BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedona 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.

ovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din
6. mart 2014.
broj 1209
KRIZA U UKRAJINI: MALI KRIMSKI RAT
PREDIZBORNA BAHATOST
DALJE RUKE OD
NIKOLE TESLE
BD4YU - WWW.BALKANDOWNLOAD.ORG
izdava
NP VREME d.o.o.
Trg Republike 5, Beograd
direktor
Stevan Risti
pomonik direktora
Vojislav Miloevi
nansijski direktor
Daniela Vesi
glavni urednik
Dragoljub arkovi
odgovorni urednik
Filip varm
pomonik glavnog urednika
Aleksandar iri
sekretarijat
Mirjana Kalezi
redakcija
Dejan Anastasijevi, Aleksandar
Ani (foto), Muharem Bazdulj,
Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi,
Sonja iri, Zora Dreli, Jovan
Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana
Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura),
Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi,
Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi,
Slobodan Kosti, Jasmina Lazi,
Zoran Majdin, Radmilo Markovi,
Saa Markovi, Ivana Milanovi
Hraovec, Milovan Milenkovi,
Milan Miloevi, Tamara Nikevi,
Teol Pani, Saa Rakezi, Mirko
Rudi, Tamara Skrozza, Zoran
Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan
Todorovi, Tanja Topi, Momir
Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi,
Marija Vidi, Ljubomir ivkov
dokumentacija
Dragoslav Gruji (arhiva)
Jelena Mra (foto)
tehnika redakcija
Ivan Hraovec (ur.),
Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi,
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;
korektori: Ana uk Dragomirovi,
Marko Tasi, Stanica Miloevi;
lektori: Katarina Panti,
ivana Rakovi, Ivana Smolovi;
daktilograf: Zorica Nikoli
internet izdanje
www.vreme.com
Marija Vidi (urednica)
Marjana Hraovec
prodaja i pretplata
Nikola ula, Milan Radovi
raunovodstvo
Slavica Spasojevi
marketing
Aleksandar Aleksi (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
tampa
Rotograka, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266
Na naslovnoj strani: Urna sa pepelom Nikole Tesle
Foto: Milovan Milenkovi
BROJ 1209

6. mart 2014.
04 Predizborna bahatost:
Dalje ruke od Nikole Tesle
08 Pogled iz Hrvatske: Najcenjeniji gost
12 Intervju: ore Krivokapi
16 Politika i pravosue:
Komisija za pozadinu
19 Obeleavanje godinjice smrti premijera
Zorana inia:
Beseda, kampanja i preticanje
20 Izbori 2014:
Vidimo se na sledeim izborima
22 Vodi za izbore: Kandidati za mandate
25 Vreme uspeha
33 Nuspojave: Ne diraj u ledinu
34 Otmeno ispijanje vina u Topoli:
Lutam danima...
37 Lisica i dral: Karijerni karijerist kraj
KULTURA
38 Intervju: Radoslav Zelenovi
43 Oskar 2014: Gravitacija tendencije
46 Knjige:
Aleja Viktora Bubnja Teol Pani
48 Stand Up: Smeh na obe noge
49 TV manijak: irilina luda kua
SVET
50 Kriza u Ukrajini: Mali krimski rat
52 Akcija i reakcija: Ritualne pretnje zapada
MOZAIK
60 Internet novog doba:
Inteligentni plovak za Beograd na vodi
64 Cern, na licu mesta:
Sudar nauke sa Srbijom
66 Reagovanja
67 Navigator: Underground
68 Strip: Pisma Hilde Daj (3)
70 Vreme uivanja: Taksim
Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali
sad na kraju karijere mogu mirno da
odem iz Jugoslovenske kinoteke jer
je misija u koju sam uao 1992. godine,
to se mene tie, dovedena do kraja
pie: sonja iri
Sve uze da se vlada u tiini i
dostojanstveno, Jedinica je bio u svom
ritmu padanja glave i naginjanja
iz ae, Petica uze zavrno forsira,
bljucnu na levo rame, ali uze vazduh,
opet nae iz ae, i viknu, De je Panta!
pie: dragan todorovi
ta e to novoimenovana komisija
za istraivanje politike pozadine
atentata na Zorana inia otkriti,
a da ve nismo slutili? emu takve
komisije slue, ako ve imamo
policiju, BIA, tuilatva i sudove? Da
li je ovo jo jedan marketinki potez
uinjen nekako ba pred izbore?
pie: milo vasi
Predizborna bahatost
DALJE RUKE
OD NIKOLE
TESLE
Privremena uprava grada Beograda i Vlada u ostavci mogu se starati
iskljuivo o tekuim poslovima, onim neodlonim, koji se bave osnovnim
funkcionisanjem grada i drave. A u to svakako ne spadaju Teslin Muzej i
urna sa njegovim pepelom. Prvo, nisu nadleni. Drugo, nikoga nisu pitali.
Ako ima pravne drave, ovaj nezakonito i nelegitimno sklopljen sporazum
o preseljenju Tesline urne morao bi pasti pred nadlenim sudom
4
6. mart 2014. VREME

5
VREME 6. mart 2014.
D
o prije tjedan dana, injeni-
ce su bile jasne: Muzej Nikole
Tesle, smjeten u zgradi po-
rodinoj vili politiara i indu-
strijalca ora Genia izgraenoj 1927
1928. prema projektu arhitekta Dragie
Braovana osnovan je u decembru 1952.
godine. Tri godine potom, Muzej je otvo-
ren za javnost. Po elji Teslinog nasljed-
nika Save Kosanovia, najmlaeg sina
Tesline sestre Marice Kosanovi, arlo-
ta Muar, Kosanovieva dugogodinja
suradnica, 1957. godine u Beograd iz sad
prenosi urnu s Teslinim pepelom i, pre-
ma elji porodice, predaje Muzeju na traj-
no uvanje.
Godina je 2014, predizborna je kampa-
nja u kojoj se naprednjaci trude da osvo-
je apsolutnu veinu u Skuptini. Prolo-
ga petka se stidljivo pojavljuje vijest (B92
ju najprije najavljuje na radiju, potom ju
se, satima nakon, nalazi tek u rubrici i-
vot) da su privremene vlasti Beograda, u
liku Sinie Maloga (inae, savjetnika ppv-
a Aleksandra Vuia, koji se odrie beo-
gradske plae), predstavnice Vlade Srbi-
je u ostavci ministarke Zorane Mihajlo-
vi (Zorana na struju, tepaju joj otad),
te predstavnika Srpske pravoslavne cr-
kve, patrijarha Irineja, zakljuili sljedei
sporazum: urna s pepelom Nikole Tesle
e se iz Muzeja premjestiti u Hram Sve-
tog Save, a usput e se napraviti i spo-
menik velikom nauniku, koji e se tako
pridruiti jo nekim velikanima u najve-
em hramu u ovom dijelu Evrope, koga
ve nahvataju.
Istina, kasnije se vijest malo obogatila
detaljima, pa je spomenik Tesli kao da
nemamo ve dva samo u Beogradu, onaj
ispred Elektrotehnikog fakulteta (Fra-
no Krini) i onaj sporni na beogradskom
aerodromu (Drinka Radovanovi) obe-
an i ispred Hrama Sv. Save, kao gotova
stvar. Ostalo otimaina urne iz Muze-
ja i njena nova lokacija podlena je bu-
duim dogovorima potpisnika sporazu-
ma privremene dravne vlasti sa crkve-
nom, inae odvojenom po Ustavu od
te iste drave.
teslino oe
Cijela ta pria ne moe se drukije na-
zvati no sramotom i bezakonjem.
Naime, privremena uprava grada
Beograda moe se starati iskljuivo o
tekuim poslovima, onim neodlonim,
koji se bave osnovnim funkcioniranjem
grada: ne mogu se baviti nikakvim ugo-
vorima (pa ni najavama gradnje Beogra-
da na vodi, poeli oni ve u martu ili u
jesen, jednako su im besmisleni termini),
niti razgradnjom ili rekonstrukcijom si-
stema Bus-plus, a pogotovo ne Teslinim
Muzejom i njegovom urnom. Prvo, nisu
nadleni. Drugo, nikoga nisu pitali. Tre-
e, vlada u ostavci i strujna ministarka
(ma koliko ju se diskretno guralo u bu-
dui beogradski tim, im naprednjaci
osvoje i Tvravu Beograd) nemaju nika-
kvo pravo sklapati takve sporazume; ako
ima pravne drave, ovaj nezakonito i ne-
legitimno sklopljen morao bi pasti pred
nadlenim (vjerojatno Upravnim) sudom
im se netko dosjeti.
Nekako istodobno kad se strujna mini-
starka Mihajlovi ograivala od bilo ka-
kvog saznanja o pobuni javnosti protiv
njihove ideje o izmjetanju urne, pojavila
se i pria da nasljednici zgrade Muzeja u
Krunskoj ulici u Beogradu trae svoje na-
zad. Vidjet emo to e biti od toga, ali dr-
ava bi se morala potruditi da pravedno
rijei problem restitucije, da proba i s na-
godbom, pa da nasljednicima nadoknadi
trabinu nekom drugom imovinom: Te-
slin Muzej godinje, po podacima, posje-
ti oko 40.000 turista, to je brojka koja bi
i u turizmom bogatijim dravama pota-
kla nerv za pregovaranje s onima kojima
je nekada neto oteto.
Crkva je u cijeloj prii nimalo nevina,
godinama pojedinci iz nje i njima naklo-
njeni priaju o premjetanju Teslinog pe-
pela u Hram. Posljednjih dana se reklo da
nije ba rije o Hramu, nego negdje oko
Hrama: izgradit e se spomenik, pa po-
tom staviti i urna u to malo Teslino oe...
to sama spc ima s tim graaninom svi-
jeta, koji je pritom i vjean po svojoj zao-
stavtini, nije objanjeno, kao niti to se
spc tie pepeo nekoga tko je kremiran i
nije pokopan po uzusima crkve same.
Sramota je i to to se svjetovne vlasti
tako predizborno, preko Tesle, njukaju
sa crkvenima; mnogi vjernici smatraju da
bi Tesli, kao velikom ovjeku srpskoga, ali
i jugoslavenskoga roda, zaista bilo mjesto
u Hramu Sv. Save, ali se pritom ne vodi
rauna o svima ostalima: onima koji nisu
pripadnici te konkretne crkve (a Srbija je,
ne zaboravimo, bez obzira na sve ratne i
6
6. mart 2014. VREME
zle nedavne godine, i dalje najvie mul-
tietnika i vievjerska zemlja), koji do-
due plaaju i crkvene dadbine, ali bi
zato jedan dio njih ipak da se taj njihov
hara ne zloupotrebljava zloupotrebom
Nikole Tesle, ovjeka iz Smiljana u Lici
koji je u Beogradu bio tek jedan dan svo-
ga ivota, ali ovjeka koji je graanin svi-
jeta zbog svoje zadubine koju je ostavio
cijelom ovjeanstvu.
ukinuti naslednike
Ovih se dana osporavaju i Teslini na-
sljednici; nema direktnih, kau ti ospo-
ravatelji, nije imao vlastite djece. Tu, pak,
nema mnogo mudrosti: ili neka drava
Srbija ukine nasljedni vaei zakon, ili
neka upravo slijepo slua Tesline nasljed-
nike, poput Vilijama Terba (Trbojevia)
koji je, posredstvom Teslinog memorijal-
nog drutva iz Njujorka, protestirao pro-
tiv svih manipulacija Teslinom urnom.
On, kae, ima ovlatenje i odgovornost
u odnosu na polaganje posmrtnog pe-
pela svog pradede-ujaka Nikole Tesle i
protivi se ovome to se dogaa s Tesli-
nom urnom (vidi okvir).
No, nije samo Trbojevi ustao protiv
osornosti drave, tu je i sam Muzej, koji
u svom saopenju kae da bi izmjetanje
urne s Teslinim pepelom znailo agran-
tno naruavanje osnovnog koncepta mu-
zeoloke celine, koja kao takva sutinski
nije menjana od osnivanja Muzeja 1952.
godine do danas i predstavlja jedinstve-
nu instituciju nauke i kulture u celini po-
sveenu Nikoli Tesli, kako u naoj zemlji
tako i u svetu. Tu su i naunici (bez na-
vodnika, koje su zasluili u nekim vije-
stima ovih dana), od pokreta Spasimo
nauku i Drutva za popularizaciju i pro-
mociju nauke, do vrlo masovnog Fejsbuk-
pokreta, koji na svojoj stranici kau: eli-
mo da ova stranica bude poetak graan-
ske inicijative za odbranu zdravog razu-
ma i da iskoristimo sva zakonska sred-
stva kako bismo spreili da urna jednog
od najveih svetskih naunika zavri kao
ukras u jednom verskom objektu. Zbog
toga emo traiti da se preispitaju i svi
pravni aspekti ovog plana tehnike Vla-
de i privremenog gradskog vea.
I ne samo to, u izgledu su i protesti
protiv samovolje i nezakonitosti za ko-
jima je posegla privremena vlast u Be-
ogradu i dravi, ma koliko se samodrci

foto: FoNet
PREDIZBORNA AKCIJA: Zorana Mihajlovi, patrijarh irinej, Sinia Mali; muzej Nikole Tesle
foto: M. Milenkovi
7
VREME 6. mart 2014.
u nastajanju ograivali od glasa javno-
sti i nauke.
Sjetio se u danu kad nastaje ovaj tekst
jedan znalac Teslina ivota, mlad a ve
erudita, davne pjesme Teke industrije
koja se zove Nikola Tesla.
Grmi negdje nad Likom, i majka zove
obane drago, Nido, jabuko, poeraj
kui blago, kako uzeti snagu gromu, Pro-
meteju se misao budi, kako pomoi svo-
me domu, i svima, svuda gdje su ljudi.
Ja sam naroda svog sin, i nema drugog
gesla, velike drame prvi in, Nikola Tesla.
krvna veza protiv politike
Vilijam Terbo (Trbojevi) pie: Putem
medija sam saznao da je donet predlog
da se posmrtni pepeo Nikole Tesle prene-
se iz Muzeja Nikole Tesle u Hram Svetog
Save u Beogradu. S obzirom na to da se ja,
kao potomak Nikole Tesle, ceo ivot lino
zalaem i borim za odranje lika i dode-
lu poasti i priznanja ovom velikom o-
veku, prinuen sam da insistiram da me
konsultujete o odluci o premetanju nje-
govih posmrtnih ostataka. Uvek sam po-
dravao elje moje tetke dr Milice Trboje-
vi, neakinje Nikole Tesle, koja je bila bli-
zak prijatelj dr Save Kosanovia (i njego-
vog naslednika) i koja je, zajedno sa njim,
bila i suosniva Muzeja Nikole Tesle, da
posmrtni pepeo Nikole Tesle bude polo-
en u ovom Muzeju. Prema tome, pre-
metanje njegovih posmrtnih ostataka
predstavlja jedan veoma vaan podu-
hvat i svakako mora da podrazumeva
Pogled iz Hrvatske
Najcenjeniji gost
Hrvatska prema Tesli danas ima ambivalentan odnos. Neosporno je da je on
domovine sin, kao to je, uglavnom, van dileme i to da je bio Srbin
Sve se kod nas i oko nas vidno smanjuje, drave i dravnici, vi-
zije i perspektive, ljudi i horizonti, samo Tesla postaje sve vei
i vei. Hrvatski su mediji ovog ljeta zabiljeili kako se o njemu
snima ak deset lmova, ali avaj! nijedan u Hrvatskoj...
To, ipak, nita ne znai. Tesla je ratnih devedesetih u Gospi-
u bio nepopularan lik, manjinac, simbol, toliko omrznut da
mu je spomenik miniran. Izdrao je samo deset godina. Po-
stave li ga opet to bi prema Krlei trebao biti konani test
smislenosti svakog spomenika vjerojatno e ostati do kraja
vremena. Drava je pored Gospia, u rodnoj kui u Smiljanu,
napravila krasan, mali, moderan muzej koji godinje posje-
uje puno poklonika Teslina djela. Dignut je i spomenik, krh-
ke, giacomeijevske, donquijoteovske fragilnosti, oda zane-
senjaku ije ideje i mjerila zacijelo nisu bili od ovoga svijeta.
Teko je zamisliti je li Tesla, kako svuda tako i u Hrvatskoj,
danas vei heroj kao ovjek ili kao znanstvenik. Odgovor na
to pitanje nije sasvim jednostavan jer u bilo kojoj optici nje-
gova gura poprima razmjere koje je Rade erbedija, jo je-
dan Lianin, s dosta opravdanja nazvao nadljudskim. Veli-
ke geste, odbacivanje onih Westinghouseovih milijuna, pre-
zrivi odlazak od Edisona nakon to mu je odbio platiti obea-
nih 50.000 dolara (vi ne razumijete ameriki smisao za hu-
mor), ziki rad na kopanju kanala, sve su to stvari koje obi-
an smrtnik vrlo teko moe ak i zamisliti to jednostavno
nije normalno, predvidivo, stereotipno ljudsko ponaanje.
Nikolu Teslu u Hrvatskoj je, na ivotu, ak i za vrijeme rato-
va devedesetih, odrao zapravo jedan telegram. Datiran 26.
maja 1936, upuen je kao kurtoazni odgovor voi Hrvatske
seljake stranke Vladku Maeku, koji mu je estitao roen-
dan. Telegram u kome su ponovljene Maekove fraze glasi:
Hvala mnogo na cienjenoj estitki i poasti, jednako se po-
nosim mojim srpskim porijeklom i mojom hrvatskom domo-
vinom, ivjeli svi Jugoslaveni. Neki osporavaju sadraj ovo-
ga telegrama, ali ne osobito uvjerljivo. ak i da je krivotvoren,
njegov je sadraj u skladu s osnovnim Teslinim uvjerenjima.
On je bio Srbin, kozmopolit, ovjek sklon onomu to se neko
zvalo bratstvo i jedinstvo, a danas vie nema ekvivalenta u
ivim jezicima slavenskog juga i zvui vie kao psovka. Te-
sla je volio Zagreb, kojemu je jo 1892. godine predloio kao
roeni sin ove zemlje, kako se izrazio, izgradnju elektrine
centrale, no Zagreb ljepotu te ideje nije prepoznao. Tesla je,
nadalje, oboavao Ivana Metrovia kojemu je napisao dir-
ljive retke, nudei mu priliku koju je svima drugima uskra-
ivao da ga portretiraju.
Radi naeg potomstva i slavenskog roda elim da poslije
moje smrti ostane moja bista od udotvorne ruke Metrovi-
a, pisao je Metroviu, napomenuvi da jo nema gotovine,
8
6. mart 2014. VREME
moje uee. Obraam vam se kao najbli-
i ivi roak Nikole Tesle, a ne kao Pred-
sednik Izvrnog odbora i Izvrni sekre-
tar Teslinog Memorijalnog drutva (The
Tesla Memorial Society, Inc.).
Moje ovlaenje poiva na dva odvo-
jena, ali veoma bliska temelja. Kao prvo,
moj stariji roak Jovan Trbojevi iz ika-
ga i ja smo jedini ivi potomci tj. praunu-
ci-neaci/neakinje Nikole Tesle. Mi smo
unuci Angeline Tesla-Trbojevi, starije
sestre Nikole Tesle. Ovo je jedinstvena
krvna veza koju sa Teslom nema niko
drugi.
Kao drugo, u vreme smrti Nikole Tesle
1943. godine, moj otac Nikola J. Trbojevi
je bio nominalni direktni naslednik Tesli-
nog imanja, kao neak i jedini ameriki
dravljanin koji je imao pravo, odnosno
bio ovlaen da deluje u ime Nikole Tesle,
ali i kao ameriki dravljanin koji je umro
bez testamenta. Meutim, ratno vreme,
bolest i potekoe u organizovanju puto-
vanja doprinele su tome da ove dunosti
i obaveze budu prebaene na dr Savu N.
Kosanovia, drugog Teslinog neaka, kao i
da se isti prihvati privremenih obaveza za
vreme rata u Njujorku. Na osnovu toga,
odnosno na osnovu potpisanog sporazu-
ma o prenosu dunosti, Teslina imovina
je prebaena u Beograd, gde je i otvoren
Muzej Nikole Tesle. Ovlaen sam da pra-
tim porodinu liniju nasleivanja (u skla-
du sa tim kako koji lan porodice umre):
dr Sava Kosanovi, pa dr Mica Trbojevi
(oboje umrli bez naslednika), pa Nikola

ali da je pripravan sve na drugi nain uraditi za vae i moje
zadovoljstvo.
Lice mi je jo glatko, oi bistre i nisam oelavio. Svi ele da se
vae neumrlo djelo izloi ovdje, napisao je Tesla potpisavi
se kao Metroviev oboavatelj. ini se da je brojne Tesline
brzojave i izjave tokom rata sroio Sava Kosanovi, kraljev
diplomat koji je radio za Tita; portreti starog Tesle i mladog
Petra godinama su skrivani od jugoslavenske javnosti, kao
i njegova sklonost dinastiji Karaorevia, no te injenice
nimalo ne mijenjaju na ocjeni njegova karaktera. Zato bi?
Hrvatska prema Tesli danas ima ambivalentan odnos. Ne-
prijeporno je da je on domovine sin, kao to je, uglavnom,
van prijepora i to da je bio Srbin. Ideju
o etnikoj krai Tesle zapravo podr-
avaju samo pojedini zanesenjaci, no
ona nema nikakvu masovnu bazu. Hr-
vatska se u tom smislu bitno razlikuje
od Srbije. Dok Srbija rado prisvaja sve
koji e nebeski narod initi jo veim,
grandioznijim i izabranijim, Hrvatska
nerado posvaja goste, kako bi pred-
stavnike manjinskih naroda nazvala
istaknuta desna politiarka, Rua To-
mai. Hrvatska je za Hrvate, gosti tre-
baju znati gdje im je mjesto tako je
nekako bubnula lani, i ula u povijest.
Tesla, otprilike, spada tu negdje on
je na neki nain gost, ali je svakako u
svim vizurama najcjenjeniji gost ove
zemlje, ikad. S obzirom na to da pojave
poput Tesle nisu zabiljeene ni meu
Srbima ni meu Hrvatima, kao ni meu
drugim narodima slavenskog juga, mo-
gla bi se braniti i teza da je on bio gost
kao takav, Nijemci bi rekli an sich. U
njegovom radnom etosu (radio je po 20 sati dnevno), u nje-
govoj opoj etici, u njegovom nevjerovatnom obrazovanju
(znao je napamet Fausta, na njemakom, govorio je osam ili
devet jezika, jo kao student proitao je cijeloga Voltairea)
vidi se prilina suprotnost svemu to se na ovim prostori-
ma cijeni idealu rentijerskog ivota, lozoji lako emo;
grabeu, etnikoj mrnji.
Svojatati Teslu, ponositi se njime, slaviti ga, a ne ivjeti ozbilj-
no njegovu etiku koliko je to smrtniku mogue licemjerno
je. Tesla je, naravno, suvie velik da ne bi bio pretvoren u ido-
la, idole uvijek slijedi idolatrija, idolatrija uvijek gui stvarne
vrijednosti. BORIS RAETA
foto: Reuters
foto: Reuters
SAVREMEN MUZEJ: Smiljan, Lika
9
VREME 6. mart 2014.
Trbojevi, pa ja.
Proveo sam vie od 30 godina u pred-
stavljanju porodice prilikom primanja
poasti i priznanja u ast Nikole Tesle,
kao i u promovisanju seanja i ideala mog
poznatog pretka. Ukoliko se planira bilo
kakvo premetanje njegovih posmrtnih
ostataka, a u cilju ouvanja legitimiteta,
moja dunost je da uestvujem u dono-
enju odluke i budem prisutan takvom
dogaaju.
staratelj tesline imovine
Sava Kosanovi imenovan je za stara-
telja nad Teslinom zaostavtinom. Kao
lan Kraljevske vlade u izbjeglitvu, on
je u septembru 1941. godine stigao u sad
i bio je u estim kontaktima sa Teslom.
Otkako je postavljen za staratelja nad
Teslinom imovinom, Kosanovi je radio
na rjeavanju administrativnih i nan-
cijskih pitanja u vezi sa zaostavtinom
i istovremeno na uvanju od zaborava
imena velikog ujaka.
Po zavretku Drugog svjetskog rata,
1946. godine postao je ambasador Fe-
deralne narodne republike Jugoslavije
u sad i Meksiku. Prije naputanja am-
basadorske slube 1950. godine angai-
rao je advokata i rijeio sve poslove oko
zaostavtine koja je prenesena iz sad-a
brodom, koji je u luku u Rijeci uplovio
30. septembra 1951. godine. Potom je za-
ostavtina preneta u Beograd i smjete-
na u prostorije Elektrotehnikog fakul-
teta, a sredinom 1952. u dananju zgradu
Muzeja, kae faktograja.
TATJANA TAGIROV
Crkva o kremiranju i kremiranima
Obiaji vezani za sahranjivanje pokojnika menjali su se kroz vekove. Izmeu osta-
lih, stari Grci i Persijanci spaljivali su svoje pokojnike, dok je u nekim kulturama,
kao na primer u Indiji, ovaj obiaj i danas redovna pojava. Hriani su, meutim,
oduvek praktikovali sahranjivanje i protivili se spaljivanju tela pokojnika. Kako
za Vreme objanjava prezviter mr Aleksandar akovac, asistent na Pravoslav-
nom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, razlozi za ovakvu praksu su dvojaki.
S jedne strane, spaljivanje pokojnika bilo je povezano sa mnogoboakom prak-
som, od koje su hriani, na temelju Biblije, eleli da se distanciraju. Drugi, va-
niji razlog, tie se hrianske vere u vaskrsenje tela, objanjava akovac. Pre-
ma hrianskom uenju, koje je svojstveno i Jevrejima i Muslimanima, na kraju
vremena, Bog e vaskrsnuti sve ljude i smrt e biti ukinuta. Iako e vaskrslo telo
biti preobraeno, u smislu to e biti nepropadljivo i netruleno, ono e sutin-
ski predstavljati isto ono telo koje sada imamo. Zbog toga u hrianskoj tradiciji
govorimo o usnuu pokojnika, to implicira veru da e na kraju biti probuen.
I sam izraz sahraniti potie od slovenskog sohraniti to znai sauvati. U tom
smislu, sahrana je, dakle, predavanje tela zemlji na uvanje. Upravo zbog vere u
svetost tela, hriani ne praktikuju bilo kakvu vrstu njegovog skrnavljenja, bilo
da je re o spaljivanju, izlaganju ivotinjama i slino.
Kremacija nije u skladu sa hri-
anskom tradicijom i zbog toga
to za hriane i telo a ne samo
dua kako se ponekad misli pred-
stavlja deo linosti oveka a ne
prosto le, neto to treba prezreti
i odbaciti, kae akovac.
No, postoje li izuzeci? Sagovornik
Vremena kae da postoje.
Episkopi obino daju odobrenje
da se izvri opelo nad licem koje
e biti kremirano ukoliko porodica
usled siromatva nema moguno-
sti da ga sahrani na uobiajen na-
in. To se, naalost, esto deava
u velikim gradovima gde grobna
mesta mogu da budu vrlo skupa.
Takoe, u posebnim situacijama, na primer, kada je kremacija jedini vid zatite
ivih od kakve smrtonosne zaraze, Crkva daje dozvolu da se opelo obavi. Posto-
je i posebni sluajevi, na primer, kada rodbina eli da posmrtne ostatke pokoj-
nika iz inostranstva donese u Srbiju, a iz nansijskih ili tehnikih razloga nije
mogue da se prenese celo telo ve samo urna.
Ipak, kako istie prezviter akovac, neko opte pravilo o izuzecima ne posto-
ji, nego za svako opelo nad osobom koja e biti kremirana mora biti izdat dis-
pens odobrenje nadlenog episkopa, koji procenjuje da li su razlozi valjani.
I na kraju, postoji li, pored svih argumenata i izuzetaka, prepreka da urna sa pe-
pelom kremirane osobe bude poloena na teritoriju koja spade pod crkveno do-
bro? Ni ovo pitanje nije reeno nekom optom odlukom Crkve, ve, kako kae
prezviter, u svakom konkretnom sluaju odluuje nadleni episkop. Ukoliko
je, na primer, neko kremiran iz opravdanih razloga, ili voljom drugih, a svojim
ivotom je zasluio da mu se oda poast time to e njegovi posmrtni ostaci biti
sahranjeni u porti hrama ili samom hramu, ne vidim razlog zato to ne bi moglo
biti odobreno, zakljuuje akovac. J. LAZI
foto: Reuters
10
6. mart 2014. VREME
AKCIJA
NEDELJNIKA

I IZDAVAKE KUE
Laguna
K
n
j
i
g
e
z
a
K
n
j
i
g
e
z
a

2
9
2
9
9
d
i
n
a
r
a
!
U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI
Ponesite ovaj primerak Vremena
u neku od knjiara Delf i kupite
jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska
po specijalnoj ceni od 299 dinara.
Akcija traje od 19. februara do 19. marta 2014.
Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:
Delf knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)
Delf knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)
Delf knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)
Delf knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)
Delf knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)
Delf knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)
Delf knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)
Delf knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)
Delf knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)
Delf knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)
MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)
Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)
Delf knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)
Delf knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd)
Knjiara Delf NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Knjiara Delf Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)
Hauard Fast:
MOJSIJE
Portret jednog od
najslavnijih likova
Biblije, uzbudljiva
istorijska freska o
ranim godinama
oveka koji e svoj
narod izvesti iz
ropstva u
slobodu
Pedro Roza Mende:
HODOAE EMANUILA
SINA BOJEG
Uzbudljiva i poetina
povest o vremenu borbe
za nezavisnost male
ostrvske kolonije Istoni
Timor. Jedna od najboljih
knjiga objavljenih u
Portugaliji u proteklih
nekoliko godina
Antonio Hil:
LETO MRTVIH IGRAAKA
Tri neobjanjive smrti.
Dve najavljene osvete.
Jedno zaguljivo
leto. Mrtvi zahtevaju
pravdu. Grad u kojem
niko ne sme da kae
ono to misli. Izvrstan
savremeni panski
tvrdo kuvani krimi
Ali Kondi:
IZABRANA
Futuristika ljubavna
pria koja se bavi
pitanjem da li postoji
sloboda ako ne postoji
mogunost izbora.
Moderna distopija,
Vrli novi svet za
ljubitelje Sumrak
sage i Igara gladi
Trejsi evalije:
DEVIANSKI PLAVO
Prvi roman autorke
bestselera Devojka s
bisernom minuom
i Pali aneli.
Oaravajua pria o
dve ene, roene u
razliitim razdobljima,
i o porodinom nasleu
koje ih vezuje
Patria Kornvel:
IZOLACIJA
Roman iz serijala
krimia Patrie Kornvel
ija je junakinja Kej
Skarpeta, glavna
medicinska istraiteljka
Virdinije. rtve
nepoznatog ubice su
ovoga puta zaraene
smrtonosnim virusom
Erik Orsena:
PODUHVAT INDIJA
Trinaestog avgusta
1476. Kristifor Kolumbo
doivljava brodolom u
portugalskim vodama.
Istorijski roman o jednoj
privatnoj avanturi koja
je zauvek promenila
istoriju celog sveta
Danijel Glatauer:
SVIH SEDAM TALASA
Ljubavni roman
austrijskog pisca i
novinara, nastavak
bestselera Kad duva
severac. Najarobniji i
najpametniji ljubavni
dijalog savremene
knjievnosti se nastavlja
Rani Manika:
JAPANSKI LJUBAVNIK
Neobina ljubavna pria iz
vremena japanske okupacije
Malaje tokom Drugog svetskog
rata. Junakinja romana pristaje
da bude ljubavnica oveka koji
joj je zakleti neprijatelj, a on joj
postepeno postaje ljubavnik
za kakvim je oduvek eznula
Fransoa Lelor:
MALI HEKTOR UI
TA JE IVOT
Pisac bestselera i
psihijatar Fransoa
Lelor mudro i duhovito
pripoveda priu o
detetu kakvo smo
svi nekad bili, i o
pustolovini otkrivanja
ivotnih tajni
12
6. mart 2014. VREME
S
hare fondacija predloila je 26. fe-
bruara svim uesnicima u politi-
kom ivotu Srbije da potpiu De-
klaraciju o potovanju internet sloboda
u politikoj komunikaciji, koja sadri
smernice za politiku komunikaciju ko-
jom se potuju pravne i etike norme i
uvaava internet kultura. Cilj Deklara-
cije je da se uspostave jasna pravila za
otvorenu i slobodnu politiku debatu na
internetu, u kojoj e svako moi da izra-
zi svoje miljenje bez straha od represi-
je i cenzure i drugih vidova krenja ljud-
skih prava. Na dan objavljivanja dekla-
racije, Share fondacija izdala je saopte-
nje u kom se kae da je vano uspostaviti
granicu izmeu toga ta predstavlja legi-
timan politiki angaman na internetu,
a ta neprihvatljivo postupanje kojim se
kre etike i pravne norme i ugroavaju
internetske slobode i ljudska prava. De-
klaracija zato i sadri principe o kojima
svi uesnici u politikoj komunikaciji tre-
ba da razmisle kako bi ona ostala fer i ko-
rektna, ali i ukazuje na pravne sankcije
koje mogu uslediti kao posledica krenja
principa, objasnili su iz Share fondacije,
upozoravajui na pojave kao to je miste-
riozni nestanak pojedinih video-snima-
ka sa interneta, zatim na upade na sajto-
ve nezavisnih onlajn medija, kao i na ma-
sovnu zloupotrebu opcije za prijavljiva-
nje sadraja na internetu. Deklaracija se
moe potpisati na adresi www.deklaraci-
ja.net, a potencijalne zloupotrebe i kre-
nja naela Deklaracije mogu se prijaviti
na adresu deklaracija@sharedefense.org.
Direktan povod za Deklaraciju bio je
sluaj Feketi, odnosno cenzurisanje sa-
tirinog klipa nastalog nakon to je pot-
predsednik Vlade Aleksandar Vui ue-
stvovao u spasavanju zavejanih graana
na autoputu kod Feketia.
Nakon sluaja Feketi, internet su
preplavili tekstovi o tome kako se poli-
tike partije ponaaju na internetu. Naj-
ei komentari su bili kako je taj prostor
kod nas potpuno neregulisan, kako nema
zakona, kako je drava kriva... Meutim,
situacija nije ba takva, kae u razgovoru
za Vreme ore Krivokapi, direktor za
pravne prakse Share fondacije: Tu sad
treba postaviti pitanje da li Srbija svo-
jim zakonima treba dodatno da regulie
internet ili se to moe odvijati i kroz po-
tovanje ve postojeih zakona i princi-
pa. Zato smo, zajedno sa delom internet
zajednice, krenuli u pisanje principa ko-
jima zapravo nismo rekli nita novo, ve
smo se samo pozvali na ve postojee za-
kone Republike Srbije. Tako smo objasnili
da postoji itav niz radnji za koje se ini
da su dozvoljene i van domaaja dravnih
organa, a da one to zapravo nisu. Za njih
moe slediti pravna odgovornost, bilo
prekrajna, krivina ili u vidu naknade
tete. Principi deklaracije oslonjeni su na
postojeu pravnu regulativu, ali su dopu-
njeni etikim normama i principima ko-
munikacije koje vae i na internetu. Tako-
e, uputili smo poziv aktivistima strana-
ka, da uestvuju u raspravama, da budu
kreativni i duhoviti, ali da to rade na je-
dan nain koji je prihvatljiv i ve 20 go-
dina vai u tom prostoru.
Intervju: ore Krivokapi, direktor za pravne prakse Share fondacije
Internet je mnogo nauio iz
Feketi je pokazao
da su oni koji ele
da kontroliu javnu
sferu tu kontrolu
izgubili. Videli smo
da neki misle kako je
kontrola javne sfere za
njih cilj i da su im sva
sredstva dozvoljena
kako bi ga ostvarili u
svojoj promotivnoj
kampanji. Pokazalo se
da internet zajednica u
Srbiji ume da odgovori
na te izazove mi smo
24 sata imali ozbiljan
rat u vidu postavljanja
i skidanja spornog
satirinog klipa
13
VREME 6. mart 2014.
"sluaja Feketi"
VREME: ta nam je sve sluaj Fe-
keti pokazao o nivou razvijeno-
sti internet komunikacije i internet
kulture u Srbiji?
ORE KRIVOKAPI: Rekao bih da je
sluaj Feketi pokazao vie stvari. Naj-
pre, pokazao je da kultura parodije i sa-
tire ivi u drutvu i da je slobodna. Dobi-
li smo mogunost da jednu situaciju po-
gledamo iz drugog ugla. Nebitno je da li
nam je bila smena ili jako ozbiljna. Mno-
gi od nas su se jako zabrinuli kada se sve
to desilo. Ali ceo dogaaj jeste pokazao da
drutvo moe da odgovori na neke poja-
ve i neke anomalije koje se javljaju u me-
dijskom prostoru i moe da ih razotkrije
i barem da da drugaiji ugao, kako bi jav-
nost imala uvid i u taj ugao.
Takoe, Feketi je pokazao da su oni
koji ele da kontroliu javnu sferu, tu
kontrolu izgubili. Videli smo da neki mi-
sle kako je kontrola javne sfere za njih
cilj i da su im sva sredstva dozvoljena
kako bi ga ostvarili u svojoj promotivnoj
kampanji. Nauili smo i da osim aktivista
stranaka koji vode odreene timove, oni
na raspolaganju imaju i druge inioce,
kao to je Radio-televizija Srbije, privat-
na kompanija kzv Music, pa se onda po-
javila Unija diskografa Srbije, dakle, i-
tav krug aktera koji koriste razliite me-
hanizme na internetu, kako bi odreeni
sadraj uklonili, bez mnogo razmiljanja
o posledicama. Takoe, pokazalo se da in-
ternet zajednica u Srbiji ume da odgovo-
ri na te izazove mi smo 24 sata imali oz-
biljan rat u vidu postavljanja i skidanja
spornog satirinog klipa, uz veliki broj
pojedinaca koji su na mreama govorili
ta se dogaa i doveli do toga da to posta-
je tema itave nedelje u Srbiji na samom
poetku izborne kampanje.
To znai da je internet uspeo da unese
u tradicionalne medije neto to nikad ne
bi postojalo kao tema u njihovim uobia-
jenim eko-sistemima.
U sutini, Feketi je jedna od onih jako
neprijatnih situacija koje su zapravo vrlo
korisne, jer akteri kroz njih naue mno-
go i shvate rizike svoje nepromiljeno-
sti. Nauili su koliko su mehanizmi kon-
trole koje koriste, zapravo opasni po njih
same. Jer, cenzura na internetu je neto
to je jako teko, gotovo nemogue izve-
sti. U odreenom smislu, sve to se desi-
lo je jako dobro, jer u nastavku kampa-
nje vidimo da nema slinih incidenata,
a nema ni slinih pojava cenzure, poput
skidanja teksta Duana Maia o Kuri-
rovom pisanju, ili skidanja teksta o er-
ki Jorgovanke Tabkovi, ostavke mini-
stra Sae Radulovia... Oni koji intenziv-
no prate drutvene mree, mogu da vide i
da je jedna od stranaka koja je bila najak-
tivnija na netu sada malo mirnija.
Globalno gledano, kakvo je stanje
interneta danas u odnosu na pret-
hodne dve decenije?
Ako govorimo o trenutnom stanju in-
terneta i tome kako smo doli u dana-
nju situaciju, moramo da se vratimo na
poetak i na to ta internet znai za dru-
tvo. Kada ulazimo u rasprave o interne-
tu, treba da imamo u vidu da su one po
samoj svojoj prirodi globalne, jer je inter-
net globalna stvar. Samim tim, kad govo-
rimo o drutvu, govorimo o globalnom
drutvu. Upravo iz te globalne prirode in-
terneta proistie itav niz problema sa
kojima se danas suoavamo. Internet je
fenomen koji je uspeo da prevazie na-
cionalne granice, i to se desilo spontano i
neoekivano. Prva tema o kojoj bi treba-
lo da govorimo je prostor interneta. Kao
pojedinci, mi smo ogranieni na prostor
i na ono dokle doseu naa ula. Tako je
bilo kroz itavu ljudsku istoriju, s tim to
smo u odreenim trenucima istorije mo-
gli da skupimo znanje u odreeni prostor
kao to su biblioteke. Ali, tek sa razvojem
interneta, prostor je dobio novu karakte-
ristiku gde god se nalazili, nae ulno
opaanje dosee mnogo dalje od tog me-
sta. U tom smislu, internet je mnogo ui-
nio na planu nadogradnje ljudske svesti.
Internet nije nastao planski, ve kao
skup niza manjih informacionih siste-
ma, koji su povezani na osnovu odree-
nih protokola, koje nisu utvrdile ni drave
ni korporacije, nego inenjeri koji su stre-
mili ka optimizaciji sistema i mogunosti
razmene izmeu razliitih semantikih
nivoa. Taj prostor je za nas otvorio neve-
rovatne mogunosti, pa moemo potpu-
no slobodno da pristupamo informacija-
ma, da to inimo na nain na koji elimo.
Tako su stvari izgledale na poetku. In-
ternet-prostor je danas neto drugaiju.
U njemu se danas vode razne operacije,
pripremaju sajber ratovi, obavlja pijuna-
a... To je prostor koji svaka nacionalna
drava danas eli da okupira i preuzme
kontrolu nad njim, da preuzme kontrolu
komunikacija i informacija. To je ono to
gledamo danas. Ideja svake od drava, i
to vidimo u okviru elektronskog nadzo-
ra jeste da moe da presretne bilo kakvu
komunikaciju koja se odigrava na mrei.
Sa stanovita ljudskog drutva, to je jako
opasno. Kroz itavu istoriju mi imamo
mogunost da sednemo, da odemo u o-
ak, sklonimo se i razmenimo informaci-
je, bez mogunosti da ih bilo ko presret-
ne. Ono u to sve drave na svetu danas
u manjoj ili veoj meri pokuavaju, jeste
da postave sisteme pomou kojih mogu
da svaku komunikaciju zabelee i kontro-
liu. Tu je najvei problem: imali smo je-
dan sjajan period od 20 godina, koji nam

