Copyright 2014, Jasmina Mihajlovi Copyright ovog izdanja 2014, LAGUNA

Sadraj

(Jasmina Mihajlovi)

NA OBALI HAZARSKOG MORA .. .. .. .. .. .. .. .. .. .9

ZAKASNELA LJUBAVNA PISMA . . . . . . . . .65

(Jasmina Mihajlovi i Milorad Pavi)

LJUBAVNI ROMAN U DVE PRIE

I poglavlje, ili enska pria: VIRTUALNA ZADUBINA .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 99 (Jasmina Mihajlovi) II poglavlje, ili muka pria: TUNISKI BELI KAVEZ U VIDU PAGODE .. .. .. .. 115 (Milorad Pavi)

KOTORSKA KUTIJA
KUTIJA ZA PISANJE .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 131 (Milorad Pavi) FIOICE ZA DUKATE I PRSTENJE .. .. .. .. .. .. .. .. 140 (Jasmina Mihajlovi)

Napomena o ovom izdanju .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 159 O autorima .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 161

Jasmina Mihajlovi

NA OBALI HAZARSKOG MORA

Azerbejdan. Maj 2012. Baku. Azeri, to je zvanini naziv stanovnika Azerbejdana, imaju more koje oni zovu Hazarsko. Re je o Kaspijskom moru kako ga mi i ostatak sveta nazivamo ali kada doete u Baku sve odjednom postaje hazarsko. Hazarsko more, hazarska salata (sa kavijarom od ribe beluge), hazarska nafta Bilo kako bilo, trenutno kao udovica Milorada Pavia, Srbina, pisca Hazarskog renika, knjige prevedene na 36 jezika svih kontinenata, imam dve domovine: Srbiju i Hazariju. U Srbiji sam roena, Hazarija mi je ostavljena u amanet. Kao gost azerbejdanske vlade i Fondacije koju vodi prva dama ove zemlje, delikatno prelepa Mehriban Alijeva, ambasadorka UNESKO-a, provela sam osam dana u Bakuu. Nas etiri ene inile smo srpsku delegaciju koja je povodom Evrosonga pozvana da sa kompletnim protokolom najviih zvaninika boravi nedelju dana u ovoj zemlji.

12

Jasmina Mihajlovi

Bilo je to jedno od onih putovanja koja zanavek menjaju oveka, uzdiu ga, preobraavaju, obeleavaju, gotovo da je re o kulturoloko-geolokoj inicijaciji. Za mene je dodatno ovaj put bio i hodoae. Bila sam u jednoj od moguih Hazarija iz Hazarskog renika. Godine 2011. azerbejdanska vlada je rekonstruiui Tamajdanski park, postavila spomenik Miloradu Paviu u Beogradu. Tom prilikom su tampali jubilarno izdanje Hazarskog renika na azerskom i napravili medalju spomenika. Kao uzdarje, ja sam predsedniku Alijevu, prilikom otkrivanja spomenika, poklonila faksimil kopiju rukopisa Hazarskog renika. To je najvea dragocenost koju sam imala da dam narodu koji je prihvatio Pavia kao svog pisca. Humna i posthumna sudbina Milorada Pavia i jeste da ga svi narodi, jezici, kulture, religije, prihvataju kao svog, sem matine zemlje. Srbija je bila i ostala sumnjiava, bez obzira na preko tri stotine izdanja raznih Pavievih knjiga irom planete. Kada je ambasador Azerbejdana u Srbiji, dr Eldar Hasanov, pre nekoliko godina doao da mi zvanino saopti vest o podizanju spomenika, o ovoj zemlji nisam znala gotovo nita. Maglovita svest o neemu dalekom, postsovjetskom, novoislamskom, seanje iz kolske geografije da je Baku nekakva vana luka i to je bilo uglavnom sve. Tom prilikom mi je g. Hasanov rekao da u u Azer bejdanu uvek imati drugi dom. Smatrala sam to diplo mat skom utivou, orijentalnom ljubaznou, laskavom izjavom koja ni na ta ne obavezuje.

