Dipak opra i Leonard Mlodinov

SUKOB POGLEDA NA SVET

Prevela
Stela Spasi
Svim mudracima i naunicima
koji su proirili ljudski um
Sadraj
Predgovor Dipak i Leonard . . . . . . . . . . . 11
Deo I: SUKOB . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
1. Perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
Duhovna perspektiva: Dipak . . . . . . . .19
Nauna perspektiva: Leonard . . . . . . . .28
Deo II: KOSMOS . . . . . . . . . . . . . . . . .39
2. Kako je nastao svemir? . . . . . . . . . . . . .41
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
3. Da li je svemir svestan? . . . . . . . . . . . . .63
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73
4. Da li svemir evoluira? . . . . . . . . . . . . . .81
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89
5. Kakva je priroda vremena? . . . . . . . . . . .99
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Sukob pogleda na svet 8
6. Da li je svemir iv? . . . . . . . . . . . . . . . 117
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Deo III: IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
7. ta je ivot? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
8. Postoji li dizajn u svemiru? . . . . . . . . . . 157
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
9. ta nas ini ljudima? . . . . . . . . . . . . . . 177
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
10. Kako geni funkcioniu? . . . . . . . . . . . 197
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
11. Da li je Darvin pogreio? . . . . . . . . . . 217
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
Deo IV: UM I MOZAK . . . . . . . . . . . . . 243
12. Veza izmeu uma i mozga. . . . . . . . . . 245
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
13. Da li mozak upravlja ponaanjem? . . . . . 267
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280
14. Da li mozak lii na raunar?. . . . . . . . . 289
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
Sadraj 9
15. Da li svemir misli kroz nas? . . . . . . . . . 317
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
Deo V: BOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
16. Da li je Bog iluzija? . . . . . . . . . . . . . . 339
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
17. Kakva je budunost verovanja? . . . . . . . 357
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
18. Postoji li fundamentalna stvarnost? . . . . 383
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395
EPILOG. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405
Leonard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407
Dipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 415
Izrazi zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 423
O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
Predgovor
N
ema vee enigme od tueg pogleda na svet. Svako
od nas ima svoj pogled na svet i verujemo da on
izraava stvarnost. Ameriki starosedeoci s jugo-
zapada zemlje prelazili su stotine kilometara radi lova na
bizone, ali nikad nisu jeli ribu iz oblinjih reka. Prema
njihovom pogledu na svet, ribe su predstavljale duh pre-
minulih predaka. U Starom zavetu pie da rtvovanje
ivotinja umiruje Boji gnev; obini graani starog Rima
verovali su da se budunost moe predskazati gledanjem
u pilea creva. Antiki Grci su verovali da moralna osoba
moe drati robove i da postoje mnogi bogovi ljubavi i
lepote, rata, podzemnog sveta, lova, etve, mora.
ta se onda deava kad se sukobe dva pogleda na svet?
Godine 399. pre nae ere, tri graanina Atine optuila
su Sokrata jer je odbio da prizna tradicionalne bogove i
umesto njih uveo nova boanstva (takoe su ga optuili
da im kvari omladinu). Kazna za taj sukob pogleda na
svet, to jest na bogove, bila je smrt. Sokrat na suenju
nije hteo da popusti u svom stavu niti da pobegne od
Sukob pogleda na svet 12
neumitnog izricanja krivice. Prema Platonu, rekao je sle-
dee: Sve dok diem i imam zdrav razum, neu prestati
da se bavim flozofjom. Naalost, i danas se u mnogim
delovima sveta na sukob pogleda na svet reaguje nasiljem
i smru.
Ova knjiga govori o sukobu pogleda na svet, ali u njoj
nema razmene udaraca. Nastala je kada su se dva stranca
srela na televizijskoj debati o budunosti Boga. Deba-
ta se odrala u sveanoj sali Kalifornijskog tehnolokog
instituta pred brojnim naunicima i studentima, ali i lai-
cima, ukljuujui Dipakove oboavaoce iz okolnih mesta.
Svi su oni sa sobom poneli vlastita verovanja od kojih
su neka bez sumnje bila religiozna ali su takoe poneli
i vlastite poglede na svet koji imaju mnogo dublje korene.
U debati na Kalifornijskom institutu Dipak je branio
pogled na svet koji je opte poznat kao duhovni. Poto su
se dotakli ideja iz oblasti fzike u delu programa posvee-
nom odgovorima na pitanja, Dipak je upitao: Imamo
li ovde nekog fziara? Nije se javio ni Leonard, niti
iko drugi. Meutim, posle debate voditelj je prepoznao
Leonarda. Znajui da je fziar, izdvojio ga je iz publike
i zamolio da postavi pitanje Dipaku. Leonard se umesto
toga ponudio da ga podui o kvantnoj fzici. Dipak je
prihvatio to je propraeno meavinom smeha i aplauza
i kako smo poeli da razgovaramo, otkrili smo duboko
neslaganje oko naih pogleda na svet. Shvativi dubinu
naeg sukoba, odluili smo da ga iznesemo u ovoj knjizi.
Nauka je usmerila oveanstvo na put ka otkrivanju
tajni prirode, korienju prirodnih sila i razvoju novih teh-
nologija. Otkrivajui istinu, ona primenjuje zdrav razum
Predgovor 13
i opaanje umesto emotivne pristrasnosti. Duhovnost
je okrenuta nevidljivom, transcendentalnom podruju
unutar vlastitog bia. Nauka istrauje svet onako kako
ga doivljavaju naa ula i mozak, dok duhovnost smatra
da svemir ima svoju svrhu i da je proet smislom. Prema
Dipakovom miljenju, veliki izazov za duhovnost jeste da
ponudi neto to nauka ne moe da obezbedi naroito
odgovore koji se kriju u podruju svesti.