fotograje:
A. Ani
14
6. mart 2014. VREME
je omoguio da se oseamo slobodno, gde
god iveli na kugli zemaljskoj. U tom pro-
storu, svako je uspeo da pronae mesto
za sebe i ostvarili smo napredak koji je
potpuno neverovatan za razvoj ljudskog
drutva. Taj oseaj slobode danas sa jed-
ne strane ugroavaju drave, a sa druge
korporacije, iji se biznis modeli i inje-
nica da nude besplatne usluge, zasniva-
ju na prikupljanju ogromnog broja infor-
macija. Ta sloboda preti da nestane i po-
stane mehanizam kontrole.
Kada govorimo o dravama, osim
sluaja nsa i Sjedinjenih Amerikih
Drava, koje jo primere moemo da
navedemo?
ini se da danas svi koji mogu koriste
mogunost, odnosno zloupotrebljavaju
principe jednog otvore-
nog, decentralizovanog
i slobodnog sistema ka-
kav je internet, da bi vr-
ili nadzor, prikupljali po-
datke, manipulisali in-
formacijama, kontroli-
sali javno mnjenje... Naj-
drastiniji primer s kojim
smo se suoili je zloupo-
treba elektronskog nad-
zora kako bi se ugrozilo
pravo demonstranata na
javno okupljanje u Kijevu
pre nekoliko nedelja, kada su demonstran-
ti dobili sms poruku u kojoj je stajalo: zna-
mo ko ste, znamo gde ste i moemo protiv
vas pokrenuti pravne postupke. Pokuava-
mo da govorimo o pravu na anonimnost
u digitalnom prostoru, a to pravo vie ne-
mamo ni u digitalnom prostoru jer svako
od nas nosi mobilni telefon.
Ali, ovi mehanizmi nadzora, kontro-
le i zastraivanja o kojima govori-
mo, u sutini nisu novi, samo su po-
stali perdniji i suptilniji.
Sutinska razlika je u tome to nae kre-
tanje kroz mreu moe ostavljati tragove,
a onda smo dobili itav set nove regula-
tive koji je obavezao posrednike koji su
po prirodi tehnikog karaktera i neutral-
ni da prikupljaju te tragove. Govorim o
propisima o zadravanju podataka i ita-
vom nizu drugih propisa. Ali kada pria-
mo o praenju i prikupljanju podataka,
treba da se vratimo na korporativni sek-
tor, a ne na dravu. Drava ima svoje pro-
cese u pokuaju da ostvari to veu mo
u digitalnom prostoru, a sa druge strane,
oni koji su dravi suprotstavljeni, jesu za-
pravo korporacije, koje su taj prostor ve
zauzele. Krenimo od Gugla i Fejsbuka, pre-
ko Majkrosoa, Epla, i tako dalje... Kao to
znamo, Gugl i Fejsbuk su dva ogromna si-
stema, koji nama pruaju neizmeran broj
potpuno besplatnih i fantastinih usluga.
Mi smo kao drutvo evoluirali zahvaljuju-
i tome to moemo da koristimo itav niz
njihovih usluga koje su jako dobre i kom-
forne, zahvaljujui kojima se bre snalazi-
mo, bre mislimo... One su besplatne, a ak
i da hoemo da ih platimo, nemamo kako.
Meutim, na jedan nain ih ipak plaamo
time to se obavezujemo da sve podatke
i sve to prolazi kroz njihov sistem, dajemo
tim kompanijama. Onda one nae podat-
ke obrauju i ostvaruju svoj biznis model,
uglavnom kroz targetirani marketing, ali i
na druge naine. Mi zapravo nemamo ni-
kakvu garanciju ni saznanje na koji nain
e ti podaci biti korieni za dve, pet ili de-
set godina. Zapravo, ve danas, korporaci-
je o nama znaju vie nego mi sami. Dra-
ve stalno pokuavaju da se sa tim izbore,
ali sada treba da se vratimo na injenicu
da je internet globalna mrea. Nadamo se
da u toj globalnoj mrei, korporacije mogu
biti uvari ljudskih prava. One moraju da
potuju principe, to jest standarde o ljud-
skim pravima koji su denisani meuna-
rodnim poveljama i da to implementira-
ju u svoje politike. To znai da dravama
omoguavaju pristup svojim, odnosno na-
im podacima samo u situacijama koje su
propisane zakonom. Dakle, globalna mre-
a i pristup podacima treba da budu regu-
lisani ne tako to e neko imati punu kon-
trolu, nego da to treba da bude jedan slo-
en odnos pojedinanih procedura, u ko-
jima e biti jasno denisana prava drave,
prava korporacija, prava zajednica i prava
pojedinaca.
Da li to znai da kad govorimo o de-
regulaciji interneta, nije stvar u
tome da niko nema kontrolu, ve da
se ona raspodeli na sve aktere?
Tako je. Internet je nastao kao mesto
koje je niije i svaije. Svi mi smo svoje
resurse povezali u mreu koja meusob-
no komunicira i gde je protok informaci-
ja slobodan. Kada je internet nastao, bilo
je jako teko objasniti iji je internet. A on
je zapravo nastao na osnovu jednog i-
rokog konsenzusa organizacija i pojedi-
naca. Mi smo bili vlasnici svog hardvera,
sovera, mejla koji smo mogli da etamo
sa servera na server i da niko ne posedu-
je tehnologiju kroz koju komuniciramo.
Danas se sve vie pribli-
avamo vlasnikim siste-
mima. Gugl i Fejsbuk su
vlasniki i mi pristajemo
da nau digitalnu slobo-
du podvrgnemo nadle-
nosti nekih korporacija.
Onda se vraamo na pi-
tanje odnosa izmeu dr-
ava i korporacija. Da li
naa drava moe da na-
tera Fejsbuk i Gugl da po-
tuju zakone? To pitanje
je jo otvoreno, ali ima
miljenja da ni korporacijama ne treba
dozvoliti da biraju mesto ijim e se za-
konima podvrgnuti, nego da i tu mora da
postoji balans izmeu prava u svim dra-
vama i naina na koji korporacije reguli-
u taj prostor.
Koji jo rizici postoje kada govori-
mo o ueu pojedinaca u digital-
nom prostoru?
Ukljuivanjem u digitalni prostor mi
prihvatamo niz rizika. Jedno istraivanje
koje trenutno radimo odnosi se upravo na
to kako mlae generacije koje su svesne
tih rizika menjanju svoje ponaanje. To
znai da u kontekstu privatnosti oni ima-
ju oseaj da su stalno u javnom prostoru,
ali komuniciraju na takav nain da samo
najblie okruenje moe da ih razume. Ti-
nejderi danas postavljaju na Fejsbuk sta-
tuse koje njihovi roditelji, ak i ako ih pra-
te, ne mogu da razumeju. To pokazuje da
se ljudsko drutvo, nain komunikacije i
odnos prema privatnosti menjaju.
JOVANA GLIGORIJEVI

Feketi je jedna od
onih jako neprijatnih
situacija koje su
zapravo vrlo korisne,
jer akteri kroz
njih naue mnogo i
shvate rizike svoje
nepromiljenosti
:
, , ,


PDF www.fest.rs
16
6. mart 2014. VREME
N
e treba se podsmevati ideji da se
osnuje jo jedna ad hoc istra-
na komisija posle one koja se
bavi ubistvima novinara. Izmeu osta-
log i zato to je ine etvoro advokata sa
nespornim biograjama: Marko Kljaje-
vi, Rajko Danilovi, Olgica Bati i Ante
Bokovi; oni e ujemo dobiti podr-
ku policije, bia i koga ve bude potrebno.
Dvojica advokata znaju predmet aten-
tata na inia u prste: Marko Kljajevi
predsedavao je (do ostavke) sudskom
veu koje je sudilo zaverenicima i aten-
tatoru; Rajko Danilovi zastupao je i za-
stupa porodicu ini (uz pokojnog Sru
Popovia). Ante Bokovi bivi je pred-
sednik suda, a Olgica Bati inteligentna
i otresita mlada ena, bivi narodni po-
slanik. Ostaju dva pitanja: zato; i zato
ba sada?
Oni koji podravaju ovu ideju skreu
panju da je ne treba dovoditi u vezu sa
Aleksandrom Vuiem; da to nije Vui-
eva komisija; neki drugi ukazuju na us-
pean rad (i popularnost) one prve komi-
sije, zvane Veranova, pa izvode zakljuak
da je re o ispravnom metodu. injenica
je, meutim, da je i ova komisija osnova-
na i rukopoloena upravo u Vuievom
kabinetu i iz njega uz pratei blagoslov
poslata u hladni i bezduni svet injeni-
ca, ba nekako pred prevremene parla-
mentarne izbore. Da su barem saekali
ishod izbora, bilo bi nam svima lake, po-
najvie njima i Vuiu. Ovako se stvar
naravno tumai i kao marketinki trik,
pored ostalog.
ravno sa najvieg mesta
Mnogo je vanije pitanje zato?
Uporna i mrana senka mogue poli-
tike pozadine atentata na premijera
prua se nad Srbijom od samog poet-
ka, od 12. marta 2003, to jest. Jesu istra-
ga i proces razjasnili i za istoriju ksi-
rali skoro sve oko te zavere: od notor-
ne injenice da je o politikom zloinu
re, pa do niza ogranaka te mrane pri-
e koji su ostavljeni da vise. Sa sebi svoj-
stvenom upornou i temeljitou po-
kojni advokat Sra Popovi (ali i Rajko
Danilovi) insistirao je da se ti neveza-
ni krajevi povuku, istrae i procesuiraju
radi toga da budemo mirni i da se sve
tajne saznaju. Ta nastojanja, insistiranja
i krivine prijave, meutim, nisu naila-
zila na razumevanje suda, tj. Nate Me-
sarevi, koja je nasledila Marka Kljajevi-
a na elu vea. Bilo je tu kojekakvih iz-
motavanja, krenja zakona, neloginosti
itd, kao to je poznato, ali sve do svo-
je smrti Sra nije uspeo da pokrene tu
istragu. Sada izgleda (za sad samo izgle-
da!) da se na tacni nudi ono to se uz ve-
like napore i blamau ranije uskraiva-
lo: istraga o politikoj pozadini, pa jo uz
angaovanje posebne ad hoc komisije,
ravno sa Najvieg Mesta i ba pred iz-
bore. Nije objanjeno zato. ta to poli-
cija, bia, tuilatvo i slube nisu uspeli
da rasvetle do sada, pa se pribegava van-
rednim i vanpravosudnim sredstvima?
Kazae neko da to oigledno tako
mora, jer drugaije nije ilo; eto, kazae,
ad hoc komisija dovela je do napretka u
istrazi ubistva Slavka uruvije. Koliki je
to napredak ostaje da se vidi, istom kad
bude podignuta optunica i kad krene
glavni pretres. Znali smo mi i od 2001. do
sada ko su Milan Radonji, Ratko Romi,
Miki Kurak i ostali, pa ta? Tu bi treba-
lo saekati. Tek treba da ujemo ta e
Legija Ulemek imati da kae na tu temu,
kao to nam je slavodobitno obeano.
U ovom sluaju politike pozadine
pomenuta je i ona izjava Jelka Kaci-
na da negde (u oblinjim dravama, ako
smo ga dobro razumeli) postoji doku-
mentacija na tu temu. Mi to ne znamo,
a g. Kacin nije se potrudio da precizira:
Politika i pravosue
Komisija za
pozadinu
ta e to novoimenovana komisija za
istraivanje politike pozadine atentata na
Zorana inia otkriti, a da ve nismo slutili?
emu takve komisije slue, ako ve imamo
policiju, BIA, tuilatva i sudove? Da li je ovo
jo jedan marketinki potez uinjen nekako
ba pred izbore? Ako neko ve misli da nam to
treba, neka pomisli i o svemu onome ta e takva
komisija morati da raspetlja, a to institucije
sistema nikako da raspetljaju bez tue pomoi

17
VREME 6. mart 2014.

kakva dokumentacija i u kojim dra-
vama. Dok to ne uini a nadamo se
da hoe neemo biti nimalo pametni-
ji. Ako i kada to uini nadamo se jo
vie da e to tiho ispriati prvo nadle-
nim slubama, a da nee bubnuti javno
kao prvi put.
komisije i institucije
Uzmimo, dakle, sa pretpostavkom po-
tenja i iskrenosti ove komisije, da e se
ona latiti posla savesno i pravniki, to
se od tih ljudi mora oekivati. Kao prvo,
olakae im posao suenje za oruanu
pobunu jso-a od 11. novembra 2001. koje
upravo traje i koje je poelo 12 godina po
uinjenom oiglednom krivinom delu,
ali bolje ikad... To su sve stvari kojih se
treba stideti i o kojima e neki od aktera
govoriti veoma preko volje; razumemo
ih. Drava je tada kapitulirala pred pre-
torijancima za koje se kasnije ispostavilo
da su foliranti, delom kriminalci, a delom
budale. Nije ni ta oruana pobuna pro-
la bez namigivanja, gurkanja, ohrabriva-
nja i podbrckivanja sa odreenih mesta,
o emu je Sra Popovi do u detalje ra-
zglabao u svojim intervencijama na sudu,
krivinim prijavama, knjigama i u javno-
sti. Rajko Danilovi to najbolje zna, a zna
i Marko Kljajevi, koji predmet zna na-
pamet. Tu im barem nee trebati Legi-
ja Ulemek kao kljuni svedok, sve i ako
im ga ponude; znaju oni i bez njega ta je
bilo osim ako Legija ne rei da propeva
o odreenim stvarima koje slutimo kuda
bi vodile, za ta je slaba ansa.
Ako zaista misle da krenu u rasvetlja-
vanje osnovnog pitanja ima li uopte
politike pozadine i kakva je lanovi ove
komisije trebalo bi da ponu od ubistva
Momira Gavre Gavrilovia poetkom av-
gusta 2001. na Novom Beogradu. Ako po-
litike pozadine ima, ona poinje od tog
zloina: tu dolazi do kljunog i kobnog
sukoba Kotuniine stranke dss i ostatka
vladajue koalicije dos. I pre avgusta bilo
je tu svaega, kao to smo saznali tokom
rada anketnog odbora Skuptine o onom
cirkusu oko etvoroilnog kabla, ako se
neko toga jo sea. U toj pijanoj junskoj
noi 2001. umalo da je pala krv, pa bi i o
tome mogli neto da kau Grada Nali,
Ljilja Nedeljkovi, Aco Tomi i ostatak or-
ganizovane grupe iz Kabineta Voje Ko-
tunice. Politika eksploatacija ubistva
Gavre bila je takva da je sve nakon toga
mnogo jasnije. Trebalo bi se pozabaviti
i sistematskim otporom dss-a i srodnih
stranaka u Saveznoj Skuptini donoenju
izmena saveznog zakona o krivinom po-
stupku tokom 2002. godine, zbog ega Za-
kon o borbi protiv organizovanog krimi-
nala u Srbiji nije mogao da se sprovodi.
Posledice znamo.
Sve i da se komisija lati svega toga i ot-
krije neto novo, ostaje jo jedno veo-
ma ozbiljno pitanje: pravne utemelje-
nosti ovakvih ad hoc tela. Mlada pravni-
ca Soja Mandi (saraivala je sa Srom
Popoviem) postavila je u jednom ogle-
du na sajtu Peanik ovih dana krajnje
ozbiljna pitanja na tu temu. Naime, kae
Mandieva, eksplicitno je u zakonu za-
branjeno vriti uticaj na tuilatvo. Za-
kon takoe ne poznaje ustanovu ad hoc
komisija ovoga tipa. ta su onda one? Hi-
bridna tela izmeu pravosua, politike
i javnosti? Volonterska pripomo orga-
nima izvrne vlasti u tekim poslovima?
Nevladine organizacije (to teko)? U tim
komisijama, ujemo, sede ljudi iz policije,
bia, tuilatva i raznih slubi (po potrebi).
Po zkp-u nemaju pravo pozivanja svedo-
ka po subpoena principu, ali logino
to pravo imaju ljudi iz vlasti i pravosua
koji u njima sede, pa to nije neki problem.
ini se da je i ovde primenjena metodo-
logija Deng Sjaopinga: nije bitno koje je
boje maka (i ija je, dodaemo); bitno
POLAGANJE VENCA ISPRED PLOE: A. Vui i lanovi vlade
foto: FoNet
VREME 6. mart 2014.
19
Obeleavanje godinjice smrti premijera Zorana inia
Zoran ini je ime koje danas povezuje etiri aktivne po-
litike partije i to u smislu da prisvajaju, promoviu i pono-
se se njegovim likom, delom, poznanstvom s njim. Ipak, sam
in obeleavanja datuma ubistva biveg premijera s vreme-
nom je podelio sudbinu matine stranke; reporterske foto-
graje sa etnje za Zorana postale su neka vrsta uvida jav-
nosti u meusobne odnose elnih ljudi ds-a i ostalih koji e-
taju. Prole godine su jedan pored drugog hodali nasmeja-
ni Bojan Pajti, Dragan ilas i Boris Tadi, malo dalje Zoran
Ostoji, a jo dalje edomir Jovanovi.
Povodom 11 godina od ubistva Zorana inia, nedeljnik
Vreme je napravio anketu sa politikim strankama koje tvr-
de da su naslednice inieve politike. Pitanje je bilo: Na koji
nain e obeleiti 12. mart?
demokratska stranka
Kao i svake godine, imaemo niz dogaaja. Odrano je de-
vet kvalikacionih takmienja u besednitvu Beseda u Zora-
novu ast. Finale e se odrati 12. marta u Begradu. To takmi-
enje prati i izloba fotograja ove godine deveta po redu.
Pored toga, organizovae se poseta groblju i etnja za Zora-
na. U 18 asova imaemo skup na Trgu republike na kome e
govoriti ljudi koji su se zajedno s njim borili za demokratsku
Srbiju, rekla je Aleksandra Jerkov, portparol ds-a.
liberalno demokratska partija
ldp je pozvao sve graane u tradicionalnu etnju za Zo-
rana u kojoj emo biti i ove godine kao i svaki put od 2004.
To je za nas nadstranaki skup, ali i jasna poruka da se svake
godine mora obeleavati seanje na politiki znaaj i reform-
sku politiku Zorana inia. Istovremeno, vrlo je vano da
ovogodinji 12. mart ne bude zloupotrebljavan u izbornoj
kampanji. Zato je Predsednitvo ldp-a donelo odluku da ldp
tog dana obustavi sve kampanjske aktivnosti, da proglasi-
mo moratorijum na voenje kampanje, kae Bojan uri,
potpredsednik ldp-a.
nova stranka
Postoji neki moj lini odnos i jo nekih ljudi koji su u Novoj
stranci prema Zoranu iniu, ali u principu ns kao stran-
ka nee obeleavati taj datum. Ove godine, poto se deava
tokom izborne kampanje, a mi smo u koaliciji sa ds-om, ue-
stvovaemo 12. marta u programu koji ta stranka organizu-
je, kae Zoran ivkovi, predsednik ns-a.
nova demokratska stranka
Marko urii iz Nove demokratske stranke za odgovor
na pitanje uputio nas je na Fejsbuk stranicu svoje stranke,
gde pie: nds e 12 marta obeleiti seanje na Zorana ini-
a u duhu politike i ideje za koju se Zoran zalagao. To je pre
svega princip da nema predaje u borbi za ideju. Kao to je i
sam Zoran rekao: Ako krene u preticanje, dodaj gas. Radi
ono to smatra da je ispravno, ne ono to e veina da po-
dri. nds nikad nee odustati od te borbe i nastavie da tei
ostvarenju vizije Srbije za koju se zalaemo moderne, de-
mokratske i pomiriteljske Srbije, ije je mesto meu ostali-
ma evropskim nacijama.
M. RUDI
je da lovi mieve. Ove nae nove vlasti
trae rezultat (pogotovo pred izbore); po
svaku cenu, vidljiv i zgodan za predizbor-
nu kampanju. Pratea okolnost da se
tako rastresaju i relativizuju institucije
sistema, njima tako drage kad treba ne
brine ih previe.
ta e, dakle, ove ad hoc komisije svr-
iti to policija, bia i pravosue ne bi bili
mogli da svre i bez njih, znajui ono to
e komisijama predoiti? Treba li insti-
tucijama sistema dopunska moralna po-
drka nespornih ljudi? Ako treba kaite
nam, pa da se tako radi i ubudue.
MILO VASI
Beseda, kampanja i preticanje
ETNJA ZA ZORANA:
Beograd 2013.
foto: Reuters

Izbori 2014: Istraivanje NSPM
Vidimo se na
sledeim izborima
Kratki vodi za predizbornu upotrebu istraivanja javnog mnjenja
Pie: ore Vukadinovi
N
e znam da li ste primetili intere-
santan fenomen. Iako je pred iz-
bore realno tee raditi istraiva-
nja javnog mnjenja, ona postaju sve bolja,
ili barem sve ujednaenija, kako se izbo-
ri pribliavaju. to samo govori o tome
da i ranije, kada se lupalo sve u esnaest,
nije bila re toliko o grekama i neznanju
(ast izuzecima!), koliko o svesnom brlja-
nju, spinovanju i manipulaciji.
Zato se sada rezultati nspm-a ne razliku-
ju mnogo od onih koji se pojavljuju posled-
njih dana. Ali doskora nije bilo tako. Nai-
me, mesecima istraivai nastoje da obli-
kuju raspoloenje graana i prilagode ga
sopstvenim eljama, odnosno eljama na-
ruilaca. A onda, kada se izbori sasvim pri-
blie, ipak nastoje da malo spasu obraz
i da to, u meuvremenu, skuvano i obli-
kovano javno mnjenje koliko-toliko ver-
no prikau, opravdano raunajui na po-
vrnost i kratko pamenje narodnih masa.
Dodue, ponekad stvar malo zakripi.
Kao kada se, na primer, mora objasniti
kako to da je ds, kojeg ste mesecima, jo
dok je bio jedinstven, lano drali dubo-
ko ispod deset procenata, sada najednom
i naprasno porastao, pa vam ilas i Ta-
di u zbiru imaju preko petnaest odsto?!
Ili kada treba stisnuti petlju i rei da ldp,
kojeg ste vetaki drali na 7-8 odsto, ima
velikih problema sa cenzusom, i da je vrlo
velika ansa da e zavriti ispod crte ili
da e je se, eventualno, i na jedvite jade do-
kopati. Ili kada se ustanovi da vam koali-
cija sps, pups i Jedinstvena Srbija zajedno
ima onoliko procenata koliko ste dosko-
ra davali samom Daiu. Ali to su bezna-
ajne sitnice u odnosu na optu dobrobit
zainteresovanih stranaka i istraivaa.
No, nema sumnje da je Prvi zaista
prvi i da e tako do daljeg i ostati. (I u
kombinaciji sa veitim, po srednjoj oce-
ni, drugoplasiranim Ljajiem, barem u
ovom izvlaenju, deluju kao nepobediv
tandem.) Odsustvo formalne legitimno-
sti za svoju politiku koju je vodio i mo
koju je imao Vui je kompenzovao an-
ketama javnog mnjenja, koje su govori-
le da mu je rejting ogroman i da nepre-
stano raste! E, sad, ono prvo zaista jeste
bilo tano, to jest, postalo je tano tamo
negde od decembra 2012. kada je, kao po-
sledica uspostavljene medijske kontrole i
Mikovievog hapenja, rejting ppv-a do-
slovno eksplodirao. Ali ovo drugo, da ne-
prestano raste, ba i nije sluaj, nego po-
sledica istraivakog i medijskog telova-
nja. Naime, ve tu, krajem 2012. Vuiev
rejting je skoio na oko 50 odsto (izja-
njenih, a to znai oko treine ukupnog
birakog tela), i od tada stagnira ili blago
opada. Ali njegovoj sujeti i istraivakom
udvoritvu oito nije odgovaralo da Pr-
vom bilo ta moe da opada, pa su krenu-
li od tridesetak i neto odsto, neprestano
ga diui za po procenat, ili pola, samo da
bi, otprilike na svakih par nedelja, preko
cele stranice moglo da se objavi kako Vu-
i i dalje raste. I da je taj rast, evo, upra-
vo kulminirao neposredno pred izbore.
U stvari, postoji jedno lakmus pitanje
koje smo mi u nspm-u patentirali pre pet-
naestak meseci i koje nepogreivo prati,
objanjava i odr(a)ava Vuiev rej-
ting. Pitanje glasi: ta mislite o aktuel-
nim hapenjima i aktivnostima u borbi
protiv korupcije?, a ponuene opcije su:
1) To je konano pravi poetak borbe pro-
tiv korupcije, 2) To je politiki obraun
sadanje vlasti sa lanovima i nansije-
rima bive vlasti i 3) Te aktivnosti slu-
e vlastima za skretanje panje sa eko-
nomskih problema i prihvatanja nezavi-
snosti Kosova. Kada je to pitanje prvi put
postavljeno, tano polovina ispitanika je
glasala za opciju 1 (konano pravi poe-
tak...). I to je manje-vie bio kraj ovog iz-
bornog turnusa. Sve ostalo je bila tehni-
ka. U meuvremenu je taj procenat mini-
malno opadao (sada je na 43,4), ali je i da-
lje vie nego dovoljan da simbolu te bor-
be garantuje vie nego ubedljivu izbornu
20
6. mart 2014. VREME
pobedu. I tako do sledeih izbora. Razu-
me se, ako ih doekamo.
to se ostalih tie, sve je u granicama
oekivanog. Uprkos svim aferama i na-
padima, Daieva koalicija dri solidan
rejting i drae ga sve dok budu na vla-
sti. Boris Tadi je najvea nepoznanica,
jer se tek pojavio u ponudi, ali se ini da
raste i uz pomo Boga, Mikija Rakia i
enskog birakog tela od 40 do 60 godi-
na nije bez anse da pomrsi raune biv-
im stranakim kolegama. Koje se, opet,
uz ve pomenutog Boga, uzdaju u srpski
inat, i neidentikovani procenat skrive-
nih glasaa, koji, poput radikala nekada,
ne ele ili ne smeju da se javno deklari-
u. Dss deluje relativno sigurno (mada
pre jo mesec-dva uopte nisu stajali tako
dobro), to je i razumljivo jer imaju dosta
prostora i niko ih ne napada, oigledno
raunajui da bi u parlamentu i dalje mo-
gli igrati ulogu konstruktivne, tj. beza-
zlene opozicije. Ostale patriotske snage
(pogotovo Dveri, i donekle srs) u blagom
su usponu, ali ipak sa nevelikim ansa-
ma da se dokopaju celzijusa (koji bi, uz-
gred reeno, lako preskoili da su nastu-
pili zajedno). Za ldp sam ve rekao. A to
se tie Dinkia i urs-a, cenzus bi bio sen-
zacija planetarnih razmera.
AUTOR JE UREDNIK NOVE SRPSKE POLITIKE MISLI
Srednje ocene koje
su politiari dobili
prilikom ocenjivanja
od 1 do 5
Aleksandar Vui . . . . . . . 3.57
Rasim Ljaji . . . . . . . . . . 3.15
Tomislav Nikoli . . . . . . . 3.00
Dragan Markovi Palma . . . 2.96
Ivica Dai . . . . . . . . . . . 2.94
Zorana Mihajlovi . . . . . . . 2.87
Vojislav Kotunica . . . . . . . 2.26
Vojislav eelj . . . . . . . . . 2.24
Boris Tadi . . . . . . . . . . 2.22
Bojan Pajti . . . . . . . . . . 1.96
Nenad Popovi . . . . . . . . 1.96
Boko Obradovi . . . . . . . 1.96
Nenad anak . . . . . . . . . 1.90
Dragan ilas. . . . . . . . . . 1.87
Mlaan Dinki . . . . . . . . . 1.85
Nemanja arovi . . . . . . . 1.81
edomir Jovanovi . . . . . . 1.77
Vuk Drakovi . . . . . . . . . 1.69
21
VREME 6. mart 2014.
Vodi za izbore: Liste
Kandidati za mandate
Meu pretendentima za poslanike ima povratnika i prebega, zagovornika belih
listia i aktivista, optuenika i zatvorenika, tajkuna i penzionera...
N
a predstojeim izborima glaso-
ve biraa sakupljae ukupno
19 lista, na kojima su predstav-
nici preko 40 partija, pokreta, asocijaci-
ja, udruenja i sindikata. Posle izbora u
maju 2012, u skuptinske klupe seli su po-
slanici iz 35 partija, koji su predstavljali
ak 45 razliitih politikih stranaka. (Iz-
borne liste se mogu videti na sajtu nedelj-
nika Vreme na adresi hp://www.vre-
me.com/cms/view.php?id=1174287.)
Naprednjaci su prvi predali listu Alek-
sandar Vui Budunost u koju veruje-
mo. Na listi su pored sns-a jo etiri par-
tija: sdps Rasima Ljajia (dobili su 10 me-
sta), Nova Srbija Velimira Ilia (dobili est
mesta), spo (pet mandata) i Pokret soci-
jalista. Listu je podralo 20.510 graana.
Osim Vuia koji je nosilac i prvi na li-
sti, nijedan od lidera koalicionih partnera
nije meu kandidatima za poslanike, jer
je, kako je objanjeno, planirano da budu
deo izvrne vlasti.
Na naprednjakoj izbornoj listi, za ra-
zliku od one iz 2012. godine, nema Bogo-
ljuba Karia i njegovog Pokreta snaga Sr-
bije, a nema ni Romske partije. Neboja
Stefanovi je kazao da s Karievim Pokre-
tom nije napravljen koalicioni sporazum,
ali da ima njihovih predstavnika na listi,
meu njima su supruga Bogoljuba Kari-
a Milanka (na 44. mestu, to joj najvero-
vatnije garantuje mandat) i njegov brat
Dragomir koji je na 59 mestu.
Iza Vuia, na naprednjakoj listi pot-
predsednik sns-a i predsednik Skuptine
rs Neboja Stefanovi, Jadranka Joksi-
movi (3), koja je u prolom sazivu par-
lamenta bila predsednica skuptinskog
Odbora za kontrolu slubi bezbednosti i
lanica Odbora za evropske integracije,
bivi ministar poljoprivrede Goran Kne-
evi (4), sin predsednika Srbije Radomir
Nikoli (5), Maja Gojkovi (6), nekad i gra-
donaelnica Novog Sada birana na listi
srs-a. Zbog sukoba s rukovodstvom ra-
dikala, pre svih s Tomislavom Nikoli-
em, Maja Gojkovi je 2008. iskljuena iz
stranke nakon ega je osnovala Narodnu
partiju, sa kojom je ula u proli saziv par-
lamenta na listi urs-a. Posle izbora i kon-
stituisanja parlamenta zajedno s malo-
brojnim lanstvom np-a pristupila je sns-
u. Ministar sporta Vanja Udovii je na 7.
mestu, a Zoran Babi, do rasputanja par-
lamenta ef odbornike grupe sns-a, na
osmom mestu. Tu je i Saa Mirkovi (65),
estradni menader, kao i Milovan Drecun
(73), dosadanji predsednik skuptinskog
Odbora za Kosovo i Metohiju.
Naprednjaci na izbornoj listi nisu kan-
didovali ministre iz svojih redova (osim
Vuia, Vanje Udoviia i Gorana Kne-
evia), to je prilino neobino. Na listi
nema ni dravnih funkcionera, poput
Jorgovanke Tabakovi, koja je na pret-
hodnim izborima bila trea.
Kada su u pitanju kandidati iz drugih
stranaka, na listi se nalaze i Aleksandar
Vulin (Pokret socijalista) i Marjan Risti-
evi, lider Narodne seljake stranke. Po-
novo je na listi Miodrag Linta, predsednik
Koalicije udruenja izbeglica.
Prema koalicionom sporazumu, sdps
je dobio deset mesta a ako lista osvoji sto
mandata, kako se predvia, poslanici e
biti Miodrag Mijatovi (10), Branko uro-
vi (20), Milena Bianin (30), Ivan Bauer
(40), Vladimir Marinkovi (50), Vesna Be-
sarovi (60), Muarem Baevac (70), Meho
Omerovi (80), ali i dve povratnice u po-
slanike klupe, Ljiljana Nestorovi (na 99.
mestu), nekadanja novinarka koja je svo-
jevremeno bila portparol Socijaldemokra-
tije Vuka Obradovia, i Branka Bonjak
(na 90. mestu), biva lanica Gradskog
vea Beograda i na izborima 2004. kandi-
dat G17 plus za gradonaelnika Beograda.
Slavica Savi, funkcioner Saveza samo-
stalnih sindikata, bila je poslanik u raspu-
tenom sazivu parlamenta, na kvoti Lja-
jievog sdps-a. Ona verovatno vie nee
biti poslanik, iako jeste na listi (240. me-
sto). Savieva kae da je i Miodrag Mija-
tovi zajedno s njom uao u parlament
kao predstavnik sindikata: On je pristao
da bude lan stranke, sada je i njen pot-
predsednik, ja to nisam mogla.
Mesta iz spo-a, koja bi trebalo i da do-
nesu poslaniki mandat, imaju Aleksan-
dar Jugovi (22), Aleksandar otri (41),
ika Gojkovi (61), a moda i Mirko ikiriz
(92) i Ljiljana Kosori (93). Na kvoti spo-a
je i Olgica Bati (na 57. mestu), erka ne-
kadanjeg lidera dhss-a Vladana Batia.
Nova Srbija kandidovala je dosadanje
poslanike, a najbolje plasirana na listi je
Dubravka Filipovska (15), tu su Miroslav
Markievi (35), Velimir Stanojevi (52),
Mladen Gruji (62) i Zlata eri (69). Na
listi nema Nevene Ademovi, bive la-
nice grupe Models.
sps
Na listi Ivica Dai sps-pups-js je 250
kandidata za poslanike koju je podralo
31.177 graana.
Prvi na listi je Ivica Dai, premijer do-
sadanje Vlade i predsednik Socijalisti-
ke partije Srbije. Drugo mesto je dobio
Milan Krkobabi, zamenik predsednika
Partije ujedinjenih penzionera Srbije, dok
je njegov otac Jovan tek na 13. mestu. Mi-
lan Krkobabi trenutno direktor jp Po-
ta Srbije, glavni je promoter izborne pa-
role da penzije prate plate i zagovornik
13. penzije.
22
6. mart 2014. VREME
Tree mesto je dodeljeno Slavici u-
ki Dejanovi, potpredsednici sps-a. Po-
sle izbora 2008, izabrana je za predsedni-
cu Narodne skuptine Srbije. Nakon to
je 2012. formirana vlada sns-sps, postala
je ministarka zdravlja.
etvrti na listi je Dragan Markovi Pal-
ma, predsednik Jedinstvene Srbije. U po-
litiku se ukljuio 1993, kada je sa eljkom
Ranatoviem Arkanom i Borislavom Pe-
leviem osnovao Stranku srpskog jedin-
stva. Godine 2004. formira Jedinstvenu
Srbiju. Od 2008. bio je poslanik u Skupti-
ni Srbije, da bi zbog sukoba interesa 2011.
podneo ostavku. Nakon izbora 2012. po-
novo postaje poslanik i predsednik Skup-
tine grada Jagodine. Politiki je zapaen
kao borac protiv lgbt prava.
Meu prvih dvadeset iz redova sps-a
na listi su i Dijana Vukomanovi (5), pot-
predsednica sps-a. Septembra 2013. iza-
brana je za ecu poslanike grupe sps-
a u Narodnoj skuptini.
arko Obradovi (7), zamenik predsed-
nika sps-a od 2006, a u periodu 20082013.
bio je ministar prosvete, dok nije smenjen
jula 2013. (rekonstrukciji vlade). Sada je
ef izbornog taba socijalista.
Aleksandar Anti, lan Predsednitva
sps-a, jeste deveti. Bio je predsednik
skuptine grada Beograda od decembra
2008. do septembra 2013, kada je imeno-
van za republikog ministra saobraaja.
Na ovim izborima je i kandidat koalicije
sps-pups-js za gradonaelnika Beograda.
Na poziciji 10 je Milutin Mrkonji, pot-
predsednik sps-a. Bio je kandidat socijali-
sta 2008. na predsednikim izborima. Na-
kon formiranja vlade ds-sps postao je mi-
nistar za infrastrukturu. U vladi Ivice Da-
ia, formiranoj u julu 2012, bio je mini-
star saobraaja, do rekonstrukcije u sep-
tembru 2013, kada je smenjen. Poznat je
kao prijatelj porodice Miloevi.
Branko Rui, predsednik Izvrnog od-
bora sps-a, nazadovao je u odnosu na iz-
bore 2012. godine. Tada je bio na 10. pozi-
ciji, a sada je na poziciji 16. Bio je ef po-
slanike grupe sps-a u skuptini Srbije.
Septembra 2013. izabran je za ministra
bez portfelja zaduenog za evropske
integracije.
Odmah iza njega je Duan Bajatovi
(17), potpredsednik sps-a. Od oktobra
2008. je generalni direktor jp Srbijagasa
i funkcioner s najviom zaradom u Srbiji.
Pripisuje mu se izjava: Jesam socijalista,
ali ne elim da budem socijalni sluaj.
Na listi Daievog bloka visoko su ko-
tirani reditelj Sran Dragojevi i muziar
Nenad Milosavljevi (Galija) koji zauzi-
maju 29. i 30. mesto, dok se peva Radia
Uroevi nalazi na 91. mestu.
dss
Demokratska stranka Srbije za vanred-
ne izbore na iznenaenje mnogih izosta-
vila je sa liste grupu istaknutih lanova.
Tako e budui parlament biti bez Sini-
e Kovaevia, Sande Rakovi-Ivi, Mi-
lice Radovi, Marka Jakia i Radojka
Obradovia.
Milica Radovi za Politiku objanja-
va da na listi nije zato jer sam se u stra-
nakom radu i na svim stranakim orga-
nima zalagala za to da se stranka vrati
izvornim principima i vrednostima. Ve-
rovatno je to moje zalaganje razlog to
me nema na listi.
Ukoliko dss na predstojeim izbori-
ma dobije bar onoliko glasova kao na
poslednjim, mogao bi da rauna na dva-
desetak poslanika, to znai da bi u par-
lament uli: Vojislav Kotunica, Slobo-
dan Samardi, Donka Banovi, Nenad
Popovi, Aleksandar Popovi, Duica
Morev, Milo Aligrudi, Slavia Risti,
Andreja Mladenovi, Jovan Palali, Bo-
jana Boani, Dejan Mihajlov, Miodrag Di-
mitrijevi, Milan Lapevi, Miroslav Pet-
kovi, Marijana Marjanovi, Zoran Savi,
Predrag Dajevi i Milica Duka.
Na listi dss-a je prebeg Saa Dujovi
(31. mesto), koji je u rasputenom skup-
tinskom sazivu bio u poslanikom klu-
bu sps-a.
U odnosu na listu iz 2012. godine, na
ovoj u prvih 20 nema ni Miloa Jovano-
via, koji je, zbog nezadovoljstva radom
stranke, vratio poslaniki mandat i pod-
neo ostavku na mesto potpredsednika.
Marko Jaki, nekadanji potpredsed-
nik dss-a, takoe sada nije na listi, jer je
kako kae vreme da neko drugi ue u
parlament.
ldp
Liberali su potpisali sporazum sa dve
partije Socijaldemokratskom unijom
(sdu) arka Koraa i Bonjako demo-
kratskom zajednicom Sandaka (bdzs)
Muije Muamera Zukorlia i njih e na
izbore podrati sindikat asns. Prvi na iz-
bornoj listi edomir Jovanovi ldp, bdzs,
sdu je nosilac edomir Jovanovi, pred-
sednik Liberalno-demokratske partije.
Bio je potpredsednik ds-a, ef poslani-
kog kluba dos i potpredsednik Vlade Sr-
bije premijera Zorana ivkovia. Iz ds-a
je iskljuen 2004, posle sukoba s Borisom
Tadiem zbog njegove politike kohabi-
tacije s Vojislavom Kotunicom. Nakon
toga, 2005, osniva ldp.
arko Kora, predsednik Socijaldemo-
kratske unije, drugi je na listi. Bio je pot-
predsednik u vladama Zorana inia i
Zorana ivkovia.
Nataa Mii (3) predsednica je Politi-
kog saveta ldp-a. Decembra 2004. izabra-
na je za predsednicu gss-a, a nakon uta-
panja te stranke u ldp postala je potpred-
sednica liberala. Posle izbora 2000. bira-
na je za potpredsednicu Skuptine Srbi-
je, a nakon ostavke Dragana Marianina
izabrana je za predsednicu parlamenta.
Nakon neuspelih predsednikih izbora
2002, postaje v.d. predsednika Srbije. Po-
sle atentata na Zorana inia proglasi-
la je vanredno stanje.
Nenad Mili, zamenik predsedni-
ka ldp-a, na mestu je broj 4. Bio je ef
KOGA EKA MESTO U
SKAMIJI: Skuptina Srbije
Foto: Fonet
23
VREME 6. mart 2014.