Na obali Hazarskog mora

13

A onda sam postala hazarska princeza itava ambasada bi dolazila na grob Milorada Pavia o godinjicama roenja ili smrti, pratili su me na moje knjievne veeri, slali korpe sa najlepim darovima o svim praznicima, prisustvovala sam potpisivanju ugovora za koridore, otvaranjima medrese, crkve, spomenika, parkova, postala sam redaktor srpsko-azerbejdanskog renika i na kraju (ili poetku) ugoena sam u Bakuu kao poasni dravni gost i darivana tepisima, svilom, kavijarom, zlatom, srebrom, knjigama *** Azerbejdan se granii sa Iranom, Turkmenistanom, Kazahstanom, Rusijom, Gruzijom i Jermenijom. On zbilja jeste i Istok i Zapad. Niti je Evropa, niti Azija, a oboje je. Niti je islam, niti hrianstvo, a oboje je. Njegovi stanovnici su mi se najpre uinilikao preci lica sa fajumskih portreta Kopti, potom su mi liili na Cincare za koje zapravo ne znam ko su; imajubistri pogled crnih krupnih oiju, otre povijene noseve, izraene izvajane obrve. Bilo je tu i plavookih ljudi slovenskog porekla odjeci Rusije i obronaka Kavkaza koji zaranjaju u tlo Azerbejdana. Verovatno bi celom ovom galimatijasu trebalo dodati i persijski uticaj susednog Irana, ali poto o tome nita ne znam bolje da utim. Azerski jezik koji se u Azerbejdanu govori paralelno i ravnopravno sa ruskim, pripada grupi turskih jezika. Vrlo esto stanovnici nisu ni svesni kada sa azerskog preu na ruski i obrnuto. Meutim, to

14

Jasmina Mihajlovi

god bismo mi izgovorili na srpskom oni su manje-vie razumeli, to zbog slovenskog jezika, to zbog brojnih turcizama. ak i kad bih protiv uroka izgovorila tri puta pu, pu, pu i pomerila se sa mesta, domaini su zaprepaeno gledali sopstveni obiaj. A deli nas 4.000 kilometara pravom, avionskom linijom. U Bakuu sam se oseala zbilja kao kod kue. Re je o gotovo istom mentalitetu, koji odnekud nama vie odgovara negoli grki ili turski. Osim toga Azerbejdan je mala zemlja sa istim brojem stanovnika kao i Srbija, ima politiko-teritorijalni problem sa susednom Jermenijom slian kao mi sa Kosovom, burno voli da raspravlja o politici, jedina krucijalna razlika je ta to imaju nafte koliko mi vode, a u budunosti ne znam ta e biti dragocenije! Trenutno su oni u prednosti u odnosu na ceo svet. Putovanje u Baku trajalo je dugo. Iako pod diplomatskim, skraenim i luksuznim tretmanom, proteglo se na celi dan. Od jutra do mraka. Na istanbulskom prezaguenom mravinjak aerodromu dodali smo asovnicima jedan sat, a tokom trosatnog leta odatle za Baku, jo dva sata. Da bi itelji centralne Evrope gledali Evrosong u 20h po Griniu ili vi dragi gledaoci iz Srbije u 21h, takmiarske veeri su u Bakuu poinjale u pono, pa smo finalno vee zavrili po bakinskom vremenu u 4 ujutru, pred svitanje, koje uopte nije loe kada sunce izlazi na horizontu Kaspijsko-hazarskog mora. Da skratim, satove treba pomeriti +3. Smatram svojom ogromnom sreom injenicu to sam na tlo ove zemlje sletela ipak po danu i vedrom vremenu jer takav geoloki spektakl se retko doivljava.