Koji je pogled na svet ispravan? Da li nauka objanjava
svemir, odnosno da li stara uenja poput meditacije otkri-
vaju tajne koje su van okvira naunog pogleda na svet? Da
bismo saznali odgovor, ova knjiga istrauje sukob pogleda
na svet u tri oblasti: u kosmosu, to jest fzikom svemi-
ru, u ivotu i u ljudskom mozgu. Na kraju istraujemo i
najveu misteriju Boga. U Kosmosu raspravljamo o
nastanku svemira, njegovoj prirodi i o tome kuda se on
kree. U ivotu razmatramo pitanja evolucije, genetike
i porekla ivota. Deo Um i mozak bavi se neuronaukom
i svim pitanjima uma i tela, dok se poglavlje Bog ne
odnosi samo na vrhovno boanstvo ve i na iru ideju
prisustva boanstva u naem svemiru.
Ova knjiga govori o ukupno osamnaest tema i sadri
eseje oba autora. Obojica smo izneli svoju stranu prie,
o svakoj temi posebno. Kada je jedan od nas dvojice
drugi po redu pisao o datoj temi, na raspolaganju je imao
tekst onog prvog i slobodno je mogao da pobije njegove
tvrdnje. Poto pobijanje tvrdnji ima za cilj ubeivanje
publike, pokuali smo da to pravednije rasporedimo tu
prednost.
Sukob pogleda na svet 14
Obojica duboko verujemo u pogled na svet koji zastu-
pamo. Istinu kakvu vidimo opisali smo sa arom ali i uz
obostrano potovanje. Pitanje o tome kako treba gledati
na svet ne moe se zanemariti. Najbolje to mi kako
pisci, tako i itaoci moemo da uradimo jeste da ue-
stvujemo u raspravi. ta bi moglo biti vanije?
Dipak opra
Leonard Mlodinov
DEO I
SUKOB
1
Perspektive
Duhovna perspektiva
DI PAK
Ko gleda ka spolja, sanja; ko gleda ka unutra, budi se.
Karl Jung
U
koliko namerava da dobije bitku za budunost,
duhovnost prvo mora prevazii svoj glavni nedo-
statak. U narodu je uvreeno miljenje da je nauka
odavno naudila ugledu religije. injenice su zamenile
veru. Sujeverje je postepeno savladano. Zato je Darvinovo
objanjenje da ovek potie od niih primata prevagnulo u
odnosu na Postanje i zato zaetak kosmosa objanjavamo
Velikim praskom, a ne mitom o postanju sveta koji su
stvorili bogovi ili samo jedan bog.
Dakle, vano je poeti tvrdnjom da religija nije isto to
i duhovnost daleko od toga. ak se ni Bog ne poisto-
veuje s duhovnou. Mogue je da je organizovana reli-
gija sama naudila sopstvenom ugledu, ali duhovnost nije
doivela takav poraz. Pre vie hiljada godina, u raznim
kulturama irom sveta, inspirisani duhovni uitelji poput
Bude, Isusa i Lao Cea propovedali su dubokoumne
SUKOB 20
poglede na svet. Uili su o tome da van svakodnevnog
ivota ispunjenog bolom i muenjem postoji podruje
transcendentalnog. Iako oko vidi stene, planine, drvee i
nebo, oni su samo veo koji prekriva nepreglednu, tajan-
stvenu, nevienu stvarnost. Izvan domaaja naih pet
ula postoji nevidljivo podruje beskrajnih mogunosti,
a klju za ostvarenje njegovog potencijala jeste svest. Kro-
ite li u njega, tvrdili su mudraci i proroci, pronai ete
istinski izvor svega: sopstvenu svest.
Ovo veliko obeanje religija nije uspela da ispuni. Mi se
ovde neemo baviti razlozima jer je ovo knjiga o buduno-
sti. Dovoljno je rei da, ukoliko je carstvo Boje unutra, u
nama, kako je tvrdio Hrist, ako nirvana znai osloboenje
svih patnji, kako je poduavao Buda, i ako je spoznaja o
kosmosu zakljuana u ljudskom umu, kako su propovedali
stari indijski riiji, tj. mudraci, danas se ne moemo osvr-
nuti oko sebe i rei da su ta uenja donela neke rezultate.
Sve manje ljudi irom sveta izraava svoju privrenost veri
na stari nain i premda stariji u njihovom okruenju ale
zbog toga, onima koji su okrenuli lea religiji ne treba ak
ni izgovor. Nauka nam je odavno pokazala vrli novi svet
koji ne zahteva nikakvu veru u nevidljivo carstvo.
Pravi problem je spoznaja i kako je stei. Isus i Buda
nisu sumnjali u to da opisuju stvarnost s pozicije istinske
spoznaje. Posle neto vie od dve hiljade godina mislimo
da smo pametniji.
Nauka slavi svoje pobede, kojih je mnogo, a pronalazi
izgovore za svoje promaaje takoe brojne i ima ih sve
vie. Atomska bomba nas je dovela u eru masovnog uni-
tenja i ak i od same pomisli na to imamo none more.
Perspektive 21
ovekova okolina je ozbiljno naruena emisijom gasova iz
maina koje nam tehnologija prua kako bi nam ivot bio
bolji. Ipak, pristalice nauke zanemaruju te pretnje sma-
trajui ih nuspojavama ili propustima socijalne politike.
