VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U SAOBRAAJU

SEMINARSKI RAD

PREDMET: EKOLOKI MENADMENT

TEMA: MERE AKTIVNOSTI U ZATITI IVOTNE SREDINE

Student: Alek ! T"#!l"$%& B'* Indek !: ++,P-.+

Ment"': P'()*d'* M%l!n Vuk"$%&

Decembar, 2010.

SADRAJ:

A/ t'!kt*********************************************************************************************************************0 1* U$"d ************************************************************************************************************2

3* Me'e 4! 4!5t%tu 6%$"tne 'ed%ne***************************************************************************7 2.1. Administrativne mere*****************************************************7 2.2. Ekonomske 8e'e************************************************************9 2.3. Tehnike 8e'e****************************************************************+ 2.4. Obrazovanje i informisanje********************************************+ 0*E)%k! n" t d" !d!5n:%; 8e'!********************************************************************************11 3.1. Euro standardi****************************************************************13 2* Z!kl:u<!k***************************************************************************************************************10 7* L%te'!tu'!***************************************************************************************************************12

ABSTRAKT
Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia; spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine !kupno stanje ivotne sredine u Srbiji je na nezadovoljavajuem nivou "a nivou politike zatite ivotne sredine, prisutni su sledei problemi: slaba povezanost politike zatite ivotne sredine sa politikom drugih sektora; nepostojanje potrebnih institucionalnih kapaciteta za odgovor na postojee probleme; nee#ikasan sistem praenja stanja i izvetavanja o ivotnoj sredini; nedovoljan broj i neadekvatnost postojeih propisa, kao i nedovoljno e#ikasno sprovoenje postojeih propisa; nizak nivo investicija u ovoj oblasti, kao i odsustvo ekonomskih podsticaja; a nizak je i nivo svesti o ivotnoj sredini $riroda je izvor ivota koji se mora sauvati, a da bi to postigao, ovek ne sme da remeti njenu ravnoteu, meuzavisnost i raznovrsnost i veliku mo samoreprodukcije %ivotna sredina je danas ugroena dejstvom ljudskih aktivnosti koje zagauju i nanose tetu prirodnom sistemu i, kao rezultat toga, stvorila se potreba za zatitom ivotne sredine, najpre od negativnih antropogenih uticaja &a bi se zatitila naa ivotna sredina, neophodno je da preduzmemo niz mera i aktivnosti, od kojih je obrazovanje nacije kljuno &ruge mere se mogu podeliti u administrativne, organizacione, tehnike i ekonomske mere Kl:u<ne 'e<%: 'atita %ivotna sredina (ere )ktivnosti $ovezanost politike )dministrativne mere *rganizacione mere +ehnike mere ,konomske mere

1* UVOD
-arakteristini uslovi za razvoj ivota na planeti 'emlji mogu biti ugroeni, kako prirodnim ili geo#izikim uticajem, tako i antropogenim, ili drutvenim uticajem $ostoji mnogo dokaza da je ekonomska aktivnost oveanstva glavni antropogeni #aktor sadanjih pormeaja ivotne sredine na 'emlji *d sredine ./. veka, antropogeni uticaji na ivotnu srednu postali su sve znaajniji i smatra se da danas dominiraju 0judsku istoriju i civilizaciju prate dva intenzivna #aktora koja su doprinela dananjem stanju ivotne sredine: !brzana industrijalizacija, sa preokretom u 12 veku kada je bila ispraena sa nekoliko gotovo simultanih tehnolokih inovacija &rastian porast populacije

