvodnji uslovljava postojanje trokova osiguranja.Zbog sezonskog karaktera proizvodnje postoji neujednaenost trokova tokom godine. * Dug proizvodni ciklus u nekim granama poljoprivrede utie na produenje vezanosti obrtnih sredstava i poveanje iznosa kamata. Poveanje cene kotanja stone hrane utie na poveanje cene kotanja stoarskih proizvoda i smanjenje trine konkurentaosti. Kombinovanjem proizvodnji menader dolazi do eliminisanja nepotrebnih trokova. U biljnoj proizvodnji trokovi se razlikuju prema tome da li se koriste inostrane visokorodne ili domae sorte. Poveana ulaganja u proizvodnju visokorodnih sorti su rentabilnija, jer kod proizvodnje domaih sorti dolazi do blagog rasta cene kotanja. Meutim, kod ekstenzivne proizvodnje rentabilnije je gajenje domaih sorti.(10, str. 355-356) Funkcije agrarnog menadmenta Osnovne funkcije agrarnog menadmenta su planiranje, organizovanje, voenje i kontrolisanje.(l, str. 5) Prema nekim autorima, u funkcije menadmenta mogu se ubrojati i upravljanje informacijama i koordiniranje. Planiranje se odnosi na sve organizacione delove poljoprivrednog preduzea. Posebno je znaajno planiranje potreba za finansijskim sredstvima. Planiranje obuhvata i planiranje potreba za kadrovima i strukture kadrova.Takoe unapred treba da se planira korienje

informatikih resursa.Veoma je vano da svi planovi budu realni, to je osnova njihovog ostvarenja. Meutim, kada je u pitanju makromenadment, srednjoroni planovi drutveno-ekonomskog razvoja poljoprivrede Jugoslavije nisu bili dovoljno realni.(ll).Naravno, izvrenje planova zavisi u znaajnoj meri od uslova poslovnog okruenja. Operativni planovi treba da postoje i za ceo agroindustrijski sistem i za sve njegove organizacione delove. Planiranjem se utvruju i aktivnosti koje su neophodne da bi se izvrile promene u poslovanju preduzea.U okviru regionalnog menadmenta koncipiraju se planovi razvoja agrara pojedinih regionalnih celina. Organizovanje kao funkcija agrarnog menadmenta predstavlja objedinjavanje srodnih poslova koji se povezuju u organizacione jedinice, ali i merenje rezultata. Organizacione jedinice jednog preduzea treba da budu meusobno usklaene. Organizaciona struktura poljoprivrednog preduzea uslovljena je ne samo sloenou proizvodnog programa ve i nivoom primenjene tehnologije. Sloeni proizvodni program uslovljava to da lica zaduena za kontrolu poslovanja poseduju uzani raspon kontrole. Voenje ili liderstvo se odnosi na sagledavanje i selekcionisanje poljoprivrednih kadrova, kao i usmeravanje obrazovanja kadrova,u zavisnosti od interesa preduzea. Ne moe se ostvariti poslovni uspeh preduzea bez pravilnog voenja saradnika od strane menadera. Vodenje podrazumeva timski rad menadera i kadrova u preduzeu. Funkcija kontrole omoguava da se uporeenjem planiranih i ostvarenih rezultata utvrde eventualna odstupanja i utvrde njihovi uzroci. Kontrola se odnosi kako na izvravanje zadataka u okviru poljoprivrednog preduzea, tako i na kontrolu rada pojedinaca. Ova funkcija menadmenta obuhvata i vrenje neophodnih korekcija poslovnih aktivnosti, ukoliko je to mogue. Kontrolom se sagledava dostignuta efektivnost i efikasnost poslovanja konkretnog poljoprivrednog preduzea. Sve funkcije menadmenta treba da se kontinuirano i koordinirano odvijaju da bi bili ostvareni ciljevi poljoprivrednog preduzea. Neki autori(Fayol, 3) koordiniranje izdvajaju kao posebnu aktivnost menadmenta.Dobra integrisanost svih funkcija menadmenta osnova je uspenosti poslovanja jednog preduzea. Nivoi upravljanja i rukovoenja u poljoprivrednom preduzeu Humani resursi su sve znaajniji u agrobiznisu, odnosno sve je znaajniji kvalitet kadrovskog potencijala u oboj oblasti, jer on utie na kvalitet proizvoda. Razvoj tehnologije doprineo je pojavi novih zahteva koji se odnose na karakteristike i kvalitet radnika u oblasti proizvodnje hrane. Zbog zamene animalne i ljudske radne snage radom maina rad ljudi postaje manje naporan, ali zahteva osposobljavanje radnika za upravljanje poljoprivrednim mainama. To znaajno menja kvalifikacionu strukturu poljoprivrednih radnika i omoguava njihovu specijalizaciju. Ovladavanje korienjem tehnolokih inovacija u poljoprivredi iziskuje drugaije sposobnosti radnika u odnosu na tradicionalnog poljoprivrednog proizvoaa. Savremeni radnik mora biti precizan, paljiv, usredsreen na tehnoloku operaciju koju obavlja, brzih refleksa i reagovanja. S druge strane, hemizacija poljoprivrede iziskuje zatitu radnika od posledica korienja mineralmh ubriva i pesticida u biljnoj proizvodnji. Prilagoavanje poljoprivrednih preduzea u SCG svetskim trendovima je sporo zbog nedostatka finansijskih sredstava i gubljenja nekih tradicionalnih trita. to se tie strunjaka u agrobiznisu, njihov profil se takoe menja, a upravljanje i rukovodenje postaju sve znaajniji faktori razvoja poljoprivrede. Upravljanje poljoprivrednim preduzeem, kao i planiranje, organizacija i kontrola procesa proizvodnje odvijaju se uz praenje odgovarajuih informacija i njihovu analizu. Danas se to ne moe zamisliti bez korienja raunara. Tako se u izvesnoj meri pribliavaju karakteristike aktivnosti strunjaka u agrarnoj