Govore nam da nauka nije odgovorna za moralnost. Ali
ako pogledate dublje, nauka je naila na isti problem kao
i religija. Religija je zaboravila na poniznost pred Bogom,
a nauka je izgubila oseaj strahopotovanja pa prirodu sve
ee smatra silom kojoj se treba suprotstaviti i koju treba
savladati otkrivanjem njenih tajni zarad dobrobiti ove-
anstva. Sada sve to plaamo. Upitani da li Homo sapien-
su preti istrebljenje, neki naunici su izrazili nadu da e
za nekoliko stotina godina putovanja u svemir dovoljno
uznapredovati da nam omogue da napustimo zemaljsko
gnezdo koje sada zagaujemo. Kreemo u pohod da upro-
pastimo i druge svetove!
Svi znamo koliki je ulog: dogledna budunost se nepri-
jateljski nadvija nad nama. Standardno reenje nedaa
s kojima smo trenutno suoeni dobro nam je poznato.
Nauka e nas izbaviti pomou nove tehnologije kojom
emo obnoviti ivotnu sredinu, zameniti fosilna goriva,
pronai lek sa sidu i rak i okonati opasnost od gladi.
Samo kaite od ega bolujete i neko e vam odmah rei
kako nauka samo to nije pronala reenje. Ali nije li
nauka obeala da e nas izbaviti od sebe same? I zato bi
trebalo da verujemo u to obeanje? Pogled na svet koji je
pobedio religiju i koji ivot smatra u osnovi materijali-
stikim, usmerio nas je u orsokak. U bukvalnom smislu.
ak i kad bismo nekim udom neutralisali katastrofal-
no zagaenje i otpad, budue generacije i dalje nee imati
SUKOB 22
model za dobar ivot osim onog koji nas je izneverio:
beskrajnu potronju, eksploataciju prirodnih bogatsta-
va i nehumano izazivanje ratova. Jedan student iz Kine
jednom prilikom ogoreno je prokomentarisao Zapad:
Poistili ste sve sa stola. Sad nam nudite kafu i desert i
kaete nam da platimo ceo ruak.
Religija nije u stanju da rei ovu dilemu; ve je pro-
pustila svoju ansu. Meutim, duhovnost jeste. Treba da
se vratimo izvoru religije. To nije bog, ve svest. Veliki
uitelji koji su iveli milenijume pre nas nudili su neto
radikalnije od vere u viu silu. Nudili su nain gledanja na
stvarnost koji se ne zasniva na injenicama iz spoljanjeg
sveta i ogranienom fzikom postojanju, ve na unutra-
njoj mudrosti i pristupu neogranienoj svesti. Ironija u
svemu tome je ta da su i Isus i Buda i ostali prosveeni
mudraci takoe bili naunici. Primenjivali su metod spo-
znaje slian upravo modernoj nauci. Prvo su postavljali
hipotezu, ideju koju je trebalo ispitati. Zatim bi usledio
eksperiment kojim se proveravala tanost hipoteze. Na
kraju se davao kritiki osvrt nova otkria su predsta-
vljana drugim istraivaima od kojih je traeno da i sami
dou do istih rezultata.
Duhovna hipoteza izneta pre vie hiljada godina sasto-
ji se iz tri dela:
1. Nevidljiva stvarnost je izvor svih vidljivih stvari.
2. Tu nevidljivu stvarnost spoznajemo kroz sopstvenu
svest.
3. Inteligencija, kreativnost i sposobnost organizovanja
sastavni su deo kosmosa.
Perspektive 23
Navedena tri koncepta su poput Platonovih vrlina u
grkoj flozofji, prema kojima ljubav, istina, poredak i
razum oblikuju ljudsko postojanje s nivoa vie stvarnosti.
Razlikuju se po tome to ak i starije flozofje iji koreni
datiraju pre pet hiljada godina tvrde da je ta via stvarnost
uz nas tu i sada.
Na stranama koje slede, u Leonardovim i mojim raspra-
vama o vanim pitanjima ljudskog postojanja, dobio sam
ulogu da iznesem duhovne odgovore ne kao sveteno
lice ili sledbenik odreene vere, ve kao istraiva u obla-
sti svesti. Znam da to za sobom povlai rizik otuenja
istinskih vernika, vie miliona pripadnika svih vera koji
boga doivljavaju veoma lino. Meutim, drevno naslee
mudrosti irom sveta nije iskljuilo linog boga (da budem
iskren, kao dete me nisu uili da se molim bogu, ali moja
majka se molila Rami u jednom hramu svakog dana svog
ivota). U celokupnom drevnom nasleu mudrosti isto-
vremeno nalazimo bezlinog boga koji proima svaki
atom svemira i svaki deli naeg bia. Ta razlika smeta
vernicima to ele da se dre jedne jedine prave vere, koju
god da izaberu. Ali bezlini bog nije nuno i opasnost.
Zamislite osobu koju volite. Zatim pomislite na samu
ljubav. Osoba koju volite daje lice toj ljubavi mada sigurno
znate da je ljubav postojala i pre nego to se ta osoba rodila,
kao i da e je ljubav nadiveti. Na ovom jednostavnom pri-
meru predoio sam vam razliku izmeu linog i bezlinog
boga. Kao vernik, bogu moete dati lice to je va izbor
ali nadam se da shvatate da se, ukoliko se bog nalazi svuda
oko nas, boanski atributi ljubavi, milosti, saoseanja,
pravde i sve ostale osobine koje se pripisuju bogu, prostiru
SUKOB 24
beskonano kroz ceo svemir. Ne iznenauje injenica da
je navedeni koncept zajednika nit svih glavnih religija.
Zahvaljujui vioj svesti, veliki mudraci, sveci i proroci ste-
kli su znanje zbog koga se nauka osea ugroenom, ali to je
potpuno opravdano. Nae zajedniko poimanje svesti suvi-
e je ogranieno da bismo je mogli pravedno vrednovati.
