3.

Raunarske mree

3.1. Uvod
Raunarsku mreu ine dva ili vie raunara koji su meusobno povezani telekomunikacionim linijama. Svrha ovog povezivanja jeste da bi se omoguio prenos podataka kao i upotreba zajednikih, de enih resursa. ! resurse spadaju baze podataka, aplikacije i peri"erni ureaji. #eri"erni ureaji su tampai, diskovi, modemi.. $rugi razlog umreavanja jeste omoguavanje komunikacija umreenih raunara. Slanje podataka je sloen postupak koji se moe ralaniti na sledee poslove% prepoznavanje podataka, podela podataka na pakete &datagrame', dodavanje in"ormacija u svaki paket da bi se ustanovio poloaj podataka i da bi se identi"ikovao primalac, dodavanje podataka za proveru greke i

slanje podataka kroz mreu. #ostoje dve osnovne grupe raunarskih mrea i to% lokalne raunarske mree LAN (Local Area Netnjork)(mree i globalne raunarske mree WAN (Wide Area Netnjork)(mree. #rve su lokalizovane na manjem prostranstvu kao to je kancelarija, sprat ili itava zgrada. $ruge su rasprostranjene na irim geogra"skim podruijima kao to je oblast nekog grada, drave, kontinenta... Raunarska mrea se sastoji od raunara, druge opreme koja omoguava prenos podataka i od prenosnih puteva kroz koje se odvija protok podataka. Svaka raunarska mrea ima neke svoje karakteristike kao to su% topolgija,

arhitektura, prenosni kablovi,

kontrola pristupu medijima... )opologija de"inie prostorni raspored raunara u mrei. *rhitektura propisuje nain "unkcionisanja ureaja, nain povezivanja ureaja i protokole koji omoguavaju komunikaciju. #renosni medijumi predstavljaju razliite materijale i vrste kablova koji se koriste u mrei za "iziko povezivanje raunara. +ako raunarsku mreu ini vie raunara koji mogu da pokuavaju da u isto vreme poa u podatke kroz isti prenosni medijum to moraju postojati razliite metode koje treba da kontroliu pristup tom medijumu. #er"ormanse raunarske mree su% propusna mo, raspoloivost, sigurnost i

cena kotanja. #ropusna mo mree se de"inie kao broj bita koji se prenose u jedinici vremena. ,zraava se jedinicom broj bita u sekundi & b/s'. -ee jedinice su kilo(bita u sekundi &Kb/s', mega(bita u sekundi &Mb/s', giga(bita u sekundi &Gb/s'... Raspoloivost zavisi od srednjeg vremena izmeu dva kvara u mrei i srednjeg vremena otklanjanja kvara u mrei. .to je vreme izmeu kvarova vee a vreme oklanjanja kvarova manje raspoloivost mree je vea. Sigurnost je de"inisana merama koje su preduzete da se obezbedi sigurna isporuka podataka i da se otkloni mogunost neovlaenog korienja podataka.

3.2. Mrene topologije

)opologiju mree ini geometrijska rasporeenost vorova mree. /ogunosti mree zavise od njene topologije. 0d izabrane topologije zavise% vrsta potrebne opreme za mreu, mogunosti te opreme, razvoj mree i

nain uprav anja mreom. 0d izabrane topologije zavisi koji se kablovi koriste umrei kao i na koji nain se ti kablovi postav aju. 0d topologije zavisi kako raunari meusobno komuniciraju, a metod komunikacije ima veliki uticaj na mreu. 0snovne topologije raunarskih mrea su% zvezda, prsten, topologija magistrale &stabla' i

reetka. 0ve topologije su prikazane na slikama +od topologije zvezde komuniciranje izmeu bilo koja dva vora mree mora proi kroz centralni ureaj koji se zove hab & hub'. Signal se prenosi od raunara koji ga a e, kroz hab, do svih raunara u mrei. 1ab mora da bude pouzdan i treba da obezbedi izolaciju signala izmeu portova.