delatnosti i onih koji rade u nekoj tipino urbanoj delatnosti. Istovremeno se odvija diverzifikacija aktivnosti u agrobiznisu. Struktura upravljanja u jednom poljoprivrednom preduzeu zavisi od kompleksnosti delatnosti tog preduzea. Upravljanje u poljoprivrednim preduzeima se najee odvija na nivou strategijskog upravljanja, funkcionalnog upravljanja i operativnog upravljanja. Izmeu ova tri nivoa upravljanja postoji povezanost. Zadatak upravljanja je da obezbedi efektivnost i efikasnost poslovanja.Upravljanje je usmereno ka podsistemu proizvodnje, finansijskom podsistemu, podsistemu marketinga i prodaje i podsistemu razvoja. Glavni menader u poljoprivrednom preduzeu objedinjuje sve podsisteme u poslovnom sistemu. Za kvalitet u preduzeu su odgovorni i strategijski i funkcionalni i operativni menaderi. U jednom poljoprivrednom preduzeu postoji nekoliko nivoa upravljanja, zavisno od vremenskog horizonta na koji se odluke odnose. Najvii nivo upravljanja je strategijsko upravljanje, jer se ostvaruje preko najviih poslovodnih tela konkretnog preduzea. Strategijske odluke imaju dugoroni karakter. Odnose se, na primer, na investicione odluke, unapreenje kvaliteta ili strukturu proizvodnje. Kako uslovi poslovanja u buduem periodu nisu dovoljno poznati u periodu donoenja strategijskih odluka, one se moraju donositi na bazi sagledavanja ekonomskih, tehnolokih, pa ak i politikih trendova u naoj, ali i u drugim zemljama. Kontinuirano strategijsko upravljanje obuhvata razreavanje problema ne samo na nivou poljoprivrednog preduzea nego i na nivou njegovih organizacionih jedinica, kao i razreavanje strukturnih problema. Posebno treba istai da strategijsko odluivanje predstavlja i kreativno odluivanje. Usvojeni ciljevi razvoja preduzea mogu se realizovati na vie naina, pa strategijsko upravljanje zahteva najvei obim informacija. Rukovoenje na najviem nivou podrazumeva najvei broj zaposlenih kojima se rukovodi. Podela odgovornosti mora da bude jasna da bi se obezbedilo potpuno izvravanje zadataka. U funkcionalnom upravljanju uestvuju glavni menader i srednji menaderi u preduzeu. Donoenje odluka na ovom nivou podrazumeva krai proces. Bitno je da postoji stalna kontrola sprovoenja odluka. Srednji menaderi uestvuju u upravljanju na nivou podsistema u poljoprivrednom preduzeu, odnosno na nivou funkcija preduzea. Ovaj nivo upravljanja odnosi se na reavanje problema iz oblasti nabavke inputa, proizvodnje, tehnolo gije, likvidnosti, investiranja i finansija, prodaje, marketinga, kadrova, kvaliteta, razvoja preduzea i sl. Odlukama o nabavci inputa, na primer, treba da se obezbede inputi po prihvatljivim cenama, sa prihvatljive udaljenosti(to podrazumeva i niske transportne trokove) i u adekvatnim rokovima i koliini. Kod funkcionalnog upravljanja treba da postoji usaglaenost izmeu upravljanja pojedinim funkcijama preduzea. Operativnim upravljanjem se postie da se ostvare ve postojei zadaci iz oblasti strategi jskih odluka koje se odnose na aktuelni period poslovanja preduzea. To je najnii nivo upravljanja jer se radi o razreavanju pojedinanih problema u poslovanju. Za ovaj nivo upravljanja su odgovorni operativni menaderi, na primer, menaderi ili efovi nabavke pojedinih pogona prerade poljoprivrednih sirovina, investicija, primene informacionih sistema, kontrole kvaliteta, transporta, prodaje, marketinga itd. Operativno upravljanje omoguava normalno funkcionisanje jednog poljoprivrednog preduzea, uz kontrolu izvravanja zadataka. Izmeu niih i viih rukovodioca mora da postoji dobra koordinacija, da bi se moglo brzo reagovati u sluaju prilagoavanja poslovanja izmenjenim uslovima okruenja.Vertikalno hijerarhijsko upravljanje se sve vie potiskuje horizontalnim kooperativnim upravljanjem zbog promene naina poslovanja, orijentacije ka kupcima i pojave novih grana u oblasti proizvodnje hrane. Stil i nain upravljanja e doiveti radikalne promene u kojima e tradicionalni principi vertikalnog (centralizovanog, hijerarhijskog, subordinativnog, naredbodavnog, itd.) upravljanja ustupiti mesto metodama horizontalnog(kooperativnog, kolaborativnog, inter-organizacijskog, itd.) upravljanja. Sutinska promena bie u tome to e menadment

promeniti svoj osnovni zadatak, koji vie nee biti kontrola i obezbeenje stabilnog stanja, ve ostvarenje uslova za stalne promene usmerene ka ostvarivanju dinamike simbioze izmeu organizacije i njenog okruenja. Preduzetniki duh bie jedna od osnovnih karakteristika novog stila menadmenta, a fokus panje e sa kratkoronih i operativnih zadataka biti usmeren na strateka pitanja i izgradnju odgovarajuih dugoronih vizija(9, str. 166)." Tabelal. Rukovoenje Tradicionalna masovna proizvodnja (Fordizam) Upravljanje prema ciljevima Orijentacija ka rezultatima Hijerarhija odgovornosti Sef Odgovornost i nadlenost Uzeti vlast Uticati Izvestiti Nastojati pokrenuti na ... Odluiti Sirina kontrole Upravljanje rutinama Instrukcija Resursno tedljivo poslovanje (Tojotizam) Upravljanje politikom preduzea Orijentacija ka procesima Hijerarhija kompetencija Rukovodilac Ovlaenje Dati vlast Izvriti (postaviti) Dobiti podrku od ... Nastojati pokrenuti napred Voditi Sirina podrke Upravljanje promenama Informacija