Kad bih vas upitao: ega ste svesni u ovom trenutku?,
verovatno biste prvo opisali prostoriju u kojoj se nalazite,
ta sve vidite i kakvi vas zvuci i mirisi okruuju. Nakon
paljivog razmiljanja, postali biste svesni svog raspoloe-
nja, oseaja u svom telu, moda neke brige ili elje skrivene
dublje ispod povrnih misli. Ali to unutranje putovanje
moe zai mnogo dublje i odvesti vas u stvarnost to se
ne bavi predmetima koji su tamo spolja ili oseanjima i
mislima koji su ovde unutra. Ta dva sveta se naposletku
stapaju u jedno stanje koje se prostire van granica prostora
i vremena, u podruju beskrajnih mogunosti.
Tu se, meutim, suoavamo s kontradiktornou.
Kako dve suprotne stvarnosti (kao to je peenje hleba
suprotno snivanju o hlebu) mogu na kraju postati jedno
isto? Ta nemogua vizija je jezgrovito opisana u drevnim
indijskim svetim spisima Ia upaniad. Ono je potpuno
a i ovo je takoe potpuno. Ova celokupnost je projekto-
vana iz one celokupnosti. Kad se ova celovitost spoji s
onom celovitou, ostaje nam samo celovitost. Na prvi
pogled, ovaj odlomak lii na zagonetku, ali moemo ga
rastumaiti ako znamo da je ono stanje iste svesti
a ovo vidljivi svemir. Oba su sama po sebi potpuna,
kao to znamo zahvaljujui nauci koja je etiri veka bila
zadovoljna istraivanjem vidljivog svemira. Meutim,
Perspektive 25
u duhovnom pogledu na svet, u osnovi itavog svemira
nalazi se skrivena celovitost koja je na kraju i najvanija.
Duhovnost postoji vie hiljada godina i njeni istrai-
vai su bili sjajni sve sami Ajntajni na polju svesti. Svi
mogu dobiti i potvrditi rezultate njihovog rada, kao u slu-
aju principa na kojima se temelji nauka. Jo je vanije to
da budunost koju obeava duhovnost a karakteriu je
mudrost, sloboda i ispunjenje nije nestala kako se gasilo
doba vere.* Stvarnost je stvarnost. Ona je jedna jedina
i vena. To znai da se u nekom trenutku unutranji i
spoljanji svet moraju sresti; neemo morati da se odlu-
ujemo izmeu jednog ili drugog. To e samo po sebi biti
revolucionarno otkrie budui da su zbog sukoba izmeu
nauke i religije skoro svi uvereni u to da se ili suoava-
mo sa stvarnou i hvatamo ukotac s tekim pitanjima
svakodnevnog ivota (nauka) ili se pasivno povlaimo
i duboko razmiljamo o podruju koje je van domaaja
svakodnevnog ivota (religija).
Na ovaj izbor ili jedno ili drugo bili smo primo-
rani kada religija nije uspela da odri svoja obeanja.
Ali duhovnost, dublji izvor religije, nije nas izneverila i
spremna je da se suoi s naukom i prui odgovore koji
idu u korak s najnaprednijim naunim teorijama. Ljudska
svest je stvorila nauku koja sada ironino tei iskljue-
nju svesti, svog sopstvenog tvorca! Tako bi nam ostala
ne samo osirotela i tura nauka ve i gore od toga iveli
bismo u osiromaenom svetu.
* Misli se na srednji vek tokom koga su vera i religija imale veliku
i snanu ulogu u drutvu. (Prim. prev.)
SUKOB 26
Takav svet je ve tu. ivimo u doba primitivnog ateiz-
ma iji se zagovornici podsmevaju religiji opisujui je kao
praznoverje, iluziju i obmanu. Meutim, njihova prava
meta nije religija, ve onaj unutranji put. Ne brinu me
toliko napadi na boga koliko daleko podmuklija opasnost:
praznoverje materijalizma. Naunici ateisti moraju sagle-
davati stvarnost kao neto spoljanje; u suprotnom, ceo
njihov pristup se raspada. Ako postoji samo fziki svet,
nauka je u pravu to kopa po njemu kako bi dola do
informacija.
Tu se, ipak, praznoverje materijalizma slama. Naih pet
ula podstiu nas da prihvatimo da tamo negde postoje
neke stvari ume i reke, atomi i kvarkovi. Meutim, na
granicama fzike, gde priroda postaje siuna, materija se
raspada i potom nestaje. Tu se merenjem menja ono to
vidimo; svaki posmatra postaje utkan u predmet svog
posmatranja. Duhovnost ve poznaje takav svemir gde
pasivno posmatranje ustupa mesto aktivnom ueu i gde
otkrivamo da smo deo materije od koje je sainjen svemir.
Rezultat je ogromna mo i sloboda.
Nauka nikad nije bila potpuno objektivna, i to nikad
nee ni biti. Poricati vrednost subjektivnog iskustva
jednako je odbacivanju veine onoga to ivot ini vre-
dnim ivljenja: ljubavi, poverenja, vere, lepote, uvaava-
nja, divljenja, saoseanja, istine, umetnosti, moralnosti
i smog uma. U neuronauci je opteprihvaena injeni-
ca da um ne postoji i da je samo nusproizvod modane
funkcije. Mozak (raunar od mesa, kako ga je nazvao
Marvin Minski, strunjak za vetaku inteligenciju) na je
gospodar koji pomou hemije odreuje kako se oseamo,
Perspektive 27
a pomou genetike kako emo se razvijati, iveti i umreti.
Meni ta slika nije prihvatljiva jer, odbacujui um, zatvara-
mo sebi vrata koja vode ka spoznaji i razumevanju.