Na obali Hazarskog mora

15

Posle mutno-muljave turske teritorije i delova dubokoplavog Crnog mora, leti se nad plisirano nabranim smaragdnim beskrajnim planinama Gruzije, da bi se potom gotovo odjednom pojavio teren sa druge planete. Mars! Stotine kilometara golih planina proaranih neonski crvenim trakama, nalik na nekakve svemirske piste. Korita okamenjenih reka veliine Dunava zmijoliko gmiu bestravnim dolinama. Pod svetlou zalazeeg sunca uinile su mi se glatko smrznutim. Svetlucale su duboko na tlu mrtvim nepominim utim sjajem svojih otkrivenih korita. Bilo ih je tri u mom vidokrugu i izgledale su velianstveno zastraujue. Zatim se krajolik u mom avionskom prozoretu pretvorio u jo luu pusto. Sivkasto-beliasta povrina sa spljotenim vulkanima, pa savreno zaravnjene planine sa platoima-platformama poput heliodroma za vanzemaljce. I na samom kraju te besomune geoloke horor raskoi lealo je Kaspijsko more. Hazar denizi kako ga zovu stanovnici Azerbejdana. Hazarsko more je izgledalo kao mutnoplava mrtva nepomina voda ogromnih razmera. I na kraju na avion je sleteo na bakinski aerodrom ija je zgrada bila arhitektonsko udo od tamnog elika i stakala, potpuno nalik konstrukcijama iz filmske futuristike, na primer Ratova zvezda i Zvezdanih staza. Nekako ba u tom trenutku su se upalila svetla aerodromske luke te sam mogla videti da je zapravo re o zdanju ipkaste strukture od stakala proaranih fragilnim skeletom elika. Orijentalna palata iz budunosti. I tako je poeo susret sa Bakuom prestonicom koja je po danu sasvim jedan, a po noi potpuno drugi grad.

16

Jasmina Mihajlovi

Da se ne laemo, na ovo putovanje sam intimno krenula sa jasnim hodoasnikim ciljem, da iz mogue Hazarije donesem kamenie koje u sahraniti u leju pored muevljevog, Pavievog spomenika na Tamajdanu. Njegova bista je napravljena u Bakuu i doneta u Srbiju. Sada sam se ja vraala u mesto roenja da tom njegovom drugom telu i telu Hazarskog renika donesem komadi rodnog tla. Neka ljubav, knjievnost, umetnost, metafizika, humno i posthumno budu zasvagda izmirene! *** Od posete Azerbejdanu oekivala sam neto sasvim drugo. Dolazim kao visoki dravni gost u grad i zemlju koja je domain tog trenutka najveeg medijskog dogaaja Evrosonga. Imam biznis klasu u avionima, VIP tretman na aerodromima, najskuplji hotel, neku vrstu diplomatskog imuniteta tokom boravka, posedujem pozivnice za sve tri veeri Evrosonga Ponela sam etiri veernje haljine, cipelice raznih vrsta, nakit, Pavieve i moje knjige na ruskom kao darove, profi minku Nisam ni sanjala da u obilaziti zemlju du obale Kaspijskog mora uzdu i popreko predsednikim minibusom; da u poseivati lokalitete sa petroglifima (praistorijskim urezima u stenama) starim i do 40.000 godina; ii u svetilite vatre vezano za zoro astrizam; na privatne svetkovine i u kue azerbejdanskih elitnih porodica; da u biti darivana poklonima dostojnim neke princeze; da u tek u pono odlaziti na koncerte u Kristalnu halu i vraati se sa njih u cik

Na obali Hazarskog mora

17

bakinske zore; da e me obezbeenje pratiti i do prodavnice ne bih li kupila uloke sa krilcima; da u jesti lakovanu patku u minibusu, poto zbog zgusnutog programa nije bilo mogue povremeno doi do minimuma hrane, sem te uvrnuto skupocene iz matinog hotela; da u naruenu kafu ekati po 20-ak minuta jer sam u zemlji apsolutnog carstva aja kao napitka; da u izbei teroristiki napad; da e mi se deavati fizika i metafizika udesa Mada sam ovo poslednje, o metafizici, mogla da naslutim.