kabineta Zorana inia tokom zimskih
protesta, a na izborima 2000. lan izbor-
nog taba dos. Posle oktobarskog prevra-
ta 2000. postao je zamenik ministra Du-
ana Mihajlovia. Jedan je od realizato-
ra akcije Sabija.
Sledi Ivan Andri, potpredsednik ldp-
a. Jedan je od osnivaa pokreta Otpor.
Bio je kreativni direktor kampanja Go-
tov je i Izai da glasa Vreme je. lan
Graanskog saveza od 1996, 2000. po-
staje portparol ove stranke, a ulaskom
dela gss-a u ldp postaje potpredsednik
liberala.
Ranka Savi (6) je predsednica Asoci-
jacije samostalnih i nezavisnih sindika-
ta. U asns-u je od 1999, a za predsednicu
umesto Dragana Milovanovia je izabra-
na 2002. godine. Inicijatorka je osnivanja
Socijalnoekonomskog saveta, ija je la-
nica bila od 2000. do 2003. godine.
Sead airovi (7) je funkcioner Bo-
njake demokratske zajednice Sandaka.
Radio je u Islamskoj zajednici kao port-
parol Muamera Zukorlia i glavni i odgo-
vorni je urednik Glasa islama.
Bojan uri (8) je potpredsednik ldp-a.
Bio je lan gss-a, da bi potom uao u ldp.
Od 2008. bio je savetnik poslanike gru-
pe ldp-a. Meu prvih petnaest su i: Rad-
mila Gerov, ldp; Duan Miji, potpredsed-
nik ldp-a; Kenan Hajdarevi, ldp; Judita
Popovi, Samir Tandir, bdzs; Itvan Hui,
sindikalni aktivista; Duica Anelkovi,
ldp. Na listi nema reditelja Miljenka De-
rete, kao ni poslanice iz rasputenog sa-
ziva Svetislave Bulaji. Ni jedno ni drugo
nisu znali da nisu na listi.
srs
Prvi na listi Srpska radikalna stran-
ka dr Vojislav eelj je etniki vojvo-
da i predsednik srs-a Vojislav eelj, koji
se nalazi u pritvoru Hakog tribunala, a
iza njega je zamenik predsednika stran-
ke Nemanja arovi.
Na listi su i funkcioneri Obraza i snp
Nai, Mladen Obradovi (13. mesto),
predsednik je zabranjene organizacije
Obraz. Apelacioni sud u Beogradu pra-
vosnano ga je osudio na etiri mese-
ca kunog zatvora zbog irenja mrnje
pred otkazanu Paradu ponosa u septem-
bru 2009. godine. Ivan Ivanovi (14), pred-
sednik snp Nai, postao je poznat 2007.
kada je sa svojim pristalicama nasilno
spreio tribinu Peanika u Arane-
lovcu. Srs je rik-u dostavio 14.946 potpi-
sa podrke. Zbog neslaganja sa formira-
njem predizborne koalicije radikala sa
desniarskim organizacijama Obraz
i snp Nai, poslanici srs-a u Skuptini
Vojvodine Stevica Deanski, Saa Santo-
vac i Marijana etojevi podneli su ostav-
ke na sve funkcije u parlamentu i stranci.
Na listi radikala ovoga puta nema e-
eljeve ene Jadranke, koja je na izbori-
ma 2012. bila kandidat srs-a za predsed-
nika Republike, ali je zato sada se na listi
eeljev sin Aleksandar.
Na listi vie nema ni glumice Lidije
Vukievi.
Meu prvih petnaest kandidata radi-
kala su: Nemanja arovi, Ljiljana Mihaj-
lovi, Milorad Miri, Zoran Krasi, Vje-
rica Radeta, ura Jaki, Marko Milen-
kovi, (1974), Nataa Jovanovi, (1966),
Tomislav Ljubenovi, (1951), Nikola Sa-
vi, (1959), profesor, Lidija Dimitrijevi i
Milanka Simi.
Liste ostalih stranaka bie prikazane
u sledeem broju.
DRAGOSLAV GRUJI
I DOKUMENTACIONI CENTAR VREME
24
6. mart 2014. VREME
ANA DII, DELTA OPING-MOLOVI
Devet i po miliona
posetilaca u 2013.
AMCHAM
Mladi ampioni
za promene
AKAN SUVER, MARMARA
FONDACIJA
Zdravstveni
turista potroi
pet puta vie
USPEHA!
REDOVNI PODLISTAK NEDELJNIKA VREME, IZLAZI SVAKOG PRVOG ETVRTKA U MESECU
Klub dorih psvnih eja
VREME USPEHA! 25 MART 2014
Intervju: Ana Dii, generalna direktorka oping-molova, Delta Real Estate
Devet i po miliona
posetilaca u 2013. godini
Navike kupaca su razliite, ali su promotivne akcije i sezonski popusti uvek posebno atraktivni.
Posetioci esto svoje poverenje daju vodeim brendovima, bez obzira na cenu, tako da oni
konstantno belee rast prodaje, a praksa Delta Cityja je da se u toku godine organizuju dva velika
sezonska snienja kada popusti idu i do 70 odsto. Posetiocima su posebno privlane shopping
night akcije kada, pored popusta na aktuelne kolekcije, imaju priliku da kupuju ak do ponoi
Uprkos krizi, prvi oping-mol u Srbiji je po-
slovao uspeno u 2013, uz porast posee-
nosti od devet odsto. Ana Dii, generalna
direktorka oping-molova Delta City u Beo-
gradu i Podgorici i oping-mola Delta Park
u Kragujevcu, u intervjuu za Vreme govo-
ri o poslovnim rezultatima, odnosu i komu-
nikaciji sa posetiocima, njihovim kupovnim
navikama, ali i o brizi za ekologiju i ouva-
nje ivotne sredine.
VREME: Kako biste opisali prethod-
nu poslovnu godinu? Na koji nain Del-
ta City uspeva da stalno poveava broj
posetilaca?
ANA DII: Dovoenje velikih svetskih
brendova na domae trite, konstantno
uvoenje inovacija u poslovanje, ali i orga-
nizovanje zabavno-edukativnih akcija, po
kojima smo dobro poznati, razlozi su pora-
sta poseenosti i upravo zato nam je 9,5
miliona posetilaca ukazalo poverenje u
2013. godini. Svakako da porast posee-
nosti za devet odsto, u tekoj godini kakva
je bila 2013, predstavlja znak da su po-
setioci prepoznali Delta City kao lidera na
domaem tritu oping-molova. Sa zado-
voljstvom istiemo da je prethodna godina
bila uspenija ak i od 2008. godine, kada
je Delta City bio jedini oping-mol u zemlji.
Pomenuli ste inovacije. Koje inovacije su
uvedene u 2013, i kako su posetioci Del-
ta Cityja na njih reagovali?
Pre svega, pratei svetske trendove, veli-
ku panju posveujemo komunikaciji sa
posetiocima i kada oni nisu u oping-mo-
lu. Vie od 149.000 fanova na Fejsbuku,
preko 1800 pratilaca na Tviteru samo su
neki od pokazatelja posveenosti kontaktu
na drutvenim mreama, a od maja 2013.
godine oni na raspolaganju imaju i prvu
mobilnu aplikaciju oping-mola u zemlji,
preko koje mogu da se informiu o svim
deavanjima u Delta Cityju. Od otvaranja
oping-mola, jedno od najeih pitanja
posetilaca bilo je kada e H&M, kao jedan
od najuticajnijih svetskih modnih brendo-
va, doi na trite Srbije. Nakon uspenih,
viemesenih pregovora to se i desilo kra-
jem avgusta 2013. godine. Najbolji poka-
zatelj uspenosti ovog poteza bilo je vie
hiljada ljudi koji su stajali u redu ekajui
da se otvore vrata prve prodavnice H&M-
a u Srbiji.
Moete li objasniti fenomen da u oping-
mol dolaze i ljudi koji ne ele nita da
kupe, ve im je to postalo mesto za izla-
zak i oputanje?
Drago nam je to je Delta City u proteklih
est godina uspeo da od oping-mola po-
stane omiljeno mesto za odmor i kupovinu,
prilagoeno uzrastima i potrebama svih
lanova porodice. Puno panje posveuje-
mo detaljima, a to posetioci znaju da pre-
poznaju i cene. Prijatan ambijent, vesele
boje, najsavremeniji bioskop u zemlji, broj-
ni kafii i restorani razlozi su zato Beo-
graani, ali i gosti glavnog grada, slobodno
vreme provode u Delta Cityju. Takoe, Del-
ta City je prvi uveo koncept organizovanja
zabavnih dogaaja od modnih do sport-
skih. Ove godine organizovano je vie od
300 razliitih akcija, od kojih su mnoge Be-
ograanima postale i omiljene.
Delta City vie nije jedini oping-mol u
zemlji. Kakav je uticaj konkurencije na
vae poslovanje?
Kao to je sluaj i u drugim granama pri-
vrede, i u oblasti oping-molova konku-
rencija afirmativno deluje na rad svakog
uesnika ponaosob. Ukoliko se poredi broj
stanovnika u odnosu na ukupnu povrinu
prodajnog prostora oping-molova, lako se
zakljuuje da ovdanje trite umnogome
zaostaje u odnosu na okruenje. Ovo zna-
i da domae trite jo uvek nije prezasi-
eno, a bez obzira na konkurenciju, Delta
City se trudi da stalno pomera granice i
uvodi novine u svoje poslovanje.
Sa sve veom ponudom, koja se dosta ra-
zlikuje od godine otvaranja Delta Cityja,
menjaju se i elje i navike potroaa. A
Delta City u Podgorici
Godinu dana nakon Beograda, i Podgo-
rica je dobila Delta City. Kako je on po-
slovao u prethodnoj godini?
Nakon uspenog otvaranja beogradskog
Delta Cityja i odlinih reakcija posetila-
ca, 1. oktobra 2008. godine otvoren je i
Delta City u Podgorici. Prilagoen ukusi-
ma i potrebama lokalnog stanovnitva,
oping-mol ubrzo je postao omiljeno me-
sto graana Podgorice, ali i irom Crne
Gore. Trend rasta poseenosti se ne me-
nja, tako da se oping-mol zbog odline
ponude brendova i zabavnog programa
pozicionirao kao urbano mesto, popular-
no reeno hot spot. U prilog odlinoj
vezi koju je podgoriki Delta City us-
postavio sa posetiocima, u proteklih pet
godina, najbolje govori injenica da je i u
2013. godini oboren rekord u poseeno-
sti vie od 4,5 miliona posetilaca, od-
nosno 6 odsto vie nego u 2012. godini.
VREME USPEHA! 26 MART 2014
pored toga, interesantno je pomenuti i
da je Delta City jedini oping-mol u zem-
lji koji je, u konkurenciji 41 oping-mola iz
19 zemalja, dobio nagradu za najbolji novi
oping-mol u Evropi od strane Internaci-
onalnog udruenja oping-centara, iji je
Delta City i lan.
Moete li neto vie rei o kupovnim na-
vikama posetilaca Delta Cityja?
Navike kupaca su razliite, ali kada gene-
ralno posmatramo posetioci vole promotiv-
ne akcije i sezonski popuste. Takoe, oni
esto svoje poverenje poklanjaju vodeim
brendovima, bez obzira na cenu. Brendo-
vi u skladu sa sopstvenim marketing stra-
tegijama organizuju razliite promotivne
akcije (poklon pri kupovini, popust na dru-
gi artikal...), kao i sezonska i periodina
snienja. Kako bismo zadovoljili elje po-
troaa, praksa je da se u toku godine or-
ganizuju dva velika sezonska snienja
kada popusti idu i do 70 odsto. Naravno,
brendovi u skladu sa sopstvenim potre-
bama esto organizuju i meusezonske
rasprodaje. Posetiocima su posebno pri-
vlane shopping night akcije kada, pored
popusta na aktuelne kolekcije, imaju prili-
ku da kupuju sve do ponoi, ali i roendan
oping-mola koji sa popustima i zabavnim
programima traje puna 3 dana.
Jedna od stvari koju Delta Holding e-
sto istie jeste briga o ouvanju ivotne
sredine. Kako Delta City posluje, kada
je re o ekolokim standardima i brizi o
prirodi?
Konstantno ulaemo u podizanje
energetske efikasnosti objekta. Delta City
raspolae sistemom za upravljanje ra-
svetom koji omoguava da se osvetljenje
pali u skladu sa koliinom prirodnog sve-
tla ime se znatno smanjuje potronja
elektrine energije. Takoe, postoji i me-
hanizam usklaivanja rada sistema kli-
matizacije, grejanja i hlaenja, na osnovu
podataka o broju posetilaca u objektu. Ovo
su samo neke od mera koje su preduzete
i zahvaljujui njima ostvarene su znaaj-
ne utede, kao i pozitivan uticaj na ivotnu
sredinu. U 2012. godini utroeno je 17,58
odsto manje elektrine energije, a potro-
nja prirodnog gasa smanjena je za 29,78
odsto, to je kao rezultat imalo smanjenje
emisije ugljen-dioksida u atmosferu za ak
2650 tona.
FOTO: Ivan epi
VREME USPEHA! 27 MART 2014
Novi obrazovni program Amerike privredne komore
Mladi ampioni za promene
Modernizacija obrazovnog procesa, pruanje praktinih znanja i vetina neophodnih
za poslovanje u modernom okruenju, profesionalni napredak i stvaranje samosvesnih
i odgovornih mladih lidera osnovni su ciljevi programa AmChama
Amerika privredna komora (AmCham)
pokrenula je krajem februara novi go-
dinji edukativni program pod nazivom
AmChamps Young Leaders in Change
koji treba da kroz pru anje praktinih zna-
nja i vetina neophodnih za moderno poslo-
vanje omogui perspektivnim studentima
i mladim menaderima da postanu lideri
uspene privrede Srbije. Program je odgo-
vor na prepoznavanje obrazovanja kao jed-
nog od kljunih stubova AmChama, ali i deo
odgovornosti da se doda vrednost dosa-
danjim veoma uspenim obrazovnim pro-
gramima (AmCham Academy, Soft Skills
for Tough Leaders, Kadar da budem Ka-
dar i Meet the Business First Hand).
Program je osmiljen u cilju modernizacije
obrazovnog procesa u odnosu na postoje-
e univerzitetske programe, putem primene
novih metoda i tehnika prenoenja znanja
i praktinih iskustava. Krajnji cilj je kreira-
nje modela za odrivo unapreenje visoko-
kolskog obrazovanja pre svega u domenu
poslovnih vetina. Program traje skoro 12
meseci a najbolji polaznici e biti nagraeni
tromesenom praksom u jednoj od vode-
ih kompanija lanica AmChama i MBA stu-
dijama na Cotrugli Business School. Tokom
programa, uesnici e uz podsticanje out of
the box kreativnog razmiljanja dobiti prili-
ku da osnae svoje liderske i organizacione
sposobnosti, unaprede vetine rada u timu,
kao i da steknu znanja o razvoju poslovne
strategije i preduzetnitva.
Prilikom otvaranja programa u hotelu Me-
tropol, Maja Pievi, izvrna direktorka
AmChama, poruila je uesnicima da su
se svojim dosadanjim uspesima ve do-
kazali kao ampioni. Ona ih je ohrabrila
da svoju energiju i ideje usmere ka una-
preenju ovog programa, kako bi na kra-
ju itavog procesa svi zajedno bili ponosni
na iskustvo koje su stekli. eljko Tomi, di-
rektor kompanije OSA raunarski inenje-
ring, izrazio je veliko zadovoljstvo time to
njegova kompanija kao generalni partner
projekta uestvuje u razvoju mladih ljudi,
njihovog potencijala, i stvaranju nove ge-
neracije odgovornih i uspenih lidera. Istog
dana, studenti i menaderi su imali priliku
da prou kroz proces speed datinga, gde
su na osnovu trominutnih razgovora uesni-
ci stekli prve utiske o svojim kolegama, na
osnovu toga ih ocenili i na osnovu analize
ocena napravljeni su optimalni parovi. Pro-
gram otvaranja je okonan proglaavanjem
20 parova u formi student (mentee) me-
nader (mentor), a prva radionica u progra-
mu AmChamps bila je o znaaju mentorstva
pod nazivom Pronai svog para. Ivona Si-
mi, HR menader kompanije I&F McCann,
ohrabrila je uesnike da neprekidno istrau-
ju svoje nesluene potencijale. Mentorstvo
ne ukljuuje skraivanje krila, ve naprotiv,
treba da pustimo osobu da uzme onoliko
zamaha koliko treba i moe, i da joj u tome
damo podrku, rekla je ona.
Kao dve najvanije osobine za uspenu ko-
munikaciju i mentorski rad, Ivona Simi je
navela sposobnost refleksije i storytellinga.
Ono to je jako vano za mentoring je da
pronaemo taj dodatni kapacitet da se ba-
vimo refleksijom da stiemo znanje razmi-
ljajui o trenutnim, buduim ili prethodnim
iskustvima, rekla je ona i istakla da je ta
vrsta sinergije naje-
fikasniji nain da se
prebrode izazovi tim-
skog rada i oproban
recept za dostizanje
najboljih rezultata.
Osim radionice o men-
torskom radu, polazni-
ci su imali priliku da
blie upoznaju i svet
korporativnih komuni-
kacija, na radionicama
koje su vodili Sanja
Milakovi Kolundija
(Executive Group) i Bora Miljanovi (Repre-
sent System).
Govorei o njihovom znaaju u savreme-
nom poslovnom svetu, Bora Miljanovi je
komunikacije objasnio kao proces prevo-
enja identiteta u imid i reputaciju i ista-
kao vanost kontinuiranog usavravanja u
ovoj oblasti. Nema uspenog menadera
bez uspenog komunikatora, rekao je Mi-
ljanovi. Sanja Milakovi je navoenjem po-
stojeih primera PR kampanja uesnicima
demonstrirala naine na koje razliiti ka-
nali komunikacija mogu dovesti do uspe-
nog pozicioniranja kompanije, ali je navela
i sluajeve kada je izostanak integrisane i
interne komunikacije doveo do neuspeha
kampanje i ugrozio reputaciju kompanije.
Uesnici su kroz praktian zadatak dobi-
li priliku da sami iskuse proces stratekog
planiranja komunikacije, i osmisle kampa-
nju za lansiranje elektrinog modela auto-
mobila u Srbiji, kroz analizu prilika i rizika,
definisanje ciljnih grupa, postavljanje cilje-
va i kljunih poruka kampanje. Program se
nastavlja u martu predavanjima o Etici po-
slovanja i Liderstvu a polaznici e posetom
medijskoj kui iz prve ruke dobiti informaci-
je o tome kako funkcioniu mediji i kako to
znanje mogu da iskoriste u razvoju svojih li-
derskih potencijala.
Detalj sa radionice AmChamps
FOTO: Amcham
VREME USPEHA! 28 MART 2014
Intervju: Akan Suver, predsednik Marmara fondacije
Zdravstveni turista potroi
pet puta vie od obinog
Neke kompanije, kako bi smanjile trokove, nude svojim zaposlenima medicinske
tretmane u inostranstvu, to pokazuje da se industrija rapidno iri. Kako bi
zdravstveni sektor dobio deo prihoda trita zdravstvenog turizma, potrebno je
da uspostavi i ojaa odnose sa inostranim osiguravajuim kuama
Krajem februara u Beogradu je odrana
meunarodna konferencija o zdravstve-
nom turizmu Balkan Health Forum, a jedan
od kljunih govornika bio je dr Akan Suver,
predsednik Marmara fondacije i organizator
Evroazijskog ekonomskog samita. Za Vre-
me on kae da, uprkos krizi, zdravstveni
turizam svake godine belei rast, kao i da
Srbija ima ogroman potencijal u ovoj oblasti.
VREME: ta za jednu zemlju znai ra-
zvoj zdravstvenog turizma, emu taj razvoj
moe da doprinese? Kako se razvoj ove
oblasti odraava na ekonomiju?
AKAN SUVER: Zdravstveni turizam znaaj-
no doprinosi privredi jedne zemlje. Ova indu-
strija raste od 20 do 30 odsto na svetskom
nivou i oekuje se da e 2014. godine njen
udeo na tritu biti oko 120 milijardi dola-
ra. Rezultati razvoja ove oblasti su lake
i jeftinije mogunosti prevoza pacijenata,
edukacija lekara u zemljama Zapada, vii
standardi zdravstvenog tretmana.
Iako je to i dalje tema za diskusiju, prema
podacima Organizacije za ekonomsku sa-
radnju i razvoj (OECD), irom sveta postoji
oko 50 miliona zdravstvenih turista. Navodi
se da je 2007. godine 750.000 Amerikana-
ca putovalo van SAD zbog leenja i da je taj
broj povean na est miliona 2010, a pred-
via se da e dostii deset miliona 2017.
godine. Prema istraivanju britanske kompa-
nije Treatment Abroad, 41 odsto zdravstve-
nih turista iz Evrope putuje van svoje zemlje
zbog estetske hirurgije, a 32 procenta zbog
stomatolokih intervencija. Engleski paci-
jent potroi od pet do osam hiljada dolara
po medicinskom putovanju. Isto istraivanje
pokazuje da devet od deset zdravstvenih tu-
rista kae da bi definitivno ili najverovatnije
ponovo ili u inostranstvo zbog zdravstvenog
turizma, i da e prijateljima i porodici prepo-
ruiti zemlju u kojoj su bili. Cena je najvani-
ji faktor putovanja za 83 odsto medicinskih
turista, a 85 odsto njih kae da su bili veo-
ma zadovoljni zdravstvenim uslugama koje
su im pruene.
Koji su bili ciljevi konferencije Balkan He-
alth Forum i ta mislite da je postignuto
na konferenciji?
Cilj ove meunarodne konferencije je bio da
se identifikuje potencijal za razvoj zdravstve-
nog turizma u Srbiji i na Balkanu, kao i da
se uspostavi saradnja zemalja koje imaju ra-
zliite nivoe razvijenosti ovog sektora. Srbi-
ja i zemlje regiona imaju ogroman potencijal
za razvoj i saradnju u ovoj oblasti. Korie-
nje tih potencijala bi doprinelo kvalitetnijim
medicinskim uslugama u ovim zemljama, ali
i ekonomskom rastu. Ideja konferencije je
bila i da se ohrabri saradnja lekara iz Srbije i
njihovih kolega iz inostranstva, zarad eduka-
cije lekarskog kadra. Takoe, pokuali smo
da u projekat razvijanja zdravstvenog turiz-
ma u veoj meri ukljuimo institucije.
Kakva je uloga dravnih institucija u razvi-
janju zdravstvenog turizma?
Uloga je kljuna i ogleda se u ulaganjima u
razvoj potencijala i centara za zdravstveni
turizam, prilagoavanju zakonske regulative,
stvaranju povoljne klime za razvoj i ulaganja.
Drava moe da utie i na podizanje svesti
o nunostima razvoja zdravstvenog turizma,
na strukovno povezivanje onih koji pruaju
usluge u ovoj oblasti, medicinskih i turisti-
kih strunjaka. Neophodno je dobiti meu-
narodne akreditacije i ispuniti neophodne
standarde za bezbednost pacijenata. Meu-
narodna akreditacija doprinosi verodostoj-
nosti zdravstvenih ustanova kod pacijenata,
osiguravajuih kua, potencijalnih investito-
ra i ustanova s kojima se sarauje. Takoe,
vrlo je vano da medicinsko osoblje dobro
zna strane jezike, jer je komunikacija pacije-
nata sa lekarom od vitalnog znaaja.
Kakve su mogunosti i potrebe saradnje
zemalja na Balkanu u sektoru zdravstve-
nog turizma?
Razvoj zdravstvenog turizma na Balkanu,
kao i u ostatku sveta, tema je koja zahteva
detaljnu procenu investitora. injenica da
zdravstveni turisti troe pet puta vie nego
obini turisti pokazuje znaaj ove industri-
je. Neke kompanije, kako bi smanjile tro-
kove, nude svojim zaposlenima medicinske
tretmane u inostranstvu, to pokazuje da
se industrija rapidno iri. Kako bi zdravstve-
ni sektor dobio deo prihoda trita zdrav-
stvenog turizma, potrebno je da uspostavi
i ojaa odnose sa inostranim osiguravaju-
im kuama. Saradnja bolnica, osoblja i dru-
gih aktera u ovoj industriji je kljuna za njen
dalji razvoj. Takoe, napredak u promociji
zdravstvenog turizma e se desiti tek kad se
uspostavi jedinstvo svih njegovih aktera.
VREME USPEHA! 29 MART 2014
DELTA MOTORS
Akcijske cene BMW-a
Na predstojeem sajmu automobila BG Car Show, koji e se odrati od 14. do 23. mar-
ta 2014. u Beogradu, Delta Motors e svim zainteresovanim klijentima obezbediti spe-
cijalne akcijske uslove za kupovnu najpopularnijih BMW modela: 114i, 316i i 518d, to
e navedene modele uiniti dominantnim i u trinom segmentu premijum vozila. BMW
114i, sa motorom od 1598 cm3 i snagom 102 KS, koji, izmeu ostalog, sadri i multi-
funkcionalni sportski koni volan, radio BMW Professional sa monitorom od 6,5 i iDrive
kontrolerom, hands-free sa USB-om i instrument tablu sa proirenim sadrajem bie do-
stupan za 17.990 evra. BMW 316i, prisutan sa agregatom od 1598 cm, koji poseduje
snagu od 136 KS, i opremljen multifunkcionalnim sportskim konim volanom, V-spoke
style 390 aluminijumskim felnama od 16, tempomatom sa koionom funkcijom i au-
tomatskim jednozonskim klima ureajem, bie dostupan po ceni od 24.990 evra. BMW
518d, sa motorom od 1995 cm i 143KS, sa paketom opreme koji sadri automatski
8-stepeni menja, sportski koni volan, alu-felne V-spoke style 236 17, parking senzore
(PDC), napred i pozadi, bi-xenon svetla, hands-free sa USB-om i instrument-tablu sa pro-
irenim sadrajem, na sajamskoj akciji je za 39.990 evra.
EUROBANK
Nagrada IFC-a
Eurobank Beograd dobitnik je nagrade za
najbolje partnerstvo u zemljama u razvoju,
dodeljene od strane Internacionalne finan-
cijske korporacije (IFC), lanice Svetske
banke. Na ceremoniji odranoj u Lisabo-
nu nagraeno je 25 finansijskih instituci-
ja iz 56 zemalja koje su svojim zalaganjem
doprinele razvoju i saradnji sa IFC-om.
Eurobank Beograd predstavlja snanog
partnera Svetske banke, to je ovom na-
gradom i potvreno. Eurobank kontinu-
irano ulae u unapreenje partnerstava
sa vodeim finansijskim institucijama, a
nagrada IFC-a predstavlja priznanje ovim
naporima. Strateko opredeljenje Euro-
banke je graenje saradnji koje, uz snanu
podrku privredi, dugorono utiu na sta-
bilnost bankarskog sektora u celini, rekao
je Predrag Nikoli, rukovodilac Odeljenja za
transakciono poslovanje sa privredom, Eu-
robank. Kao najaktivnija banka na ovom
polju, Eurobank Beograd je aktivnostima
usmerenim ka podravanju uvozno-izvo-
znih aktivnosti preduzea iz Srbije zaslu-
ila ovu vrednu nagradu, saopteno je iz
ove banke.
BANCA INTESA
Trei konkurs
Dokai se 100%!
Poslednjeg dana februara, Banca Intesa
pokrenula je trei po redu ciklus student-
skog konkursa Dokai se 100%!, nad-
metanja talentovanih akademaca Srbije u
izradi projekata iz oblasti upravljanja za-
dovoljstvom klijenata. Projekat Dokai se
100%! Banca Intesa realizuje u sarad-
nji sa matinom Intesa Sanpaolo grupaci-
jom kako bi najboljim studentima u zemlji
pruila priliku da iskau svoje logiko raz-
miljanje i inovativnost, omoguila im da
steeno akademsko znanje primene u re-
alnoj poslovnoj situaciji, ali i osvoje vredne
nagrade. Pravo uea na konkursu ima-
ju studenti etvrte godine svih dravnih i
privatnih fakultetskih ustanova u zemlji,
apsolventi, kao i studenti master i doktor-
skih studija drutveno-humanistikih, pri-
rodno-matematikih i tehniko-tehnolokih
nauka. Prijavljivanje je omogueno aka-
demcima sa minimalnom prosenom oce-
nom 9,00, dobrim poznavanjem engleskog
jezika i prezentacionih vetina, koji u tre-
nutku apliciranja imaju do 26 godina i-
vota. Pobednike konkursa u Srbiji Banca
Intesa e nagraditi novanim stipendija-
ma u iznosu od 1.000 evra po lanu tima i
strunim usavravanjem u banci, dok je za
lanove drugoplasiranog tima predviena
nagrada u visini od 700 evra.
VIP
Vie od dva
miliona korisnika
Krajem decembra 2013. Vipu se pridru-
io dvomilioniti korisnik, tako da je tri-
no uee kompanije iznosilo 21,1 odsto,
saopteno je iz VIP-a. Kompanija je tokom
2013. godine ostvarila prihod od 20,7 mi-
lijardi dinara to je porast od 14 odsto u
odnosu na 2012. Koristei isto poreenje,
dobit pre kamate, amortizacije i poreza
(EBITDA) uveana je za 31 odsto do sume
od 7,2 milijarde dinara. Stabilan rast po-
slovanja je direktan rezultat injenice da
sve vie korisnika bira Vip za svog mrenog
operatera, posebno u privatnom i poslov-
nom postpejd segmentu. Dodatno, i to-
kom 2013. vie od polovine svih prenetih
VREME USPEHA! POSLOVNE VESTI
VREME USPEHA! 30 MART 2014
brojeva u Srbiji dolo je u Vip mreu. Vip
je meu najbre rastuim operaterima u
regionu i tokom 2013. godine rasla je po-
tranja za smart ureajima u okviru naih
tarifa, kao i internet saobraaj. Od januara
2007. godine naovamo u poslovanje smo
uloili vie od 800 miliona evra, ukljuuju-
i i iznos za kupovinu licence. Vip je i da-
lje najvei grinfild investitor u Srbiji. Samo
tokom prole godine investirali smo 52,7
miliona evra najveim delom u najsavre-
meniju 2G i 3G mreu, i u sisteme za po-
drku korisnicima. Daljim ulaganjima u
nae poslovanje, mreu i konkurentne po-
nude pokuaemo da privuemo jo vie
korisnika da nam se pridrue, izjavio je
Andreas Graf, direktor/CEO Vip mobile.
ATLANTIC GRUPA
Rast poslovanja
Atlantic Grupa je u 2013. godini ostvari-
la prihode od prodaje u iznosu od 664,6
miliona evra, to u odnosu na isti period
prole godine predstavlja rast od 2,5 od-
sto. Dobit pre kamata i poreza (EBIT) od
55,9 miliona evra porasla je 6,4 odsto u
odnosu na konsolidovani EBIT u 2012. go-
dini, dok neto dobit nakon manjinskih inte-
resa iznosi 25,6 miliona evra zahvaljujui,
izmeu ostalog, znaajno snienim tro-
kovima kamata nakon uspenog refinan-
siranja krajem 2012. Usprkos oteanim
uslovima poslovanja poslednjih nekoli-
ko godina, naroito u regionu Jugoistone
Evrope gde Atlantic Grupa ostvaruje najve-
i deo prihoda, i u 2013. godini nastavili
smo s rastom, ispunjavajui ve estu go-
dinu zaredom najavljena oekivanja. Re-
zultatima i rastom na tritima ZND-a, kao
i na kljunim evropskim tritima potvru-
jemo strateku orijentiranost kompanije
na internacionalizaciju, kao i internacio-
nalni potencijal naih brendova kao to
su Argeta, Donat Mg, Multipower, Cedevi-
ta GO! i Bebi. Istovremeno, nastavljamo da
ulaemo u razvoj brendova u sopstvenom
portfoliju, kao i u irenje i jaanje distri-
butivnog poslovanja. I u narednom razdo-
blju kompanija e biti fokusirana na razvoj,
upravljanje rizicima, odravanje likvidno-
sti i upravljanje finansijskim obavezama,
istakao je Emil Tedeski, predsednik Uprave
Atlantic Grupe.
KBM
Prva poslovnica u Beogradu
Uz prisustvo ambasadora Slovenije u Beogradu Franca Buta, predsednika Uprave gru-
pe Nova KBM Igora ibrika, Nedeljka Tenjovia u ime Agencije za osiguranje depozita,
lana UO KBM banke i generalnog sekretara predsednika Republike Srbije, novoimeno-
vanog predsednika Izvrnog odbora KBM banke Ljubinke Lovevi i poslovnih partne-
ra, 28. februara sveano je otvorena poslovnica u Beogradu, u Bulevaru Zorana inia
144a. KBM banka nastavlja usklaivanje sa standardima i normama Grupe Nova KBM,
koristei njene sinergijske efekte. Cilj je da postanemo univerzalna banka orijentisana
na poslovanje sa privredom i graanima, profitabilna banka koja zadovoljava potrebe
klijenata, siguran oslonac poslovanja slovenakih kompanija u Srbiji, kao i banka sa do-
brim korporativnim upravljanjem, izjavila je Ljubinka Lovevi, predsednik Izvrnog od-
bora KBM banke, na otvaranju poslovnice u Beogradu. Slovenija i njena privreda vide
Srbiju kao jednu od najperspektivnijih trita u regiji Jugoistone Evrope. Da je isplativo
investirati i istrajati u Srbiji, dokazuje i 1400 registrovanih preduzea i skoro 400 slove-
nakih investicija, to svrstava Sloveniju meu velike investitore, zakljuio je ambasa-
dor Slovenije u Beogradu Franc But.
ERSTE BANKA
Odlini rezultati
U 2013. godini poveana je podrka kli-
jentima i ostvareni su odlini rezultati, sa-
optili su iz Erste banke, komentariui
poslovni uspeh iz prole godine. Bilansna
suma je uveana za 21,4 odsto, sa 80,7
milijardi dinara na kraju 2012. godine na
97,9 milijardi dinara na kraju 2013. godi-
ne; ukupni krediti u odnosu na kraj 2012.
su poveani za 4,6 odsto i iznose 58,2
milijarde dinara, dok su ukupni depozi-
ti poveani za 26,07 odsto i iznose 78,2
milijarde dinara; operativna dobit na kra-
ju 2013. godine je za 7,9 odsto vea u
odnosu na isti period prethodne i iznosi
2028,5 miliona dinara, dok je prole izno-
sila 1878,7 miliona dinara, a neto dobit
na kraju 2013. godine iznosi 1059,4 mili-
ona dinara, to je 15,3 odsto manje nego
u istom periodu prethodne godine, kada je
iznosila 1250,1 miliona dinara. Prethod-
na godina je za Erste Banku bila jo jedna
u nizu uspenih, jer smo tokom nje uspe-
li da poveamo i proirimo podrku klijen-
tima u razliitim segmentima i ostvarimo
odline poslovne rezultate uprkos svim
ekonomskim izazovima s kojima se suoa-
vamo, izjavio je Slavko Cari, predsednik
Izvrnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.
Ljubinka Lovevi predsednica IO i Vesna Unik ori, lanica IO KBM banke
FOTO: KBM
VREME USPEHA je redovni podlistak nedeljnika Vreme, izlazi svakog prvog etvrtka u mesecu, ureuju: Aleksandar Aleksi i Radmilo Markovi
VREME USPEHA! 31 MART 2014
NUSPOJAVE
TEOFIL PANI
VREME 6. mart 2014.
33
Kako su se graani jednog beogradskog naselja pobunili
protiv izgradnje crkve umesto kole ili ambulante
Ne diraj u ledinu
Hajde da vidimo ta smo to vano imali ove nedelje... Izbori?
Vano, dakako, ak i u ovim okolnostima ili moda ba zato.
Ukrajina? Jako vano i potencijalno zajebano. Otmica Tesline
urne? Drsko i skandalozno, a sve u reiji bahatih ignoranata na
vlasti, samim tim i prevano. Ipak, ima neto to mi ne izgleda
manje vanim, a koliko sam video, do sada je medijski bilo tre-
tirano vrlo oskudno, a i tamo gde jeste, vie je bilo komunalna
tema iz tzv. gradske hronike.
A to je bezbeli teta jer u pitanju je, ni manje ni vie, po-
tencijalno revolucionarna stvar... I to revolucionarna ba ona-
ko kulturoloki i civilizacijski, to bi rekao nadobudni lik iz
jednog starog lma. Mesto radnje: naselje Stepa Stepanovi,
optina Vodovac, grad Beograd. Vreme: sadanje. Zaplet: na
jednoj neuzoranoj ledini gde je trebalo da nikne dom zdravlja,
kola, vrti i jo svata to spada u standard ivljenja, a to je
onomad bilo obeano kupcima stanova na tlu nekadanje ka-
sarne jna (u njoj sam se jednog jako davnog avgusta pod pri-
nudom zakleo da u uvati socijalizam, nesvrstanost, bratstvo
i jedinstvo i ostale andrmolje jedne epohe, ali izgleda da sam
pomalo slagao) pojavili se radnici nepoznatog porekla i statusa
(tvrde da su volonteri) ne bi li postavili temelj sakralnog objek-
ta Srpske pravoslavne crkve, ergo Hrama Prepodobne majke
Angeline Srpske. Pa dobro, gde je tu revolucija? Ne, tu je nema,
ali je ima u postupku povelike grupe graana koja je svojim
aktivnim nenasilnim ali zikim i vrlo odlunim otporom
terala i na kraju oterala one koje smatra uzurpatorima svog
stambeno-ivotnog prostora, jer tu nije bilo predvieno mesto
za crkvu te ista ni ne poseduje graevinsku dozvolu nego
za ve navedene objekte potrebne tamonjem stanovnitvu. A
od ije izgradnje jo nema ni traga ni glasa.
Koliko mi je poznato, u postkomunistikoj Srbiji se jo nije
dogodilo da se graani sasvim javno i sasvim lino, izlaskom na
ulicu, pobune protiv podizanja crkvenog objekta, dakako ne iz
razloga borbenog ateizma nego zato to takve graevine io-
nako niu na sve strane i sve su kabastije i runije ali nam
zato nedostaje kojeega to smo, razmazivi se u uglavnom pri-
jatno bastardnom Titinom sistemu, nauili da primamo zdra-
vo za gotovo kao podrazumevani urbanistiki standard. I ne
samo u Srbiji: ne znam za slian sluaj ni u Hrvatskoj, Bosni ili
Crnoj Gori. Ne mislim ovde, dakako, na bunu protiv izgradnje
verskih objekata onih drugih: to je tek banalni ovinizam fu-
kare u kojem nema niega prevratnikog, naprotiv. Jedino je,
eto svetlog izuzetka, u Skoplju pre koju godinu dolo do uli-
nih demonstracija graana nezadovoljnih hiperinacijom i cr-
kava i damija po glavi stanovnika, a na ovu skupou i sirotinju.
Crkva je, dakle, na post-yu Balkanu postala svojevrsni ide-
oloki hegemon kojeg se ni naelno ni u pojedinostima ne
dovodi u pitanje, i o ijim se zemnim poslovima i danima nije
zdravo preterano raspitivati. I ovo se ne odnosi samo na jednu
denominaciju, nego na sve dominantne zajednice na odree-
nom podruju, a dakako pre svega one rimokatolike, pravo-
slavne i islamske. U ovom tekstu ih, iz praktinih i stilskih ra-
zloga, nazivam zbirnim imenom crkva.
ta ova hegemonija znai? Da ulagivanje naih bednih poli-
tikih elita kleru u bitnoj meri desekularizuje drutvo i kri na-
ela verski i svetonazorno neutralne drave a samo je takvu
dravu mogue zasnovati kao demokratsku; to, dakako, nije po
sebi dovoljno da drava bude demokratska, ali je bez i najma-
nje sumnje nezaobilazno. Crkva je prodrla i u javno obrazova-
nje i u druge javne resurse na najudnije, ponekad i groteskne
naine. Crkvi se vraa nacionalizovana imovina (a kako li ju
je, kojim samopregornim radom, stekla, da mi je znati?) mnogo
pre i mnogo doslednije nego bilo kome drugom, crkva ne plaa
poreze i ostalo ali se svetenici svejedno grebu o javne penzio-
ne fondove etc. etc. I dakako, i naravno: crkva ima i para (a ako
kae da nema, pomoi e joj se! Makar i angamanom ptt-a!)
da gradi bezbrojne nove objekte, a nije nikakav problem da za
to ishodi i potrebne dozvole: tamo gde kakav biskup, vladika
ili imam baci oko na neku zgodnu lokaciju, ima da se sredi da
sve tee kao po loju...
Ne znam gde je tano zapelo na Vodovcu i ko to nije palji-
vo uradio domai ili se preigrao u redosledu poteza, ali je za-
nimljivo i vredno notiranja zbog, da prostite, emancipacijskog
potencijala koji nosi: trenutak u kojem se ljudi izmeu ideolo-
kih opijata (bilo koje provenijencije) i sopstvenih potreba opre-
dele za potonje, nikada ne treba potcenjivati; on je po sebi ve
revolucionaran u najboljem smislu rei.
Nedavno je i ovek iz Visokih Struktura, vladika zahum-
sko-hercegovaki Grigorije, u nekom intervjuu rekao da je do-
lo vreme da se ohane sa izgradnjom verskih objekata jer ih se
ve zdravo namnoilo, i da je vakat da se posvetimo kolama
i bolnicama. Tjah, moglo bi se rei da je pr(e)osveeni vladika
zavapio u duetu s Dositejem: knjige, brao, knjige, a ne zvona
i praporci! Mudra i u kontekstu zapravo i hrabra izjava, teta
to su je svi nekako upadljivo preuli...
Kako god bilo, moda i ovaj naizgled mali vodovaki sluaj
govori da Srbija mentalno izlazi iz jedne faze postkomunizmu-
sa vulgarisa, i da se postavlja trezvenije prema mitovima i ta-
buima neokonzervativne revolucije. Ma nije, rei e neko, nego
je ljudima samo do njihovih interesa i potreba, hoe ljudi kolu
za decu, samoposlugu za sebe i ambulantu za svoje roditelje!
Pa da, naravno, o tome i govorim; malo li je to?
Lutam
danima...
Sve uze da se vlada u tiini i
dostojanstveno, Jedinica je bio
u svom ritmu padanja glave i
naginjanja iz ae, Petica uze
zavrno forsira, bljucnu na levo
rame, ali uze vazduh, opet nae
iz ae, i viknu, De je Panta!
V
e petnaest godina, nadomak To-
pole, a svakog istog ponedeljka,
poznatog kao prvi dan Uskrnjeg
posta, ali i kao Bekrijska slava, odrava se,
kako organizator veli, takmienje u otme-
nom ispijanju vina. Sve u slavu Srpske
tradicije, armisanja vina i pravih vred-
nosti. Manifestaciju je pokrenuo pokojni
etnolog, novinar i publicista Mile Nedelj-
kovi, ali, i ako Mila vie nema, manifesta-
cija traje i tee i daje rezultate i uspehe.
Dakle, sala za svadbe motela Jezero,
u dve rei, velika i sposobna. Na eonom
zidu jo okaena umetnost u vidu dve na
zeleno tepih staze, na desnom zidu ura-
mljena umetnost tri bele aplje, oli su
neki labudovi, jo na svom mestu. Na-
pred neka bude bina, na njoj spojeni sto-
lovi zastrti u neki beli svila materijal koji
je dole bio cigovan. Levo sto Vitezova, ra-
nijih pobednika manifestacije, po sredini
asni sud, levo astal na kome pie Press,
u sali stolovi sa posetiocima, publikom.
radost i lepota
S leve strane se javi orkestar, bas, har-
monika, emane i uti pa sjajni saksofon,
umadijo, umadijo... rodni kraju moj...
Voditelj Pija predstavi asni sud, na le-
voj strani Vitezovi, kojima predsedavo
gazda kafane Rade, izlomie slavski ko-
la. Pija uze predstavi takmiare, Jedini-
ca u crnoj jakni, Dvojka u sivoj trener-
ci, Trojka crni demper na svetle pruge,
etvorka drap dukserica, Petica u duk-
serici sa roze prugom. Takmiari sedo-
e na mesta, konobar istera kolica sa vi-
nom, ko Roze, ko Smederevku, usta-
doe i ponovie zakletvu: Zaklinjem se
na ovo asnom skupu, pred sudijama i
svom sabraom po vinu, da u, kao dosto-
jan ljubitelj dobre kapljice i takmiar, na
dananjoj svetkovini narodnog prazno-
vanja istog ponedeljka, dosledno poto-
vati utvrena pravila... da u se svim si-
lama truditi da se boanska arolija vin-
skog napitka i danas preobrati u radost
i lepotu ljudskog druenja. Tako mi po-
moglo vino koje popijem!
Pija objavi koji zadaci oekuju takmi-
are, predstavi orkestar Crveno vino,
ovaj uze da se javi, Mene boli i srce i gla-
va/ jer moj dragi s drugom razgovara...
na toj bini podelie leba, leba dobi i a-
sni sud, Press astal. Takmiari preoe na
vino, svi otresoe po au, jedino je e-
tvorka zaostajala. Kod kupus salate na-
stupi zdraviar Sinia od Poarevca, koji
zdravicom ele ti se rojile, ovce ti se bro-
jile, pokaza kako se to radi. Na red doo-
e takmiari, Jedinica ree jednu mnogo
dobru zdravicu, dalje, iako se nisu spre-
mali za tu disciplinu, svi rekoe, iveli i
pili, Petica ree ono to nije stigo prole
godine: Da bog poivi junake znane i ne-
znane, koji junak u nevolji bog mu pomo-
gao da doe da se napije vina. Svi dobie
aplauz, asni sud najbolje oceni Jedinicu.
Izmerie kolko ko popio, etvorka je
neto zaostajala, posle poetne koncen-
tracije, takmiari preoe na kucanje i ru-
kovanje, muzika viknu Anelija, Aneli-
ja, ti si srcu najmilija... Posluie teku
ranu, Press astal dobi peenje, girice, ri-
blju orbu, pa jagnjeu plus praseu ple-
ku, tim redom, prva trojica ubie drugu li-
tru, Dvojka uze mrda uz muziku, i sve de-
snom aka zube. Muzika stade ini Moj
ivot je sada ruevina stara, Petica skide
duksericu, omirisa oba pazuha da li tu-
kne, pa kad uze da se junai i odapinje
s obe ruke, Trojka i etvorka su se dra-
li za ruke, Dvojka je jo bio na akalici,
Topola: Otmeno ispijanje vina
LENTA OD LJUTIH PAPRIKA: Petica
foto: D. Todorovi
34
6. mart 2014. VREME
Jedinica desnom akom usredsreeno
trljo teme...
Doe na red naruivanje muzike, Jedi-
nica je sve vie namico obrve napred, ali
kad oplete Lutam danima, plaem noi-
ma, Dvojka izvadi akalicu iz usta, Troj-
ka se skide u bretele majicu, i etvorka
se skide u svoju majicu koju imo dosebe,
Petica bio skinut, Lutam danima je traja-
lo, Jedinica je ubrzanije, i s obe ruke, trljo
teme... Bi reavanje zagonetke U nas kaca
jakaa, jaka sina rodila, i unuka manita,
niko ni da proba. Opet merenje koliko ko
popio, svi na 2,5 litra, etvorka zaosto...
ode oda
Trojka negde ode, Dvojka se i dalje
zanimo sa akalicu, sve podoe sa pe-
smom Ajd didemo Rado, dve jo vie po-
doe na Ja sam deko uj me mala, Troj-
ka uze jopet da se skida i pokazuje brat-
sku ljubav prema etvorci sve dok ovaj
nije pao u stolicu, Petica se nije smirivo,
Jedinica nae ritam trljanja temena... Pe-
tica ode redom da se kuca sa aom, vrati-
e ga na mesto, Trojka i etvorka se uve-
zae u neki zaviajni zagrljaj i drmusanje,
Dvojka se dro tanjira i akalice, Jedini-
ca je murei nalevo sve gledo desnim
okom, mikrofon opet dohvati etvorka,
Ja sam deko uj me mala... uze poljubi
Peticu, tako dobro da je ovaj moro da se
brie, prvo podlakticom pa nadlakticom...
Opet sa svoj nastup nastupi zdraviar
od Poarevca Sinia, javi se sa lovaku pe-
smu vitez Sale, na red doe pevanje pesa-
ma, muzika se primae Jedinici, on ko da
ree da njemu za pesmu treba pola sata,
pa poe, Ssss, pa nastavi, Mladost moja
i lepota, jo nastavi, Ti si sve to imam
od ivota, i jo, Utjehu, dajte mi utjehu,
zavri sa jednim mnogo dobrim Ssss...
Dvojka ne bila na mestu, neko ree oo
da mu vade akalicu, Trojka izabra me-
lodiju svome srcu dragu, za etvorku se
znalo, opet bi Ajd didemo Rado, Petica se
opredeli za zavetnu Ja nikad u ivotu pi-
janac nisam bio...
Voditelj Pija sve podseti kako sve poe-
lo, da inicijator Mile Nedeljkovi, da se sti-
glo do 15. okupljanja, da sve na sebe preu-
zeo gazda Rade, da obezbedio pobedniku
veliku nagradu od 100 evra... Svi dadoe
aplauz, na red doe izgovaranje brzalice,
svi se istakoe, svi mu ga dadoe po gos-
podinu qrcu, Pija ree da pedagoki svi
dobili po nula poena. Publika je negodo-
vala, takmiari su negodovali, Jedinica
nekako ustade i negde poe, strovali se
sa bine, digoe ga, ode oda po sali, na sce-
ni su bili samo etvorka i Petica, bi Od To-
pole, od Topole pa do Ravne gore, bi Istru-
li mi dunja u oci, Jedinica se vrati na
mesto i stade prsi obrve, do Press astala,
gde zdraviio zdraviar Sinia, doe gaz-
da Rade sve informie da se mnogo brzo
pije, podeli utisak i dojam da po njega naj-
bolja Jedinica, kome eer na 15, ali oe
ga vino obali s nogu...
Bi ta disciplina hodanja po gredi, koju
je predstavljala bela traka zalepljena za
itison, Petica proe ko lola, ni etvorka
ne imala problem, Trojka u svoj crni tri-
ko na sredini malo vie omai crtu, Dvoj-
ka odavno ne bila na megdanu, dovedo-
e i Jedinicu, nekako mu objasnie oem
se radi, upravie ga, ovaj isprui ruke na-
pred, izlepra stazu napred, odlepra na-
zad. Pija objavi da se pije poslednjih 15 mi-
nuta, u tiini i dostojanstveno.
Sve uze da se vlada u tiini i dostojan-
stveno, Petica stade forsira, povrati, pre
bljucnu, na svoje levo rame, ali uze vaz-
duh, i viknu, De je Panta. Javi se iz pu-
blike Panta, Petica opet nae au, sitno
bljucnu. Trojka je, sa glavom palom na
crne bretele, bio van igre, etvorka je ko-
municirala sa zemljaci u publici, jedino je
Jedinica bio na visini zadatka i zavrne
tiine. Batalio trljanje temena, koncen-
trisan do kraja, padne mu glava na levu
stranu, odstoji, digne je i nagne iz ae,
padne mu glava u tanjir, omirie mepajz,
digne je i potegne jo vina, desi se da i on
bljucnu u tanjir, ali nita zato, koncentri-
sa se, glava mu pade na levu stranu, opo-
ravi se i pravo na au, u taj ritam skoro
da isprazni i etvrtu au. Petica je poku-
avala, bljucko je i on, ali jednostavno nije
mu ilo, zaosto skoro pola litra.
asni sud odsvira kraj, uzee mere, sa-
biraju bodove, objavie da Trojka tree
mesto, prvo mesto, sa isti broj bodova, Pe-
tica i Jedinica. Publika uze protestuje, gde
ima da Vitez pada po kafani, pobednici-
ma stavie lente Viteza, Petici okaie or-
den od ljutih i crvenih paprika, ovaj uze
da se drekenja da on pobednik, sve vie
Aaa, Uuu, penje se na sto, naginje direk-
tno iz ae. Jedinici ko da nita nije bilo
jasno, uzee da mu stave lentu, koja spa-
de, da ga diu iz stolice, a on da im se sve
smandraljava na pod.
DRAGAN TODOROVI
NIJE POMOGLA NI MUZIKA PODRKA: Jedinica na kraju takmienja
35
VREME 6. mart 2014.
Ne gubite vreme.
itajte ono to je bitno.
www.vreme.com
LISICAIDRAL
LJUBOMIR IVKOV
Karijerni karijerist kraj
Kao i u svakoj autobiografiji, tako i u ovoj predsednikoj
mora biti likova u koje se pisac razoarao, mora biti onih ko-
jima se divio ili kojima iskazuje blagodarnost, e, sa istorijske
distance od mesec dana rekao bih da je sa najvie potova-
nja i simpatije opisan dugogodinji direktor Crvene zastave
Prvoslav Rakovi (ja, grena mi dua, kad bi me neko pitao ko
je bio direktor nae fabrike automobila kazao bih: Milenko
Bojani, samo zato to je bio iz Araca, vojvoanski kadar, eto,
priklanjam se i ja jeziku politike), ali je prvobitni direktor
Rakovi sudiji Saveznog vrhovnog suda pismeno odgovo-
rio na prekore to u njegov jat 1800 nikako da ugrade ra-
dio-aparat. Brljotina je ila na duu Italijana, sinovi umadije
pravdali su se pred sudijom, takoe Kragujevaninom, da e
mu radio biti montiran im stigne, sudac ih je pak korio to
uzimaju toliki novac, a ne izvravaju svoje obaveze, jednog
dana direktoru bee to dodijalo te je buduem predsedniku
Predsednitva izdiktirao pismo za vip kupca: Naoj fabrici
je izuzetna ast to ima tako znaajnu linost, na tako viso-
koj funkciji, za kupca svojih vozila. Mi potpuno razumemo
Vae cenjene navike da se vozite u najluksuznijem automo-
bilu i da vam je bez radio aparata u njemu veoma dosadno.
Molimo Vas da razumete da je u naoj provincijalnoj sredi-
ni, iz koje i Vi potiete, donedavno najsloenija proizvodna
tehnologija bila izrada opanaka. Mi smo se osilili da direktno
preemo na proizvodnju automobila, to, svakako, moe da
dovede do tekoa i promaaja, od kojih ponekad trpe i nai
kupci. Na sreu, nisu svi tako razmaeni, naroito oni koji su
skromni i koji vozila kupuju za svoje pare, a ne iz dravnog
budeta kao to je sa Vama sluaj...
Epistola me je razonodila, ne znam je li sauvana u pisar-
nici Saveznog vrhovnog suda, u samoj Zastavi, ili u muze-
ju automobilizma koji dri bivi ministar kulture, ali ako je
autor rekonstruisao pismo po vlastitom seanju, opet mi je
drago: umnogome je popravio je utisak koji na mene bee
ostavio kao vladar.