$roteklih godina u svetu se sve vie spominje zatita ivotne sredine i ouvanje prirodnih resursa &a bi ovo bilo mogue potrebno je preduzeti pojedine mere i ukljuiti se u aktivnosti koje doprinose zatiti i unapreenju nae ivotne sredine (edjutim pre toga je potrebno jasno de#inisati i shvatiti ta je to ivotna sredina i ta ona obuhvata Sledee de#inicije nam mogu pomoi da opiemo ta je to ivotna sredina: %ivotna sredina je prirodni okvir ivota u kome sva iva bia ive i deluju, mnogostruko povezana uzajamnim uticajima 3 Stankovi, 1455 $ojam ivotna sredina ukljuuje socijalne, prirodno ili vetaki stvorene #izike, hemijske ili bioloke #aktore, odnosno sve ono to direktno ili posredno dejstvuje na ljudski ivot i delatnost 3 "ikitin, 1426 %ivotna sredina je prostor sa ivim organizmima, sa svim unutarnjim i spoljnim #aktorima i uslovima koji daju i odravaju ivot ! ivotnoj sredini vlada splet meuzavisnosti i kombinovanih odnosa neive i ive materije 7 8ukanovi, 1441

%ivotna sredina je danas ugroena dejstvom ljudskih aktivnosti koje zagauju i nanose tetu prirodnom sistemu i, kao rezultat toga, stvorila se potreba za zatitom ivotne sredine, najpre od negativnih antropogenih uticaja $od zatitom ivotne sredine podrazumeva se predvianje svih negativnih odraza bilo kojom ljudskom akcijom, intervencijom, odnosno, promenom u sredini, u cilju spreavanja uzroka degradacije, zagaivanja ili unitavanja ivotne sredine i prekomernog troenja resursa i prostora 978ukanovi, 144: ! zatiti ivotne sredine koristi se i izraz ;unapreenje9, koji podrazumeva sanaciju, revitalizaciju ili obnovu degradiranih i zagaenih prostora

+ek kada tano de#iemo ta je to ivotna sredina i ta podrazumeva zatita ivotne sredine moemo da analiziramo pojedine mere i aktivnosti koje doprinose zatiti naeg prirodnog okruenja Sistem za zatitu ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia i za spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaenja

3* MERE ZA ZATITU IVOTNE SREDINE

(ere koje doprinose odrivom upravljanju resursima, ouvanju prirodne ravnotee, ouvanju biodiverziteta i uslova za opstanak svih ivih bia, kao i spreavanju, kontroli smanjenju svih oblika zagaenja ivotne sredine moemo podeliti u nekoliko generalnih kategorija: )dministrativne mere zatite ,konomske mere zatite +ehnike mere zatite *rganizacione mere zatite *brazovanje i in#ormisanje populacije

Sve gore navedene mere zatite mogu se sprovoditi kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou &aljom analizom ove kategorije moemo detaljnije opisati

3*1* Ad8%n% t'!t%$ne 8e'e

$od administrativne mere zatite ivotne sredine spadaju planski i zakonski instrumenti kao to su dravna zakonska regulativa, meunarodni akti i zakoni i planovi za odrivo upravljanje resursima ili prostorni planovi &ravnu zakonsku regulativu ine svi zakoni na dravnom nivou -ada je re o zatiti ivotne sredine u Srbiji, naa zakonska regulativa se uglavnom preuzima od ,vropske !nije /ako je mnogo toga uraeno po pitanju donoenja zakona vezanih za zatitu ivotne sredine tokom proteklih godina, na alost, jo uvek postoji mnogo problema oko sprovoenja tih zakona i jo uvek je neophodno uraditi mnogo vie po tom pitanju $reko <6= svih zakona, koje naa zemlja treba da donese u procesu evropskih integracija, su zakoni iz oblasti zatite ivotne sredine ,! je do sada usvojila vie od >66 pojedinanih propisa koji se odnose na zagaenje vazduha, vode i zemljita, upravljanje otpadom, mere zatite u oblasti hemijske industrije i biotehnologije, standarde proizvoda, procenu uticaja na ivotnu sredinu i zatitu mora ! septembru 144:
5

godine usvojena je &irektiva Saveta o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja koja ima za cilj postizanje spreavanja i kontrole zagaenja koje potie iz industrijskih aktivnosti >66? godine usvojeni su i: 'akon o zatiti ivotne sredine 'akon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu 'akon o proceni uticaja na ivotnu sredinu 'akon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja

*snova meunarodnog prava u oblasti ivotne sredine su multilateralni ugovori o ivotnoj sredini +u spadaju: -onvencija o pristupu in#ormacijama i ueu javnosti u procesu odluivanja i pristupu pravosudnim organima iz oblasti ivotne sredine -onvencija o prekograninim uticajima industrijskih incidenata *kvirna konvencija !jedinjenih nacija o klimatskim promenama -onvencija o dalekosenom prekograninom zagaenju vazduha @eka konvencija o zatiti ozonskog sloja -onvencija o biodiverzitetu -Aoto protokol

'akon o zatiti ivotne sredine i prirodnih vrednosti, Bepublike Srbije, na sledei nain opisuje zatitu tla, voda i vazduha : Zatita tla i zemljita, lan 22* 'atita, korienje i ureenje tla, poljoprivrednog i umskog zemljita i dobara od opteg interesa obuhvata ouvanje produktivnosti, strukture, slojeva, #ormacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa "a povrini ili ispod povrine zemljita mogu se vriti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagauju ili oteuju zemljite ! toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvoenja obezbeuje se zatita tla i zemljita

Zatita voda, lan 23* Code se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode isputati u vode uz primenu odgovarajueg tretmana, na nain i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i koliine vode i koji ne umanjuje mogunost njihovog vienamenskog korienja 'atita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i koliina, kao i zatitom korita, obalnih podruja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom (ere zatite voda obezbeuju spreavanje ili ograniavanje unoenja u vode opasnih, otpadnih i drugih tetnih materija, praenje i ispitivanje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo preiavanje Zatita vazduha, lan 24* 'atita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko7tehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praenjem uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu (ere zatite vazduha obezbeuju ouvanje atmos#ere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obelejima D/zvor: 'akon o zatiti ivotne sredine, Bepublika Srbija

3*3* Ek"n"8 ke 8e'e

Svaka drava, bez obzira koliko joj nedostaju sredstva, ima dravni interes da ostvari javnu kontrolu nad odnosima koji se uspostavljaju izmeu, s jedne strane ekonomskih aktivnosti, i s druge strane, stanja ivotne sredine Ceina ekonomista, kao poeljno, smatra da mere ekoloke politike treba da budu zasnovane na principima cost7bene#it analize, odnosno, da mere ekoloke politike, osim to doprinose zatiti i ouvanju ovekove okoline, treba da doprinesu i poveanju dohotka Eost7bene#it analiza znai da se na jednu stranu stavljaju trokovi koje prouzrokuje neka mera, a na drugu, ekonomske koristi $ostoje dva osnovna tipa mera u planu zatite ivotne sredine kada su u pitanju ekonomske mere: mere zasnovane na ekonomskim podsticajima komandne mere

"jih moemo dalje podeliti u: naknade i poreze za emisije zagaenja

F"aknade za emisije su direktne uplate, bazirane na procenama i konkretnim merenjima koncentracije i vrste zagaenja G

korisnike naknade i poreze FSredstva prikupljena na ovaj nain koriste se za #inansiranje konkretnih ekolokih problema na odreenim lokalitetima kao to su: odlaganje i prikupljanje otpada, poboljanje kvaliteta pijae vode u mestuG

kazne F$orezi i kazne su najjednostavniji i najlake primenjivi mehanizmi, to ne znai da su i najpoeljniji niti najdelotvorniji G

naknade za proizvode F$roizvodi ija proizvodnja prouzrokuje zagaenje okoline tokom proizvodnje, potronje ili u obliku otpada, optereuju se procenjenim drutvenim trokovima Eilj je prilagoditi relativne cene proizvoda, u cilju smanjenja njihove tranje +ako prikupljena sredstva slue #inansiranju izmenjenog naina proizvodnje, koji je ekoloki prihvatljiviji "aknade za proizvode se mogu primeniti npr na vetako ubrivo, pesticide, plastinu ambalau, baterije i slino

garan!ije izvrenja F$roizvoai ili korisnici prirodnih resursa su u obavezi da poloe garanciju, ime garantuju potovanje uslova zatite ivotne sredine $o izvrenju obaveza, garancija se vraa proizvoau G

odtete F$rikupljena sredstava kroz ove #ondove mogu se dati na raspolaganje oteenima od hroninog zagaenja iHili dravi G