Dok Leonard i ja raspravljamo o velikim tajnama, veli-
ki mudraci i proroci podseaju nas da postoji samo jedno
pitanje: ta je stvarnost? Da li je ona ishod zakona prirode
koji strogo funkcioniu po principu uzroka i posledice, ili
neto drugo? Postoji dobar razlog za sukob naih pogleda
na svet. Stvarnost ili jeste ograniena vidljivim svemirom
ili nije. Kosmos ili jeste nastao od prazne, besmislene rupe
ili nije. Dok ne shvatite prirodu stvarnosti, vi ste poput
onih est slepih ljudi iz narodne prie koji pokuavaju da
opiu slona tako to mu opipavaju samo jedan deo tela.
Onaj koji mu dri noge kae: Slon lii na drvo. Onaj
to mu dri surlu kae: Slon lii na zmiju. I tako dalje.
Pria za decu o slepim ljudima i slonu zapravo je ale-
gorija iz drevne Indije. est slepih ljudi predstavljaju pet
ula i racionalni um. Slon je Brahma, celokupnost svega
to postoji. Ova pria je naizgled pesimistina: ako imate
samo svojih pet ula i racionalni um, nikad neete videti
slona. Meutim, u njoj se krije poruka koja je toliko oi-
gledna da je mnogi previde. Slon postoji. Bio je tu, ispred
nas, i strpljivo ekao da ga spoznamo. To je ta dublja istina
ujedinjene stvarnosti.
Samo zato to religija nije bila uspena ne znai da e
se isto desiti i s novom duhovnou zasnovanom na svesti.
Treba da spoznamo istinu i tako emo istovremeno pro-
buditi apsolutne moi koje su nam obeane pre nekoliko
hiljada godina. Vreme eka. Budunost zavisi od onoga
to izaberemo danas.
Nauna perspektiva
LEONARD
Kako se duhovnost oveanstva sve vie razvija, sve
sam uvereniji da put do prave religioznosti ne vodi
preko straha od ivota, straha od smrti i slepe vere, ve
kroz stremljenje ka racionalnom znanju.
Albert Ajntajn
D
eca dolaze na svet verujui da se sve vrti oko njih,
a to se odnosi i na oveanstvo. Ljudi su oduvek
eleli da shvate svemir, ali sredstva koja bi to omo-
guila nisu bila razvijena tokom veeg dela istorije ljud-
ske vrste. Budui da smo proaktivne i matovite ivotinje,
nedostatak alata nas nije omeo u tome. Jednostavno smo
upotrebili matu i stvorili uverljive slike. Te slike se nisu
zasnivale na stvarnosti, ve su nastale kako bi zadovo-
ljile nae potrebe. Svi bismo hteli da budemo besmrtni.
Hteli bismo da verujemo da dobro pobeuje zlo, da nas
uva neka via sila i da smo deo neeg veeg, te da postoji
razlog zato smo ovde gde jesmo. eleli bismo da veruje-
mo da nai ivoti imaju neko unutranje znaenje. Drevno
Perspektive 29
shvatanje svemira teilo nas je tako to je potvrivalo te
elje. Kako je nastao svemir? Kako je nastao ivot? Kako su
nastali ljudi? Legende i teologije iz prolosti uveravale su
nas da nas je stvorio bog i da je naa Zemlja centar svega.
Danas je nauka u stanju da odgovori na veinu naj-
osnovnijih pitanja o ivotu. Odgovori nauke rezultat su
posmatranja i eksperimenata, a ne ovekove pristrasnosti
ili elje. Nauka prua odgovore u skladu s prirodom kakva
jeste, a ne kakva bismo eleli da bude.
Svemir je mesto koje uliva strahopotovanje, naroito
onima koji znaju neto o njemu. to vie znamo, to nas on
vie zadivljuje. Njutn je rekao da ukoliko je video dalje od
drugih, to je bilo zato to je stajao na ramenima divova.
Danas svi moemo stajati na ramenima naunika i videti
dubokosmislene i neverovatne istine o svemiru i naem
mestu u njemu. Shvatamo kako smo mi i naa Zemlja pri-
rodni fenomeni koji proistiu iz zakona fzike. Nai preci
su s uenjem posmatrali nebo nou, ali videti zvezde
koje u sekundi eksplodiraju i isijavaju jau svetlost nego
itave galaksije dodaje novu dimenziju tom strahopo-
tovanju. Danas naunik moe kroz teleskop posmatrati
neku planetu slinu Zemlji udaljenu bilionima kilometara
od nas ili prouavati spektakularan unutranji svemir u
kome se hiljade milijardi atoma udruuju kako bi napra-
vili siunu pegu. Sada znamo da je naa Zemlja jedan od
mnogih svetova i da se naa vrsta razvila od drugih vrsta
(ije pripadnike moda ne elimo da pozovemo u dnevnu
sobu, ali oni su ipak nai preci). Nauka je otkrila svemir
koji je nepregledan, prastar, silovit i divan, svemir skoro
beskrajnih raznolikosti i mogunosti, u kome vreme moe
SUKOB 30
prestati da postoji u crnoj rupi a svesna bia evoluirati iz
supe minerala. U takvom svemiru ljudi naizgled mogu
biti beznaajni, ali ono to je znaajno i sutinsko jeste da
mi, sazdani od skoro bezbroj atoma bez sposobnosti raz-
miljanja, moemo postati svesni i razumeti svoje poreklo
i prirodu kosmosa u kome ivimo.
Dipak smatra da su nauna objanjenja sterilna i sve-
dena, da umanjuju ljudsku vrstu na puki skup atoma koji
se ni po emu ne razlikuje od drugih tvorevina u svemiru.
