NASTASIJEVI IZ NEIZREJA U RE

Neroenih zora
zapoju mi petli;
sa dna iskon-mora
potonula, ujem, bruje zvona
Misao, Momilo Nastasijevi
Preporoenim slovom letopisaca i zemljodelaca
obdelovao je uklete parloge na koje
se odavno niko nije usudio da stupi. Sricao
je svoju tek stvorenu ivotodavnu azbuku i
imenovao sudnje plodove koji su mu se
pod rukom raali
Vasko Popa69
Knjievnik Momilo Nastasijevi (1894-1938) je potpuno samosvojna i usamljena linost u
srpskoj knjievnosti izmeu dva veka, koji je istovremeno bio prisutan i aktivan u
selektivnim beogradskim knjievnim krugovima i dostojanstveno se odupirao tadanjim
modernim pravcima iji su prethodnici bili Crnjanski, Rastko Petrovi, iako ih je, naroito
pomenute knjievnike, neobino potovao. Razjanjenje takvog mogueg Nastasijevievog
statusa jeste u faktu da se njegov pesniki, prozni i dramski opus moe objediniti u
jedinstven knjievni jezik i jezikotvoraki domet, esto nedostupan i kritiarima i itaocima.
Kada se uzme u obzir i Nastasijeviev esejistiki rad, koji prethodei njegovom pesnitvu,
uporno objanjava njegov celokupan knjievni rad, dajui prednost znaaju pesnikog
izraza, dolazimo do zakljuka da je sam Momilo Nastasijevi sa svojim knjievnim delom,
iako bez direktnih pesnikih sledbenika, zapravo osoben i neobino vredan knjievni pravac
u meuratnoj srpskoj knjievnosti. Stoga udi zato su pravo itanje i posledini vrednosni
sudovi o Nastasijevievoj poeziji izostali i kasnili, uprkos tome to su njegovi eseji bili
uvodnici u itanje i vrednovanje njegovih, ionako malobrojnih stihova. Naime, Nastasijevi je
za ivota bio omiljen u uem pesnikom krugu (srodnom, a ne elitistikom), a van njega
nedovoljno poznat i prouavan, poput pravog pustinjaka u gradu, kako je to primetio
Velibor Gligori.
Naroito iznenauje zato je hermetian, redukovan, ali zgusnut i misaono dubok stih, vezan
za duh i tlo rodnog podneblja tek naknadno prepoznat kao moderan i vredan pesniki iskaz,
koji je iako samonikao i usamljen, ipak bio i potreban i neophodan srpskoj knjievnosti. U
objanjenju kako kazivanje iz pozicije drevnosti, uopte, moe prerasti u moderan i
originalan stih, Zvonimir Kosti70 je konstatovao da prepoznatljivi leksiki arhaizmi, zatim
zajedniki ili bliski sadraji iz kolektivnog pamenja, kao i nesvesno uspostavljene slike iz
dubine psihologije, koje savremeni tumai najee oznaavaju pojmom arhetipova, prisutni
su kod naih brojnih pesnika. Ali, da bi se arhaizmi transformisali u moderan diskurs
potrebno je drevnim sadrajima ugraditi vlastitost (iskustvo, talenat, emocije, asocijacije,
igrivost rei) u vidu kohezionih sastojaka. Zatim, bitna je i mata kao potpuno samostalna
duevna sposobnost graenja novih celina iz predstava i promisli, pre svega,
kombinovanjem pomenutih elemenata reproduktivne svesti. Na taj nain, kako zagovara
Balar, arhetipovi predstavljaju prvobitnu psihiku stvarnost, ija je drevnost nepobitna i u

koje nas uvodi pesnika iluminacija. Pesnike slike, dakle, nisu nita drugo do slike
pesnikog bia, koje potiu iz onirikih dubina i davnina, povezujui i sabirajui i lina i
plemenska iskustva i duhovnost, u meuvremenu nataloena. Doivljaj pesnikih slika je
pesniki doivljaj sveta i samoga sebe71.
Nastasijevieva upotreba naeg folklora, prepoznatljive maternje melodije72, zajednikih
drevnih arhetipskih totema, ini svojevrsno ovaploenje simbolistikih ideja na polju
kolektivne duhovne batine u kojoj pesnik traga za tajnom iskona, kao i za tajnom sopstva,
potvrujui premisu Nikole Koljevia da je Nastasijevieva poetika izrasla iz temelja
evropskog simbolizma73. Ali, bitno je napomenuti i ustanoviti diferencu da Nastasijevi ne
koristi i ne preuzima gotove jezike i pesnike obrasce, ve ih sam pronalazi, pesniki
proiava i meusobno kontaktira, da bi se to dublje spustio do korena iz kojeg su ponikli i
ti obrasci, a i pisac i itaoci odnosno njihovi preci.
Vano je istai da Momilo Nastasijevi u potrazi za reima koje emo svi prepoznati i
prisvojiti, morao je da raskopava gromade prohujalog vremena i fakata, i da u tom talogu i
prahu pronae ovekov otisak i da ga iz zaborava i rukavaca vrati samome oveku. Moemo
se sloiti sa zakljukom Muharema Pervia74 da prolost za Nastasijevia nije samo ono to
je bilo, ve i ono to jeste i ono to e tek biti. To je poetsko vreme, u kojem, po biblijskom
savetu, koren ivota nastoji uoiti ono ta e biti ili to je moglo biti. To poetsko vreme ovog
metafizikog pesnika jeste venost.