Postoji bitna razlika izmeu rukovoenja koje tei ostvarenju masovne proizvodnje i rukovoenja koje tei resursno tedljivom poslovanju. Osnovni principi agrarnog menadmenta Odluke koje se donose u poljoprivrednim preduzeima moraju se bazirati na analizi svih faktora koji imaju uticaja na poslovanje preduzea. Menader mora da odlui o nivou investicija, veliini kapaciteta, obimu upoljenih radnika i sl. koji donose najvei fmansijski efekat. U donoenju odluka menader primenjuje odreene principe. Kod donoenja odluka o nivou isplativosti poveanja jednog inioca proizvodnje dok je drugi inilac konstantan, koristi se princip umanjenog porasta prinosa. Bitno je u ovom sluaju da se odredi granica posle koje trokovi ulaganja rastu bre od prinosa. Kao inioci se mogu u obzir uzeti, na primer, trokovi rada i zemljini kapaciteti. Nivo inputa ne bi smeo da bude vei od onog koji rezultira maksimalnim ukupnim prinosom odreenog poljoprivrednog proizvoda, a svakako treba izbei trokove inputa koji rezultiraju nultim autputom. Kod trokovnog, ili principa marginalnosti, bitno je sagledavanje odnosa prosenih ukupnih trokova u poljoprivrednoj proizvodnji i visine profita.Visina ukupnih trokova po jedinici proizvoda odreuje profitabilnost proizvoda. Menader e se odluiti samo za proizvodnju u kojoj postoji povoljan odnos izmeu fiksnih i varijabilnih trokova s jedne strane i dobiti, s druge strane. Ovde je bitno kretanje cena odredenog poljoprivrednog proizvoda, jer utie na visinu dobiti, kao i obim proizvodnje.Pri razliitom obimu proizvodnje su razliiti i trokovi. Maksimalna dobit po jedinici proizvoda se ostvaruje kada rast proizvodnje donosi po jedinici proizvoda vei prihod od porasta trokova.

Kako su u poljoprivrednoj proizvodnji mogue alternativne strukture proizvodnje, primenjuje se i princip supstitucije. On se bazira na fleksibilnosti faktora proizvodnje, odnosno njihovoj uzajamnoj zamenljivosti. Trokovi se izraavaju preko stope supstitucije koja omoguava definisanje nivoa na kome je neophodna zamena jednog faktora drugim. Princip ogranienog kapitala i oportunitetnih trokova se koristi u cilju upotrebe kapitala i inputa u oblastima koje mogu da obezbede najvei dohodak. Neophodno je izraunavanje marginalnog prihoda za porast obima konkretnog inputa. Menader e uvek odluiti da input uloi u proizvod koji obezbeuje vei dohodak.Uvaavanje oportunitetnih trokova omoguava da se profit maksimizira na bazi korienja faktora proizvodnje u oblastima koje donose ne najvei prosean prinos, nego najvei dodatni prinos. Oportunitetni troak se javlja ako se neki resurs ne koristi tamo gde je to najrentabilnije. Ova vrsta trokova uslovljava pojavu izgubljenog prihoda. Dilema kakvu proizvodnu stnjkturu formirati razreava se principom kombinovanja proizvodne strukture. Naroito je poeljno da se obezbedi optimalan odnos biljne i stoarske proizvodnje. Prirodni uslovi su okvir koji dozvoljava ili ne dozvoljava zamenu jednog poljoprivrednog proizvoda drugim. Povezanost biljne i stoarske proizvodnje se takoe mora imati u vidu. Nezavisnost izmeu pojedinih proizvodnji je teko obezbediti, pa se uglavnom radi o konkurentnosti izmeu proizvoda. Nezavisne su, na primer, proizvodnje u ivinarstvu i u svinjarstvu ili proizvodnja duvana i pamuka. Dva proizvoda koji koriste ogranienu povrinu zemljita, odnosno iste kapacitete, su meusobno konkurentna. Na primer, konkurentski je odnos izmeu dve vrste itarica koje se gaje u isto doba godine. Kako se za obradu zemljita koriste iste maine, poveanje proizvodnje jednog proizvoda automatski smanjuje obim proizvodnje drugog proizvoda. Suplementarni odnos dva poljoprivredna proizvoda nastaje kada se posle zavrene proizvodnje jednog poljoprivrednog proizvoda zaseje druga kultura koja ima krai vegetacioni period. Ovakav odnos postoji izmeu nekih itarica i krmnog bilja. Pozitivno je to se u ovom sluaju zemljite efektivnije koristi. Takoe, proizvodnja jednog proizvoda utie na poveanje proizvodnje drugog proizvoda. Mogue je da se radnici koji su uestvovali u biljnoj proizvodnji po zavretku ove proizvodnje koriste u stoarskoj proizvodnji. Primer suplementanog odnosa je i tov goveda na bazi proizvodnje eerne repe. Kod komplementarnog odnosa izmeu poljoprivrednih proizvoda takoe proizvodnja jednog proizvoda utie na poveanje proizvodnje drugog proizvoda. Kao primer se moe navesti odnos proizvodnje nekih vrsta krmnog bilja(lucerke) i itarica, kao i krmnog bilja i ovarske proizvodnje (6, p. 58 ). Princip vremenskog uporeenja se takoe odnosi na izbor alternativa strukture proizvodnje, ali na dui vremenski period. Bitno je sagledati uticaj duine trajanja investicija na profitabilnost proizvodnje, a menader treba da se odlui za investiciju koja dugorono obezbeuje profit. Efektivnost investicija je u izvesnoj meri uslovljena sloenou strukture investicionih ulaganja, visinom kamatne stope, kretanjem cena reprodukcionog materijala i gotovih proizvoda. Poto su u poljoprivrednoj proizvodnji rizik i neizvesnost u investiranju prisutni u znaajnoj meri, menader treba da izvri osiguranje imovine i lica koja uestvuju u proizvodnji. Pored navedenih principa, menadment u poljoprivrednom preduzeu treba da bude orijentisan ka ostvarenju maksimalnog profita uz minimalne trokove. Pravovremeno donoenje odluka je takoe vano, kao i potovanje principa permanentnosti, odnosno neprekidne aktivnosti menadera. Menader takoe treba da donese pravilnu odluku o smeru, tipu i sistemu proizvodnje. Proizvodnja u poljoprivrednom preduzeu moe biti, na primer, ratarsko-stoarskog, voarsko-vinogradarskog ili vinogradarsko-vinarskog smera. U ratarsko-stoarskom smeru kao tip proizvodnje se, na primer, moe izdvojiti proizvodnja ita i proizvodnja mesa. Za sistem

