Rudolf tajner

GA 219
ODNOS POKRETA ZA RELIGIOZNI PREPOROD
PREMA ANTROPOZOSKOM POKRET!
Preda"anje odr#ano u Geteanu$u% u Dorna&u% '() de*e$+ra 1922) ,od-ne
esto sam ovde, sa ovog mesta govorio o tome kako su stari narodi u razvoju
oveanstva, od nauke, umetnosti i religije obrazovali uravnoteenu celinu. Onaj ko je
na izvestan nain u mogunosti da stekne uvid u prirodu drevnih misterija, zna da se u
toj spoznaji misterija otkrovenje duhovnog otkrivalo slikovnim putem. Tu je stazu
danas nemogue slediti; mi meutim moramo u dana!nje vreme ponovo napredovati u
spoznaji duhovne prirode sveta. "likovno znanje je duhovna osnova svih drevnih
shvatanja sveta. Ta spoznaja se neposredno izraavala i bila je saop!tavana ne samo
reima ve posredstvom oblija koja su postepeno postala umetnika oblija, opipljiva,
plastina predstava plastinih umetnosti i prikaz, posredovanjem zvuka i rei u muzici i
umetnosti govora. #z te druge $aze se krenulo ka treoj u kojoj je religiozno i okultno
otkrovenje prirode sveta, kroz koje se itav ovek uzdigao do boanskih duhovnih
osnova sveta, ne samo mi!lju i ne samo oseanjem kao izrazom umetnosti, ve na takav
nain da su misao, oseanje, a takoe najdublji impuls volje, bili posveeni duhovnom i
boanskom. %ain na koji je spoljna ovekova delatnost trebalo da se ispuni duhom
jeste ceremonijalan in rtve. &revni narodi su oseali ivi spoj u nauci ' kako se ona
nekada shvatala ' i u umetnosti i religiji. (zor duhovnog ivota dana!njice mora biti da
se ponovo stekne spoznaja kojom se pojmilo ne!to o emu je )ete imao ideje, naime,
znanje koje se uzdie do umetnosti ' ne samo simboline ili alegorijske umetnosti, ve
istinske umetnosti, do stvaralake delatnosti i stvaranja oblika u zvunosti i reima '
umetnosti koja se, takoe, produbljuje do neposrednog religioznog iskustva.
*ada se u antroposo$skoj duhovnoj nauci prepozna prisustvo tog impulsa, tek
onda se moe rei da se zaista razume antroposo$ija. Oigledno je da e oveanstvo
morati da preuzme razliite korake u svom duhovnom razvoju pre nego !to shvati takav
ideal, ali upravo se i radi o strpljivoj predanosti u preduzimanju ovih koraka. To mora
uiniti i antroposo$ski pokret.
"ada bih eleo da u ovom ciklusu antroposo$skih predavanja govorim o jednom
posebnom vidu izvesnog impulsa ' podsticaja u +ntroposo$skom dru!tvu koji smo
upravo opisali. ,oda ete, moji dragi prijatelji, na kraju predavanja razumeti koji je
dublji povod za moja obja!njenja.
%ajpre bih eleo da ukaem na to da se ve due vremena antroposo$ski pokret
ne podudara sa +ntroposo$skim dru!tvom, a da +ntroposo$sko dru!tvo ukoliko zaista
eli da upotpuni svoj zadatak, mora zaista u potpunosti sprovesti impuls antroposo$skog
pokreta koji pokriva !iri krug od +ntroposo$skog dru!tva. To je dovelo do toga da je u
poslednjih nekoliko godina na! nain rada neophodno morao da se promeni u odnosu na
-
to kakav je bio kada je pokret bio deo &ru!tva. +ntroposo$sko dru!tvo, meutim, moe
da ispuni svoju osnovnu prirodu jedino ako naini posudu za antroposo$ski pokret.
"ada, da ne bih govorio samo teoretski, ve da biste me zaista razumeli, moram
malo da vam govorim o neemu !to se nedavno dogodilo sa pokretom koji je drugaiji
od antroposo$skog, jer ako to ne uinim, mogu da nastanu nesporazumi.
"toga u ukratko govoriti o nainu na koji je nastao jedan pokret koji poseduje
religiozne obrede, pokret koji svakako ima dosta toga zajednikog sa antroposo$skim
pokretom, ali se sa njim ne sme poistovetiti, religiozni pokret koji sebe naziva
.pokretom za religiozni preporod/, za preporod hri!anstva. 0oloaj ovog pokreta u
odnosu na antroposo$ski pokret postae jasan ako krenemo od $orme iz koje je ponikao.
