UNIVERZITET U BEOGRADU

Fakultet Politikih Nauka

Odsek za Meunarodne Odnose

Seminarski rad iz predmeta Politika proirenja Evropske unije

TEMA:

Turska i proces pridruivanja Evropskoj uniji

STUDENT:
Anelka Vuli
br. ineksa: 563/09
jun 2013.
U Beogradu

Uvod
Turska posle Drugog svetskog rata
Zemlja koja se nalazi izmeu dve dijametralne kulture, zemlja koja nosi dva identiteta,
morala je da vodi izbalansiranu politiku, pogotovo po osnivanju nove Turske republike pod
Kemalom Ataturkom. Turska je zemlja, koja je nakon raspada Osmanskog carstva, pokuavala da
pronae svoj identitet. Otac Turske, Ataturk, je sproveo velike reformacije irom zemlje kao to
je ukidanje eriatskog prava, uvoenje monogamije, ukidanje sultanata... Ataturk je imao viziju
da stvori jaku zemlju na putu izmeu istoka i zapada. Mlada republika Turska je period tranzicije
vodila sve do poetka Drugog svetskog rata. Drugi svetski rat je provela kao neutralna zemlja
koja e se na samom kraju rata prikljuiti saveznicima (23.februar 1945.godine). Ova odluka je
odredila dalji put razvoja Turske. Neutralnost nakon Drugog svetskog rata je bila nemogua.
Hladni rat je sve zahvatio. Kao zemlja, Turska se ponovo nala pred izborom: Istok, geografski
predodreena strana, ili Zapad, ideoloki blia. Izbijanjem sukoba izmeu istoka i zapada, kao i
pokuaj uticaja Sovjetskog Saveza na Tursku, zavreno je razdoblje politike neutralnosti za
Tursku. Turska se okree Zapadu. Naredne korake koje je Turska napravila, bili su utemeljivai
ideje o Turskoj, kao najliberalnijoj islamskoj zemlji. Jednopartijski sistem se okonava sa 1945.
godinom, i period tranzicije e trajati itavu narednu deceniju. Poetak pedesetih, Turska e se na
razliite naine jo vie pribliiti Zapadu. Pod predsednikom Bajerom, Turska pomae misiji
Ujedinjenih nacija u Koreji 1950. godine. Venanje sa Zapadom je ovekoveeno prikljuenjem
Turske u NATO 1952.godine. Turska je to uradila, jer je imala interes da ouva dravne granice,
koje su same po sebi, bile i ostale, problematine.

Geografski polozaj i demografija Turske

Tursk se geogrfski protee n dv kontinent. Andolij, zijski deo drve, zuzim
oko 97% povrine Turske. Evropski deo koji se nlzi u istonoj Trkiji zuzim oko 3%
povrine drve (23.623 km).1

http://www.wikipedia/ Accession of Turkey to the European Union

Sveukupne grnice Turske dugke su 9.850 km, od eg 7.200 km zuzimju morske

grnice. N zpdu Tursk izlzi n Egejsko more, n jugu im izlz n Sredozemno more, te n
severu n Crno more. N kopnu Tursk grnii s osm zemlj s ukupnom duinom kopnenih
grnic od 2.648 km. N severozpdu grnii s Grkom (206 km grnice) i Bugrskom (240
km), n severoistoku s Gruzijom (252 km), Jermenijom (268 km), Azerbejdnom (eksklvom i
utonomnom republikom Nhievn, 9 km), n istoku s Irnom (499 km) i n jugu s Irkom (352
km) i Sirijom (822 km). Nedleko od oble Turske nlzi se i Kipr koji je politiki podeljen n
meunrodno prizntu Republiku Kipr i Tursku Republiku Severni Kipr, koju priznje smo
Tursk.2