"u#ven!ionisanje smanjenja zagaenja F*vo je aktivniji nain uea drave u smanjenju zagaenja kroz subvencionisanje smanjenja zagaenja !mesto da oporezuje zagaenje, drava je u mogunosti da subvencionie tehnologije koje doprinose smanjenju zagaenja !koliko nee imati direktnu korist od smanjenja zagaenja, preduzee nije motivisano da investira u kontrolu i redukciju zagaenja, u sluaju nepostojanja kazni ! sluaju mogunosti izbora, zagaivai se radije opredeljuju za subvencionisanje smanjenja zagaenja, nego za kazne, jer subvencije su trokovi koji idu na teret drave, sa jedne strane, a omoguavaju veu dobit preduzeima, sa druge strane G

$rans%era#ilne dozvole &*vaj ekonomski instrument je sve popularniji, jer omoguuje promet dozvolama izmeu uesnika u tritu ! ovom sluaju, drava je prevashodno zainteresovana za smanjenje opteg nivoa zagaenja, ali ne i koji je proizvoa konkretno svojom aktivnou tome doprineo !koliko iz nekih razloga preduzee smanji obim proizvodnje, i ne potroi Isvoju kvotu u zagaenjuJ, postoji mogunost da proda svoje neiskorieno pravo zagaenja kroz prodaju trans#erabilne dozvole

$revenciju, ienje i nadoknadu tete za zagaivanje treba da snose oni koji su je prouzrokovali $rimena ovog principa treba da slui kao podsticaj kako ne bi dolo do zagaivanja -ada je re o novanim kaznama, nivo zagaenja je u direktnoj zavisnosti od trokova zagaenja ,konomisti, koji se zalau za novane kazne, imaju stav da poveanje novanih kazni utie na smanjenje nivoa zagaenja na eljeni nivo

3*0* Te;n%<ke 8e'e

+ehnike mere zatite ivotne sredine imaju dva cilja: da spree zagaivanje i da eliminiu posledice Spreavanje zagaivanja poinje #azom planiranja i to na svim nivoima: prostornom i urbanistikom i planiranju pojedinanih objekata, naroito objekata za koje se zna da su potencijalni zagaivai +ehniki ureaji koji se koriste za eliminaciju ili smanjenje zagaenosti ivotne sredine mogu da se svrstaju u: ureaje koji obezbeuju istu tehnologiju i koji pripadaju mehanizaciji koja je u direktnom tehnolokom procesu ureaje koji predstavljaju instrumente za praenje stanja i merenje zagaujuih materija, ili pojava, kao to je npr ugljen monoksid ureaje koji se koriste za preiavanje gasova ili otpadnih voda
9

$ored gore navedenih mera postoje jo mnoge mere i aktivnosti koje mogu doprineti zatiti ivotne sredine /zrada studije o proceni uticaja se smatra kao jedna od najznaajnih aktivnosti u ovoj oblasti $rocena uticaja na ivotnu sredinu jeste preventivna mera zatite ivotne sredine zasnovana na izradi studije i sprovoenju konsultacija uz uee javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide tetni uticaji odreenih projekata na ivot i zdravlje ljudi, #loru i #aunu, zamljite, vodu, vazduh, klimu itd 3/zvor: /nstitut za zatitu ivotne sredine Ko jedan od neophodnih koraka u zatiti ivotne sredine je monitoring tj praenje indikatora stanja ivotne sredine (onitoring je neophodan kako bi se ocenilo trenutno stanje ivotne sredine i moglo predvideti budue stanje &etaljnom analizom rezultata monitoringa moemo lake doneti odluke o buduem postupanju sa ciljem smanjenja negativnih uticaja