proizvodnje je vana kombinacija faktora proizvodnje, zavisno od prirodno-geografskog rejona i tehnolokih uslova proizvodnje. Kombinacijom faktora proizvodnje menader treba da obezbedi optimalnu profitabilnu strukturu proizvodnje. Od tipa gazdinstva zavisi koji e oblik menadmenta dominirati. Kod mali h poljoprivrednih gazdinstava je prisutna najua povezanost organizacije proizvodnje, tehnologije i menadmenta. Udruivanjem zemljoradnika u zadruge se omoguava primena savremenog menadmenta i na gazdinstvima zemljoradnika. Moe da se pobolja, na primer, navodnjavanje, ili zatita biljaka.Razvoj poljoprivrede namee potrebu postojanja sve veeg broja zemljoradnika menadera. Da bi se postigli optimalni rezultati u poslovanju, menader treba da detaljno sagleda i postojee pravno-institucionalno okruenje koje se manifestuje u vidu tehnikih, ekonomskih, organizacionih ili ekolokih normi. U privredno okruenje spada i trino okruenje, pa su veim poljoprivrednim preduzeima potrebni menaderi specijalizovani za prodaju i uopte za probleme trita. Za donoenje tehnolokih odluka neophodna je aktivnost tehnolokih menadera. U velikim poljoprivrednim sistemima je potrebno da postoje menaderi koji e donositi odluke o organizacionim pitanjima, kao i menaderi koji e vriti kontrolu trokova. Menadment u poljoprivredi i proces tranzicije Tranzicija poljoprivrede u Jugoslaviji je poela da se ostvaruje sa ciljem reorganizovanja poljoprivrednih preduzea da bi ona dugorono i racionalno funkcionisala kao trino funkcionalni subjekti. Funkcija agrarnog menadmenta u uslovima tranzicije je posebno osetljiva, jer postoji niz ne samo internih nego i eksternih potekoa koje treba prevazii da bi postojea poljoprivredna preduzea postala profitabilna i trino efikasna. Naime, potrebno je revitalizovati ta preduzea i izvriti njihovo trino repozicioniranje. To iziskuje jaanje uloge agrarnih menadera. Ti menaderi su odgovorni za racionalno korienje inae oskudnih finansijskih sredstava i za usvajanje proizvodnih programa koji obezbeuju trinu efikasnost preduzea. Potrebno je da proizvodna struktura i kapaciteti budu to fleksibilniji. To ukljuuje i mogunost uvoenja novih proizvoda u proizvodnu strukturu. Savremeni agrarni menaderi treba da imaju znaajnu ulogu ne samo u upravljanju i kontroli na nivou preduzea, ve i u razvoju komunikacija i zaposlenih. Sloenost procesa tranzicije u poljoprivredi uslovljava sporost njenog ostvarivanja. Karakteristike menadera takoe doivljavaju izvesnu transformaciju, jer se vie ne radi o menaderu u drutvenom, nego o menaderu u privataom preduzeu. Danas je u Srbiji 83% poljoprivrednih organizacija u privataoj svojini, 8% u drutvenoj, 5% u meovitoj, a po 2% u zadrunoj i dravnoj svojini. Funkcija je vlasnika da upravlja preduzeem. Danas nii nivoi upravljanja dobijaju sve vei stepen samostalnosti. Organizovanje je povezano sa upravljanjem.Manji broj nivoa upravljanja predstavlja pogodan ambijent ispoljavanje kreativnosti i inovativnosti. Preduzetniki duh je neophodan radi uspenog upravljanja preduzeem u uslovima trine ekonomije. Pored vlasnike i upravljake tranzicije potrebna je i organizaciona tranzicija u smislu potpune funkcionalne usklaenosti organizacionih jedinica.Tim menadera treba da tako osmisli organizacionu strukturu poljoprivrednog preduzea da ona potpuno odgovara ostvarenju ciljeva tog preduzea. Da bi u dananjim uslovima jedno preduzee bilo to konkurentnije, menaderi obino predlau decentralizovanu organizacionu strukturu, umesto dosadanje centralizovane. Menaderi imaju poseban zadatak u ostvarivanju transformacije i prodaje preduzea. U nekim sluajevima potrebno je napraviti izmene u timu menadera poljoprivrednog preduzea, ak i

dovoenjem novih ljudi u preduzee. Dolazak novih strunjaka moe pokrenuti pozitivne promene u nekim statinim poslovnim sredinama u poljoprivredi, gde se na novine ne gleda kao na pozitivnu pojavu. Ti strunjaci treba da budu autoritativni i moraju imati dovoljno ovlaenja da ostvare eljeni uticaj na poslovanje konkretaog preduzea. Primena agroinovacija doprinosi veoj stabilnosti, konkurentnosti i trinoj efikasnosti jednog poljoprivrednog preduzea. Uvoenje novog proizvoda u proizvodnu strukturu preduzea (uz prethodna marketinka istraivanja), ili poboljanje kvaliteta ve postojeih proizvoda jaaju trine pozicije preduzea FUNKCIJE I SPECIFINOSTI POLJOPRIVREDE Funkcije poljoprivrede Poljoprivreda, kao oblast materijalne proizvodnje, je integralni deo nacionalne privredeAgrarnoj politici se u svim zemljama, bez obzira na nivo privredne razvijenosti, pridaje veliki znaaj pre svega zbog toga to je problem ishrane aktuelan i u treem milenijumu. Nereen problem usklaenosti rasta stanovnitva i rasta proizvodnje hrane potencira znaaj razvoja ove privredne grane. Izmeu