257

Mom~ilo KOVA^EVI]

www.drama.org.yu (Pogovor)

Kao {to sve{tenicima nije va`no {ta vernici misle o wima, ve} da se ~uje Bo`ija re~, tako je i dramskim piscima najva`nije da kwi`evna re~ govore}i sama za sebe i o sebi na|e put do ~itaoca ili, jo{ boqe, do gledaoca. Pred vama su {est novih drama autora: Miodraga Ili}a, Svetozara Vlajkovi}a, Aleksandra \aje, Vojislava Savi}a, Qubinke Stojanovi} i Bojana Vuka Kosov~evi}a; i ne samo da su pred vama izme|u korica XXV kwige Savremene srpske drame, ve} istovremeno potpuno nesputano plove na talasima interneta (www. drama.org.yu) zajedno sa ostalim dramama iz prethodnih 24 kwiga, ~ine}i korpus od 136 drama, 67 dramskih pisaca, na 6977 stranica, stupaju}i u direktan kontakt sa zainteresovanim ~itaocima. Za samo godinu dana dramska kwi`evna re~ je, posredstvom interneta, na{la put do 2216 teatrofila najrazli~itijih opredeqewa (pisci, rediteqi, glumci...) ostvaruju}i san svakog dramskog pisca da bude bar ~itan. Kao {to podaci sa interneta govore, srpski dramski pisci su veoma ~itani, i to ne samo od ~italaca iz Srbije ve} iz celog sveta; gotovo jedna tre}ina kontakata pripada teatrofilima iz dijaspore i iz brojnih slavisti~kih centara po svetu. Znam da je lepo biti ~itan ali, drame su u pitawu, jo{ je lep{e biti i gledan; pa evo i podataka o gledanosti: od 136 objavqenih, ~ast da bude na sceni imala je 81 drama. Edicija Savremena srpska drama ima za ciq da isti~e vrednost, zna~aj i bogatstvo srpske dramske produkcije, ~ija ostvarewa se

258

Mom~ilo Kova~evi}

`anrovski kre}u u {irokom rasponu od naturalisti~kog ili realisti~kog iskaza do razli~itih vrsta neformalne stilizacije. U romanti~nim vremenima srpske drame najva`niji trenutak, pre o`ivqavawa re~i na sceni, je onaj kad pisac u intimnom krugu svojih prijateqa, po{tovalaca prvi put ~ita svoju dramu o~ekuju}i prve kritike i pohvale. Ne slu~ajno, na tom Zapadu, i dan danas su popularne ve~eri posve}ene pi{~evom ~itawu svoje poezije, proze ili drame; tada radoznali anonimni ~italac i budu}i gledalac jedini put mo`e videti i ~uti sa kakvim emotivnim nabojem tvorac pisane re~i izgovara napisano. Verujem da su jednako uzbudqive one ve~eri kada anonimni teatrofil surfer uplovi u veb sajt na{ih drama pa, ponet istra`iva~kim nabojem, otkrije neki novi svet koji je jednako interesantan, dramati~an i katarzi~an kao i stvarnost ogoqena do istine; uploviv{i tako u dvadeset i petu, jubilarnu kwigu, odmah na po~etku, susre}e se sa dvostrukom dramom, pozori{tem u pozori{tu. @anka, jedno~inka iskusnog dramskog pisca Miodraga Ili}a, posve}ena je jednoj od najve}ih glumica srpskog glumi{ta, @ivani @anki Stoki}. Pro`eta stalnim ose}awem usamqenosti, nerado je govorila o sebi; najvi{e pod bujicom isledni~kih pitawa koja su imala za ciq da je ponize i poni{te kao glumicu i qudsko bi}e. Upravo o tome, o posledwim danima, komunisti~kom teroru i smrti govori drama @anka; i kao {to sama @anka, kada bi govorila o sebi, nije razlikovala iluziju od istine, tako i pisac Miodrag Ili}, kombinuju}i reminiscencije iz wenog `ivota, delove uloga i stvarnost, majstorski plete dramsko tkivo koje nas estetski pro`ima u pro`ivqavawu sudbine @ivane @anke Stoki}. Po{tuju}i pravilo, da ni{ta kao dramski tekst ne govori o svojim vrednostima, citira}u deo Ili}eve jedno~inke. Ne}u marame, ni vo{tana lica, la`nu ucveqenost, ogovarawa oko moga odra. Ho}u `ivot u smrti. @ivot je pre svega radost. I pozori{te je radost zato {to li~i na `ivot. Idemo @anka, putujemo opet u neko novo pozori{te... Tamo gde nema ni komedije, ni tragedije... Gde je na repertoaru beskona~na ti{ina... Jedno~inka @anaka bi}e premijerno izvedena 9. marta 2006. u Pozori{tu Slavija, otvori}e V Me|unarodni pozori{ni festi-

www.drama.org.yu (Pogovor)