3*2* O/'!4"$!n:e % %n)"'8% !n:e

'a zatitu ivotne sredine je od neprocenjive vanosti: znanje, prava in#ormisanost i ekoloka svest $otrebno je meu irom populacijom razviti ekoloku svest, a ekoloku svest ne ini samo znanje o odnosu prirode i drutva, o naruavanju prirodne ravnotee i potrebi zatite ivotne sredine Cie od toga, ekoloku svest ini savest= odnosno, spremnost pojedinaca da se odgovorno i ekoloki opravdano odnose prema sredini u kojoj ive "a globalnom planu, 145L godine pripremiljen je prvi '(eunarodni program obrazovanja i vaspitanja za zatitu ivotne sredineM $rogramom su de#inisani glavni ciljevi obrazovanja: N *moguavanje svakom pojedincu da dostigne svesnost, znanje, vetine, neophodne da aktivno uestvuje u zatiti i unapreivanju ivotne sredine i ostvarivanju usklaenog razvoja Stvaranje novog, za ivotnu sredinu poeljnog, ponaanja i ivotnog stila Bazvijanje ekoloke etike i ekoloke kulture Kaanje obrazovanja i vaspitanja za zatitu ivotne sredine za sve !napreivanje kvaliteta ivljenja

N N N N

D/zvor: +he !",SE* 7 !",$, ;/nternational environmental education programme9 *brazovanje za zatitu ivotne sredine, odnosno, obrazovanje za opstanak mora obuhvatiti sve stepene vaspitanja i obrazovanja, od predkolskog, preko osnovnog, do univerzitetskog +reba ga uneti u sve oblike nastave u koli i u aktivnosti van kole 'nanje o ivotnoj sredini

10

trebalo bi se predavati u svim predmetima gde je to mogue: u predmetu poznavanja prirode i drutva, bilogiji, hemiji, #izici, geogra#iji itd $redavanja moraju da celovito objasne probleme prisutne u ivotnoj sredini i neophodno je da uenici i studenti shvate ovekovu destruktivnu mo

0* E>IKASNOST DOSADANJIH MERA

Smanjenje ako se procenat u 1446 god uzme kao 166=

E8% %:! ?! "$! t!klene /!5te Putanja ka Kyoto ciljevima Kyoto ciljevi a 200!"2012

"lika 2( )ra%iki prikaz smanjenja emisija i !iljeva postugnutim u *+otu

11

"lika 3( )ra%iki prikaz smanjenja emisija od ,-./( godine

0*1* Eu'" t!nd!'d%

,vropska unija je, takoe, postavila i pojedine standarde, koji se nazivaju euro standardi, sa ciljem daljeg smanjenja emisija iz motornih vozila ,uro standardima emisije de#inisane su dozvoljene vrednosti E*, "*O, ugljovodonika i ai za razliita goriva i kategorije vozila

T%# 0izel ,uro 1 ,uro > ,uro < ,uro ? ,uro L ,uro : 1enzin

D!tu8 %8#le8ent!@%:e

AO

HA

NO,B

Ce t%@e

Kul74> Kan74: Kan766 Kan76L Sep764 Sep71?

> 5> 1 6 :? 6L 6L 6L 64 6 L: 6< 6 >< 6 15

6 1? 61 6 6L 6 6>L 6 66L 6 66L

12

,uro 1 ,uro > ,uro < ,uro ? ,uro L ,uro :

Kul74> Kan74: Kan766 Kan76L Sep764 Sep71?