Vozi se drug Bora tj. Njegova ekselencija ambasador sfrj

na zadnjem seditu mercedesa ka Firenci, ofer mu je ujed-
no i obezbeenje, zaustave se na pumpi, dok telohranitelj ode
za svojim svrhama tienik izie da se malo protegli te da ra-
zgleda robu iroke potronje, voza meutim sedne u kola i
odveze se sam, nauka jo nije bila izmislila mobilni, potui
se naijenac pripadniku talijanskog proletarijata, pumpad-
ija ga tei da e njegovo odsustvo kad-tad biti primeeno,
ako ne pre, ono kad auto stigne u Firencu, meutim je ofer
Dragan ipak primetio da nema elinosivog batoinskog po-
gleda u ogledalu, te se za pola sata vratio na pumpu, uplaen
da su mu tienika skleptale Crvene brigade, zaboravljeni
ga je na licu mesta podvrgao umerenoj drugarsko-oinskoj
kritici, ne bi trebalo da mu ovo pree u naviku, ambasador
nee dogaaj prijaviti mip-u, ali bi i sam poinilac morao u-
tati kao zaliven, kad, nakon izvesnog vremena, a usred boa-
nja u dvoritu ambasade, jedan od igraa pecnu domaina da
je bio zaboravljen na pumpi, ta je bilo, Dragan je deset dana
uvao tajnu, a jedanaestog ju je poverio da li isto nekom o-
feru, batovanu, ili sobaru. To je i poenta prie: Nema tajne
meu oferima!

Pre dvanaest godina vozio sam majku u Zrenjanin kod

lekara, i strina Zagorka je trebalo da ide na kontrolu, urani-
la i ona, prvo odvezosmo nju u bolnicu, pa emo se kad moja
mati u domu zdravlja, onome kod mosta, zavri sa laborato-
rijom, rendgenom, kardiologom i kontrolom eera vratiti po
strinu, potraje ovo sa mojom majkom satima, tek oko pola
etiri odemo po strinu: sedi u sada praznoj ekaonici, sa ta-
nom od skaja u krilu, kao to sam je i ostavio: Izvini, tek sam
se u Stajievu setio tebe, pa dok smo se vratili... Ne boj se,
kae ona svojim crepajakim akcentom, sa dugim o, prolo
je meni i to kroz glavu... Junaku ovog prikaza nije prolo kroz
glavu da bi mogao biti zaboravljen, pa ipak mu se za razliku
od moje strine to desilo, meutim on i tu epizodu zainjava
vedrom, za mene neoekivanom poentom o oferskoj naravi.
Bora Jovi ima ono to pisca ini piscem: kad ga pero po-
nese poverie i tajnu koja nije njegova (drug P. je u Japanu re-
kao kako e utinuti devojku koja prevodi, a ispostavie se da
je re o Srpkinjici: moda drug P. taj sluaj nije ispriao ni naj-
bliima?); jezik B.J. ostao je mahom rereratli, bio je direktor
Zavoda za planiranje, saveznog, sve to ide uz Boru savezno
je, evo kako objanjava gde ga je Partija postavila: Bila je to
veoma vana ustanova u kojoj se kreiraju planovi za budu-
nost, od kojih zavisi ivot generacija koje dolaze. Starmalo,
zar ne? Kad je zbog ukazivanja na tetnost Ustava iz 1974.
prognan u Rim, nije imao srca da kae: Neu da predstav-
ljam federaciju kojoj se ne pie dobro ali zar ne bismo i mi
moralisti tako postupili?
Zato bih utao ima humora vie nego to sam u marta
1991. mogao i da zamislim, pria emu urba pravi je biser,
ali ne moe paraknjievni kritiar ba sve da vam prepria i
da sve bog zna kako hvalei knjigu zapravo podrije njezinu
prodaju.
Kako i moj junak, i ja sam se ponadao da e tri kraa prikaza
biti manje dosadna nego ako utiske iznesem dumle
VREME 6. mart 2014.
37
38
6. mart 2014. VREME
KULTURA
P
rva lmska projekcija u novoj
zgradi Jugoslovenske kinoteke,
u Uzun Mirkovoj 1, prikazana je
26. februara. U 18 asova se da-
vala digitalizovana restaurirana verzija
prvog srpskog igranog lma ivot i dela
besmrtnog voda Karaora iz 1911. go-
dine, a u 20 asova Kjubrikova 2001: Odi-
seja u svemiru. Za prvu projekciju je bio
slobodan ulaz, a za drugu je njenih 117 gle-
dalaca platilo ulaznicu. Tako je otvorena
nova zgrada Jugoslovenske kinoteke. S
obzirom na to da se u Jugoslovenskoj ki-
noteci uva preko 100.000 lmskih kopija
134 kinematograje sveta, otvaranje nove
zgrade je, ne samo za ljubitelje lma, pr-
vorazredan kulturni dogaaj.
Zgrada u Uzun Mirkovoj je sazidana
1846. godine kao novi konak kneza Alek-
sandra Karaorevia, zatim je tu bio ho-
tel Srpska kruna, pa Optina beograd-
ska, i na kraju Savezni zavod za paten-
te. Savezna vlada ustupila je zgradu na
korienje Jugoslovenskoj kinoteci 1992.
godine. Od tada do danas trajala je njena
transformacija od ruine u zdanje koje im-
ponuje. Taj proces vezan je za Radoslava
Zelenovia, direktora Jugoslovenske ki-
noteke, i njegov tim. Ovo je njegov osvrt
na preeni put.
devedesete
Objektivno govorei, rekonstrukci-
ja zgrade jeste trajala predugo. Ja sam
1992. godine napustio lagodno mesto
urednika filmskog programa tv Beo-
grada i doao u Jugoslovensku kinote-
ku svestan da u zemlji u kojoj su uve-
dene sankcije nema mnogo prostora za
instituciju kao to je Kinoteka. U suti-
ni, oduvek sam kraj svoje karijere za-
miljao u Jugoslovenskoj kinoteci. Isti-
na, ovde sam zamiljao i svoj poetak:
da cepam ulaznice u Kinoteci, pa da se
nekako uunjam i besplatno gledam
lm. To mi je bio san kad sam iz Koso-
va Polja 1968. godine doao u Beograd
na fakultet.
KAKO MI
NISU OTELI
KINOTEKU
Pre desetak dana poela je da radi nova
zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj. Ja sam
mogao ovu zgradu 1995. godine da zamaem,
da napravim Potemkinovo selo i da pustim
gledaoce. E, to nisam hteo. Jeste, rekonstrukcija
je potrajala, ali sad na kraju karijere mogu
mirno da odem iz Jugoslovenske kinoteke
jer je misija u koju sam uao 1992. godine,
to se mene tie, dovedena do kraja
Intervju: Radoslav Zelenovi, direktor Jugoslovenske kinoteke
Mi smo te 1992. godine poeli da trai-
mo zgradu za Kinoteku i doli do ove
zgrade. inilo se da anse da je dobije-
mo ne postoje, ali je na kraju presudio
nesumnjiv znaaj Kinoteke. Zgrada je
bila ruina u bukvalnom smislu te rei,
sve to je moglo da se iznese iz nje izne-
to je. Pre nas je tu bio Zavod za patente,
a zgrada je bila vlasnitvo Republike
direkcije za imovinu. Kad je poela pri-
a o traenju zgrade, nuena mi je zgra-
da u kojoj je sad Ministarstvo kulture. I
bilo je nemalo iznenaenje kad sam od-
bio ta zgrada nema bioskopsku salu, da
ne nabrajam ostale nepogodnosti za Ki-
noteku. Drugo, zgrada koju sam izabrao
VREME 6. mart 2014.
39