259

val Slavija, 2006; u naslovnoj ulozi g-|e Ru`ice Soki} i re`iji Slavenka Saletovi}a. Da je nekim slu~ajem Stanislav Vinaver ve~an kao komedija, u okviru wegove Naj-naj-naj-novije Pantologije srpske (i jugoslovenske) pelengirike iza{ao bi dakako kratak prikaz komendije Marko & Musa dramskog pisca i romanopisca Svetozara Vlajkovi}a. Poigrao bi se Vinaver i Markom i Musom i Svetozarom, kao {to je to uvek ~inio sa delima za koje je smatrao da zavre|uju pa`wu, pogotovo {to bi ga drama gospodina Vlajkovi}a podsetila na Rableovo hedonisti~ko poigravawe nacionalnim mitovima i junacima. Iz gusala nacionalnog barda Te{ana Podrugovi}a, koji je obogatio na{u narodnu epiku specifi~nim br|anskim humorom, iza{la je pesma Marko Kraqevi} i Musa Keseyija. Pesmu je zabele`io Vuk Karayi}, pro~itao je mnogo puta Svetozar Vlajkovi} pa, prepoznav{i br|anski humor i geslo La commedia perpetua, sa~inio lakrdiju u najboqem smislu te re~i sve oslu{kuju}i smisao za sme{no u obi~nog Srbina. Kada bi smo hteli da ka`emo {ta predstavqa, kakva katarzi~na i estetska zadovoqstva nudi komedija Svetozara Vlajkovi}a Marko & Musa, verujem da bi bilo sasvim dovoqno citirati, pardon, prevesti Vinaverov zagonetni naslov Pantologija srpske pelengirike. Taj apokrif u preciznom prepevu zna~i: Svore~ije srpske zvukohvata~ine. Dakle, oslu{kujmo dramu jer ona uspe{no zvu~i. Blagoqub II, tragikomedija o srpskoj monetarnoj sferi, komediografa Aleksandra \aje, uvodi na{eg zami{qenog surfera po dramskom veb sajtu u vreme sada{we. Sve je na sceni: Neokapitalisti da re~emo tajkuni, lakoverni narod, la`qivi politi~ari, jo{ la`qiviji bankari i wihove banke, mondijalisti~ki hoh{tapleri, doma}e izdajice, koristoqubivi patrioti i na kraju, kako to obi~no biva, prevareni gra|ani i, radi pravde, samo radi pravde, o~erupani bogatuni. Ne znam da li je me|u dana{wim komediografima Radivoje Lola \uki} na ceni ili ne, ali, ne mogu da se otmem utisku da je komedija Blagoqub II podjednako kumulativna za ovo kao i Loline u wegovo

260

Mom~ilo Kova~evi}

vreme. Nabijena zdravim humorom, ironijom i satirom, postavqena na sceni kakvog srpskog pozori{ta, eksplodirala bi smehom u publici. Posledice tog smeha su osloba|we od napetosti svakodnevnice i upitanost: {ta nas sna|e? Citira}u Benyamina Dizraelija, engleskog politi~ara, dr`avnika i kwi`evnika iz 19. veka: Mondijalisti su dobri za sve, osim za sopstveni narod. Vojislav Savi} je sasvim opravdano svojoj drami komediji dao naziv Kenguri. Skaku}u Savi}evi likovi, Violeta, Vitomir, Lepomir i ^ovek, ~ekaju, skaku}u Beketovski u mestu poput klokana u potrazi za qubavqu i sre}om, kriju u svojim torbama, kao i svi torbari, ono najmilije, srcu najbli`e, tananu nadu da zaslu`uju vi{e od ponu|enog i ne mawe od sre}nika sa naslovnih strana revijalnih ~asopisa. Odri~u}i se svesno ~vrste dramske pri~e, prepu{taju}i se magiji re~i, melodiji koju proizvodi wihovo kombinovawe sa ve{tim umetawem pauza i mukova, Savi} uspeva da nam ispri~a i ono te{ko ispri~qivo, unutra{wi tok misli svojih junaka. Po~etak na ivici apsurdnog deluje kao oma` A. Popovi}u i wegovoj Qubinki i Desanku, da bi se u nizu asocijativno metafori~nih sukobqavawa do{lo do univerzalnog, do kraja: ^OVEK: Tako vam je to. (Pauza) A mo`da i nije tako. (Pauza) Mo`da je sasvim druga~ije. (Pauza) U svakom slu~aju, ki{e jo{ dugo ne}e biti... (Sklopi svoj ki{obran) I, da se ne zaboravi, komedija Kenguri premijerno je zaigrana 12. februara 2003. na sceni Pozori{ta mladih u Novom Sadu, re`ija Qubisav Majera. Do danas je prikazana preko trideset puta, i daqe je na sceni pomenutog pozori{ta. O ~emu nam govori, jedna od najtalentovanijih, najgnevnijih dramskih spisateqica izgubqene generacije, Qubinka Stojanovi} svojom dramom Pit? Najpre o sebi: NE JEDEM KAO [TO ONI JEDU, NE GLEDAM KAO [TO ONI GLEDAJU, NE MI-