1. Nastasijevieva re. Nastasijevi, hotei da njegova poezija uva, odrava i prenosi sa
pokoljenja na pokoljenje esenciju jednog podneblja i da prodre u koren duha podneblja
morao je da prihvati drevni jezik i to onaj izvorni jezik, neiskvaren raznim pesnikim i
filolokim rabljenjem, kao i duhom vremena i neprirodnih tekovina civilizacija. U toj leksikoj
formuli preuzetoj ili nasleenoj iz starine i iskona, nalazi se duh narodnog pamenja i
opstanka. U tom potisnutom i nedovoljno iskorienom, zajednikom nam, vokabularu
Nastasijevi je pronaao neophodne i semantiki bitne glasovne sastojke, koji su doneli i
sveinu i dubinu jeziku.
1. 1. Izbor rei. O tome da je pesnik uporno nastojao da u jeziku razgrne njegove
pouzdane i nepoznate odjeke i odbleske, prikrivene talozima efemernog i da je u tom
traganju za vrednostima teio da dopre do iskonskog i prastarog zvuka, govori odnosno pita
se i sam Nastasijevi: Jeste, sve se razgranalo iz jednog. Ali na izvesnoj taki razgranatosti
zato teiti zdruenju sa susednom granom kad podmlaujui sokovi iz zajednikog korena
biju kroz njih smerom sve vee odvojenosti? A radi prvobitno celog je li mogue do u koren
se povratiti?75
Jezik naih drevnih predaka, tvrdi ore Trifunovi76, ivi u reenici, u oblicima rei, u
reniku pesnika Momila Nastasijevia. Jezik taj ne gubi trag nikada, ni u tkanju pripovetke,
ni u toku drame, ni u vaploenju pesme. Traio je prave rei iskonske i jo uvek ivu
materiju prarei. Traio je neuvele rei na dnu iskon-mora i oslukivao im neugaslo bilo.
Iako je egzistirala promisao o izboru ili korenu Nastasijevievog jezika, na arhaizme
preuzete iz srednjovekovne knjievnosti (drobna kap, enik, runa seljanka, smerni rab,
boljezan, ispolin, paguba, grenje, nesatrulima vlat, mana, patvora, Agnec, titi, pealiti,
pomjanuti, prostiti, shoriti Z. Kosti) i na rei iz narodnog govora i narodne knjievnosti
tzv. folklorni arhaizmi (tmolo, tmolina, zanago, ruj, utol, prebol, umin, krotina, zadojenje,
progledanje, turina, zled, lapiti Z. Kosti), Trifunovi je argumentovao podelu
Nastasijevievog vokabulara u nekoliko grupa. Prvu grupu ine rei iz praslovenskog
plemenskog pamenja (blag, bolan, gresti, dveri, deva, droban, al, ispolni, minuti, mreti,
paguba, patvora, pojati). Druga grupa potie iz postojbine pesnikovih predaka i ohridskih
slovenskih spisanija iz perioda Kirila i Metodija (paguba, mreti, put). Zatim, Nastasijevi
akribino prepoznaje rei iz naih starih tekstova (val, klonuti, likovati, osoj, pokoj, preisti,
prisoj, prozir, rab, ruj, sazdati, seta, sluiti se, sniti, tvar, tma, trepet, trikrat, celov, ajati,
titi). Vremenski nama najblia etvrta grupa sastoji se od rei iz nae narodne poezije

(guja, milje, oro, peiti, prisojkinja, rodina, shoriti). Kao potvrda je pesma Rumena kap od
svega jedanaest tanije devet stihova (jedan se distih ponavlja) u kojoj notiramo neke od
pominjanih termina: milje, prisojkinja, prozir, kao i poetak pesme Molitva u kojem su
smagnem, poj, rab i boljezan:
Smagnem li ovo dubinom u veernju,
ili je tihi poj,
il dubina se otvori gde bolelo?
Tiho po muci brodim smerni rab.
Pakao meni, oe,
boljezan, drau na put.
Ali, Nastasijevi je bio svestan da nije dovoljno samo pronai i preuzeti re, ve je spontano
upoznavajui nemuti govor prirode, oseao da je jezik ono to, pre svega, treba stvoriti. I
to stvoriti arhaian i drevan jezik od manje poznatih i bezmalo zaboravljenih rei, ali i od
preobraenih i nanovo izgraenih. Pesnik je pretpostavio da ti oblici estetskih svojstava
moraju ispuniti i uslove, kao to su sklonost ka reima koje se retko govore i da su
nesumnjive potencije i sveine.
Iako je Miodrag Pavlovi77 uoio da Nastasijeviev renik folklorno egzotian ili
srednjevekovno arhaizovan, takoe stvara tekoe u itanju, jer nailazimo na rei koje su
potpuno van opticaja savremenog knjievnog jezika, pa i van ivog dijalekatskog govora,
ipak je dao prednost re-upotrebi pojedinih rei koje su ostale neobjanjene, neafirmisane, a
sposobne su da postanu pesnika re i u zaumnoj poeziji kakva je poezija Momila
Nastasijevia. Vrlo je inspirativna beseda Vaska Pope78 o Nastasijevievom jeziku:
Propevao je jezikom vekova naih koji nisu doli do rei. Umio se na vilinskim istonicima
narodnog pesnitva, ogledao se u nebeskim i podzemnim vodama knjievnosti nae
starostavne i usmenog, umotvornog govora narodnog. I drevnosti, ivoj sahranjenoj, i
ponienoj savremenosti obraao se, da bi mu se objavile ini iskonskog i veitog jezika
mladosti. Te udotvorne snage to jo lee u bezdanu naeg samozaborava preselio je iz
davnina u budua vremena. U tekuim vremenima im, izgleda, nije bilo mesta.