0re nekoliko godina, jedan broj mladih teologa, hri!anskih entuzijasta mi je
pri!ao na kraju svojih teolo!kih studija, pre nego !to je trebalo da ponu da praktino
primenjuju svoje sve!tenike dunosti. Ono !to su rekli je sledee1 kada u dana!nje
vreme studenti zavr!e Teolo!ki $akultet, iskreno odani hri!anstvu u srcu, osete kao da
nemaju vrsto tlo pod nogama sa kojeg bi praktino otpoeli svoj rad kao sve!tenici.
Teolo!ki i religiozni pokreti su postepeno usvojili $orme koje ne poniru u stvarni ivot
sve!tenika koji treba da se nadahne )olgotskom misterijom, svesno poimajui su!tinu
2ristovog bia, koje je ivelo u duhovnim svetovima, potom se ujedinilo sa ljudskim
zemaljskim ivotom i sada nadalje radi na njemu. ,eni je ukazano da su oni koji su mi
pri!li imali oseaj da ukoliko elimo da ouvamo hri!anstvo, neophodan je preporod
itavog teolo!kog impulsa da bi taj preporoeni teolo!ki impuls postao ponovo deo
delatnih snaga za na! itav duhovni ivot. 3asno je da religiozni impuls poseduje svoje
pravo znaenje kada se duboko nastani u oveku, tako da prome sve !to nastaje dalje iz
ovekovog mi!ljenja, oseanja i volje.
3a sam najpre napomenuo toj grupi koja je do!la da trai pomo u smislu
duhovnosti koja se moe nai jedino u antroposo$skoj duhovnoj nauci u svetu danas '
da je neophodno da rade ne iz entuzijazma pojedinca, ve da je to sada pitanje
zajednikog organizovanja i do izvesnog stepena grupisanja onoga !to je manje ili vi!e
svesno, bio pojedinaan napor. %apomeno sam im da kada se radi o religioznom
preporodu mora poeti od !irokih osnova u kojima se moe nai veliki broj ljudi ija mu
srca tee.
0osle nekog vremena pomenute osobe su mi ponovo pri!le. 0rihvatili su ono !to
sam im rekao i ukazali mi na to da oni ve ine veu grupu mladih teologa koji su u
istom poloaju, naime iako nezadovoljni trenutnim teolo!kim i religioznim ciljevima na
$akultetu, na!li su se pred praktinim dunostima sve!tenika i sve su prilike da e se taj
krug poveati.
3a sam rekao1 sasvim je oigledno da to nije samo pitanje onih koji su se na!li u
pokretu za religiozni preporod i koji su se uili dunostima sve!tenika, ve pre svega,
svih onih koji poseduju manje ili vi!e jasan religiozni impuls u svojim srcima, a
posebno 2ri!anski impuls koji je na nezadovoljavajui nain preuzela teologija.
(kazao sam na to da postoje krugovi, van okvira antroposo$skog pokreta, koje
sainjavaju ljudi koji iz svog ugla posmatranja, iz svojih stavova, iz svog srca, ne mogu
4
nai put do antroposo$skog pokreta. %adalje sam napomenuo da je za antroposo$ski
pokret krajnji cilj da jasno i razgovetno uvidi da e u vremenu u kome ivimo biti
samim ljudskim razvojem mogue da onaj koji postane duhovni istraiva doe do
izvesnog broja duhovnih istina koje se odnose na neposredni duhovni sadraj sveta.
(koliko to ne eli da postane, ve tei istini na nain na koji mu se ona mora otkrivati
kada je svestan svoje ljudske dostojanstvenosti, onda istine koje otkrije duhovni
istraiva takvi ljudi mogu pojmiti putem sopstvenog zdravog ljudskog razuma ' ali taj
razum mora biti zdrav.