Prvi koraci ka EU
Sluaj Turske i njenog potencijalnog ulanjenja je veoma specifian i jedinstven, ova
zemlja nije liila ni na jednog kandidata za lanstvo u Evropskoj Uniji. Strateki poloaj Turske i
korist Zapada u Hladnom ratu, bili su kljuni povodi da se Turska uzme u razmatranje ulaska u
Evropsku Zajednicu. Karakteristina je i velika elja koju je ova drava izrazila da pristupi
evropskim integracijama, kao i njena tenja za modernizacijom i statusom ekonomske i vojne
sile. Pripadnost Zapadu i Evropi, Turska je manifestovala takoe ulaskom u Severno atlantski
vojni savez NATO 1952. godine.3 U ovom periodu zemlja je bila ekonomski I politiki
nestabilna, imala je sumnjiv istorijat potovanja ljudskih prava I vrila je diskriminaciju nad
svojom kurdskom manjinom. Turski prijem u NATO, stupio je n sngu u februru 1952.godine,
kome je prethodila obimna studij i rsprv o strtegiji proirenj junog kril Alijnse. Prijem
Turske je do NATO-u mnogo duu kopnenu grnicu u odnosu na Vrvski pkt, ko i izlaz na
Crno more.
Sporazum o pridruivanju Grke je bio osnova za izradu svih drugih Sporazuma o
pridruivanju, pa tako i Turske. Turska je podnela formalan predlog za uspostavljanje
pridruivanja jula 1959. godine, a pregovori sa Komisijom, su zapoeti oktobra 1960. godine.
Nestabilna situacija u Turskoj, u politikom i ekonomskom smislu je u nekoliko navrata
2

http://www.wikipedia/ Accession of Turkey to the European Union

http://www.wikipedia/nato

usporavala itav ovaj proces. Do prvog zamrzavanja pregovora dolazi u periodu od 1960. do
1963.godine. Tako je Sporazum o pridruivanju potpisan tek 12. septembra 1963., a stupio je na
snagu 01.12.1964. 4
Sporazum sadri 33 lana koji su usmereni ka usaglaavanju politike i ekonomije Turske i
Evropske zajednice. Sporazum predvia 3 faze realizacije pridruivanja. Ove faze su
uspostavljene kao garant da Turska ispuni sve obaveze, a da pri tome ne ugrozi svoj poloaj.
Osnovni ciljevi Sporazuma su jaanje trgovinskih i ekonomskih odnosa izmeu ugovornica,
poboljanje uslova rada i ivotnog standarda, uspostavljanje carinske unije izmeu Evropske
zajednice i Turske. Krajnji cilj ove dinamike ispunjenja obaveza, je dobijanje lanstva Evropske
zajednice.
Prva faza je takozvana Pripremna, u trajanju od 5-10 godina. Evropska zajednica u ovoj
fazi ne postavlja nikakve uslove i zahteve, ve predvia pruanje finansijske i trgovinske pomoi,
kako bi Turska ojaala svoju privredu to bi joj dalje omoguilo lake pristupanje carinskoj uniji.
Evropska zajednica daje Turskoj carinske povlastice na duvan, suve smokve, suvo groe i
lenike. Za ove proizvode utvren je godinji carinski kontigent, kao i obaveza lanica Evropske
zajednice da nee postupiti nepovoljnije prema Turskoj nego sa bilo kojom drugom nelanicom.
Turska se takoe obavezala da za svaku dravu lanicu Evropske zajednice primeni poloaj
najpovlaenije nacije. Sporazum takoe sadri i finansijski protokol kojim se drave lanice
obavezuju da finansiraju projekte namenjene razvoju Turske privrede u narednih 5 godina. 5
Druga faza je takozvano Prelazno razdoblje, za koje je predvieno trajanje do 12. godina.
Ova faza predvia usklaivanje privrednih politika i ukidanje carinskih prepreka izmeu Turske i
Evropske zajednice. Ova faza se smatra najvanijom u procesu pridruivanju Turske. Turska u
ovom delu treba da uskladi poljoprivredu, slobodno kretanje radne snage, nastanjivanje, promet
usluga, platni promet, saobraaj, finansijku i monetarnu politiku...
Trea, Zavrna ili Konana faza je zamiljena da se odvija u ve uspostavljenoj carinskoj
uniji i vodila bi stupanju u lanstvo Turske u Evropsku zajednicu. Ova faza se bavi mogunou

Tanja Mievi, Pridruivanje Evropskoj uniji, Slubeni glasnik, Beograd 2009.

Isto, 102 - 107

pristupanja Turske. Osnovni kriterijum na osnovu koga e se utvrditi sposobnost Turske za takav
poduhvat, jeste kriterijum uspenosti u implementaciji Sporazuma o pridruivanju. 6
Sporazum o pridruivanju Turske u institucionalnom pogledu predvia stvaranje Saveta
pridruivanja koji e se starati o ovom procesu. Njega ine predstavnici vlada drava lanica i
lanova Saveta i komisije Evropske zajednice sa jedne strane, i Turskih predstavnika sa druge
strane. Osnovna dunost Saveta je da uspostavi vezu izmeu Evropskog i Turskog parlamenta.
Savet ima najveu funkciju u toku prelazne faze. 7
Osnovna karakteristika Sporazuma o pridruivanju je ta to nema vremensko ogranienje,
niti sadri odredbe o mogunosti da jedna ili obe strane otkau ugovore. Vremensko
neogranienje e postati osnovno obeleje Turskog procesa pridruivanja.