Baku grad svetla i vetra

Baku podsea na Pariz! U svakom pogledu. Arhitekturom, atmosferom, bojom grada Ima tu nesumnjivo arhitektonskih primesa islama i orijenta, poneto sovjetskog, dosta gruzijsko-turskog, pa neeg to je mene podsealo na malteko-grko, mnogo hipermodernog koje lii na Dubai, ali Baki je, kako ga njegovi itelji zovu, neto tree, peto, stoto. A Azerbejdan je Azerbejdan. Zemlja vatre. I geografsko-geolokih prirodnih resursa od kojih zastaje dah. Zemlja u kojoj se smenjuju pejzai pakla i raja. Ako bih ba morala da dam neku sutinsku definicije Bakua, bio bi to evroazijski Pariz. Taj prvi utisak ostao mi je do poslednjeg dana boravka. Arhitektura, plemenita slonovakost ukasta boja graevina, ornamenti na zgradama, kovano gvoe na terasama, kandelabri, graevinski ukrasi, fontane, bulevari, ekstremno raskona osvetljenost nou, bletavilo luksuznih prodavnica svih evropskih i amerikih brendova. Jedino to je Baku mnogo istiji od Pariza!

Na obali Hazarskog mora

19

Unutranji duh grada, visoki estetizam u svemu, svakojaka sklonost ka artificijelnom, umetniki ukus za sutinu i detalj, sve su to pojave koje se ne mogu pripisati ekonomskom bumu zarade od nafte poslednjeg desetlea, novopeenom bogatstvu, ili minkanju grada za Evrosong. U pozadini stoje stotine godina razliitih kulturnih civilizacijskih upliva, obrazovanost i prosveenost, mudrost, a u sadanjici nekakav polet, optimizam koji je stara Evropa (o Srbiji da ni ne govorim), odavno izgubila. Baku s pravom zovu gradom vetrova. Da li su oni kaspijski, kavkaski, polupustinjski, hazarski, svejedno je. Duva, dragi moji, toliko da je u ovom gradu nemogue imati frizuru, a povremeno je ak teko i hodati. Razgledajui svoje fotografije iz Bakua, vidim da mi se ni na jednoj ne vidi lice, samo vetrovi upleteni u kosu. Kada se tome doda i neka mutna izmaglica od udne morsko-jezerske vlage, dobija se klima nit ovamo nit tamo, ali ipak evropski prepoznatljiva. Vrlo retko, kada vetar prestane da duva, oseti se uznemirujui primordijalni miris sirove nafte. Azerskoj prestonici bi pre nego srpskoj trebalo dati naziv beo grad. ista, uredna, ureena, umivena, svetla, vesela, nou raskona, primerena oveku, nepredimenzionirana. Mnogo naftnog novca je uloeno u infrastrukturu, fasade, parkove, ambijentalne celine, spomenike, u kante za ubre, puteve, saobraajnice, a pre svega u lepotu grada. Kada bih svela impresije o Bakuu i delu Azerbejdana koji sam videla, moj zakljuak bi bio da je to zemlja

20

Jasmina Mihajlovi

koja na impresivan nain uva i revitalizuje kulturno naslee i klanja se svekolikoj lepoti. Pedantni Azeri, poput nekih evroazijskih vajcaraca, ele da budu najbolji i brzo se uspinju put najrazvijenijih zemalja. Nema tu starovekovno-novovekovne ruske oholosti, amerike bahatosti, evropskog umora, emiratskih ljokica niti srpske nadobudnosti. Svesni su svoje veliine male zemlje, imaju komplekse nacija koje su vekovima bile pod neijom okupacijom, ali vrlo disciplinovano grade svoj rejting. Jasno im je da nita ne pada nezaslueno sa neba, iako im nafta izvire iz zemlje. Na svakom koraku. *** Sve ovo o emu piem naravno da nisam znala kada smo sleteli na bakinski aerodrom u kasnu no posle celodnevnog putovanja. Umorna i sa dodatih 3 sata na asovniku u odnosu na srpsko vreme, bila sam zbunjena kada su nau delegaciju pravo iz biznis klase smestili u minibus, zaobili glavnu aerodromsku zgradu i dovezli nas oas posla do jedne raskone palate sa crvenim ulaznim tepihom. Unutra mermer, ljatei lusteri, masivni stubovi, ogledala, pseudobarokne garniture za sedenje. Pomislila sam da je hotel blizu aerodroma (mada nekako suvie blizu), udilo me je to su uniformisani recepcionari pokupili nae pasoe dok su nas sluili ajem dobrodolice iz kristalnih aica. Neobino je izgledalo i to nae kofere provlae kroz sigurnosne kapije, na suprotni ulaz-izlaz iz hotela, kao da emo s tim prtljagom na ulicu, a ne u sobe.