%adalje sam govorio da antroposo$ski pokret zavisi od ovoga1 da svako ko do
njega nae put mora da shvati da je osnovno i iznad svega stanovi!te, da duhovne istine
koje su danas pristupane oveanstvu, treba da posednu ljudska srca i um kao
spoznaja. Osnovno je da ta spoznaja prodre u mentalni ivot oveka. %aravno, osoba
koja je u antroposo$skom pokretu ne mora da bude upuena u razliite nauke. ,oe se
pripadati antroposo$skom pokretu bez ikakavog impulsa ili tenje za naunim znanjem,
jer su antroposo$ske istine sasvim razumljive i bliske ljudskom intelektu ukoliko je
osloboen predrasuda i potpuno zdrav. "toga ve danas postoji dovoljan broj ljudi koji
iz prirodnih tenji svoga srca i uma, pronalaze put do antroposo$skog pokreta. "ve !to je
potrebno za religiozne ciljeve i religiozne ideale e se, takoe, postepeno razviti,
zajedno sa antroposo$skim znanjem, iz antroposo$skog pokreta. 0risutan je meutim
dovoljno veliki broj ljudi koji poseduje pomenut impuls prema religioznoj obnovi,
posebno prema hri!anskom religioznom preporodu, koji su jednostavno prisutni u
odreenim kulturnim krugovima i ne mogu nai put do antroposo$skog pokreta.
%eophodno je da se danas pronae odgovarajua staza ka tim ljudima koja e odvesti do
duhvnog ivota koji odgovara dana!njem oveanstvu.
%aglasio sam da je potrebno osnovati dru!tveno ' javno telo; ono treba da je u
vezi sa antroposo$ijom, ali prvo mora da je u samom pojedincu prisutno znanje koje on
individualno stie o etici, religiji i dru!tvenoj delatnosti potrebnoj za budunost
oveanstva do koga mora doi potpuno iz unutarnje potrebe.
"toga je to sluaj davanja neega tim ljudima koji su pre svega nemoni da se
ukljue na stazu antroposo$skog pokreta. Obrazovanjem bratskih zajednica, mentalna i
duhovna saradnja mora biti prisutna za ljudski razvoj na dana!njem stupnju.
Ono !to sam potom morao da im kaem moe se od prilike svesti na sledee1
neophodno je za razvoj oveanstva danas, da antroposo$ski pokret raste sve vi!e i vi!e
iz uslova koji ga podupiru i koji se sastoje posebno iz sledeeg1 da duhovne istine, koje
jednostavno ele da dopru do nas iz duhovnog sveta, najpre moraju da dopru
neposredno do na!eg srca, tako da ovek moe da ojaa posredstvom tih duhovnih
istina. Oni e potom nai put koji e sa jedne strane biti umetniki, sa druge religiozni,
etiki ili dru!tveni. +ntroposo$ski pokret je i!ao ovom stazom od svog poetka i nijedna
druga staza njemu nije potrebna ukoliko bi se samo ova pravilno razumela. 0otreba za
drugim putem iskrsava za one koji ne mogu neposredno da prihvate pomenutu, koji se
putem dru!tva i zajednikim nastojanjem unutar dru!tva obavezuju da krenu drugom
stazom, onom koja e se, to mogu rei, tek kasnije pridruiti antroposo$skoj stazi.
5
%a ovaj nain otvorena je mogunost za uporedno postojanje dva pokreta1
antroposo$skog pokreta koji postie svoje ciljeve kada se zaista pridrava prvobitno
utvrenih znaenja i svrhe i ne luta nekim drugim putem ili poslom koji se otvara u
meuvremenu. Nauno polje rada na primer, ne sme uticati na impuls generalnog
antroposofskog pokreta. ,ora nam biti jasno da je antroposo$ski impuls taj na kome se
zasniva antroposo$ski pokret i kako su razna polja naunog rada nedavno zasnovana u
okviru +ntroposo$skog pokreta, u potpunosti je neophodno da se snaga i energija
generalnog antroposo$skog impulsa na taj nain ne oslabi. 0osebno se ne sme
antroposo$ski impuls uvui u oblik mi!ljenja ili ideja u raznim poljima nauke i da budu
oblikovana njima do te mere da antroposo$ija postane, recimo tako, hemijska kao !to je
dana!nja hemija, $izika kao dana!nja $izika ili biolo!ka kao !to je dana!nja biologija.
To se niukom sluaju ne sme dogoditi ' jer to bi pogodilo antroposo$ski pokret u samo
srce. +ntroposo$ski pokret mora sauvati svoju duhovnu istotu i svoju duhovnu snagu.
On mora biti olienje su!tinske prirode antroposo$ske duhovnosti, ivota i pokreta u njoj
i da takoe doprinese iz duhovnog otkrovenja dana!njice svemu !to treba da prodre u
ivot nauke.