fotograje: Ivan epi
nalazi se pored Filharmonije, Kolarca,
Etnografskog muzeja, Filolokog, Filozof-
skog i Prirodno-matematikog fakulteta,
i ima odlinu komunikaciju sa gradom.
Rekao sam: ok, ona zgrada je mnogo bo-
lja, ova je skoro sruena, ali ja bih ipak
ovu u Uzun Mirkovoj.
Kad je zgrada dodeljena Gradu Beo-
gradu, i kad smo je 1995. godine mi dobi-
li na korienje, bilo je to u vreme Neboj-
e ovia i Milenka Kaanina, dolo je do
silnih osporavanja da li je trebalo da ba
nama daju tu zgradu. Kad smo to preva-
zili, dobili smo novac da zgradu stabi-
lizujemo jer je jedno njeno krilo potpuno
potonulo. Finansiranje je prestalo 1997.
godine, bila su to teka vremena, bilo je
preih stvari.
dvehiljadite
Onda je 2000. godine naprasno odlu-
eno da Grad Beograd vrati zgradu Sa-
veznoj direkciji za imovinu, i da se zgra-
da proda. Zato? Zna se zato, va list je
detaljno opisao zato (Vreme br. 570),
da se napravi robna kua.
I, Savezna direkcija je objavila oglas
za prodaju ove zgrade. Ja imam taj
oglas, kao i sve ostalo vezano za novu
zgradu Kinoteke, zato to piem knji-
gu Kako su mi otimali Kinoteku. Hte-
li su da je prodaju za neku sumu koja
je bila treina vrednosti placa zgrade
od 4,500 kvadratnih metara, i to zgra-
du koja nije bila obina, ve spomenik
kulture pod zatitom. Naravno, ustala-
sala se javnost. Da smo to dozvolili, bili
bismo prva drava na svetu koja je spo-
menik kulture prodala za robnu kuu!
Poeo je vrlo, vrlo muan period: uce-
njivali su nas, pripreivali. Kako? Direk-
tor Savezne direkcije za imovinu mi je
traio da zavrim rekonstrukciju za
est meseci, u protivnom uzima zgra-
du! Ba me zanima kao bi neko zavrio
rekonstrukciju 4,500 kvadratnih meta-
ra za pola godine! Sudili smo se, i do-
bili spor.
40
6. mart 2014. VREME
Skoro me je neko pitao da li smo se
plaili. Pa naravno da jesmo. Plaili smo
se prvo onoga u ta smo se upustili, pla-
ili smo se pretnji, dobronamernih sa-
veta, ali nismo odustajali. U ono vreme
je bilo dovoljno da vam kau ime onog
ko je zainteresovan za tu zgradu, pa da
postane pretnja sama injenica da po-
stoji mogunost da vam neko otme to
to ste vi poeli da gradite. Ponoviu,
najvanije od svega toga je da mi nismo
odustali. Moe biti da je to hrabrost:
malo se boji, ali ne odustaje.
De fakto, radovi na zgradi su poeli
tek 2007. godine, kada smo dobili sred-
stva iz Nacionalnog investicionog pro-
grama. Uradili smo graevinske radove,
i onda smo ekali, ekali, ekali, pa su
dobijena sredstva da se zgrada opremi.
Sve to vidite, osim tehnike, sve je na-
pravljeno u Beogradu. Bio je to jedini
nain da opremimo zgradu za pet mi-
liona evra. Ljudi iz sveta nam estitaju
na objektu kakvog nema. Prolog leta
na velikom konkursu u Londonu ente-
rijer zgrade je proglaen za najlepi en-
terijer kulturne institucije u Evropi, au-
tor enterijera je Pavle Vasev.
danas
Nova zgrada Kinoteke ima pet nivoa.
Na vrhu su klub i prostorije sa digital-
nom klimom zahvaljujui kojoj svaka
prostorija ima svoju mikroklimu, to je
vano za ovakvu ustanovu. Na spratu
ispod je direkcija, raunovodstvo i slu-
be koje opsluuju sve segmente Kinote-
ke. Tu su i dva apartmana za istraivae.
Na srednjem nivou je univerzalna sala
sa oko 100 mesta, takoe za projekcije,
sa stolovima koji mogu da se rasporede
po potrebi za promocije knjiga, za preda-
vanja, za razne namene. U centralnom
delu su pristupni holovi koje smo, kad
smo doli u ovu zgradu, zvali jezero jer je
taj prostor bio pun vode. Oni imaju pro-
vidan krov, pa je taj prostor tokom dana
osvetljen dnevnim svetlom. Ispod je ulaz
u zgradu, zatim deo Muzeja sa predistori-
jom i istorijom lma, biblioteka sa itao-
nicom. Ispod tog nivoa je deo Muzeja sa
nekoliko predmeta iz predistorije lma
i Mala sala sa 40 mesta.
Evo, pre desetak dana je poela da radi
Velika sala. U njoj je 260 mesta. Sve to
postoji kao lmska traka ili digitalni za-
pis u njoj je mogue pokazati. Iza platna
je tona zvunika, a postavljeni su i sa
strane po zidovima. Na projekciji Kjubri-
kove Odiseje imali smo priliku da se uve-
rimo u njihov zvuk. Drvenu zidnu oplatu
sale uradili smo po ugledu na originalnu,
videli smo je na snimku iz 1938. godine sa
proslave roendana kralja Petra, ispod
nje je somot koji upija sve zvukove. Ova
sala ima istorijsku vrednost: u njenom
prvom redu je sedeo general Ler dok su
mu sudili, tu je osnovan Crveni krst, tu
je Grad Beograd odlikovan Legijom asti.
Uhodavamo se, planiramo u martu poe-
tak projekcija u Maloj sali, i preseljenje
23.000 knjiga, iseaka iz novina, scenari-
ja koje uva biblioteka.
U okviru te prie, neto da vam kaem:
ne shvatam ljude koji govore da u kultu-
ri nita ne valja. Deo koji se zove uvanje
nacionalnog blaga, deo kulture u kome je
Kinoteka, funkcionie jako dobro. Stal-
no dobijamo priznanja od Meunarod-
ne federacije lmskih arhiva zbog novih
naina na koje pokuavamo da spasemo
lmsko blago. U arhivu Jugoslovenske ki-
noteke nalazi se preko 100.000 kopija iz
134 nacionalne kinematograje sveta. Mi
smo lmske Ujedinjene nacije, i mi svaki
PONOVO RADI BIOSKOP: Velika sala Jugoslovenske kinoteke
VREME 6. mart 2014.
lm, i hrvatski, i ameriki, i crnogorski, i
gruzijski, uvamo na isti nain na koji se
odnosimo prema naem blagu. To je veli-
ki posao. Zato me ta uoptavanja nita
ne valja u kulturi, veoma vreaju. Arhiv
Kinoteke je sada itav mali grad. Nadam
se da emo ove godine uspeti da sazida-
mo jo jedan depo jer je u Luci Beograd
jo uvek 20.000 kutija lmskih kopija
to je jedna srednje razvijena kinoteka.
kultura pamenja
Mi u Jugoslovenskoj kinoteci uvamo
bitan aspekt pamenja ovog naroda. u-
vanje kulturnih dobara jedno je od naj-
skupljih stavki svake drave. Ouvanje
ovakvih institucija je neto na emu mo-
ramo da radimo svi. Ja znam da i u mno-
go bogatijim drutvima kinoteke ne sto-
je dobro, ali ja bih voleo da budem neka
siromana evropska kinoteka. Siroma-
enje institucija koje uvaju nacionalno
blago osiromauje upravo segment koji
se odnosi na pamenje. Kulturno nacio-
nalno blago je neobnoviv resurs. Ne vi da
obnovite lm ako vam negativ propad-
ne, moete samo da plaete do kraja ivo-
ta. Ovaj na razgovor, iako pada u vreme
predizborne kampanje, nee nikoga bit-
no ugroziti jer kulturu niko od stranaka
ne navodi u svom programu.
Ja se niti preterano hvaliem niti ku-
kam. Zar vi stvarno mislite da ja ne
umem da kukam? Pa umem, i to da se
uje dokle god hoete. Ali mi je jasno da
od te kuknjave nema nikakve vajde, i da
je pametnije pokuavati da se obezbede
pare. Tako smo dobili pare za novi depo,
za centar za digitalizaciju arhivske gra-
e, pa za nove montane stolove, pa su
nam pomogli Francuzi, Japanci, Evrop-
ska agencija za rekonstrukciju, i drugi.
A ako neko misli da donacije vise na dr-
vetu i samo ekaju da se mi iz Kinoteke
pojavimo da ih uzmemo, neka sam pro-
ba da ih nabavi.
Naveo bih paradoks koji se ne odno-
si na zgradu, ali se odnosi na Kinoteku.
Supruga Sae Petrovia je preko Fon-
dacije Aleksandra Sae Petrovia osta-
vila 50.000 evra za nove kopije lmova
svog supruga. Posle nekoliko dana zna-
te ta nam je prvo stiglo? Reenje Mini-
starstva nansija da platimo porez na
poklon! Kad neko iz inostranstva hoe
da vam neto pokloni, vrlo mu je teko
KINOTEKI EKSPONATI: Kamera brae Limijer, aplinov eir, zootrop...

42
6. mart 2014. VREME
NOVA IZDANJA
asopis Gradac
Detinjstvo
asopis Gradac
Dendizam
asopis Gradac
Mlada Bosna
objasniti da u vaoj zemlji vai ovakav
zakon.
sutra
Svi me pitaju ta e biti s Kosovskom,
sa starom zgradom. Kinoteka bez Kosov-
ske nije Kinoteka. Ta zgrada od 1952. go-
dine radi kao Muzej Jugoslovenske kino-
teke i u mnogim biograjama naih ve-
likih umetnika pie da su svoju lmsku
edukaciju zavrili u Kosovskoj. Dakle, Ko-
sovska ostaje to to jeste, sa tri projekcije
dnevno. Velika sala u novoj zgradi sluie
za promociju velikih dogaaja, kao to je
Fest, pa e se ti programi nastavljati u Ko-
sovskoj. To treba gledati kao veliki sistem.
Najvanije u ovoj prii jeste da je sve
to su generacije kinoteana sakupljale,
postalo dostupno javnosti, da ovo ogro-
mno blago vie ne trune po podrumima
i depoima. Mi smo dva nivoa pretvorili u
muzej tu je izloeno oko 600 predmeta
od 3300 koliko ih ima u Kinoteci. Zato
je to vano? Siguran sam da kada u na-
oj Kinoteci Austrijanci vide Carsku pa-
noramu, ili Francuzi Limijerovu kameru,
da e malo drugojaije misliti o nama. Mi
smo to sauvali. I to radi. Pa jo kada svi
vide da je zgrada sva u vajerlesu, da sva-
ki sto ima prikljuak za kompjuter, bie
jasno ta su Kinotekom dobili.
Da se neto razumemo: ja sam mogao
ovu zgradu 1995. godine da zamaem, da
napravim Potemkinovo selo, i da pustim
gledaoce. Da sam to uradio, verovatno bi-
smo do sada pet puta bili potopljeni, a ve-
rovatno bismo i goreli. E, to nisam hteo.
Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali sad
na kraju karijere mogu mirno da odem iz
Jugoslovenske kinoteke jer je misija u koju
sam uao 1992. godine, to se mene tie, do-
vedena do kraja. Na ovo moje mesto sad
treba da doe mlai ovek, kao to sam ja
ovde doao sa 40 godina, zato to za ovaj
posao treba snage. Sportskim jezikom re-
eno, ovo je prvo poluvreme. Poinje dru-
go. Mi smo dosanjali svoj san. I sad idemo
dalje da reavamo probleme.
SONJA IRI
43
VREME 6. mart 2014.

U
nutar jugoslovenske televizij-
ske mitologije, pria o sjedenju
pred televizorom do jutra dugo
se vezala skoro iskljuivo za legendarne
meeve Muhameda Alija. Kasnije, kra-
jem osamdesetih poela su i deurstva
zbog meeva nba lige, a 1994. godine zbog
Svjetskog prvenstva u fudbalu u sad-u
bdjeli su oni koji su imali struje. Krajem
devedesetih te tokom dvijehiljaditih, do
dana dananjeg, kad se, kao, poelo ini-
ti da e se i ovdje ivjeti onako kako ivi
sav normalan svet, oni koji dre do sebe
poeli su da ne spavaju u noima kad se
bira ameriki predsjednik, odnosno u
onima kad se dodjeljuje Oskar. Novine
i portali se onda sutradan raspiu o toa-
letama glumica, o duhovitim replikama
pri primopredaji kipia, o dobitnicima i
gubitnicima, kako se to kae. Lakonska
agencijska ovogodinja presuda veli da
razloga za slavlje prvenstveno imaju l-
movi 12 godina ropstva (zbog nagrade za
najbolji lm, ali i za najbolji adaptirani
scenario i najbolju sporednu glumicu) te
Gravitacija (ukupno sedam Oskara, uk-
ljuujui i onaj za najbolju reiju); najvei
pak gubitnik je lm Amerika prevara, s
deset nominacija i niti jednom nagradom.
seanje na ia tomu
Samo nekoliko sati uoi poetka ka-
lifornijske ceremonije, u Beogradu je, u
okviru fest-a, pred punim Sava centrom,
prikazan lm 12 godina ropstva. Oni koji
su pravili program, odlino su tajmirali,
imajui, reklo bi se, sjajan osjeaj za fee-
ling ukusa lanova amerike Akademije
lmskih umjetnosti i nauka. Tako se ne-
koliko hiljada Beograana u ponedjeljak
ujutro teoretski moglo obradovati da su,
eto, upravo sino pogledali najbolji lm
godine. Meu prvim reakcijama svjet-
ske lmske javnosti na ovakvu odluku
su uglavnom odobravanja; mnogi smatra-
ju da je zaista pobijedio najbolji lm. Film
je, s jedne strane, zbilja dobro reiran, ima
odline glumce, pria je okantna, a ipak
istinita, tema je velika, gledalac se lako
i brzo emotivno angauje; sve je, ini se,
tu. U najkraem, Stiv Mekvin je lmovao
memoarsku knjigu Solomona Nortapa o
vlastitoj traginoj sudbini. Ovaj crni mu-
ziar je sredinom devetnaestog vijeka i-
vio u Saratogi, u saveznoj dravi Njujork,
kao slobodan ovjek, sa enom i dvoje dje-
ce. Dvojica prevaranata ga namamljuju u
Gravitacija tendencije
Estetska presuda lanova amerike Akademije lmskih umetnosti i nauka veli da je
najbolji lm u proloj godini 12 godina ropstva Stiva Mekvina, koji je, zanimljivo, u Srbiji
premijerno prikazan samo nekoliko sati uoi dodele Oskara. Re je o lmu pravljenom s
namerom da bude veliki lm na veliku temu. Najvei broj nominacija imali su Gravitacija
i Amerika prevara (oba po deset); prvi je osvojio sedam Oskara, potonji niti jedan
Film: Oskar 2014.
44
6. mart 2014. VREME
Dvanaest
godina
ropstva
zamku te ga prodaju u roblje, na ameri-
kom jugu. Slijedi dugi niz patnji i ponie-
nja sve dok napokon poslije dvanaest
godina Solomon opet ne bude slobodan.
Na samom kraju on se ponovo susree sa
svojom porodicom, ali prije odjavne pi-
ce saznajemo da dvojica prevaranata koji
su ga prodali u roblje nisu osueni. Nema
katarze, nema prave emotivne satisfak-
cije. Jo prije nego je lm zavrio, palo mi
je na pamet, samo dopola u ali, da bi od-
mah poslije 12 godina ropstva, bez pauze,
trebalo prikazati Tarantinovu angovu
osvetu; trebalo bi, makar na lmu, ispra-
viti svu tu silnu nepravdu. Sve to ovjek
zna o ropstvu u Americi, od ia Tomi-
ne kolibe nadalje, gomilu onoga to zna
o ljudskoj okrutnosti, o tome kolika u-
brad ljudi mogu biti, o zlu koje ine lju-
di, Mekvin je stavio u svoj lm. On je mu-
an i efektan, gledaocu je esto teko da
neke scene uopte gleda. Treba ljude su-
oiti sa zloom, kau neki kritiari, misli-
oci, analitiari. Ima neto u tome, ali ima
ini mi se neega i u onoj reenici Duka
Trifunovia izreenoj negdje oko dvijehi-
ljadite, u valjda prvom njegovom poslije-
ratnom intervjuu za neki sarajevski me-
dij. Svaka pria o zlu je propaganda zla
tako je tada govorio Duko Trifunovi.
Mnogi su ga tada napadali, ismijavali ga
i osuivali, uz ideju da se time opravdava
za nedostatak vlastitog literarnog anga-
mana za vrijeme rata u Bosni i Hercego-
vini. Izdvojimo li, meutim, njegovu izja-
vu iz otrovnog lokalnog konteksta, ona
zapravo formulie misao vrlo slinoj jed-
nom od lajtmotiva romana Elizabet Ko-
stelo junoafrikog nobelovca Kucija. U
odvie detaljnom prikazivanju sadizma i
patnje zlo se esto prije priziva, nego od-
bacuje, tako nekako kae Kuci, uz upo-
zorenje da je tako neto opasno za itao-
ca ili gledaoca, ali je jo opasnije za auto-
ra. Ima neeg mistinog i sujevjernog u
takvom stavu, ali takoe i neega suge-
stivnog i ubjedljivog. Ne znai to, narav-
no, da se umjetnost svodi na hepiendine
feel good prie i da se umjetnou iskljui-
vo, to bi se reklo rjenikom marketinke
kampanje, iri dobrota. Bilo kako bilo, 12
godina ropstva izgleda kao lm pravljen
s namjerom da bude veliki lm na veliku
temu, lm koji e da dobije Oskara, pa je,
eto, Oskara i dobio.
seanje na majora toma
Meu sedam Oskara koje je dobila Gra-
vitacija Alfonsa Kuarona je i Oskar za
najbolju muziku. Najvei problem Gra-
vitacije je, meutim, to to taj lm gleda-
ocu mnogo slabije i manje uspjeno po-
kuava prenijeti emociju koju savreno
prenosi Bouvijeva pjesma Space Oddity.
Kuaron kao da je zapravo pravio malo la-
baviju ekranizaciju ove pjesme; sve je tu:
i zemaljska kontrola, i svemirski brod, i
plutanje po vakuumu (oating in a most
peculiar way) i osjeanje da zvijezde izgle-
daju drukije, da je Zemlja plava i da se
nita ne moe uraditi. Film je tehniki
napravljen besprijekorno, ali gledaoca
za likove ba i nije previe briga. Pria
je tanka i u nekom trenutku samo eka
da se lm zavri. (Film traje jedva sat i
po, a to osjeanje se zainje nedugo na-
kon prvih pola sata.) Ne tie te se depre-
sija astronautkinje Rajan Stoun (San-
dra Bulok), ne zabavljaju te maniristi-
ne ohrabrujue duhovitosti Mata Koval-
skog (Dord Kluni). ini mi se da nije
pretjerano rei da je Gravitacija zapra-
vo najslabiji lm Alfonsa Kuarona. Kao
u ilustraciji one famozne Gombrovieve
dijagnoze o naem dobu, lm je najglu-
plji ba kad pokuava da bude najmudriji.
Gravitacija je trodimenzionalna self help
slikovnica, sa prelijepim slikama i glupa-
vim tekstom. Stavi, kao, one 3D naoari
pa kad pada kamen, ini ti se da pada pre-
ma tebi. udna mi uda. Viene su takve
stvari i u lmovima koji gledaoce i emo-
tivno angauju. Na kraju je na neki nain
i pravedno da lm besprijekoran u teh-
nikom smislu dobije nagrade uglavnom
u tehnikim kategorijama.
lakoverne budale i neverne tome
2012. za mnoge je lmole U dobru i u
zlu predstavljao najprijatnije iznenae-
nje godine. Neka vrsta bizarnog miksa
romantine komedije i drame o ljudima
s psihikim problemima, sa izvrsnim na-
stupima Bredlija Kupera i Denifer Lo-
rens, lm je poluio veliki uspjeh i ui-
nio da se od reisera Dejvida O. Rasela
oekuju jo bolje stvari. Samo godinu
dana kasnije, Rasel je i te kako opravdao
45
VREME 6. mart 2014.
ZG
Knjige iz Zagreba s dobrim razlogom u Beogradu
Abc
BG DBR-NSLV
SRB
Ovu (i druge) knjige mogu se potraiti u knjiarama Prosvete u Beogradu, knjiari Plavi krug (preko puta
RTS) ili pod najpovoljnijim uslovima poruiti na tel. 064 22 65 942 ili e-mail: dobar.naslov@sezampro.rs
|ottevo| | c|ooc| 1990 -2004.
nl[e me usplo maknuu Mllosevlc, no [esL 1udman
novl sv[eLskl podrepak
aruLokracl[a um[esLo demokracl[e
Cd 1rlglava do vardara - kolonl[a do kolonl[e
1udmanlzam l nakon 1udmana
ov[esL l perspekuve Srba u PrvaLsko[...
... | os stotoe oos|ovo oo 574 sttooe ve||oq fotooto o
tvtJoo povezo
HISTORIA TRAGICOMICA!
Ostro i beskompromisno misoo 5npe 5uvoro o postjuqos/ovenskoj
nrvotskoj i 8o/konu u novoj knjiti toqrebokoq itdovoo kot/oq"
Amerika
prevara
oekivanja. Amerika prevara je meni li-
no najbolji od tri ovdje razmatrana lma,
bolji i od 12 godina ropstva i od Gravitaci-
je. To je lm koji nudi najbolje od onog to
Holivud jest i to treba da bude. Odnos
Holivuda i evropskog umjetnikog lma
(a ponekad i onog amerikog nezavisnog)
podsjea zapravo na odnos romantizma i
klasicizma, a prema onoj famoznoj gnomi
to ih poredi sa sistolom i dijastolom ljud-
skog srca. Nekolicina najboljih evropskih
lmova iz 2013. estetski i artistiki je to-
liko superiorna prologodinjoj holivud-
skoj produkciji da je to zapravo nemogu-
e i porediti. Amerika prevara daje gle-
daocu nepretencioznu inteligentnu zaba-
vu, pria priu o likovima koji su karak-
terno trodimenzionalni (sad ne govori-
mo o 3D oalama) i do kojih ti je stalo. Tu
su opet Raselovi ljubimci Bredli Kuper i
Denifer Lorens, ali tu su i Kristijan Bejl i
Ejmi Adams koji naposljetku pojedu i ovo
dvoje i cijeli lm. Bejl kakvog znamo iz
sage o Betmenu ili iz Mainiste, ziki je
gotovo neprepoznatljiv. Kod takvih preo-
brazbi, namee se poreenje sa De Nirom
iz Razjarenog bika, ali ovdje to poreenje
ima posebnu snagu. U Amerikoj prevari,
naime, De Niro ima efektnu cameo ulo-
gu. Kad ju je snimao, on na setu uopte
nije prepoznao Bejla, mada se odranije
poznaju. Nije klju, meutim, u zikom
preobraaju, nego u glumi, u ulaenju u
lik, a Bejl je, to i ovaj lm dokazuje, de-
nitivno jedan od najboljih savremenih
holivudskih glumaca. Ejmi Adams je pak
uspjelo da bude vie seksi od Denifer Lo-
rens, da bude seksi na nain holivudskih
diva iz starih vremena, a usred ove libe-
ralne i permisivne epohe, da njena crve-
na kosa, kao u slavnoj pjesmi Silvije Plat,
ali u drukijem kontekstu jede ljude kao
zrak. Njen seksipil zrai sa ekrana poput
kakvog radioaktivnog elementa. A sam
lm je istovremeno pria nalik mnogima
koje smo vidjeli i pria istovremeno po-
sve jedinstvena; sjajan period piece smje-
ten u sedamdesete i reiserska egzibici-
ja. Kako to biva u lmovima o prevarama
i prevarantima, postoje lakovjerne buda-
le i pokoji nevjerni Toma, postoje dupla
dna, i dupla dupla dna. A iz perspektive
Srbije hic et nunc nije bez vraga da jed-
nu od glavnih uloga u prii o politiar-
skim laima i korupciji ima jedan eik.
Ostavivi Ameriku prevaru bez ijednog
Oskara, Holivud kao da se pomalo odrie
samog sebe, ali u loem smislu. Nebitno
zapravo, ali indikativno. Amerika preva-
ra ostaje lm koji gledaoca ne vara, lm
koji je na svoj, izvorno holivudski, nain
vei od ivota.
MUHAREM BAZDULJ
46
6. mart 2014. VREME
H
iljadu puta je lake re-
konstruisati injenice
jednog vremena nego
njegovu duhovnu atmosferu,
jer ona nalazi odjeka ne u oci-
jelnim dogaajima, ve najpre u
malim, linim epizodama, kae
tefan Cvajg u svojim memoa-
rima Jueranji svet.
Sitnice su to, uvek samo
sitnice, meni je to jasno, bele-
i Cvajg, sitnice u jednom vre-
menu kada je vrednost ljud-
skog ivota opadala jo rapid-
nije nego vrednost novca. Ali
samo ako fiksiramo te male
simptome, moi e jedno ka-
snije vreme da zabelei pravi
kliniki nalaz duhovnih od-
nosa i duhovne pometnje to
behu zahvatili na svet izme-
u dva rata.
To kasnije vreme u naem sluaju jo
uvek nije dolo, a kako trenutno stvari
stoje nema ga ni na vidiku. ivimo i dalje
izmeu dva rata. Svakoga dana otkriva-
mo bezmerje i poniavajue mogunosti
provizorijuma u kojem se nalazimo. Ta-
kva nam je geograja zapala. A sa njom,
i pripadajue pare istorije, all inclusive.
I zato, vano je uredno beleiti zapaa-
nja u bolesniki karton. Neko e tamo, u
dubokom futuru, jednom moi da stvori
kliniki nalaz naeg vremena.
O sitnicama i malim, linim epizoda-
ma pie Teol Pani u Aleji Viktora Bub-
nja. Tekstovi su grupisani u etiri celine
(Adresa, Izmeu Panonije i Mediterana,
Pohvala hotelu, ipka i komentari) i po-
krivaju svetonazor osobe koja nije tek
beskompromisni i lucidni komentator
svega onoga to sanja i to mu se doga-
a, ve je putopisac od najree i najnije
vrste, onaj koji prolazei predelima, isto-
vremeno putuje kroz pojave i ljude, kao
neka reinkarnacija Evlije elebije tri veka
kasnije. Analizira staloeno i mirno, go-
tovo stoiki, sa diskretnim gospodstvom.
Okolnosti pod kojima je autor rastao i
sazrevao, promene ugla gledanja kao po-
sledice estih selidbi njegove porodice i-
rom Jugoslavije (otac je bio vojno lice) ra-
zvile su poseban sluh za druge i drugai-
je, omoguile mu irok objektiv, perspek-
tivu sveznajueg pripovedaa. Zahvalju-
jui minulom radu biograje, Teol se na
mnogim mestima osea skoro kao kod
kue, a opet, nigde nije sasvim kod kue,
to ga ini otpornim na predrasude, na
onu tako ljudsku slabost da se predahne
na odmoritima optih mesta.
Teol je svedok sa terena, sasvim ra-
zliit od salonskih boraca iz beograd-
skog kruga dvojke. On ima emociju, ali
nikada nije ostraen. Razume se u mrkli-
ne i jaruge provincija od Vardara do Tri-
glava, u Krleine svraje zakutke i kranj-
ske ume gde se preko noi obavlja pr-
vobitna akumulacija kapitala. Talog Te-
olovog iskustva stvarao se u razliitim
geograjama, kao i njegov je-
zik, i zato on tako precizno de-
tektuje zablude i stereotipe,
svejedno da li nastaju na vi-
zantijskim ili miteleuropskim
adresama. Aleja Viktora Bub-
nja jedinstvena je knjiga o ge-
nius loci jednog prostora, koji
je nekada bio drava, a danas
je region.
Ne znam nikoga ko tako pri-
ljeno, nadahnuto i lucidno
prati dogaaje, pojave i feno-
mene naeg regiona, ije dija-
gnoze neumoljivo ukazuju na
uzroke stanja u kojem danas
ivimo, a koje bismo najradi-
je otpisali i zaboravili. Sve je
u vezi, govorio je Crnjanski.
I upravo taj lajtmotiv putuje
kroz Teofilove tekstove. Jer,
nisu nam Marsovci postavili
engenske rampe, ve mi sami
kada smo se opredelili za su-
protan smer u odnosu na ostatak sveta.
Zato je danas Slovenija prostor utopije
za sve nas koji ivimo u kavezu od Bu-
janovca do Horgoa. Zato smo pred kraj
dvadesetog veka postali merna jedinica
izolovanosti.
Kontekst je ono to Teol nepogreivo
uzima u obzir, svejedno da li pie o dubo-
ko linim dogaajima, ili analizira dru-
tvene fenomene, pomodarstva i predra-
sude jednog vremena. Hvala Teolu na
razobliavanju budalatine imenovane
kao rokenrol knjievnost, koja mi je u
mladosti ugroavala zdrav razum. I zato,
u pravu je kada savetuje da treba odma-
lena tui po nepametnoj glavi svakoga
ko pomisli da postoji neto kao roken-
rol knjievnost: to sam dublje, s velikom
radou, i u jedno i u drugo, to sam vie
shvatao da su to dva sveta. Pa zato i treba
dati svakom svoje. U protivnom, pomisli-
e da je iica Bukovski koji je, inae,
napisao i neto pristojnih knjiga vei
od, tajaznam, Tomasa Mana.
Knjige
Teol i okolina
Nedavno je, u izdanju beogradske arobne knjige, iz tampe izala nova knjiga Teola Pania,
Aleja Viktora Bubnja. Iz ovog izdanja prenosimo pogovor koji je napisao Dragan Veliki
Pie: Dragan Veliki
47
VREME 6. mart 2014.
Kroz Aleju Viktora Bubnja sve vreme
se prua dvostruki kolosek spoljnjeg i
unutranjeg toka prie, poev od teksta
Klju s kojim se otvara ova knjiga. Pri-
poveda i njegov otac pokuavaju da u
nadiruem paklu raspada zemlje, preu
iz jednog u drugi provizorijum, u okru-
enju likova koje preko noi iznedre rat-
ne okolnosti. U tom hororu oni su stana-
ri ocijelnih dogaaja, koji se istovreme-
no odvijaju u hiljadama slinih verzija,
svedeni na bezimene protagoniste sinta-
gme takva su vremena bila. Bez line pri-
e, imali bismo injenice jednog vremena,
ali ne i njegovu duhovnu atmosferu. Te-
olovi tekstovi nose u sebi snaan peat
proivljenog, dogaaji i pojave spoljnjeg
sveta imaju ime i prezime, navode ita-
oca da se malo zamisli. Jer, sve ovo to
nam se ve etvrt veka deava posledica
je nespremnosti da mislimo. Istovreme-
no i spremnosti da prihvatimo da neko
drugi to ini u nae ime. im se krene u
proces razmiljanja, uvek se neto poja-
vi, o emu se onda i zapitamo. A kada se
zapitamo, pojavljuje se linost.
Aleja Viktora Bubnja ita se kao
dnevnik svih nas. I tu ne mislim samo
na one koji su kao i autor iveli i odrasli
u jednoj bivoj dravi, koja je pod istim
krovom imala kou Loku i Temerin, Pi-
rot i Labin, Virpazar i Ohrid, ve na sve
one koji, recimo, ne mataju o dipovi-
ma, nego o istim i tanim autobusima i
vozovima, mislim na one koji bi da neto
uine sa svojim ivotom.
Nije politiki predznak taj po kojem se
ljudi razlikuju. Uostalom, barem se u Srbi-
ji pokazalo kako je sve to relativno i kako
se lako menja. ta sve moe da stane u i-
vot jednog uspenog Titovog samouprav-
ljaa! Za ivota je stigao da se od komu-
niste koji je trao sa tafetom i uskao
na sletovima, deklarie kao veliki Srbin,
kao pravoslavac, kao rojalista, kao borac
za tradicionalne srpske vrednosti. I da se
razumemo, na itavom prostoru bive Ju-
goslavije imamo veinu koja se formirala
od tog nekvalitetnog duhovnog materija-
la. Iz istog legla vode poreklo svi oni ostra-
eni Srbi i Hrvati. Zato im teko pada da
budu slobodni ljudi koji misle svojom gla-
vom, jer se to od njih na ovim prostorima
nikada nije ni trailo, ni oekivalo.
Postoji jo jedan sloj ove knjige, koji
kao ponornica tee kroz prie o odra-
stanju, kroz putopise i traktate o do-
gaajima turbulentnih svakodnevica,
a to je obris privatne osobe samog au-
tora. Pojavi se iznenada nekom usput-
nom opservacijom iz fundusa duboke
intime kao Hikok u onim kratkim se-
kvencama svojih lmova svejedno da
li priznanjem da ne zna da pliva, ili taj-
nom posetom Subotici tokom kolskog
raspusta.
Nita neobino, svako od nas nosi u
sebi malu kolekciju infantilnih elja i op-
sesija. Ko nije kao dete poeleo da bude,
recimo, nevidljiv. Pitanje je samo, u kojoj
meri ostajemo dosledni toj metazici in-
fantilnog. Slutim, u njoj su zipovane nae
mogunosti. A da bismo ih ostvarili po-
nekad je potrebno da se odjavimo iz sva-
kodnevice, i predahnemo u blaenoj ai-
storinosti hotelskih soba, da radimo na
sebi, da ne pristanemo na zaborav ono-
ga to je bilo i na pokorno utanje o ono-
me to jeste, jer, kako kae Teol, neka-
ko mi se ini da je to onaj minimum na
kojem moda moe neto i graditi.
48
6. mart 2014. VREME
P
o Srbiji je ostalo svega nekoliko
kvalitetnih lokalnih novina. Ako
listate Sremske, moda vam za-
padnu za oko male reklame porodinih
apoteka Dini u Sremskoj Mitrovici. Iz
tog miljea potie ne samo veseli sin Sr-
an, nego i itav niz farmaceutski naklju-
kanih priica, posebno onih o ovisnim ba-
bama s lekovitim prdeom, sahranjiva-
nim kao toksini otpad itd.
Nosei pod kaketom mnogo vie od
najeene kose, Sran se pri raanju ov-
danje stand-up komedije pojavio najpre
samo u duhu. Naime, na prvoj veeri
otvorenog mikrofona, koju je u kc Gra-
du u naoj prestonici organizovala eki-
pa formalizovana u Klub komedije Stan-
dup.rs, meu desetinama uglavnom ne-
poznatih u sam vrh izdvojio se i momak
s odlinim tekstom i izvesnom zbunjeno-
u. Potenjaina je naknadno organiza-
torima priznao da taj tekst nije njegov, pa
su telefonski doli do Dine, pravog au-
tora. Poznat princip? Kao kod izbora za
mis Nisam nameravo da se takmiim,
nego napiso tekst drugu I izabralo ga.
Drug neminovno pao u zaborav, a Sran
Dini mimo takmienja i u rekordnom
roku postao glavna zvezda nove, reite
pop-kulturne scene u Srbiji. Zaslueno.
Nekih tri godine i oko 500 klupskih, ali
i pozorinih i festivalskih nastupa kasni-
je, s kilometraom koja povezuje vie od
40 mesta Srbije i desetine po ex-yu, mladi
Dini vratio je na mapu i svoj grad. Pod-
setio mnoge da osim Mitrovice na seve-
ru Kosova, postoji i ona jo severnija u
Srbiji/Vojvodini/Sremu, iji su brendo-
vi poput Matroza, Sirmiuma i kp doma
dodue na silaznoj putanji ili bar manje
popularni od neoekivanog vertikalnog
spadala. Nije onda udo da Standup.rs
svog najistaknutijeg lana podmetne za
prvi ovdanji specijal, dugometranu
formu (80-ak minuta) pogodnu za tv/dvd
pakovanje. Jer, taj prirodni napredak od
prostog nizanja neskrivenih zasmejavaa
dobili smo ve u Beogradu zahvaljujui
istoj organizaciji i u izvoenju svetskih
stajaih zvezda (Eddie Izzard) i regional-
nih prvaka (Pea Bajovi).
Pravilno izabrana, lepa i jo nedovoljno
koriena sala Ustanove kulture Palilu-
la (bivi nu Braa Stamenkovi) poka-
zala se jesenas za akustiarske koncerte
(Lojd Kol, S vremena na vreme), a nita
slabija i za predstave-jednog-oveka. Bu-
jajua, vie ne samo mlada publika ove
vrste komedije, s lakoom je konzumira-
la oko 500 ulaznica (cena 350 d.). Prijatna
atmosfera na-stolicu-vie nije zaostajala
za ve tradicionalnim masovnim Stan-
dUp-festivalima u Domu omladine Beo-
grada, jer su novi sledbenici neiskvareno
glasni, zacenjeni. Redovnu privilegiju za-
grevanja prisutnih opet je imala kolegini-
ca Jelena Radanovi, sociolokinja na pri-
vremenom radu za mikrofonom, a izvor-
no nadaren i nepretenciozno armantan
Dini je u standardno dobroj formi po-
novio svoja glavna urnebesna zapaa-
nja i hamletovske dileme.
Dugoronija funkcija ovog izvoe-
nja (javno snimanje) uslovila je efektnu
kompilaciju bez bitno novih delova, to
nije spreilo uivanje u standardnim
pasaima babinog unueta kao momka-
iz-malog-mesta: Razlika izmeu provin-
cije i Beograda je to u Beogradu ima vie
provincijalaca, ili onaj o vonji kroz pre-
stoniku Slaviju vs. krunog toka u S. Mi-
trovici. Primetan je, meutim, njegov na-
predak sa scenskim pokretom i zvukom,
isto kao i izostanak stereotipnih srema-
kih (prehrambenih) motiva. Ovog puta,
uprkos predizbornoj buci, nije bilo nieg
ni od svinjarija iz politike.
Poto je download Dini 1.0 kompleti-
ran, idemo dalje. Sticajem okolnosti, ovo
se dogodilo iste kine nedeljne veeri kad
se na nacionalni tv-kanal posle poroaj-
nih bolova? vratila, tj. zapoela svoju dru-
gu sezonu najbolja (ne samo satirika, ni
humoristika) emisija 24 minuta Zorana
Kesia. Pobojali ste se da je sve ak i on-
line zamrlo, osim u sluajevima ekstre-
mne iivciranosti npr. kratkom zimom i hi-
tom ppv ide u Feketi? Cenzurisana puka
duhovitost ipak i u srpskom biu ima jo
nekoliko kreativnih uzdanica, pojedinaca
najee imenom Sran (ei, Mileti),
i timova (Njuz.net, StandUp.rs), iji lano-
vi piu i za druge. Ako mislite da je za njih
to gore, to bolje proveriete, dolazi!
DRAGAN KREMER
Stand Up
Smeh na obe noge
Sran Dini je u rekordnom roku postao glavna zvezda nove, reite pop-
kulturne scene u Srbiji stand-up komedije. Zaslueno. Nedavnim nastupom u
beogradskoj Ustanovi kulture Palilula ovaj status je jo jednom potvrdio
foto: Standup.rs
49
VREME 6. mart 2014.
TV MANIJAK
J
edna od televizija u Srbiji sa nacionalnom pokrive-
nou je tv Happy. Mora se priznati da je od poet-
ka bila svrstana u drugu kategoriju, to zbog kontro-
verznog vlasnika Peconija, to zbog nejasnog program-
skog koncepta. Pre podne emitovali su crtae, posle toga
rijaliti programe, a uvee reprize domaih serija i lmova,
ili rijaliti u sopstvenoj produkciji (Parovi, Dvor). Danas
emituju jutarnji program koji poinje u 5 asova Do-
bro jutro, Srbijo.
Ovog trenutka je koncept manje-vie isti, uz neobian
porast sopstvene produkcije. Happy je u najveoj meri
domaa televizija u Srbiji, po formi i sadraju, strano je
samo ime i to je svojevrstan paradoks. Imate Sudbine sa
kvaziistinitim ivotnim priama u izvoenju naturika,
Provodadiju, Potara, Natkuvavanje, Laku lovu ili
ou u kojem tajno popravljate automobil svojim prijate-
ljima srpski pimp my ride.
Ukoliko po podne ukljuite tv, otprilike u vreme kada
se ljudi vraaju sa posla, doekae vas kopija Grand pa-
rade sa pevanjem i skeevima. Ovaj spektakl se potpuno
opravdano zove aava mehana, jer odlino prikazuje
atmosferu dobrog provoda kakav se ovde zamilja. Ne-
prekidna uska uz pevaljke, ludilo zezanje! Ako nije aa-
vo, onda je tu Glamur pa sve sija.
Happy je moda poslednja velika televizija u Sr-
biji koja uva princip kopiranja poznatih tv formata i
stvaranje originalnih srbizovanih verzija. Priznajem da
imam razumevanja za taj antiglobalistiki pristup jer
kakva je to pamet i kreativnost zatitila brojanje poe-
na u kvizovima, oblik scenograje, ili nain komunika-
cije sa takmiarima. Zato tv Happy ima svoju verziju
svih emisija koje emituje konkurencija, pa bi zanimlji-
vo bilo uporediti procente proizvedenog programa po
tv stanicama.
Ipak, dva formata su osnovno obeleje ove televizi-
je, jer savreno oslikavaju dva glavna elementa njenog
identiteta.
Prvi je kvazirijaliti program kontroverznog i eksplicit-
nog sadraja koji se emituje u veernjim asovima. To je
famozna Luda kua, kopija Derija Springera, gde vodi-
telj krunisani kralj tre tv-a prolazi kroz sve glavne
socijalne situacije u Srbiji danas. Sponzorue, silikoni, pre-
ljube, homofobija, razvaljene porodice, narkomanija, ta
god poelite tu je! Ma kako napeto bilo, moram priznati
da je Luda kua dovela konikt u Srbiji na male ekrane
u veoma verodostojnom obliku, toliko verodostojnom da
rra redovno opominje ovu tv stanicu zbog neadekvatnog
sadraja programa. Metaziko pitanje koje stoji iza prin-
cipa Lude kue jeste: gde su granice medija i stvarno-
sti, gde su granice dobrog ukusa, gde su granice malogra-
anskog morala koji ivi u Ludoj kui ali mu ona sme-
ta na tv ekranu. Ba kao to je u rijaliti programu Dvor
Peconi pokazao Srbiji kako izgleda tranzicioni raj za e-
stoke momke i njihove pratilje, tako je i voditelj Dule Car
pokazao kako izgledaju mnoge porodice u Ludim kua-
ma. Ne verujem da emisija ima katarzian efekat na pu-
bliku, jer poput tabloida manipulie skandalom, ali de-
nie Televiziju Happy kao jedinu preostalu komercijal-
nu tv stanicu koja nije uglavljena u strane (uglavnom za-
padne) tv formate.
Drugi stub tv programa je Milomir Mari i njegova i-
rilica. Apsolutno sve to sam rekao za Ludu kuu vai i
za irilicu, samo treba dodati viedecenijsko medijsko
novinarsko iskustvo autora. ok, jasno je da irilica tre-
ba da bude srpski odgovor na uveni hrvatski ou Deni-
sa Latina Latinica, gde se postavljaju zabranjena pita-
nja. ak je i scenograja slina. Danas je ovo politiki ou
koji se razlikuje od konkurencije na domaim televizija-
ma. Razlika se ogleda u izboru gostiju, jer kod Maria
moete videti sagovornike koje druge tv stanice ignori-
u, svesno izbegavaju ili jednostavno ne umeju da prepo-
znaju. U nekoliko razliitih emisija, Mari (a prvenstveno
u irilici i Golom ivotu) osvetljava aktuelnu situaciju
u Srbiji u istorijskom kontekstu jer nismo mi od jue,
iveli smo u nekoliko drava tokom poslednjih 30 godi-
na. Ma kako prezrivo gledali na Happy, pre ili kasnije,
svi nekako sednu u te Marieve fotelje i shvatimo da ih
on ve decenijama poznaje i prati da nije novinar, rekao
bih da je policajac. Zato me emisije podseaju na informa-
tivni razgovor, ali sa onim dobrim islednikom koji e od
vas u prijateljskom ili kafanskom razgovoru uvek izvu-
i vie nego to ste eleli da kaete. Problem nastaje to
u irilici, kao u Ludoj kui, svi znamo ta ne valja ali
uglavnom nemamo reenje za probleme.
Sve prethodno navedeno dovelo je do rasta rejtinga i
gledanosti tv Happy, dojueranjeg autsajdera. Tu treba
svakako dodati produeni efekat krize, gde Happy po-
staje ogledalo dugotrajne i neuspene tranzicije. Slikovi-
to reeno, kao u reklami za poret smederevac, vraamo
se grejanju na vrsta goriva, samo e baba umesto cepa-
nica da podloi pelet! A moda e, blago babi, smederev-
ca podloiti ona njena unuka sa silikonima to se slikala
za Playboy takoe iz reklame!
DRAGAN ILI
irilina
luda kua
Kriza u Ukrajini
SVET
MALI KRIMSKI
50
6. mart 2014. VREME
Ukrajinska vojska i mor-
narica masovno se preda-
ju, ili prelaze u novoformi-
rane ruske oruane snage
Autonomne Republike
Krim. Ruske jedinice preu-
zimaju komandu nad voj-
nim bazama, aerodromi-
ma, radarskim postrojenji-
ma, infrastrukturnim vo-
ritima. Raspad ukrajinske
vojske u ratnom stanju
pokazuje dubinu drutve-
ne, politike i ekonomske
krize Ukrajine kojoj se ne
vidi kraj poetka. Parada
suvereniteta, referendu-
mi na Krimu, u Donjecku,
Harkovu... Dok Zapad
vie, Putin ne uje dobro
N
apetost u ukrajinskoj Autono-
mnoj Republici Krim (u kojoj
ivi 1.450.000 Rusa, 576.000
Ukrajinaca i 245.000 Tatara)
poela je jo pre nego to je predsednik
Ukrajine Viktor Janukovi u noi izmeu
petka i subote 21/22. februara pobegao iz
svoje vile u Meigorju podno Kijeva. Tri
dana pre toga, 18. februara, u predveer-
je krvave kijevske zavrnice, predsedni-
tvo Vrhovne rade Autonomne Republike
Krim je u otvorenom pismu Janukoviu
poruilo: U sluaju dalje eskalacije gra-
anskih sukoba Vrhovna rada ar Krim
ostavlja sebi za pravo da pozove itelje
autonomije da ustanu u zatitu graan-
skog mira i spokojstva na poluostrvu...
Slali su delegaciju i u Moskvu.
RAT
DEMONSTRACIJA SILE: Ukrajinski vojnici u kasarni, ruski ispred
Foto: Fonet/AP
51
VREME 6. mart 2014.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 21.
februara razgovarao sa stalnim lanovi-
ma Saveta bezbednosti Ruske Federaci-
je o situaciji u Ukrajini i otiao na zatva-
ranje Olimpijskih igara u Soiju, dok je
ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov
podseao svog amerikog kolegu Dona
Kerija da savetuju nove vlasti u Kijevu da
se dre sporazuma Janukovia i opozici-
je, potpisanog uz garancije tri evropska
posrednika (efova diplomatija Poljske,
Nemake i Francuske, Radoslava Sikor-
skog, Franka-Valtera tajnmajera i Lora-
na Fabijusa).
Na Zapadu su ta upozorenja ignori-
sana, stanje u Kijevu su posmatrali kao
svrenu stvar. Ruse, koji su povukli am-
basadora iz Kijeva, ubeivali su da je u
njihovom interesu da se ukljue u stabili-
zaciju prilika u Ukrajini. Ruski list Utro
tih dana objavljuje proroanski naslov
Posle Soija nastaje uas (mada se od-
nosio na neku rusku temu borbe protiv
korupcije).
Dok su novim ukrajinskim vlastima
tempo diktirali branioci Majdana, meu
kojima je vanu ulogu igrao sa 1500 cevi
naoruan Desni sektor, a stara garda,
specijalna jedinica Berkut, ekspresno
rasputena, u Sevastopolju su 22. febru-
ara s muzikom i cveem doekali njene
pripadnike, a sahrani poginulih berkuto-
vaca i u mimohodu u Vrhovnoj radi ark
prisustvovao je veliki broj graana.
doek u sevastoplju
Krimskim pripadnicima jedinice Ber-
kut (srebrni orao) koju je 25. januara ras-
pustio novi ministar policije Arsen Ava-
kov, gradonaelnik Sevastoplja, a potom
i vlada Krima, dali su utoite, platu i za-
datak da tite poredak i da spreavaju
pljake i masovne nerede.
Izgleda da je na Krimu dogaaje ubrza-
lo i to to su akteri Desnog sektora name-
ravali da proire revoluciju na istok Ukra-
jine i na jug do obala Crnog mora. Dopi-
snik francuskog lista Le Temps Boris
Mabijar u razgovoru s jednim od koman-
dira Desnog sektora Vladimirom Koet-
kovim belei: Borci Majdana nee osta-
viti tatarske patriote...
Ispred Vrhovnog sovjeta Krima u
Akcija i reakcija
Ritualne pretnje zapada
Da li se u ukrajinskoj krizi nazire Trei svetski rat? Ili makar Drugi svetski
hladni rat? Ne. Globalni igrai se ponaaju posve predvidivo
R
usija ini to svetske sile ine kada su im ugroeni inte-
resi, pogotovo u sopstvenom predvorju: kanjava, zavr-
e ruke, stavlja protivnike pred svren in, tumai me-
unarodno pravo kako joj odgovara, primenjuje pravo jaeg,
demonstrira silu... Poruka razmetanja ruskih trupa na Kri-
mu: Oni vai haotini proevropejci su dodue osvojili vlast u
Kijevu, ali se na Krimu pita Moskva, tamo gde ive Rusi od-
luke donosi Vladimir Vladimirovi Putin, mi smo spremni da
ratujemo za nau stvar, ima li ko jai? Hoe li moda neko da
nam izae na crtu?
Odgovor je, naravno: Ne. I pored svog krgutanja zubima,
tekih rei i uvreda na raun Putina u Vaingtonu, Pentago-
nu, Briselu, Berlinu, Londonu i Parizu, i pored ritualnih pridika
o povredi meunarodnog prava, krenju meunarodnih spo-
razuma i normi i zahteva da Moskva smesta povue trupe
sa Krima, odmah su svi jasno stavili do znanja da Zapadu ni
na kraj pameti nije da vojno pritekne u pomo prozapadnoj
privremenoj vladi u Kijevu ne bi li ona povratila ingerencije
na istoku zemlje i sauvala teritorijalni integritet Ukrajine.
Po tom pitanju nedvosmisleni su ak i poslovino ratoborni
republikanski jastrebovi u Vaingtonu, koji inae predsed-
nika Baraka Obamu prozivaju da je neodluan, slab, kukavi-
ca, da je predsednik koji se stalno povlai. ulo se, tako, na
cnn-u, da Rusija nije Srbija, Irak ili Libija, ve atomska sila. Kad
smo ve kod povreda meunarodnog prava.
pretnje praznom pukom
Veliki rat je iskljuen, nove rtve, dakako, nisu. Problem kon-
trolisanom prepucavanju velikih sila, uz asistenciju eu, mogu
da prave naoruane ekstremno desne ukrajinske snage, koje
niko ne kontrolie, a koje su iznele prevrat u Kijevu. Nepo-
znanica je i da li u ovom trenutku postoji civilna kontrola nad
ukrajinskom armijom, da li su pojedine jedinice spremne da
se odmetnu i samoinicijativno neto preduzmu protiv ruske
de fakto okupacije Krima, kakvo je u opte raspoloenje u voj-
sci. Posle samoubilakog pokuaja Gruzije 2008. godine da voj-
nom silom povrati kontrolu nad Junom Osetijom koja se pri-
pojila Rusiji, malo je verovatno da bi se oruane snage Ukraji-
ne zvanino upustile u neto slino. Zato je, pod jedan, Rusija
preventivno poslala na Krim ozbiljne snage (obaka to je tu i
52
6. mart 2014. VREME