)opologija zvezde omoguava centralizovane resurse i uprav anje. #oto je svaki raunar povezan sa centralnim mestom ta topologija zahteva dosta kablova kod velikih mrea. !koliko hab otkae, otkazae itava mrea. *ko otkae jedan raunar, onda samo on nee moi da prima i a e podatke. opologija prstena se sastoji od kabla u obliku pet e sa stanicama prik uenim na nju. Signal putuje po pet i u jednom smeru i prolazi kroz svaki raunar. Svaki raunar prima signal, pojaava ga i a e ga sledeoj stanici. *ko otkae jedan raunar, cela mrea postaje neupotreb iva.

opologija !agistrale se sastoji od linearnog kabla na koji su stanice prikljuene.

opologija re"etke se sastoji od veeg broja raunara koji meu sobom povezani u obliku reetke.

3.3. Mreni protokoli

Svi skupovi pravila za umreavanje nazivaju se !re#ni! protokoli!a. +oncept mrenog protokola zasniva se na pretpostavci da dva raunara moraju da se zajedniki pridravaju jednog protokola &skupa pravila' da bi mogli da komuniciraju. 2eo proces prenosa podataka u mrei moe da se podeli na nekoliko odvojenih, sistematinih koraka. 3a svakom koraku obavlja se odreena radnja% 3a raunaru koji alje podatke protokol% rastavlja podatke na pakete, dodaje podatke o adresi u paket i

priprema podatke za prenos. 3a raunaru koji prima podatke protokoli rade iste radnje ali obrnutim redosledom% uzima podatke sa kabla, dovodi podatak u raunar, oslobaa pakete svih podataka o prenosu koji je dodao raunar poi alac, sklapa pakete u celinu i

#redaje tako sreene podatke aplikaciji Stek protokola je niz vie meusobno zavisnih protokola. Svaki nivo trai drugaiji protokol za rukovanje odreenom "unkcijom. #rotokoli i mrene kartice mogu da se meaju i da se uparuju po potrebi. 3a primer dva razliita protokola mogu da se veu za jednu mrenu karticu. 0d redosleda vezivanja zavisi kojim e redosledom operativni sistem pokretati te protokole. #rotokoli koji podravaju komunikaciju LAN(ova preko vie putanja nazivaju se usmerivi protokoli. 3ajee korieni mreni protokoli koji se koriste su% $L% &$ata 4ink 2ontrol'

&'(/)'( &,nternetnjork #acket 56change7Se uenced#acket56change' Net*&+)/Net*,-& &3etnjork 8asic ,nput70utput S9stem73et8,0S 56tended !ser ,nter"ace' %'/&' &)ransmission 2ontrol #rotocol7 ,nternet #rotocol'

3.4. Vrste LAN-mrea prema metodi pristupa medijumu

0sim po topologiji LAN mree se razlikuju i po metodi pristupa prenosnom medijumu. #rema metodi pristupa razlikujemo% 5thernet, )oken Ring, :$$, &:iber distributed $ata ,nter"ace'

3.4.1. Ethernet LAN mree

,thernet mreni standard razvile su kompanije (ero./ $,% i &ntel &;<=; god.'. 0n se zasniva na mehanizmu detekcije nosioca signala. 0ve mree su premoivale razda inu do jednog kilometra i povezivale do ;>> radnih stanica. 3akon standarizacije ,thernet postaje poznat kao standard &,,, =>?.@, mada se ,thernet donekle razlikuje od standarda &,,, 01234 :unkcionisanje ,thernet(a se sastoji u sledeem% #re nego to radna stanica poa e podatke ona oslukuje aktivnosti na prenosnom kanalu. *ko stanica otkrije zauzetost kanala ona odlae slanje podataka, a ako je kanal slobodan stanica a e podatke. +ako vie stanica koriste mehanizam detekcije nosioca signala metod se zove %)MA/%$ & %arrier )ense 5ith Multiple Access / %ollision $etect ' odnosno viestruki pristup sa detekcijom nosioca signala i detekcijom kolizije. $etekciju signala obav aju elektronski sklopovi u radnoj stanici &mrena kartica'. 8esmislena transmisija naziva se kolizija. *ko dve stanice a u istovremeno a nema aktivnosti na kanalu deava se kolizija. ,thernet stanice smanjuju nee en e"ekat kolizije otkrivanjem kolizije im se desi. 0tuda i oznaka %)MA/%$. +ada se desi kolizija stanica koja to prva otkrije a e svim stanicama signal upozorenja. )ada sve stanice prekidaju slanje za odreeni interval. #ostoje dve vrste ,thernet6a standardni i tanki ,thernet.