%a istoj osnovi ' tako sam tada mislio ' moe postojati takav pokret za
religiozni preporod koji, naravno, nema nikakavog znaaja za one koji su na!li svoj put
u antroposo$iji, ve je namenjen onima koji za poetak ne mogu da pronau taj put i
kako je veliki broj takvih ljudi, pokret kao ovaj, naravno, ne samo da je opravdan ve i
neophodan.
0odrazumevajui, prema tome, da e antroposo$ski pokret ostati ono !to je bio i
ono !to mora biti, ja sam dao ne!to, sasvim nezavisno od antroposo$skog pokreta,
veem broju ljudi koji su iz sopstvenog impulsa, ne moga, eleli da rade pri pokretu za
religiozni preporod, dao sam ono !to je potrebno teologiji budunosti i takoe sam dao
sadraj obreda koji je potreban.
Ono !to sam im podario iz uslova duhovne spoznaje dana!njice, dao sam kao
ovek oveku. To nema nikakve veze sa antroposofskim pokretom. To sam im podario
potpuno privatno i time sam naglasio sa izriitom strogou, da antroposofki pokret ne
sme imati nita sa pokretom za religiozni preporod i iznad svega da ja nisam osniva
pokreta za religiozni preporod. %adam se da je to dovoljno jasno svetu da sam
nekolicini njih, koji su sami eleli da osnuju pokret za religiozni preporod, dao
neophodni savet, koji je svakako usvojen u praksi duhovnog i jakog kulta, ispunjenim
duhovnim sadrajima. Takoe, da se sluba vr!i na pravilan nain posredstvom snaga iz
duhovnog sveta. ,ada sam dao ovaj savet, nikada nisam obavljao obred, samo sam
pokazao, korak po korak, onima koji su eleli da usvoje ovaj obred kako ga treba
izvoditi. To je bilo neophodno. Danas je takoe neophodno da se ovo u okviru
ntroposofskog drutva, pravilno shvati.
0okret za religiozni preporod je, prema tome, osnovan nezavisno od mene,
nezavisno od +ntroposo$skog dru!tva. 3a sam jedino dao savet. Onaj koji je zapoeo i
koji je sproveo prvi obred u tom pokretu, izveo ga je pod mojim nadzorom, ali ja nisam
imao nikakvog udela u osnivanju ovog pokreta. Taj pokret je nastao iz sebe, ali je
prihvatio moje preporuke, jer je ljudska dunost da, ukoliko moe, pomogne svakome
ko opravdano trai savet u odreenoj oblasti delatnosti.
6
Tako se u najstroem smislu rei mora razumeti da je uporedo sa antroposo$skim
pokretom, otpoeo jo! jedan pokret, koji je nastao iz samog sebe, a ne iz antroposo$skog
pokreta, jer mnogo je ljudi koji ne mogu da nau put do antroposo$skog pokreta, ali e
biti u stanju da se prikljue kasnije. "toga se mora napraviti jasna razlika izmeu
antroposo$skog pokreta, +ntroposo$skog dru!tva i pokreta za religiozni preporod.
7ano je da se na antroposo$iju ne gleda kao na osnivaa pokreta za religiozni
preporod.
To nema nikakve veze sa injenicom da je savet, koji svrstava ovaj religiozni
pokret u pravu duhovnu zajednicu prilagoenu sada!njem ljudskom razvoju, dat sa
svom ljubavlju i takoe sa svom predano!u duhovnim silama koje su u stanju da
takvom pokretu nau mesta u svetu. Tako je ovaj pokret zasnovan na pravim osnovama
jedino ako se vidi u svetlu toga da mu je antroposo$ski pokret prethodnica tako da se
tada osea na sigurnom tlu kada podrava antropozo$ski pokret, kada trai savete i
pomo od onih koji su u antrposo$skom pokretu itd. (zimajui u obzir injenicu da su
neprijatelji antroposo$skog pokreta razmotrili svaki korak napada na pravdu, ovakve
stvari se moraju razjasniti i ja moram da kaem da svako ko je astan u odnosu na
antroposo$ski pokret mora imati obavezu da porie takve izjave kao1 .0okret za
religioznu obnovu je osnovan u &ornahu u )eteanumu i od strane )eteanuma/, jer to
nije sluaj. #stina je ono !to sam objasnio.