Simferopolju oko 2000 predstavnika
krimskih regiona upisivalo se u tako-
zvane ete (roti), a sa zvunika su ita-
na imena komandira... Na Jutjubu se vidi
kako za jednim od stolova neko pokazu-
je kako se rasklapa i sklapa kalanjikov.
Nasuprot tome, oko tri hiljade krim-
skih Tatara okupilo se 23. februara na
glavnom trgu u Simferopolju na mitin-
gu podrke evromajdancima. Nosili su
transparente s natpisima Podravamo
zahteve Evromajdana, Budunost Ukra-
jine i Krima u porodici naroda Evro-
pe, Odbraniemo teritorijalnu celovi-
tost Ukrajine.
Napetost je rasla. Ispred sedita Vrhov-
nog sovjeta Autonomne Republike Krim
26. februara odrana su dva mitinga na
jednoj strani su bili protivnici vlasti u Ki-
jevu koji nose ruske zastave, a na drugoj
krimski Tatari i pristalice kijevske revolu-
cije, koji pokuavaju da uu u zgradu par-
lamenta. Na njihovoj strani je bilo vie
demonstranata. Prokijevski demonstran-
ti su pokuavali da uu u parlament, ma-
lobrojniji Rusi su ih u tome spreavali.
Milicija, koja tada nije tano znala kome
je lojalna, razdvajala ih je.
Bilo je tue, guranja, pesnienja i krva-
vih glava, a jedan ovek je u toj fertutmi
umro od infarkta. Predvee su se razili,
a tatarski medlis je poruio svojim lju-
dima da idu kuama i da u miru zatite
sebe i komije. Tadanji premijer Krima
Mogiljev i duhovni lider muslimana Kri-
ma hadi Emirali Ablajev pozvali su 27.
februara graane Krima da se ne suko-
bljavaju. Od tog trenutka Tatari, koji su
ranije povremeno demonstrirali da im se
vrati zemlja, oduzeta kada su 1944. zbog
saradnje s Nemcima bili prognani, nisu
se vie pojavljivali na sceni.
U toku naredne noi okolnosti su se
promenile.
ratno raspisivanje referenduma
Naoruani ljudi (sudei po snimcima
sa sigurnosnih kamera, specijalci) rano
ujutro oko 4.30 sati 27. februara razbili
su vrata na nain kako policija interveni-
e, bacili jednu ok bombu i zauzeli zgra-
du regionalne vlade (Sovjeta ministara)
i parlament (Vrhovnu radu Autonomne
Republike Krim) i istakli rusku zastavu.
inae Crnomorska ota), a pod dva, Zapad je odmah naglasio
da nee ak ni da zvecka orujem zbog Ukrajine, a kamoli da
ratuje sa Rusijom, ili prua nekakvu logistiku vojnu pomo,
da sluajno neko u Ukrajini, kao neko u Gruziji, ne bi gajio
lane nade. Dapae, uglavnom se, uz oekivane retorike pret-
nje, govori o neophodnosti deeskalacije situacije.
Posle sednice komisije zaduene za odnose nato-a i Ukra-
jine prole nedelje, generalni sekretar nato-a Anders Fog Ra-
smusen izjavio je da nije bilo rei o konkretnoj pomoi pakta
Ukrajini. O kakljivom pitanju prijema Ukrajine u nato, to je
zemlji principijelno stavljeno u izgled, Rasmusen je vie nego
jasno rekao: lanstvo u nato-u nije trenutno prioritet Ukraji-
ne. Na to su se posle ruske intervencije na Krimu nadovezali
evropski politiari, rekavi da Rusiji u ovom trenutku ne tre-
ba zabijati prst u oko priama o pristupanju Ukrajine nato-u.
Ono uveno Fuck the eu (Obamina savetnica za Evropu Vik-
torija Nuland u privatnom telefonskom razgovoru sa ame-
rikim ambasadorom u Ukrajini Dofrijem Pajatom) posle
Tako govorae Putin
Putin je iznenadio Zapad slanjem ruskih jedinica na Krim.
Reakcije Zapada, pak, za predsednika Rusije nisu nikakvo
iznenaenje. Na konferenciji za medije u utorak Putin je u
svojoj rezidenciji izvan Moskve lakonski odbacio sve optu-
be i nonalantno negirao da ruska vojska stoji ispred drav-
nih objekata i kasarni na Krimu: To su lokalne snage sa-
moodbrane, te uniforme mogu da se kupe u svakoj radnji.
Potom je izrazio svoju bojazan zbog orgijanja nacionali-
sta, ekstremista i antisemita u Ukrajini. Rekao je da Rusi-
ja u ekstremnom sluaju nee oklevati da vojno intervenie
svugde gde Ruse proganjaju i unitavaju, te da trenutno u
Moskvi ne postoje planovi za aneksiju Krima, ali se pozvao
i na pravo na samoopredeljenje ljudi na poluostrvu, jer ako
narod na Kosovu ima pravo na samoopredeljenje, onda na
to ima pravo i narod na Krimu.
Na pretnje Zapada ekonomskim sankcijama Putin je opu-
teno odgovorio: Naravno da one mogu da nanesu tetu, ali
e teta biti obostrana. Na nagovetaj da e ostale zemlje
G8 bojkotovati samit u Soiju, samo je odmahnuo rukom. I,
onako, uzgred budi reeno: Naravno da je Gasprom pove-
ao cenu gasa za Ukrajinu, jer kad ni sada ne moe da plati
dugove, ne moe vie da rauna na popust. I da ne bi bilo
nikakvog nesporazuma ta Moskva misli: U Kijevu je izvr-
en pu koji se dugo spremao, pored ostalog, uz pomo za-
padnih instruktora. Putin se principijelno pozitivno izrazio
o predlogu Berlina da se formira kontakt grupa za Ukrajinu
i rekao da njegov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov
o tome ve razgovara sa kolegama.
Putin je sedeo na stolici postavljenoj na crvenom tepihu,
preko puta njega dvadesetak novinara. Predsednik je to-
kom svog izlaganja delovao as oputeno, as strogo ili za-
brinuto, sve u svemu, onako kako od njega Rusi i oekuju.
Poruka njegovog prvog obraanja povodom ukrajinske kri-
ze: U Ukrajini vlada haos, u Rusiji pravo; on nee da dozvoli
da iko ugroava Ruse; Zapad preti praznom pukom, a sad
Ukrajinu posmatraju kao laboratoriju u kojoj vre ekspe-
rimente na pacovima.
KONTRA I REKONTRA: Dejvid Kameron, Angela
Merkel, Barak Obama i Vladimir Putin
Foto: Fonet/AP, Reuters
53
VREME 6. mart 2014.


Nekoliko policajaca koji su obezbeiva-
li zdanje parlamenta pustili su kuama.
U uniformama bez oznaka, s maska-
ma koje pokrivaju lice, naoruani ljudi sa-
optili su tadanjem premijeru ar Krima
Anatoliju Mogiljevu (koji je inae penzio-
nisani general milicije) da nisu ovlaeni
da vode pregovore i da nemaju nikakvih
zahteva. Centar Simferopolja je u etvr-
tak 27. ujutro blokirala redovna policija,
koja ni peake ni vozila nije proputala
u centar grada.
Zapadni i ukrajinski mediji su ta ve-
oma utljiva uniformisana lica pod ma-
skama opisivali kao ruske vojnike, a i ru-
ska ntv citira oevica kome su naorua-
ni ljudi koji su zauzeli zgradu na pitanje
Ko ste vi? odgovorili: Rosija.
Mesni izvori rekli su pak dopisniku In-
terfaksa da parlament i vladu kontrolie
Samoodbrana stanovnika Krima iji je
maternji jezik ruski, a ine je itelji po-
luostrva, meu kojima su bivi vojnici i
ociri policije i slubi bezbednosti, u ta
niko nije verovao, a to, s obzirom na ka-
snije vesti o raspadu ukrajinske armije
od vrha do dna, i nije nemogue. Ta for-
macija e se narednih dana pojaviti u re-
alnijem obliku. Nova krimska vlast je u
prisustvu ruske Crnomorske ote nasta-
jala i dobijala faktiku i oruanu silu. Ki-
jevskim vlastima lojalan javni tuilac ar
Krima kvalikovao je zauzimanje lokal-
ne skuptine kao teroristiki akt, ali se
na to oito niko nije obazirao.
Sazvana je skuptina Rade, na koju
nisu doli tatarski predstavnici. U izja-
vi Predsednitva Vrhovnog sovjeta Kri-
ma, koju je objavila Krimska informa-
tivna agencija, a prenela Sevastopljska
invazije Rusije na Krim dobija novu dimenziju. Sa amerikog
(ne samo) stanovita, Evropska unija je zaprila orbu na ki-
jevskom Majdanu i sada, kada su evropski puleni na kakvoj-ta-
kvoj vlasti, (po obiaju) ne zna ta da radi. Moskva nee prezati
od toga da, pored provokativnog opkoljavanja kasarni ukra-
jinske vojske i slinih demonstracija moi, u sluaju zaotra-
vanja situacije nansijski i ekonomski udavi Ukrajinu, ne bi
li kaznila prozapadni Kijev i pokazala kako u regionu prola-
zi neko ko se kai sa Rusijom eu na to ne bi imala odgovor,
mada je podsticala antiruske demonstrante da se bore na svo-
je pravo na eu.
Trai se, dakle, liderstvo sad. Samo to je sve to zapravo pro-
blem evropski, to ni Amerika, poto je vojna opcija iskljuena,
zapravo nema ekonomske poluge da nakodi Rusiji. Iza silnih
pretnji, krije se nemo Zapada.
muke po baraku obami
Prolog petka Barak Obama kao lider slobodnog sveta preti
svom kolegi Vladimiru Putinu da bi vojna intervencija na Kri-
mu mogla skupo da ga kota. Ve poetkom ove nedelje ruske
trupe kontroliu Krim, a parlament u Moskvi daje Putinu ovla-
enje da alje vojsku na Ukrajinu po sopstvenom nahoenju.
To je (jo jedan, setimo se crvenih linija u sluaju Sirije) de-
bakl amerikog predsednika. Putin ne daje pet para na Oba-
mine pretnje. Bela kua zaotrava retoriku (ta joj drugo pre-
ostaje). Ministar spoljnih poslova Don Keri govori o nevie-
nom aktu agresije, hoe da izbaci Rusiju iz G8, grupe najveih
industrijskih zemalja sveta, govori o ciljanom ukidanju viza za
predstavnike Rusije, o zamrzavanju ruskih rauna, ogrania-
vanju trgovinske razmene, nansijskim sankcijama. Keri alu-
dira na Krimski rat (18531856), koji Rusija nije dobila, i govori o
slanju ruskih trupa na Krim kao o inu xix veka u xxi veku.
Vaington preti izolacijom Rusije, ukidanjem vojne saradnje,
zajednikih vojnih vebi i konferencija, obustavljanjem pre-
govora o tenjoj trgovinskoj saradnji, o pokrenutom bilateral-
nom ugovoru o investicijama.
Sam Obama, posle Putinovog amara, pritisnut ismevanjem
republikanaca zbog toga na ta je izalo njegovo restarto-
vanje odnosa sa Rusijom, demonstrira odlunost. Kae da je
Rusija na pogrenoj strani istorije, i da e je, ako ne promeni
kurs, izolovati i ekonomski je otetiti.
Sve to zvui neverodostojno. Nemaki pigl pie da sad
bez eu ne mogu da pritisnu Moskvu, jer je eu glavni trgovin-
ski partner Rusije. Novac ruskih oligarha nalazi se u evrop-
skim bankama. Ali, pie pigl, i Evropljani zavise od Rusije, i
to ne samo zato to oko etvrtina gasa i nae u Evropu stie
iz Rusije. Nemaka zbog svojih tesnih privrednih odnosa sa
Rusijom ima mali manevarski prostor. Zakljuak: Obama se
ponovo preigrao, jer moe vie da izgubi od Putina. Upuen
je na saradnju sa Rusijom po pitanju razmirica sa nuklearnim
programom Irana, po pitanju Sirije, pa i povlaenja nato sna-
ga iz Avganistana.
Tako je ovek xix veka Putin, to ree Keri, svojim krim-
skim potezom izazvao poprilinu pometnju i zbunjenost u
Vaingtonu.
evropske packice
Evropska unija po slubenoj dunosti kritikuje upad ruske
vojske u Ukrijinu i preti raznoraznim sankcijama ukoliko Mo-
skva ne povue trupe sa Krima. Kancelarka Nemake Ange-
la Merkel, britanski premijer Dejvid Kameron i predsednik
Francuske Fransoa Oland u ponedeljak na telefonskoj sedni-
ci razgovaraju o ukrajinskoj krizi. Kameron nakon toga izjav-
ljuje da su postupci Rusije u Ukrajini apsolutno neprihvat-
ljivi, te da meunarodna zajednica treba da govori jednim
glasom. Britanski mediji, meutim, izvetavaju, da London u
startu ne namerava da ekonomski sankcionie Rusiju isu-
vie je ruskog kapitala u britanskim privrednim tokovima. U
SUSRET POSLE
ZATVORA: Ketrin
Eton i Julija
Timoenko
Foto: Fonet/AP
54
6. mart 2014. VREME


gazeta 27. februara, parlament Krima tra-
i referendum o proirenju autonomije,
i konstatuje da su ugroeni mir i spokoj-
stvo na Krimu kao rezultat nekonstitu-
cionalnog preuzimanja vlasti u Ukrajini
od strane radikalnih nacionalista.
Krimski parlament ima 100 poslanika,
a Interfaks Ukrajina tvrdi da se ne moe
utvrditi koliki je broj poslanika uestvo-
vao u glasanju, jer kako je za tu agenciju
izjavio poslanik Enver Abduraimov, koji
nije uao u zgradu parlamenta, obezbee-
nje na ulazu u skuptinu je poslanicima
oduzimalo mobilne telefone i sva sred-
stva komunikacije.
Za odluku o raspisivanju referendu-
ma 30. marta glasalo je 55 deputata, od
64 prisutna u sali. Izglasana je i odluka
da referendumsko pitanje glasi: Da li
ste za dravnu samostalnost ar Krima
u sastavu Ukrajine na osnovu dogovo-
ra i saglasnosti? O realnoj nezavisnosti
Krima rei nije bilo, ali je ona brzo stva-
rana na terenu.
mi krimljani
Na scenu je stupila nova linost. Krim-
ski parlament je izabrao novog premijera
ark lidera ranije malo uticajne partije
Rusko jedinstvo Sergeja Aksjonova, koji
je izjavio da je za njega Janukovi legiti-
man predsednik. Ruski blok je na pro-
lim izborima imao samo tri poslanika, a
najjaa je bila Partija regiona, koja je u
krimskom parlamentu imala 80 od uku-
pno 100 poslanika. Narednih dana, su-
dei prema sajtu Vrhovne rade Krima,
vladajua koalicija Mi Krimljani ima 70
poslanika (Partija regiona, Rusko jedin-
stvo, Savez, Komunistika partija). Aksjo-
nov se ranije deklarisao kao protivnik no-
vih vlasti u Kijevu i u jednom intervjuu
za sajt Globalna borba izjavljivao je da
e formirati bataljone za brza dejstva i
da e se sresti s majdanovcima. Parti-
ja Rusko jedinstvo je ta koja je na poet-
ku krize na Krimu upisivala dobrovoljce.
Tatarima je nueno 10 vanih mesta u
administraciji, ali njihovi poslanici nisu
hteli da glasaju pod dulom automata,
kao poslanici Partije regiona u Kijevu
krajem februara (jedan je to rekao Ketrin
Eton, ali ona ga nije ula). Ipak, iz tatar-
skog medlisa je dola poruka da e, ako
budu potovana prava tatarskog naroda,
etvrtak, 6. marta, efovi drava i vlada eu razmatrae na van-
rednom zasedanju ta im je initi.
U meuvremenu, Angela Merkel u telefonskom razgovoru
poruuje Putinu da je njegova intervencija na Krimu nepri-
hvatljiva i da kri meunarodno pravo. Kancelarka podse-
a na Memorandum iz Budimpete iz 1994. u kome se Rusija
obavezuje da e potovati nezavisnost i suverenitet Ukrajine
unutar njenih postojeih granica.
Meutim, istovremeno, nemaki ministar spoljnih poslova
Frank-Valter tajnmajer upozorava da niko ne sme da izgubi
ivce, te da se ne smeju ruiti mostovi ka Rusiji, da bi potpuna
izolacija bila pogrena, da je nuan kontakt sa Moskvom i da
diplomatskim sredstvima treba nai politiko reenje.
Oklevanje Berlina je razumljivo: U 2012. ukupan nemaki
izvoz je porastao za 3,4 odsto, dok je u istom vremenskom pe-
riodu izvoz u Rusiju porastao za 10,4 odsto, pa je trgovinska
razmena sa Rusijom premaila rekordnih 80 milijardi evra.
Prilino je nezamislivo da bi Nemaka zbog Ukrajine ugrozi-
la prodaju svojih automobila.
realna politika
Pre svega u Nemakoj, ali i u Austriji zbog velikog uea
austrijskih banaka na prostoru nekadanjeg sssr, moralne pri-
dike i politiku korektnost po merilima Zapada zauzdavaju
realno-politiki komentari: Bez dogovora sa Rusijom nema
reenja (ne samo) ukrajinske krize, mora da se vodi rauna i
o interesima Rusije.
Rajner Lindner, rukovodilac Odbora za istok nemake pri-
vrede, kae da je u nemakoj privredi veoma zabrinuti, te da
bi trebalo da se i Rusiji izae u susret, ne bi li povukla trupe
sa Krima i tako reila krizu, da bi izolacija i uvoenje sankcija
Rusiji bile kontraproduktivne.
On predlae, na primer, da eu pritisne Kijev da odustane od
namere da ukine ruski kao drugi regionalni slubeni jezik, da
se potvrdi ugovor o Crnomorskoj oti koji vai do 2042. godi-
ne, da se proiri autonomija Krima, sve u svemu, da treba nai
balans izmeu ouvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine i
ruskih interesa u Ukrajini. On upozorava da je razgovor o lan-
stvu Ukrajine u nato-u crvena linija za Moskvu i da to pita-
nje ne treba potezati, ak predlae da se nanovo pregovara
Ugovor o slobodnoj trgovinini izmeu eu i Ukrajine i da se u
te pregovore ukljui i Rusija. Nekakav trgovinski rat sa Rusi-
jom bi, po Lindneru, naneo veliku tetu eu (Nemakoj) i uni-
tio Ukrajinu kao tranzitnu zemlju. Rusija je globalni partner
i kao takvu je treba tretirati.
Posmatrano realno-politiki (i ekonomski), za Zapad se ne
isplati da se zbog principa bori za Krim, od koga nema nika-
kve koristi, dok je za Rusiju od ogromnog stratekog znaa-
ja, a Moskva ima snagu da izboksuje svoje interese. Pogotovo
to je Krim voljom Hruova tek 1954. pripojen Ukrajini, a i za
prozapadne vlasti u Kijevu je ta regija vie simbolikog (teri-
torijalni integritet) nego praktinog znaaja.
Ba kao to je Moskva svesna da je izgubila Ukrajinu za svo-
ju zamisao Evroazijske unije kao pandanu eu, makar njen za-
padni deo, tako su i u Vaingtonu i prestonicama eu svesni da
ne mogu da spree da Rusija zaokrui svoju interesnu zonu na
Krimu i/ili delovima istone i june Ukrajine. Pitanje je samo
da li e se do toga doi diplomatskim putem ili nakon dodat-
nog zaotravanja krize i krvoprolia.
A na kraju bi mogla, opet jednom, da nagrabusi Srbija. Za-
mislivo je da Zapad ponudi Moskvi regulisani, na referendu-
mu izglasani, povratak Krima u naruje Rusije, u zamenu za
konano priznavanje nezavisnosti Kosova po istom principu.
Zamisliv je i dogovor po svim drugim gore spomenutim pita-
njima, prosto zato to produbljivanje i rastezanje krize ni Ru-
siji ni eu ne ide u prilog. Takav predlog se ve pojavio u nekim
zapadnim medijima.
Zamislivo je, jata, i da doe do dalje eskalacije krize u i oko
Ukrajine. Zbog toga to ta kriza ne pogaa sad, zbog toga to
su potezi raznih naoruanih desniarskih grupa u Ukrajini,
moda i delova vojske, nepredvidivi. Onda bi Srbija bila ideal-
ni sporedni front za potkusiravanje i podbadanje izmeu Ru-
sije i Zapada.
ANDREJ IVANJI
55
VREME 6. mart 2014.