1. 2. Preobraaj i stradanje rei. Upijajui rei iz iskon-mora da bi ih vratio njima
samima, i njihovom zvuku i smislu, iako je pesnik Nastasijevi, poput dozivaa79, ispoljio
strpljivost u traganju do zarobljenih i zaboravom prekrivenih ivih formula izvornog jezika
to ispod brojnih ljutura i omotaa slobodno i prvoliko pevaju, i sa semantikom koju nismo
ni prepoznali ni upoznali do tada, nije se zaustavio na pukom citiranju prarei ve je
nastavio svoje jezike oglede sa itavim tekstom pesme, to se uoava iz briljivo sauvanih
varijanata Nastasijevievih pesama. Tako da pesma Frula pored konane ima jo etrnaest
sauvanih verzija, Zora trinaest, Veernja ak dvadeset dve, Suton trinaest, Gospi etrnaest,
Tuga jedanaest, Jutro petnaest, Osama na trgu deset, a Grozd i Poznoj po devet.
Iz postupka graenja pesme kroz vreme evidentno je pesnikovo nastojanje da se lii svega
suvinoga. Nestajale su tako brojne potapalice, veznici, prilozi, predlozi, a kasnije i glagoli,
imenice i pridevi, zapravo, i subjekti i objekti i predikati. Zato je Radomir Konstantinovi
ishitreno zakljuio da su uglavnom iileli glagoli odnosno kako je on to nazvao stradanje
glagola80 i objasnio njegove vrste kroz potpuno iskljuivanje glagola, preko odlaganja i
izmetanja glagola, pa do obezlienja glagola (mislei na preimenovanje glagola u imenice i
prideve). Reakcija kritike (Milosavljevi, Simovi) nikako se nije mogla saglasiti sa
Konstantinovievim sudom, pogotovo sa prvim delom, jer se Nastasijevi liavao svih rei
saimajui ih, dok su druga dva Nastasijevieva procesa odlaganje i preobliavanje rei bili
primenjivani ne samo na glagole, nego i na imena, atribute i druge odrednice. Kao

paradigmatian primer za stradanje glagola naveo je Konstantinovi deveti krug iz poeme

Rei u kamenu i to njen poetni distih ija konana varijanta glasi:
Korak ih
povazda u lov
a njegova prva verzija ima dve mogunosti:
U koji lov vazda koraaju noge
i:
U koji lov parovi nogu vazda koraaju?
U koji lov maina il konjska kopita
vazda prevlae sanjiva (izvaljena) tela?.
U drugoj verziji to glasi: U lov i boj koraaju, a u treoj: U lov povazda koraaju i
boj.
I u pesmi Truba distihu:
To iza gora i voda
lelek je rune seljanke
prethodne sledee varijante: ujem: preko stotinu brda lelee runa seljanka i ujem
preko stotinu brda lelee ena u prvoj verziji, a u drugoj: Priujem, preko stotinu brda
kukaju i Priujem, preko stotinu brda zapeva seljanka. U treoj verziji: Preko stotinu
brda u odjek / lelee negde seljanka, u etvrtoj Priujem: iza gora i voda u odjek / lelee
runa seljanka i I ujem: iza gora i voda u odjek / lelee runa seljanka, da bi u petoj i
estoj verziji (koliko ih ukupno ima) zadobio definitivni sauvani oblik.
Slian je primer poetne strofe pesme Suton:
Krila li to?
Nenadno mahnu na tamu.
Ili crveno jato potonu za breg?
Njeni sauvani varijeteti u prvoj verziji su verodostojni pokazatelji za stradanje rei, jer prva
mogunost:
Jedna crna ptica prelete umno
u predveerje preko naeg neba
i hladni vetar sa krila njenih
zamrze nam due
se saima u drugu:
Crna je ptica preletela umno
U predveerje nad nama
I vetar sa krila njenih
Sledi nam due.

Druga verzija glasi: Dan sree sputa umorna krila / Na vrhove gora, / Dok nebom crvena
jata golubova / Razleu se utke / I vee pada na zemlju i duu, a trea: Posustali dan
obori krila, / I nemirno zaigrae sene, / I purpurom prelie se puti, / urno ptice prnue
crvene / Opustelim nebom to se uti. / Zadnja re ti zamire sa usana vreli / I vee nemirom
tvoju duu preli. etvrta i peta, kao i deveta verzija su: Sustali dan obori krila, / sanjive
prenue sene, / te potamnee puti, / i digoe se gore crvene / u nebo to se uti, / Vee
nam na duu pade uz napomenu da u etvrtoj verziji izmeu etvrtog i petog stiha je
umetnut sledei stih: i crne ptice prnue muklo. U estoj, sedmoj i osmoj verziji jedini stih
koji se ne menja jeste: u nebo to se uti. Od desete pa do trinaeste verzije poprima
konani oblik jedino to se razliito stihovi prelamaju.