poljoprivrede i industrije, poljoprivrede i trgovine, poljoprivrede i umarstva, poljoprivrede i turizma i ugostiteljstva, poljoprivrede i lova i ribolova postoje uzajamno povratne veze. Poljoprivreda ima znaajnu ulogu u zadovoljenju mnogobrojnih potreba ljud i. Privredni razvoj i sve intenzivniji prodor tehnoloke revolucije u sve pore privreivanja uslovili su i pojavu nove funkcije poljoprivrede koja se odnosi na uticaj poljoprivrede na ivotnu sredinu. Funkcije poljoprivrede obuhvataju ishranu stanovnitva, proizvodnju sirovina za industrijsku preradu, obezbeenje trita za industrijske proizvode, obezbeenje humanog resursa za nepoljoprivredne delatnosti, uee u drutvenoj akumulaciji, uee u platnom bilansu i ulogu u zatiti i unapreenju kvaliteta ivotne sredine. Specifinosti poljoprivredne proizvodnje Na sloenost poslovanja u agrobiznisu utiu odreene specifinosti. Prvo, poljoprivredna proizvodnja, koja obuhvata biljnu i stoarsku proizvodnju, predstavlja organsku proizvodnju. Drugo, uticaj prirodnih uslova na poljoprivrednu proizvodnju je znaajan. Tree, postoje problemi koji su vezani za zemljite kao osnovni uslov poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivreda kao organska proizvodnja Osnovna razlika izmeu industrijske i poljoprivredne proizvodnje je u tome to se u industriji odvija prerada sirovina, a u poljoprivredi organska proizvodnja biljaka i stoke. Postoji nekoliko specifinosti poljoprivredne proizvodnje koje se odnose na organski karakter proizvodnje. Specifinost odnosa predmeta rada i gotovog proizvoda U industriji i rudarstvu se u proces proizvodnje ulazi sa veom masom predmeta rada, da bi se dobio gotov proizvod manje mase. Nasuprot tome, u poljoprivredi predmet rada ima manju masu u odnosu na gotov proizvod, na ta utiu bioloki procesi. Rast i razvie biljaka i ivotinja

su procesi koje ovek samo indirektno usmerava. Tehnoloki proces u industriji ima mehnike, fizike i hemijske karakteristike koje ga razlikuju od tehnolokog procesa u poljoprivredi. Specifinost reprodukcije Ova specifinost je u velikoj meri vezana za naturalni karakter poljoprivredne proizvodnje i sastoji se u tome da ova delatnost proizvodi dubrivo, stoni podmladak, stonu hranu, vunu snagu stoke itd. Kasnije, mineralna ubriva zamenuju stajsko ubrivo, poljoprivredne maine stonu vuu, a razvija se i industrija stone hrane. Ovde se moe sagledati uticaj industrije na promenu karakteristika poljoprivredne proizvodnje i njenu povezanost sa tritem. Dalje, u poljoprivrednoj proizvodnji se danas koriste sortno seme i stoni podmladak koji su rezultat odreenih slekcija vrenih u okviru specijalizovanih poljoprivrednih instituta. Ipak, tenje ka proizvodnji bioloki ispravne hrane odnose se i na povratak korienju stajskog ubriva i stone hrane koje obezbeuje poljoprivredno gazdinstvo. Specifinost proizvodnog ciklusa Poljoprivrednu proizvodnju karakterie dug proizvodni ciklus, na primer u stoarstvu, voarstvu, vinogradarstvu. Poveanje proizvodnje u stoarstvu moe se ostvariti tek za dve ili tri godine. Normalan prinos vinograda ostvruje se za etiri do est godina posle zasaivanja, a za vonjake taj period iznosi pet do devet godina. Kod vonjaka i vinograda posle perioda bez prinosa sledi period minimalnih prinosa, zatim period neto veih prinosa, period punog prinosa i na kraju period smanjenja prinosa. U tom poslednjem periodu se postiu slabiji ekonomski rezultati nego u prethodnom periodu eksploatacije vonjaka ili vinograda. Zbog toga se rezultati ulaganja u poljoprivredu ne mogu oekivati u kratkom roku.To utie na motivisanost poljoprivrednih proizvoaa, a takoe i na zainteresovanost ulagaa u poljoprivrednu proizvodnju. Korenite izmene u strukturi poljoprivredne proizvodnje, tehnologiji, agrotehnici, podrazumevaju period vraanja uloenih sredstava koji je dui od jedne decenije, zbog sporog obrta uloenih sredstava. U Srbiji se zbog specifinosti poljoprivredne proizvodnje kod kredita koji se realizuju preko Fonda za razvoj odobrava grejs(grace) period od jedne godine, sem za kredite za izgradnju i kupovinu sistema za navodnjavanje, podizanje viegodinjih zasada i kreditiranje stoarske proizvodnje, gde taj period iznosi tri godine. To znai da se odlae obaveza vraanja kredita u naznaenom periodu. Specifinost vremena proizvodnje i radnog procesa Vreme proizvodnje jednog poljoprivrednog proizvoda je ukupno vreme od poetka proizvodnog procesa do dobijanja finalnog proizvoda. Razlika izmeu vremena proizvodnje i radnog procesa (koji obuhvata samo efektivno vreme) postoji zbog raznih prekida u proizvodnom procesu. Na primer, vreme proizvodnje 100 kg penice iznosi oko 8 meseci, dok radni proces u poljopriwednim preduzeima obuhvata vremenski manje od 2 asa. Razlika izmeu vremena proizvodnje i radnog procesa se stalno poveava jer korienje savremenih maina skrauje radni proces. Primena inovacija u poljoprivredi vodi skraenju vremena proizvodnje. U biljnoj proizvodnji treba istai upotrebu radio izotopa koji ubrzavaju klijanje i sazrevanje plodova. Bre sazrevanje nastaje i prilikom korienja sunevih baterija. Povezivanjem proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda skrauje se vreme dobijanja proizvoda namenjenih tritu.