Turska i problemi njenog lanstva

Do ponovnog zamrzavanja pregovora e doi (1980.) dolaskom vojne diktature na vlast
voene od strane generala Kenana Evrena. Sporazumi e se obnoviti 1983., nakon demokratskih
izbora. Turska podnosi zahtev za lanstvo u Evropsku zajednicu 1987. godine. Evropska
zajednica odgovara da nee biti nikakvih pristupa u narednom periodu, dok se ne zavri izgradnja
jedinstvenog trita Evropske zajednice koje je predvieno za kraj 1992. godine. Evropska
komisija po pitanju pristupanja Turske 1989. iznosi svoje miljenje. Ona navodi kao razlog Kipar
i jo uvek neprilagoenu ekonomiju, i ovo predstavlja u tom trenutku jo jedan razlog za
prolongiranje obrade zahteva Turske za lanstvo u Evropsku zajednicu. Rasiavanje odnosa sa
Grkom i konflikta sa Kiprom (zauzimanje severnog dela tog ostrva i priznanje nezavisnosti
Severnog Kipra) predstavljae znaajan kamen spoticanja u ovim odnosima. Problem koji je
nastao sa Kiprom datira iz 1974. godine kada je Turska okupirala treinu teritorije Kipra i bila
jedina zemlja koja je priznala novonastalu jedinicu za dravu, Republiku severni Kipar (Turski
deo), 1983. godine. 8

Tanja Mievi, Pridruivanje Evropskoj uniji, Slubeni glasnik, Beograd 2009.

Isto, 102 - 107

8 Dezmont Dinan, Menjanje Evrope, Slubeni glasnik, Beograd 2007.

SAD su snano podrale kandidaturu Turske imajui u vidu njenu veliku strateku
vanost, na ta je Evropska Unija odgovorila da amerika podrka Turskoj znai sutinsko
nerazumevanje karaktera EU i kriterijuma za pristupanje. Ovakvo postupanje i uslovljavanje
Turske, pokazae se kao veoma nepovoljno u daljem razvoju bileteralnih odnosa, i predstavlja
uvertiru za dalje produbljivanje jaza izmeu dve politike.

Turska i Evropska unija 1997-2013

Problem nastaje 1997. godine kada Evropski Savet odluuje da otpone pregovore o
pristupanju takozvanog paketa 5 + Kipar, a da nije razmotrena kandidatura Turske koja je ve
dugo ekala. Situaciju znatno pogorava injenica da je jedna drava iz ovog paketa, specijanog
statusa, bio upravo kompromitujui element, Kipar. Da bi na neki nain primirio Tursku,
Evropski Savet najavljuje organizovanje Evropske konferencije radi politikih konsultacija lidera
drava lanica i kandidata za lanstvo. Meutim Turska bojkotuje sastanak 1998. zbog naina na
koji se postupa sa njenom aplikacijom. Evropski Savet na kraju poputa i 1999. priznaje status
kandidata Turskoj nakon to je Turska vlada protestvovala protiv toga to je iskljuena iz daljeg
procesa integracija. 9
Drugi problem se javlja 2002. godine kada je Evropska Komisija predloila da se do
2004. godine primi u lanstvo Evropske Unije jo osam drava Centralne i Istone Evrope
zajedno sa Kiprom i Maltom. Priznanje Turskoj jednakosti u kandidaturi za lanstvo u Evropskoj
uniji imalo je, kako se ispostavilo, samo formalni karakter. Tursko pitanje lanstva je zaobieno i
ponueno je samo poveanje pretpristupne pomoi. EU je pokuala da umiri Tursku dajui joj
dodatnu ekonomsku pomo i obeanje da e i ona u nekom momentu postati lanica. Odluka EU da na
samitu u Kopenhagenu Turskoj ne da datum za poetak pregovora pogorala je odnose izmeu EU I
Turske I umanjila izglede za ujedinjenje Kipra.