Meutim, znanje koje prua nauka ne umanjuje ove-
anstvo nita vie nego to saznanje da je naa zemlja
samo jedna od mnogih u svetu umanjuje nae razume-
vanje lokalne kulture. Upravo je ono suprotno blie istini.
Emocije, intuicija, privrenost autoritetu osobine koje
pospeuju verovanje u religiozna i mistina objanjenja
jesu osobine koje imaju drugi primati, ak i ivotinje
nieg stupnja razvoja. A orangutani nisu sposobni da
razmiljaju o uglovima u trouglu, niti makaki majmuni
gledaju u nebo i pitaju se zato se planete kreu elipsastom
putanjom. Samo se ljudi mogu upustiti u udesan proces
rasuivanja i razmiljanja koji se zove nauka, samo ljudi
razumeju sebe i nain na koji je nastala njihova planeta i
samo su ljudi otkrili atome od kojih smo sazdani.
Pobeda ljudske vrste ogleda se u naoj sposobnosti
razumevanja. Izdvajaju nas shvatanje kosmosa, razume-
vanje naeg porekla te vizija mesta koje zauzimamo u
svemiru. Nusproizvod tog naunog shvatanja jeste mo
da ovladamo prirodom za svoje dobro, ali je istina i da je
iskoriavamo na svoju tetu. Odreeni etiki i moralni
izbori ljudi zavise od ljudske prirode i kulture. Ljudi su
Perspektive 31
bacali kamenice na svoje neprijatelje daleko pre nego to
su razumeli zakon gravitacije. A izbacivali su prljavtinu
u vazduh daleko pre nego to su razumeli termodinamiku
uglja koji sagoreva.
Zagovaranje dobrog i izbegavanje zla odgovornost su
organizovane religije i duhovnosti. Upravo te dve tvore-
vine a ne nauka esto nisu uspevale da odre svoja
obeanja. Istone religije nisu spreile brutalno ratovanje
u Aziji niti su zapadne religije donele mir Evropi. Vie
je ljudi poginulo u ime religije nego od atomskog oruja
iji je razvoj omoguila moderna fzika. Pored toga to je
instrument dobrote i ljubavi, od krstakih ratova do Holo-
kausta religija je koriena i kao instrument mrnje. Zato
je Dipakov univerzalistiki i miroljubivi pristup duhov-
nosti dobrodola alternativa. Meutim, Dipakova meta-
fzika prelazi okvire duhovnog vostva i prua gledita o
prirodi svemira. Dipakovo verovanje da svemir ima svoj
cilj i da je proet ljubavlju moda je dopadljivo, ali da li
je ispravno?
Dipak kritikuje nauku zbog sutinski materijalistike
vizije ivota. Pod materijalistikim Dipak ne podrazu-
meva to da su naunici usredsreeni samo na stvari te da
ele da ih poseduju, ve da se naunici bave samo feno-
menima koje vidimo, ujemo, miriemo, registrujemo
instrumentima ili merimo brojevima. On suprotstavlja
vidljivi, tj. uoljivi svemir koji prouava nauka i podrazu-
mevano superiornije ali nevidljivo podruje beskrajnih
mogunosti koje je van domaaja naih ula, podruje
transcendentalnog koje je izvor svih vidljivih stvari.
Dipak sa arom tvrdi da se nauka moe razviti van svojih
SUKOB 32
granica i pomoi u spasenju sveta jedino ako prihvati to
podruje. Ali tvrdnja da takvo podruje moe proiriti
granice nauke, da moe pomoi oveanstvu, odnosno
da je ono bilo predmet uenja starih mudraca, ne ine ga
stvarnim. Ako ste uvereni da jedete izburger, a ja vam
kaem da je to u nekom drugom nevienom prostoru
zapravo fle minjon, zanimae vas kako ja to znam i kakve
dokaze imam u prilog tome. Samo e ti odgovori omo-
guiti da verovanje ne bude samo odraz elje da se neto
ostvari, te ukoliko Dipak hoe da bude ubedljiv, navedena
pitanja su izazovi kojima se mora pozabaviti.
Pravi problem, kako Dipak kae, jeste znanje i kako se
ono stie. Dipak kritikuje nauku zbog toga to osporava
vrednost subjektivnog iskustva. Meutim, nauka ne bi
odmakla daleko da je jedan naunik opisao atom helijuma
kao prilino teak, a drugi primetio kako mu se ini
lagan. Naunici primenjuju precizna objektivna mere-
nja i precizne objektivne koncepte iz valjanog razloga, a
injenica da hoe da budu sigurni da na njihova merenja
i koncepte ne utiu ljubav, poverenje, vera, lepota, uva-
avanje, divljenje, saoseanje itd. ne znai da odbacuju
vrednost tih vrlina u ostalim oblastima ivota.
Naunici su esto voeni intuicijom i subjektivnim
oseanjima a ipak priznaju potrebu postojanja sledee
faze, a to je dokazivanje. Nauka funkcionie u petlji koju
ine opaanje, teorija i eksperiment. Postupak u petlji se
ponavlja sve dok se teorija i empirijski dokazi ne usklade.
Ali taj metod bi propao bez precizno defnisanih koncepa-
ta i rigorozne kontrole eksperimenata. Ti elementi nau-
nog metoda od presudne su vanosti i ba oni odreuju
Perspektive 33
razliku izmeu dobre i loe nauke, to jest, izmeu nauke
i pseudonauke. Dipak je naveo da je Isus bio naunik. Da
li je bio? On verovatno nije uzeo reprezentativni uzorak
stanovnitva i, nakon to su ga uvredili, nije okrenuo i
drugi obraz jednoj polovini niti je drugoj uputio dobar
desni kroe, a zatim prikupio podatke o efkasnosti dva
razliita pristupa. Moda je smeno to to mi smeta kada
Dipak Isusa naziva naunikom, ali time se uvodi tema
korienje terminologije koja e postati vana u bitni-
jim kontekstima kasnije u knjizi: prilikom razmatranja
naunih problema moramo paziti da termine ne koristi-
mo proizvoljno. Lako je neprecizno koristiti rei u nekoj
raspravi, ali je to takoe opasno, jer sutina rasprave esto
zavisi od nijanse u znaenjima upotrebljenih rei.