Tako, na nain na koji sam ja pomogao ovaj pokret za religiozni preporod da
naini svoje prve korake, morao sam da predstavim sebi da e taj pokret ' koji trai
oslonac u antroposo$skom pokretu i odnosi se prema antroposo$skom pokretu kao
svojoj prethodnici ' traiti svoje pristalice izvan +ntroposo$skog dru!tva i da bi bila
velika gre!ka ukoliko bi eleo da unese u +ntroposo$sko dru!tvo ciljeve i sklonosti koji
su svakako neophodni izvan +ntroposo$skog dru!tva. +ntroposo$sko dru!tvo ne moe
da shvati onaj koji ' zato !to ne moe da se neposredno zadubi u pomenuti religiozni
pokret ' sebe ne vidi u ulozi njegovog savetnika ili pomagaa.
(koliko je to sluaj, meutim, on bi radio na dve stvari1 prvo, na uni!tenju i
razbijanju +ntroposo$skog dru!tva, drugo nainio bi pokret za religiozni preporod
jalovim. ( okviru oveanstva, svi pokreti koji opravdano nastaju moraju da rade
zajedno kao jedno organsko jedinstvo, ali se to mora odigravati na pravi nain. (
ljudskom organizmu je potpuno nemogue da krvni sistem postane nervni sistem ili
obrnuto. %ekoliko sistema moraju da rade u ljudskom organizmu oigledno odvojeno
jedan od drugog i tek tako pravilno deluju. (toliko je neophodno da neko ko razume !ta
je to antroposo$ski pokret, sabere sve !to je neophodno ' ne u nekom nadobudnom
smislu, ve u skladu sa zadatakom vremena ' reju1 onima koji su jednom nali svoj put
u ntroposofsko drutvo ne tre!a religiozni preporod. 3er !ta bi bilo +ntroposo$sko
dru!tvo da je najpre zahtevalo preporod8
,eutim, religiozni preporod je potreban svetu i upravo zbog te potrebe,
pruena je ruka da pomogne osnivanje. "tvari e se nadalje dobro odvijati ako
+ntroposo$sko dru!tvo ostane ono !to je, ukoliko oni !to ele da antroposo$iju razumeju
zaista pojme njenu su!tinsku prirodu i ne poveruju da je za njih neophodno da pripadaju
9
drugom pokretu koji je preuzeo sve !to ima od antroposo$ije ' odnosno, da je istina da
je on samostalno osnovan i da antroposo$ija nije njen osniva.
Osoba koja jasno ne razlikuje ove stvari i koja ih ne razdvoji radi ' postajui
slaba u odnosu na osnovni podsticaj antroposo$skog pokreta ' na razdoru
antroposo$skog pokreta, a takoe uklanja oslonac pokreta za religiozni preporod.
(koliko neko ko je krenuo od religioznog pokreta smatra da se on mora pro!iriti na
antroposo$ski pokret, on ga podriva u korenu.
:a dobrobit oba pokreta neophodno je da se dre podalje jedan od drugoga; da
pokret za religiozni preporod bude delatan u svim pravcima u krugovima izvan
antroposo$skog pokreta; da, prema tome, ne samo u smislu svojih materijalnih sredstava
' da bi se stvar pravilno razumela moram takoe da govorim i o ovim stvarima ' ne dira
u +ntroposo$ski pokret, da mu, takorei, ne izbija materijalno tlo pod nogama, niti da u
sluaju da ne nae sledbenike meu ne;antroposo$ima, ne pravi, na primer, svoje
obraenike iz redova antroposo$a. (koliko bi to uradio to bi neizbeno dovelo do
uni!tenja oba pokreta. "ada zaista nije stvar u tome da se odpone sa $anatinim radom,
ve da se sa punom sve!u radi samo ono !to je ljudima neophodno. Ono !to sada
govorim ima za posledicu, a istovremeno je bio preduslov, za moj nadzor i pomo u
osnivanju pokreta za religiozni preporod, jer jedino pod tim uslovima sam mogao da im
pomognem. &a ti preduslovi nisu postojali, pokret za religiozni preporod nikada ne bi
potekao posredstvom mojih saveta.
(toliko vas molim, dame i gospodo i dragi prijatelji, da shvatite da je neophodno
za pokret za religiozni preporod da zna da mora ostati na svom polazi!tu, da je obeano
da e svoje pristalice traiti izvan kruga antroposo$skog pokreta, jer se tamo mogu
prirodno traiti i nai.