Na obali Hazarskog mora

21

Ceo moj boravak u Azerbejdanu sastojao se od linih zabluda, pogrenih oekivanja, ruenja sopstvenih predrasuda, kao to obino na putovanjima i biva. Naravno da nije bila re o hotelu nego o aerodromskom VIP zdanju, te posle najprijatnijih pasokih formalnosti koje sam do sada imala, mogli smo sa naim vodiem, enom iz Ministarstva inostranih poslova ove zemlje, da krenemo put Bakua. Luksuzni beli minibus, koji e u sedmici koja dolazi biti na specifian nain moj pokretni dom, mogao je da krene u bakinsku no. Oekivala sam bledunjavo-kiljavi socijalistiki orijent a dobila prestonicu koja bukti od svetlosti. Nikada nisam videla tolike tipove osvetljenja fasade, celi neboderi, parkovi, fontane, putevi, tornjevi, saobraajnice, sve se kupalo u svetlosti dekorativne rasvete, farova, lasera, reflektora, led tehnologije Tri plamena oblakodera nepravilnog oblika, simbol modernog Bakua, goreli su du itavih staklenih fasada svetlosnom vatrom. ak su i saobraajci imali svetlee palice, a uronili smo u besomunu saobraajnu guvu. Centralni prijem uesnika Evrosonga, napravio je od grada konicu zastoja, preusmeravanja, barikada. Potpuni noni kolaps! Skupi automobili su skiali od trubljenja, milicija je urlala preko nekih megafona, na voza je pokuavao neprekidno kruei jednosmernim ulicama da stigne do hotela koji je, iako smo ga videli, bio nedostian. U 21. veku je stii od take A do take B kopnom, vazduhom, morem postala nemogua misija. ak ni ljudska misao nije ostala poteena zaguenja brzinom i optereenou podacima.

22

Jasmina Mihajlovi

I konano odredite. Hotel Landmark. Dodue, s udnim rasporedom sadraja. Recepcija je bila nebu pod oblake, na 19. spratu, moja soba na 16, spa centar na 9, restoran na 20, a kongresni centri etiri sprata ispod zemlje! Uavi u moju prostranu sobu sa celim zidom od stak la zapljusnuo me je velianstven pogled na more, bli sta ve palate, plamene kule i na Kristalnu dvo ra nu s raskonim osvetljenjem arhitektonskog dragulja. Iz njenog krovnog oboda biju reflektori takve jaine da goto vo doseu svemir. Pri tom svetlosni zraci lelu la ju i daju utisak plesa svetlucavih monih vazdu nih duhova. Bila sam u sreditu grada vetrova i zemlje vatre. *** Simbol Azerbejdana je buta. Vatreni plamiak. Sutina vatre. Meni njegov oblik lii na plamenu suzu. Svi ornamenti u ovoj zemlji su manje-vie vezani za njegov oblik. To je ona ara koju sreemo na kamirskim tkaninama. Debljukasta zapeta u svim moguim rotacionim poloajima. Ali, u svekolikom kulturnom nasleu Azera nema kitnjastosti. Sve je svedeno, elegantno, visokoestetizovano, suptilno. Tako je izgledao i simbol Bakua Devojaka kula (Qz Qalas) koja stoji na ulazu u stari grad. Bespotedna arhitektonska surovost Devojake kule, jednostavnost, mistina mo oblika, podsetila me je na mikenska zdanja. to god sam videla u ovoj zemlji od starina, bile