Ne tvrdim da je nauka savrena. Dipak kae da nauka
nikad nije dostigla potpunu objektivnost, i tu je u pravu.
Na prvom mestu, koncepte koji se primenjuju u nauci
stvorio je ljudski mozak. Vanzemaljske vrste s drugaijom
modanom strukturom, misaonim procesima i ulima
moda bi na to gledale na potpuno drugaiji ali jednako
valjan nain. A ukoliko ima odreene subjektivnosti u
naim konceptima i teorijama, ima je i u naim eksperi-
mentima. Eksperimenti koji su raeni na onima koji su
vrili eksperimente zapravo pokazuju da su naunici sklo-
ni da vide ono to ele da vide, te da ih uveravaju podaci
koje ele da smatraju uverljivim. Da, naunici i nauka
mogu da pogree. Ali sve to ne znai da treba sumnjati u
nauni metod, ve da ga treba slediti to savesnije.
Istorija nam je pokazala da nauni metod ima efek-
ta. Budui da su i sami ljudi, neki naunici se moda u
SUKOB 34
poetku opiru novim, revolucionarnim idejama, ali ako
se predvianja neke teorije potvrde eksperimentom, nova
teorija ubrzo postaje opteprihvaena. Recimo, 1982. godi-
ne Robin Voren i Bari Maral otkrili su bakteriju Heli-
cobacter pylori i pretpostavili da je ona uzronik ira.
Njihov rad nije dobro prihvaen jer su u to vreme nauni-
ci verovali da su stres i nain ivota glavni uzronici ira
na dvanaestopalanom crevu. Ipak, dalji eksperimenti su
potvrdili njihove navode i do 2005. je ustanovljeno da je
Helicobacter pylori uzronik vie od 90 posto sluajeva ira
na dvanaestopalanom crevu i do 80 posto sluajeva ira
na elucu. Voren i Maral su dobili Nobelovu nagradu.
Nauka bi podrala i Dipaka da su njegove tvrdnje tane.
Kada nauna zajednica odbaci teorije koje ljudi stra-
stveno zastupaju, esto se uju optube na raun njene
zatucanosti. Meutim, kroz istoriju nauke se vidi da pravi
razlog za odbacivanje teorija lei u njihovom sukobu s
dokazima koji se temelje na posmatranju. Neke veoma
udne ideje koje ponekad proistiu iz prilino nepoznatih
i neoekivanih izvora ideje poput relativnosti i kvantne
neodreenosti brzo su postale prihvaene uprkos tome
to su se kosile s uobiajenim razmiljanjem, i to samo iz
jednog razloga: uspeno su prole proveru eksperimenti-
ma. Sledbenici metafzike i Dipakove duhovnosti daleko
su manje skloni promeni ili proirenju svojih pogleda na
svet kako bi prihvatili nova otkria. Umesto da blagona-
klono doekaju nove istine, oni se esto dre starih ideja,
objanjenja i tekstova. Ako se ponekad i okrenu nauci u
pokuaju da opravdaju svoje tradicionalne ideje, kad god
se ispostavi da ih nauka ne podrava, oni joj brzo okreu
Perspektive 35
lea. A kada ipak primene naune koncepte, koriste ih
toliko proizvoljno da im se smisao promeni, to ih pak
dovodi do neosnovanih zakljuaka.
Od nauke se ne moe oekivati da odgovori na sva pita-
nja o svemiru. Svakako je mogue da postoje tajne prirode
koje e zauvek ostati nepoznanica ljudskoj inteligenciji.
Ostala pitanja, poput onih o ovekovim tenjama i smi-
slu ivota, najbolje je posmatrati iz obe perspektive i
naune i duhovne. Ta dva pristupa mogu koegzistirati uz
meusobno potovanje. Problem nastaje kada religiozna i
duhovna doktrina iznosi tvrdnje o fzikom svemiru koje
su u suprotnosti sa onim to zapravo opaamo kao istinito.
Dipak smatra da je klju svega razumevanje svesti.
Tano je da je nauka tek poela da se bavi tim proble-
mom. Kako se ti atomi bez sposobnosti razmiljanja od
kojih smo mi sazdani udruuju i stvaraju ljubav, bol i
radost? Kako se u mozgu raaju misli i svesni doivljaji?
Mozak se sastoji od preko hiljadu milijardi neurona, to
je priblino broju zvezda u jednoj galaksiji, ali zvezde
teko da komuniciraju meusobno, dok je prosean neu-
ron povezan s hiljadama drugih. Zbog toga je ljudski
mozak daleko sloeniji i tee ga je dokuiti nego svemir
pun galaksija i zvezda i u tome je razlog to smo dale-
ko skoili u razumevanju kosmosa, dok znanje o nama
samima napreduje puzeim korakom. Da li je to znak da
se na um ne moe objasniti?