Iz ovih primera je oito da je Nastasijevi oslobaao pesmu svega to je bilo suvino i
optereujue za nedovoljno eksploatisane rei u koje je utiskivao sklonost da meusobno
komuniciraju, bez posebnosti da li je re o glagolima ili imenicama, pridevima, predlozima,
prilozima, veznicima. I glagoli su, dakle, doiveli sudbinu ostalih rei tanije onih rei koje
nisu posedovale mo posredovanja a to je pesnik svakako eleo da izbegne i da mo
posredovanja udeli odabranim reima i praznom prostoru izmeu njih.
Posebno efektno preoblikovanje oekivanog glagola (zanemim) u pridev (nem) je u
zavrnom stihu poetne tercine este po redu Gluhote:
Lepota jer
zaslepi me,
i nem.
dajui itavoj strofi izvesnu napetost i dramatinost, a izrazu otrinu i odsenost bez prava
na prigovor i komentar, a istovremeno nalikujui neoekivanom gromu dobija pravo na dalji
odjek i zvuni i znaenjski, iju neizvesnost pojaavaju okolne rei i belina izmeu njih.
1. 3. Redukcija. U svim citiranim stihovima Momila Nastasijevia oigledna je, dakle,
redukcija kao vrlo osetljiv pesniki postupak, kojim se dolazi do semantike napregnutosti i
do pesme koja pokazuje izvesnu ogoljenost zamisli. Struktura Nastasijevievog stiha i
reenice se zasniva na dramatinosti, koja determinie i oblik i smisao. Dodatnu
nerazumljivost, hermetinost, zagonetnost, oteavaju paradoksi, inverzije, skraenja,
promene intonacije. Ali, iako pesnikova sloboda dosee i do zbunjujueg i neoekivanog
rezultata, nijednog trena, Nastasijevievi stihovi u krugovima nisu proizvoljni, neodgovorni i
preputeni igri.
Naime, Nastasijevi na poseban nain gradi pesniku sliku, kao i pesmu uopte. Stihovi su
razueni, iznenada prekinuti, zakinuti za jednu ili vie rei, tako da su potezi u njima
nedovreni, naglo skraeni, a slika ili pesma date su u naznakama, u jednoj sekundi, u
obrisu slike ili su predstavljene samo kroz njenu jednu od sutinskih taaka, kako je osetila
Svetlana Velmar-Jankovi. Na prvi pogled, zbog efekata redukcije pesnike slike i tehnike
skraivanja pesnik ne stie da registruje kljune elemente slike. Meutim, neizreje iz
jednog stiha preoblikuje se u nekom od sledeih stihova ili strofa. tavie, do kraja pesme
znaju biti i zgusnute i kompaktne81. Zbog ega je Ljubomir Simovi ovakav pesniki
postupak oslovio pesnikim izumom.
Ciklusi Gluhote i Rei u kamenu su pravi primeri Nastasijevievih najhermetinijih pesama,
sa diskretnim kolanim nagovetajima, koje imaju zajedniki inilac. Deseta po redu
(zavrna) Gluhota je neobino izduena, i sastavljena od stihova sa dve-tri rei niui kratke
slike i zamisli u est distiha i tercina, koje se zaudno lome i prekidaju, ne uspevajui da
pobegnu od doivljaja uoptenosti. Ali, kada naknadno izdvojimo krucijalne reprezente svake
od est strofa, i to redom: bol, rana iva, pakao, greh, kraj i blagoslov, ili njihovu simetrinu
polarizaciju (unutar dvo i trostiha), koja je inae karakteristika Nastasijevievog pesnitva
na svim nivoima i u svim oblicima: pakao-raj, greh-svet, muka-kraj, blagoslov-klet, sasvim
drugaije, promiljenije apsolviramo sledee pesnike slike: bol, i zacrnelo, rana li,

duboko da je iva, iz pakla ovog / za zraku nekud raja i za blagoslov taj / na veki, na
veki klet.
etvrti krug pesme Rei iz osame koja vrvi od paradoksalnih slika Nastasijevi umesto ve
nagovetenog zavretka strofe, neoekivano i zaudno, na prvi pogled suvino, nastavlja je
treim stihom:
Re svoju nem
kamenu zavetavam,
i zveri.
Da bi u petom krugu nastavio prethodna dva stiha, opet u nadrealnoj slici i svojevrsnoj igri
reima:
Bezdetan,
na istinu grem.
Sinovi prate me
i keri
a umetnuti odjek iz rei zveri dovodi u kontekst sa ovim stihovima iz petog kruga, ali i sa
stihom iz etvrtog kruga: a ivot otvara tek dveri.