uzeti uee u referendumu.
Rusko stanovnitvo doivljava rusku
vojsku kao oslobodilaku i kao ansu da
se prikljue majici Rusiji. Tatari, koji su
se bili digli i povezali s majdanovcima,
povukli su se i tiho izraavali nezadovolj-
stvo to se ruski vojnici etaju izvan nji-
hove baze. Njujork tajms citira rei El-
mire Ablialimove (39), u mestu Bakisaraj
upuene vojniku u kamuanoj unifor-
mi, koji pije vodu nekoliko koraka od dece
koja igraju fudbal na improvizovanom
igralitu: Mi ne elimo da nas vi titite!
jedna harkovska deklaracija
To to se dogaalo na Krimu najavlje-
no je nekoliko dana ranije, kada je pred-
sednik Janukovi, nakon to je u noi iz-
meu petka i subote 21/22. februara na-
pustio Kijev, otputovao u Harkov, gde je
odran kongres 3477 deputata svih nivoa
jugoistonih regiona Simferopolja i Auto-
nomne Republike Krim. Na kongresu se
doneta rezolucija po kojoj mesni organi
vlasti preuzimaju na sebe odgovornost
za obezbeenje ustavnog poretka, koji su
naruili puisti u Kijevu. Sudei po putu
bekstva Viktora Janukovia u Rusiju, is-
pada da je Krim bio njegovo najpouzda-
nije uporite.
Na konferenciji za tampu 28. febru-
ara pred oko 200 novinara u sali Verto-
ljekspo (helikopterska izloba u slobod-
nom prevodu) u Rostovu na Donu, Janu-
kovi je ispriao kako je dospeo u Rusiju:
Iz Kijeva sam otputovao u Harkov. Dok
sam bio u Kijevu, u mene su pucali iz au-
tomatskog oruja. Tamo sam stigao ka-
sno nou. Kada sam doputovao, ujutru
22. februara sluba bezbednosti je poe-
la da dobija informacije o tome da u Har-
kov stiu radikalno nastrojene grupe. Za-
molio sam da odletimo u Donjeck naim
avionom, da sakupimo aktiv i da radimo
s njim. Sam sam doneo reenje da odemo
u Lugansk, poleteli smo u dva helikopte-
ra. Vojni dispeeri su nas u tome spreili:
ako se ne vratimo, oni e podii borbene
helikoptere. Piloti su odluili da se vra-
te u Donjeck i da se prizemlje. Kao rezul-
tat toga, preselili smo se na Krim. Do-
le su nove opasnosti. Moga unuka uneli
su na spisak za lustraciju. Stariji sin mi
je kazao da ne moe da rizikuje bezbed-
nost porodice...
Na pitanje kako se naao u Rusiji,
Janukovi je odgovorio: U Rusiju sam
dospeo zahvaljujui patriotski nastroje-
nim ocirima, koji su mi pomogli da sa-
uvam ivot... Od Rusije je zatraio i do-
bio zatitu. U Rostov je, kae, doao jer u
okolini ivi njegov stari drug. Neki mediji
slute da to moe da bude neki biznismen
s kojim je Janukovi poslovao dok je bio
direktor u Donbasu.
Nije sreo Putina, ali se uo s njim tele-
fonom, a nada se da e se sresti kada to
bude bilo mogue. Posle e se ispostaviti
na ta je mislio kada je rekao da ga izne-
nauje dosadanja Putinova uzdranost.
Janukovi je Putinu uputio jo jed-
nu molbu. Predstavnik Rusije u Save-
tu bezbednosti un Vitalij urkin poka-
zao je pola stranice teksta s potpisom
Janukovia:
Izjava predsednika Ukrajne.
Kao zakonito izbrani predsednik Ukra-
jine izjavljujem: zbivanja na Majdanu, ne-
zakoniti zahvat vlasti u Kijevu doveli su
do toga da se zemlja nalazi na pragu gra-
anskog rata. U zemlji caruju haos i anar-
hija. ivot i bezbednost ljudi, posebno na
jugoistoku i na Krimu, je ugroen. Pod
uticajem zapadnih zemalja otvoreni su
teror i nasilje. Ljudi su proganjani zbog
politikih uverenja i na jezikoj osnovi.
U tom smislu, pozivam ruskog predsed-
nika Vladimira Vladimirovia Putina da
upotrebi oruane snage Ruske Federacije
da se obnovi vladavina prava, mira, reda,
stabilnosti, zatite stanovnitva Ukraji-
ne. Viktor Janukovi, 1. marta 2014.
urkin je precizirao da Rusija nema
za cilj da vrati Janukovia na vlast, ve
da ga smatra legitimnim predsednikom
iju sudbinu treba da odredi ukrajinski
narod, ali insistira da se potuje dogovor
Janukovia o izlasku iz krize koji je pot-
pisan uz meunarodno posrednitvo, a
zatim i ignorisan.
kontramajdani
Na stranu Janukovi i svetska politika,
to zbog prisustva Crnomorske ote, to
zbog ruske veine, Krim se pokazao kao
najslabija taka za vlast u Kijevu. Slinih
kontramajdana je meutim bilo u nizu
gradova od Harkova do Odese.
U Harkovu, na istoku Ukrajine, izbila
je tua izmeu evromajdanaca (po ru-
skoj ntv, pripadnika Desnog sektora) koji
su se radi irenja revolucije zabarikadi-
rali u gradskoj kui, i uesnicima skupa
Za Harkov, koji su mahali zastavama
Rusije. U obraunu su koriene palice i
suzavac, javlja Interfaks Ukrajina. Oko
podneva demonstranti Za Harkov su
na juri zauzeli zgradu regionalne upra-
ve, aktiviste Desnog sektora izvodili su iz
zgrade Oblasne administracije vukui ih
tako da idu etvoronoke dok je masa vi-
kala Faisti i Naa pobeda! Banderovci
podigli belu zastavu.
Jedan izvetaj ntv-a govori o tome da
je masa prinudila pripadnike Desnog sek-
tora da kleknu na ulici i da se izvine. Poli-
cija je u prvo vreme stajala na trotoaru u
blizini pribijena uz zid Oblsovjeta, a onda
je okruila povreene majdanovce da bi
spreila lin. Povreeno je oko 100 ljudi.
U Donjecku uesnici proruskog mitin-
ga 1. marta su skinuli dravnu zastavu
56
6. mart 2014. VREME
Ukrajine sa zdanja oblasne administra-
cije i umesto nje istakli rusku zastavu, a
trg pred zdanjem Oblasne dravne admi-
nistracije bio je pun ljudi koji su u ruka-
ma drali ruske zastave. Uesnici mitin-
ga izabrali su novog gubernatora, ko-
mandira Narodnogo opolenija Donba-
sa (Narodne milicije Donbasa i Donjec-
ke oblasti) Pavla Gubareva, koji je pozvao
aktiviste da postave atorski gradi pred
zgradom Oblasne administracije. Novo-
sti Donbasa javljaju da je gradski savet
Donjecka 1. marta podrao zahteve 10.000
demonstranata i uputio Oblasnom save-
tu Donbasa inicijativu da raspie referen-
dum o budunosti ovog regiona. U po-
nedeljak 3. marta pred Donjeckom obla-
snom administracijom protestovalo se
protiv postavljenja oligarha Sergeja Ta-
ruta za gubernatora oblasti. Kako javlja
Interfaks, okupljeni su nosili plakate s
natpisima Donbas Rusija, Rusi naa
braa i skandirali Tarutu van. Miting
je brzo prerastao u juri na administra-
tivno zdanje.
Tarut nije jedini primer koji govori da
je i nova kijevska vlast, ba kao i Januko-
vieva, pokuala da se osloni na oligarhe.
Kijevska vlast je za novog gradonaelni-
ka Dnjepropetrovska postavila Igora Ko-
lomojskog, ije bogatstvo Forbs proce-
njuje na 3,645 milijardi dolara. On je su-
vlasnik PrivatBanke, nanog zavoda
Neehimik Prikarpatja i Ukrnaa, a
vlasnik je i fk Dnepar. Vie listova pre-
nosi da je pregovarano i o angaovanju
kralja elika i vlasnika fk ahjora Rina-
ta Ahmetova, navodno Janukovievog
nansijera.
U Dnjepropetrovsku su bile dve vrste
demonstracija: 1. marta s ruskim zastava-
ma demonstrirala je jedna grupa uz pe-
smu Vstavaj, strana ogromnaja, Dnje-
propetrovsk juna prestonica Ruske im-
perije, a druga s plakatama Putin zlo!,
Putine, moi toalet, a ne Ukrajinu, Ru-
ski drue, ako narede, ti e u nas puca-
ti?, Net vojne, Putin go home, Putin
van iz Ukrajine! itd.
U Nikolajevu, na jugozapadu Ukrajine,
nekoliko hiljada ljudi izalo je na miting s
pozivima da se grad otcepi od Ukrajine, ili
da se formira nova federalna jedinica za-
jedno sa Odesom i Hersonom. Organiza-
tori mitinga su, kako javlja agencija uni-
an, proruski nastrojeni lideri Narodnog
fronta Nikolajev Konstantin Tistol i An-
ton Polovenko.
U Kramatorsku kod Luganska oko
3000 ljudi nosilo je ruske zastave i vika-
lo Faizm ne projdjot!, Rosija! i Ura!
Gradski sovjet Luganska izglasao je odlu-
ku da ne priznaje vlasti u Kijevu.
U Torezu u Donbasu s ruskim zastava-
ma demonstrirali su studenti, ene ruda-
ra, radnici, penzioneri, kozaci, u Arjomov-
sku su vikali Slava Donbasu!, Berkut!,
Rosija!, Referendum!, Njet novoj vla-
sti i Evropu v pu! Pre toga, na uta-
kmici Donjecka sa ekom Viktorijom na-
vijai ahtjora su za vreme minuta uta-
nja poginulima na Majdanu skandirali u
znak podrke rasputenoj policijskoj je-
dinici Berkut- Bekut. Po nekima, ta uo-
biajena predratna parada suvereniteta
govori da se drava raspada.
Tuilatvo Ukrajine zapretilo je u sa-
optenju koje je 2. marta prenela agen-
cija ria Novosti, surovom odgovorno-
u za donoenje protivpravnih odluka
predstavnicima mesnih organa vlasti
na istoku Ukrajine koji su doneli odlu-
ke o referendumu i koji ne priznaju legi-
timnost novih vlasti u Kijevu. Posebno
su pomenuti Donjeck i Autonomna Re-
publika Krim, a u okviru nje i Sevastopolj.
Kijev i Amerikanci te dogaaje opisuju
kao rusku reiju, mada je tanije rei da
su oni inspirisani i vojnim akcijama mo-
skova na Krimu, i revizijom Hruovlje-
vog poklona iz 1945, ali i akcijama maj-
danovaca i dubokom krizom i napeto-
u u Ukrajini od koje ljudi bee. Ruska
federalna migraciona sluba saoptila je
1. marta da se u poslednje dve nedeljne
za azil obratilo 143.000 graana Ukraji-
ne, a u poslednja tri meseca oko 600.000.
Gubernator Rostovske oblasti (Rostov na
Donu) izjavljuje da se u ovom gradu pri-
premaju kapaciteti za prihvat izbeglica.
flota i drava
Nakon zahteva predstavnika Krima
Rusiji za pomo, Savet Ruske Federacije
Federalizacija
Dmitrij Trenjin, pukovnik ruske voj-
ske u penziji, predsednik moskov-
skog Karnegi centra i autor ameri-
kog magazina Forin afers, kae da
je Zapad proteklih meseci do te mere
demonizirao Putina, da se ruski pred-
sednik vie na to i ne obazire. Putina
su poredili sa Gadajem i Asadom,
kae Trenjin, imid Rusije je toliko
lo, da Kremlj misli da vie nita ne
moe da izgubi. Tako je Zapad izgubio
na uticaju, jer se ranije Moskva pita-
la kako e njeni potezi biti prihvaeni
na Zapadu. Trenjin kae da bi ideal-
na ishod za Moskvu bila federalizaci-
ja Ukrajine, sa proruskim, privredno
jakim, regijama na istoku i jugu. Za-
padni deo Ukrajine i inae nije nikada
zaista bio deo ruske imperije, nije ni-
kada ruski socijalizovan. Kijev bi vo-
dio spoljnu i bezbednosnu politiku, ali
takva Ukrajina nikada ne bi postala
lanica nato-a ili eu.
PODELA: Za EU ili Rusiju
Foto: Fonet/AP
57
VREME 6. mart 2014.

je na predlog predsednika Putina 1. mar-
ta odobrio angaovanje ruske vojske u
Ukrajini do stabilizacije prilika. To nad
dogaajima u Ukrajini visi kao puka na
zidu u ehovljevom komadu koja po za-
konima dramaturgije mora opaliti u po-
slednjem inu. Ministarstvo spoljnih po-
slova je trailo da se ukrote desniari u
Kijevu, da se sprei nasilje, da se zatiti
Ruska pravoslavna crkva, da se ne uki-
daju jezika i kulturna prava Rusa. Do-
punsku napetost izazvala je ruska voj-
na veba s bojevim gaanjem u severo-
zapadnom delu Rusije, koji se oslanja na
Ukrajinu.
Rusi su ponavljali da to na Krimu jo
nije ta intervencija i da za njom za sada
nema potrebe.
Intervenciju na Krimu je objanjavao
ruski ministar odbrane Sergej ojgu, re-
kavi da Crnomorska ota u kojoj je loci-
rano oko 15.000 vojnika preduzima mere
za obezbeenje vlastite sigurnosti. Kijev
je reagovao kao da je Ukrajini objavljen
rat. V.D. predsednika Ukrajine Turinov
izjavio je da e se pokret ruskih snaga
smatrati agresijom.
Vitalij Kliko, lider partije udar, zahte-
vao je u ukrajinskom parlamentu da se
u Ukrajini objavi mobilizacija, o emu je
brzo doneta odluka, meutim izgleda da
odziv na mobilizaciju nije bio masovan.
Vojska, koja ima 130.000 vojnika, oito je
zahvaena kontroverzama koje preslika-
vaju podele u drutvu. Postavljalo se pita-
nje ko je kome lojalan, avnoj-u ili vladi u
Londonu, majdanovcima, Janukoviu u
Rostovu, regiji, autonomiji. Netrpeljivost
malih razlika meu bratskim narodima,
kao to se zna, brzo narasta.
Centralni tab Desnog sektora pozvao
je svoje organizacije na terenu da spro-
vedu hitnu mobilizaciju i da se spreme
za otpor u sluaju ruske agresije, javlja
ukr Info. tab Desnog sektora se obra-
tio svim svojim odeljenjima s pozivom
da ponu naoruavanje i da koordinira-
ju svoja dejstva sa Ministarstvom unu-
tranjih poslova i sa Slubom bezbedno-
sti Ukrajine: Napominjemo svim graa-
nima Ukrajine, nezavisno od nacionalno-
sti, da je naa borba antiimperijalistika,
a ne rusofobska. Ruska imperija bie ra-
zruena. Narednih dana su ih malo sklo-
nili iz ukrajinske javnosti, kao nezgodnog
svedoka, ali nisu protiv njih preduzimali
nikakve mere. Ruski tuilac pokrenuo je
krivinu istragu protiv Dmitrija Jaroa,
lidera Desnog sektora, zbog javnog pozi-
vanja na teroristike akcije na tlu Rusije,
sumnjii ga da je na stranici Desnog sek-
tora i na drutvenim mreama zatraio
podrku od lidera eenskih boraca Do-
kua Umarova.
Vitalij Kliko je predlagao da Ukrajina
raskine ugovor o ruskoj oti na Krimu,
ali to nije zvualo kredibilno zbog doga-
aja na terenu.
Na terenu je ukrajinska vojska predala
ruskim vojnicima (Flote ili Autonomije)
oruje iz ukrajinskog mornarikog cen-
tra za obuku u Sevastopolju, iz radarske
baze u blizini grada Sudaka, piste svih
krimskih aerodroma, terminal za trajekte
u Keru, najistonijoj taki Krima. Ruske
snage su blokirale luke, ukopale se na Pe-
rekopu, jedinoj vezi Krima sa Ukrajinom.
Po informaciji Sevastopoljske gazete,
deset brodova pomorskog odreda ukrajin-
ske pomorske odbrane uputilo se ka Ode-
si (neki su se vratili zbog kvara), a u luci u
Balaklavi ostao je samo jedan pograni-
ni brod klase munja koji nije u voznom
stanju. Prema krimskim vlastima, pet hi-
ljada (5086) ukrajinskih vojnika i pripad-
nika unutranje vojske i pogranine slu-
be poloilo je zakletvu Krimu. Sa brodova
koji nose ukrajinsku zastavu u Balaklavi
na stranu Krima preao je puk ukrajin-
ske Unutranje vojske dislociran u Seva-
stoplju i bataljon na Jalti. U ponedeljak
po podne 3. marta predali su se bataljon
raketnih pukova u Jevpatoriji i Feodosi-
ji i taktika grupa Krim iz Dergea. Dese-
tak brodova je otilo u Odesu, ali na nji-
ma ima napetosti izmeu onih koji su za
Krim i onih koji su za Ukrajinu. Deo mor-
nara u Feodosiji i brigada obalske odbra-
ne u Pjerevaljnom, kod Simferopolja su
ostali verni Ukrajini, ali davali su na zna-
nje da nee preduzimati nikakva dejstva.
Ukrajina je brzo gubila kontrolu nad
instalacijama na Krimu koji je sa dva
vea i nekoliko manjih aerodroma, s ra-
ketnim bazama i lukama neka vrsta tvr-
ave, iji kopneni most Pjerekop nije iri
od desetak kilometara. Ko je uspostavljao
kontrolu nad njima zavisi od izvora: ru-
ske snage ili snage krimske samoodbra-
ne. Putin, koji je u vreme krimske krize
za javnost utao, do je s Barakom Oba-
mom i drugim zapadnim politiarima
dugo razgovarao telefonom (90 minuta)
i posmatrao ranije zakazane ratne vebe
150.000 vojnika na severoistoku Rusije,
rei e, kad je progovorio, da su to sna-
ge krimske samoodbrane, to znai da
to bi rekao Voja Kotunica u vezi s na-
to-om i Kosovom Crnomorska ota rf
pravi sebi dravu. Putin na konferenciji
za medije u Novo-Ogarjovu uzgred kae
na drugi nain: da stanovnitvo Krima
Etniki Rusi u Ukrajini, prema popisu 2001.
U Ukrajini (koja ima 48.241.000 stanovnika, po popisu iz 2001) ivi 8.334.100
Rusa, kojih je najvie u jugoistonim regionima Ukrajine u Donjeckoj oblasti
(1.844.400); u Autonomnoj Republici Krim (1.180.400), gde ine apsolutnu veinu;
zatim u Luganskoj oblasti (991.800); Harkovskoj oblasti (724.000); Dnjeprope-
trovskoj oblasti (627.500); Odeskoj oblasti (508.500) itd. Apsolutnu veinu Rusi
ine samo na Krimu u ostalim regionima.
58
6. mart 2014. VREME

ima pravo na samoopredeljenje, kao to
je to prethodno bilo dozvoljeno kosov-
skim Albancima, a i u mnogim drugim
delovima sveta (vidi okvir).
kao kula od karata
Ukrajinska vojska, kako izgleda, nije
imala naredbu da puca, i brzo je poka-
zala da je unutar sebe razjedinjena vie
nego jna 1990; zapravo se i bez nekog e-
eg pritiska raspadala bre nego Janu-
koviev reim prethodne nedelje. Po ru-
skoj Komsomolskoj pravdi, vii ociri i
Komanda ukrajinske Unutranje vojske
na Krimu, izjavili su da ostaju verni Kije-
vu, a da su pre toga, kada su dobili nare-
enje iz Kijeva da odblokiraju aerodrom,
zamolili da budu malo jae blokirani, pa
javili Kijevu da nisu u mogunosti da iz-
vre zadatak. Deluje malo dosoljeno ali,
sudei po tv snimcima, autentino voj-
nici dve strane na linijama blokada po-
naali su se oputenije nego oni u tele-
vizijskim studijima globalnih mrea i po
samitima na kojima je licitirano o sank-
cijama, zapadnom odgovoru na Putino-
ve imperijalne ambicije (Medlin Olbrajt,
Beinski i naravno pisac kratkih istori-
ja za krizna podruja Kapan).
Reporteri su javljali ono to vide: do-
pisnik cnn-a, koji je ranije izvetavao iz
Egipta, kae da nije video takav rat bez
ispaljenog metka. Dopisnik bbc-ja Don
Simpson pokazuje na primeru jedne blo-
kade bazu sa ukrajinskim vojnicima koji
nee da se predaju, straare u uniforma-
ma bez oznaka van kasarne bez oruja,
red kozaka i civila za pritisak i, pozadi,
vojnike s bojevom municijom.
Premijer Krima Sergej Aksjonov je izja-
vio 2. marta da pripadnici oruanih snaga
Ukrajine, locirani na Krimu, naputaju je-
dinice i masovno podnose ostavke. Tu in-
formaciju je Ministarstvo odbrane Ukra-
jine, oito radi odranja morala, negiralo.
Ono je tvrdilo i da su svi brodovi ostali
u glavnoj sevastopljskoj luci, da bi ubr-
zo potom ukrajinska Dravna pograni-
na sluba saoptila da su brodovi Seva-
stopoljskog i Kerenskog odreda pomor-
ske odbrane premeteni u Odesu i Mari-
upolj i da nastavljaju da brane dravnu
granicu Ukrajine.
Dramska kulminacija tog rata bez is-
paljenog metka odigravala se ispred ta-
ba Vojnopomorskih snaga Ukrajine u Se-
vastopolju, ispred koje su pripadnici sa-
moodbrane Sevastopolja zapoeli miting
i, kako je 2. marta javio dopisnik agenci-
je itar-tass, najavljivali da e se bloka-
da odvijati bez prekida. tabu Vojnopo-
morskih snaga Ukrajine u Sevastopolju
iskljuili su struju 2. marta oko 13.10 po
lokalnom vremenu nepoznati ljudi u ma-
skirnim uniformama (nove vojne snage
Krima) i kozaci koji su uli u elektrosta-
nicu u neposrednoj blizini. Blokirali su
tab, skinuli s njega ukrajinske oznake,
pretili da e iskljuiti i vodu.
Premijer Krima Sergej Aksjonov je za-
pretio da e primeniti silu prema onim
ukrajinskm vojnicima i saradnicima oru-
anih snaga koji ne ele da se potine vla-
stima autonomije. Mnogi od tih profesio-
nalnih vojnika imaju porodice na Krimu.
Bilo kako bilo, Crnomorska ota Ru-
ske Federacije je do 3. marta ovladala Kri-
mom bez ispaljenog metka (zanemaru-
jui onih nekoliko u vazduh). Ukrajin-
ska vazduhoplovna brigada, stacioni-
rana na aerodromu Belbek, prela je u
ruske ruke. Ruski mediji javljaju da je
na krimsku stranu prelo 800 ljudi i da
je ona preuzela 45 aviona Mig-29 i etiri
kolska L-39. Od tih aviona stavljenih na
raspolaganje krimskim vlastima isprav-
na su samo etiri aviona Miga-29 i jedan
kolski avion, javlja tv Rusija danas.
Ka vojnom aerodromu Balbek u uto-
rak 4. marta krenula je u uniformama sa
ukrajinskom zastavom i zastavom svoje
brigade iz sovjetskog perioda, pevajui
ukrajinsku himnu, jedna kolona unifor-
misanih pripadnika aerodromske slu-
be. Patrola (krimska ili Flotina) zapuca-
la je u vazduh, a voa patrole je zapretio
da e pucati u noge. U galami koja je na-
stala ulo se jedno bratski narodi.... Bbc
i cnn, napaljeniji od rts-a 1990, imali su
svoj ratni live show...
Vlast Autonomne Republike Krim pot-
inila je sve snage bezbednosti i objavila
formiranje sopstvene mornarice nakon
to je ukrajinski komandant kontra-ad-
miral Denis Valentinovi Bjerezovski, dva
dana poto su ga nove vlasti u Kijevu po-
stavile na tu dunost, preao na stranu
vlasti Krima i u Sevastopolju poloio im
zakletvu: Ja, Bjerezovski Denis Valen-
tinovi, zaklinjem se na vernost krim-
skom narodu i obavezujem se da u ga
tititi kako nalae ustav. Kontraadmiral
Bjerezovski i premijer Aksjonov su tom
prilikom objavili formiranje vojnopomor-
skih snaga Krima. Kijev je naravno sme-
nio Bjerezovskog i optuio ga za izdaju.
U tabu Vojnopomorskih snaga Ukraji-
ne u Sevastopolju 3. marta odran je skup
ocira, kojima su se obratili novi koman-
dant mornarice Sergej Gajduk, a takoe
i Denis Bjerezovski koji je pozvao ocire
da preu na stranu Krima. Nekoliko o-
cira je polo za njim, a veina je zapeva-
la ukrajinsku himnu.
Kijevski Ura-info, pozivajui se na
Medijacentar ukrajinske komande pod
opsadom u Sevastopolju, javlja da su iz-
dajnika, kontraadmirala Bjerezovskog,
kad je u pratnji kozaka uao u koman-
du mornarice, oterali u mesto roenja.
Ova ratna napetost je zapravo odra-
avala stanje u Ukrajini, koju oito nije
ujedinila ratna opasnost, to se ponekad
deava. Ona odraava dubinu ukrajinske
krize i govori da je jo daleko od kraja nje-
nog poetka.
MILAN MILOEVI
DOKUMENTACION CENTAR VREMENA
Foto: Fonet/AP
59
VREME 6. mart 2014.
Internet novog doba
Nekada sam morao da plaam pie ljudima kojima sam hteo da ispriam
priu o internetu svih stvari. Danas oni mene vode na ruak samo da
bi uli to isto Don embers, generalni direktor Ciska
S
vetski kongres mobilnih tehnologi-
ja odran krajem februara ove godi-
ne u Barseloni potvrdio je ono to
smo odavno nasluivali: predstoji nam
jo jedna informatika revolucija neu-
poredivo vea od svega to smo do sada
videli, ukljuujui i nastanak interneta.
Ona je formulisana u sintagmi internet
svih stvari (Internet of Things, Internet
of Everything) iza koje stoje najvee svet-
ske it-kompanije dananjice (ibm, hp) a
pre svega Cisko. Ljudi, maine i infor-
macije, bez obzira na svoj znaaj ili kon-
tekst, ubrzano e konvergirati ka stanju
apsolutne, permanentne povezanosti i
meuzavisnosti ija je centralna taka
internet. Ne onakav kakav smo do sada
poznavali i koristili, ve internet budu-
nosti koji e predstavljati logian produ-
etak planete na kojoj ivimo.
Za one koji to ne znaju, Cisko je kom-
panija iji ureaji za mrenu komunika-
ciju predstavljaju kimu, krvotok, srce i
nervni sistem interneta, sve u jednom.
Oni bolje obaveteni ve znaju da je Ci-
sko kompanija s kojom se nesvesno dru-
imo mnogo vie nego sa Fejsbukom ili
Guglom. Svaki bajt koji preuzmete ili
poaljete sa vaeg raunara proi e bar
kroz dva tuceta Ciskovih ureaja pre
nego to stigne do svog odredita. A oni
najupueniji znaju da se pria tu ne za-
vrava: Cisko je kompanija koja sve vie
ulae u razvoj sovera i svoju paletu pro-
izvoda namenjenih objedinjavanju svih
vidova komunikacije (tekst, glas, slika), sa
naglaskom na simultanost i kolaboraci-
ju, naroito kada su u pitanju najvei i
najzahtevniji poslovni korisnici. Ciskov
Webex danas je najjednostavniji, najlak-
i i najekasniji nain da odrite poverlji-
vi poslovni sastanak s partnerima irom
sveta, bez obzira da li raspolaete kom-
pjuterom, telefonom, tabletom ili nekim
drugim ureajem. I na kraju, Cisko je
MOZAIK
Inteligentni plovak
za B eograd na vodi
Foto: Fonet/AP
60
6. mart 2014. VREME
kolos sa liste Fortune 500 i jedan od sto
najpoeljnijih svetskih poslodavaca. Vei
je od kompanija kao to su Ameriken ek-
spres, Filip Moris i Najk, ima preko
80.000 zaposlenih na svih pet kontine-
nata i vie od 40 milijardi dolara godi-
njih prihoda.
poroajne muke
Neko bi mogao da primeti da je it-svet
prepun raznoraznih parola, kriptinih
skraenica i fraza iza kojih se, najee,
krije obian marketing i elja da se oi-
a krajnji korisnik koji kupuje stvar od
jue mislei da kupuje stvar za sutra. Se-
tite se Informatikog autoputa o kojem
je Bil Gejts esto govorio a koji je vreme-
nom utonuo u potpuni zaborav. Bomba-
stini naslovi najee su tu da pomognu
ideji u nastajanju, da joj pomognu da pre-
brodi poroajne muke i izrodi se u ko-
mercijalni proizvod. Ovoga puta stvar
je malo drugaija: Internet svih stvari
nije proizvod Dona embersa. To je di-
jagnoza pravca u kojem se kree dana-
nja civilizacija.
Re stvar iz embersove oskule uz-
mite u najoptijem moguem znaenju:
iza nje se krije sve ono to komunicira
preko interneta a ne predstavlja ljudsko
bie. Na primer, krava. Jedna holandska
stoarska farma implantirala je u svako
grlo svoje stoke beine senzore koji u re-
alnom vremenu prate zdravstveno stanje
stada. Svaka krava emituje oko 200 me-
gabajta podataka godinje.
Sprave koje danas koristimo postaju
sve pametnije. Svakoga dana sve vie in-
teligencije ugrauje se u kune apara-
te, pametne mobilne sprave, automobi-
le pa ak i stvari koje smo nekad nosili
kao modni detalj (naoare, runi sato-
vi). itava industrija ubrzano se prestro-
java sve je dui spisak predmeta koje
svakodnevno koristimo a u sebi nose pa-
metne senzore koji im daju novu dimen-
ziju. Tako, na primer, za oko 300 dolara
moete da kupite pametnu koarkaku
loptu koja e umeti da vam kae da li na
ko utirate sa optimalnog rastojanja, da
li vam je luk suvie nizak i da li lopta ima
ispravnu rotaciju. Samsung uveliko raz-
milja kako da integrie svoje ve-maine,
friidere i maine za sudove u digitalni
dom koji bi se kontrolisao pomou obi-
nog mobilnog telefona. Gugl je u januaru
najavio da e potroiti preko tri milijarde
dolara za preuzimanje kompanije Nest
koja proizvodi detektore dima i pametne
sobne termostate.
Manje kompanije suoene su s daleko
veim izazovima: u nastojanju da zadre
svoj deo trita i opstanu na njemu, one
e biti prinuene da u svoje tostere, usi-
sivae, bojlere i klima-ureaje ugrauju
sve vie sovera i pametne elektronike
a to je segment u kojem imaju jako malo
iskustva. Pod pritiskom e se nai ak i
proizvoai automobila koji su odavno
prinueni da opameuju svoje automo-
bile raznovrsnim inteligentnim dodacima.
Sigurnost pre svega
Razgovaramo sa gospoom Brankom Radovanovi, generalnim direktorom be-
ogradske kompanije pstech u kojoj veliki tim sover-inenjera ve deset go-
dina radi na proizvodima koji su tesno povezani sa najsavremenijim Cisko
tehnologijama.
vreme: Strunjaci koji brinu o bezbednosti informacija i zatiti privatnosti
smatraju da e nas internet svih stvari suoiti sa do sada nesluenim izazo-
vima i rizicima. Koliko je ovakav strah opravdan?
Branka radovanovi: Svakako da razlog za brigu
postoji. I do sada su nai privatni podaci bili zloupo-
trebljavani, bilo od strane velikih kompanija koje su
trgovale naim prolima, navikama, poverljivim i de-
likatnim podacima, bilo od strane nametljive i svevi-
dee vlasti, bilo zbog propusta u soveru i hardveru
koje su inenjeri ostavljali za sobom. Moe se samo
naslutiti kakvi e novi problemi nastati kada sva-
ki mali ureaj u vaem domu bude povezan s inter-
netom a programiran je, moda, od strane na brzi-
nu skupljenog tima programera sumnjivih kvaliteta.
Postoji li reenje za ovaj problem?
Jedini pravi lek bio bi da se ve sada implementiraju novi standardi sigurnosni
i privatnosti, nekakav minimum koji bi morali da ispune svi ureaji i proizvo-
ai koji prikupljaju podatke o vama, vaoj kompaniji ili okruenju a direktno
komuniciraju s internetom ili meusobno. Uz to, neophodan je i neki minimum
zakonske regulative kako bi se predvidele stroe kazne za sve one koji raspola-
u privatnim podacima a ne vode rauna o njihovoj poverljivosti i zatiti.
Iskustvo nas ui da je svako naknadno ispravljanje sigurnosnih propusta sku-
po i da se novi nedostaci uoavaju brzinom kojom se ispravljaju stari. Internet
bi danas bio mnogo sigurniji da su bezbednosni mehanizmi koje danas imple-
mentiramo bili ugraeni u njegove osnove na samom poetku. Naalost, to nije
uraeno, tako da danas svi imamo prilino nelagodan oseaj da giganti kao to
su Gugl, Fejsbuk i drugi znaju o nama vie nego mi sami.
ta eka Srbiju? hoe li internet svih stvari doi i kod nas?
Sve zavisi iz kog ugla gledamo na ovaj fenomen. Proi e neko vreme dok, kao
potroai, ne osetimo da se stvari iz osnova menjaju jer mi, jednostavno, nema-
mo ivotni standard koji bi nam omoguio da se u tako kratkom roku okrui-
mo pametnim ali i skupim stvarima. Meutim, u strunom pogledu smatram
da smo sasvim spremni za novo doba. Imamo mlade, kolovane i pametne lju-
de za koje je ovo jo jedan profesionalni izazov. Imamo solidan broj kompanija,
u koje skromno ubrajam i pstech, koje su stekle znaajno iskustvo i visoku re-
putaciju u radu sa vrhunskim svetskim it-kompanijama. Zato je sasvim mogu-
e da u ono to Cisko danas predstavlja kao Internet of everything ve sutra
bude ugraen i deo naeg znanja i iskustva.
61
VREME 6. mart 2014.