Nepromiljeno je verovati da svest mora biti van doma-
aja nauke zato to savremena nauka nije u mogunosti da
je objasni. ak i da je poreklo svesti zaista previe sloeno
da bi je ljudski um shvatio, to nije dokaz da svest obitava
SUKOB 36
u domenu natprirodnog. Iako pitanje porekla svesti osta-
je enigma, imamo mnogo dokaza da svest funkcionie
prema zakonima fzike. Primera radi, neuronaunim eks-
perimentima je utvreno da misli, oseanja i oseaji u
umu ispitanika elja da pomeri ruku, pomisao na kon-
kretnu osobu, npr. Denifer Aniston ili Majku Terezu, i
elja za okoladicom snikers vode poreklo iz odreenih
delova fzikog mozga i da su rezultat odreenih aktiv-
nosti u njemu. Naunici su ak otkrili tzv. elije vezane
za pojam* koje se aktiviraju kad god ispitanik prepozna
odreeni pojam, recimo konkretnu osobu, mesto ili pred-
met. Ti neuroni su temelj ideje u eliji. Oni e se, recimo,
aktivirati kad god osoba prepozna Majku Terezu na slici,
bez obzira na njenu odeu ili pozu. Oni e se aktivirati
ak i ako ispitanik vidi njeno ispisano ime.
Nauka moe da odgovori na naizgled nereivo pitanje
kako je nastao svemir i imamo razloga da verujemo da e
nauka na kraju moi da objasni i poreklo svesti. Nauka je
stalno u fazi napretka i granice joj se ne vide. Ukoliko u
nekom trenutku u budunosti uspemo da objasnimo um
u smislu aktivnosti sveta neurona, ako se zaista dokae da
je izvor svih naih mentalnih procesa tok naelektrisanih
jona u nervnim elijama, to ne bi znailo da nauka ospo-
rava vrednost ljubavi, poverenja, vere, lepote, uvaava-
nja, divljenja, saoseanja, istine, umetnosti, moralnosti
i samog uma. Objasniti neto ne podrazumeva, kao to
sam rekao, umanjiti ili osporiti njegovu vrednost. Takoe
je vano priznati da ak i ako nauno objanjenje procesa
* Engl.: concept cells. (Prim prev.)
Perspektive 37
misli (ili bilo ega drugog) smatramo estetski ili duhov-
no nezadovoljavajuim ili nedopadljivim, to ne znai da
je ono zbog toga pogreno. U objanjenjima se moramo
voditi istinom; istina se ne moe prilagoavati kako bi bila
u skladu s onim to elimo da ujemo.
Naalost, trenutno nepostojanje potpuno razvijene
naune teorije o svesti podstie upravo onu vrstu nepre-
ciznog rasuivanja to dovodi do zakljuaka koji se suko-
bljavaju s poznatim zakonima fzike. Filozofja i metafzika
ne mogu da objasne aparat za magnetnu rezonancu, tele-
viziju pa ak ni toster. Mogu li da objasne svest ili zato je
svemir takav kakav je? Moda, ali dok Dipak nudi svoja
objanjenja univerzalne svesti, ja nameravam da se drim
vanog principa nauke skepticizma. Dipak mi kae kako
je u naoj raspravi on na gubitnikoj strani. Podaci poka-
zuju suprotno. Prema nasumino uzetim uzorcima, samo
45 posto Amerikanaca veruje u evoluciju dok 76 posto
veruje u uda. Nijedan ameriki predsednik nema pove-
renje naroda ako ne izjavi da veruje u neku viu silu, a
mnogi smatraju da im osporavanje teorije evolucije donosi
politiku prednost. Nauka nije gospodar modernog ivota,
kako Dipak zamilja, ve njegov potcenjeni sluga.
Nauka ne dolazi lako do svojih odgovora. Dobitnik
Nobelove nagrade za fziku Stiven Vajnberg* posvetio
je ivot neumornom prouavanju teorije elementarnih
* Steven Weinberg (1933) dobio je Nobelovu nagradu, zajedno
s kolegama eldonom Lijem Glaouom i Abdusom Salamom,
1979. godine za svoje doprinose teoriji jedinstvene slabe i
elektromagnetne interakcije elementarnih estica. (Prim. prev.)
SUKOB 38
estica elektrona, muona i kvarkova. Ipak, napisao je da
mu te estice nikad nisu bile posebno zanimljive. Zato
je onda ceo svoj ivot posvetio njihovom razumevanju?
Zato to veruje da u ovom trenutku istorije ljudske misli
njihovo prouavanje prua najperspektivniji nain da se
shvate osnovni zakoni koji upravljaju celom prirodom.
Ni nekima od deset hiljada naunika koji su radili, mnogi
i vie od deset godina, na izgradnji Velikog hadronskog
sudaraa, akceleratora estica u enevi vrednog vie mili-
jardi dolara, verovatno nije bilo toliko zabavno dok su sve
te duge sate provodili kalibrirajui osetljive instrumente
i fno podeavali spektrometre (mada mnogima sigurno
jeste!). Oni su to radili iz istog razloga iz kog je Vajnberg
prouavao muone. Ljudi nisu kao druge ivotinje kad se
radi o pitanjima o sopstvenom okruenju. Kad se nae u
novoj sredini, pacov e je neko vreme istraivati, napravi-
e mentalnu mapu, smestiti se na bezbedno mesto i pre-
stati da je ispituje. Ali ovek e postavljati pitanja. Zato
sam ja u ovom kavezu? Kako sam tu dospeo? Gde mogu
da dobijem pristojnu kafu? Ljudi izuavaju nauku zato
to imaju nagon da saznaju kako se nai ivoti uklapaju u
iru sliku svemira. To je jedna od kljunih osobina koje
karakteriu oveka. Meutim, odgovori e nas prosvetliti
samo ako su tani. Zato bih ti, itaoe, preporuio da,
dok razmilja o Dipakovom esto veoma privlanom
pogledu na svet, ima na umu rei uvenog fziara s Kali-
fornijskog tehnolokog instituta Riarda Fajnmana: prvi
princip je da se ne smete zavaravati a vi ste upravo onaj
koga je najlake zavarati.