Na obali Hazarskog mora

23

one geoloke ili civilizacijske, sve vreme me je vraalo odnekud na Mikenu. Strogost oblika, nain zidanja, vezanost za kamen, stenu, duh neeg pradavnog koje u graditeljstvu neumoljivo potuje etiri elementa zemlju, vodu, vazduh i vatru. Peti elemenat kod Azera je upravo simbioza prirode i kulturnog naslea. Naa neposredna domaica Ginaj, kojoj nikako nisam mogla da zapamtim ime pa sam je prozvala Angelina, vesela devojka, sporazumevala se sa nama na ruskom, engleskom, polusrpskom, a mene je zvala Frau Mihajlovi. Verovatno je razlog taj to se neposredno pred Evrosong vratila sa svog diplomatskog mesta u Bonu, u Nemakoj. Uglavnom, ivahnu grupu srpske delegacije sainjavalo je nas etiri ene i peta Angelina, plus voza minibusa. Po etikeciji azerskog jezika trebalo je da budem Jasmina-hanum, ali sam se, eto, pretvorila na evroazijskom tlu u Frau Mihajlovi koja pride sakuplja hazarske kamenie. Moje ime Jasmina sasvim dobro prolazi u arapskom svetu jer je njihovo. U Azerbejdanu gde se meaju turska i slovenska imena, zvati se Jasmina, zvualo je ak egzotino. *** Stari grad u Bakuu tvrava kako ga njegovi stanovnici jednostavno zovu, sa svojim ulicama i uliicama, bedemima, starim i novim spomenicima, palatama, kulama i masivnim kapijama, damijama, bazarima nije ama i liio na arapski orijent. Bio je pritegnut, renoviran, uglaan, uglancan (kao uostalom ceo moderni Baku), a imao je samosvojnu prijatnu

24

Jasmina Mihajlovi

atmosferu plemenitog starinskog. ega? Svega pomalo: islama, Turske, Zakavkazja, Balkana, Rodosa, Malte, moda Gruzije i Jermenije ak mi se na trenutke vraalo seanje na Kan i Nicu, Baden-Baden Kulturoloko-arhitektonska sinergija. Ukrcali su nas u elektrini beumni automobil za obilazak, doveli direktorku irvanah palate da nam pokae ceo stari grad, te smo ile od punkta do punkta Majdan kula, stari bazar sa arheolokim iskopinama, irvanah palata, hamami, karavan-saraji, numizmatiki muzej, esme, trgovi i naravno fontane. Skupoceni tepisi visili su preko gizdavih ograda, bili okaeni na dovratke ili jednostavno leali na ulici pred duanima. Azerbejdanski tepih je takva nacionalna skupocenost da postoji Ministarstvo za tepihe koje, izmeu ostalog, izdaje i sertifikat za kupljeni tepih. Na svim oficijelnim putovanjima imam dva osnovna turistika problema: ne volim vodie i mrzim da fotografiem. Nepodobna sam putnica. Da nevolja bude vea, s obzirom da smo uvek predstavljene kao visoki dravni gosti, to i jesmo bile, vodii bi nam posveivali vie panje. Uvek su nam bili dodeljeni direktori dotinih muzejskih institucija! A tu tek prii kraja nije bilo. Poseban problem predstavljala je injenica to smo sve znale ta su hanovi, medrese, damije, saraji, hamami, edrvani, itd., itd., a nije nam nedostajalo znanje ni o socijalizmu, SSSR-u, Rusiji, itd., itd. To nam je davalo harizmu neoekivano sveznajuih VIP posetiteljki Evrosonga i Evroazije. Duvao je besomuni vetar (po bakinskoj proceni bio je umeren!), gledala sam make na kamenim