&,,, verzija standardnog ,therneta se zove 71*A),8. 8roj ;> oznaava rad na ;>/b7s, *A), oznaava rad u osnovnom opsegu &baseband', a A oznaava A>> metara po segmentu. 8roj stanica po segmentu moe biti najvie ;>> a maksimalni broj stanica ne moe prei ;>?B. &,,, verzija tankog ,therneta se zove 71*A),2. 8roj ;> oznaava rad na ;>/b7s, *A), oznaava rad u osnovnom opsegu &baseband', a ? oznaava priblino ?>> metara po segmentu &tanije ;=A metara'. +oaksijalni kabl koji se koristi za tanki ,thernet je tanji pa otuda i ime. 8roj stanica po segmentu je @>, a maksimalan broj stanica moe biti ;>?B. Segmenti se mogu spajati ureajem koji se naziva ripiter. 3a ove mree obino se primenjuje topologija magistrale. 71*A), je novija verzija ,thernet(a koja koristi upredene parice za povezivanje. 8roj ;> oznaava rad na ;>/b7s, *A), oznaava rad u osnovnom opsegu, a oznaava povezivanje upredenim paricama &- ''. -eina mrea ovog tipa ima "iziku topologiju zvezde. 9ab za 71*ase mree obino slui kao repetitor sa vie prik uaka. Svaki raunar je povezan kablom sa 9-*(om. /aksimalna duina kabla je ;>> metara. /inimalna duina kabla je ?.A metra. 711*A),( je oznaka za takozvani C8rzi 5thernetC &:ast ,thernet' koji je de"inisan standardom &,,, 01234u3 :ast ,thernet radi na brzini od ;>> Mb/s, koristi "iziku topologiju zvezde, a kao prenosni medijum upotreb avaju se optika vlakna i upredene parice. Da 711*ase( mogu da se koriste tri vrste medijuma% 711*ase ; &B parice - '', 711*ase ( &? parice - ' ili ) '' i 711*ase:( &optiki kablovi sa dva provodnika'.

3.4.2. Token Ring mree

oken <ing LAN mrea opisana standardom &,,, 01238 razvijena je u labaratorijama &*M6a. oken <ing mrea je spoj veza od take do take. oken <ing koristi protokol predaje tokena, posebnog signala koji neprekidno cirkulie mreom. Svaka stanica prima signal &token' pojaava ga i koriguje ako je potrebno i a e sledeoj stanici

)oken mora da krui neprekidno ak iako nema aktivnosti. *ko neka stanica eli da poa e podatak ona treba da saeka dok token ne stigne do nje. +ada stigne stanica ga uzima i zadrava dok ne poa e podatke &ime rezervie prenosni put' nakon slanja oslobaa token i dozvo ava drugim stanicama da a u podatke. Svi imaju ista prava pristupa tokenu. #ostoje dve brzine prenosa. Sporija koja radi na brzini od B /b7s i bra ;E /b7s. 3ajvea mana mu je upotreba skupih razvodnih kutija i dvosmernih kablova &obino se koristi kabal od oklop enih parica' koji spajaju svaki raunar sa razvodnom kutijom.