Stvari bez kojih vie ne moete
Kako je bebac: Peeko proizvodi pametne pidamice za naj-
mlae. Ugraeni senzor meri telesnu temperaturu deteta,
broj udisaja i otkucaja srca, a ume da odredi i poloaj dete-
ta u krevecu. Roditelji se po potrebi alarmiraju putem apli-
kacije za smart telefone.
Deda, jesi li popio lek: Vie od polovine Amerikanaca po-
pije bar jednu pilulu dnevno. GlowCaps proizvodi inteli-
gentne poklopce za boice sa lekovima koji e vas preko
ugraenog beinog transmitera opomenuti ako presko-
ite redovnu dozu.
Bako, jesi li popila lek: Proteus je osmislio jestivi ip koji
se ugrauje u tablete i kapsule a aktivira se u kontaktu sa
eludanim sokovima. ip emituje signal na osnovu kojeg
se moe odrediti vreme uzimanja terapije. Dobijena infor-
macija skladiti se u narukvicu ili aster na ruci.
Deko, bako, kako ste: BeClose proizvodi senzore pomo-
u kojih je mogue pratiti stanje starih i bolesnih osoba.
Kada se strateki razmeste u stanu ili kui, senzori detektuju
zvuk, poloaj i pokret i u realnom vremenu auriraju web-
stranicu koja odraava trenutnu aktivnost vaih roditelja,
baka i deka.
Ideja od tri milijarde dolara: Pametni termostati kao to je
Nest u stanju su da regulaciju temperature u vaem sta-
nju prilagode aktuelnoj vremenskoj prognozi, vaim navi-
kama i trenutnim aktivnostima u kui i tako utede i do 30
odsto energije.
Ko je zaboravio ringlu: Belkin proizvodi pametne utini-
ce za struju koje moete da iskljuite sa bilo kog mesta na
Zemljinoj kugli. Jako zgodno ako kuvate pasulj u Beogra-
du a trenutno ste u Tokiju. I ne samo to: ove utinice ume-
ju da mere utroenu elektrinu energiju a mogu i da se po-
dese tako da se aktiviraju u izabrano vreme.
Gde su mi kljuevi: Bikn i Cobra prave inteligentne prive-
ske za kljueve koji se stalno gube. Privezak uspostavlja blu-
etooth vezu s vaim mobilnim telefonom. im se veza izme-
u ova dva predmeta izgubi, aktivira se alarm.
Telefon e vas navoditi do izgubljenog
Uostalom, automobili bez vozaa vie
nisu nikakvo udo. Ono to predstoji je
njihovo umreavanje jer bi takva komu-
nikacija mogla da omogui enormne ute-
de kroz ekasnije planiranje putovanja.
irenje pameti
I van kunih zidova deavaju se dra-
matine promene. Infrastruktura pa-
metnih gradova kao to su Barselona
ili Kopenhagen poinje da funkcionie
u skladu sa ritmom ivota: ulina rasve-
ta se pali i gasi u zavisnosti od vremen-
skih prilika, doba dana i gustine saobra-
aja, hiljade pametnih senzora snimaju
stanje u svakoj cevi vodovodnog siste-
ma a elektrina mrea se sama rekon-
gurie kako bi se prilagodila trenutnom
optereenju.
Prema embersovim reima internet
svih stvari imae 10-20 puta vei uticaj
na drutvo i ekonomiju nego sam inter-
net. Tokom 2008. godine broj ureaja po-
vezanih na internet prevaziao je broj lju-
di na planeti. Don embers oekuje da
do kraja ove decenije sa internetom bude
povezano preko 50 milijardi razliitih
ureaja. Umesto ipv4 protokola na ko-
jem se i danas zasniva vie od 97 odsto
internet saobraaja, promovisan je ipv6
standard, davno denisano unapreenje
koje je tek sada dobilo na aktuelnosti. Sa
ovim standardom e, konano, svaka pe-
gla moi da dobije svoju ip-adresu. I ne
samo pegla, tu je i daska za peglanje i sva
ostala bela tehnika i sve to moete da za-
mislite pod kapom nebeskom. Kada biste
svakom kameniu, svakom zrnu peska,
svakoj trunici praine na planeti dali po
jednu ip-adresu, tek biste naeli ono to
novi standard nudi. Oigledno je da teh-
nikih prepreka za dalju ekspanziju in-
terneta svih stvari vie nema.
Trite pametnih ureaja dostii e do
2020. godine vrednost od preko 300 mili-
jardi dolara godinje da bi se u narednoj
deceniji ta vrednost uveala za oko 50
puta. Jer, sutina interneta svih stvari ne
iscrpljuje se samo u poplavi novih urea-
ja koji se svakodnevno pojavljuju na svet-
skoj mrei, od klasinih raunara, tableta
i mobilnih telefona, preko televizora, pa-
metnih kunih ureaja i automobila, sve
do senzora koji prate rade vaeg srca i po
potrebi alarmiraju vaeg
izabranog lekara. Poenta
Ciskove vizije krije se u
nainu na koji ovi ureaji meusobno ko-
municiraju, razmenjuju sakupljene infor-
macije, sintetiu zakljuke i odluke i tako
poinju da razvijaju kolektivnu vetaku
inteligenciju. Talas novih ideja zasnova-
nih na meusobnoj komunikaciji do jue
pasivnih naprava tek e nas zapljusnuti.
Zamislite sportsku sredu, vi ste na
svom radnom mestu zaronjeni u svoje
svakodnevne probleme bez poetka i
kraja, a veeras je polunale Lige am-
piona. Va tv-prijemnik upravo je dobio
satnicu programa od kablovskog opera-
tera i uoio dogaaj koji nikako ne sme
da vam promakne. Pre nego to vam po-
alje sms ili email kao podsetnik, tv e se
prvo konsultovati s vaim inteligentnim
friiderom. A on e utvrditi da su rezerve
piva u njemu daleko ispod minimalnog
nivoa (bar dve limenke po jednom polu-
vremenu). Friider zato alarmira auto
koji vas u tom trenutku dokono eka na
parkingu. Auto e lako pronai dve pro-
davnice u kojima je pivo danas na akciji
62
6. mart 2014. VREME
ali e ipak izabrati treu, jer se ona nala-
zi u ulici u kojoj se danas ne izvode rado-
vi. Kada je bakalnica izabrana, automobil
analizira stanje goriva u rezervoaru, mo-
gue svraanje do pumpe i guve u sao-
braaju, trai raspoloivo parking mesto,
analizira vreme potrebno da se stigne do
kue i smlaeno pivo rashladi do fudbal-
ske temperature. Kada sabere i oduzme
sve uticajne faktore, auto vam, u ime svih
vaih kunih i vankunih aparata, alje
poruku da danas izaete petnaest minu-
ta ranije sa posla.
nervni sistem planete
Ipak, treba imati i oseaj za meru. Neke
industrijske grane ve se dave u poplavi
podataka koji se neprekidno gomilaju i ni-
kad ne briu. Internet of Everything e
situaciju uiniti jo teom jer e se umno-
gostruiti i broj izvora i koliina podata-
ka. Osim toga, postoji i ogroman rizik od
prevelikog oslanjanja na maine. Sve slo-
eniji i autonomniji sover danas se ru-
tinski ugrauje u avione, vozove, brodo-
ve, liove i rudnike. Gde je granica do koje
moemo da idemo bez rizika da e sitna
greka programera ugroziti neije ivote?
Sa sve veom koliinom podataka
koja cirkulie internetom, reklo bi se da
se naa planeta nalazi se u fazi razvoja
sopstvenog nervnog sistema. Ciskova
mrea pod nazivom Planetarna koa
imae vie od milijardu senzora koji e
neprekidno sakupljati informacije o sta-
nju vode, vazduha i zemljita irom sve-
ta. Ni najmanja promena na planeti nee
moi da proe neopaeno. Ve danas po-
sedujemo senzore, kamere, mikrofone i
kompjutere koji su toliko mali da u jed-
nu kocku eera moe da ih stane vie od
stotinu. Najvei deo podataka koji saku-
pljaju ti bezbrojni senzori i ureaji rasuti
irom sveta jo uvek nije obraen. Moda
emo koristei superkompjutere kakav
je ibm-ov Watson (koji moe da izvede
preko 80.000 milijardi raunskih opera-
cija u sekundi), uspeti da u tom obilju in-
formacija uoimo sistem, ablone, zakone
i obrasce koji e nam pomoi da od nae
planete stvorimo podnoljivije mesto za
ivot. Moda nam napaena Zemlja sve
vreme apue i alje vane poruke koje
mi tek sada poinjemo da sluamo, odgo-
netamo i izdvajamo iz beskrajnog mora
prateeg informatikog uma.
Razumljivo je da svako novo vreme sa
sobom nosi i nove izazove. Snouden nam
je upeatljivo pokazao kakve mogunosti
zloupotrebe krije u sebi svaka napredna
tehnologija i umreavanje informacija na
svim nivoima. Pa opet, moramo prizna-
ti da smo do sada u svojim strahovima
esto i preterivali. Dejms Kameron je u
antologijskom Terminatoru predvideo
da e omnipotentni Skajnet eliminisati
sve ljude iz lanca odluivanja i stei svest
o samom sebi 21. aprila 2011. godine. Iako
smo toj mogunosti danas blii nego jue,
ipak se jo uvek ne nalazimo pred apoka-
lipsom. Ekspanzija interneta svih stva-
ri direktna je posledica nae potrebe da
neprekidno napredujemo.
ta zaista predstavlja napredak teko
je unapred denisati. Jer napredak je, kao
to neko lepo ree, nain da zadovoljimo
potrebe koje do jue nisu ni postojale.
DR SAA MARKOVI
predmeta kao u deijoj igri vrue-hladno. Sve to funkcio-
nie i u suprotnom pravcu: ako izgubite telefon, pronaite
ga pomou kljua. Proizvoa ne kae nita o situaciji kada
vam kljuevi ili telefon ispadnu u kanalizaciju.
Gde mi je... ta god: Sticknfind koristi ultra-lagan blueto-
oth ip male potronje koji moete da zalepite na sve to vam
je dragoceno: tablet, telefon, kue, dete, enu, daljinski od
tv-a. Lako ete pronai ono to ste izgubili pomou detek-
tora koji se isporuuje u vidu aplikacije za smart telefon.
Svetlo bez prekidaa: Filipsove inteligentne sijalice same
se gase kada je soba prazna a promenom boje svetla mogu da
signaliziraju dogaaje kao to su polazak u kolu ili poetak
utakmice. Intenzitet svetla regulie se mobilnim telefonom.
Kad mukatle utihnu: HarvestGeek proizvodi sisteme za
zalivanje bati koji doziraju optimalnu koliinu vode, svetla
i ventilacije u zavisnosti od kiselosti zemljita, nivoa vlage,
doba dana i temperature. Celim sistemom moe se uprav-
ljati i na daljinu, preko interneta.
Odmah se vraam (Tek smo otili): NinjaBlock proizvodi
simpatine sobne detektore pokreta koji mogu da vas alar-
miraju sms-om ili mejlom im vam lopovi svrate u goste.
Oistite Beograd: Uz nae kese koje rastu po drveu i Grad
na vodi, koji samo to nije, najbolje ide nova generacija kon-
tejnera za smee, Smart Belly. Ovi kontejneri imaju sen-
zore koji detektuju nivo ubreta u njima i po potrebi mogu
sami da pozovu kamion gradske istoe.
Neto udno mirie: AirQualityEgg je jeini kuni ureaj
za merenje kvaliteta vazduha koji moe da prati nivo azot-
nih oksida i ugljen-monoksida. Mnogo ovakvih ureaja po-
vezanih na internet moe da prui realnu sliku kvaliteta
vazduha na nivou itavih naselja.
... i jo malo o Beogradu na vodi: Univerzitet Berkli pro-
izvodi sosticirane plovke opremljene gps-om, meraima
brzine, temperature, dubine i saliniteta vode. Plovci se raz-
metaju na velikim vodeim povrinama u vreme potenci-
jalnih vremenskih nepogoda kako bi se stekao bolji uvid u
trendove i kretanje vodene mase, od Beograda pa Moravom
uzvodno sve do Soluna.
(IZVOR: POSTSCAPES.COM)
63
VREME 6. mart 2014.
Kako izgleda najvee nauno postrojenje na svetu godinu
dana nakon otkria takozvane Boje estice?
Iz CERN-a, kod eneve
P
ostrojenje cms, to je jedan od e-
tiri velika detektora na najveem
dosad izgraenom instrumentu,
nalazi se punih 13 kilometara od ulazne
kapije Evropske organizacije za nukle-
arna istraivanja, poznate po akronimu
cern (Conseil Europen pour la Recher-
che Nuclaire), na drugoj strani 27 kilo-
metara dugog kruga akceleratora lhc.
Ova sprava, a Vreme ni o jednoj drugoj
nije ee pisalo, predstavlja najsnaniji
ubrziva estica (protona, ali lhc tuneli-
ma mogu juriti i malo masivniji joni) koje
se sudaraju u detektorima kakav je cms,
oslobaajui veliku energiju kako bi zi-
ari iz snimaka tih sudara osmatrali po-
naanje ranije nevienih estica od kojih
je svet nainjen. Unaokolo su njive, pa-
njaci i pogranini zaseoci sa po nekoli-
ko kua, pitomi krajolik izmeu planine
Jura i enevskog jezera. Samo povreme-
ne table sa oznakom cern, kao i Kupola
nauke i mira u daljini, nagovetavaju da
se ovim krajem vrzma vie od 11.000 zi-
ara. Dravna granica preseca krug de-
tektora (koji je inae, u tunelu, 100 meta-
ra nie) i dok je njegov glavni konkurent,
postrojenje atlas na teritoriji vajcarske,
uz samu kapiju cern-a, cms se nalazi u
Francuskoj, pored naselja Sesi.
Za razliku od prizora od pre est godi-
na (videti Vreme broj 877), cms i ostala
istraivaka postrojenja u cern-u danas
spolja manje lie na gradilita i fabrike,
a vie na kakav vizitorski centar. Otkako
je prolog leta ovde otkriven Higsov bo-
zon, poznat i kao Boja estica, a potom
na tu temu dodeljena i Nobelova nagra-
da, na hiljade Evropljana dolazi u cern.
Akcelerator je trenutno zaustavljen zbog
velikog, prvog redovnog remonta (large
shutdown 01), posle koga e, krajem teku-
e godine, maina pokuati da ubrza pro-
tone do maksimalnih energija od skoro
7 TeV, za koje je projektovana (Higs je ot-
kriven pri dvostruko niem kapacitetu
akceleratora). No, cern je i trenutno jed-
nako fascinantan i zapravo, nikad ivlji.
U ovom gradu nauke sva parking mesta
su sada popunjena, a u slavnom cern-
ovom restoranu neprekidna je guva. I
velika graja, i to na bar 20 jezika, koliko
cern ima lanica.
Kontrolna soba cms detektora je radni
prostor. Operateri osmatraju nizove mo-
nitora, pratei ta se deava u jami 100
metara nie, na mestu gde se tunel lhc
akceleratora iri u gigantsko postrojenje
za lov na Higsov bozon. U uglu prostori-
je su sloene prazne boce od ampanjca
uspomene na najvanije momente iz-
gradnje, prvog putenog snopa i, naravno,
otkria Higsa. Iz sobe se, spletom tunela,
pored zida sa fotograjama osoblja, foto-
grajama sa izgradnje i bakarnim ploa-
ma na kojima su urezana sva imena -
ziara cms kolaboracije, dolazi do otvo-
ra. Jama je ograena zelenom ogradom
i upravo dok pokuavamo da nekako fo-
tograemo detektor 100 metara nie, iz
kontrolne sobe stie informacija cms
jama je ovog trenutka zatvorena za po-
sete. Mada je organizovana mesecima
unapred, sa rasporedom tanim u sat,
odlukom operatera poseta je prekinuta,
a jama zatvorena na sat vremena. Dogo-
dila se havarija. Zbunjeni, pitamo ta se
dogodilo, dok su nai domaini, pravi ve-
terani meu srpskim naunicima u cern-
u, Dragoslav Lazi, Predrag Milenovi i
Neboja Smiljkovi sasvim hladnokrvni.
Ovde mnogo brinemo o bezbednosti, sa
osmehom kae Lazi. Ispostavie se na
trenutak su se zaglavila neka od vrata u
Na licu mesta: Cern
Sudar nauke sa Srbijom
foto: S. Bubnjevi
64
6. mart 2014. VREME
detektorskoj jami, to je bio dovoljan ra-
zlog za uzbunu. Sat kasnije, sa uobiaje-
nim crvenim lemovima, u kojima su i-
povi za kontrolu protoka posetioca, sila-
zimo liom u podzemlje.
Dame i gospodo, cms, kae Lazi, po-
novo sa osmehom, u trenutku kad se
pred nama otvara prizor kakav se gotovo
nigde ne moe videti. Na ogromnoj ma-
ineriji, sa hiljadama kablova, elektroni-
ke, ploa i kalorimetara, u toku su rado-
vi. Dok nam Milenovi i Smiljkovi obja-
njavaju gde nastaju sudari i kako ova ma-
ina lovi mionske estice, ije hvatanje
znai da je u detektoru nakratko boravio
slobodan Higs i raspao se na etiri mio-
na, radnici na skelama proveravaju svaki
deli opreme. Kad je lhc u pogonu, dok
se ubrzani snopovi sudaraju i skupljaju
podaci, sva ova oprema je izloena zra-
enju i neophodno je proveriti koliko je
oteena pre nego to se eksperimenti
ponovo pokrenu.
Slian prizor i na drugoj strani lhc kru-
ga, dan kasnije, u detektoru atlas. Ovde
nas kroz postrojenje vode Marija i Ne-
nad Vrane, koji objanjavaju razlike iz-
meu cms i atlas kolaboracije. Naime,
gradnja lhc-a sa idejom da bi se dosti-
gle takozvane dostupne energije sudara
neophodne da bi se u njima oslobodio i
snimio Higs ne bi obavezno znaila da je
njegovo postojanje dokazano kada bi on
bio ulovljen samo na jednom detektoru.
Zbog toga su odmah napravljena dva, i
to odvojena eksperimenta, koja su neza-
visno projektovana i koja nisu delila po-
datke tokom godina izgradnje i tokom sa-
mog prikupljanja i analize podataka. Ra-
zlike se odmah uoavaju. Nije samo boja
detektora drugaija, ve je ovde upotre-
bljena druga elektronika, drugaiji proje-
kat, svi sistemi su nezavisno napravljeni
i to na razliite naine (cms je sklopljen
pod zemljom kao brod u boci, a atlas je
sputan u jamu deo po deo), a razliiti su
i materijali koji se koriste u kalorimetri-
ma za lov na pomenute mione. No, vid-
na je i razlika u stilu. Prilaz atlas-u vie
lii na dobro dizajniran ulaz u interaktiv-
ni muzej koji u glavnoj sobi uva veliku
zver, dok je cms zadrao duh gradilita.
U organizaciji Komisije za saradnju
sa cern-om i Centra za promociju nau-
ke, est novinara iskljuivo tampanih
medija iz Beograda boravilo je u cern-u
kako bi se upoznali ne samo sa ovim gi-
gantskim mainama nego i sa ulogom
koju Srbija ima u cern-u, dve godine na-
kon to je pristupila ovoj evropskoj orga-
nizaciji. Tom prilikom su, osim dva lov-
ca Higsa, novinari imali priliku da vide i
postrojenja detektora lhcb, na kome je
goste iz Beograda doekao Vladimir Gli-
gorov i gde se iz sudara protona istrau-
je jedno od najveih pitanja savremene
nauke zato je svemir nainjen od ma-
terije, a ne od antimaterije. Novinari su
posetili i sam lhc tunel na taki 8, mesto
gde superprovodni magneti rade na tem-
peraturi od -271 stepeni Celzijusa i gde se
postie vakuum kakav postoji izvan Sun-
evog sistema, kao i kompjuterski cen-
tar koji ima zadatak da tokom merenja
obradi vie podataka nego Google, kako
bi se iz svih tih snimaka kasnijom anali-
zom uoili fenomeni od znaaja za ziku.
Srbija je u cern-u izuzetno dobro do-
ekana, a lanstvo u ovoj organizaciji nije
vano samo za ziare nego je bitno i za
nau privredu, kae prof. dr Petar Adi
sa Fizikog fakulteta iz Beograda, koji ru-
kovodi Komisijom za saradnju sa cern-
om i predstavlja pionira meu naim
naunicima u ovoj prestinoj instituciji.
Boravak novinara se poklopio sa potpi-
sivanjem dva nova sporazuma o sarad-
nji izmeu cern-a i naih vodeih nau-
nih ustanova Fizikim fakultetom i In-
stitutom za ziku u Beogradu. To je bila
prilika i da se, u razgovoru sa generalnim
direktorom cern-a Rolfom Diterom Hoje-
rom svi podsete kako je biva Jugoslavi-
ja bila osniva ove danas vodee naune
zajednice. Ima nekoliko stvari koje bi se
mogle popraviti, kae Hojer, objanjava-
jui pritom da srpski ziari igraju vrlo
vanu ulogu u cern-u.
Naalost, ni dve godine nakon zvani-
nog pristupanja, a tri pre nego to ste-
kne punopravno lanstvo, Srbija nije re-
ila sve svoje probleme. Kanjenje u -
nansijskim isplatama i manjak podrke
srpskim istraivaima u samoj zemlji ote-
avaju saradnju, ali rukovodstvo cern-
a, koje je najmlaoj lanici izuzetno na-
klonjeno (mada Srbija uestvuje sa svega
0,09 odsto u nansiranju cern-a), pokua-
va da podstakne ivlju saradnju, pre sve-
ga sa privredom. Srpska industrija ima
ansu da uestvuje na brojnim tenderi-
ma jednako kao i bilo koja zemlja lanica
cern-a, kae dr Aleksandar Beli, direk-
tor Instituta za ziku, objanjavajui da
u poslednje dve godine nije bilo mnogo
zainteresovanih, ali da e naunici poku-
ati da vie animiraju privrednike. Re je,
zapravo, o mogunosti da Srbija kroz ova-
kve tendere povrati mnogo vie od novca
koji je uloila iz budeta, a da nae kom-
panije uu u zajednicu onih koje rade sa
cern-om, to e im otvoriti vrata bilo gde
na svetskom tritu.
SLOBODAN BUBNJEVI
PUT BOJE ESTICE: Kontrolne
sobe i detektori CMS i ATLAS
65
VREME 6. mart 2014.
Pravo na besplatnu pravnu
pomo sukob interesa
Pie: Vanja Macanovi
Ve devet godina radim kao advokatica u Autonomnom en-
skom centru (ac), organizaciji koja se due od 20 godina bavi
pruanjem pomoi i podrke enama koje su preivele muko
nasilje. Tokom godina smo uvidele da je pruanje besplatne
pravne pomoi jedan od najvanijih zadataka nas enskih ne-
vladinih organizacija u borbi za zatitu prava ena. Sve prav-
ne usluge koje ene mogu dobiti u okviru Pravnog tima Auto-
nomnog enskog centra su besplatne.
Iskustvo nas je nauilo da je eni, kada odlui da izae iz ha-
osa porodinog ili partnerskog nasilja ova vrsta podrke od
presudnog znaaja. injenica da ima pouzdanu pravnu savet-
nicu, zastupnicu njenih prava na sudu i tokom procesa, koja
e svoj posao uraditi besplatno ini je snanijom i odluni-
jom. Tokom 2012. i 2013. godine smo na ovaj nain podrale 1720
ena, pruile 3369 pravnih usluga, napisale 454 podnesaka...
Vrednost nae usluge besplatnog zastupanja ena pred sudom,
na advokatskom tritu, prema slobodnoj proceni, prevazilazi
sumu od 100.000 dinara po postupku. Toliko bi ove ene, nai-
me, kotala bitka za pravdu da se za nju bore uz podrku ad-
vokata koje plaaju.
Besplatna pravna pomo je vana tekovina svakog demo-
kratskog drutva koja to drutvo ini pravinim i socijalno od-
govornim. Nisu svi graani uvek u mogunosti da imaju prav-
nog zastupnika, a odgovorna drava mora da im prui pravo na
pravino suenje. Drave se na razliite naine organizuju da
bi ovo pravo omoguile svojim graanima: osnivaju slube za
pomo i podrku oteenima i svedocima, organizuju posebne
slube za pruanje besplatne pravne pomoi, podravaju ne-
vladine organizacije koje pruaju besplatnu pravnu pomo,
pravne klinike na Pravnim fakultetima i sl. U Srbiji besplatnu
pravnu pomo pruaju, u ogranienom obimu i vrlo restriktiv-
no, i lokalne samouprave, kao i advokatske komore. Ali i dalje
najvei teret pruanja besplatne pravne pomoi i brige za pra-
vo na pravino suenje za najugroenije graane nose orga-
nizacije civilnog drutva.
Drava je ve tri puta pokuala da donese zakon o besplat-
noj pravnoj pomoi, svaki put bezuspeno. Poslednja verzija
Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoi, koji je pripre-
mila radna grupa Ministarstva pravde i dravne uprave je, pre-
ma oceni veine organizacija civilnog drutva koje pruaju ovu
pravnu uslugu najloija do sada.
Zato mislimo da je ovaj predlog zakona lo?
Prvo, ovaj predlog zakona na prvi pogled deluje kao da dra-
va daje pravo na besplatnu pravnu pomo, a onda, kako ga dalje
itate, shvatate da je intencija drave da vam na svaki mogui
nain uskrati to pravo po formalnim aspektima. Kao uslov za
dobijanje besplatne pravne pomoi se navodi da trailje i tra-
ioci treba da budu korisnici socijalne pomoi Zato, pitamo
se? Zar ena koja je rtva partnerskog nasilja mora biti i kori-
snica socijalne pomoi? Ne bi trebalo da bude. Nae iskustvo
govori da ove ene dolaze i iz imunih porodica, ali da one ne-
maju pristup novcu i imovini, koji su u posedu partnera. Nije
li takva ena dovoljno ugroena sa stanovita drave, da bi
joj pripalo pravo na besplatnu pravnu pomo? Onog momen-
ta kada sudskim putem ostvari pravo na zatitu i povrati imo-
vinu, njoj e prestati ovo pravo.
Drugi, skoro neostvariv uslov koji je zakonodavac postavio,
jeste da e pravo na besplatnu pravnu pomo dobiti oni graa-
ni koji navedu koje im je ustavno pravo ili sloboda povreeno
i to navedu u formularu zahtevu kojim trae da im se odobri
besplatna pravna pomo. Da li je realno oekivati da graa-
ni Srbije, posebno oni najsiromaniji i najugroeniji, znaju da
u formularu popune koje im je ustavom zagarantovano pra-
vo ili sloboda povreeno? Pa onda je zakonodavac trebalo da
predvidi postojanje besplatne pravne pomoi za popunjavanje
formulara za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomo.
Ali tu se muke graana ne zavravaju. Predlog zakona pred-
via da e pravnici u centrima za socijalni rad biti ti koji e od-
luivati o tome da li je stvarno nekome povreeno upravo ono
ustavno pravo koje je trailja besplatne pravne pomoi navela
u svom zahtevu, kao i uspenost postupka za koji se trai be-
splatna pravna pomo, i tek onda doneti odluku o tome da li
je pravo odobreno ili nije. I tu odluku pravnik u centru mora
da donese u roku od sedam dana, odnosno dva dana u hitnim
sluajevima. Svi mi koji svakodnevno saraujemo sa centri-
ma za socijalni rad u Srbiji, znamo da su Centri za socijalni rad
preoptereeni svojim osnovnim poslom koji rade samo radnim
danima od 7 do 15h i da su ovo previsoko postavljena oekiva-
nja od pravnika u centrima. Previsoko bi bila postavljena oe-
kivanja od bilo kog pravnika da proceni uspenost u sudskim
postupcima, posebno kada se zastupanje u nekim postupcima
ne moe ni meriti uspenou, kao to je zastupanje otee-
nih u krivinom postupku, postupci po porodinom zakonu...
Borba za pravian zakon o besplatnoj pravnoj pomoi traje
due od sedam godina. Svako novo ministarstvo formira novu
radnu grupu, i svaka radna grupa poinje posao ispoetka, kao
da nikada nita nije raeno pre njih. Sa treom radnom gru-
pom, koja je u potpunosti izignorisala ekspertska miljenja Sa-
veta Evrope na prethodnu verziju zakona i sve predloge i ko-
mentare koji su dostavljani Ministarstvu tokom prethodnih
godina, dobili smo najloiju verziju ovog zakona i daemo sve
od sebe da ona, kao takva, ne bude usvojena.
Pristupanjem Srbije Evropskoj uniji, povui e se i meuna-
rodna pomo od koje se trenutno nansiraju usluge nevladi-
nih organizacija u pruanju besplatne pravne pomoi. A da bi
se pridruili zajednici demokratskih drava, Srbija e morati
da preuzme odgovornost i da obezbedi ekasan i dostupan si-
stem besplatne pravne pomoi.
(AUTORKA JE ADVOKATICA
AUTONOMNOG ENSKOG CENTRA)
REAGOVANJE
66
6. mart 2014. VREME
6. mart 2014. VREM
67
Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com
TAMPANO IZDANJE
Beograd Srbija kontinentalna Evropa ceo svet
[kurirom] [potom] [povrinskom potom] [avionom]
6 meseci 4650 din 4400 din 75 EUR/99 USD 115 EUR/149 USD
12 meseci 9300 din 8800 din 150 EUR/199 USD 230 EUR/299 USD
INTERNET IZDANJE
6 meseci bez PDF-a sa PDF-om
Srbija 950 din 1500 din
svet 16 USD 24 USD
Opcija PDF podrazumeva i mogunost preuzimanja fajla u obliku identinom tampanom
izdanju. Zabranjeno je da vie lica upotrebljava isti nalog. PDF fajl se daje na linu
upotrebu registrovanom pretplatniku I ZABRANJENO GA JE DAVATI TREIM LICIMA
bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je uraunat
PDV. U sve cene pretplate na tampana izdanja uraunata je potarina.
Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima poaljite na adresu VREME, Trg
Republike 5, Beograd, ili faksom na broj 011/3238-662, sa naznakom za ta je
uplata izvrena (pretplata za tampano/internet izdanje ili knjiga).
Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vau e-mail adresu
ne ustupamo treim licima. Sve dinarske uplate treba izvriti u korist np vreme
iskljuivo na raun 160-302538-91. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji
se naplauje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs.
Iz inostranstva moete izvriti uplate za sva naa izdanja na internet adresi
hp://www.vreme.com/pretplata pomou kreditne kartice, (cena u USD),
kojom prilikom e se stanovnicima zemalja lanica EU zaraunati i dodati
odgovarajui PDV ili direktno na na devizni raun podatke moete nai na
internetu na www.vreme.com/pretplata. estomesena pretplata na tampano
izdanje podrazumeva 26, a godinja 52 broja. Trajanje pretplate na internet
izdanje odreuje se datumski od dana otvaranja naloga.
PRODAJA&PRETPLATA
Underground
Da se rodio samo malo kasnije, Zoran Pre-
din (Lani Franz) nikada ne bi napisao pre-
divnu pesmu Naj ti poljub narie usnic (Nek
ti poljubac nacrta usne) u kojoj prstom po
prozoru nekog dalekog hotela crta lik volje-
ne ene. Umesto toga danas bi sa njom eto-
vao na skajpu, jahuu, vajberu, gde ve. I ko
zna gde bi ih taj enjom nabijeni razgovor
sve odveo. Mnogi kau da ljudi u te sitne sate
na internetu imaju potrebu da budu eksplicit-
ni, ma da ne okoliam ni ja, jednostavno pre-
puste se arima sajber seksa, razgolieni pred
veb-kamerom.
Pa ta, rekli bismo, koga se tie ta neko radi
u svojoj spavaoj sobi, mada se u ovom slua-
ju radi o mnoini, o spavaim sobama neretko
udaljenim par stotina ili hiljada kilometara?
Izgleda da se tie mnogih. Britanski Gardijan,
list koji nam je pre desetak meseci otkrio Ed-
varda Snoudena, sada je lansirao novu bom-
bu. pijunska agencija gchq, takoe britan-
ska, pre nekoliko godina uredno je presretala
video-razgovore korisnika Jahua, sa posebnim
interesom za one strastvene, te je tako napra-
vila zavidnu kolekciju snimaka raskomoenih
korisnika. Nema informacija o tome ta se sa
tim snimcima dalje deavalo, ali ve njihovo
postojanje zabrinulo je mnoge. Ono to smo
smatrali intimom neko ne da je posmatrao ve
je i snimao i taj snimak bi mogao da osvane
na internetu, namerno ili neijom nepanjom.
Dovoljno za nesanicu.
Nekoliko dana kasnije, novi ok. Otkrivena
je hakerska mrea koja preuzima kontrolu
nad vaim kunim ruterom, zahvaljujui ne-
kim tehnikim propustima proizvoaa. Ruter
je ona spravica koja vam omoguava beini
internet u kui ili od jednog kabla pravi itavu
mreu. Onaj ko kontrolie va ruter zapravo
ima uvid u va kompletan internet saobraaj.
Onespokojava to je veliki deo aktivnosti
ovih hakera ostvaren u Istonoj Evropi. Ne
spominju se eksplicitno zemlje, ali ne treba
izbrisati Srbiju. Jo vei problem pravi pona-
anje hakera. Umesto da se, kao sav nepristo-
jan svet, upuste u huliganske aktivnosti i pro-
mene vam skrinsejver u nekakvu pornogra-
ju ili slinu odvratnost, ovi uljezi bi se pritajili
tako da uopte ne primetite da su tu. Onda bi
poeli da menjaju reklame koje vam stiu na
raunar, pa i rezultate pretrage. Recimo, inte-
resuje vas ta svet govori o Ukrajini, a oni vam
serviraju vesti koje njima iz nekog razloga od-
govaraju. Dok ste vi ubeeni da na internetu
vlada sloboda koju vam niko ne moe oteti. I
da nesmetano tragate za istinom.
Od ovakvog napada ne moe vas zatititi
primitivni pasvord na lokalnoj mrei koji po-
stavljate da spreite krtog komiju da se kai
na va vajerles. Ali, onaj ko kontrolie va ru-
ter moe proi i do kompjutera i ukljuiti veb-
kameru da vas snima kada ste toga apsolut-
no nesvesni.
Jedino gore od toga je da vam neko stvara
lanu sliku o svetu, kao u Kusturiinom Pod-
zemlju.
NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVI
68
6. mart 2014. VREME
69
VREME 6. mart 2014.
VREME 6. mart 2014.
Taksim
Neko je kijevski Majdan uporedio s Taksimom, ali, sreom,
ne po broju poginulih, ve po tome to se ovaj istanbul-
ski mejdan (turski: trg) poistoveuje s mestom za proteste.
Everywhere is Taksim, Resistance Everywhere...
Pre etiri i po godine, dok su u oblinjem kongresnom cen-
tru zasedali slubenici dve ozloglaene ustanove mmf-a i
Svetske banke, prvo to emo ugledati kroz prozore malog
starinskog tramvaja koji
nas prevozi s Tunela na
Taksim, povlaen da ide
posred peake ulice Isti-
klal, bie demonstranti.
Momci i poneka cura no-
sili su transparente i ne-
to uzvikivali, i to je bilo
sve. Dan-dva kasnije pole-
tee kamenice, ali mi emo
tada biti u drugom delu
grada, gde nita od buke i
besa nije doprlo pa ne bi-
smo za nerede ni znali da
nije bilo usplahirenih sms
poruka iz Beograda.
Pre pet meseci evo nas
opet u Istanbulu. Ponovo
se na tramvaj-igraka po-
lako penje ka Taksimu, ali
lepu kapiju Galata saraja,
u kome se nalazi istoimeni licej, ni sada ne mogu da slikam,
proli put zbog rekonstrukcije, sad zato to je zaklanjaju ma-
rica i policajci. Neredi zbog parka Gezi protutnjali su tokom
leta, ili su ih zamenile mirnije manifestacije, poput perfor-
mansa na Tunelu, gde su liem okiene devojke u haljinama
od grubog platna igrajui slale svoje neme poruke, pa ko ra-
zume, razume. Zato su policajci opet na Taksimu, ne znam,
ali neto se svakako kuva...
Iako se smatra srcem Istanbula, Taksim je manji od svo-
je slave, bar kad je o lepoti re. Ulica ga razdvaja od proble-
matinog parka Gezi, punog drvea i sunca. Nije udo to
ga graani ne daju oping-molova je sve vie, a parkova sve
manje. Oko trga se uzdie nekoliko hotela, a tu je i autobu-
ski terminal, koji nigde, pa ni ovde, nije ukras grada. Ni ime
trga nije poetino, to uvek prieljkuju putnici i putopisci: re
taksim znai podeliti, rasporediti nekad je ovde bio centar
za distribuciju vode.
Trgom dominira spomenik posveen stvaranju Republike
Turske. Centralna gura je, naravno, prvi predsednik Kemal
Ataturk. Pored njega, gure koje oekujete dva njegova sa-
borca, maral Fevzi akmak i drugi predsednik, Ismet Ineni,
ali i one koje ne oekujete Frunze i Voroilov, voe Oktobar-
ske revolucije, izvajani, kako se tvrdi, po Ataturkovoj elji. Za-
stave u rukama vojnika na bonim stranama spomenika se-
aju na herojska dela i vremena, a jasnu poruku alju i dve
ene: jednoj je lice pokriveno, kao pre Ataturkovih reformi,
druga je bez vela, nasmejana, moderna i slobodna turska
ena posle revolucije. Danas, kao to znamo, mnoge Turki-
nje ponovo pokrivaju lice, a ima li osmeha ispod zara, tako-
e bih volela da znam.
Lepe od Taksima jesu ulice koje se od njega granaju, idu-
i ka dva plava istanbulska dragulja, Zlatnom rogu i Bosfo-
ru, i ka kvartovima Harbija,
ili, Maka, Nianta, Di-
hangir, neoekivano lepim
i po pravilu izostavljenim
iz turistikih tura, zato
to je u Istanbulu vreme-
na uvek malo. Najpozna-
tija je ve pomenuta ave-
nija Istiklal, puna lepih
duana, ulinih zabavlja-
a, turista i drugih peaka.
Ovde su sve kue ujedna-
eno visoke i jednako lepe,
iste starosti (kraj xix i po-
etak xx veka), graene po
uzoru na pariske, te nema
one razbaruene istanbul-
ske raznolikosti zbog koje
se ini da smo u pet grado-
va istovremeno.
Niz crkava rea se du
ulice Istiklal, svaka sa svojom zanimljivom istorijom, za koju,
naalost, na ovoj stranici nema mesta. Ovde ih ima vie nego
damija, jer ovo je Bejoglu, evropeizirani kvart bez ezana,
kako kae junak jednog Pamukovog romana, to e rei bez
minareta i mujezinovih poziva na molitvu.
Nije daleko ni ukurduma, kvart u kome se nalazi Muzej
nevinosti, ta originalna tvorevina Orhana Pamuka, zapravo
renovirana stara jednospratnica u kojoj su izloene stvari u
vezi sa Kemalom i Fusun, glavne linosti njegovog istoime-
nog romana. Ulaznica je knjiga Muzej nevinosti, ma gde da
je izdata, a Srbija (bar tu) nije izuzetak.
Blizu Taksima je i hotel Pera Palas, izgraen 1892. godine
za putnike legendarnog Orijent ekspresa. Hrlili su u Kon-
stantinopolj, Pariz istoka, ali gle uda! nisu odsedali u
orijentalnom, ve u evropskom delu grada. Ova lepa zgrada
ima i to preimustvo da gleda na Zlatni rog, ali svoju auru
ipak duguje prvenstveno gostima s aurom: osim Agate Kri-
sti, ija se soba izdaje pa je za razliku od Ataturkove (broj 101)
nismo mogli videti, ovde su odsedali i mnogi drugi poznati
ljudi Sara Bernar, Hikok, Hemingvej, Greta Garbo, Teodo-
rakis, aklina Onazis, Reza Pahlavi, kralj Edvard viii, a bo-
gme i na Tito.
U holu se uva i nosiljka u kojoj su visoki gosti (nadam se
ne i teki) prenoeni od eleznike stanice Sirkei do hotela.
DRAGICA JAKOVLJEVI
70
VREMEUIVANJA
Copyright NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme
PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec
Obrada: Marjana Hraovec