Na obali Hazarskog mora

25

dovracima, hazarske cipelice u duanima (one sa savijenim iljkom i srmom), gungulu posetilaca Evrosonga, arobna proelja zgrada, terase sa kovanim gvoem, drvene divanane, uukane knjiare, drvee pistaa pod cvetom i to sve iz elektrinog automobilia. Na alost ceo Baku mi je ostao kao ogranieno hodanje od prevoza A do prevoza B, od ulaza C do ulaza D. Tek kasnije e se ispostaviti da takav nain sigurnosnih mera nije bio bez debelog razloga. Ispred jednog nacionalnog restorana utisnutog u bedeme, sa ogromnim ognjitem iz kojeg kulja vatra, izale su ene u nonji da nam daju vrele tanke lepinje i oviji sir. Azeri poseduju gostoljubivost i kulturu darivanja koje su izuzetne. Mnogo puta sam to osetila tokom prethodnih godina od strane ambasade u Beogradu, ali tek u Azerbejdanu sam se suoila sa tim plemenitim manirom kao nacionalnom osobinom. Srpska ambasada u Bakuu nalazi se u starom gradu i bila sam vrlo ponosna kada sam videla nau zastavu kako se vijori na trospratnoj elegantnoj starinskoj vili u centru. Pominjem zastavu zato to Azeri imaju njen kult gotovo kao Amerikanci. Ona je na svakom koraku i u svim veliinama. Raritet je da se najvie koplje za zastavu na svetu nalazi u bakinskoj luci, neposredno kraj Kristalne hale. Kako u Bakuu, gradu vetrova, stalno duva, utanje te visoke centralne zastave zvui poput grmljavine. Postoji jo nekoliko stvari kojima su Azeri opsednuti. To su fontane, parkovi, spomenici i spomen-obeleja. Svi pomenuti ambijentalni ukrasi su do te mere razvijeni da u Bakuu prerastaju u urbana udesa.

26

Jasmina Mihajlovi

Upravo ispred srpske ambasade nalazio se skver sa spomenikom jednom njihovom piscu. Dinovska glava sa glavnim junacima njegovih dela upletenim u pramenove kose. Nedaleko odatle je impresivno zdanje Muzej knjievnosti, jedna od najpoznatijih zgrada Bakua. U njemu je kopija faksimila rukopisa Hazarskog renika. Baku je grad sa blagim uzvisinama, ima oblik amfiteatra i najlepa stvar u starom gradu je to istovremeno s jedne strane vidite more a sa druge, tri urbane vizure, tri arhitektonska stepenika: najstariji, pa zatim savremeni da bi se pogled zavrio na ultramodernim soliterima. A sve je u nekakvom hijerarhijskom skladu, kako terena, tako i graevina. Nita ne tri, ne vrea pogled, sliva se jedno u drugo. ta e biti u budunosti, ne znam. Od futuristikih projekata koji se mogu videti na internetu zastaje dah. Stanovnici grada svedoe da je budunost ve uveliko poela i da ako samo mesec dana ne prou nekim kvartom, ne mogu da prepoznaju sopstveni grad. Tolika je brzina preobraaja. U Bakuu ja zapravo nisam prisustvovala Evrosongu nego trenutku zemlje u procvatu, zlatnom dobu jednog grada. Najvei dar koji jedan putnik moe da dobije. A darovi su me tek ekali *** Azerbejdan je geografsko-geoloki-klimatski gledano ludnica od zemlje! Od 11 klimatskih podruja poznatih na kugli zemaljskoj, ova zemlja ih ima na

Na obali Hazarskog mora

27

svojoj relativno maloj teritoriji 9!!! Okolina Bakua i samo Hazarsko-kaspijsko more je 27 metara ispod nivoa svetskih mora, a najvii vrh kavkaskog masiva u Azerbejdanu je 4.400 metara! Ima u tom rasponu polupustinja, panjaka, jezera, okamenjenih reka, plaa, vulkana, brezovih umica, nacionalnih parkova dinovskih razmera, paleolitskih nalazita tuta i tma, termalnih izvora, nafte koliko ti dua ite, endemskih vrsta flore i faune. Pravi raj i pakao istovremeno! Za mene je najimpresivnije bilo sve to se tie kamenja, stena, planina. U Azerbejdanu moete da budete u direktnom kontaktu sa prastanjem planete. Pola sam na put sa idejom da donesem Paviu kamenie iz Hazarije koja jedino kroz toponim, ime tog mora Hazar denizi, uva seanje na iezle Hazare, a suoila sam se sa kamenim strukturama koje uvaju seanje na zoru planete i osvit civilizacije. Otila sam na razmaeni Evrosong, a vratila se pod geolokim okom. Jednu zemlju karakterie njeno tlo! To je sutina koju esto prenebregavamo.