Specifinost briljivosti i sigurnosti Briljivost i blagovremenost u proizvodnji su neophodne u poljoprivredi upravo zbog organskog karaktera proizvodnje. Zbog nedovoljne briljivosti umanjuje se obim poljoprivredne proizvodnje. Aktivno uee poljoprivrednih strunjaka u identifikaciji i eliminisanju biljnih i stonih bolesti je vid briljivosti, ali istovremeno prua odreenu sigurnost licima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Zbog postojanja znaajnih rizika u poljoprivrednoj proizvodnji, osiguranje proizvodnje i adekvatna poreska politika su neophodni u cilju pruanja odreene sigurnosti proizvoaima. U politici subvencija se sigurnost proizvoaima i dodatno obezbeuje sniavanjem donje granice prinosa za isplatu subvencija, za podruja zahvaena elementarnim nepogodama. Osiguranje od pojedinih rizika u poljoprivrednoj proizvodnji se vri na dobrovoljnoj osnovi. Osiguravaju se usevi, plodovi i semenski materijal usled oteenja i gubitka kvaliteta ili unitenja od grada, poara, groma, kao osnovnih rizika. Isplata naknade vri se pre etve i berbe. Takoe se osiguravaju usevi i plodovi u staklenicima i plastenicima. Vezano za biljnu proizvodnju se vri i osiguranje zasada voaka i vinove loze. Uvek se osigurava jednogodinji rod biljaka i kada je u pitanju viegodinja biljna kultura. Posle zakljuenja osiguranja od osnovnih rizika moe se osigurati biljna proizvodnja i od dopunskih rizika, kao to su proleni i jesenji mrazevi i poplave. Pored osiguranja biljne proizvodnje postoji i osiguranje ivotinja. Mogu se osigurati stoka, ribe, pele itd. Osiguravaju se samo zdrave ivotinje a ne i one koje su bolesne, neuhranjene, gajene u loim higijenskim uslovima. Rizik u stoarskoj proizvodnji je vezan za zarazne i druge bolesti, kao i za nesrene sluajeve. Ovi rizici izazivaju povrede, uginua, prinudna klanja i trokove leenja stoke, pa je neophodno da se proizvoai od rizika zatite osiguranjem. Osiguranje poljoprivrede u naoj zemlji nema zadovoljavajui znaaj, jer uestvuje sa oko 5% u ukupno zakljuenim premijama osiguranja(22,str. 138). Osiguranje biljne proizvodnje i ivotinja je mnogo zastupljenije kod poljoprivrednih preduzea nego kod gazdinstava zemljoradnika, pri emu je osiguranje biljne proizvodnje vie zastupljeno od osiguranja ivotinja. U Vojvodini najvei znaaj ima osiguranje itarica, uljarica, voa i groa. U privredno razvijenim zemljama mogunosti osiguranja dopunskih rizika su znatno ire. Na primer, moe se izvriti osiguranje od posledica prekida proizvodnje, posle dejstva poara ili nekog drugog rizika. Zavisnost poljoprivredne proizvodnje od prirodnih uslova Iako se ovek trudi da ublai uticaj prirodnih uslova na rezultate koji se ostvaruju u poljoprivrednoj proizvodnji, ipak je taj uticaj i danas evidentan. Specifinost zemljita kao prirodnog uslova Poljoprivredno zemljite je bioloka osnova za gajenje biljaka, pa ima mnogo vei znaaj nego u industriji zemljite na kome je podignuta fabrika. Zemljite mora biti fiziki i hemijski prilagoeno zahtevima poljoprivrede. Fiziko prilagoavanje se odnosi na krenje ili, ako je to potrebno, odvodnjavanje i navodnjavanje. Hemijsko prilagoavanje se odnosi na dodavanje zemljitu neophodnih sastojaka koji mu nedostaju, a to mogu biti azot, fosfor, kalijum, kalcijum itd. Smanjenje kiselosti zemljita kalcifiakcijom moe doprineti poveanju prinosa i do 50%. Specifinost zemljita kao osnovnog sredstva za poljoprivrednu proizvodnju ogleda se i u tome to je njegov obim ogranien, pa se ne moe beskonano poveavati. Takoe, zemljite je nepokretno dobro, pa se ne moe premetati prostorno kao to se to moe initi sa industrijskim

mainama. Poveanje poljoprivrednih povrina poslovnih subjekata vri se uglavnom putem dokupa zemljita. Povrine koje se koriste u poljoprivredi se u izvesnoj meri mogu poveati isuivanjem movarnih povrina, ili osvajanjem povrina koje ranije nisu koriene u poljoprivredne svrhe. Zemljite je nekada bilo najznaajniji faktor poljoprivredne proizvodnje, ali danas vei znaaj imaju drugi faktori. Korienje poljoprivrednih maina i hemijskih sredstava, ulaganje kapitala i primena znanja su vani faktori razvoja poljoprivrede. Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje se sa istih povrina moe dobiti vea proizvodnja, zahvaljujui primeni savremene tehnologije. Klima kao prirodni uslov poljoprivredne proizvodnje Klima jednog podruja je skup meteorolokih elemenata. Elementi klime su obim i raspored atmosferskih padavina, temperatura odnosno koliina toplote, broj sunanih dana(insolacija), vetrovi, vlanost vazduha i barometarski pritisak. Ovi elementi imaju veliki znaaj za raspored biljnih i ivotinskih vrsta i razvoj poljoprivredne proizvodnje. Za obim poljoprivredne proizvodnje su od posebnog znaaja insolacija i obim i raspored vodenog taloga pa oni ine glavne karakteristike odreenih klimatskih oblasti. Tana vremenska prognoza mo e da pomogne zemljoradnicima prilikom obavljanja poljoprivrednih radova, naroito u biljnoj proizvodnji. ovekov uticaj na makroklimu je ogranien. Moe se uticati, na primer, na gradonosne oblake. Meutim, u Srbiji i Crnoj Gori je sistem za zatitu od gradonosnih oblaka jo uvek nedovoljno razvijen, to se odraava negativno na poljoprivredne prinose. Uticaj oveka na mikroklimu je mnogo izraeniji. Tu spada, na primer, vetako navodnjavanje, saenje uma u borbi protiv erozije, savremeni nain obrade zemljita koji omoguava zadravanje vlage, poljoprivredna proizvodnja u staklenicima i plastenicima i sl. Saenje uma poveava vlanost vazduha na konkretnom podruju. Prednost proizvodnje u staklenicima i plastenicima je ne samo u eliminisanju negativnih uticaja klime, nego i u veoj vrednosti ostvarene godinje proizvodnje u odnosu na klasinu poljoprivrednu proizvodnju. Tako se sa jednog ara pod plastenicima ostvari vea vrednost godinje proizvodnje povra nego sa jednog hektara na otvorenom prostoru. Specifinost vode kao prirodnog uslova poljoprivredne proizvodnje Voda je naroito znaajan faktor biljne proizvodnje. Nedostatak vode, ako se zemljite ne navodnjava, znatno smanjuje prinose, jer se oteava vegetacija biljaka. S druge strane, zemljite koje sadri suvinu vodu treba odvodnjavati. Velike povrine zemljita u naoj zemlji su esto izloene poplavama. Zbog toga je potrebno vriti melioracije zemljita. "Navodnjavanje useva praktikuje se ve milenijumima. Neki naunici tvrde da navodnjavanje predstavlja temelj civilizacije". Uspeno sprovoenje navodnjavanja(odnosno irigacije), kao i odvodnjavanja, zahteva izdvajanje znaajnih sredstava.Izgradnja sistema za navodnjavanje po hektaru kota oko 2000 dolara. To je jedan od razloga to se u naoj zemlji putem ovih sistema navodnjava manje od 2% obradivog zemljita.Sistemi za navodnjavanje su instalirani na preko 270 000 hektara, ali se njihov kapacitet malo koristi. U odnosu na 1975. godinu povrine koje se danas navodnjavaju su manje za 49%. Od ukupno navodnjavanih povrina u centralnoj Srbiji je samo oko 13%. Navodnjavanjem je najveim delom obuhvaeno zemljite poljoprivrednih preduzea. U Vojvodini se navodnjava neto manje od 2% a u sredinjoj Srbiji samo 0,3% zemljita. Sistemi za navodnjavanje obuhvataju kanale, crpne stanice i agregate za vetaku kiu. Kanal Dunav Tisa - Dunav se ne koristi punim kapacitetom. Najmanje se navodnjavaju vinogradi i livade.

U susednim zemljama se navodnjava znatno vie zemljita nego u Srbiji i Vrnoj Gori. Tako se u Albaniji navodnjava preko 50 % zemljita, u Holandiji 58%, u Makedoniji 30%, u Bugarskoj oko 30 %, u Italiji 26 %, u Grkoj 31%, u Rumuniji 22 %, u Danskoj 17%, u Norvekoj 11%. U svetskim razmerama se najvie zemljita navodnjava u Aziji, a zatim u Evropi i Severnoj i Srednjoj Americi. Inae, 22. mart je proglaen svetskim danom vode. Porast navodnjavanih povrina u svetu ne prati porast prirodnog prirataja stanovnitva, ve je na niem nivou, to je nepovoljna tendencija. U brdsko-planinskim podrujima sve vei znaaj treba da imaju mikroakumulacije ija se voda u sunom periodu moe koristiti za navodnjavanje, potrebe stoarstva, gajenje riba, vodosnabdevanje ruralnih naselja, rekreaciju, proizvodnju elektrine energije. Oko tih akumulacija se mogu izgraditi mala turistika naselja. U mikroakumulacijama se sakupljaju vikovi voda od topljenja snega i dugotrajnih kia. U Srbiji je izgraeno ezdesetak velikih i dvostruko vie manjih akumulacija za vodu. Najvie ih ima u slivu Morave, Sumadiji i Vranjskoj kotlini, a planirano je da se izgradi jo znatno vei broj tih akumulacija. Bugarska ima nekoliko hiljada mikroakumulacija(ali se one ne koriste u potpunosti) a Italija preko deset hiljada. Japan ima preko 160 hiljada mikroakumulacija a SAD su jo pre tri decenije imale oko milion mikroakumulacija. Veliki broj amerikih farmi ima sopstvene akumulacije za navodnjavanje, gajenje riba, napajanje stoke, gaenje poara, proizvodnju elektrine energije i pijau vodu. Na konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju 1992. godine u Rio de aneiru istaknut je problem zatite kvaliteta vode i izvorita za vodosnabdevanje. Poveanje broja privrednih kapaciteta koji zagauju vodene tokove uinilo je problem naina zatite voda veoma znaajnim i u naoj zemlji, prvenstveno zbog oskudnosti sredstava za takve namene. Pre nego to se pristupi bilo kakvim reenjima u cilju smanjenja i kontrolisanja zagaenja vode, potrebno je da postoje potpune informacije o stepenu zagaenja. Porezi ili takse mogu da preventivno deluju na dalja zagaenja(na primer mineralnim ubrivima i pesticidima) i stvaranje mogunosti ponovnog korienja pojedinih vodotokova u poljoprivredne svrhe. Na promenu ponaanja zagaivaa moe da utie odnos izdataka za preiavanje voda i izdataka za