3.4.3. FDDI-mree
:$$& &:iber $istributed $ata &nter=ace ' je inter"ejs za distribuciju podataka optikim vlaknima. 3a poetku je projektovan sa ci em spajanja veeg broja mrea. 8rzina prenosa podataka je 711 M*/s. :$$& koristi tehnologiju tokena, ima topologiju prstena &prenika do ?>> kilometra', stim to postoje dva prstena. Fedan prenosi podatke u smeru kaza ke na satu a drugi u suprotnom smeru. *ko se desi prekid jednog prstena drugi automatski preuzima njegovu "unkciju. *ko se oba prstena prekinu na istom mestu, dva prstena se automatski spajaju u jedan koji nastav a sa radom. :$$& se uglavnom koristi za spajanje drugih mrea, ali se moe koristiti i kao LAN mrea.

3. . !itanja
;. $e"inisati distribuirani in"ormacioni sistemG ?. 3avesti nekoliko primera hardverskih i so"tverskih resursa koji mogu biti deljiviG @. 0bjasniti razliku izmeu "izike i "unkcionalne distribucijeG B. 3avesti neke primere distribuiranih sistemaG

A. +ako se dele distribuirani sistemiG E. 3avesti osobine distribuiranih sistemaG H. .ta je to heterogenost mrea, a ta heterogenost hardverske opremeG =. 0bjasniti klijent(server metod deljenja resursaG <. .ta se podrazumeva kada se kae da su distribuirani sistemi otvoreni sistemiG ;>. 0bjasniti transparentnost pristupa i transparentnost lokalitetaG

3. . Ure"aji #a pove#ivanje ra$unarski% mrea

Iesto je sree potebno razmeniti podatake izmeu raunara koji se nalaze u razliitim raunarskim mreama koje ne rade sa istim brzinama prenosa, koriste razliite protokole ... $a bi se raznorodne mree meusobno povezale koriste se sledei ureaji% repetitor, most, ruter i mreni prolaz &gate5a>'

3. .1. Re!etitori
Slue za pojaanje signala i najee se koriste za spajanje dve jednake LAN mree. Repetitor radi na "izikom nivou +)& modela, regenerie signal i a e ga drugom segmentu. $a bi podaci proli kroz repetitor u drugi segment u upotrb ivom obliku, paketi i LL% (Logical Link %ontrol) protokoli moraju da budu isti u oba segmenta. )o na primer znai da repetitor ne moe da prenosi podatke izmeu ,thernet i oken <ing mrea to znai da ,thernet paketi ne mogu da se prevedu u oken <ing pakete posredstvom repetitora. Repetitori mogu da prenose pakete sa jednog na drugi "iziki medijum. 3a primer, repetitori mogu da prenose pakete sa tankog ,thernet koaksijalnog kabla na optiki kabal.

3. .2. "ost
3ajee slui za povezivanje dve mree razliitih standarda. /ost prihvata paket od "izikog sloja i predaje ga sloju linka. /oe da prenosi pakete samo preko nekomutiranih linija i to pod uslovom da obe mree rade sa istim protokolima.

/ost moe da podeli mreu da bi izolovao saobraaj. 3a primer ako obim saobraaja sa jednog ili vie raunara usporava mreu most moe da izoluje te raunare. /ost radi na nivou veze +)& modela. Rad mosta se zasniva na injenici da svaki vor iz mree &mreni adapter' ima sopstvenu adresu. /ost prosleuje pakete na osnovu adrese odredinog vora. $ok saobraaj prolazi kroz mreu, podaci o adresama raunara uvaju se u <AM(u mosta. 3a osnovu <AM(a mosta stvara se tabela usmeravanja pomou koje most odreuje kako e i gde da prosledi dati paket. *ko se adresa odredita nalazi u tabeli usmeravanja i na istom segmentu na kome se nalazi izvorna adresa, paket se odbacuje. *ko je odredina adresa u tabeli usmeravanja i nije na istom mrenom segmentu, podataka se prosleuje sa odgovarajueg mrenog prik uka do odredine adrese. *ko se odredina adresa ne nalazi u tabeli usmeravanja, most prosleuje paket do svih mrenih prik uaka, osim do onog sa koga je paket stigao. /ost moe da poslui i za povezivanje dva uda ena segmenta raunarske mree. )o se postie pomou dva uda ena mosta povezana sinhronim modemima sa zakup enom tele"onskom linijom. /ostovi su slini repetitorima po tome to regeneriu podatke, ali oni to rade na nivou paketa.