www.drama.org.yu (Pogovor)

261

SLIM KAO [TO ONI MISLE, NE VOLIM KAO [TO ONI VOLE...UMRE]U KAO [TO ONI UMIRU; a potom i o sudbini svoje izgubqene generacije zaturene negde izme|u, u eteru, dvadesetogodi{weg gra|anskog rata koji je poraz, poraz i poraz. Na po~etku, u osvitu stvarawa nove civilizacije jednakih, u prelasku prezrenih u po{tovane, jedno od zvu~nih gesla be{e: Vuk, vuku, ~ovek. Pri kraju iluzije o komuni kao globalnom selu ~ujemo: ^ovek, ~oveku, vuk. A danas, sasvim mirno posmatramo kako se u osvitu demokratije u Srbiji prihvata ^ovek, ~oveku, pit bul terijer; nema ni trunke iluzija, jer, za razliku od vuka koji bi umeo da bude samilostan prema `rtvi koja se predaje slobodno izla`u}i svoj vrat o{trici vu~ije ~equsti, pit bul terijer ne odustaje dok pobe|eni nije mrtav. Eto o tome govori govori drama Qubinke Stojanovi}; govori o generaciji koja se svesno prepu{ta svim telesnim zadovoqstvima, dipsomaniji strastima, da bi zaboravila da je zaboravqena. I, kao {to glavna junakiwa Nera, u retkim trenucima jasnog sagledavawa, pri pogledu na svoj lik, ime i `ivot, povra}a, tako se wena materijalizovana inkarnacija Qubinka Stojanovi} gnu{a od pomisli: UMRE]U KAO [TO ONI UMIRU; obi~na, nepoznata, zaboravqena... Osta}e bar jedna dobra drama, Pit. Bojan Vuk Kosov~evi} je tako|e pripadnik izgubqene generacija. Wegova drama Kavez, pri~aju}i nam o drami ^oveka (likovi su depersonalizovani), ~oveka koji sve u~inio {to se od wega tra`ilo: bio dobar sin, vredno u~io, fakultet zavr{io, zaposlio se, o`enio, po{tovao svoje najbli`e, i pri tom zaboravio na sebe... pri~a nam pri~u o potpunoj otu|enosti iz koje izrastaju re{etke kaveza sklopqene nad nama samima. Kada na{ dobronamerni teatrofil, ja{u}i na talasima dramskog veb sajta dospe u Bojanov Kavez, oseti}e i razume}e ih srcem stra{qivim da se mo`da i sam (ako pripada istoj generaciji) nalazi u kavezu i da damari ne poti~u od naglog ose}awa sre}e ve} od trajnog etera (petog elementa) bezizlaznosti. Saose}awe koje obuzme tog nesre}nog surfera sa Qubinkom i Bojanom Kosov~evi}em }e mu mo`da, a mo`da i nama, pomo}i da razume {ta nam se doga|a... Doga|a nam se drama Kavez.

262

Mom~ilo Kova~evi}

XXVI kwiga Savremene srpske drame je u pripremi, u celini je posve}ena prvonagra|enoj, An|eo sa verande (S. Srdi}a) i dramama iz u`eg izbora sa XXVI Nu{i}evog godi{weg anonimnog konkursa za najboqu dramu, Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Promocija }e biti u posledwoj nedeqi meseca juna 2006.