10

Evropska komisija je preporuila da bi pregovori sa Turskom mogli poeti 2005. godine,

ali je pri tome dodala razliite mere predostronosti imajui u vidu protivljenje nekih zemalja
Unije turskom lanstvu. Od 2006. pregovori su jako oteani, jer Turska ne priznaje Kipar, lanicu
9

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/tr_rapport_2012_en.pdf

10

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html;

EU. Dolazi do ponovnog zamrzavanja od decembra 2006. kada Evropska Unija zamrzava dalje
pregovore zbog 8 spornih taaka pregovora sa Turskom. Ali svakako ove take se sjedinjuju oko
jednog kljunog problema, a to je odnos Turske i Kipra, koji ovog puta ima i zvaninu podrku.
Decembra 2009. Republika Kipar blokira dalje tokove integracije Turske u EU zbog krenja
ljudskih prava, nerazvijanja energije, obrazovanja i kulture itd. Kao rezultat ovakve politike sve
do 2012. ostaje status quo. Meutim specijalno formirana tzv. Pozitivna Agenda, se fokusira na
zajednike interese, a ne take razdvajanja. Cilj je otopljenje zahladnelih odnosa kao i otklanjanje
nakupljenih frustracija, koje u znatnoj meri spreavaju dalji razvitak odnosa. 11
Danas se na pristup Turske gleda dosta podeljeno, a kao svog najveeg protivnika ona
ima u Nemakoj koja zagovara stav da se Turskoj dodeli samo status specijalnog povlaenog
partnera. Iza ovakvog krutog stava Nemake stoje verovatno sledea dva razloga: zbog turskih
gastarbajtera, ije integrisanje u nemaku zajednicu nije pokazalo u dovoljnoj meri da su Turci
kao narod spremni za promene koje nosi lanstvo; drugi razlog je potencijal koji Turska ima, a to
je da bi ulaskom u parlament ona bila druga najvea drava po broju stanovnika posle Nemake,
to bi znatno umanjilo uticaj Nemake. Ovakav scenario upravo predstavlja kljuan razlog zato
mnoge zemlje u Evropskoj Uniji podravaju lanstvo Turske. Turska se tako nalazi izmeu dve
vatre, i njen status se i dalje prolongira, i ostavlja nereen.

Zakljuak
Na osnovu istorije odnosa Turske i Evropskih zvaninika, tokom 20. i poetka 21. veka,
moemo uoiti konstantu u njihovoj promenljivosti. Meutim takoe se moe primetiti napor koji
Turska ulae u tom svom putu, i reklo bi se zasluuje da bude prihvaena kao deo Evropske
Unije. Ona predstavlja i svojevrstan test ideje celog koncepta Evropske Unije, koja upravo
potencira ideju razliitog ujedinjenog Evropskog bia. Turska svojim poloajem bi bila sjajno
ojaanje Evrope i njene ekonomske moi. Ukupno gledano Turska bi u velikoj meri donela
poboljanje veoma posrnule ekonomske situacije u kojoj se nalazi Evropska Unija, i donela preko

11

http://www.trdefence.com/2010/09/19/turkey%E2%80%99s-importance-for-europe/;

potrebno osveenje. S druge strane kulturoloki gledano, danas vie nego ranije je potrebno njeno
lanstvo gde bi kao demokratski jaka muslimanska zemlja, pomogla smirivanju tenzija koje se
javljaju na relaciji hrianska Evropa - muslimanska Evropa. Tenzije nisu u zamahu, ali upravo u
tom trenutku je najdelotvornije takve tvorevine paljivo definisati i pristupiti njihovom reavanju.
Uloga Turske u takvom zadatku bi bila svakako nezanemarljiva.
Turska u Evropskoj Uniji, je svakako cilj kome trba teiti, jer on predstavlja dodatnu
potporu naelima na kojim se temelji Evropska ujedinjenost. Tenja Turske da posle svih godina
i dalje eli da bude deo ove ideje, je ohrabrujua stvar jer pokazuje da zemlje i dalje imaju vere u
takav sistem i takav koncept. Ostaje da se vidi, u ovom sluaju, da li e Evropski zvaninici imati
sluha za promenu njihovog stava prema Turskom lanstvu, i da li su oni spremni zarad stabilnosti
i napretka da preispitaju temeljno svoje argumente ka daljem negodovanju ove teme.

Literatura:

1.

Dezmont Dinan, Menjanje Evrope, Slubeni glasnik, Beograd 2007.

2.

Sajmon Hiks, Politiki sistem Evropske Unije, Slubeni glasnik, Beograd 2007.

3.

Tanja Mievi, Pridruivanje Evropskoj uniji, Slubeni glasnik, Beograd 2009.

Korieni sajtovi:
1. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tu.html;
2. http://www.trdefence.com/2010/09/19/turkey%E2%80%99s-importance-for-europe/;
3. http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/tr_rapport_2012_en.p
df
4. http://www.wikipedia/ Accession of Turkey to the European Union
5. http://www.wikipedia/nato