3. .3. Ruter
! okruenju koje se sastoji od vie mrenih segmenata sa razliitim protokolima i arhitekturama most ne moe da obezbedi brzu komunikaciju. )ako kompleksna mrea zahteva ureaj koji ne samo da zna adrese svih segmenata nego moe da omogui najbo u putanju za slanje podataka od izvora do odredita. )akvi ureaji zovu se ruteri. Ruter radi u treem +)& sloju. *ko mree rade sa istim protokolima ruter moe da odredi optimalnu moguu putanju paketa do odredita &slika ;?.A.'. *ko, na primer, ruter A treba da poa e podatke ruteru $ on moe da poa e podatke ruterima * i % a podaci e biti isporueni ruteru %. Ruteri

imaju sposobnost da procene obe putanje i odrede koja putanja je najbo a za usmerenje saobraaja. Ruteri mogu da itaju kompleksne mrene adrese iz paketa tako da mogu da komutiraju i usmeravaju pakete preko vie mrea. 1ardver rutera moe da bude mreni server, poseban raunar ili specijalan ureaj. +ada ruter primi paket za uda enu mreu, on ga alje ruteru koji uprav a odredinom mreom. Ruter ne komunicira sa uda enim raunarom, ve samo usmerava mrene pakete. 0ni ne pregledaju adrese odredinih vorova nego pregledaju samo mrene adrese. )abela usmeravanja kod rutera sadri mrene adrese. Ruteri mogu biti statiki i dinamiki. +od statikih rutera administrator mora runo da podeava tabelu usmeravanja. +od dinamikih rutera, ruteri sami automatski otkrivaju putanje i zahtevaju najmanje podeavanja i kon"igurisanja.

3. .4. "reni !ro#a$i-%ate&a'

/reni prolaz spaja mree sa razliiti protokolima, strukturama i arhitekturama. /reni prolaz je ureaj koji moe ne samo da rutira pakete nego i da menja strukturu paketa. 0n moe da prepakuje i konvertuje pakete koji iz jednog okruenja idu u drugo, tako da svako okruenje moe da razume podatke koji potiu iz nekog drugog okruenja. /reni prolaz moe da povee heterogene mree, na primer Microso=t Windo5s N )erver sa )NA (&*M6)>ste!s Net5ork Architecture'. /reni prolazi su speci"ini za odreene poslove, to znai da su namenjeni samo odreenoj vrsti prenosa. /reni prolaz se esto koristi da omogui povezivanje personalnih raunara sa miniraunarima ili !ain=ra!e raunarima. /reni prolaz raspakuje ulazne podatke, koji potiu iz prve mree, i upakuje te podatke u skladu sa protokolima druge mree. #rolazi koriste svih sedam nivoa +)& modela, ali konverziju protokola obino izvravaju na aplikacijskom nivou.

3.&. !itanja
;. .ta su raunarske mree i kao se deleG ?. +oje su to karakteristike raunarske mreeG @. +ako se de"inie topologija raunarske mree i koje topologije postojeG B. )opologija zvezdeG A. )opologija prstenaG E. .ta su mreni protokoli i koji suG H. .ta radi protokol na raunaru koji alje podatkeG =. .ta radi protokol na raunaru koji prima podatkeG <. 0pisati rad 5thernet mreeG ;>. 0bjasniti oznake ;>8*S5 A, ;>8*S5 ?, ;>8*S5 ). ;;. 0pisati rad )oken Ring mreeG ;?. 0bjasniti kako radi repetitorG ;@. 0bjasniti kako radi ruterG ;B. +oja je razlika izmeu mosta i ruteraG