1. 4. Podtekst. Nastasijevievi distisi: I krenem, i rodna kob / sve dublje me koreni i jer
smaku / do u koren smem potvruju pesnikovu potragu za arhaizmima, kao i prisustvo
drevnog i trajnog budui da dopiru iz vremenske daljine, iz dubine narodnog govora, iz
zamiljenih kolektiva, koji su i stvorili i pronosili i stvaraju i pronose zvuk i duh jezika odakle
su proistekle. Zapravo, Nastasijeviev leksiki izbor omoguio je ovaploenje i praglasova i
pravremena, i locirao ih u pesnikov trenutak i ivot. Na taj nain, vreme Nastasijevievog
pesnitva poprima obeleje venog, ali se i ta drevnost uvek doivljava kao referenca, kao
uporednik, kao korelativ. Tako da postoje i dve odnosno vie vremenskih odrenica koje se
analogijom i semantikom odravaju u jedinstvu. A kako Nastasijevieva re odraava vreme
njegovog pesnitva, isti princip je primenjiv i za njegov vokabular. Koliko god pesnik, i na
planu ritmomelodijskog i na planu znaenjskog, usaglaava i zbliava jezik njegovog doba sa
jezikom njegovih predaka, ipak se u Nastasijevievom pesnitvu uoavaju, kao i u drami i u
prozi, nekoliko leksikih naslaga. Tako da svi Nastasijevievi arhaizmi, frazeologizmi,
praglasovi uopte, ine zaseban podskup neto poput jezika u jeziku82.
Prarei za kojima Nastasijevi uporno traga bivaju u njegovom pesnitvu stalno prisutne kao
svojevrsni podtekst, o emu uporite nalazimo i u Nastasijevievom esejistikom radu: Pre
same stvari nije izlino podvui jednu misao, koja svojom istinitou dosee do injenice, te
je dobro i zdravo uvek se njom potkrepiti83. Izrazi iz vremenske dubine podvueni su ispod
itavog Nastasijevievog pesnitva i stalno meusobno komuniciraju i ni jednog se trenutka
ne mogu prenebrei. Bescen iz iskopanih riznica jezika postaje eho koji se emituje izvorno,
ali i nastavlja odjek preko preostalog pesnikog jezika sa kojim je sve vreme u suivotu. I
italac svakog trena osea duh i smisao pradrevnosti i koristi ga kao kontrolnika u
razjanjavanju hermetinih i zagonetnih stihova. Pojedine rei dovoljno je samo pomenuti ili
pak naslutiti, pa da one irom otvore svoja znaenjska vrata i koreliraju sa vlastitim, sa
emotivnim i sa iskustvenim.
Obim jezikog podteksta biva sve iri i sve dublji, jer pesnik ne obnavlja samo ono to je
bilo, nego razvija i ono to se kao mogue dosluuje84. Nastasijevi je zapravo stalno na
tom putu u jeziku i vremensku dubinu ili starinu kako bi rekao Veselin ajkanovi. Na tom
putu unazad, ravnom povratku u sebe i zajednike pretke.

2. Nastasijevieva sintaksa. Iako je, obnavljajui vremeplovski tok nae tradicije i

tragajui za prajezikom narodnih umotvorina, Nastasijevi dokazao da je prolost kontinuitet
u kome je svaki stvaralaki poduhvat oduvek mogu, duboko je bio uveren da za kvalitet
njegovog pesnitva nije bitna samo leksika, ve i gradnja pesme i posebno raspored rei i
pauza u stihovima. Nastasijevieva sintaksa je omoguila da se znaenja i zvuanja rei
proiste, samu na esencijalno i uzajamno usaglase. I zbilja, pesnik je uspeo da dozove u
svoju pesmu tako sugestivne slike i zvukove, u kojima treperi ne na srednji vek i lirska
narodna pesma, ve njene preiene melodije85, iji je izvor jo dublji. A i na je izvor
tamo i to moramo znati i biti svesni njegovog znaaja (Iza sna snu dublje / bude
probuenje i I dublje li nas nema, / dublje se otvori spasenje). Nastasijevi takav stav
potvruje u svom eseju: u toku pune istine uzvodno i nizvodno svejedno je: to dalje
materijom od izvora to blie duhom izvoru.
2. 1. Sintaksiki obrti. Uspeo je Nastasijevi svojim viegodinjim akribinim prepravkama
pesama (zahvaljujui Novici Petkoviu i retrospektivno moemo da itamo njihove brojne
verzije), da rei dovede u neobine i nikad ranije uspostavljene kontekste, preuzimajui na
svoju leksiku teret i duh svih prethodnih vekova u kojima su te rei obitavale. Naime,
jednostavni smisleni ili slikovit trenutak dovodi do neoekivanog i vrlo tekog i dubokog
oblika jednostavnim novim rasporedom rei, za koji ne moemo rei da je tu samo iz
ritmikih razloga. Kad se u stih unesu re ili reenica, oni se uvode u unapred pripremljeni
ritmiki niz. Njene pauze, njen tempo i cela njena intonacija ne postoje vie sami po sebi,
nego u uzajamnom meuodnosu sa svim elementima i sadrajima pesme. Ni red rei u
reenici, ni ralanjenost, nita tu vie nije prirodno, nego je sve manje ili vie konstruisano
po novoj meri stiha86. Iako su u ve citiranim stihovima bili oiti ti sintaksiki obrti, kao i
ve komentarisano neoekivano preoblikovanje glagola u imenice i prideve, i obrnuto, u
Nastasijevievom pesnitvu je veliki broj primera, kao to je u poetnoj pesmi ciklusa Rei u
kamenu:
I bude,
na vodi udu,
gojazna glad,
beskrajem nebo,
nebo zar?
teko priklopi svarenje.
I jeste,
tma kotlova u kotlu.