> 5> >> >< 1 1 1 6> 61 61 61 6 1L 6 62 6 6: 6 6: 6 66L 6 66L

$a#ela ,( 2oreenje emisija dozvoljenih raznim euro standardima g3km

,uro standardi, kod nas esto poznati i kao ,ko standardi, predstavljaju zakonsku regulativu ,! u vezi sa izduvnim gasovima *ni reguliu koliinu ugljenmonoksida FE*G, ugljen dioksida E*>, hidro7karbonata FPEG, azot7oksida F"*OG i estica F$(G -ao to se moe videti na gra#icima i u tabeli , pojedini dogovori, obavezujui i neobavezujui, jesu doprineli smanjenju emisija tetnih gasova i estica *vo je pogotovo uoljivo kod primene euro standarda u transportnom sektoru

2* ZAKLJUCAK
Sa jedne strane, industrijalizacija omoguava poboljanje ivotnog standarda velikog broja ljudi na 'emlji, ali s druge strane negativno utie na kvalitet ivotne sredine i zdravlje oveka

Q0olo je vreme da i vodu tre#a opratiQ, tako je jedan osnovac zabrinuto zapisao u radu o zagaivanju ivotne sredine.
$oetak reavanja svakog problema poinje tako to se nae razlog njegovog postojanja tj nae se njegov uzrok, koji se postepeno spreava Siromatvo, porast populacije, nedostatak ekoloke svesti i problemi ivotne sredine su direktno povezani ! radu, navedene mere su mere koje se primenjuju u dananjici za reevanje problema koji su nastali u prolosti (eutim, $eter ( Senge, autor knjige R+he #i#th discipline9 kae: 9&ananji problemi su rezultat jueranjih reenjaS9 $itanje zatite ivotne sredine predstavlja jednu vrlo kompleksnu temu 'ato su nam potrebne zakonske regulative koje stimuliu da neko postrojenje mora imati ureaj za preradu otpadnih vodaT $otrebne su zato to je nae iskoriavanje prirodnih resursa, kao to je voda, jo uvek nee#ikasno Stepen e#ikasnosti nekog industrijskog ili tehnolokog procesa je u okviru >67>L= &a bi se naa ivotna sredina zaista zatitila, potrebno je da taj stepen e#ikasnosti bude mnogo vei Kedini nain da se postigne poveanje stepena e#ikasnosti nekog procesa jeste kroz inovaciju novih tehnologija, a za to su potrebni strunjaci

13

"ajvei izvor naeg bogatstva, kao ljudi, jeste nae znanje "ae znanje primenjeno u domenu prolog iskustva , na neto to smo ve ranije radili, dovodi do poboljanja produktivnosti ili e#ikasnosti (eutim to nije dovoljno, znanje primenjeno na neto s ime nemamo iskustva, neto to nikada nismo ranije radili, dovodi do inovacije, a upravo je inovacija neophodan uslov za bilo kakav progres u oblasti zatite ivotne sredine )ko tako posmatramo pitanje zatite ivotne sredine, i analiziramo mogua reenja, postaje vrlo oigledno da je za zatitu ivotne sredine neophodno prvo zatititi oveka Uoveku je potrebna zatita od samog sebe Kedini nain da se to postigne jeste kroz obrazovanje i menjanje naina razmiljanja svih nas "e sme se dozvoliti da budue generacije prave iste greke kao mi i mora se osigurati da imaju najvii mogui stepen obrazovanja "a kraju, postaje jasno da je naje#ikasnija i jedina odriva metoda zatite ivotne sredine *@B)'*C)"K,S

7* LITERATURA:
1 > < ? L : (r Vordana @run 4#razovanje za opstanak, ekoloka etika i prin!ipi odrivog razvoja( Bepublika Srbija, !prava za ivotnu sredinu Vrupa autora F>66?G Zakon o zatiti ivotne sredine Slubeni glasnik Bepublike Srbije, broj 1<LH6? !",SE* 3 !",$ F144:G, 5nternational environmental edu!ation programme @arrA E Wield, (artha - Wield F>66>G, 6nvironmental e!onomi!s third edition, !niversitA o# (assachusetts Koseph &esKardins F1444G, 6nvironmental ethi!s !on!epts, poli!+, theor+ (aA#ield publishing companA &oc &r (aja (iti F>664G, 2rezenta!ije iz predmeta 2ro!ena uti!aja o#jekata i delatnosti na ivotnu sredinu Wakultet za primenjenu ekologiju7 Wutura

14

@oo &rakovi F1442G 6konomija prirodnog kapitala /nstitut ,konomskih "auka

15