plaanje kazni zbog zagaivanja. Izjednaenje troka preiavanja i troka kazne deava se na nivou tzv. marginalnog troka preiavanja. Specifinost biolokog kapaciteta biljaka i stoke Bioloki kapacitet biljaka i stoke, kao njihova proizvodna mogunost, utie na obim poljoprivredne proizvodnje. Bioloki je ograniena mogunost vegetacije u toku godine, na primer na samo jednu etvu.Kod povrtarskih kultura je dolo do znatnog proirenja biolokog kapaciteta. to se tie stoarske proizvodnje i tu postoji bioloko ogranienje u pogledu mogunosti proizvodnje mleka ili broja grla koji ini podmladak. Proirenju ukupnog biolokog kapaciteta poljoprivrede su doprineli selekcija i novi hibridi biljaka i stoke, kao i uopte primena savremene tehnologije. Ogranienost zemljinih povrina kao uslov poljoprivredne proizvodnje Obim zemljinih povrina je ogranien, a javljaju se i izvesni problemi u vezi sa nasleivanjem zemljita i usitnjenou i razbacanou parcela. Problem nasleivanja

Dilema da li cepati posed ili ga zavetati samo jednom nasledniku je dosta stara. Negativna posledica nasleivanja zemljita od strane dva ili vie lica je ta to se imovina ne deli samo idealno, kao kada je u pitanju industrijsko preduzee, nego i stvarno vodi usitnjavanju poseda. Da bi se izbegli negativni efekti cepanja zemljinih poseda, uveden je oblik nasleivanja pod imenom fideikomis. Latinska re fideicommissum oznaava nepokretao imanje koje prelazi, po elji zavetaoca, nepodeljeno i neotuivo s kolena na koleno. Krajem XIX veka uveden je fideikomis u Engleskoj i Nemakoj. Time to najee najstariji sin zavetaoca nasleuje gazdinstvo, ono postaje vezana svojina odreene porodice. Kao naslednik u fideikomisu moe da se javi najstariji ili najmlai sin, ili najstariji muki lan familije. Nasleivanje zemljita od strane samo jednog naslednika omoguava lake uvoenje inovacija u poljoprivrednu proizvodnju. U Jugoslaviji se fideikomis zadrao dol934. godine a onda je ukinut posebnim zakonom. Usitnjenost i razbacanost parcela Nasleivanje zemljita dovodi do njegovog usitnjavanja. Velika usitnjenost poljoprivrednih povrina u naoj zemlji posledica je naslednih deoba i sprovoenja mera agrarne reforme. Ta sitna gazdinstva imaju po nekoliko parcela, odnosno odvojenih delova. Najee su parcele razbacane po ataru sela i meusobno dosta udaljene. Sve ove specifinosti menader agro preduzetnika mora imati na umu pri donoenju stratekih odluka. Upravo uloga menademta je da sve ove specofinosti savreno dobro poznaje i analizira. Literatura 1. Stefanovi ., Menadment, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 1999. 2. Druker P., Menagement, Harper and Row (Publishers), New York, 1974. 3. Fayol H., General and Industrial management, Pitman, London, 1949. 4. Ekonomske teme, Ekonomski fakultet, Ni, br. 2/1998. 5. Adies I., Kako reiti krizu upravljanja, Novi svijet, Globus, Zagreb, 1989. 6. Castle ER. N., Becker, A. G. Nelson, Farm business management, Macmillan Publishing Company, New York, 1987. 7. Leksikon menadmenta, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1993. 8. Todorovi J., Proizvodnja just-in time, Beograd, 1996. 9. Grupa autora, Menader XXI vijeka, Zolak and Zolak, Budva, 1994. 10. Birovljev J., Tomi R., Menadment u poljoprivredi, Ekonomski fakultet, Subotica, 1996. 11. eki S., Poljoprivredna proizvodnja u planovima drutveno-ekonomskog razvoja Jugoslavije, doktorska disertacija, Ekonomski ' fakultet, Ni, 1990. 12. Todosijevi R., Promenama do uspenog preduzea, Prometej, Novi Sad, 1996. 13. Casavant K. L., Inflanger C. L., Bridges D. E., Agricultural Economics and Management, Prentice Hall, Upper Saddle River, New York, 1999. 14. Strategija transformacije velikih preduzea u uslovima globalizacije, redaktori Milisavljevi M. i Hani H., Ekonomski fakultet, Beograd, 1999. 15. Konev I., Dojinova J., Agraren menidment, IK Dionis, Sofija, 1997. 16. Zaki Z., Agrarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd,2001. 17. DQM 2003, zbornik sa 6. meunarodne konferencije, Beograd, 2003. 18. Austrian PM Days '98: Projects and Processes, University of Economics and Business Administration, Wiena, 1998. 19. Novkovi N, omoi ., Agromenadment, PKB centar za informisanje, Beograd, 1999.

20. Drucker P., Menadment za budunost, Poslovni sistem Grme, Privredni pregled, Beograd, 1995. 21. Eri D., Uvod u menadment, igoja tampa, Beograd, 2000. 22. Schermerhorn J., Management, 6th edition, John Willey& Sons, Inc, New York, 1999. 23. Vujii M., eki S., Agrobiznis: sistem, upravljanje, razvoj, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003 . 24. Adiesw I., Kreiranje poslovnih strategija - osnovni pojmovi i principi, Adizes Southeast Europe, Novi Sad, 2003. 25. Novkovi N, omoi ., Organizacija u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2001. 26. SG Srbije 2004, RZS, Beograd,2004.