Boga li radi pristavi vrag,
vraga li Bog?
kao i u pesmi Trag:
I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaenja
Kada ve prizivam pesnika Nastasijevia kao svedoka nije suvino fragmentarno citirati
Nastasijeviev esej Beleke za apsolutnu poeziju: Novi talas Poezije svaki put druke
poremeti svakodnevno, sitnu re pomeri, ili joj znaenje izvitoperi, i dovoljno bude... Iz
ovetalih saobraajnih izraza udom se izvije nesluena melodija. Time nam se otvara
pogled unazad... kroz rei prostruji tajanstvena sila, i kao opiljci u magnetnom polju,
usklade se smerom nje. A to se muzika, naav sebi ire i istije mogunosti ostvarenja,

izdvojila iz Poezije reju, to ne znai da ova i dalje ne nosi u sebi osnovno, ali skrivenije
fluidno bivanje muzike87.
2. 2. Segmentovani govorni nizovi. Novica Petkovi je u mogunosti da retrospektivno,
kroz verzije Nastasijevievih pesama, uoi da u njegovoj poeziji ipak postoji neto to je
stalno prisutno, a to je segmentovani govorni niz. Jedina promenljivost je njihov meusobni
odnos izmeu segmenata ili lanaka od razuene ili zgusnute veze segmenata unutar
zajednike reenice, pa do odnosa izmeu potpuno osamostaljenih delova zasebnih
reenica88.
No, upravo ovi segmenti su sastavni elementi Nastasijevievog stiha. Potvrde za to su u
preradi samih pesama. Iako lanke ne menja, jer oni nalikuju stoerima ili sohama oko koje
se pesma gradi, pesnik im ritmomelodijsku mo dostie razmetanjem po stihovima ili
menjajui njihov meusobni odnos. Dokaze za ovakav sud nije teko nai u
Nastasijevievom pesnitvu. Na primer, u pesmi Bojak poetnu strofu ine uglavnom
nezavisne i samostalne reenice:
Prebol je.
Kui ova no.
Zemlja mi telo.
Hodi on.
Zalapi groza
na stope Bogu gde ostade.
Dok u pesmi Gospi segmentni nizovi su bliski:
Sve samlji.
Snom pohodi me tua.
Greniji kad samotan te zovem.
Tua su deca iz tebe zaplakala.
a prvu strofu pesme Sestri u pokoju ine tri emocionalno slina niza u svega dva stiha:
Subota, mori me tuga,
poslui, mamo.
Kao i u pesmi Poznoj:
ajala, vedra ti put,
prozrem, bolelo89.
Prosti za bol.
I u Epitafu:
Zloduh zlu, dobroti verni rob;
roaju rtva, etvi klas;
peali, sebi, grob i spas.
Navedeni Nastasijevievi stihovi argumentuju da je igra reima (itaj asocijativnim i
emocionalnim nizovima) sasvim drugo: korenita, magina, tamna, i obezbeuje muzici da
bije i iz praizvora, i iz pesnikovog tela. Tek tada videti istovetno bude to i uti napominje
sam Nastasijevi90.

Kao ilustracija ali i kao sopot ovakvih promiljanja o Nastasijevievim govornim segmentima
jeste pesnikov rad na pesmama odnosno neke od njegovih verzija ovih citiranih pesama. Na
primer, poetak pesme Bojak, i to njena etvrta verzija glasi:
Prebol je. Kui ova no.
Zemlja mi telo. Hodi on.
Zalapi groza na stope Bogu gde ostade.
Zatim, prvi stih prve verzije pesme Sestri u pokoju je saeo dva stiha iz konanog oblika:
Subota, mori me tuga, prislui, mamo.
I pesma Poznoj i to njena sedma od devet verzija ovako poinje:
ajala, vedra ti put: prozrem da bolelo.
Prosti za bol.
2. 3. Nastasijevieve govorljive beline. Nastasijevi je, uoili su brojni kritiari, bio
dosledan u htenju da poetsku materiju prikae kao jeziku materiju, i da bi to postigao,
posluio se eliptinou. Pesnik je redukovao svoj jezik, nasilno ga prekidao, odlagao,
izmetao, a sve vreme je svoje stihove liavao suvinog, poev od veznika, odrednica,
zamenica, pa do glagola, imenica i prideva. I preobliavao ih u nameri da zadri nunu i
neophodnu leksiku, i to veinom rei koje poseduju mo da uspostave kontakt i konverzaciju
sa drugim reima, ak iako one pripadaju neizreju iz prolosti. Takav lapidaran stih
uslovio je izgled pesme sa redukovanim stihovima od dve-tri rei obgrljene belinom strane
na kojoj nastaje. Ipak, beline koje opkoljavaju usamljene i ogoljene rei nisu beivotne,
nego su to prostranstva u kojima se rei odbijaju i privlae istovremeno91, ali i obznanjuju i
prenose njihove poruke beloj okolini kao suivotnom prostoru. Tako da su to Nastasijevieve
govorljive beline, koje paljivo oslukuju i iekuju jezik sposoban da prepozna i artikulie
svoju rodnu materiju, zvuk i smisao.
Stoga, Nastasijevieve, obino, male strofe, kako ih je Miodrag Pavlovi oslovljavao,
eliptinih stihova sadre, po pravilu, sve bitne otiske i trenutke pesnikog iskustva ili
pesnike poruke, a u belinama opstaju (pra)rei i stihovi, (pra)zvuci i odjeci, koji su u stanju
da objanjavaju, dopunjuju, pretpostavljaju, uoavaju, ali i opominju.