Ovo !to sam vam rekao nije reeno usled uznemirenosti da ne!to moe potkopati
antroposo$ski pokret i svakako nije reeno ni iz kakvih linih namera, ve jedino iz
nunosti samog sluaja. &eo te nunosti je takoe, potreba da se razume kako je jedino
mogue delati na pravi nain u svakoj od ovih oblasti. :aista je neophodno da u odnosu
na vane stvari moemo rei sasvim jasno kako stvari stoje, jer u dana!nje vreme postoji
prevelika tenja da se stvari pomute i da ne budu jasne. 3asnoa je sada neophodna u
svakoj oblasti.
%aravno, sve ovo govorim jednostavno da bi se ove stvari pravilno razumele u
+ntroposo$skom dru!tvu tako da se ne moe rei <kao !to se pretpostavlja da je ve
reeno=1 nisu mogli da nastave sa antroposo$skim pokretom, pa su sada osnovali pokret
za religiozni preporod kao pravu stvar.
3a sam zaista ubeen da e se divni i uvaeni ljudi, koji su osnovali pokret za
religiozni preporod, vrlo izriito usprotiviti takvom stavu i da e te izuzetne i uvaene
osobe odbiti da preobraaju pripadnike antroposo$skog pokreta. %o, kao !to smo rekli,
stvar se mora pravilno razumeti u okviru antroposo$skog pokreta.
3a znam, dragi moji prijatelji, dame i gospodo, da e se uvek nai neko kome e
se ovakva obja!njenja uiniti neprijatnim, ali ona su neophodna s vremena na vrema, ne
>
da bismo se alili u jednom ili drugom pravcu, niti zarad pukog kriticizma, ve jedino
zbog toga da prikaemo ne!to !to se mora sasvim jasno pojmiti. 3a znam da uvek ima
onih kojima se ne svia kada neko proba da razjasni stvari, ali zarad dobrobiti i !irenja
antroposo$skog pokreta podjednako kao i za dobrobit pokreta za religiozni preporod, to
je u potpunosti neophodno. 0okret za religiozni preporod ne moe se razvijati ukoliko
na bilo koji nain utie na antroposo$ski pokret.
Ovo mora u potpunosti da se razume, posebno od strane antroposo$a, tako da oni
mogu zaista biti u stanju da brane pravdu kada god se za to ukae prilika. (koliko tako
iskrsne bilo kakvo pitanje o stavu antroposo$a u odnosu na religizoni preporod on jedino
moe biti sledei1 da je on savetnik, da daje ono !to mo"e dati u smislu duhovnih
vrednosti i da, kada uestvuje u obredima, uvek mora biti svestan da to radi samo da bi
pomogao. 3edino tada je antroposo$ duhovni pomonik koji razume kako da ne!to prui
pokretu za religiozni preporod. Taj pokret za religiozni preporod treba da podre u
svakom pogledu one osobe koje jo! uvek ne mogu da nau svoj put do +ntroposo$skog
dru!tva.
%adam se da sada niko nee prii ljudima koji deluju u pokretu za religiozni
preporod i rei1 u &ornahu je to i to reeno protiv pokreta. %i!ta nije reeno protiv
pokreta; pokret za religiozni preporod je na opravdan nain nastao iz duhovnog sveta, s
ljubavlju i odano!u duhovnom svetu, sa namerom da pronae se!e. +ntroposo$i takoe
moraju rei da se on, dodu!e, samostalno osnovao, ali da nije sam uobliio sadraj svog
obreda, ve sa?m svoj obred, iz sopstvenih snaga i na sopstvenu inicijativu ' da
su!tinska priroda antroposo$skog pokreta nema ni!ta sa pokretom za religiozni
preporod.
%aravno, niko ne eli vi!e od mene da pokret za religiozni preporod procveta,
ukoliko se pridrava prvobitnih uslova. +ntroposo$ske grupe na primer, ne smeju da se
promene u zajednice za religiozni preporod ni u materijalnom ni u duhovnom smislu.
,orao sam ovo danas da vam kaem da ne bi bilo nesporazuma kada se skrene
panja na religioznu slubu za koju je traen <i dat= moj savet i iji napredak u ovom
trenutku elim veoma mnogo.

#revela sa engleskog$ leksandra ndrijevi
@