Ipak, moda je vano rei da iako je Nastasijevi jedan od glasova kojim je nae tlo
progovorilo i iako je posedovao neobinu i neutoljivu strast za jezikom na kome je pisao, on
nije bio pesnik nacionalnih preokupacija ili nacionalne politike92. tavie, Nastasijevievu
maternju melodiju sainjavali su vrednosti iznad nacionalnih i dublje od nacionalnih.
3. Nastasijevieva maternja melodija. Pomenuta efektna i jezgrovita Nastasijevieva
sintagma je osvojila knjievne krugove, ali je, naalost, od strane njegovih savremenih i
potonjih kritiara esto pogreno tumaena, jer se potpuno neopravdano davala prednost
imenici umesto atributu (kakav je i propis), koju po pravilu determenie, omeuje i
objanjava drugi pol sintagme. Pogotovo to je u ovom primeru dominacija atributa uinila
da se i imenica odavno ve prilagodila pridevu i izgubila one kvalitete opte kategorije, koje,
inae, poseduje. Ali, da ne polemiem sa sudovima kritiara koji su u Nastasijevievom
pesnitvu muka i ritma uli i osetili i ono to ne postoji, ve da dozvolim samom
Nastasijeviu da to objasni. U eseju Za maternju melodiju on promilja: Melodijske je
prirode svaki ivi izraz duha a Rei samo oivie u svesti taj ve preneti treptaj od duha
duhu. Zatim, definicijom: to se poezijom naziva, tano je sredina izmeu govora i
muzike melodije Nastasijevi nas podsea da je Orfej bio Peva a ne pesnik. A zakljuak:
Melodijom duh kri sebi pobede u svetu nam se ini ve doivljenim, jer nam se bezbroj

puta dogodilo da pri itanju istinske lirike, opazimo neosetno nam poe glas u melodiju.
Jo jedan primer u prilog ovoj tvrdnji jeste i Nastasijevievo neposredno poistoveivanje
melodijskog sa duhovnim, religijskim, jezikim, iskonskim. Omiljeni Nastasijeviev
egzemplar maternje melodije jeste izraz majka te nemala uz dodatno zvuno pojanjenje
(Poetni udar u kvartu podudara se sa snanim naglaskom na ma; dizanje u sedundu: veza
nenaglaenog te sa prvim visoko naglaenim slogom u nemala.)
Iz ovoga se uoava koji je zadatak sebi postavio pesnik Nastasijevi (I za kap samo, / i za
kap, / neizreje ovo u re) i koji su parametri pomou kojih moemo proceniti je li ga
ispunio. I u koji je pesniki postupak Nastasijevi verovao (Ton ubeuje, njime otvore
neotvorima vrata).
Nastasijevi je bio ubeen da se svaki umetnik, osobito pesnik koji bi da bude peva, mora
kretati iskljuivo na tlu maternje melodije, jer jedino tako poetski govor moe doiveti
sudbinu dubokog i snanog. Upravo maternja melodija oliava najdublje tradicije narodnog
duha93 i oduvek je bivala ugroena (i ninje i prisno) od strane tuih i nama neprijemivih
muzika i glasova, to je oigledno iz pesnikovog straha od gubljenja kolektivne
samosvojnosti u globalnim razmerama, koje su oduvek pretile. Danas su naroito glasne i
pretee.
Odgovoru na pitanje zato je tako Nastasijevi mislio i verovao najblii je Novica Petkovi
koji je pesnikov pojam raspevan protumaio kao vezu uspostavljenu melodijskom sponom
sa sopstvenim sutom, kako danas znaju rei Nastasijevievi sledbenici, jer melodija jednog
umetnika je izraz dubokog odnosa oveka sa sutastvom u sebi, a melodija jednog naroda je
iva linija koja spaja njegov poetak s krajem, njegovu prolost u sadanjosti projicira u
budunost94. U nastavku teksta sledi Nastasijevieva i Petkovieva opomena nalik na kletvu
despota Stefana Lazarevia, koju je Nastasijevi jeziki osavremenio, jer onaj ko je
zaboravio rodnu melodiju, prekinuo je predaku nit i bit u sebi, i izopten je i ostavljen sam
sebi, iskorenjen i rastrgan, raskuen i od samoga sebe otuen. Svakako, da je Nastasijevi
uzimao re kao aroliju zvuka i ritma, ali i kao blagodat smisla i duha, i tako ispitivao
mogunosti kakva se dejstva u njihovim spojevima i raskidima mogu od njih dobiti i
nagovestiti, to zagovara da je jezika (ne)poznata milozvunost zapravo i muzika i
glasovna i osmiljena i zajednika metafora duhovnog procesa stapanja delova u celinu, a
maternja melodija je onaj najprirodniji vid tog duhovnog procesa koji je organski ve
ugraen u jezik i koji je njegova konstitutivna snaga95. Zato se Nastasijevi bavio
razgraivanjem govornih sintaksikih obrazaca i nizova i po zakonima ritma ih demontirao,
preudeavao, odlagao, preoblikovao. Ali za Nastasijevia melodija je i semantika, a ne
samo sintaksika kategorija, zbog ega je odabirao one rei koje imaju najvie simbolike u
sebi pomou kojih se lako umreavaju sa ostalim reima unutar stiha uglavnom.
Premisu da je pesnikova maternja melodija kao doziv i duh kolektivnog pamenja, da je
trijas smisla, glasa i ritma, da je mikstura osvojenog iskona, zova i usputa, da je sutina i
arolija, zajednika nam, da je raskovnik za sva vrata, pa i drevna, izvodim iz
Nastasijevieve definicije iste u ve pominjanom istoimenom eseju: Maternjom melodijom
nazivam onu zvunu liniju koja, dolazei iz najdubljih slojeva duha, vezuje pojmove u
tajanstvenu celinu ivog izraza. Afektivne je prirode (i matematika apstrakcija izraena, pa
sadri svoj stepen raspevanosti). Korenita je i kolektivna, i dan-danji u razgranatosti jezika u
nareja, i sve do pojedinanog izraza, deluje spajajui. I im se iz vee dubine prodre glas,
tim mu je i iri obim odjeka i dodaje: Pa opet jo se nije ula melodija koja bi poticala iz
same sri duha, koja bi, time to je individualno najdublja, imala svoj adekvatan odjek kroz
sve narode i rase. Jo muzika nije sveopti jezik oseanja. I koja je proglaena sveoptom,
ipak je, kao strani jezik, treba unekoliko uiti sluanjem. Merilo je za maternju melodiju,
pogodi li ili ne pogodi od prvog sluanja96.
69 Vasko Popa, Momilo Nastasijevi, predgovor, u knjizi, Momilo Nastasijevi, Sedam lirskih krugova, Prosveta, Beograd,
1968, str. 6.
70 Zvonimir Kosti, (Arhaino, moderno, poetsko), u knjizi, Zvonimir Kosti, Arhaino i moderno, Prosveta, Beograd, 1983,
str. 12.

71 Zvonimir Kosti, str. 15.

72 Momilo Nastasijevi, Za maternju melodiju, u knjizi, Sabrana dela Momila Nastasijevia: Eseji, beleke, misli Knjiga
etvrta, Deje novine Gornji Milanovac, Srpska knjievna zadruga Beograd, 1991, str. 38.
73 Nikola Koljevi, Pohvala pesmi tuge, u knjizi, Nikola Koljevi, Klasici srpskog pesnitva, Prosveta, Beograd, 1987, str.
211.
74 Muharem Pervi, Poetika i poezija Momila Nastasijevia, u knjizi, Momilo Nastasijevi, Izabrana dela, Knjiga druga,
Naprijed Zagreb, Prosveta Beograd, Svjetlost Sarajevo, 1966, str. 300.
75 Momilo Nastasijevi, Beleka za apsolutnu poeziju, u knjizi, Sabrana dela Momila Nastasijevia: Eseji, beleke, misli
Knjiga etvrta, Deje novine Gornji Milanovac, Srpska knjievna zadruga Beograd, 1991, str. 34
76 ore Trifunovi, Renik drevnih rei u poeziji Momila Nastasijevia, u knjizi, Momilo Nastasijevi, Sedam lirskih
krugova, Prosveta, Beograd, 1968, str. 153
77 Miodrag Pavlovi, Momilo Nastasijevi, u knjizi, Izabrana dela Miodraga Pavlovia: Eseji o srpskim pesnicima, knjiga
trea, Vuk Karadi, Beograd, 1981, str. 543
78 Vasko Popa, Momilo Nastasijevi, predgovor, u knjizi, Momilo Nastasijevi, Sedam lirskih krugova, Prosveta, Beograd,
1968, str. 6
79 Stanislav Vinaver, Momilo Nastasijevi, u knjizi, Momilo Nastasijevi, Izabrana dela, Knjiga druga, Naprijed Zagreb,
Prosveta Beograd, Svjetlost Sarajevo, 1966, str. 234
80 Radomir Konstantinovi, Momilo Nastasijevi, u knjizi, Radomir Konstantinovi, Bie i jezik, knjiga est, Prosveta: Rad
Beograd, Matica srpska Novi Sad, 1983, str. 56
81 Ljubomir Simovi, Lirski krugovi Momila Nastasijevia, u knjizi, Ljubomir Simovi, Duplo dno, Eseji o pesnicima, SKZ :
BIGZ : Prosveta Beograd, Deje novine Gornji Milanovac, 1991, str. 258.
82 Novica Petkovi, Nastasijevieva pesma u nastajanju, BIGZ, Beograd, 1995, str. 199
83 Momilo Nastasijevi, Isto, str. 38
84 Novica Petkovi, Isto, str. 47-48
85 Zvonimir Kosti, Isto, str. 98
86 Novica Petkovi, Isto, str. 149
87 Momilo Nastasijevi, Isto, str. 35-36
88 Novica Petkovi, Isto, 167
89 Imenica ili glagol?
90 Momilo Nastasijevi, Isto, str. 33
91 Novica Petkovi, Poetska misao Momila Nastasijevia, u knjizi, Novica Petkovi, Artikulacija pesme, Svjetlost, Sarajevo,
1968, str. 131
92 Miodrag Pavlovi, Isto, str. 560
93 Zvonimir Kosti, Isto, str. 99
94 Novica Petkovi, Poetska misao Momila Nastasijevia, u knjizi, Novica Petkovi, Artikulacija pesme, Svjetlost, Sarajevo,
1968, str. 113
95 Nikola Koljevi, Isto, str. 207
96 Momilo Nastasijevi, Isto, str. 40